You are on page 1of 46

Univerzitet u Novom Sadu

Prirodno-mate matički fakultet
Departman za fiziku
Katedra za nuklearnu fiziku
Laboratorija za ispitivanje radioaktivnosti uzoraka i
doze jonizujućeg i nejonizujućeg zraĉenja
21000 Novi Sad, Trg D.Obradovića 4
TEL:021 455 318
FAX:021 459 367

Prof. dr Ištvan Bikit, Prof. dr Nataša Todorović, Doc. dr Dušan MrĊa,
mr Sofija Forkapić, Nikola Jovanĉević, Jovana Nikolov, Jan Hansman

ZAVRŠNI IZVEŠTAJ O REALIZACIJI PREDMETA UGOVORA

MERENJE RADIOAKTIVNOSTI ZEMLJIŠTA NA
TERITORIJI AP VOJVODINE U 2010. GODINI

ZA POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA ZAŠTITU ŢIVOTNE SREDINE
I ODRŢIVI RAZVOJ, REPUBLIKA SRBIJA, AUTONOMNA
POKRAJINA VOJVODINA – KOORDINATOR PROJEKTA

Novi Sad, decembar 2010.

Ovaj izveštaj je napravljen u skladu sa Ugovorom

Sa Fondom za zaštitu ţivotne sredine, Republika Srbija, Novi Beograd, dr
Ivana Ribara 91 i Pokrajinskim sekretarijatom za zaštitu ţivotne sredine i
odrţivi razvoj, Republika Srbija, AP Vojvodina, Bulevar mihajla Pupina 16

(ugovor br. 401-00-624/2010-01/1 od dana 22. 07. 2010. godine)

Merenje i analizu rezultata izvršila je akreditovana Laboratorija za
ispitivanje radioaktivnosti uzoraka i doze jonizujućeg i nejonizujućeg
zraĉenja, Departmana za fiziku Prirodnomatematiĉkog fakulteta

u Novom Sadu

2

Sadržaj:

1. Prirodna radioaktivnost...................................................................... 4

2. Radioaktivnost zemljišta.................................................................... 9

3. Metodologija merenja........................................................................ 10

4. Rezultati merenja............................................................................... 14

4.1 Transfer faktor radionuklida iz zemljišta u biljke.... 22

5. Analiza dobijenih rezultata................................................................ 26

6. Zakljuĉak i predlog mera................................................................... 44

Literatura............................................................................................ 46

Prilozi: 47
Sertifikat o akreditaciji Laboratorije za ispitivanje
Rešenje o obimu akreditacije

3

1. Prirodna radioaktivnost

Radioaktivni elementi (radionuklidi) se u prirodi nalaze u vazduhu, vodi i zemljištu i
predstavljaju sastavne delove stena i zemljišta, mora i okeana, graĊevinskih materijala. Ne postoji
mesto na Zemlji gde nema prirodne radioaktivnost. Postoji preko 1500 razliĉitih radionuklida koji se
mogu podeliti u tri kategorije:

1. Primordijalni (prvobitni) – od pre nastanka Zemlje

2. Kosmogeni – nastali kao rezultat interakcije kosmiĉkih zraka

3. Veštaĉki – nastali kao rezultat ljudskog delovanja

Pojava prirodne radioaktivnosti vezana je za proces sinteze jezgara. Prva jezgra, i to uglavnom
ona najlakša, formirana su pre nekoliko milijardi godina, kada je po nekim teorijama nastao Svemir, a
proces nukleonsinteze se od tog momenta kontinuirano odvija u središtima zvezda. Tom prilikom,
osim poznatih stabilnih jezgara, formira se i veliki broj nestabilnih. Geološka starost planete Zemlje je
dovoljno duga tako da se najveći deo nestabilnih jezgara koji je ušao u njen sastav prilikom formiranja
sunĉevog sistema već raspao. Do današnjih dana, preţiveli su neki dugoţiveći izotopi, sa periodom
40
poluraspada većim od 500 miliona godina, kao na primer K, 235 U, 238 U itd.

