You are on page 1of 7

Rudolf tajner

GA 219
ODNOS POKRETA ZA RELIGIOZNI PREPOROD
PREMA ANTROPOZOFSKOM POKRETU

Predavanje odrano u Geteanumu, u Dornahu, 30. decembra 1922. godine

esto sam ovde, sa ovog mesta govorio o tome kako su stari narodi u razvoju
oveanstva, od nauke, umetnosti i religije obrazovali uravnoteenu celinu. Onaj ko je
na izvestan nain u mogunosti da stekne uvid u prirodu drevnih misterija, zna da se u
toj spoznaji misterija otkrovenje duhovnog otkrivalo slikovnim putem. Tu je stazu danas
nemogue slediti; mi meutim moramo u dananje vreme ponovo napredovati u
spoznaji duhovne prirode sveta. Slikovno znanje je duhovna osnova svih drevnih
shvatanja sveta. Ta spoznaja se neposredno izraavala i bila je saoptavana ne samo
reima ve posredstvom oblija koja su postepeno postala umetnika oblija, opipljiva,
plastina predstava plastinih umetnosti i prikaz, posredovanjem zvuka i rei u muzici i
umetnosti govora. Iz te druge faze se krenulo ka treoj u kojoj je religiozno i okultno
otkrovenje prirode sveta, kroz koje se itav ovek uzdigao do boanskih duhovnih
osnova sveta, ne samo milju i ne samo oseanjem kao izrazom umetnosti, ve na takav
nain da su misao, oseanje, a takoe najdublji impuls volje, bili posveeni duhovnom i
boanskom. Nain na koji je spoljna ovekova delatnost trebalo da se ispuni duhom
jeste ceremonijalan in rtve. Drevni narodi su oseali ivi spoj u nauci kako se ona
nekada shvatala i u umetnosti i religiji. Uzor duhovnog ivota dananjice mora biti da
se ponovo stekne spoznaja kojom se pojmilo neto o emu je Gete imao ideje, naime,
znanje koje se uzdie do umetnosti ne samo simboline ili alegorijske umetnosti, ve
istinske umetnosti, do stvaralake delatnosti i stvaranja oblika u zvunosti i reima
umetnosti koja se, takoe, produbljuje do neposrednog religioznog iskustva.

Kada se u antroposofskoj duhovnoj nauci prepozna prisustvo tog impulsa, tek


onda se moe rei da se zaista razume antroposofija. Oigledno je da e oveanstvo
morati da preuzme razliite korake u svom duhovnom razvoju pre nego to shvati takav
ideal, ali upravo se i radi o strpljivoj predanosti u preduzimanju ovih koraka. To mora
uiniti i antroposofski pokret.

Sada bih eleo da u ovom ciklusu antroposofskih predavanja govorim o jednom


posebnom vidu izvesnog impulsa podsticaja u Antroposofskom drutvu koji smo
upravo opisali. Moda ete, moji dragi prijatelji, na kraju predavanja razumeti koji je
dublji povod za moja objanjenja.

Najpre bih eleo da ukaem na to da se ve due vremena antroposofski pokret


ne podudara sa Antroposofskim drutvom, a da Antroposofsko drutvo ukoliko zaista
eli da upotpuni svoj zadatak, mora zaista u potpunosti sprovesti impuls antroposofskog
pokreta koji pokriva iri krug od Antroposofskog drutva. To je dovelo do toga da je u
poslednjih nekoliko godina na nain rada neophodno morao da se promeni u odnosu na

1
to kakav je bio kada je pokret bio deo Drutva. Antroposofsko drutvo, meutim, moe
da ispuni svoju osnovnu prirodu jedino ako naini posudu za antroposofski pokret.

Sada, da ne bih govorio samo teoretski, ve da biste me zaista razumeli, moram


malo da vam govorim o neemu to se nedavno dogodilo sa pokretom koji je drugaiji
od antroposofskog, jer ako to ne uinim, mogu da nastanu nesporazumi.

Stoga u ukratko govoriti o nainu na koji je nastao jedan pokret koji poseduje
religiozne obrede, pokret koji svakako ima dosta toga zajednikog sa antroposofskim
pokretom, ali se sa njim ne sme poistovetiti, religiozni pokret koji sebe naziva
pokretom za religiozni preporod, za preporod hrianstva. Poloaj ovog pokreta u
odnosu na antroposofski pokret postae jasan ako krenemo od forme iz koje je ponikao.

