You are on page 1of 19

1

srj

vdik
Aleksandra uri Bosni, Ideoloki govor kulture: Circulus vitiosus . . . . . . . . . . . . . . . 8

trkltrna strivanj
Deri idozi ukvuokolo, Od imperijalizma do globalizacije: afriko iskustvo . . . 14
Dragan Kujundi, Arhivska groznica Aleksandra Sokurova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
Predrag Mutavdi, Milo Tasi, Duan Stamenkovi, Jezika i ideoloka slika savremenog
Balkana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
Andrea Ratkovi, Multikulturalnost i nacionalna politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
Maria Kundura, Autohtonosti: o polaganju prava na identitet izmeu istorije
i ideologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
Darko Markovac, Ideologija i domai film: uvoenje civilnog drutva
u domau kinematografiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
Monika Milosavljevi, Mitovi i nesporazumi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
Kristina Stevanovi, Jesu li sile patrijarhata zaista nemerljive sile? . . . . . . . . . . . . . . . . 138
Jelena Jovanovi, Kreiranje Roma kao seksualnog drugog: zamiljanje Roma
u evropskim diskursima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
Milan Mici, Refleksija ili gradivni element mitske matrice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162
Aleksandra Kolakovi, Aspekti francuskog kulturnog modela u Srbiji u periodu
la belle poque . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
Milica oki Nikoli, Umetnost subverzije: fantastika u Kortasarovim priama
i Pinonovom romanu Objava broja 49 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192
Dragoljub A. Cuci, Paradoks fenomen izraavanja u istoriji kulture . . . . . . . . . . . . . . 214

vej
Tomislav Z. Longinovi, Zastraujue asimetrije: manifest kulturnog prevoenja . . 236
Vangelis Kalotihos, Budunost Balkana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244
Miroslav Kevedi, Ideologija i diskurs u teoriji Teuna van Dijka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266
Nenad Dakovi, O istorijskom zadatku filozofije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282
Nina ivanevi, ene i rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284

djaz
TOMISLAV LONGINOVI (razgovorao Boris Buden) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294
SVETISLAV JOVANOV (razgovorala Aleksandra uri Bosni) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308

krdnte
Hasan Bulent Paksoj, Identiteti: Ko upravlja? Na iji raun? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 320
Gordana Stoki Simoni, Ilustrovana istorija Biblioteke grada Beograda . . . . . . . . . . . . 336
Mila Medigovi Stefanovi, Putokaz do kompleksne istorije nacionalnog
bibliotekarstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338

7
117
trkltrna strivanj

UDC 316.722
UDC 165

Monika Milosavljevi
Univerzitet u Beogradu, Srbija
Filozofski fakultet
Odeljenje za arheologiju

Mitovi i nesporazumi*
SAETAK: Osnovu rada predstavlja kritika analiza arheoastronomskih istra
ivanja koja se oslanjaju na povezivanje mitova i katastrofikih dogaaja u
prolosti. ire posmatrano, re je o insistiranju na odgovornosti arheoloke
zajednice u Srbiji u procesima proizvodnje znanja i moguim nesporazumima
izmeu arheoloke zajednice i drugih naunih zajednica u interdisciplinarnim
projektima. Ako je nesporazum okida bolje komunikacije, onda primer koji
razmatram slui prevoenju i traenju mesta izmeu disciplina humanistike
orijentacije i prirodno-naunih oblasti.
KLJUNE REI: interkulturni nesporazumi, arheologija, epistemologija, mito
vi, katastrofizam.

Tekst znai Tkanje; ali, dok smo dosad ovo tkanje uvek uzimali za neki proizvod, gotov
veo, iza kojeg se dri vie ili manje skriven smisao (istina), sada u ovom tkanju naglaa
vamo generativnu ideju da se tekst sainjava, izrauje neprestanim pletenjem; izgubljen u
tom tkanju, toj teksturi, subjekt se oslobaa u njemu poput pauka koji se i sam rastvara u
graditeljskom izluivanju svoje mree.
2010: 142

Naune zajednice, nesporazumi, prevoenje


U okviru Tribine Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakul
tetu 2011. godine, Edi Bon, doktor astrofizike, odrao je predavanje Arheoastronomska
predvianja katastrofa. Izlaganju sam, sa nekolicinom kolega, prisustvovala i uoila niz
problematinih zakljuaka sa stanovita arheologije, koji nisu bolje obrazloeni ni tokom
diskusije koja je usledila nakon predavanja. Meu prisutnom publikom arheoloke pri

* lanak je nastao kao rezultat rada na projektu Arheoloka kultura i identitet na Zapadnom Balkanu,
finansiranom od strane Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije, pod brojem 177008.

118
trkltrna strivanj

medbe nisu shvaene ozbiljno, ve kao neka vrsta uestrunog sitniarenja, jer je do
lo do viestrukog meudisciplinarnog nesporazumevanja. U cilju boljeg razumevanja
u prostorima koji su zajedniki razliitim disciplinama, namera mi je da ove primedbe
pojasnim i razradim. Podjednako elim da ukaem na to da su prvenstveno arheolozi
odgovorni za pojednostavljena shvatanja koja naunici iz drugih disciplina imaju o arhe
olokom polju istraivanja.
Predavanje je najavljeno pod naslovom Astronomija i katastrofizam kroz mitove i
stare tekstove za etvrtak, 17. februar 2011. godine, sa poetkom u 15 asova. Kao rele
vantne tekstualne predloke koji predstavljaju okvir o kojem e autor govoriti, Laboratoriji
za eksperimentalnu psihologiju predata su dva rada: Astronomija i katastrofizam kroz
mitove i stare tekstove, koji potpisuju Edi Bon, Milan irkovi i Igor Stoji, kao i Motivi
astronomskih pojava u hrianskoj umetnosti, koji potpisuju Edi Bon, Milan S. Dimitri
jevi, Igor Stoji i Vesna Mijatovi3 ( et al. 2011).
U ovom radu bie kritiki prikazan prvi od dva navedena lanka, koji govori o astro
nomiji i katastrofizmu. Njemu je vrlo slian tekst objavljen pod naslovom Na granici
arheologije i astronomije 2007. godine. Potpisuje ga samo Edi Bon ( 2007). Deo ovde
iznetih ideja, koje se odnose na mitraistike predstave, publikovan je jo 2002. godine u
asopisu Astronomische Nachrichten (Astronomical Notes) (Bon et al. 2002).
Tekst Astronomija i katastrofizam kroz mitove i stare tekstove bie analiziran i sa
namerom da se osvetli sadraj onog to je izreeno na predavanju koje je februara 2011.
odrao Edi Bon. Poto se nauna problematizacija astronomskih pojava u prolosti u do
broj meri dotie pitanja arheoloke epistemologije4, astronomska objanjenja vano je
osnaiti kritikim osvrtom iz arheoloke perspektive (Olsen 2002: 1327; Kosso 2006:
322; 2008: 1729). Primarni cilj rada bie preispitivanje naune relevantnosti iz
nete argumentacije i zakljuaka koji su zasnovani na njoj. Ova analiza odnosi se pre svega
na domete i znanja koje moe da ponudi arheoloka disciplina danas. Odavde proizlaze i
drugi setovi pitanja koji se tiu odnosa nauka kakve su astronomija i arheologija, odnosno
zalaenje u problem proklamovane interdisciplinarnosti koja se zasniva na prostom sabi
ranju odreenih rezultata vie disciplina.
U ovom sluaju, interpretativni problemi mogu se shvatiti i kao posledice nesporazu
ma dve naune zajednice u Srbiji (arheoloke i astronomske)5. Time se otvara mogunost
da razmatramo naine na koje naune zajednice proizvode, prenose, ine odabire u kor
pusima znanja i kako meusobno komuniciraju, naroito sa paradigmatski nesamerljivih
pozicija. Oslanjajui se na istoriara nauke Ludvika Fleka (Ludwik Fleck) i njegovo shva

3 Zahvaljujem se saradnicima Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju za precizne podatke o pre


davanju.
4 O arheolokoj epistemologiji i epistemologiji uopte detaljnije videti Feder 1999: 1539; William 2002:
408433; Fagan and Feder 2006, 718729; Kosso 2006: 322.
5 O antropolokom/etnografskom prouavanju arheologije i arheolokih zajednica uporedi Lucas 2001;
Edgeworth 2006: 119; Yarrow 2006: 2032.