Većina radionuklida koji postoje na Zemlji se mogu grupisati u tri prirodne raioaktivne
familije, ili niza. To su uranijum-radijumski, uranijum-aktinijumski i torijumski niz. Osim ova tri, u
laboratorijskim uslovima, je putem nuklearnih reakcija stvoren i ĉetvrti, neptunijumski niz. Prirodni
235 238 232
radioaktivni nizovi nastaju raspadom tri radioizotopa U, U i Th koji se zbog svog dugog
perioda poluraspada još uvek nalaze u prirodi. Potomci ovih izotopa su takoĊe nestabilni pa se
raspadaju, stvarajući nova nestabilna lakša jezgra, sve do stabilnog izotopa, na kome se niz završava.
Osnovni procesi transformacije jezgara kod ovih nizova su alfa i beta raspad. Osnovne karakteristike
ĉetiri radioaktivna niza, date su u Tabeli 1.

Tabela 1. Neke od osnovnih karakteristika radioaktivnih nizova

polazno period poluraspada
ime niza krajnji član
jezgro [godina]
232
torijumov Th 1.4·1010 208
Pb
238
uranijum-radijumov U 4.5·109 206
Pb
235
uranijum-aktinijumov U 7.2·108 207
Pb

4

47 x 109 god stenama 232 Torijum 232 Th 1. srednja vrednost koncentracije 222 Radon 222 Rn 3. neizbeţno se detektuje i kalijumova aktivnost koja potiĉe od mogućeg prisustva kalijuma u uzorku koji se meri. prilikom gama spektrometrijskih merenja. ili od kalijuma koji se nalazi u objektima koji okruţuju detektor.72% u prirodnom uranu 238 99.42 pCi/g (16 Bq/kg)u kreĉnjaku i 1.60 x 103 god Bq/kg) u vulkanskim stenama Plemeniti gas. bez ukusa i mirisa.0117%. Osobine nekih primordijalnih radionuklida Radionuklid Simbol T1/2 Prirodna aktivnost 235 Uranijum 235 U 7. Oni interaguju sa negativnim jonima prisutnim u atmosferi pripajajući se za prirodne aerosole. In. prirodan. Sm. radionuklid najznaĉajniji za “kontaminaciju” atmosfere (posebno zatvorenih prostorija). 174 Hf. 187 Re. Pb. Rb. Od njih je 40 svakako najznaĉajniji K.2745% u prirodnom uranu. gustine 7. tako da se još uvek mogu pronaći na Zemlji. Nd. Ce.5do 4.28 x 109 godina pCi/g (0. Tabela 2.7 ppm urana u Uranijum 238 U 4.04 x 108 god 0. 192 Pt. -emiter). inertan radioaktivni gas. Cd.5 puta veće od gustine vazduha. 222 218 214 214 Raspadom jezgra Rn nastaju kratkoţiveći potomci Po. koga u prirodnom kalijumu ima samo 0. Te.037-1. no s obzirom da je kalijum kao element veoma zastupljen u zemljinoj kori. 5 .6 to 20 ppm u stenama 226 0. 190 Pt.82 dana aktivnosti u zemljištu na teritoriji Novog Sada je oko 1000 Bq/m3 40 koncentracija aktivnosti u zemljištu izmeĊu . 209 Bi. 0. U prirodi se mogu naći i nekoliko nestabilnih radionuklida koji ne pripadaju radioaktivnim nizovima. Radi se o izotopima koji takoĊe imaju veoma dug period poluraspada. Bi. 176 Lu.41 x 1010 god 1. koji su odgovorni za visok radijacioni.1 Bq/g) Raspadom radijumovih jezgara nastaje radon (Rn). zdravstveni rizik.8 dana. Gd. La. Primordijalni radionuklidi koji ne 50 87 113 115 123 138 142 144 147 152 pripadaju radioaktivnim serijama su V.3 pCi/g (48 Radijum 226 Ra 1. U Tabeli 2 date su osobine nekih od primordijalnih radionuklida.1-30 Kalijum 40 K 1. rastvorljiv u vodi (T1/2 =3.