Pre nekoliko godina, jedan broj mladih teologa, hrianskih entuzijasta mi je


priao na kraju svojih teolokih studija, pre nego to je trebalo da ponu da praktino
primenjuju svoje svetenike dunosti. Ono to su rekli je sledee: kada u dananje
vreme studenti zavre Teoloki fakultet, iskreno odani hrianstvu u srcu, osete kao da
nemaju vrsto tlo pod nogama sa kojeg bi praktino otpoeli svoj rad kao svetenici.
Teoloki i religiozni pokreti su postepeno usvojili forme koje ne poniru u stvarni ivot
svetenika koji treba da se nadahne Golgotskom misterijom, svesno poimajui sutinu
Hristovog bia, koje je ivelo u duhovnim svetovima, potom se ujedinilo sa ljudskim
zemaljskim ivotom i sada nadalje radi na njemu. Meni je ukazano da su oni koji su mi
prili imali oseaj da ukoliko elimo da ouvamo hrianstvo, neophodan je preporod
itavog teolokog impulsa da bi taj preporoeni teoloki impuls postao ponovo deo
delatnih snaga za na itav duhovni ivot. Jasno je da religiozni impuls poseduje svoje
pravo znaenje kada se duboko nastani u oveku, tako da prome sve to nastaje dalje iz
ovekovog miljenja, oseanja i volje.

Ja sam najpre napomenuo toj grupi koja je dola da trai pomo u smislu
duhovnosti koja se moe nai jedino u antroposofskoj duhovnoj nauci u svetu danas
da je neophodno da rade ne iz entuzijazma pojedinca, ve da je to sada pitanje
zajednikog organizovanja i do izvesnog stepena grupisanja onoga to je manje ili vie
svesno, bio pojedinaan napor. Napomeno sam im da kada se radi o religioznom
preporodu mora poeti od irokih osnova u kojima se moe nai veliki broj ljudi ija mu
srca tee.

Posle nekog vremena pomenute osobe su mi ponovo prile. Prihvatili su ono to


sam im rekao i ukazali mi na to da oni ve ine veu grupu mladih teologa koji su u
istom poloaju, naime iako nezadovoljni trenutnim teolokim i religioznim ciljevima na
fakultetu, nali su se pred praktinim dunostima svetenika i sve su prilike da e se taj
krug poveati.

Ja sam rekao: sasvim je oigledno da to nije samo pitanje onih koji su se nali u
pokretu za religiozni preporod i koji su se uili dunostima svetenika, ve pre svega,
svih onih koji poseduju manje ili vie jasan religiozni impuls u svojim srcima, a
posebno Hrianski impuls koji je na nezadovoljavajui nain preuzela teologija.
Ukazao sam na to da postoje krugovi, van okvira antroposofskog pokreta, koje
sainjavaju ljudi koji iz svog ugla posmatranja, iz svojih stavova, iz svog srca, ne mogu

2
nai put do antroposofskog pokreta. Nadalje sam napomenuo da je za antroposofski
pokret krajnji cilj da jasno i razgovetno uvidi da e u vremenu u kome ivimo biti
samim ljudskim razvojem mogue da onaj koji postane duhovni istraiva doe do
izvesnog broja duhovnih istina koje se odnose na neposredni duhovni sadraj sveta.
Ukoliko to ne eli da postane, ve tei istini na nain na koji mu se ona mora otkrivati
kada je svestan svoje ljudske dostojanstvenosti, onda istine koje otkrije duhovni
istraiva takvi ljudi mogu pojmiti putem sopstvenog zdravog ljudskog razuma ali taj
razum mora biti zdrav.

