Dragoljub B.

Đorđević
Univerzitet u Nišu
Srbija

ISKRIČAVA SOCIOLOŠKA KAFANOLOGIJA*

SPARKLING SOCIOLOGICAL TAVERNOLOGY

ABSTRACT With the intention of improving the decrepit sociological field of studying the
tavern as a sociological institution, the author analyzes a range of phenomena and relationships
taking place in the ambiance of tavern and around it in a sparkling manner. Thus, the subjects of
analysis are, among other things, sociological importance of taverns, tavern tradition and country
taverns, taverns in folk songs and literature, the connection between taverns and arts, tavern
names and branding, specific tavern enjoyment and female singers, the dark side of tavern life –
from alcoholism to murders.
Key words: tavern, tavern as institution, tavernology, sociological tavernology, Serbia.

APSTRAKT Nameravajući da unapredi zapušteno sociološko polje istraživanja kafane kao
društvene institucije, autor iskričavim stilom analizira niz pojava i odnosa koji se odvijaju u
kafanskom ambijentu i okolo njega. Tako su predmet analize, među drugim, socijalna važnost
kafane, kafanska tradicija i seoska kafana, kafana u narodnim pesmama i književnosti, povezanost
kafane i umetnosti, kafanski nazivi i brendiranje, kafanski merak i kafanske pevaljke, tamne
strane kafanskog života – od alkoholizma do ubistava.
Ključne riječi: kafana, kafana kao institucija, kafanologija, sociološka kafanologija, Srbija.

Zašto o kafani?

Već sam objavio skup od tridesetak kafanoloških zapisa pod naslovom
„Prilozi za sociološku kafanologiju“ (2012b: 203–224). Možda je ovoga puta
ispravnije nazvati ih kafanološkom mikroprozom ili kafanološkim pričicama. To
bi bilo svakako pod uticajem sada popularne sažete proze, kako se jednom
izrazio David Albahari, ili Jednominutnih novela Ištvana Erkenjija (Örkény).
Moje pisanje ipak ne spada u vrlo kratke priče, poput one Ernesta Hemingveja
(Hemingway) – Na prodaju: dečje cipelice, nisu nošene – već jeste kritički soci-
ološko-kafanološki komentar žurnalističkih napisa o kafani i dešavanjima oko
nje. Ono se samo nadograđuju na njihove poruke i nije preterano ambiciozno.
Tu i tamo nudi i perspektivu koje nema kod pisaca članaka, sve u nameri da
ugradi još koji kamičak u mozaik zvani kafanologija.1

*
Pripremljeno u okviru projekta Održivost identiteta Srba i nacionalnih manjina u
pograničnim opštinama istočne i jugoistočne Srbije (179013), koji se izvodi na Univerzitetu u
Nišu – Mašinski fakultet, a finansira ga Ministarstvo prosvete i nauke RS.
1
Ne kafanistika, kako mi dobronamerno sugeriše Olga Stojanović u kritičkom prikazu
moje knjige Kafanologija „A noć je samo naša, naša...“, objavljenom u subotnjem „Politikinom“
dodatku „Kultura, umetnost, nauka“ (2013:10).

81

D. B. Đorđević, Iskričava sociološka kafanologija 82

Od prvog januara 2012. do 31. decembra 2013. godine, zaredice, redovno
sam pratio „Politiku“, sve njene dodatke: „Kultura, umetnost, nauka“, „TV
revija“, „Magazin“, „Potrošač“, „Zdravlje“, „Putovanja“, „Moja kuća“... i niške
„Narodne novine“, jedini dnevni list od prestonice na dole, kao i nedeljno NIN,
„Pečat“ i „Nedeljnik“ – u međuvremenu počeo da izlazi umesto „Press-a“ –
arhivirao svaki tekst, koji bilo koliko spominje kafanu, i analizirao ga sa
sociološkog stanovišta. Dabome da sam od tako nastalog mnoštva sociološko-
kafanoloških crtica morao da sačinim izbor, sve se nadajući da sam izabrao
najbolje. Čitalac će primetiti da su one poređane azbučnim redom. Bio sam
naumio da sastavim nekakav kafanološki rečnik,2 čak smislio i naziv – Cik zore
– azbučnik sociološke kafanologije – ali brzo uvideo da za takvo što treba više
godina pratiti štampane medije i biti leksikografski umešniji.
Kafanologija je pokušaj scijentizacije ili, blaže, naučne „sakralizacije“
drevne institucije. Ona bi kao disciplina trebalo da razbije romantičnu predstavu
o kafani – kafanjerosi ne samo da bi mogli da je zadrže nego je to i poželjno.
Kafanci baš nisu mnogo marili pisanu hartiju, ali će to morati s uspostavljanjem
kafanologije. U njoj nema mesta za one koji predmetu proučavanja prilaze
napadački, već je jedini ispravni pristup privrženost, živo suprotstavljanje i, pre
svega, kafanološko znalstvo.3 Kafanolog bi trebalo da osmatra i razmatra, beleži
i skicira – i piše o kafani iz toplog mnogougla.
Da svedem. Kao što apetit raste jedući, tako je i nakana k razvijanju i in-
staliranju kafanologije, zbog dobrog prijema u javnosti, dobila na zamahu. U na-
umu svome do danas sam objavio, voleo bih da su vododelničarska, tri projekta
u prilog kafanologiji kao zasebnoj disciplini: a) temat „Kafanologija: sociologi-
ja jednog kulturnog oblika“ (Teme 34[3]: 815–1022, 2010); b) monografiju
Kazuj krčmo Džerimo: periferijska kafana i okolo nje (2011, 2012); i c) anto-
logiju tekstova Kafanologija (2012a)4. (Do juna ove godine izaći i knjiga Kafa-
nološki astal u izdanju novosadskog Prometeja – Đorđević i Bukvić, 2013)
Nesporno da sam člancima, priređivanjem temata, izdavanjem knjiga i zbornika
o kafani zainteresovao akademsku zajednicu za taj tematski zakutak. Odvažio
sam se da stupim na staze srpske kafanologije i latio posla zbog njenog prospe-
riteta, pa ako sam joj iole isprtio drum, onda kako da ne budem zadovoljan.
Oposlih se kafanološkim astalom u dužnosti zasnivanja i odbrane kafano-
logije, ali i da demonstriram na istraživačkom materijalu da je, prema izričaju

2
Na to me je podstakla i iskrenost Bore Draškovića (2013:1): „Oduvek sam bio fasciniran
rečnicima, od prvog, rečnika stranih reči koji sam otvorio u nezaobilaznoj sarajevskoj antikvar-
nici, pa Vukovog Rječnika iz 1818. i Petit Larusse u kome gluvariš kroz 80.000 pojmova i
nekoliko hiljada ilustracija. Pa Rečnik sinonima, Rečnik simbola, Rečnik okultizma, Rečnik kiše,
Rečnik tela, Rečnik ljubitelja mačaka, itd. Valjda iz sveopšte opčinjenosti proizlazi uverenje da je
rečnik vinograd, umesto kišom zaliven vinom: otvorivši ga, čovek je očas u Andrićevoj slici: pre-
kriven rečima kao pčelar pčelama.“
3
Dragan Jovanović Danilov (2012:54) je ustvrdio: „Jedini ispravni pristup poeziji jeste
privrženost, živo suprostavljanje i, pre svega, književno znalstvo“ (str. 54).
4
Kafanologija, knjižurina od preko 650 strana, donela je preobilje tekstova, ali je veoma
skupa za srpsku bedu, ne i toliko za pravcati kafanski astal – košta koliko i obed i piće za četvo-
ricu pajtaša.

Sociološka luča VII/1 2013

Jer. Sociološka luča VII/1 2013 . vino.“ – Nisu li to tri važne kafanske funkcije. Zato je vina trošeno na pretek. kad Srpčad nešto uruši. bude li još Srba uopšte. to ni Bog ne popravi. Đorđević. pa smo menjali po koju. pored i okolo ka- fanskog stola – u kafani i povodom nje – šta se priča i šapuće. kafana dijagnoza stanja u kojem se nalazi lokalno društvo. uči život. i kakvo nam je društvo i dokle nam je stigla država. malkice hedonista. I to ne bilo koje. uz konkretnu priču o niškom Amerikancu ili Zlatiboru. Sociološke iskrice A da mi vratimo kafanu? (26. Ona je. iskustvo nam je kafansko. Jer. 7 Skrupulozni orijentalisti i turkolozi. Njegov učenik svedoči: „Vino. decembar 2012. 6 Divan je kafanolog taj Dimitrije Bukvić – kaporovsko-duškoradovićevski. ustvari sazna- jemo ko smo i šta smo. ne jedino retorički. Po raznoraznim balkanskim i evropskim hotelima popili bi čašicu viskija ili burbona. da se ne bi posle pedeset godina ili nekoliko stoleća neki učeni Srbin. moguće mla- đem i ornijem. beogradskom Grmeču ili Šumatovcu. taj sasud životne radosti pred Bogom. Dobrica Ćosić veli (Ćosić Vukić. velikim srpskim intelektualcem s kraja prošlog i početka sadašnjeg veka. U njoj se najprijatnije živi. * Datum pisanja crtice. bivši turski ambasador u Beogradu. 2010). jer ga je Bigović obožavao. i perspektivu drugih legendarnih kafana. Voleo je.7 nego što bismo mi tada bili kadri da obnovimo krčmu kao društvenu instituciju.) Imao sam retku privilegiju da budem prijatelj sa Radovanom Bigovićem. Srbija je prijemčiva na takve rabote. možemo da se upitamo. već samo 5 Pišući o Momi Kaporu. pušio je skupi „četvrtasti“ Danhil – ja Rotmans. pa popularnost turskih sapunica nije samo rezultat primitivnog auditorijuma. uči život. Tako sam došao na svoje i barem za sada zasvođuje se moje zalaganje za kafanologiju i rado predajem dizgine nekom drugom kafanologu. vek) i potre- bu za takvim uzoritim ličnostima u savremenoj Turskoj. 2011:325): „Tu je zasvagda zavoleo kafanu. poput Darka Tanaskovića (2011).5 Analizom onoga šta se događa na. B.83 D. recenzirajući u Džumhurijetu knjigu Vla- dislava Bajca „Hamam Balkanija“ i sagledavajući naprednost velikog vezira Mehmed-paše Sokolovića u konzervativno otomansko vreme (16.. ispod. bliže i udaljenije okruženje. Taj zgodni čovek. uživao je u kvalitetnim stvarima. i čuje. Pre no što je ostavio cigarete.. (4. Bigović. jun 2012. poput drevnih filosofa. pišu o neosma- nizmu i povratku Turske na Balkan. pita se na kraju prikaza: – A da mi vratimo Sokolovića? Mi. Iskričava sociološka kafanologija Katrin Lutar Tavar (Lutard-Tavard. lako saznaju ljudi. lako saznaju ljudi. mrestilište javnosti. kao na mesto na kome se najprijatnije živi. jedinstven socijalni prostor – zajednica u malom – u kojem se kao preko tankog okna skroziraju brojni društveni odnosi. kazao bi Radomir Konstantinović. pitao: – A da mi vratimo kafanu? Bojim se da će Turci lakše izroditi novog Sokolovića ili naprosto „uvesti“ iz srpskog roda kao pre koji vek. i koje sve to posledice proizvodi na uže i šire. kao gnjezdalo demokratije.6 Neka zasuče rukave i konačno je uvede u akademske vode.)* Suha Umar (2012:5).