14 C. 18 F. 38 S. Iako imaju mali domet α-ĉestice radonovih potomaka deponovanih u plućima su izuzetno opasne zbog velike moći jonizacije.01 Berilijum 7 Be 53. 31 Si. 39 Cl. 37 Ar. Promene na ćelijskom i molekularnom nivou izazvane jonizujućim zraĉenjem znatno su izraţenije u ranim ţivotnim fazama. 38 Cl. vodi i tlu se mogu naći i neki radionuklidi koji su nastali nakon ljudskih (tehnoloških) aktivnosti. 32 P.3 god i O.22 Bq/g) u Ugljenik 14 C 5730 god 14 N(n. tako i procesa koji se odvijaju u reaktorima nuklearnih elektrana. Radioaktivni aerosoli sa dijametrima u intervalu od 0. Manji broj ovih 6 . 24 Na. Primarno kosmiĉko zraĉenje je galaktiĉkog i solarnog porekla. 35 S. 33 P.27 pCi/kg (0. 34mCl. To znaĉi da se putem nadzemnih proba nuklearnog oruţija ili tokom havarija u nuklearnim elektranama oslobaĊa izvesna koliĉina fisionih fragmenata. 32 Si. u atmosferi. što ukazuje na poseban zdravstveni rizik kod dece. U gornjim slojevima atmosfere nuklearnim reakcijama kosmiĉkog zraĉenja sa 14 jezgrima azota i kiseonika dolazi do stvaranja nekolicine radioaktivnih jezgara. U kosmogene radionuklide spadaju i 10 Be. 38 Mg.2 x 10-3 Bq/kg) 6 Li(n. 80 Kr. 22 Na.032 pCi/kg H 12. Aerosoli većih dimenzija se zadrţavaju u nosu i usnoj duplji ne dopirući do osetljivog respiratornog epitela bronhijalnog stabla. kako nuklearnog oruţija. )3 H 7 Inetrakcije kosmiĉkih zraka sa N 0.1 do 10 nm se najbolje taloţe u ljudskim plućima. (Tricijum) (1. Fisioni procesi su osnovni izvor energije. 26 Al. 39 Ar. Osobine nekih kosmogenih radionuklida Nuklid Simbol T1/2 Izvor Prirodna aktivnost 14 Inetrakcije kosmiĉkih zraka. Nakon toga dolazi do njihovog ravnomernog rasporeĊivanja putem atmosferskih transportnih procesa te na taj naĉin i oni daju svoj doprinos ukupnoj prirodnoj radioaktivnosti. najĉešće uranijuma i torijuma.28 dana iO Bq/kg) Osim prirodnih radioizotopa. 6 pCi/g (0. spalacije . Znaĉajan izvor prirodne radijacije je i kosmiĉko zraĉenje. kao što su to C i 7 Be. kojom prilikom se stvara sekundarno zraĉenje. Tabela 3. Do zemljine površine ono veoma retko dospeva pošto nestaje u interakcijama u atmosferi. 36 Cl.p)14 C organskim materijalima Inetrakcije kosmiĉkih zraka sa N Vodonik 3 3 0. Najbrojnija grupa ovih veštaĉki stvorenih radioizotopa su fisioni produkti (ili fragmenti) koji nastaju nakon cepanja teških jezgara. Najveći broj ovih radionuklida imaju veoma kratak period poluraspada i predstavljaju realnu opasnost po ljudsku populaciju neposredno nakon probe nuklearnog oruţija ili havarije. U Tabeli 3 date su osobine nekih kosmogenih nuklida. a sastoji se naelektrisanih ĉestica veoma visoke energije.

