A tako stvari stoje danas.

Nije glupo razmišljati o obučavanju
nekih deset hiljada ljudi u borbi oružjem, i nastaviti tu obuku
krišom, da pre svega, država, par godina ranije sramno žrtvuje
osam i po miliona visoko obučenih vojnika, jer joj više nije
potrebna njihova usluga,ali kao znak zahvalnosti za njihove žrtve
javno ih bezobrazno drži. Zar trebamo obučiti vojnike koji će za
režim nekadašnje isprljati i pljunuti, strgnuti sa njihovih
grudi medalje i odlikovanje, izgaziti im zastave i uniziti njihova
dostignuća. Da li je sadašnji režim napravio jedan korak u
obnavljanju časti stare vojske sudi onima koji su je uništili?
Nikako. Naprotiv, ljudi koje sam upravo naveo mogu se videti na
tronu najviših pozicija današnje države. Kako je rečeno u Lajpcigu:
„Pravo sa ide sa moći.“ . Kako danas u našoj republici moć leži u
rukama onih istih revolucionarnih ljudi i pošto revolucija
predstavlja sraman čin izdaje naroda, da, najpodmukliji čin u
nemačkoj istoriji, sigurno neće biti osnovan da se moć ovih
karaktera poveća stvaranjem nove mlade vojske. Sve je ovo protiv-
razumno.
Značaj koji je država 1918.e posle revolucije pripisala osnaživanju
svojih pozicija, sa vojničke tačke gledišta, jasno je i nepogrešivo
demonstrirala svojim odnosom prema velikim organizacijama
samoodbrane koje su tada postojale. Oni nisu bili nepoželjni dok
su bili od koristi u ličnoj zaštiti jadnih kreatura koje je revolucija
porodila. Ali opasnost da ova stvorenja estanu kao kvarenje naših
ljudi postepeno raste. Kako postojenje odbrambenih saveza više ne
implicira pojačanje nacionalnbe politike oni su postali suvišni.
Zato je uložen svaki napor da se razoružaju potisnu koliko god je
to moguće.
Istorija beleži sammo nekoliko primera zahvalnosti prinčeva, ali
nema nijednog patriote među novim građanstvo koji može računati
na zahvalnost revolucionarnih piromana i ubica, ljudi koji se
obogatili od javnog plena i izdali naciju. U proučavanju problema
nisam mogao da se ne zapitam: „ Za koga ću obučavati ove

Tajne oragnizacije su osnovane samo u protivzakonite svrhe. Posmatrajući brbljivost nemačkog naroda nije moguće graditi veliku organizaciju. Bodež. Svaki pokušaj ove vrste osuđen je na uzaludnost. Iz ovog je razloga odlučeno da jurišni odred nacionalsocijalističke nemačke radničke partije treba izostaviti iz prirode militarističke oraganizacije.000 odanih šampiona našeg pogleda na svet. to nikada neće biti zbog branjenja interesa nacije od stranaca. Ovaj posao se ne sme raditi na tajnim sastancima već u jakim masovnim demonstracijama. Ako sadašnja država jednog dana mora da pozove obučene trupe ove vrste. I anravno jurišni odred ne treba biti u sličnosti sa tajnom organizacijom. Mi moramo zbaciti markiszam da bi budući naciosocijalizam bio gospodar ulice kao što će jednog dana biti gospodar države. istovremeno je čuvati tajno a skrivati njenu svrhu. U koju svrhu će biti upotrebljeni kada se prozove njihovo ime? Odgovor na ova pitanja leži u istovremeno najboljem pravilu kog trebamo slediti. Samo male grupe mogu stavrno postati tajna društva i to nakon niza godina filtriranja.mladiće?“. pištolj i bočica otrova ne mogu očistiti put napretku pokreta. to može samo pridobijanje čovekla na ulici. On mora biti instrument zaštite i obrazovanja za nacionalno socijalistički pokret njegove dužnosti trebaju biti u različitoj sveri no što je vojni odbrambeni savez. Šta smo trebali nekad trebamo i sad a to nisu jedna ili dve stotine zaverenika već 100. Ali sitnost takvih grupa lišava ih svih vrednosti za nacionalsocijalistički pokret. S tim u cilju je svrha organizacije ograničena svojom prirodom. . već pre da zaštiti platitelja nacije u državi od opasnosti ošteg izbijanja besa od strane naroda koji je bio prevaren i obmanut i čiji su interesi prodani. Nije samo da naši policijski službenici na raspolaganju imaju bagru koja je spremna igrati izdajnika-judu za 30 srebrnjaka i odati koje god tajne mogu otkriti i izmisliti ono što oni vole da se izmisli. U cilju sprečavanja ovakvih eventualnosti uvek je nemoguće vezati sopstvenog sledbenika u neophodnoj tišini.