Ono čisto od svakog traga izveštačenosti. Taj posao je podrazumevao grupno prijateljstvo i ostavljao je malo ili nimalo prostora za privatni život. da te uplaše malovaroške predrasude – imaš štofa. 2012. Zato su novinari uvek išli zajedno. D. trubače „energetski oseća“. i to ne rutinsko piskaralo. teško izučiti zanat. Đ. Veli da se dobro snašla. do o svom poslu. Znam da bi se dobri moj Bigović. možda i šteta što je postao pisac“. Posao se učio u redakcijama. mlada glumica. voli džez. ako već nisi. Samo napred zemljakinjo. izgovo- reno melodičnim i zavodljivim glasom. Obrnuto. pre što su ga pre- tvorili u fensi restoran. družili se i bili toliki fanatici da ni o čemu drugom nisu pričali. već lepotom (Milićević. umetnost. da je krčma i novi- narska institucija. 2012: 8). Vene. pokaži Srbijici šta je meraklijstvo. Đorđević. iskusan novinarski vuk. Nisam siguran da sadašnji mladi novinari poštuju njegov nauk i zato često imaju idimi-dođimi odnos prema kafani! Zar ne odaju utisak neuke učenosti – fali im iskustvena potkrepa? 8 Politika – kultura. onako muški. B. ono koje ne opija gorči- nom. štamparijama. na tome sam mu zavideo. 1995. Budi- mo iskreni. nego prava novinarčina. ona ne samo da oplemenjuju mehanu nego su i zalog njenog opstanka. mnogo puta ponovljenu. B. oseća dert i sevdah. ali „ima narodnih pesama bez kojih ne bi mogla da zamislim provod u kafani – za tu priliku imam spisak (Bilić. i onde sam prisustvovao malom „čudu“: za tili čas bi se za našim ovalnim astalom našle prelepe beogradske gospođe želeći bar malo da sednu pored takvog dase. Golema je glupost ako se misli. 2012: 9).“ Radovan. A Gabo (2012:5).) Miljana Gavrilović.“ Treba li jača potvrda od Markesove (Márquez) za sociološku tvrdnju. I postava bi se menjala u pravilnim razmacima. osete njegovu blizinu i osluhnu štogod umno. bez koje je. novembar 2013. LVI(35):5. (9. a zatim ga valjano obavljati. Stoga Zorana Šuva- ković u napisu o njemu kao žurnalisti – „Kako izbeći brodolom novinarstva“8 – čak tvrdi i da je danas kada je „dobro novinarstvo potrebno kao lek. Genetika čini svoje! Gabo. stiče popularnost ulogom odrasle pevačice Zvezdane u televizijskoj seriji „Folk“. januar 2013. najpre.) Autor „Sto godina samoće“ od početka je bio novinar. složio sa mnom i stao na stranu dama. južnjački melos joj teče u venama. kako sam ga jednom okara- kterisao – najbolji sociolog religije među srpskopravoslavnim bogoslovima i najveći teolog među domaćim sociolozima religije – bio je miljenik žena. Sociološka luča VII/1 2013 . maltene akademija. svedoči u briljantnom eseju „’Gušteri’ u redakciji“: „Pre pedeset godina kada je kolumbijska štampa prednjačila nad onom u drugim zemljama Južne Amerike nije bilo studija novinarstva.) na ćošku na uličnom korzou. da budeš. bluz i soul. Tada sam shvatio koliko su srpske krčme jadne bez ženskog sastava i kako kafanolozi treba da se zalažu za rodnu ravnopravnost. da je kafana „muška rabota“ u kojoj nema prostora za žensku čeljad. rođena Les- kovčanka. a množina je takvih. nikada nije bila u mehani a da nije zapevala. jer je sa juga Srbije.“ Krv nije voda. i više od toga. koji nas sada posmatra iz zasluženog raja. nauka. sjajna kafanološkinja. Iskričava sociološka kafanologija 84 ono najbolje. Navraćao me je tu i tamo u „Klub književnika“ (član je Udruženja književnika Srbije). kafa- nama (podvukao D. (29. nemoj da ti se desi da te samelje metropola i preobrazi u malo- građanku.

Oko toga se digla velika galama.85 D. 2012). 2012: 16). (16. To mi samo potvrđuje saznanja da je rakija i duhovni i materi- jalni brend ovog grada (Bukvić. zapamtimo šta nam gospodin Nikolić. moraju se proređivati izlasci po svekolikim niškim lokalima. poput one o Sulejmanu Veličanstvenom. Dožive li je? Banda kao banda! Ekmek. veoma popularne od Črno- melja i Zaboka. (18. „panonski mornar“. posetioci „Kazandžijskog sokačeta“ – Bogdan.. jer ima i tvrdih osporavatelja te odluke. koje smo Sociološka luča VII/1 2013 . negda mogavši da popiju zemljanu kotlajku komovice i zanoće.. Zbog svega toga su turske telenovele. niskog kulturnog nivoa naroda toga tla. pa je poteže i gde treba i gde ne. poručuje u duhu izistinskog sociološkog ka- fanologa: „Vaskolika beogradska kultura rođena je u kafani. preko Prozora i Vareša. a tek rečnici govora Južne Srbije i Ponišavlja (Zlatanović. Skadarlija ili bezbroj predivnih zemunskih birtija. smatra da je ona ipak opravdana: „Vaskolika beogradska kultura rođena je u kafani. kako nesmotreno presuđuju elitistički nastrojeni kulturnjaci i televizijski kriti- čari! Nego da zahvalimo Turcima što nam donesoše kafu i kafanu. smeta dakle. Đole. kafanska gungula – pre je „kvaka“ u praznim buđelarima – i nema zajutravanja i zapli- tanja nogu. i u međuvremenu. autor brojnih knjiga o Beogradu. avgust 2013. čime će ona upotpuniti prestoničku suvenirsku ponudu. do Kaća i Malog Iđoša. preko Dola i Donjeg Komrena.) Đorđe Balašević. Jezik nam srpski vrvi od turcizama. misleći na muzikante. baš uvek. Ti kafanoljupci. Nikolić. stari se i razboljeva. džumhurbaškana. Đorđević. Zoran Lj. čime bi nam spasili predsednika. u pro- leće i jesen. U „Kazandžijsko. ako se sticajem okolnosti nađete u turističkoj turi za Instanbul. – Kafanolog na kafanare.) Na inicijativu „Rakije bara“ do sredine decembra 2012. Dobrojtro i Obradanče „Džerime“. saispijači i nazdravičari. od Galičice i Bitolja. Nije nego da su gledane zbog primitivizma gledalaca. Stalni. dosta primismo i od njih i ne svesni da je to ipak plod tolikog zajedničkog življenja. u pre- poznatljivom stilu peva „mi smo kanda ista banda“. logično je da se Beograd prepoznaje i po jednom tako delikatnom piću kao što je dunjevača. ’Ajde što je proizvodi. da je ne seca sobom od jedne do druge belosvetske prestonice. februar 2013. rekao bi Miroslav Krleža. zimi.“ Da li samo prestonička? Ili sva srpska! A što Tomovaču ne uzeše za suvenir. Osmanlije nam mnogo toga ostaviše. šta su drugo do ista krčmarska banda. 1998. nema više nakresanog života. Panajotović. B. (26.. nego – siromašak – mora da je fraj deli. do Burgasa i Primorskog. decembar 2013. vade dokumenta i spremaju se u penziju. premda nisu od one vrste kafanjerosa-potukača koju ne može čovek da istera iz birtije ni drenovim budžama. Dagi i Žuća – kao nekada Brka. Da li su to bili vinski podrumi u Karađorđevoj. „Gospoda na zalasku“. Iskričava sociološka kafanologija Dunjevača.“ Kafanolozi.) Pod turskim jarmom bejasmo punih pet vekova i posle slavnog otpora i krvavih ratova jedva se oslobodismo. krčmarski starosedoci i „živi nameštaj svojih kafana“ (M.. zamislite molim. trebalo bi da bude proglašeno najbolje likovno rešenje za etike- tu flaše dunjevače.“ odlaze leti. kako se baba iz Trgovišta ili Bele Palanke bez ikakvih ograničenja razume i razgovara s prodavcima na Kapali čaršiji. Biologija pak čini svoje. tako da ne bi trebalo da se začudite. Vitezović). novinar i pisac.