78 god reaktorima. najĉešće u vodotokovima i sedimentu. 125 Sb. Nuklearne elektrane u odreĊenim okolnostima mogu ispuštati izvesnu koliĉinu radionuklida koji nisu fisioni fragmenti.3 god proizvodnji nuklearnog oruţja 131 fisioni produkt pri testiranju oruţja i u fisionim Jod 131 I 8. koristi se u medicinskoj terapiji 129 fisioni produkt pri testiranju oruţja i u fisionim Jod 129 I 1. 141 Ce. Radi se o 58 sledećim izotopima: Co. 106 Rh. 103 Ru.57 x 107 god reaktorima.41 x 104 god ( 238 U + n--> 239 U--> 239Np +ß--> 239Pu+ß) Na osnovu preporuka IAEA formirana je lista dugoţivećih fisionih produkata ili radioizotopa nastalih aktivacijom koji bi mogli predstavljati dugoroĉni izvor zraćenja u ţivotnoj sredini. 144 Ce i 160 Tb. slika 1. 137 fisioni produkt pri testiranju oruţja i u fisionim Cezijum 137 Cs 30. pri Tricijum H 12.11 x 105 god dijagnostici 239 nastaje pri bombardovanju 238 U neutronima Plutonijum 239 Pu 2. 134 Ss.radionuklida imaju velik period poluraspada i putem vazdušnih i vodenih strujanja se transportuju na velike distance da bi se konaĉno istaloţili. Ovako nastali izotopi se mogu naći u ţivotnoj sredini. U Tabeli 3 date su osobine nekih kosmogenih nuklida. 90 fisioni produkt pri testiranju oruţja i u fisionim Stroncijum 90 Sr 28. Uobiĉajneo je da se prilikom kontrole uzoraka vode ili zemljišta na ove izotope posebno obrati paţnja. 7 .17 god reaktorima. odnosno njegovih potomaka. 60 Co. 75 Se. pri ĉemu je 222 50% uslovljeno udisanjem prirodnog radioaktivnog gasa.04 dana reaktorima. koristi se u medicinskoj Tehnecijum 99 Tc 2. 99 99 nastaje raspadom Mo. Naime visok fluks neutrona u reaktoru moţe dovesti do aktiviranja mekih materijala od kojih su naĉinjeni pojedini delovi reaktora ili sistema njegovog hlaĊenja. 95 Zr. radona Rn. Osobine nekih veštaĉki proizvedenih radionuklida Nuklid Simbol T1/2 Izvor 3 pri testiranju oruţja i u fisionim reaktorima. 110m Ag. Tabela 4. 124 Sb. Istraţivanja vršena poslednje decenije pokazuju da u normalnim uslovima preko 70% ukupne godišnje doze koju prima stanovništvo potiĉe od prirodnih izvora jonizujućih zraĉenja. Ovi se radioizotopi mogu naći u zemljištu. 137 Cs.

33 mSv ukupno 2.28 mSv 0.015 mSv primordijalni (prvobitni) nuklidi 19 K40 0. Slika 1. Godišnje doze koje prima stanovništvo Tabela 5. Godišnja efektivna ekvivalentna doza iz pojedinih izvora zraĉenja u podruĉjima s 'normalnim' osnovnom zraĉenjem za ĉoveka (UNSCEAR.) u mSv (Sv=J/kg): spoljašnje unutrašnje ukupno izvor ozračivanje ozračivanje ozračivanje kosmički zraci ionizaciona komponenta 0.015 mSv 0.19 0.00 mSv 8 .006 0.12 mSv 0.14 mSv 0. 1982.96 1.02 mSv kosmogeni nuklidi 0.006 mSv uranov niz 0.04 mSv torijumov niz 0.30 mSv 37 Rb87 0.18 0.08 0. Godišnja efektivna ekvivalentna doza koju stanovništvo prima od pojedinih izvora zraĉenja u podruĉjima sa ne povišenim osnovnim vrednostima zraĉenja data je u Tabeli 5.2 mSv 0.28 mSv neutronska komponenta 0.