Najteža zamerka koja se može izreći protiv našeg građanstva je prosto činjenica da je ono potčinjeno revoluciji čak i ako revolucija nije stvorila nijednog čoveka eminentne vrednosti. Ali najveći šampion slobode kog Nemačka ima proslavio je takvo delo u „viljemu telu“. Da bi se na takvo delo gledalo kao na neprihvatljivo čovek mora imati republikanski mentalitet nevaljalca svesnog svog zločina. jedini ishod bi bio što bi druga pivopija jednako debela i žedna bila spremna da ga zameni.e i 1920. Nije postojao jedan čovek u kom se mogao videti geniji revolucionara i tu leži nesreća zemlje. Dantonom ili Maraton ali je krajnje skandalozno kleknuti pred Šajdemanom gojaznim gospodinom Ertbergerom. Svi takvi pokušaji su bili čista glupost iz razloga što marksizam nije trijumfovao zbog superiornog genija određene osobe već zbog neizmerne nesposobnosti i kukavičluka građanskog sveta. Uvek se može shvatiti kapitulacija pred Robjesperom. Ona leži u činjenici da njihovi članovi često potpuno pogrešno shvate veličinu zadatka koje imaju i skloni su da veruju da povoljna sudbina naciji može biti osigurana pomoću jednog ubistva. Tokom tih godina morali smo odlučno stajati protiv ideje koja je svoje korene i osnove dugovala istorijskim epizodama koje su bile . U takvim slučajevima čovek se odjednom može izdići iz redova ljudi koje je spreman da žrtvuje sam i plasira smrtni čelik u srce mrženog pojedinca. to su bili samo revolucionarni gmizavci. Potisnuti nekog od njih bio bi čin bez posledica. Takvo verovanje može pronaći istorijsko opravdanje u slučajevima gde je narod bio izložen i raniji plačitelja koji je istovremeno bio genije i čija je izuzetna ličnost garantovala unutrašnju čvrstinu njegovog položaja i omogućila mu da održi svoje plačiteljstvo.Još jedna je opsanost povezana sa tajnim društvima. Frederikom Eberton i drugim nebrojanim pigmejima revolucije.e postojala je opasnost da članovi tajnih organizacija pod uticajem velikih istorijskih primera pogoćeni nesrećom nacije. možda pokušaju osvetu nad uništiteljima svoje zemlje u uverenju da će tako stati na kraj mukama svog naroda. Tokom 1919. spartahijsti na veliko i malo.

Bilo bi smešno i nelogično ustreliti jadnika koji je odao top neprijatelju dok su najviše pozicije vlade zauzete od strane ološa koji su prodali čitavo carsto i na duši nose 2 miliona ljudi koje su žrtvovale uzalud.velike ali prema kojoj naša prezirna epoha nije imala nikakve sličnosti. Bilo bi apsurdno uklanjati male izdajnike u državi čija vlada oslobađa sve velike. . onih koji su odgovorni za milione bogalja i stvaranje biznisa iz repoblikanskog režima štosu učinili mirne duše. Jer se lako može desiti jednog dana da pošteni idealista kojhi voli svoju zemlju i za svoj narod uklanja nekog jadnog doušnika koji je odao informacije o tajnim skladištima oružja bude pozvan da odgovara pred najvećim izdajnicima svoje zemlje. Isti se odgovor može dati kada je pitanje postavljanja na mesto nekoga ko je delovao kao izdajnik svoje zemlje.