neka se puši ekmek iz vurnji. Oni digli ruke od tzv. krizu i siromašluk. kafaničice u belo omalanim seocima.. Neko će. trn u oku ono malo ostalo od dedovine. sada i sami imaju sve manje gostiju. predlažu rasprodaju čarobnog ostrvlja kao spasonosni lek. 2013: 15). Da ne bude po onoj narodnoj: „Putevi će poželeti kafane. samo da ostanu kafane. da se iznova. Mnogi ’in’ restorani u centru Atine su zatvoreni kao i desetine noćnih klubova koji su doskora bili centar grčkog načina života. izgleda? Kako to. morati da zatraži milone od Evrope na ime autorskih prava. bu- zuki i tanjirolom. maj 2013. Mnoge naše kafane uz autoput decenijama žive od tur- skih gastarbajtera.“ Kafanologa baš briga za trendi restorane – kakav nesrpski naziv? – njega zabrinjava povlačenje taverni: ustuknu li. javlja da opada kafanski život Grka: „Skupi restorani. pošto su Srbiju doterali do nivoa balkanske Švajcarske. ne ’siromašan ko’ Grci’. s oba- veznim hodočašćem Atosa i Hilandara. I čovek razmišlja da bi bilo logično da im se to da. da je zemlja u kolapsu i da joj „vrli prijatelji“. Na kraju krajeva. Danke Deutschland ili Drang nach Osten!? „?“ (1. Zalažu se bez pardona da se poseče hrast.) Jasmina Pavlović Stamenić (2012:3). B. koji su poslednje decenije počeli da istiskuju tradicionalne taverne od kojih su one koje su preostale počele da bivaju neopravdano skupe. silovito rađa. kao što likuju posle uništavanja drvoreda u beogradskom Bulevaru kralja Aleksandra. Perikla. I uspešno rade. turske kafe – daleko više ispijaju čaj – mi smo na putu da pređemo na espreso i kapučino (ne kapućino – zapoveda Ivan Klajn). septembar 2013. Zato predu- zimljivi turski građani otvaraju nove drumske meane na potezu od ulaska u Si- ćevački klisuru do Dimitrovgrada i srpsko-bugarske granice (Todorović. Turcima se isplati a Srbima ne?“ Kafanolozima ne smeta. ovde je izmišljena logika. Sokrata.“ Život grčki. najpre. španski romansijer. Iskričava sociološka kafanologija 86 toliko prigrlili. Đorđević. „Sine. poput Nemačke. Sociološka luča VII/1 2013 . kada je otadžbina najza- duženija evropska država. Aristotela.9 Ono je Grčka odavno sinonim za preteranu zaduženost.. pripovedač i esejista. D. uzo. olive i Tzatziki. Euripida. što prokomentarisa jedan bloger: „Nije trebalo ni da ih teramo. da se danas svakidašnji život ne da zamisliti bez njih. šta preostaje od Grčke koju pamtimo. zapis koji se isprečio na pogrešno trasiranom šumadijskom auto- putu. U njoj ne za- ostaju nazovimodernisti kojima je.“ – reče negde Enrike Vila Matas (Vila-Matas). ali u poslednje vreme slabo posluju i gase se. Urezalo mi se to što je deda Stevan Sinđa Jovanović govorio još kada sam bio osnovnoško- larac: „Delijo. (4. Grad Epikura. do- pisnica „Politike“ iz Atine. čovek dolazi do neverovatnog za- ključka da život u suštini i dalje pulsira. zatim i sa letovanja po mestašcima Hal- kidikija i u Aristotelovoj Stagiri i na Aristotelovom trgu u Tesalonikiju. A kakav to beše život grčki: taverne. Nana Mous- kouri (Μούσχουρη) i „Deca Pireja“.) Ljudskoj gluposti nikad kraja. kod njih raste broj krčmi.“ Kako i ne bi. u centru Atine. vodi računa. al’ kafana više biti neće. one su ’zadužene ko’ Grčka’“. Platona. kod nas opada. u svakom trenutku. vidiš ove komšije. u dopisu „Sve manje života na visokoj nozi“. Mikis Teodorakis (Θεοδωράκης) i „Grk Zorba“. javlja se jedan glas. iz maturskih i apsolventskih ekskurzija sve do Krita. Tek koliko su nemilosrdni antikafanjerosi: „Skadarlija se danas ras- 9 Umesto da joj se još plati: „Ovde. uči školu i bićeš bogat čovek.

“ Lako je Svetislavu Basari. iz dana u dan pali po Guči i Ibarskoj. profesorka tamošnje gimnazije. kada ispija svoju redovnu dozu tekućine u odabranom društvu.) Vranjanka Violeta Trajković. koji je prožeo sve vidove ljudskog ži- vota (Basara.87 D. Dragan Mićanović. Kao da su ibarske meane i gučanska krčmarija iznjedrili turbofolk i.“ Da ne misli valjda vajni vasojevićki potomak o tome kako treba Skadarliju rekon- struisati i pretvoriti je u pomodarsku ulicu Strahinjića Bana ili nišku Obreno- vićevu!?10 Kakav bi to bio kulturno-arhitektonsko-kafanološki „masakar“! A „ubijanje“.) „Fokusiranost na turbofolk dive i divove. što i jeste bio cilj. U centralnom delu Beograda. B. u sredini ili malo gore. 2013: 19). igra osobena je za 10 Trebalo je. Sociološki nauk: u državi je. u rubrici posvećenoj putovanjima. turbofolk književnost. U elitnom centru Beograda (Boričić. kad je ovako srozava. godine (A. pa čak i turbofolk nauku. jer. Dotle uživajmo u „Volstrit džornalu“ (Wall Street Journal) na čijem je sajtu. s posebnim akcentiranjem ne- kih elemenata u prelomu analize nekad i sad (*ples. Vesna Mi- losavljević i Vesna Vučinić – preporučivalo beogradske znamenitosti: „U ne- zaobilazne tačke prilikom boravka u našem glavnom gradu arhitekta Vesna Vu- činić navela je Gardoš u Zemunu i mogućnost vožnje biciklom duž Keja. zamagljuje činjenicu da mi već dvadeset godina imamo turbofolk politiku. Iskričava sociološka kafanologija pada.). Bilo bi predivno ako biste čitaoce obradovali pronicljivom studijom o južnjačkim urbanim kafanama uopšte. Đorđević. Kafana ’Znak pitanja’ – straćara. dotle ga nametnuli ostatku društva. svakako ih treba izmisliti. Kuda god da se čovek okrene. C. turbofolk privredu. (5. moder- no i dobro. Južnjačko. nije valjda.. 2012: 27). da sada. susrešće se sa zloduhom Guče i Ibarske magistrale. ’Odbranili’ su je pametnjakovići – da se tu ne izgradi nešto novo. razum- ljiva zbog njihove sveprisutnosti i opštepoznatosti. obećavam kafancima. 2013: 23). Da se tu sačuva – šta – starež... maj 2012. nego da Novu Boričiću postavim samo jedno golemo znak pitanja: „?“ Ibarska. pročitavši moju studiju Kazuj krčmo Dže- rimo. nedavno objavljen tekst pod naslovom „Turi- stički vodič kroz Beograd“ (Travel Guide to Belgrade). predloži mi gotovo čitav plan kafanološkog istraživanja: „Vi ste fenomen kafane sagledali ponajviše iz ugla jedne periferijske koju perfektno poznajete. Đ. zatim Konak kneza Miloša u Topčideru ali i kafanu ’Znak pitanja’ (kurziv – D. jesu većina i ne žele da pot- padnu pod ukus „onih gore“. u kojem je četvoro renomiranih prestoničanina – Janko Tipsarević. da se ono svo turbofolkiziralo! Da nije Guče i kafana na Ibar- skoj magistrali. B. Kad bi se to zaista desilo. učena kolegini- ca. Sociološka luča VII/1 2013 . primerice onu Koste Dimitrijevića (1997). otvorenu 1823. kafanocid. tom nekadašnjem pankeru – pevaču i gitaristi lokalnih sastava „Pank Flojd“ i „Lude žene“ – u zavičaju znanom kao Lale Bas. nužno potrebno imati prostore i događaje namenjene onima koji su pri dnu. april 2012. nasu- prot visokim mestima. rušenje „Znaka pitanja“ bilo bi proglašeno za „kafanološki genocid“. osnovali bismo Međunarodni kafanološki sud sa sedištem u Nišu i pošteno sudili optuženima. (4. da pročita barem jednu knjigu o Skadarliji.“ Nema mi druge.

vlasnicima restorana ostavljeno je da odluče hoće li gostima dozvoliti da u lokale uđu u društvu svojih kućnih ljubimaca. one igraju zasebno. I uspeh: mlada sociologinja uradi fin kafanološki esej „Orijentalni ples i kafana“ (2012:441–448). pripitomljeno zverinje. nalik na čoček. urbane legende. sevdaha. isprva. osetivši njenu teorijsku snagu.“ Odmah sam joj zahvalio na pro- gramu. Niševljanin oko Margera i Novosa- đanin sa Limana IV rado zapatio koju svinju. *atemporalni relativno koherentan spoj pozitivnih i negativnih energija derta. neodložno pročitaju posle ciljanog dugotrajnog kafančenja. bilo Sociološka luča VII/1 2013 . na časak i na po hladno „Jelenče“ navrnuli u „Korzo“.. Đorđević. bez žurbe i dostojanstveno nekako bi se dogegali do „Madere“ – tamo ih u bašti. *dvostruki. i iz većine drugih igara. Vranju. ine domaće životinjke i. i Srbija će dobiti kučkarske kafane. mada se. i tako redom. zatim. Biće štampane i mape grada na kojima će ovakvi restorani biti posebno naznačeni. Iskričava sociološka kafanologija 88 južnjačko područje – postoji i tzv. u južnjačkoj gradskoj kafani – više će uživati u njemu i razgraničiti jednom za svagda šta je to sevdah a šta karasevdah. po čemu se luče merak i dert. ’Novosađanina’) „: kako je uživao u nepatvorenom rustikalnom okruženju. u Zmaj Jovinu. i razumeti „Beograđanina (’Nišliju’. B. Eh. pa se pada pred njom.“ Eto. Zamoljavam kafance da ga. ne Dragana Tomića. po mogućstvu u Borinom. muško kolo [„pembe“]. jednog od dva dominantna u našem identitetu (fatalizam. Au. ispod najrazgranatije krošnje. neka ih. *o klasnoj podvojenosti mušterija (separei-sarai za bogate. nismo dugo čekali. uostalom. Ako. na trasi prema Kališu svratili do starog dobrog „Mornara“ da prezalogaje. kad bi smo u tim trenucima mogli da uđemo u dušu našeg junaka pa da i mi osetimo šta znači biti zadovoljan. vicevi. u „Politikinoj“ vesti „Akcija za ljubimce u restoranima“ (2012) zaista piše: „Gradskom Odlukom o držanju lju- bimaca. iz koje su ekskomunicirane žene kao. kakvog me bog dao. rezervisana posluga. Kad bi mnogi Beograđanin iz „kruga dvojke“. cinizam. iskali se i skine sa spiska barem dve-tri povezane teme. D. po ko zna koji put se podsetili školske lektire u hodu između kalemegdanskih spomenika srpskih književnika i. nego obični kafanolozi. realno. pošto se približi vreme obeda a oni umorni. februar 2013. Doduše.) Ne čudite se. smesta sam joj stavio u zadatak da pripomogne. skoro kontradiktorni odnos prema ženi-pevačici/igračici koja se u plesnoj orijentalnoj ekstazi doživljava kao boginja. već čeka rezervisan sto i ranije ugođen meni. nadimci kao forme katarktičke socijalne kritike). pusto južnjačko. i koji je jaz između trbušnog plesa i čočeka. zakrmili bi se u „Poslednjoj šansi“. Kučići. Pošto nismo frojdovci. dovoljno je samo na tren baciti pogled na to nasmejano lice koje kipti od vedrine. karasevdaha i meraka. ali se pitaju ljubitelji životinja zašto su kučići privilegovani i zbog čega se ne mogu odati krčmar- skom životu. (27. bila i lošije sorte od pietrena! Gos- podin iz prestonice ponosito bi vikendom šetao svoga prasca Tašmajdanskim parkom. kada je o tome reč. ne poštuje nimalo. u pozadini). koji ne bih mogao da ispunim za ovo malo godina do penzije. šale. *jezik južnjačke urbane kafane kao element orijentalnog kulturnog obrasca. najčešće ispred kafane).. igra punog muškog egoizma i nadmenog dostojanstva. a mali stolovi za ostale. duhovitost.