119
trkltrna strivanj

tanje nerazumevanja kao onog to je nemogue u potpunosti ukloniti i to predstavlja su


tinski uslov promene i razvoja u nauci, uverena sam da rasprava ove vrste moe potaknuti
diskusiju (Fleck 1979; Cohen and Schnalle 1986; kori 2010: 339356). Reima Kristijana
ordana (Christian Giordano):
Interkulturni nesporazumi su, shodno tome, jedan problem koji se odnosi i na
tuu blizinu, odnosno daleku prisutnost. Problem se, dakle, da se posluimo
Burdijeovom terminologijom, odnosi na situacije finih razlika, u kojima se na
sluuju samo male kulturne diferencije koje odstupaju od uobiajenog. Otuda bi
se, izgleda, moglo rei da su nesporazumi kod interkulturnih komunikacionih
procesa pre pravilo nego izuzetak (ordano 2001: 17).

Strategija kritikog prikaza


Struktura rada Astronomija i katastrofizam kroz mitove i stare tekstove je sledea:
Rezime, Uvod, Mitovi o velikoj poplavi, Zakljuak i Literatura. Kratkim rezimeom je uka
zano na premise i ciljeve rada:
Na osnovu astronomskih datiranja kulturolokih i ikonografskih zaostavtina
kroz ljudsku istoriju ukazujemo na hipotetiko zajedniko poreklo najstarijih
katastrofikih mitova koji imaju motive sudara Zemlje sa nebeskim telom. Na
osnovu multidisciplinarne analize zakljuili smo da se verovatno ovaj katastro
fini dogaaj odigrao na prelazu izmeu etvrtog i treeg milenijuma pre nove
ere ( et al. 2011: 555).
Rezime je prenet u celosti jer on dobro ilustruje nain na koji su autori sublimirali
svoje ideje. Dva preostala vea poglavlja (Uvod i Mitovi o velikoj poplavi) bie podvrgnu
ta epistemolokoj analizi i uporeenju iznetih tvrdnji u lanku (koje se tiu arheologije i
socio-kulturne antropologije) sa postojeim znanjima o temama koje su pokrenute. Poto
su oblasti kojima se ovo arheoastronomsko istraivanje bavi veoma iroke, Uvod je rala
njen na dve celine. Prvi deo uvoda objanjava premise i istraivaka pitanja, nudi ograde
od zloupotrebe metoda koji je primenjen, da bi u drugom delu uvoda bili ponueni brojni
primeri koji idu u korist postavljene hipoteze o korelaciji izmeu katastrofe (najverovat
nije izazvane upadom meteora) i mitova u kojima autori prepoznaju metaforine opise
katastrofe. Celina Mitovi o velikoj poplavi zapravo predstavlja deo lanka kroz koji se na
osnovu mitraistikih ikonografskih predstava datuje katastrofa o kojoj je re. Ovaj po
stupak je zasnovan na uverenju da ove tipske mitraistike scene predstavljaju zabeleke
o sazveima na nebu u trenutku katastrofe. U Zakljuku je zatim ponueno konkretno
datovanje katastrofe ( et al. 2011).
Pored analize logike koherentnosti (Koen i Nejgel 2006: 385411), kao indikativno
se pokazuje problematizovati pitanje ta je to tumaenje mita, jer se ispostavlja da autori
lanka ne navode nijedan metod, odnosno teorijski okvir prilikom objanjenja mitova
(Lycan 2002: 409411). Nain na koji je mit ukljuen u celokupnu interpretaciju u lanku

120
trkltrna strivanj

o katastrofizmu ipak pokazuje da je korien komparativni pristup analizi mitova, koji je u


arheologiji i antropologiji diskreditovan (Larson 1974: 117), a da autori lanka verovatno
nisu svesni ni da postoji neka druga paradigma koja se ovom problematikom bavi (
2008), ni kojoj su oni koli miljenja pristupili.

Mit i materijalna kultura


Istraivai u odreenim mitovima prepoznaju motive sudara Zemlje sa nebeskim te
lom, zatim kulturoloku i ikonografsku zaostavtinu vezanu za katastrofike mitove, da bi
multidisciplinarnim pristupom astronomski datovali pretpostavljeni katastrofini doga
aj. U prvom delu uvodnog poglavlja argumentacija se gradi na sledei nain:
1. Globalne katastrofe su se u prolosti deavale, iako nam mnoge danas nisu poznate.
2. Katastrofe snano utiu na ljudsku kulturu, pa se zbog toga svedoanstva o katastro
fama koje su se dogodile u prolosti moraju nai u starim tekstovima i mitovima.
3. Analiza mitova je esto zloupotrebljavana u pseudonaunim radovima, ali mitovi
imaju odreene saznajne vrednosti jer svedoe o prirodnom okruenju u prolosti.
Hipotetike katastrofe u jednoj reenici u tekstu (uporedi et al. 2011: 556), u sle
deoj su se ve desile bez dodatne argumentacije. I ne samo to, ove katastrofe su morale
ostaviti traga u starim tekstovima i mitovima. U ovakvom zakljuivanju zapaa se logika
greka petitio principii ili nedokazano uzimati za dokazano. To zapravo znai da pretposta
viti stav kao premisu nije isto to i dokazati ga ( 2006: 387388). Sa druge
strane, italac lanka se uverava da katastrofini dogaaji koji su za sada neidentifikovani,
najverovatnije moraju uticati na ljudsku kulturu. Ono to je problematino jeste to to
se taj uticaj prepoznaje u starim tekstovima i mitovima, ali nije objanjeno kako mi to
znamo. Nuno je obrazloiti na osnovu kojih parametara bismo prepoznavali posledice
katastrofinih dogaaja u prolosti i razmotriti da reakcija na ovu vrstu zbivanja moe
biti veoma zavisna od konteksta i kulturno specifina, odnosno da ne postoji univerzalna
reakcija na ovakvu vrstu promene. Takoe, pisani izvori i materijalna kultura koji su na
stali u prolosti nemaju fiksirano znaenje, ve njihove interpretacije zavise od teorijsko-
metodolokog pristupa od koga razliiti istraivai polaze (Olsen 2002: 256271). Odno
sno, ukoliko se za odreeni mit smatra da je nastao kao drutvena artikulacija odreenih
nebeskih pojava koje su u izvesnom smislu mogle biti traumatine, zato to se u tom mitu
pominje nebo, sunce, munja ili pak mitoloki likovi koji nose identina imena kao i ne
beska sazvea, ova tvrdnja se mora okarakterisati kao nedovoljno argumentovana jer je
zasnovana na zakljuivanju prema formalnoj analogiji. Rasuivanje po analogiji je sluaj
zakljuivanja po verovatnoi, koje zavisi od uzimanja podesnih uzoraka, dok je formalna
analogija oblik zakljuivanja koje tvrdi da ako dva objekta ili dve situacije imaju odreena
zajednika svojstva onda verovatno imaju i neka druga ( 2006: 303; Kuzma
novi 2009: 136137). Dakle, mitovi u kojima se pominju nebo i sunce ne moraju biti za
beleke o astronomskim pojavama ljudi iz prolosti. Ovim ne odriem takvu mogunost,
ali ona nije argumentovana u lanku.