Nadalje sam govorio da antroposofski pokret zavisi od ovoga: da svako ko do


njega nae put mora da shvati da je osnovno i iznad svega stanovite, da duhovne istine
koje su danas pristupane oveanstvu, treba da posednu ljudska srca i um kao
spoznaja. Osnovno je da ta spoznaja prodre u mentalni ivot oveka. Naravno, osoba
koja je u antroposofskom pokretu ne mora da bude upuena u razliite nauke. Moe se
pripadati antroposofskom pokretu bez ikakavog impulsa ili tenje za naunim znanjem,
jer su antroposofske istine sasvim razumljive i bliske ljudskom intelektu ukoliko je
osloboen predrasuda i potpuno zdrav. Stoga ve danas postoji dovoljan broj ljudi koji
iz prirodnih tenji svoga srca i uma, pronalaze put do antroposofskog pokreta. Sve to je
potrebno za religiozne ciljeve i religiozne ideale e se, takoe, postepeno razviti,
zajedno sa antroposofskim znanjem, iz antroposofskog pokreta. Prisutan je meutim
dovoljno veliki broj ljudi koji poseduje pomenut impuls prema religioznoj obnovi,
posebno prema hrianskom religioznom preporodu, koji su jednostavno prisutni u
odreenim kulturnim krugovima i ne mogu nai put do antroposofskog pokreta.
Neophodno je da se danas pronae odgovarajua staza ka tim ljudima koja e odvesti do
duhvnog ivota koji odgovara dananjem oveanstvu.

Naglasio sam da je potrebno osnovati drutveno javno telo; ono treba da je u


vezi sa antroposofijom, ali prvo mora da je u samom pojedincu prisutno znanje koje on
individualno stie o etici, religiji i drutvenoj delatnosti potrebnoj za budunost
oveanstva do koga mora doi potpuno iz unutarnje potrebe.

Stoga je to sluaj davanja neega tim ljudima koji su pre svega nemoni da se
ukljue na stazu antroposofskog pokreta. Obrazovanjem bratskih zajednica, mentalna i
duhovna saradnja mora biti prisutna za ljudski razvoj na dananjem stupnju.

Ono to sam potom morao da im kaem moe se od prilike svesti na sledee:


neophodno je za razvoj oveanstva danas, da antroposofski pokret raste sve vie i vie
iz uslova koji ga podupiru i koji se sastoje posebno iz sledeeg: da duhovne istine, koje
jednostavno ele da dopru do nas iz duhovnog sveta, najpre moraju da dopru
neposredno do naeg srca, tako da ovek moe da ojaa posredstvom tih duhovnih
istina. Oni e potom nai put koji e sa jedne strane biti umetniki, sa druge religiozni,
etiki ili drutveni. Antroposofski pokret je iao ovom stazom od svog poetka i nijedna
druga staza njemu nije potrebna ukoliko bi se samo ova pravilno razumela. Potreba za
drugim putem iskrsava za one koji ne mogu neposredno da prihvate pomenutu, koji se
putem drutva i zajednikim nastojanjem unutar drutva obavezuju da krenu drugom
stazom, onom koja e se, to mogu rei, tek kasnije pridruiti antroposofskoj stazi.

3
Na ovaj nain otvorena je mogunost za uporedno postojanje dva pokreta:
antroposofskog pokreta koji postie svoje ciljeve kada se zaista pridrava prvobitno
utvrenih znaenja i svrhe i ne luta nekim drugim putem ili poslom koji se otvara u
meuvremenu. Nauno polje rada na primer, ne sme uticati na impuls generalnog
antroposofskog pokreta. Mora nam biti jasno da je antroposofski impuls taj na kome se
zasniva antroposofski pokret i kako su razna polja naunog rada nedavno zasnovana u
okviru Antroposofskog pokreta, u potpunosti je neophodno da se snaga i energija
generalnog antroposofskog impulsa na taj nain ne oslabi. Posebno se ne sme
antroposofski impuls uvui u oblik miljenja ili ideja u raznim poljima nauke i da budu
oblikovana njima do te mere da antroposofija postane, recimo tako, hemijska kao to je
dananja hemija, fizika kao dananja fizika ili bioloka kao to je dananja biologija.
To se niukom sluaju ne sme dogoditi jer to bi pogodilo antroposofski pokret u samo
srce. Antroposofski pokret mora sauvati svoju duhovnu istotu i svoju duhovnu snagu.
On mora biti olienje sutinske prirode antroposofske duhovnosti, ivota i pokreta u njoj
i da takoe doprinese iz duhovnog otkrovenja dananjice svemu to treba da prodre u
ivot nauke.