Tanjug. Ljubomora. što je za priču bitno. 2012: 20). podigne seksualnu spremu i zadovolji suprugu. dugo se čekalo na valjanu odluku Vlade Srbije o otvaranju kafana i restorana u banjskim zdravstvenim ustanovama. pod zavetnim hrastom. jer nikad se ne zna – možda i ona uđe u krčmarske 11 „. hanovi. još nije pronikao u pravilo po kome se sve okreće i vraća na početak – karavansaraji. koji već ima kafić s terasom i baštom. ako se istakne u toj aktivnosti. maderinim pomijama nema ravna u celoj Srbiji. terapeuti kažu. Među njima je mnogi banjac baš zbog rehabilitacije od „opa- ke“ tekućine. podsetilo je Ministarstvo eko- nomije i regionalnog razvoja“ (N. Ona je usvojila „Uredbu kojom je omogućila specijalnim bolnicama u banjama da pružaju komercijalne ugostiteljske usluge na tržištu. Šetaš se sa psetancetom. i stoga ne iskamo „Chivas Regal“. 2013: 10.“ Strah ga je nagnao da sebi pronađe leka. pa tvoj deda po kome nosiš ime. zaboravljajući da mu je sin veterinar i da se bakća sa ’tim džukelama’ (Minić Karlo. Iskričava sociološka kafanologija mu je lepo u zavičaju i. nije preporučljivo odjedanput. što da se njime ne slade i zaštitnici narodnog zdravlja. ali. toliko se naslušao kafanskih priča o nemoćnim muževima i njihovim raskalašnim žena- ma. (1. Pa ipak. uplašio se svoje seksualne onemoćalosti: „Pripisivao je to umoru i velikim brigama na poslu u Magistratu.. doktori. ne- kako su i krenuli kao svratišta za ljude i stoku. umniji od mog roda. šezdesetogodišnji gospodin. 2012: 7). raz- gale i raspojasaju. samo nikako da shvate da naš nivo nisu „Johnny Walker“ i „Ballantine’s“. 2012b: 25. 2012: 15. onaj časni Solunac sa Kopaonika. Bogati se ponuda: gosti neće više samo da se razgaće i banjaju već će moći da se i napoje žestinom. ali samo u slučaju kada postoji višak neiskorišćenog smeštajnog prostora. naglo se otre- zvenjačiti. Đorđević. (3. ionako smo svikli da nam bolesnici uturuju staklenice viskija. petnaestak godina stariji od svoje žene. duboko su ogrezli u primanju mita! „Prosta“ gomila kao gomila – optužuje bez argumenata – znamo da je ojađena i bedna. meane. masnih priča kojima se i sam rado smejao. bio je najsrećniji dok je kao dečkić i osnovnoškolac čuvao svinje čitave familije. neka vam je srećna i berićetna Hipokratova zakletva.) Johan Hajlig. kad je Bogdan Tirnanić. premišlja se jedući kulinarske specijalitete (sociološki nauk): kako to da čovek. krčme. mehane.. umesto da smo već u kafani na rakiji i kafi s ratlukom – vrteo je onom glavurdom moj zemljak. mora da se prevrće u grobu. ali ga drži privatnik. E moji lekari. novine. Lekari.“ O kučićima i kafani još i u: Belić. je- dnoglasno izabrati za seoskog svinjara. Zašto da se švercuju litrenjaci i ice vinjaka. džaba ćemo piti. onaj novinarčić.Crni Dragutin. Uh. Kapor. kako će ga jednog dana na zboru meštana. septembar 2012. junak fine priče Zlatoja Martinova (2012:20). kad možemo legalno otvoriti krčmu u velelpnom „Radonu“12 i pratiti ponašanje pa- cijenata.“ Povikaće svetina: belomantilašima nema leka. postati bezalkoholik – odvikavanje je uspešnije ako se s merom i pod kontrolom smanjuje zavisnost.89 D. kafane. avgust 2012. A i mi. nanovo probudi želju za ženskim stvorom.11 A svinja. B. Sociološka luča VII/1 2013 .) Eto. pametnica među pametni- cama. „Uznapredovali smo. hvatala ga je panika. mogao da satire ’Jack Daniel’s’. 12 Poznati Institut za lečenje i rehabilitaciju u Niškoj Banji. Čak je sanjao.

lagano treba uživati. Zato molimo kafance da se uozbilje i upristoje. a niševljanske krčmarske larmadžije i izmišljatore – a takvih je više no što čaršija može da podnese. skupi automobili i palate. neumorni popula- rizator nauke. I beše mu što beše – stvar se. Suprug Branko je arhitekta.. mondiš kafane i bašte. i kad bi imali. (11. preokrenu klimu za trista stepeni – ako. sir. koji je lekar na specijalizaciji u Majamiju. Iskričava sociološka kafanologija 90 tračeve! Ko bi mu. Imamo divnog i pametnog sina. parče kobasice. pa tamo idemo kad god možemo. „zavezano u krpče“. usput prezalogaji neko ćevab- če ili koju tatliju za nezaborav. da imaju meru u pričama i „pričama“.. eh taj fatalizam . oktobar 2013. dotle istinska turska kafa iz fildžančića i prva litra ohlađenog rizlinga. iznenađujuće prljava i zapuštena. čupao iz kandži viševekovne orijentalne kasabe i postajao urbano stanište. da bi ga ljubazni domaćin. imajući u vidu da spomenuti lik živi u drugoj polovini 19.) Bio sam od početka devedesetih nebrojano puta u Novom Pazaru i posmatrao kako se taj živahan gradić polako. preda se onome za šta je i prevalio toliki drum. od sifilisa ili kapavca. zavlada muftija sandžački. Hajlig ponovo postade „čovek“ i opet odlu- čno poče špacirati promenadom svoje varoši. dok se čeka „glavni zgoditak“ – topla janjetina. sada. poklonjen nam od Višnjeg.. koji će – majstor samo zna – nekako da nas pretera kopaoničkim serpentinama do kuće. zašto ne poverovati. šta će kafanolog u negdašnjem Rasu.. decembar 2012. kog đavola traži? Naučnica. D. da ućute. red je. dokle može da dovede običan. užurbani stu- denti i zamišljeni enveovci. još dve plus. treba malko da se prihladi. upozorava se.. i. priveo u proverenu krčmu i pokazao mu red-rednji: dunja-dve. I zaista. odmah podiže.. dobru muziku. veka u austrougarskoj Vojvodini. dunuše neki drugi vetrovi. jedan je život. kafići i hoteli. jer. Muftija.. Kad ubrzo. gre- hota ne i sjenički kajmak uz . promptno i elegantno u tome pomogao? Le- potica noći iz tada mnogih i dozvoljenih kupleraja. promeni se nešto u toj primamljujućoj varo- ši. efesku pivčugu. Sebi si nije mogao dozvoliti toliku sra- motu – i izvrši samoubistvo. kao što biva u životu a ne samo u skaski. koji je nešto najbolje što Srbija danas ima i čovek koji je najviše učinio za sve nas ovih deset godina. čovek koji je apsolvirao dobre knjige. „bez sumnje perjanicom srpske nauke u svetu (14. zatim taksi pravac stanica. donosi kamenčić njene privatnosti: „Porodica je moja najveća radost i ponos. uskakanje u poslednji rasklimatani autobus. dobre filmove. (24. može i lincura. svakodnevni kafanski tračeraj. nemamo šta protiv toga. B. u ekskluzivnom intervju – „Rezervni delovi za čoveka“ (2012) – s Gordanom Vunjak Novaković. pošto živimo u Njujorku Sociološka luča VII/1 2013 . ljubi ga majka. Nove ulice i dućani. ali sigur- no. koja. Ne prođe ni decenija. ne bi vredelo – kafanac i uživalac nisu više dobro- došli. Đorđević. nalije efesovo pivce.) Stanko Stojiljković.. Zajedno gledamo Novaka Đokovića. Čim stigne na autobusku postaju.797 citata na ’Gugl akademiku’) „. moderno „skockana“ omladina i gospodski obučeni stariji. Nemamo mnogo vremena za dokolicu. stiže nesreća: uzoriti visokonameštenik crnožute monarhije obole. Eto. i tu mi ne možemo ama baš ništa da promenimo niti da utičemo na sudbinu. putnik se odmah okrepi crnogorskom lozom u staničnom bircuzu. koja dve decenije istražuje u Sjedinje- nim Državama u oblasti inženjerstva tkiva. svejedno.