121
trkltrna strivanj

U tekstu se nudi obrazloenje zato su ba mitovi uzeti kao relevantni materijal za


prepoznavanje do sada nepoznatih katastrofinih dogaaja u prolosti:
S obzirom na injenicu da se tokom najveeg dela ljudske istorije ne moe go
voriti o pouzdanom naunom uvidu u prirodno okruenje oveka, prirodno je
obratiti se jedinim aspektima kulture koji su u relativno stabilnom obliku doli
do nas kroz vekove i milenijume: religijskim i mitolokim predstavama i sa njima
povezanim aspektima materijalne kulture ( et al. 2011: 556).
U prvom delu ovog tvrenja prisutna je materijalna greka, odnosno poetna premisa
je netana jer, zapravo, postoji nain da imamo pouzdan nauni uvid u prirodno okru
enje oveka u prolosti. Ovo polje istraivanja zove se arheologija ivotne sredine i bavi
se upravo rekonstrukcijom prirodnog okruenja ljudi u prolosti, ukljuujui pokazatelje
globalnih klimatskih promena i tektonske poremeaje podjednako koliko i zakljuke o
prisustvu odreenih biljnih i ivotinjskih vrsta i u vrlo uskim geografsko-hronolokim
odrednicama. Ovaj vaan segment arheologije podrazumeva i prouavanje metoda koji
nam mogu omoguiti da odgovorimo na razliita i vrlo iroka pitanja o ivotnoj sredini u
prolosti (Butzer 1987; Renrew, Bahn 2000: 225268; Dincauze 2006).
Nije jasno ta zapravo znai da je prirodno obratiti se odreenim aspektima kulture, jer ne
postoje prirodni i neprirodni metodoloki odabiri. Oni treba da proistiu iz definisanja pro
blema koji je povod za istraivanje, a odabir ini istraiva ( 2006: 220). Takoe,
mitovi nisu do nas dospeli u stabilnom obliku u odnosu na trenutak njihovog nastanka, jer
su i u trenutku nastanka bili vrlo nestabilna forma izraavanja4. Formulacija relativno stabil
ni oblik religijskih i mitolokih predstava ini nas jo udaljenijim od aktuelnih antropolokih
postupaka prilikom analize mitova (Fabijeti et al. 2002: 257268; 2008). Nije jasno na
koji nain bismo na osnovu tog oblika mita, koji je do nas dospeo, i po kojim parametrima,
mogli izvui originalnu reakciju populacije ili pojedinca na promenu u prirodnom okruenju.
Podjednako je vano ukazati na to da je polje koje se istrauje u ovom tekstu ozna
eno terminima kao to su mitovi, stari tekstovi, religijske i mitoloke predstave, i sa njima
povezani aspekti materijalne kulture veoma iroko pa zahteva razliite metodoloke pri
stupe i razumevanje svih konteksta u kojima su nastajali (Renrew, Bahn 2000: 385420).
Ukoliko je re o svim mitovima, tekstovima, religijskim, mitolokim predstavama i aspek
tima materijalne kulture koji su povezani sa mitovima, koji se analiziraju da bi se izdvojili
oni koji se odnose na katastrofe (ak i ako bismo znali kriterijum za to izdvajanje), tako
irok opus predstavlja nerealan poduhvat. Ukoliko u okviru ovog polja postoji ui odabir,
onda se mora napomenuti kako je taj odabir vren. Odnosno, nije prihvatljivo da odabir
bude nasumian, sem ako taj vid istraivanja nije posledica odreene metodologije, koja
se u tom sluaju mora eksplicirati.

4 Ilustrativno je podsetiti se fenomena izmiljanja tradicija, dinamike koju u sebi nosi konstruisanje tradicio-
nalnih sadraja, kao i stalnog nastojanja da se pokae da je tradicija nepromenljiva (Hobsbom 2002: 525) ili
objanjenja Rolana Barta zato se mitom eli pokazati da su odreeni fenomeni oduvek bili takvi (Belsi 2010: 33).

122
trkltrna strivanj

Autori lanka ukazuju i na mogue zloupotrebe i pseudonaune postupke u kojima je


koriena analiza mitova, napominjui da ne treba da nas navede na potpuni nihilizam u
pogledu saznajne vrednosti drevnih tekstova i predanja ( et al. 2011: 556).
Meutim, nije stvar u saznajnoj vrednosti odreene vrste pisanih izvora ili materi
jalne kulture, ve u metodu kojim do saznanja na osnovu te grae dolazi. Svaki predmet
materijalne kulture (ukljuujui i tekstove) iz prolosti moe biti zloupotrebljen, a nijedan
ne moemo okarakterisati kao a priori nerelevantan za neki domen saznanja (Olsen 2002;
2008). Postupak kojim zakljuujemo, odnosno njegova zasnovanost u naunoj
metodologiji, kljuna je za procenu da li je re o naunom ili pseudonaunom delu (Feder
1999: 1539). Tako npr. keramika pripisana vinanskoj kulturi moe da bude osnov za
pseudonaune zakljuke o postojanju vinanskog pisma. Oni su osporeni upravo preispi
tivanjem metodologije, to nikako ne diskredituje dokumentovanu materijalnu kulturu
ve pseudonaunu interpretaciju ( 2010: 239258).

Mit i kruna argumentacija


Autori se u drugom delu uvodnog poglavlja (Bon et al. 2011: 23) osvru na brojne
primere predanja i mitova za koje smatraju da su nastali pod uticajem dogaaja vezanih
za nebeske pojave. Pre pobrajanja razliitih korpusa pria koji su ocenjeni kao relevantni
za analizu, dat je metodoloki okvir.
Najee se motivi ovakvih dogaaja mogu primetiti u mitovima i predanjima o
kreaciji sveta [] ili mitovima o kraju sveta, pa su ova predanja praena raznim
katastrofinim dogaajima ( et al. 2011: 556).
Mogue je uvideti da se ve izreeni stavovi ponavljaju, ali i da su oni dopunjeni, i da
tako osnaeni vrlo brzo dovode do cilja rada kako je on definisan u apstraktu. Iznurujue
ponavljanje treba da ubedi itaoca i zamagli metodoloke probleme. Osnaivanje poet
nih ideja vidi se u procesu prelaza: od prepoznavanja mitova u kojima su opisane nebeske
pojave i/ili katastrofe, ka prepoznavanju tih mitova i drugih srodnih korpusa kao uzro
kovanih dogaajima vezanim za nebeske pojave. Dakle, specifian karakter mita tj. nje
gov odnos prema dogaajima koji se veu za realnost nije problematizovan, ve je mitski
sadraj bez obrazloenja okarakterisan kao ogledalo dogaaja iz prolosti. Ako poemo
i od saimajuih i pojednostavljenih definicija, takav pristup je previe jednostavan. Mit
se obino smatra potpuno fiktivnom priom (Amstrong 2005: 1118). Priblinije naem
razumevanju, moemo razmotriti savremenu knjievnost i prie koje su nam ovim putem
saoptene. Jan Vot (Ian Watt) ukazuje na to da ak i pisanja koja za cilj imaju najbukval
nije i najpodrobnije opisivanje svog drutvenog konteksta ni izbliza nisu pouzdani odrazi
stvarnosti u ogledalu, dok na primer knjievnost koja niukoliko ne ide za pokazivanjem
socijalne stvarnosti, ipak to u nekom obliku i ini, iako odraz moe izgledati apstraktan ili
nerealistiki (Vot 1990: 294). U svakom sluaju, za tumaenje pria ili mitova potrebna je
metodologija, kada se sprovodi u okviru nauke.

