Kombinacione mreže

Izvršavaju prekidačke funkcije i sastoje se od logičkih kola, obradićemo sledeće
kombinacione mreže: koder, dekoder, multiplekser, demultiplekser i binarni komparator.

1) Koder

Blok šema kodera

2n ulaza n izlaza

Koderska

matrica

Koder je vrsta prekidačke mreže koja vrši kodiranje: stanja nekih prekidača, decimlne
brojeve, slova i druge informacije koje su čoveku razumljivije prevodi u binarne brojeve koji
mogu da se pamte u memoriji i dalje obrađuju od strane procesora.

Primer: Izvršiti kodiranje decimalne tastature.

Realizovan je BCD kod ili 8-4-2-1 kod. Ako zatvorimo neki od prekidača na izlazu će
se pojaviti binarni broj koji kodira zatvoreni prekidač, npr, ako zatvorimo prekidač sa
oznakom 5 onda će se na ulazu logilčkih kola A i C dovesti logičke nule jer je taster spojio

slovo ili neku drugu informaciju koja je po značenju bliža čoveku. Primer: realizovati dekoder koji prevodi binarne brojeve u decimalne – BCD dekoder !!!!! D C B A D9 D8 D7 D6 D5 D4 D3 D2 D1 D0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 1 1 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 1 0 1 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 1 1 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Ako na ulaz BCD dekodera dovedemo binarni broj npr 0111 BCD ce na izlazu dati logičku jedinicu na izlazu D7 dok će ostali izlazi biti na logičkoj nuli što znači da je BCD dekoder preveo binarni broj 7 u decimalni broj 7 Multiplekser (selektorska mreža) . Pošto se ulazi logičkih kola negiraju. Dekoder n ulaza 2n izlaza Dekoderska matrica Dekoder je prekidačka mreža koja ima obrnutu funkciju od kodera. dok su na izlazima logičkih kola B i D logičke nule. Binarni broj tj neki kodirani podatak se prevodi u decimalni broj. dakle kada pritisnemo taster sa oznakom 5 na izlazu dobijamo binarni broj 0101.ulaze logičkih kola A i C sa masom. ovaj kod je je poznat kao BCD kod ili 8-4-2-1 kod. na izlazu logičkih kola A i C dobijamo jedinice.

izbor jednog od 2n ulaza se vrši pomoću selektorskih ulaza. Demultiplekser (deselektorska mreža) 2n izlaza I DEMUX . Multiplekser sa 4 ulaza i 2 selekciona ulaza možemo predstaviti pomoću višepoložajnog prekidača.2n ulaza izlaz MUX n Multiplekser je prekidačka mreža koja od više ulaza bira jedan i prosleđuje ga na izlaz.

Blok šema polusabirača Tabela istinitosti: ai bi Si = ai + bi Pi = ai ^ bi 0 0 0 0 0 1 1 0 1 0 1 0 1 1 0 1 Realizacija polusabirača . Primer: Demultiplekser (deselektor) sa 4 izlaza može se predstaviti pomoću višepoložajnog prekidača na sledeći način: Polusabirač Half Addev Na ulazu polusabirača dovodimo dva bita ai i bi na izlazu dobijamo zbir Si . i prenos Pi ako postoji. Demultiplekser je prekidačka mreža koja prosleđuje ulaz na jedan od izlaza u zavisnosti od selektorskih ulaza.

Serijski sabirač . Potpuni sabirač Full Addev Blok šema potpunog sabirača ai bi Pi-1 Si = ai + bi Pi = ai ^ bi 0 0 0 0 0 0 0 1 1 0 0 1 0 1 0 0 1 1 0 1 1 0 0 1 0 1 0 1 0 1 1 1 0 0 1 1 1 1 1 1 Tabela istinitosti Ai i bi su bitovi koje treba da saberemo. Pi – 1 je prenos iz predhodnog sabiranja. Si je zbir. a Pi je prenos koji se desio za vreme operaecije sabiranja koju izvršava potpuni sabirač.