– došlo je do skandala: „Nedaleko od kraljičine lože.13 Njihova. ’Kafanu’ (ćirili- com) (podvukao – D. B. avgust 2013. nogare od stolica. Kum je ipak nameravao da istakne činjenicu koja govori o tome da takvo ime nose samo ugostiteljski objekti s Balkana. sačuvaj kraljicu“14 – kakve li sramote za uštogljene i bezbojne gorde Albione. 2011: 32) O Bože.. (9. muziku i uživanje u beogradskoj atmosferi. među njima i Srbi. najčešće u Srbiji (Đorđević. 2011. može da znači čovečici koja je zavredela dubok trag u svetskoj nauci samim izborom u inže- njersko odeljenje Američke akademije nauka (naravno. gde je veština od tolike ponude izabrati delić koji će nam podmiriti duševne potrebe. Redovno idemo u Metropoliten operu. Džentlmeni su koristili sve što im je palo pod ruku: flašu šampanjca (izveštači su uočili da je puna koštala oko 200 dolara). za koju tvrde da je jedna od najlepših Srpkinja. kakve li čarolije. manje na rok koncerte. kako je zbog srpskih pevaljki prestala da nosi bren- 13 I komentarisao: „Dvostruki izuzetak: kao naziv za kafanu. prva Srpkinja). evergrin Seks Pistolsa (Sex Pistols). bez obzira na okolnosti.“ 16 Gojko Božović primećuje: „O Balkanu i o pojedinim njegovim delovima kruže mnogi neprijatni i neslavni glasovi. 2012: 312). jer se može razumeti i kao pleonazam (kafana ’Kafana’). po otvorenosti i užurbanosti). Đ. jer vidimo iz izvoda koliko ona.91 D.. pogrdni naziv za Englesku (ili Veliku Britaniju) i Engleze (ili Britance). s obzirom da ga nosi objekat s Menhetna. Njihova je bruka a ne naša. zaštitno lice „Viktorijas sikreta“ (Victoria’s Secret) i. možda jednim delom i zato što nisu pažljivo oslušnuti neki od najboljih glasova koji dolaze sa Balkana.“ 14 „God save the Queen“ (Bože.. ič ne marim za njihovu floskulu o „balkanskoj krčmi“ i stereotipiju o nama kao „drumskim razbojnicima“. na Kontinentu policija po- diže skoro na ratnu gotovost? Zašto njihovi mladi nisu najpoželjniji na savskim splavovima – zato. i kao jedino imenovanje poreklom van Srbije.“ Sociološka luča VII/1 2013 . ne bi bilo mesta u tekstu – iako je: u engleskom izdanju Vikipedije. pivo im začas osvoji zglobove i vijuge. inače na Ostrvu mirnih kao bubice. jer su bahati i nekulturni. Koliko je tek mila nama – običnim smrtnicima. godine – od prve je tada prošlo tačno 300 g. u Ujedinjenom Kraljevstvu. stepenujemo manje važnim. izložbe. njihovo navodno licemerstvo.) Za mladu gospođu Dimitrovski Amidžić.16 Koga to ovih leta zbog šljokanja do upišavanja proteruju sa grčkih ostrva? Zbog kojih se navijača.15 koji do čistunstva drže tradiciju. januar 2013. čuvaj Kraljicu). Janko Tipsarević i Dušan Vemić – pred otvaranje ’Ju es opena’ 2011. izbi- la je tuča za kakvu se kaže ’balkanska krčma’. u Njujorku. Armanijeva muza.. žena Ognjena Amidžića. pozorišne i mju- zikl predstave na Brodveju i van njega. – Kafanu ’Kafana’ proslavili su naši teniseri – Novak Đoković. kakvog-takvog pinkovizijskog voditelja – da nije izjavila.“ Dičim se kao branitelj kafane. Stoga. večeru. Imamo maltene klub. Još kako je važno što sam na vreme njujoršku mehanu metnuo na spisak „Kafana: 582 veličanstvena naziva“. planetarni top-model. za vreme trke. 15 Gordi ili Perfidni Albion. Iskričava sociološka kafanologija (koji je za nas veliki Beograd. ispunjeni predrasudama i nerazumevanjem.) Na jubilarnim Kraljevskim konjskim trkama u Askotu. (30. pošto je moj izbor da se suprotstavim takvim trućanjima o kafani. Borislav Pekić (2010) tačno je formulisao njegovu pozadinu: „Ta univerzalna osobina - je tzv. Đorđević.? Ko je onda za pokudu a ko za pohvalu iz kafanološke vizure? Balkanci. Viktor Troicki.“ (Cvitković.) u Istočnom Vilidžu gde stalno idemo na druženje. B. ili Ostrvljani!? Ognjenovica. engleska hipokrizija.

nisam taj tip. Na kraju su upitali mladića koliko novca treba da ostave.19 eno im ga nadnaravno. Voli srču. a bogami. zlato na rukama i oko vrata.“ Pa kako onda. istine radi. ne svi. ne i kafanci i kafa- nolozi. Mogu biti dragi gosti u kafani.. Popovi. „gospodar“ Srbije.375 dinara ali su gosti počeli da prebiraju po džepovima. a Milosavljević je.“ E.) Aleksandar Vučić. Na pitanje anonimnog intervjuera: „Uz koju bi muziku razbila čašu u kafani?“ – dama spremno odgovara: „Uf. što da ne. kako bi pravila lom u meraklijskom raspoloženju. kako je moguće da jednoga dana uđe u Narodnu skupštinu17 i. devojačko Stamenković. jul 2013. ali recimo uz neku od klasika Tome Zdravkovića. (25. njeni sveštenici – nikako vladike18 – prikazuju sebe kao siromaške. 19 Takve ima pored glavnog niškog groblja. Srbi ne vole. opijanjene sveštenike. Rasna „stolovača“ = Srpkinja na kafanskom astalu. pošto mu apetiti rastu. 2013a: 60]. jer. protestuje i odbija plaćanje uslu- ga. vrhunac po značaju. I tako. Ima li to još negde? Popovi kao popovi. Više sam za dobru umetničku fotografiju [Anonim. (Ristić. polagano joj se vraća nepravedno oduzeta imovina. Đorđević. ogromna kuća-kičerica. sumnjivo se pravdajući. pa. žali se patrijarhu i episkopima – koji. šta ćeš joj! – Još ima da nas izvika po belom svetu i preko „Plejboja“. gradiramo za stepenicu iznad. žele još i da ućare svagda i svugde. nije ona njihova nadležnost makar se zvala „Parastos“. šta je od nje bolja bivša članica grupe „Models“ Nevena Adžemović. smesta odgovo- rio: – Dajte koliko možete. državu i Vladu RS. pravoslavni popovi razrezuju osirotelim parohijanima visoke namete za obavljene obrede. neka tamo regulišu situaciju. obožava Tomu. dobija zamašnu pomoć od države. moji sociološki ispisnici. da Danijelu smesta i bez prijemnog ne primimo u našu ka- fanološku „sektu“. (16.20 Rekonstrukcija.) digne se. uz mnogo pesama. D. kao da jedva sastavljaju kraj s krajem. privatna rabota.“). ako 17 Neka. gde nađoše kafanu. a. taman posla. uz to još gramzive. jer za goleme novce pristaje i na duplericu („Iako reklamiram donji veš. koja je narodni poslanikt stranke Nova Srbija Velimira Velje Ilića. re- konstruiše domovinu. Morali bi mnogo da mi plate. i sve je teklo lepo dok nije došlo do plaćanja. 2012: 82) Sociološka luča VII/1 2013 . neka im je. Narod trpi. a niko manje od hiljadu i po. Obično daju dve hiljade.. B. Konobar Božidar Milosavljević (27) ispostavio im je račun od 1. koju je zabeležio Čačanin Gvozden Otašević (2012: 8): „Društvo čačanskih sveštenika svratilo je na pre- dah u restoran ’Mladost’ u Nemanjinoj ulici. kore svoje službenike što ne primenjuju odgovarajući cenovnik – pa kada uvidi da i od toga nema vajde i još sretnu pokojeg popa nalik novo- komponovanom biznismenu („besna“ kola. Iskričava sociološka kafanologija 92 diranu garderobu. setivši se svešteničkog tarifnika. a pritom da se ništa ne vidi. 18 Izuzimajući umirovljenog episkopa Vasilija (Kačavendu).) Srpska pravoslavna crkva svakim danom je ekonomski bogatija. 20 Za nas su oni sitni lopovi ti političari naši krasni a imitiraju ih popovi honorari im bogami masni. avgust 2012. nećkaju se i pravdaju da su sakupili samo 500 dinara. zaslužili su „osvetu“ malog čoveka. paradoksalno. Evo kako su se proveli u stvarnoj anegdoti.

“ I negostoljubivije i ste- rilnije. skovana da bi izrazila činjenicu koja govori o tome kako je siroma- šnije stanovništo jugoistočne Srbije. Na pragu dugoočekivane odluke. 2013: 6) Pa šta!? Neka političari i činovnici zagreju stolicu i obave poslove. Mada.93 D. Velju i maestralnog pevca Ivicu zajedno s Cecom Žitorađankom – spreman sam da se žrtvujem: ručao bih s „Aleksom“ u niškom „Zvrku“ uz tiho Čokalijino pojanje.21 Neka bude zapisano da se jedino oko toga slažem s prvim potpredsednikom Vlade. umesto da problem resko razreši za nedelju-dve. onda juriš na novosadske i prestoničke bircuze. kad je onomad on mogao onako dug da prilegne u skučenom briselskom ofisu. ne znate za ništa drugo.) U Srbiji se uvrežila izreka „Što južnije. znatnije bilo vezano za Slobodana Miloševića i SPS i to potvrđivalo na izborima.. pošto bi nam s olakšanjem uvalio u redove rekon- struisane praktične kafanjerose – Mrku + Bekutu. od Sarajeva i Miljacke do gore Londona.. Začudo. Severnjaci. što se južnjaci ne osmele i bez zazora uzvrate severnjacima (onima od Beograda. kojima su zakr- čene službene odaje zbog prekomernog zapošavljanja partijskih satrapa. vođa nije mrzitelj kafana. Pre toga. I u životu i u knjigama stane svašta. kafanologiju. predsednikom Srpske napredne stranke.“ (Beta. na čelu s Niševljanima bili pioniri demo- kratskog bunta i promena. na klimavim nogama i prolazni. i ne zaboravi da je ponese iz Beograda. upisa u greh. Sociološka luča VII/1 2013 . jer južnjaci su hedonisti i gostoprimljivi. ugnjavi puk kojekakvim kombinacijama.) I eto sociološkog nauka. kafanstvo: „Hoćemo da postignemo još bolji rezultat. preobraziće prema svom naumu i svakog „zabludelog“ Srbina. da malo ne preteruje u „umetničkoj slobodi“ mlada pisica Ana Vučković. setimo se.): „Ej.. to tužnije“. ne li i poviše. na Balkanu i u Evropi. pa vi ste se zaneli. Iskričava sociološka kafanologija ovako nastavi. ujedno južnjačke izreke – „Što severnije. Neizostavna je i buteljka toskanskog belog. a ne da im se posao svede na sat i po i odlazak u kafanu. imaju pravo i oni kratko da predahnu ležeći na podu kancelarija nađu li parče slobodnog prostora između prenatrpanih astala i stolica. tek stasalu. Đorđević. spram njenog ostatka. sem vašeg bogatstva i standarda. vidimo. Štokholma i Osla. jes’ da će vas koštati. 21 Stranke kontrolišu oko 25 hiljada radnih mesta u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. ali ne onoliko koliko bi mi platili kod vas. Da bih sprečio tako nešto. B. Mesec i po. dojavljuju iz njegove svite. potkači sve linije vlasti – kost u grlu mu je vojvođanska i singidunumska – i spočita im. kafanološki dilberi. a kamoli da uživate u životu.. meraklije i uživaoci. decembar 2012. Kako da ne. to jadnije i tužnije. još ima raznih južnijih i tužnijih krajeva u zemlji.“ (Jug Srbije je ponajmanje Divlji zapad. koji su. stanite. jer. Tako ga označavajući u romanu Surfing Serbia [2012]. vojnim ministrom. Možda mu dođe u glavu da rekonstruiše i našu. I tačka. 1996. nikad se ne zna. Voleo bih da i na drugim nivoima vlasti (u pokrajini i na gradskom nivou) toliko rade. pitam se pitam. Južnjaci su se brzo otrgli te zavisnosti i... taj sup- tilni sakupljač prvoklasnih vina. (3. Beča i Berlina. Save i Dunava sve tamo do Budima i Pešte. ako je Vučić spreman da okrnji svoj kontingent. opustite se malo i dođite do nas da vam pokažemo! Ne plašite se.