123
trkltrna strivanj

Neekspliciranje naina na koji se tumai mit podrazumeva negiranje itave istorije


antropologije, a naroito onih antropolokih teorija ije vane aspekte ini analiza mitova
(Ha 1979; Moore 2002). Mogunost da se na ovaj nain mogu rekonstruisati dogaaji iz
prolosti implicitno brie domete arheoloke teorije ( 2008; Hodder 2001). Sa dru
ge strane, ideja da tekst iz prolosti direktno reflektuje zbivanja iz prolosti ukazuje na ne
poznavanje kritike pisanih izvora (Andrn 1998; 2008: 116142) kao i radikalne pro
mene u tumaenju prolosti do koje su dovela postmoderna shvatanja teksta (Olsen 2002:
246272). Kljuno je da je odabranim mitovima neargumentovano prilepljen dogaaj za
koji autori podrazumevaju da uzrokuje nastanak ovakvih mitova i da je pretpostavljeno da
je takav dogaaj morao da se desi poetkom nae civilizacije, odakle je proizalo datova
nje. Kako je dolo do stvaranja ovih dveju karika (shvatanja mita kao realistinog ogledala
i datovanja katastrofinog dogaaja) moda najupeatljivije opisuje sintagma na neki na
in ( et al. 2011: 2), koju su autori lanka upotrebili.
Ovaj neodreeni metodoloki put autori obrazlau time to smatraju da se posledice
odreenih katastrofinih dogaaja ne mogu utvrditi sem kada je u pitanju relativno hro
noloki blizak dogaaj, kakva je Tunguska eksplozija5 ( et al. 2011: 556557).
Moda na ovom mestu nije loe napomenuti da se arheolozi ne bave samo ruevi
nama spomenika koji su nam vidljivi jer se nalaze pred naim oima, ve da je jedan od
osnovnih oslonaca arheologije jo od njenih poetaka iskopavanje slojeva zemlje koji se
nalaze ispod sadanjih hodnih povrina na osnovu stratigrafskog metoda. To znai da
je svako arheoloko iskopavanje zasnovano na naelu sukcesivnih nivoa, koje polazi od
pretpostavke da su se slojevi zemlje (ili bilo kog drugog materijala) taloili hronolokim
redom, tako da je najstariji sloj i najnii. Sa ovog stanovita danas se polazi bilo da je re
o najjednostavnijoj arheolokoj situaciji ili pak o dugom nizu slojeva zabeleenih u profi
lu (Renfrew and Bahn 2000; 2003: 122). Na ovaj nain, arheolozi se sreu i tumae
arheoloki zapis iz praistorijskih i drugih hronoloki udaljenijih razdoblja, pri emu arte
fakti nisu jedino to arheolozi sakupljaju. Arheoloki zapis podrazumeva specifine kon
tekste u kojima se predmeti iz prolosti nalaze, to podrazumeva i analizu onih ostataka
koji su pokazatelji prirodnog okruenja u prolosti (Butzer 1987: 3313). Meu razliitim
setovima ostataka arheolozima su najubedljiviji za interpretaciju oni konteksti koji sve
doe o nekom velikom poremeaju sistema, odnosno o posledicama prirodnih katastrofa
kakve su poplave, zemljotresi, vulkanske erupcije ( 2003: 273).
Slini motivi, koji ukazuju na gotovo identian scenario mogu se deifrovati u
mnogim drugim mitovima. Najee su prisutni upravo opisi toga da je upaljeni

5 Tunguska eksplozija dogodila se 30. juna 1908. godine u istonom Sibiru. Izazvana je najverovatnije upa
dom asteroida ili komete u Zemljinu atmosferu. Snaga ove eksplozije je procenjena kao hiljadu puta vea od
snage atomske bombe baene na Hiroimu 1945. godine, a eksplozija se dogodila u atmosferi na visini od 2.5
do 9 km. Iako dosada nije pronaen krater koji je mogao nastati nakon ove eksplozije, brojni su drugi poka
zatelji koji se mogu detektovati, kao to su estice asteroidnog porekla zarobljene u smoli poruenog drvea,
koje su nastale kondenzacijom iz oblaka stvorenog nakon eksplozije (Marjanac 2008: 102106).

124
trkltrna strivanj

objekat upao sa neba, da je nakon toga nastupila jako duga no (od vie dana) ili
potop koji je usledio nakon toga, kao i meteorski rojevi koji su predskazivali i na
stavili se nakon samog dogaaja ( et al. 2011: 558, podebljala M.M.).
Kljuno pitanje je kako su autori lanka deifrovali ove mitove, odnosno odakle poti
e neupitno uverenje da su mitovi neka vrsta zagonetke za koju samo treba nai adekva
tan klju za razreenje. ta je zapravo mit? Obino se on smatra priom koja je izmiljena
i pogrena. Meutim, veina antropologa e danas rei da je u drutvima u kojima je mit
zaista mit njegova vrednost obino uslovljena time to je on shvaen kao istina (
2008: 13). Ako samo osmotrimo istoriju arheologije i antropologije, lako je uvideti da su
izraene oprenosti izmeu nauke i mitologije, istine i mita, sebe i drugih ideoloki in
osnivaa akademskih disciplina (Olsen 2002: 258264). Meutim, danas postoji opasnost
da u postmodernistikoj orgiji samoponitavanja i homogenizujueg relativizma poni
timo svaku razliku izmeu nauke i mita, to je takoe ideoloki in. Najvaniji rezultat
kritikog osvrta na nauku o mitologiji je odbacivanje upravo najoiglednijih mitova o mi
tovima ( 2008: 370), odnosno mitovima o metodologiji njihovog prouavanja putem
zamiljene i neargumentovane racionalizacije. Ova vrsta racionalizacije mitova slina je
postupku koji se deava prepoznavanjem slika i pria u Rorahovim mrljama, to ne zna
i da mitove treba odbaciti kao relevantan izvor za prouavanje odreenih istraivakih
pitanja. Meutim, metodoloki postupak mora biti koherentan i potkrepljen podjednako
koliko i uklopiv u preovladavajua znanja na ovom polju u dananjoj nauci.
Ako se vratimo pasusu koji je prethodno citiran, uoavamo da, iako nije jasno kako
su odreeni motivi u odreenim mitovima prepoznati, oni se u daljem tekstu uzimaju kao
injenica a ne kao konstrukcija autora. Dakle, prenebregava se da klasifikacije i prepozna
vanje odreenih motiva nisu prirodne i podrazumljive datosti, ve da one eventualno
mogu posluiti kao alat u razvrstavanju i da toga moramo biti svesni. Karika u tekstu, is
kazana reima koje slede, uspostavljena je logikom grekom petitio principii:
Ovako precizni i do detalja ispravni fiziki modeli nisu mogli biti puka sluajnost
u mati kreatora ovih mitova, ve samim tim to su prisutni svi motivi koji prate
jednu ovakvu katastrofu, kao i to da je sam redosled dogaaja pravilan, ukazuje
na to da su u nekom trenutku u istoriji postojali oevici ovih dogaaja, a da su
sami dogaaji bili toliko strani da su se generacijama prepriavali u kljunim
mitovima starih religija ( et al. 2011: 558).
Motive koje su autori konstruisali kao relevantne za svoju analizu oni prebacuju u
potpuno drugu ravan pripisujui tu konstrukciju kreatorima mitova u prolosti i prepo
znajui u njima do detalja ispravne fizike modele. Ovde se uvia i cirkularnost argu
mentacije kao specijalna forma ove logike greke ( 2006: 388). Na ovoj
pogreci grade se novi zakljuci:
1. Mitovi svedoe da su postojali oevici katastrofa.
2. Katastrofe su bile strane.