rezultat koji daje potpuni sabirač c1 se smešta u registar. . U sledećem taktu sadržaj svih brojača se pomera za jedno mesto u desno. rezultat koji daje prvi sabirač se upisuje na mesto c1. (npr. upisana su paralelno) dok će rezultat biti smešten u registru c posle 8 takta. odatle sse može odmah paralelno isčitati ili se isčitavanje može izvršiti serijski. taktovanjem. Bitove najmanje težine sabira potpuni sabirač sa indeksom nula. a na izlazu Pi daje prenos ako postoji i smešta ga u D flip-flop. na sabiračkom izlazu Si potpuni sabirač daje rezultat c0. Posle 8 takta rezultat je smešten u registru C. potpuni sabirač i D flip-flop se taktuju istovremeno. a prenos ako postoje se vodi na sledeći potpuni sabirač i td. prenos sa nultog sabirača ako postoji ide u potpuno sabirač sa indeksom 1 koji vrsi sabiranje bitova a1 i b1. Dva osmobitna broja koje želimo da saberemo su smeštena u registrima a i b. Dakle sabiranje dva bajta koji su smesteni u registrima A i B se izvršava u jednom taktu i rezultat se smešta u registru C. Paralelni sabirač Dva binarna broja koja želimo da saberemo. a prenos sako postoji se smešta u D filip-flop i td. smestamo u registre A i B dok će rezultat biti smešten u registru C. U prvom taktu potponi sabirač sabira taktove najmanje težine a0 i b0 . sadržaj D flip flopa se pojavljuje na ulazu Pi – 1 dakle sabiraju se bitovi a1 i b1. Sva tri pomeračka registra.

sadržaj akumulatora se pomera za jedno mesto. Dakle u akumulatoru se nalaze parcijalne sume i poslednja parcijalna suma posle osmog takta je rezultat množenja. U prvom taktu u slučaju da je na poziciji b0 logička 0 u prihvatni registar REG se upisuju logičke nule. Množač Kod množača činioce množenja upisujemo u registre A i B dok će se rezultat množenja pojaviti posle 8 takta u rednom registru W ili akumulatoru. U sledećem taktu sadržaj registra A množimo bitom b1 i rezultat smeštamo u prihvatni registar. sadržaj prihvatnog registra i akumulatora se sabira i rezultat sabiranja se ponovu upisuje u akumulator. U slučaju da je b0=1 u prihvatni registar se prebacuje sadržaj registra A odnosno sadržaj registra A smo izmnožili bitom b0 i smestili u prihvatni registar. Sadržaj prihvatnog registra REG sabiramo sa sadržajem akumulatora W i rezultat koji izvrši sabirač se ponovo vraća u radni registar ili akumulator (na početku je akumulator prazan tj upisane su logičke nule). Aritmetičko-logička jedinica ALU .

Pomoću selektorskih ulaza S0 i S1 vršimo izbor konkretne operacije. Ako je S2 = 0 MUX će na izlaz propustati rezultatz aritmetičkeoperacije. Procesor komunicira sa memorijom preko : -adresne magistrale -magistrale podataka -kontrolna magistrala Procesor adresira odredjeni registar u memoriji tako što preko adresne magistrale pošalje osmobitni podatak koji predstavlja adresu odjređenog registra. Svaki registar u memoriji ima jedinstvenu adresu (od 0 do 28 -1). Memorije !!!!!!!!!!! Na slici je prikazana blok šema osmobitne memorije. Osmobitna memorija se sastoji od osmobitnih registara. a ako je S2 =1 multiplekser će propuštati rezultat logičke operacije. Ovaj podatak se . bajt A i bajt B biće sabrani i rezultat će biti smešten u bajtu F. S1 i S2 u našem primeru selektorskim ulazom S2 vršimo izbor između aritmetičkih i logičkih operacija. Selekcija operacije Operacija S2 S1 S0 F 0 0 0F = A 0 0 1 F=A+ B 0 1 0 F=A–B 0 1 1 F=A*B 1 0 0 F=B 1 0 1 F=AvB 1 1 0 F=A+B 1 1 1 F = ‫׀‬A ALU vrši aritmetičke i logičke operacije izbor aritmetičke ili logičke operacije se vrši pomoću selektorskih ulaza S0. Npr. Ako je S2=0 S1=0 a S0=1 izvršiće se aritmetička operacija F=A+B tj.