.. posleratni belopalanački bekrija. Možda nije tenkom. jer je tenkom ušao u trošnu provincijsku kafanu. ili drugim vatrenim oruđem. И в едните.. Социологията на кафаната в известен смисъл е разклонение на социо- логията на времето. ljudi su izvan vremena. U kafani bežiš od svakodnevice. ovo razmimoilaženje je osnovno za kafanologiju. ali na Zapadu ostaju stešnjeni od njega. Postoji ogromna razlika između zapadnjačkih pabova i balkanskih kafa- na. Zato heroji kafane su prirodniji i mogu da budu stvarno srećni – za razliku od zapadnih ’kloparala’. Sociološki nauk: svakom liku. Zahvaljujem na prevodu Genču Savovu. Đorđević. kao zadnja belosvetska protuva za „neslane“ šale golo- bradih mladića. određuje srž kafane. и в другите хората излизат извън времето. Има огромна разлика между западните ’пабове’ и балканските кафани. I u jednima i u drugima. ali uranjaš u unutrašnje vreme sociuma.“22 „Между другото. Ako govorimo jezikom psihoanalize jedino kafana predstavlja potpunu radost života. jakako jeste junak vrlo neobične kafanološke pripovetke.. dok u pabu ti možeš samo privremeno da se apstrahuješ od njega. jul 2012. napao meanu. но на Запад остават притиснати от него. i zato što je nacvrcan za kariranim čaršavom nešto lanuo protiv onoga što mu nadimak počinje sa „T“ i odležao godinice na Golom otoku – pokazivali su dostojno poštovanje prema tom romanesknom čoveku. najpoznatijem bugarskom prevodiocu sa srpskog jezika. A kada im neko iz te družine. (13.) Da vidimo kako izuzetnik Petar-Emil Mitev. механи и кръчми. za kojom su čeznuli. 22 Laf-muhabet – bugarski izraz za lak.) Ruski. određenje dajemo i u originalu. oseća se ’ćef’ a ne ’zadovoljstvo’ (’ćef’ je vanvremensko zadovoljstvo). Ćef. kako mu je izgleda bilo suđeno. (24. ljudi imaju više ’sreće’ nego ’šansi’ (’šansa’ za razliku od ’sreće’ je samo deo protoka vremena). zabavan razgovor. Zbog muzikalnosti bugarskog jezika. B. Kafana je deo društva u kojem se ćaska. „Između ostalog. završio je. uvek poručiti čašicu mučenice. mehana i krčmi. eme- ritus teorijske i praktične kafanologije. Само кафаната е истин- ският триумф на принципа на удоволствието над принципа на реалността. това разминаване е базово за кафанологията. koji sedi osamljen za krčmarskim astalom i poduže mu ne prilazi kelner. ако използваме езика на психоанализата. Sociološka luča VII/1 2013 . koji su tek vadili bilet za ulazak u starije bircuzsko bratstvo. D. na- učno tumačenje tog izraza. ali. garantujem. aprila 2013. odavajući nekada uspešnog vojnog starešinu i sličeći na Gregori Peka. ovde se daje sociološko. Само тук е пълна радостта от живота. na moju molbu. vodi ’laf-moabet’ a ne ’razgo- vor’ (kod ’moabeta’ se izlazi van vremena). So- ciologija kafane u određenom smislu je raskršće sociologije vremena. Samo kafana predstavlja pravi trijumf princi- pa zadovoljstva nad principom stvarnosti. Iskričava sociološka kafanologija 94 Tenk. grubo skrene pažnju na nje- govu herojsku sudbu – zbog zavisnosti od ljute kapljice za nekoliko činova je degradiran u armiji.

Da li je to bogogrđe? Heroina. Đorđević. STATUT o prostituciji 2007. Namerno zaboravlja da su meane još od osmanskog i austrougarskog vakta. bez zanošenja.“ Mada će me mnogi ustajali intelektualac optužiti da skrna- vim pojam kulture.. već spalih na drolje. koji o mnogom ne zna dve unakrst.. bili oni i kraljevi iz autohtonih loza. posrnulih seljančica koje su sišle u palanku da naberu med i izbave se od uboštva. отколкото ’шанс’ (’шансът’ за разлика от ’късмета’ е само част от потока на времето). докато в паба ти можеш само временно да се абстрахираш от него. а не ’conversation’ (при моабета се излиза извън времето). kafanjerosi ne smeju biti jednoumci. ne dozvoljavajući da se nešto sačuva od ranije. verujem Kosti Ča- voškom (2012: 63) „stekao neprolaznu slavu utemeljivača integralne srpske kulturne politike.... a naši vlastodršci. Kafanski tabor je tolerantan.. njemu ne smetaju ni frajlice. а не ’pleasure’ (’кеф’ е удоволствие извън времето). в които се води ’лаф-моабет’. budimske i praške damice – i udaju se. Mi smo kratke istorijske pameti. bile legalne javne kuće (Feldić. 2008. 1994. ali se kadgod kao pijan plota uhvati za njenu nakaznu stranu.) U krčmi se treba kloniti lakih dama i pijandura – očinski savetuje vitezove ovalnog šarenog stolnjaka čaršijski dangu- ban. Затова героите на кафаната са по-естествени и могат да бъдат истински щастливи – за разлика от западните ’дрънкари’. В кафаната излизаш от всекидневието. u Srbiji. On.95 D. novembar 2013. opuštene i raspuštene ženskadije: profesionalki najstarijeg zanata na svetu. počne moralisati i insistirati na čistoti do kavge. хората имат по-скоро ’късмет’. ipak zna da je kafana naše kulturno-istorijsko blago. kao samosvesni kafanolog usuđujem se da tvrdim kako je kafana tradicionalna srpska društvena i kulturna institucija. B. koga rado pripuštaju astalu da ih razgaljuje. isključivi ljudi. Stojadinović.) Miro Lompar (2012b: 62–63). brzo zaboravljaju zasluge vete- Sociološka luča VII/1 2013 . gradskih nacifranih fufica. Iskričava sociološka kafanologija Кафаната е част от общества. (11. koji smo dozvolili da ratnica završi kao kafanska čistačica.. maj 2012. 2008) i stecište slobodne. mada ga svi varošani izbe- gavaju kao dokazanog prefriganog grebaroša.“ Učešće i razlika. niti sisojevići. Kafana je prinuđena da čini kompromise. (20. изпитва се ’кеф’. već otvoreni za starine i novine. da u kulturnoj politici svakodnevlja sasvim opravdano doprinosi – zloupotrebimo Lomparovu sintagmu – kulturi razlike. zasnivanje tzv. (29. juna 2013. Ali. labavog je kapaciteta da bi bila činilac kulture učešća. i to sa tolikim kulturnim značajem.“ Njome sažima i suštinske poruke briljantne knjige Duh samoporicanja (2012a). ali nije poligon za kukavne. srpskog stanovišta u kulturnoj politici resko iskazuje programatskom konstatacijom: „Srpska kultura – kako sam napisao – trebalo bi da bude kultura razlike u odno- su na globalizam kao ideologiju i kultura učešća u globalizaciji kao svet- skoistorijskom kretanju koje je neizbežno. Kafana ne sme da prospe ono što je vekovima skupljala. Frajlice. posle i Kraljevini Jugoslaviji.) Potresna priča o nama. pevaljki sklepanih bandi.. odje- dnom ispadnuvši intelektualac plemenite pasmine. kojom je. i frajli koje bi umah da liče na bečke. Lukić. но потъваш във вътрешното време на социума. od stare srpske krčme.