125
trkltrna strivanj

3. Katastrofe su se generacijama prepriavale kroz mitove starih religija.


Ovi zakljuci su neka vrsta opteg mehanizma koji se nadalje u tekstu potvruje raz-
norodnim primerima.

Mitovi o velikoj poplavi


Drugo poglavlje nosi naslov Mitovi o velikoj poplavi, mada je problematika koja se u
njemu pokree znatno raznorodnija. Ova celina poinje pozivanjem na istraivanja ar
heologa Brusa Masea (Bruce Masse), koji na osnovu brojnih mitova o velikim poplavama
rekonstruie datume moguih katastrofa u prolosti (Masse 1995; 2007). Meutim, upra
vo ovaj istraiva u tekstu The Archaeology and Anthropology of Quaternary Period
Cosmic Impact tvrdi da je deo teksta o usmenoj tradiciji, mitu i kosmikim udarima za
snovan na upitnijim osnovama u odnosu na druge (Masse 2007: 26). Zatim je ukazano na
vanost pretpostavljenog pada asteroida koji je upao u okean blizu Madagaskara i izazvao
niz cunamija. italac je upuen na to da su ovaj upad potvrdili i geolozi, analizom obal
skih useka. Tako je prema miljenju autora lanka potvreno zajedniko poreklo ovih
mitova i obalskih useka, to je sasvim nejasno sabiranje vrlo razliitih kategorija a ipak
predstavljeno kao vaan zakljuak. Ovaj lanac argumenata nastavlja se idejom da stari
tekstovi ukazuju na to da su ljudi znali za ovakve katastrofe i da su pravili veoma detaljne
analize njihovih posledica. Kao primer naveden je Timaj i Platonovi pronicljivi zakljuci,
meu kojima se naroito istie protosocioloka analiza zahvaljujui kojoj saznajemo da
ljudi zbog velike stope umiranja nakon katastrofe gube prethodna znanja ili se ona sa
mo prelamaju kroz iskrivljeno mitoloko soivo. Ponovljen je stav da ima mnogo dokaza
za to da upadi tela iz kosmosa, koji izazivaju katastrofe, imaju uticaja na motive u starim
religijama i mitovima, pa nedostaje samo vremensko lociranje ovih dogaaja. U prilog
tom hronolokom opredeljenju ponueno je tumaenje koje se moe potpomoi Mitri
nim kultom ( et al. 2011: 560564). Povezivanje mitraizma i astronomije/astrologije u
prolosti jedna je od osnovnih taaka ovog rada, koja grupu autora lanka (Bon, irkovi,
Stoji) dovodi do datovanja pretpostavljene katastrofe, ali je istovremeno jedna od naj
kompleksnijih za osporavanje.
Ono to je interesantno u ovom mitu je to da se u njegovoj ikonografiji nalaze
sazvea koja opisuju nekadanji poloaj Nebeskog ekvatora, pa se na osnovu
prerauna precesije Zemljine ose rotacije moe preraunati vremensko lociranje
dogaaja na koji ovaj mit ukazuje u svom opisu nastanka sveta ( et al. 2011:
560).
Meutim, kao to i sami autori navode, ova interpretacija je zastupljena kod jo ne
kolicine autora. Re je o shvatanju Karla Bernarda tarka (Karl Bernhard Stark), iz druge
polovine XIX veka, i Dejvida Julensija (David Ulansey), koji je ove ideje reinterpretirao i
doradio krajem osamdesetih godina XX veka. Jedan od najuticajnih naunika koji su se
u XIX veku bavili mitraizmom Franc Kimon (Franz Cumont) odbacio je tarkovo shva

126
trkltrna strivanj

tanje mitraizma, te je Kimonovo tumaenje iranskog porekla mitraizma bilo dominantna


istraivaka linija mitraistikih studija do pred kraj XX veka. Prema tarkovom miljenju,
figure iz scene tauroktonije ne predstavljaju elemente iz iranske mitologije, nego zvezde i
nebeske konstelacije. Mitraistika ikonografija je, prema tome, mapa zvezda, a figure bika,
korpiona, psa, zmije, gavrana, lava i kupe koje se javljaju, imaju paralele sa konstelacijama
koje su na nebu vidljive tokom godine (Peterac 2007: 49). Tekst Astronomija i katastrofi
zam kroz stare tekstove i mitove metodoloki je najvie oslonjen na zakljuke D. Julensija.
Istaknuti istoriar astronomije Noel Sverdlou (Noel Swerdlow) u kritikom prikazu
1991. godine osporavao je Julensijevu knjigu The Origins of the Mithraic Mysteries. Co
smology and the Salvation of the Mitraic Mysteries in the Ancient World, koja je objavljena
1989. godine (Swerdlow 1991). On ukazuje na to da je u Julensijevom radu problem bu
kvalno prevoenje mitraistike ikonografije u astronomske termine, a da prisustvo zodi
jakih znakova nije spregnuto ekskluzivno sa mitraizmom, ve da je to opta tendencija
kasne antike. Prema njegovom miljenju, moe se problematizovati da li je astrologija/
astronomija imala centralnu ulogu u ovom kultu ili je pak jedan od elemenata. On dovodi
u pitanje identifikaciju Mitre kao Perseja, generalno sugeriui da je Julensijev rad pun po
eljnih hipoteza ali bez argumentovanih objanjenja (Swerdlow 1991: 4863). R. Bek sma
tra da je veza izmeu mitraizma i osmatranja nebeskih pojava vana, ali da postoji kljuna
razlika izmeu mitraistikih praksi i astronomije: antiko bavljenje nebeskim telima nije
nauni sistem, pa se materijalna kultura vezana za mitraizam (ak iako je re o tekstu) ne
moe smatrati ravnopravnom zabelekom astronomskih pojava u odnosu na naune ra
dove. On takoe istie da su Julensijevi stavovi ekstremni i da neosnovano pojednostavlju
ju kompleksnost mitraizma, a u njegovoj studiji mogu se nai brojni protivnici i kritiari
Julensijevog elegantnog ali povrnog metoda (Beck 2007: 4462). U najmanju ruku moe
se zakljuiti da je kredibilitet Julensijevih zakljuaka upitan i da je za utemeljenje ideja na
ijem je tragu potrebno potkrepljenje.
Dakle, itanje mitova u astronomskim terminima je ono to ih stvara preciznim, a
nakon toga se ta uitana preciznost uzima kao argument za to da je ikonografija ogleda
lo odreenih nebeskih pojava. U svim izdvojenim citatima lanka postoji podrazumljiva
ideja da postoji dogaaj na koji se mit odnosi/ikonografija mita iz koga se ita dogaaj na
koji se mit odnosi. Osnovni problem rada, sa stanovita arheologije i antropologije, upravo
je podrazumevanje i previanje pitanja vezanih za tumaenje mita, saoptenog kroz pi
sane izvore i materijalnu kulturu. Stoga e dalja problematizacija ii upravo u tom pravcu.