Upis podatka u memoriju: Procesor preko adresne magistrale šalje osmobitni podatak koji predstavlja adresu željene memorijske lokacije. gigabajtima. 32-bitna. Kapacitet memorije se meri u kilobajtima. Procesor može da posalje komandu kojom zahteva upis podatka u određenu memorijsku lokaciju. i podatak koji je smešten u registru podataka se smešta u memorijsku lokaciju na koju ukazuje dekoder tj na adresiranu memorijsku lokaciju. Registar podataka je spojen na magistralu podataka preko koje se podatak prenosi od memorije procesoru. terabajtima. Osmobitni podatak iz registra podataka se prebacuje u adresiranu memorijsku lokaciju. Memorije se proizvode tako da su im parazitivne kapacitivnosti što manje (manji kondenzator se brže puni i brže prazni) parazitivne kapacitivnosti su neizbežne. Preko kontrolne magistrale procesor memoriji salje upravljačke signale. Preko magistrale podataka procesor šalje osmobitni podatak koji se treba upisati u memoriju. Podatak se smešta u registar podataka. pa memorija podatak iz adresirane memorijske lokacije prebacuje u registar podataka. Prema načinu rada memorije delimo: . dekoder je dekodira i na taj nacin proziva adresiranu memorijsku lokaciju. Upisno-čitajuće memorije RWM (Read Write Memory) . Isčitavanje podatka iz memorije: Procesor preko adresne magistrale salje adresu koja se smesta u adresni registar. 16. rec može biti 8-bitna. Na osaj nacin je upis zavrsen. megabajtima. Osobine memorije 1) Kapacitet memorije: je broj binarnih reci koje se mogu smestiti u memoriji.smešta u adresni registar a signal iz adresnog registra se dovodi na ulaz dekodera. ili isčitavanje podataka sa određene memorijske lokacije. između svaka dva proizvoda postoji parazitivna kapacitivnost kao i u samom PN spoju. Preko kontrolne magistrale procesor šalje memoriji komandu za upis. Preko kontrolne magistrale procesor salje memoriji komandu za iscitavanje. Adresa se smešta u adresni registar. dekoder uključuje odgovarajući izlaz i proziva adresirani registar. Na osnovu adrese koja se nalazi na ulazu dekodera dekoder ukljucuje jedan od svojih 2n izlaza Na ovaj nacin je u memoriji prozvan tj adresiran onaj registar čija je adresa stigla u adresnom registru. 1KB= 210 B = 1024 B 2) Brzinarada memorije: je vreme upisa i čitanja podataka iz memorije.

Memorije sa sekvencijalnim pristupom – primer memorije sa sekvencijalnim pristupom je Hard disk ili magnetna traka gde se mora sačekati nailazak adresirane lokacije zbog čega pristup rezličitim memorijskim podacima ne traje isto. ima veći kapacitet ali je mnogo sporija u odnosu na memoriju sa direktnim pristupom.Bipolarne memorije se sastoje od flip-flopova odnosno registra. veoma su jeftine. . b) Pomoću povećanog jednosmernog napona ili električnog polja EEPROM . . Brisanje sadržaja ove memorije možemo izvršiti na dva načina. .memorije kojima nije potreban spolčjašnji izvor enewrgije za čuvanje podataka. razlika između logičke nule i logičke jedinice je u tome što su neke površine oštećene laserom. veoma su trajne i imaju malu brzinu pristupa. Memorije čiji sadržaj može samop da se čita ROM (Read Only Memory). Na osnovu potrebe za napajanjem memorije delimo na: . DVD. Kod statičkih memorija sadržaj se čuva u flip flopovima. Kod dinamičkih memorija. Vrste ROM memorija: . CD. DVD.ROM memorija (Read Only Memory) sadržaj ove memorije možemo samo da isčitavamo. Prema načinu realizacije: . imaju veliku brzinu pristupa ali su skupe. Za vreme programiranja korisnik propusta struju kroz topljive spoje stvarajući na tim mestima prekide. magnetna traka. flopy. .Magnetne memorije koje se odlikuju velikim kapacitetom i niskom cenom ali i malom brzinom: Hard disk. flopy disk.Optičke memorije imaju veliki kapacitet. a kod dinamičkih sadržaj se čuva u međuelektrodnim kapacitivnostima MOSFET tranzistora. Pristup svim podacima u memoriji traje isto vreme. . Razlika između logičkih jedinica i logičkih nula je ta što su neke površine namagnetisane a neke nisu. Npr.PROM memorija (Programmable ROM) to je memorija koja korisnik može jedanpit da isprogramira. na ovaj način se stvara razlika između logičke nule i logičke jedinice. .EPROM memorija (Eraseble PROM) izbrisiva PROM memorija. Ova memorije je jeftinija.MOS memorije se sastoje od MOSFET tranzistora i mogu biti statičke i dinamičke. Hard disk. informacija se u memoriji unosi u procesu proizvodnje. sadržaj se mora periodično obnavljati. . tj izbušena je rupica ili pit dok su druge površine neoštećene.Memorije čiji se sadržaj gubi pri nestajanju napajanja. sadržaj se upisuje u ovu memoriju i dalji korisnički upis je nemoguć. . Na osnovu načina pristupa podacima u memoriji: Memorije delimo na: .Memorije sa direktnim pristupom RAM (Random Access Memory) bilo kom podatku u ovoj memoriji pristupamo direktno preko adrese. a) Pomoću ultra ljubičaste svetlosti UVPROM.