maj 2012. drugom oficirskom Legijom časti četvrtog stepena (uručio general Luj Franše d’ Epere ili admiral Emil Geprat). služila u ka- fanici (u kojoj smo bili posle sahrane baba Rade) šezdesetih godina kada su bili popularni vestern filmovi o kaubojcima i Indijancima. ponizi je do zemlje crnice: „To je. najviše poštujemo „majke“ ispred ve-ceâ i s njima smo najprisniji. em se. I kako završi ta hrabra čovečica? Da li u miru i počastima prožive suton izmučenog života? E moj prike kafanološki. (27. („– Ma. što mu ne pada u čast. a potom i beo- gradskih kafana. da ne beše entuzijastkinje Slađane Zarić. žuri ti se. ionako sramežljiv i nesvikao na glasne ljubavne ponude. Rat- nim krstom sa zlatnom palmom (francusko znamenje). nosilac Karađorđeve zvezde i Legije časti (Petrović. D. i priča o nama samima. Tako. Iskričava sociološka kafanologija 96 rana. no bez preterivanja. E. E. ali fali bakuta da naplaćuje ve- ce. me- anski ofingeri. prilepljen od strane „nestvarnog“ belopalanačkog lika Pužice koji joj je u pređašnjoj etapi rustikalnog života. Crni Oblak. ličila zaista na Indijanku.) A mi. kad bi bilo pravde..“ Čistačica je niskokvalifikovano zani- manje i slabo plaćen posao. lepo je. Em je prva dama pravcata ratnikinja.“) To ne znači da je bojovnica Milunka trebalo da završi kako je završila – kao kafanska čistačica. Znaš ono: zapiješ se. sirovo podsmehivao tom vrednom i jedrom. nažalost. retko ko bi se setio – većina i ne zna ništa o njoj – srpske heroine. okiti Karađorđevom zvezdom sa mačevima i Legijom časti petog stepena (francusko odličje). često ih dovodeći u ponižavajući položaj. Krf. Zaista bolno i potresno izgleda kada na jednom od arhivskih dokumenata pronađete potpis: Milunka Savić – čistačica. koji nije baš na ceni u narodu. pa da nadođe oluja i oduva Oblačić u njegovo krasno seoce zgrgureno ispod stena Suve planine. Stalno je „okao“ Crnog Oblaka: te donesi mi ovo. proboj Solunskog fronta). učestvujući u balkanskim ratovima – opsada Skadra i Bregalnička bitka – i u Velikom ratu kao vojnik glasovitog „Gvozdenog puka“ (Kolubara. i zato nadimak Crni Oblak.) Konobarica iz Bele Palanke. dok je evropskim ženama dozvoljavano samo da se angažuju u pozadini. koju Srbi izvisuju do nebesa. u praskozorje stogodišnjice od Prvog svetskog rata. Tamo bi se napaćena dušica odmorila od iščikavanja Pužice i pajtosa i povratila kršteno ime Sociološka luča VII/1 2013 . ’ajd sad – poljubi me. A Crni Oblak. On se je povremeno. tihom i mirnom devojčurku. povlačenje preko Albanije. 2013: 8). novinarke i urednice RTS-a. znajući njihovu ulogu u formiranju krčmarskog ambijenta. i o državi koja se Milunki Savić odužila tako što je dozvolila da svoje posleratne dane provodi kao čistačica. najpre Hipotekarne banke. žene sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja. koji smo zaboravili dela tih slavnih ljudi. ali jeste časna rabota dužna poštovanja.. Medaljom za hrabrost. smanjivao se od stida u Oblačić i propadao u dim i gungulu zadriglog muškog polusveta provincijske krčme. (Vratimo se za čas u detinjstvo i pitajmo: koga smo to u školi obožavali i koga se najviše sećamo po dobrom – učiteljice i tetkice. bio lju- bavnik. i njenog dokumentarno-igranog filma o Milunki Savić. 2011: 14]. ništa od toga! Ona Kraljevina. verovatno. B. te dodaj mi ono. skromnom i sirotom. to je kafana. volimo i gazde i kelnerice. a tamo te dočeka ona i kaže da moraš da daš banku-dve pre nego što uđeš. a ne senzori i lajtšou – ponela je Draška nostalgija [Bukvić. Đorđević. primerice. Bizerta.

Mihailo Medenica (2012: 26) vrcavo. Čiča. a ne da se mi ovako zlopatimo donoseći kafanu čak na planinu. a kako i ne bi. oprav- dano. meren desetinama hiljada učesnika. U 23 Bolje i to nego da se kafanjeros zadesi gore na severu u centru Laponije. u kojem „postoji samo jedna kafana i najčešće je i ona zatvorena“ (Ano- nim. za koje vele da su nam bliski po mnogo čemu. krčmari besplatno odvoze goste kući posle fajronta kao da su holivudske dive ili sportske vedete!23 „Posle- dice je osetio i Parker u pabu koji njegova porodica vodi već treću generaciju. nije li presudno. preživeli Čičini borci iz Drugog svetskog rata. godine. Sociološki nauk ka- že: pošto je.) Pod ekonomskom krizom na- stradaše Grci. Kiprani. da zbog osiromašenja opet napušta zelenu travu doma svog! Zar da se Irac pati.) Brojni poštovaoci generala Draže Mihailovića (1893–1946) još od uvođenja višepartijskog sistema i pod presudnim uticajem Vuka Draškovića i njegovog Srpskog pokreta obnove okupljaju se na Ravnoj gori 13. 2012:27) „ Mi ne znamo kakav je stav Draža Mihai- lović imao prema mehani i piću. zagriženi simpatizeri četništva i čla- novi i privrženici spomenute stranke. delom pretvorio u matine. nije njom prodefilovalo časnog sveta. neko ko je nešto ustanovio i zbog čega ga. onda će svaki ispravni kafanjeros kelnericu poštovati kao rođenu sestru i olakšati joj tegobe. da bi opstali. daj od Cece onu ’Cvetak zanovetak’.. i uzvratiće. a delom u visinske priprema za Guču. među kojima su: „pravi“ četnici. bar mi učeni znamo. Otuda i jadanje ovogodišnjeg draži- ćevca ispod šatora: „Mogao si.97 D. verovali ili ne. mnogi cene. Pola godine apsolutni mrak.500 pabova! Da u domovini Džejmsa Džojsa (Joyce). Ali kada ona okupira Irce. Đorđević.. veli: „Slagao bih da kažem da za ove 22 godi- ne koliko se na Ravnu goru dolazi bez izgovora. Na „mitskoj“ Gori. Ideja o besplatnom prevozu potekla je od njegovog oca. Čiča. tvrdo vam stojim. Mala. negujući kulturu šatre ili drumsku kulturu negdašnjih periferijskih krčmi koja se svodi na maksimu „vino. ali sabor se. njihovi bliži i dalji potomci. (8. kakvom-takvom demokratizacijom društva i. jer. Ranije su lokalni farmeri svraćali još u podne na pivo. 1. Iskričava sociološka kafanologija (mada se moma pomalo navikla na indijansko imenovanje). kao i mnogi znatiželjnici. onda se kafano- loško srce pritrese. komandantu Ju- goslovenske vojske u Otadžbini. 2013b:4). Zar taj hrabri i ponositi narodić. tu je đeneral najviše ’voleo’ – Draž- oooooooooo. i eto sociološkog nauka. stvarno je saborovao impozantan broj četnika. maja. rekoh.“ Očito da su jedino ostali čvrsti saboraši. računajući da je tog datuma. pravda teško dostižna. jun 2012. Draškovićevim političkim sunovratom splasnula je poseta. obraćajući se armijskom đeneralu. druga polovina bele noći. i zadatak je kafanologa da to potanko izuče. i te kako može biti degradiran od kvazipristaša. podignut ustanak pro- tiv nemačkog okupatora. (Medenica. Džojsova domovina. a tačno. i da ga još nema. lepo da dižeš ustanak i u nekoj kafani po- dno planine. Čiča. avgust 2013. nama drage nacije. Sociološka luča VII/1 2013 . među Sa- mijima u selu Tana Bru. 1941. Završetkom strašnog rata mržnje i nasilja. Španci i Portugalci. pošto je za pet godina zatvoreno. B. a sada ne otvara pre pet jer nikoga nema. Ona će znati to da ceni. sve negde do petooktobarskih pro- mena. (12. slabljenjem šovinizma. sukoba na Kosovu i NATO agresije. kao u prošlim stolećima. žene i pesma“.

namine u najbližu krčmu ili stanični bircuz da se okrepi nadušak ispijenom čašicom-dve rubinovog vinjaka i moravskom salaticom. da se ne lažemo. u kafane odlaze stariji koji moraju da štede. čitamo u štampi. plavih ovratnika.. ali. ako ne digne potrošnju. kao Ljubica Gojgić (2013: 14). sem da odustanu od nezavisnog novinarstva i prodaju se nazovibiznismenima i korum- piranim političarima! Njih odavno nema. naruče deset s lukom i obnove energiju za suočavanje sa sve „nezgodnijim“ školarcima. Đuro Salaja. (22. došlo do stani-pani s naškim krčmama i masovnog katančenja. Kako se rado prisećamo. po kome će.. pivnica. kafanski go- sti popularnih ’pabova’. Odakle novca uzornom zemljodelcu usukanih brkova.. Jastrebca. živi na grbači familije. kada se to pročulo po kraju. profesora i univerzitetskih na- stavnika – oni pak.. potom kafana (potcrtao D. više isplati da vrlji ošav i zeleniš u potok nego da ga iznosi na pijacu. Đorđević. Siromasi. baš šteta! Neka se obrate Dinkiću: kako on to zamišlja da pokrene privredu. Srednja klasa. A tek novindžije. Dok. poslanika u Donjem domu Brendona Luisa. nagrne iz kapija niških industrijskih giganata – MIN-a. kičma svakog društva. Radnici su najveći gubitnici prelaznog perioda. da se ugledamo na Britance [Anonim. bez šanse da se ikako izvade iz nedostojnih prilika. da posle berićetnog dana na pazaru svrati u prvu meanu i malkice „olakša“ svoj težački život. jul 2013. sve ređe i ređe.“) Šparanje.“ Šteta. a onda i sve ostalo. prepušteni su birou. i zbog najmlađih i zbog najstarijih – nekmoli za provod. D. slike kada „udari zvečka“ u tri sata i na desetine hiljada rabotnika. koji se evo oduži na tri i po decenije. ćudima sive ekonomije i buvljaka. nego šta! (Ili. Iskričava sociološka kafanologija 98 početku je vozio samo nekoliko gostiju. osim za sebe. Vladinom odredbom je pivopijama određen rok od šest meseci po saopštavanju odluke vlasnika da proda lokal. odlučivati o opstanku svojih lokala. B. – i čekajući „lakal“. povrtarskom i voćarskom svaštaru. 2013c: 3]: „Pivopije odlučuju o bu- dućnosti kafane: britanska vlada prihvatila je zahtev ’ministra ljubitelja piva’. mnogi su počeli da dolaze baš zbog toga“ (Drugi pišu. ili prodaju zabraniti. ne svojom voljom. Da kafanološki podržimo. daleko bilo. B. prvi otpada taksi. Bezposleni su dostigli neizdržljivu brojku. 2013:4). najureni iz privatizovanih medija kao poslednje šuše. ubuduće. primorani na prišteđivanje. ljudi moji. još bo- lje. – To ni Džejms ne bi poverovao kad bi mogli da mu javimo na onaj svet. A kad moram štedim na svemu. Reklo bi se da „njihove“ kafiće ispunjava omladina – đaci i studenti. troši nezarađeno. Ono što zaradim dovoljno je tek da pristojno živim. pincetom da ih tražiš. sada nadrealne. kada mu se. u gradskim kafanama. zato i olako. prevoz na putu prema domu svome u okoloniškim selima i satelitskim naseljima. ponajbolje stoje – koji bi da naiđu bar na čas „kod Srebre“. Đ). pogotovu divljačkom postupanju krupnih i sitnih kao bajagi predu- zetnika. mladi seljaci.) Zaista. Kad bi kojim slučajem. da li će ga sami otkupiti. uništena je i zato nema više učitelja. da li smo se ozbiljno zapitali zašto su nam kafane poluprazne a kafići puni. Fabrike duvana. olako odustaju od mehana: „Nisam veliki štediša. zaposleni i mnogo više neza- posleni – koja. EI-a. pomagali gazdama da razvezu mušterije. kao kafanski rudari i bivajući kafanobranitelji kafanopazitelja. Na listi koja će se vremenom proširivati našlo se stotinu najstarijih pivnica Engleske. mi bismo. u Sociološka luča VII/1 2013 .