Tumaenja mita
Zalazei u problematizaciju tumaenja mitova koje je korieno u tekstu Astrono
mija i katastrofizam kroz mitove i stare tekstove, zapravo se nailazi na podruje trusnih
odnosa estih nesporazumevanja prirodnih i drutvenih nauka. Zapravo jedini arheoloki
radovi koji su u ovom lanku citirani su ve pominjani tekstovi Brusa Masea (Masse 1995;
2007), o kojima je ve bilo rei i u knjizi Ljubice Zotovi Mitraizam na tlu Jugoslavije.

127
trkltrna strivanj

Iz ove knjige izdvojena je i u potpunosti dekontekstualizovana jedna reenica (


1973; et al. 2011: 562). Navedena reenica je naslonjena na stavove D. Julensija, koji
su u potpunosti razliiti od ideja na kojima svoje istraivanje zasniva Ljubica Zotovi, koja
se najee pozivala na F. Kimona. Po njenom miljenju, jedinstven ikonografski obrazac
mitraistikih predstava ukazuje na postojanje strogog pravila u prvobitnoj organizaciji
mitraistikog kulta na podruju Rimskog carstva, a da odstupanja registrovana na tlu ne
kadanje Jugoslavije ukazuju na odsustvo kontrole u organizaciji ovog kulta na tom pro
storu. Takoe, njena istraivaka pitanja dotiu se prodiranja kulta boga Mitre paralelno
sa procesom romanizacije na prostoru koji je istraivala ( 1973: 134135). Dakle,
pitanja i zakljuci koji ne idu u prilog tezi a sa kojima su se autori morali sresti itajui
knjigu, nisu ni napomenuti. Sa druge strane, teorijsko polazite Ljubice Zotovi odredilo
je njeno istraivanje, pitanja koja je postavila i formulacije zakljuaka. Sve ove dimenzije
jednog naunog iskaza preformulisane su u datost i liene su konteksta. Antropoloka li
teratura uopte nije koriena, iako je analiza mita obilato sluila za argumentaciju (
et al. 2011).
Ovo se moe uiniti kao traenje dlake u jajetu, iako zapravo otvara ozbiljno pitanje
o razumevanju arheologije i antropologije od strane istraivaa drugih naunih oblasti.
Ispostavlja se da u ovom sluaju ove dve nauke nisu shvaene kao one koje uopte imaju
epistemologije (Olsen 2002: 1328; 2001: 926), ve kao neka vrsta umetnosti
kroz koju nastaju rezultati koji mogu lepo ilustrovati odreene naune ideje. U primeru o
astronomiji i katastrofizmu o kojima se govori na osnovu mitova ( et al. 2011), pret
postavka o katastrofi koja se dogodila u prolosti jednostavno je posuta mitovima. Meu
tim, sa zamiljenim izdvajanjem mitova koji e na neki nain liiti na opis katastrofinih
dogaaja, usvojene su zapravo interpretacije mitova i paradigme iz kojih su one potekle.
Bez obzira na to da li su autori svesni svog teorijskog polazita, svako tumaenje sa
dri okvir koji odreuje izbor i nain razumevanja podataka. Nain na koji se u izlaganju
i tekstu Bona, irkovia i Stojia pristupa mitovima najsliniji je komparativnom metodu
u prouavanju mita, odnosno razumevanju drutava u jednolinijskom evolucionizmu so
cio-kulturne antropologije (Poarje 1999: 44; Luelen 2001: 1114). Ova polazita vezana su
za nastanak modernih disciplina u krilu evropskog kolonijalizma i uzrastanje ugleda mi
tova koji su svojom sirovom, predknjievnom formom osvajali matu Evropljana (
2008: 23). Iako se komparativnom tumaenju mitova ne mogu osporiti zasluge za skreta
nje panje na pitanje mita i setove kultura koje do tada nisu bile posmatrane kao u toj meri
vane, jasno je da su metodoloki postulati koji su praktikovani u XIX veku i poetkom
XX veka u ovoj oblasti prevazieni (Larson 1974: 37).
Komparativni pristup prouavanju mitologije bio je na svom vrhuncu u periodu iz
meu 1850. i 1920. godine, a njegovim utemeljivaem smatra se Fridrih Maks Miler (Fri
edrich Max Mller) odnosno Maks Miler (18231900). On je 1856. godine publikovao
prvu verziju eseja o komparativnoj mitologiji (Comparative Mythology: An Essay) i uneo
je tada revolucionarne ideje o shvatanju porekla mitova. Pokrenuo je pitanja podudarnosti

128
trkltrna strivanj

u folkloru, praznoverju i obiajima najudaljenijih populacija (u odnosu na Evropu), ali i


slinosti izmeu mitova primitivnih drutava i mitova koje rado batine Evropljani, kao
to su npr. grki. Miler je bio zagovornik solarne mitologije i veliki potovalac indijske kul
ture, a indoevropske poetke je prikazao u mitolokim terminima. Protoindoevropljani ili
arijevci su, prema njegovom shvatanju, iveli u zlatnom dobu kao plemeniti i isti, a po
nudi su bili pesnici. Interesantno je napomenuti da Milerov arijevac provodi svoje dane
u osmatranju nebeskih tela i kazuje pesme, koje se u srodnim interpretacijama prikazuju
kao pribline nauci ( 2008: 3345).
Pored Milera, i mnogi drugi istraivai XIX veka bili su zainteresovani za prouavanje
religije i magije. Svoje radove zasnivali su na racionalistikim i evolucionistikim stano
vitima. U korpusu njihovih ideja jednu od prvih predstavlja shvatanje da su mitologije i
religije nastale kao pokuaj ljudi da objasne fenomene iz prirode kao to su sunce, oluje,
gromovi itd. (Larson 1974: 116). Meu predstavnicima jednolinijskog evolucionizma i
komparativnog pristupa, jedan od najistaknutijih je Dejms Dord Frejzer (James George
Frazer) (Fabijeti et al. 2002: 119). Njegovo delo Zlatna grana je najobimnije i najuticajnije,
a u njemu su do krajnosti dovedene sistematizacija i komparatizam (Poarje 1999: 6367).
Neosporno je da je znaaj Frejzerovog rada velik a da nedostaci koje uviamo sa ove
vremenske distance moraju biti razmotreni u kontekstu u kojem je njegovo delo nastalo.
Ipak je korisno ukazati na kritike koje su upuene ovom pristupu, naroito ukoliko nije
podrazumljivo da neka od onovremenih teorijskih i metodolokih naela danas vae kao
osporena. Kako kae Ted Luelen (Ted Lewellen), jednolinijski evolucionisti nisu prizna
vali granice svom uporednom metodu i veselo su tumarali po svetu kao i po dubinama
prolosti, istraujui sve to im je bilo dostupno (Luelen 2001: 11). Frejzeru je zameran
pojednostavljen jednolinijski evolucionizam, naelo uniformnosti, preterana spekulativ
nost, oslanjanje na pretpostavke umesto na vrste dokaze i salonski rad (
2011: 98). Prema miljenju Erika apa (Eric Csapo), karakteristike Frejzerovog postupka
argumentovanja su sledee: 1. sloboda poreenja; 2. oslanjanje na sugestivne i posredne
detalje; 3. nastojanje da se italac uveri iznoenjem velikog broja alternativa, koje sve idu u
istom pravcu, kao da su iscrpljene sve mogunosti i sve unapred odreuju eljenu relaciju;
4. raznorodan kvalitet izvora svedoanstava; 5. tenja da se nabroje svi mogui primeri, ali
bez ijednog koji bi protvreio ili sa samo nekoliko njih. Frejzerove tenje su pre usmerene
ka ubedljivoj reitosti, iroko utemeljenim istraivanjima i detaljnim primerima (
2008: 5361), pa su daleko od lakonskog izraza koji nalazimo u tekstu koji potpisuju Bon,
irkovi i Stoji. Meutim, u njihovom radu sreemo sve slabosti devetnaestovekovnog
komparativnog pristupa prouavanju mitova.
Slinost izmeu ovih bogova ukazuje na to da je ista legenda preuzeta i prepri
ana (prepisana) iz starijih religija, uvajui kljune motive, koje mi detaljnije
imamo sauvane samo iz poslednje religije iz vremena ovih civilizacija, a to je u
ovom sluaju Enuma Eli i pria o Marduku. Prema tome, ovo pokazuje da su ovi