Na istoj osnovi tako sam tada mislio moe postojati takav pokret za
religiozni preporod koji, naravno, nema nikakavog znaaja za one koji su nali svoj put
u antroposofiji, ve je namenjen onima koji za poetak ne mogu da pronau taj put i
kako je veliki broj takvih ljudi, pokret kao ovaj, naravno, ne samo da je opravdan ve i
neophodan.

Podrazumevajui, prema tome, da e antroposofski pokret ostati ono to je bio i


ono to mora biti, ja sam dao neto, sasvim nezavisno od antroposofskog pokreta,
veem broju ljudi koji su iz sopstvenog impulsa, ne moga, eleli da rade pri pokretu za
religiozni preporod, dao sam ono to je potrebno teologiji budunosti i takoe sam dao
sadraj obreda koji je potreban.

Ono to sam im podario iz uslova duhovne spoznaje dananjice, dao sam kao
ovek oveku. To nema nikakve veze sa antroposofskim pokretom. To sam im podario
potpuno privatno i time sam naglasio sa izriitom strogou, da antroposofki pokret ne
sme imati nita sa pokretom za religiozni preporod i iznad svega da ja nisam osniva
pokreta za religiozni preporod. Nadam se da je to dovoljno jasno svetu da sam
nekolicini njih, koji su sami eleli da osnuju pokret za religiozni preporod, dao
neophodni savet, koji je svakako usvojen u praksi duhovnog i jakog kulta, ispunjenim
duhovnim sadrajima. Takoe, da se sluba vri na pravilan nain posredstvom snaga iz
duhovnog sveta. Mada sam dao ovaj savet, nikada nisam obavljao obred, samo sam
pokazao, korak po korak, onima koji su eleli da usvoje ovaj obred kako ga treba
izvoditi. To je bilo neophodno. Danas je takoe neophodno da se ovo u okviru
Antroposofskog drutva, pravilno shvati.

Pokret za religiozni preporod je, prema tome, osnovan nezavisno od mene,


nezavisno od Antroposofskog drutva. Ja sam jedino dao savet. Onaj koji je zapoeo i
koji je sproveo prvi obred u tom pokretu, izveo ga je pod mojim nadzorom, ali ja nisam
imao nikakvog udela u osnivanju ovog pokreta. Taj pokret je nastao iz sebe, ali je
prihvatio moje preporuke, jer je ljudska dunost da, ukoliko moe, pomogne svakome
ko opravdano trai savet u odreenoj oblasti delatnosti.

4
Tako se u najstroem smislu rei mora razumeti da je uporedo sa antroposofskim
pokretom, otpoeo jo jedan pokret, koji je nastao iz samog sebe, a ne iz antroposofskog
pokreta, jer mnogo je ljudi koji ne mogu da nau put do antroposofskog pokreta, ali e
biti u stanju da se prikljue kasnije. Stoga se mora napraviti jasna razlika izmeu
antroposofskog pokreta, Antroposofskog drutva i pokreta za religiozni preporod. Vano
je da se na antroposofiju ne gleda kao na osnivaa pokreta za religiozni preporod.

To nema nikakve veze sa injenicom da je savet, koji svrstava ovaj religiozni


pokret u pravu duhovnu zajednicu prilagoenu sadanjem ljudskom razvoju, dat sa
svom ljubavlju i takoe sa svom predanou duhovnim silama koje su u stanju da
takvom pokretu nau mesta u svetu. Tako je ovaj pokret zasnovan na pravim osnovama
jedino ako se vidi u svetlu toga da mu je antroposofski pokret prethodnica tako da se
tada osea na sigurnom tlu kada podrava antropozofski pokret, kada trai savete i
pomo od onih koji su u antrposofskom pokretu itd. Uzimajui u obzir injenicu da su
neprijatelji antroposofskog pokreta razmotrili svaki korak napada na pravdu, ovakve
stvari se moraju razjasniti i ja moram da kaem da svako ko je astan u odnosu na
antroposofski pokret mora imati obavezu da porie takve izjave kao: Pokret za
religioznu obnovu je osnovan u Dornahu u Geteanumu i od strane Geteanuma, jer to
nije sluaj. Istina je ono to sam objasnio.