ali ću pre toga usputno skoknuti do Pečenjevca. da bi se posle sando- kan opuštanja poklonio i spomeniku. „Finci se sele u Laponiju zbog bolje plaćenog posla“. Nedeljnik. Iskričava sociološka kafanologija kojoj nije zanemarljiva uslužno-ugostiteljska i turistička. Zašto u kafanu Kad može Hogar Strašni da menja istoriju uz pivo i tvrdo kuvano jaje (Slika 1).99 D. srknuti gutljaj vode s Tomine izvor-česme. 11. dakako kafanološka. 24.24 što ne mogu i ja – odoh poslednjeg radnog dana 2013. Politika. danas nas upropasti Mlađanov PDV. tenisu. „O Žizel Bundšen. Ranije se na poček moglo kafanisati. Anonim (2013b). uzimaju u obzir trenutno materijalno stanje. Danijela Dimitrovska“. 27 Tomi Zdravkoviću meštani su podigli česmu. avgust.25 u kojoj se. odgovorni prema svojti. na klatećem astalu prepokrivenom kariranim stolnjakom. Sociološka luča VII/1 2013 . Politika. staničnim bircuzima i pijačnim mehanama. str. 60–61. osim plehane piksle i solarnika s tucanom paprikom iz Stajkovca. str. Sl. ustvrdi Saša Stojanović. „Pivopije odlučuju o budućnosti kafane“. neka zapamti novindžijka TV B92. str. Đorđević. imalo držeći do sebe. 4. Kafanci su. 12. u staru le- skovačku krčmu egzotičnog imena „Sandokan“. 24 Dik Braun (Browne) kao da je okapavao po srpskim drumskim krčmama. na čelu s kafanom – ona je pravo blago za budžet države. Alles ist Vergänglich! – Gete. životu modela. 26 Za knjigu Miodraga Raičevića Kod srpskog pisca (2011). av- gust.27 I to je povest. tek naposletku i kafanske. januara 2012) Literatura Anonim (2013a). 25 Za mlado pokolenje: nezabeleženo popularna italijanska televizijska serija s istoimenim dominantnim likom – glumac Indijac Kabir Bedi (Bedi) – išla 70–ih isteklog veka. 3. koji su. januar.. smanjiće sve svoje troškove. neizo- stavno imali gomilicu jajca. Anonim (2013c).. 1 – Tok istorije (Politika od 31. B. a Leskovčani spomenik u centru grada.26 još dobija original leskovački voz.

Iskričava sociološka kafanologija 100 Basara. Kosta (1997). Ljubica (2013). (2012). 23. Rečnik pirotskog govora. Politika – TV revija. str. oktobar. 20. 17. U Kafanologija. N. „Cane i ja“. Momo (2012b). „Ne volim pisce savetnike političkih prinčeva“. Ana (prir. jul. „Blokada toaleta“. 10. „Ulica postaje uzbudljivija od pozorišta: fragmenti iz života umetnika“. 6. Martinov. Dragoljub B. 19. 5. Pavlović Stamenić. Dimitrije (2011). Politika – Kultura. Borivoje (2008). „AKUD od srpske države“. str. Bukvić. Pirot: Narodna biblioteka. Politika. str. 20. Boričić. Mašinski fakultet. Kafanološki astal/karirani stol- njak. Dimitrijević. 23. Ćosić Vukić. Čavoški. Dragoljub B. Teme 34(3):815–1022. (2011). Bilić. Politika. Medenica. februar.) (2011). Niš: Prometej. jul. maj. str. A. str. Dragoljub B. Boro (2013). Kosta (2012). str. 7. avgust. 25 Lompar. Novo (2013). Cvitković. 24–27. „Kafanologija: sociologija jednog kulturnog oblika“. 14. Zlatoje (2012). Teme. LVI(39):1. (2012b). 16. 11. Nedelj- nik. Đorđević. Politika. Politika. „Bivšoj supruzi zadao 20 uboda nožem“. nauka. 62–63. str. str. februar. „Južnjački dert u venama“. Drugi pišu (2013). Politika. Politika. NIN. Belić. 22–23. Bukvić. 32. str. Constat. Jovanović Danilov. Lompar. „Kriza zatvara irske pabove“. str. Politika. pa da idemo u ofanzivu“. Svetislav (2012). „Her Hajligova tajna“. Lutard Tavard. Politika. umetnost. 52–56. „Sve manje života na visokoj nozi“. Politika – Potrošač. 20. C. 8. „Nisam veliki štediša“. str. Beograd: JP Službeni glasnik (drugo izdanje 2012). Dragoljub B. Politika. 3. Đorđević.) (2012a). Lukić. Leskovac: Centar za istraživanje i pro- učavanje kulturno-istorijske baštine juga Srbije. avgust. Beograd: JP Službeni glasnik. Panajotović. Politika.. 63. „In memoriam Radovan Bigović“. Zemun. Stare leskovačke kafane. maj. 14–15. „’Volstrit džornal’ otkriva čari Beograda“. Beograd: JP Službeni glasnik. Beta (2013). 4. 27. Prilozi za sociološku kafanologiju. Minić Karlo. Beograd: JP Služ- beni glasnik. Gojgić. 3. str. 17. str. Vukašin (2012). Kafanologija. str. Dragoljub B. Pečat. „Izazov ustajaloj i rasrbljenoj eliti“. Novi Sad: Orpheus. Drašković. Novi Sad. „Vučić: Rekonstrukcija kao nauk“. Đorđević. april i 1. Otašević. Đorđević. 30. Sociološka luča VII/1 2013 . 10. Politika. Pečat. „Lajavi mezimci – gosti 26 restorana“. do 21. Feldić. Dragan (1994). 8. 3. Duh samoporicanja. „Rakija kao prestonički suvenir“. 19. maj. Gvozden (2013). april. Nouvelles Tendances ou Lieux en Voie de Disparition?“. str. avgust. Dragan (2012). Mihailo (2012). maj. B. 28. Tomislav G. Dobrica Ćosić: prijatelji moga veka. (2013). Milićević. Catherine (2010). Politika. prir. Dragoljub B. 14. 19. „Drvo gluposti“. Prometej. (2010). „’Balkanska krčma’ na trkama u Askotu“. Meri (2012). maj. „Makedonska ulica“. „Hod ka kulturi pasivnog otpora“. 10. Miro (2012a). Romantično boemska Skadarlija. de- cembra. Kapor. „Les Cafés en France. 8–9. 203–224. 16. Jasmina (2012). Đorđević. str. (2010). Požarevac: Kompromis-LS. Politika. 34(3):973. decembar. str. Kafane starog Požarevca. (prir. Ivan (2011). Bukvić. Kazuj krčmo Džerimo: periferijska kafana i okolo nje. Dimitrije (2012). str. str. 1. avgust. jun. od 15.. jul. str. Dragutin (2012). Đorđević. „Da prođe ovo nevreme. jun. 15. Pečat. Miro (2012b). Politika. maj. str. D. Aleksandar (2014). Đorđević.

nauka. naša. Politika – TV revija. Umar. u Kafanologija. umetnost. Edicija „Vremeplov varoši“. Ženske studije i istraživa- nja „Mileva Marić Ajnštajn“. Lj. Narodne novine. Branislav (2008). Vranje: Učiteljski fakultet. Orijentalni ples i kafana. „Rezervni delovi za čoveka“. 441–448. juna. Narodne novine. Surfing Serbia. Politika. „Ekmek iz Sićevačke klisure“. „Da ne zaboravimo Milunku Savić“. Đorđe- vić. str. „Kako izbeći brodolom novinarstva“. STATUT o prostituciji (2007). Borislav (2010). Petrović. 8–9. Politika – kultura. nauka. nauka. februar. avgust. Pekić. 7. Suha (2012). Niš: Sven. LVI(42): 10. 15. Iskričava sociološka kafanologija „Pružanje ugostiteljskih usluga specijalnih bolnica“. Sociološka luča VII/1 2013 . Zlatanović. Knjaževac: Narodna biblioteka „Njegoš“. (2012). Beograd: JP Službeni glasnik. D. Knjaževački kafanski život između dva svetska rata. nauka. Miodrag (prir. str. Beograd: Laguna. „Kad ne laju ne smetaju“. str. Stanko (2012). Stojadinović. Todorović. Beograd: JP Službeni glasnik. Olga (2013). Ristić. Tanasković. 19. LV(47):5. 18–14. Beograd: JP Službeni glasnik.. 2012. umetnost. prir. Politika – Kultura. april. Kod srpskog pisca. Darko (2011). 10. LVI(35):5. Ispod crte. (2012). Stojiljković. Ana (2012). „A noć je samo naša. (2013). Đorđević. Politika – Kultura. Momčilo (1998). Tanjug (2013).. Raičević. LV(47):9. Sabrana pisma iz tuđine. umetnost. Vučković.) (2011). Stojanović. umetnost. B. str. Šuvaković. Beograd: JP Službeni glasnik. „A da vratimo Sokolovića?“ Politika – Kultura. Dragan J.“. Neoosmanizam. Violeta (2012). 15. B. Trajković. Toma (2013).101 D. 25. knjiga 1. Novi Sad: Futura publikacije. Rečnik govora Južne Srbije. Zorana (2012).

Related Interests