129
trkltrna strivanj

motivi prisutni u svim najstarijim mitovima iz ovog podruja, to moe ukazivati


da starost inspiracije ovih mitova prevazilazi starost ovih civilizacija, odnosno da
verovatno ove civilizacije nastaju posle ovog dogaaja, to ga smeta pre poetka
treeg milenijuma pre nove ere ( et al. 2011: 558559).
Jedna od osnovnih pretpostavki komparativnog metoda, a koja se moe nazreti u
prethodnom citatu, jeste uverenje o pramitu. Specifinost u analiziranom lanku je doda
tak katastrofe koja je po miljenju autora izazvala stvaranje prvobitnog mita. Pretpostavka
o njegovom postojanju podrazumeva da je odreen korpus pria zapravo jedna te ista
pria, pa su zato sve to verzije ili varijante izvorne prie. Ovakvo shvatanje podrazumeva
postojanje originalne verzije mita ili narodne prie u kojima je pripovedaka logika od
reena i jasna. Iz ove perspektive, prve prie su stvarali naroito talentovani pojedinci, a
preivele su jer ih je prenosio narod, to je impliciralo greke i izmene slobodno unoene
u tekst. Smatralo se da je malo verovatno da e se pramit ouvati u istom obliku, pa kom
parativista treba da rekonstruie originalnu priu na osnovu fragmenata koji su sauvani.
Kljuni problem ovakvog metoda je mogunost da po slobodnoj volji osmislimo harmo
niju prvobitnog mita i da ga izgradimo na osnovu proizvoljno odabranih mitova, ija je
srodnost i slinost takoe pretpostavljena ( 2008: 8087).
Do sada izloeno nije u funkciji osporavanja mogunosti tumaenja mita u svrhu re
konstrukcije odreenih segmenata prolosti. Naprotiv, koristiti mit kao izvor za razume
vanje prolosti uz adekvatan teorijski pristup veoma je izazovno i relevantno pitanje. Nije
mi namera da se ovom prilikom pozabavim istorijom prouavanja mitova ili teorijama
mitologije, ali mislim da je vano vratiti se na deifrovanje mitova i motiva u njima (
et al: 2011).
Bjornar Olsen (Bjrnar Olsen) ukazao je na to da je razumevanje arheologije kroz
njenu ideoloku funkciju, koju moe igrati u drutvu, proisteklo koliko iz kritike teorije i
marksistike kritike ideologije toliko i iz radova Rolana Barta (Roland Barthes), a naroi
to njegove knjige Mitologije. Bart u njoj analizira kulturne proizvode kao to su reklama,
sport, moda, film, muzeji, hrana i objanjava na koji nain oni uestvuju u ideolokoj pro
izvodnji znakova u drutvu. Iz ove perspektive, i reklame za proizvode za negu koe odr
avaju javni poredak. Ovakvi proizvodi i reklamne prie o njima postaju mitovi koje sa
vremeno drutvo koristi da bi naturalizovali mnjenja i time doprinosili uvanju postojeih
odnosa moi. Mit pretvara istoriju u prirodu, odnosno oprirodnjava odreene konven
cije i vrednosti. Bartovo shvatanje mita je povezano sa marksistikim pojmom ideologije,
odnosno podrazumeva da mitovi doprinose svetu shvaenom kao datost bez suprotnosti.
Ovakvim predstavljanjem, poredak koji je dominantan postaje prirodan i jedini mogu.
Bart smatra da postoje dve znaenjske ravni mita, jedna neposredna ili denotativna ravan
znaenja i jedna posredna odnosno konotativna. Meutim, ono to je najvanije, mitom
se ne iznosi argumentacija, on nas ubeuje jednom vrstom taktike iznurivanja. Bart ka
e da mit daje stvarima i mnjenjima veno opravdanje, jasnou koja se ne stvara obja

130
trkltrna strivanj

njenjem, ve tvrenjem injenica (Trifonas 2002; Olsen 2002; Belsi 2010; Barthes 1970).
Ako razmatramo tekst Astronomija i katastrofizam kroz mitove i stare tekstove, Bartovo
shvatanje moemo iskoristi na dva nivoa. Jedan je nain na koji se lanak nudi itaocu,
upravo stalnim ponavljanjem tvrdnji i ukazivanjem da je upravo takav pristup jedini mo
gu, ak iako nije najbolji. Sa druge strane, ova saeta slika Bartovog sagledavanja mita
moe posluiti tome da razumemo o kojim naunim problemima moemo razgovarati na
osnovu mitova. Podrazumevani odnos katastrofe i mita je mnogo problematiniji nego to
bi se zdravorazumski moglo uiniti ( 2008: 1729).
U sutini, postaviti pitanje Na koji se dogaaj ovaj mit odnosi? jeste logika greka la
nog pitanja, jer mi ne znamo da li mit nastaje po nekom dogaaju. Na ovaj su nain autori
lanka o katastrofizmu prokrijumarili lane stavove u pitanje, a svaki odgovor na njega
implicira priznanje prokrijumarenog stava ( 2006: 388). Ne postoji taan
dogaaj iza neke prie koja je saoptena mitski i ne postoji jedan rezultat jednaine koji
mit razreava maglovitih saoptenja.