Tako, na nain na koji sam ja pomogao ovaj pokret za religiozni preporod da


naini svoje prve korake, morao sam da predstavim sebi da e taj pokret koji trai
oslonac u antroposofskom pokretu i odnosi se prema antroposofskom pokretu kao
svojoj prethodnici traiti svoje pristalice izvan Antroposofskog drutva i da bi bila
velika greka ukoliko bi eleo da unese u Antroposofsko drutvo ciljeve i sklonosti koji
su svakako neophodni izvan Antroposofskog drutva. Antroposofsko drutvo ne moe
da shvati onaj koji zato to ne moe da se neposredno zadubi u pomenuti religiozni
pokret sebe ne vidi u ulozi njegovog savetnika ili pomagaa.

Ukoliko je to sluaj, meutim, on bi radio na dve stvari: prvo, na unitenju i


razbijanju Antroposofskog drutva, drugo nainio bi pokret za religiozni preporod
jalovim. U okviru oveanstva, svi pokreti koji opravdano nastaju moraju da rade
zajedno kao jedno organsko jedinstvo, ali se to mora odigravati na pravi nain. U
ljudskom organizmu je potpuno nemogue da krvni sistem postane nervni sistem ili
obrnuto. Nekoliko sistema moraju da rade u ljudskom organizmu oigledno odvojeno
jedan od drugog i tek tako pravilno deluju. Utoliko je neophodno da neko ko razume ta
je to antroposofski pokret, sabere sve to je neophodno ne u nekom nadobudnom
smislu, ve u skladu sa zadatakom vremena reju: onima koji su jednom nali svoj put
u Antroposofsko drutvo ne treba religiozni preporod. Jer ta bi bilo Antroposofsko
drutvo da je najpre zahtevalo preporod!

Meutim, religiozni preporod je potreban svetu i upravo zbog te potrebe,


pruena je ruka da pomogne osnivanje. Stvari e se nadalje dobro odvijati ako
Antroposofsko drutvo ostane ono to je, ukoliko oni to ele da antroposofiju razumeju
zaista pojme njenu sutinsku prirodu i ne poveruju da je za njih neophodno da pripadaju
drugom pokretu koji je preuzeo sve to ima od antroposofije odnosno, da je istina da
je on samostalno osnovan i da antroposofija nije njen osniva.

5
Osoba koja jasno ne razlikuje ove stvari i koja ih ne razdvoji radi postajui
slaba u odnosu na osnovni podsticaj antroposofskog pokreta na razdoru
antroposofskog pokreta, a takoe uklanja oslonac pokreta za religiozni preporod.
Ukoliko neko ko je krenuo od religioznog pokreta smatra da se on mora proiriti na
antroposofski pokret, on ga podriva u korenu.

Za dobrobit oba pokreta neophodno je da se dre podalje jedan od drugoga; da


pokret za religiozni preporod bude delatan u svim pravcima u krugovima izvan
antroposofskog pokreta; da, prema tome, ne samo u smislu svojih materijalnih sredstava
da bi se stvar pravilno razumela moram takoe da govorim i o ovim stvarima ne dira
u Antroposofski pokret, da mu, takorei, ne izbija materijalno tlo pod nogama, niti da u
sluaju da ne nae sledbenike meu ne-antroposofima, ne pravi, na primer, svoje
obraenike iz redova antroposofa. Ukoliko bi to uradio to bi neizbeno dovelo do
unitenja oba pokreta. Sada zaista nije stvar u tome da se odpone sa fanatinim radom,
ve da se sa punom sveu radi samo ono to je ljudima neophodno. Ono to sada
govorim ima za posledicu, a istovremeno je bio preduslov, za moj nadzor i pomo u
osnivanju pokreta za religiozni preporod, jer jedino pod tim uslovima sam mogao da im
pomognem. Da ti preduslovi nisu postojali, pokret za religiozni preporod nikada ne bi
potekao posredstvom mojih saveta.

Utoliko vas molim, dame i gospodo i dragi prijatelji, da shvatite da je neophodno


za pokret za religiozni preporod da zna da mora ostati na svom polazitu, da je obeano
da e svoje pristalice traiti izvan kruga antroposofskog pokreta, jer se tamo mogu
prirodno traiti i nai.