analogni signal koji želimo da digitalizujemo dovodimo na sve neinvertujuće ulaze operacionih pojačivača. prekidači koji predstavljaju koeficiente od a0 do an-2 mogu biti povezani na masu ili na referentno napajanje Vr tj koeficijenat može da bude nula ili jedinica. ako je u nekom trenutku 2Vr/8<U(t)<3Vr/8 onda će izlazi prvog i drugog operacionog pojačivača biti na logičkoj jedinici dok će izlazi ostalih operacionih pojačivača biti na nuli. A/D konvertor !!!!!!!!!!!!!!!!!!!! A/D konvertor vrsi konverziju analognog signala koji se menja u vremenu U(t) u digitalni signal. važi i za ostale koeficijente. digitalizacija tj prevođenje analognog signala u digitalni se vrši u jednakim vremenskim intervalima ili semplovima.. Koder prevodi stanja na izlazima operacionih pojačivača u trocifrene binarne brojeve. !!!!!!!!!!!!!!!!!!! Digitalizacija je kvalitetnija što su semplovi kraći i što je odela referentnog napona tj broj bitova veća ali je onda i potrebana veća memorija za čuvanje tih podataka. Prvi operacionio pojačivač uporedjuje analogni signal U(t) u odnosu na jednosmeri napon Vr/8. Stanje prekidača predstavlja binarni broj koji se pretvara u analogni napon na izlazu operacionog pojačivača. Vr je referentni jednosmerni napon. a ako je nulti prekidač vezan na referentni jednosmerni napon Vr onda je koeficijenat a0 jednako jedan. Neka je u nekom trenutku Vr/8 <U(t) <2*Vr/8 tada će samo izlaz prvog operaciono pojačivača biti na logičkoj jedinici dok će ostali biti na logičkoj nuli. D/A konvertor !!!!!!!!!!!!!!!!!! D/A konvertor pretvara digitalne signale u analogne.. Izlazni analogni signal dobijamo po obrascu: U0=Vr(an-1+an-2/2+an-3/22+. ... izlaz operacionog pojačivača je na logičkoj nuli odnosno njegovo negativno napajanje. ako je U(t) veći od Vr/8 izlaz prvog operaciono pojačivača biće logička jedinica tj njegovo pozitivno napajanje.+ai/2n-1 ) Ako je nulti prekidac vezan na masu koeficijenat a0 je jednak 0. Ako je U(t) manje od Vr/8...

tj neka su svi koeficijenti nula sem koeficienta an-1 koji je jednak jedan. !!!!!!!!!!!!!! U+ = Vr/6 * an-1 U0 = U+ * 3 U0 = Vr/2 * an-1 . Dokaz: Neka su svi prekidači vezani na masusem prekidača n-1 koji je vezan na referentni napon Vr. !!!!!!!!!!!!!!!! U+ =Vr / 3 U-/R = ( U0 – U-) / 2R U-(1/R + 1/2R) = U0/2R U. Iz gornjeg obrasca onda treba da važi U0=Vr*1=Vr.* 3/2R = U0/2R U0 = 3U- U0 = 3U+ U+ = Vr/3 U0 = Vr Neka je samo an-2 = 1 a ostali nula tj neka je samo prekidač n-2 vezan na referentni napon dok su ostali prekidači vezani na masu.

Related Interests