LITERATURA

1. Amstrong, Karen. Kratka istorija mita. Beograd, Geopoetika, 2005.


2. Andrn, Anders. Between Artifacts and Texts: Historical Archaeology in Global Perspective. New York,
Springer, 1998.
3. , . . . , , 2010.
----. Mitologije. Zagreb, Naklada Pelago, 1970.
4. Beck, Roger. The Religion of the Mithras Cult in the Roman Empire. Mysteries of the Uncountered Sun.
Oxford, Oxford University Press, 2007.
5. Belsi, Ketrin. Poststrukturalizam. Sasvim kratak uvod. Beograd, Slubeni glasnik, 2010.
6. , , .
. VI (2011): 555565.
----. http://ser vo.aob.rs/eeditions/CDS/Razvoj%20astronomije%20kod%20Srba/6/pdfs-s/30.pdf
(19.1.2013.)
7. Bon, Edi, Milan M. irkovi i Ivana Milosavljevi. A new proposition for redating the Mithraic tau
roctony scene. Astronomische Nachrichten-Astronomical Notes 323 (2002): 579-580.
8. , . . , 2 (2007):
6671.
----. http://adrb.org/pdf/vasiona02-2007.pdf (19.1.2013.)
9. Butzer, W. Karl. Archaeology as a Human Ecology: Method and Theory for a Contextual Approach.
Cambridge, Cambridge University Press, 1987.
10. Cohen, Robert S. and Thomas Schnelle (eds). Cognition and Fact, Materials on Ludwik Fleck (Bo
ston Studies in the Philosophy of Science, 87). Dordrecht, Springer, 1986.
11. , . . , Clio, 2008.
12. Dincauze, F. Dena. Environmental Archaeology: Principles and Practice. Cambridge, Cambridge Uni
versity Press, 2000.
13. , . . , Clio, 2008.
14. ordano, Kristijan. Ogledi o interkulturnoj komunikaciji. Beograd, Biblioteka XX veka, 2001.
15. Edgeworth, Matt. Multiple Origins, Development, and Potential of Ethnographies of Archaeology.
In Ethnographies of Archaeological Practice, Cultural Encounters, Material Transformation, ed. Matt
Edgeworth, 1-19. Lanhham, Rowman Altamira, 2006.

131
trkltrna strivanj

16. Eko, Umberto. Granice tumaenja. Beograd, Paideia, 2001.


17. Fabijeti, Ugo, Roberto Maligeti i Vinenco Matera. Uvod u antropologiju. Od lokalnog do globalnog.
Beograd, Clio, 2002.
18. Fagan, G. Garrett and Kenneth L. Feder. Crusading against Straw Men: An Alternative View of Al
ternative Archaeologies: Response to Holtorf (2005), World Archaeology 38/4 (2006): 718-729.
19. Fleck, Ludwik. Genesis and Development of a Scientific Fact. Chicago, University of Chicago Press, 1979.
20. Feder, L. Kenneth. Epistemology: How You Know What You Know. In Frauds, Myths and Mysteri
es: Science and Pseudoscience in Archaeology, Kenneth L. Feder, 1539. London, Mayfield Publishing
Company, 1999.
21. , . . , Clio, 2003.
22. Ha, Elvin. Antropoloke teorije. 1 i 2. Beograd, Beogradski izdavako-grafiki zavod, 1979.
23. , . . , , 2001.
24. Hobsbom, Erik. Uvod: Kako se tradicije izmiljaju. U Izmiljanje tradicije, ur. Erik Hobsbom i Te
rens Rejnder, 525. Beograd, Biblioteka XX vek, 2002.
25. Hodder, Ian (ed.) Archaeological Theory Today. Cambridge, Polity Press, 2001.
26. , . . , , 2006.
27. Kosso, Peter. Introduction: The Epistemology of Archaeology. In Archaeological Fantasies: How
pseudoarchaeology misrepresents the past and misleads the public, ed. Garrett G. Fagan, 322. London,
Routledge, 2006.
28. Kuzmanovi, Zorica. Upotreba etnografskih analogija u arheolokom zakljuivanju.
4/1 (2009): 133148.
29. Larson, J. Gerald. Introduction: The Study of Mythology and Comparative Mythology. In Myth in
Indo-European Antiquity, eds. Gerald J. Larson, C. Scott Littleton and Jaan Puhvel, 1-16. Berkeley,
University of California Press, 1974.
30. Lucas, Gavin. Critical Approaches to Fieldwork: Contemporary and Historical Archaeological Practice.
London, Routledge, 2001.
31. Luelen, Ted. Uvod u politiku antropologiju. aak, Gradac, 2001.
32. Lycan, G. William. Explanation and Epistemology. In Oxford Handbook of Epistemology, ed. Paul
K. Moser, 408433. Oxford, Oxford University Press, 2002.
33. Marijanac, Tihomir. Tunguska eksplozija. Meridijani, 126 (2008): 102106.
34. Masse, W. Bruce. The Archaeology and Anthropology of Quaternary Period Cosmic Impact. In
Comet/Asteroid Impacts and Human Society: An Interdisciplinary Approach, eds. Peter T. Bobowsky
and Hans Rickman, 25-70. Berlin, Springer Press, 2007.
35. Masse, W. Bruce. The Celestial Basis of Civilization. Vistas in Astronomy 39 (1995): 463477.
36. Moore, D. Jerry. Uvod u antropologiju teorije i teoretiari kulture. Zagreb, Naklada Jesenski i Turk,
2002.
37. Olsen, Bjrnar. Od predmeta do teksta. Beograd, Geopoetika, 2002.
38. , . . , ,
2011.
----. : . 5/2 (2010):
239258.
39. Peterac, Tijana. Prilozi prouavanja rituala u mitraizmu. Rad muzeja Vojvodine, 49 (2007): 4960.
40. Poarje, an. Istorija etnologije. Beograd, Plato, 1999.
41. Renfrew, Colin and Paul Bahn. What Was the Environment? Environmental Archaeology. In Ar
chaeology: Theories, Methods and Practice, eds. Colin Renfrew and Paul Bahn, 225-268. London,
Thames and Hudson, 2000.
42. Renfrew, Colin and Paul Bahn. What Did They Think? Cognitive Archaeology, Art, and Religion.
In Archaeology: Theories, Methods and Practice, eds. Colin Renfrew and Paul Bahn, 385-420. London:
Thames and Hudson, 2000.
43. , . (Mithras).
, . , 270272. ,
, 2000.

132
trkltrna strivanj

44. Swerdlow, Noel M. On the Cosmical Mysteries of Mithras. The Origins of the Mithraic Mysteries:
Cosmology and Salvation in the Ancient World by David Ulansey. Classical Philology 86 /1 (1991):
4863.
45. kori, Marko. Sociologija nauke. Mertonovski i konstruktivistiki programi. Sremski Karlovci, Izda
vaka knjiarnica Zorana Stojanovia, 2010.
46. , ( ). . ,
. , Clio, 2008.
47. Trifonas, Peter P. Barthes i carstvo znakova. Zagreb, Jesenski i Turk, 2002.
48. Vot, Jan. Knjievnost i drutvo. U Sociologija knjievnosti, ur. Sreten Petrovi, 288298. Beograd,
Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 1990.
49. , . . , , 1973.
50. Yarrow, Thomas. Sites of Knowledge: Different Ways of Knowing an Archaeological Excavation. In
Ethnographies of Archaeological Practice, Cultural Encounters, Material Transformation, ed. Matt Ed
geworth, 2032. Lanhham, Rowman Altamira, 2006.

Myths and Misunderstandings

SUMMARY: The subject of this paper is a critical analysis of archaeoastro-


nomical researches that depend on the correlation between cosmic catastro-
phies and myths from the past. Broadly speaking, this research calls for the
responsibility of the Serbian archaeological community in the processes of
knowledge production and possible misunderstandings between archaeologi-
cal and other scientific communities in interdisciplinary projects. If better
communication could be triggered by misunderstandings, then the example
tackled in this research could provide the possibilities of translation in-be-
tween humanities and science.
KEY WORDS: intercultural misunderstandings, archaeology, epistemology,
myths, catastrophism.

monika.milosavljevic@gmail.com

133