Ovo to sam vam rekao nije reeno usled uznemirenosti da neto moe potkopati
antroposofski pokret i svakako nije reeno ni iz kakvih linih namera, ve jedino iz
nunosti samog sluaja. Deo te nunosti je takoe, potreba da se razume kako je jedino
mogue delati na pravi nain u svakoj od ovih oblasti. Zaista je neophodno da u odnosu
na vane stvari moemo rei sasvim jasno kako stvari stoje, jer u dananje vreme postoji
prevelika tenja da se stvari pomute i da ne budu jasne. Jasnoa je sada neophodna u
svakoj oblasti.

Naravno, sve ovo govorim jednostavno da bi se ove stvari pravilno razumele u


Antroposofskom drutvu tako da se ne moe rei (kao to se pretpostavlja da je ve
reeno): nisu mogli da nastave sa antroposofskim pokretom, pa su sada osnovali pokret
za religiozni preporod kao pravu stvar.

Ja sam zaista ubeen da e se divni i uvaeni ljudi, koji su osnovali pokret za


religiozni preporod, vrlo izriito usprotiviti takvom stavu i da e te izuzetne i uvaene
osobe odbiti da preobraaju pripadnike antroposofskog pokreta. No, kao to smo rekli,
stvar se mora pravilno razumeti u okviru antroposofskog pokreta.

Ja znam, dragi moji prijatelji, dame i gospodo, da e se uvek nai neko kome e
se ovakva objanjenja uiniti neprijatnim, ali ona su neophodna s vremena na vrema, ne
da bismo se alili u jednom ili drugom pravcu, niti zarad pukog kriticizma, ve jedino
zbog toga da prikaemo neto to se mora sasvim jasno pojmiti. Ja znam da uvek ima

6
onih kojima se ne svia kada neko proba da razjasni stvari, ali zarad dobrobiti i irenja
antroposofskog pokreta podjednako kao i za dobrobit pokreta za religiozni preporod, to
je u potpunosti neophodno. Pokret za religiozni preporod ne moe se razvijati ukoliko
na bilo koji nain utie na antroposofski pokret.

Ovo mora u potpunosti da se razume, posebno od strane antroposofa, tako da oni


mogu zaista biti u stanju da brane pravdu kada god se za to ukae prilika. Ukoliko tako
iskrsne bilo kakvo pitanje o stavu antroposofa u odnosu na religizoni preporod on jedino
moe biti sledei: da je on savetnik, da daje ono to moe dati u smislu duhovnih
vrednosti i da, kada uestvuje u obredima, uvek mora biti svestan da to radi samo da bi
pomogao. Jedino tada je antroposof duhovni pomonik koji razume kako da neto prui
pokretu za religiozni preporod. Taj pokret za religiozni preporod treba da podre u
svakom pogledu one osobe koje jo uvek ne mogu da nau svoj put do Antroposofskog
drutva.

Nadam se da sada niko nee prii ljudima koji deluju u pokretu za religiozni
preporod i rei: u Dornahu je to i to reeno protiv pokreta. Nita nije reeno protiv
pokreta; pokret za religiozni preporod je na opravdan nain nastao iz duhovnog sveta, s
ljubavlju i odanou duhovnom svetu, sa namerom da pronae sebe. Antroposofi takoe
moraju rei da se on, dodue, samostalno osnovao, ali da nije sam uobliio sadraj svog
obreda, ve sam svoj obred, iz sopstvenih snaga i na sopstvenu inicijativu da
sutinska priroda antroposofskog pokreta nema nita sa pokretom za religiozni
preporod.

Naravno, niko ne eli vie od mene da pokret za religiozni preporod procveta,


ukoliko se pridrava prvobitnih uslova. Antroposofske grupe na primer, ne smeju da se
promene u zajednice za religiozni preporod ni u materijalnom ni u duhovnom smislu.
Morao sam ovo danas da vam kaem da ne bi bilo nesporazuma kada se skrene
panja na religioznu slubu za koju je traen (i dat) moj savet i iji napredak u ovom
trenutku elim veoma mnogo.

Prevela sa engleskog: Aleksandra Andrijevi