Moţe se videti da sadrţaj svakog od navedenih radionuklida u razliĉitim vrstama stena varira u relativno širokom opsegu. Od veštaĉkih radioaktivnih elemenata. ili mineralna komponenta zemljišta se sastoji od ĉestica nastalih erozivnim dejstvom raznih prirodnih faktora na stene. da je aktivnost svakog od njih jednaka aktivnosti 137 prvog elementa niza. U Tabeli 6 40 232 238 prikazane su karakteristiĉne vrednosti koncentracija aktivnosti K. obiĉno se Cs moţe naći u zemljištu u nekoj koliĉini koja je iznad praga detekcije niskofonskih detektorskih sistema.2 87.7 28 19 235 238 232 Osim U. za oĉekivati je da se oni mogu naći i u zemljištu nastalom raspadanjem stena.3 102. Radioaktivnost zemljišta Zemljište je kompleksan materijal koji se sastoji od mineralne (neorganske) kao i organske komponente koja uglavnom nastaje raspadom biljnog materijala.5 69. U i Th u zemljištu bi trebalo da se naĊe još oko 50 radioaktivnih elemenata koji pripadaju njihovim nizovima. tj. Zbog dugog perioda poluraspada. Karakteristiĉne koncentracije aktivnosti prirodnih radionuklida u nekim stenama radionuklid bazalt sieniti granit kreĉnjak pešĉar 40 K [Bq/kg] 210 1400 1290 89 370 232 Th [Bq/kg] 6. hemijski se ponaša identiĉno kao kalijum i natrijum pošto pripada prvoj 137 grupi periodnog sistema. Th i U u nekim karakteristiĉnim stenama. Ovaj izotop ima period poluraspada od 30 godina. Moţe se pretpostaviti da se aktivnosti svih radioaktivnih elemenata u jednom nizu nalaze u radioaktivnoj ravnoteţi. Cs je u najvećoj meri dospeo u ţivotnu sredinu tokom havarije u nuklearnoj elektrani u Ĉernobilu koja se odigrala pre dvadeset godina. Kako stene koje ulaze u sastav zemljine kore poseduju odreĊenu koncentraciju prirodnih radionuklida. 2. Tabela 6. Neorganska.0 59. ovaj izotop se jos uvek moţe naći u uzorcima zemljišta.5 7 11 238 U [Bq/kg] 5. 9 .

2. Za gama-spektrometrijska merenja radioaktivnosti u uzorcima zemljišta korišćen je i ultra nisko-fonski germanijumski detector tipa GMX (sa proširenim energetskim opsegom od 10 keV do 3 MeV-a proizvoĊaĉa ORTEC. uglavnom kamenĉića i delova biljnog materijala. Metodologija merenja Uzorci zemljišta su uzeti po metodi IAEA Technical Report Series No. tako da ne sadrţi primese veštaĉke radioaktivnosti i sniţava nivo okolnog zraĉenja za oko 1000 puta. Spektri su preko lanca predpojaĉavaĉa i pojaĉavaĉa tipa CANBERRA dovedeni u višekanalni analizator CANBERRA sa dva analogno-digitalna konvertora i ukupne memorije od 8192 kanala. 3. Aktivna zaštita (veto detektori) su pet scintilacionih plastiĉnih detektora koji su u antikoincidentnom reţimu rada sa HPGe detektorom i u potpunosti prekrivaju pasivnu zaštitu (Slika 3. nominalne efikasnosti 22% (Slika 5) . Detektor je smešten u specijalnu niskofonsku zaštitnu komoru sa olovnim zidovima debljine 12 cm i bakarnim unutrašnjim slojem. Nakon toga je izvršeno uklanjanje svih mehaniĉkih neĉistoća.295 – Measurement of Radionuclides in Food and the Environment .Section 5. Višekanalni analizator je direktno povezan sa PC raĉunarom u kojem su obraĊivani i storirani izmereni spektri. što sniţava prag detekcije i 10 .). Tipiĉna masa uzoraka iznosila je izmeĊu 200 i 300 g. Koncentracija aktivnosti radionuklida odreĊena je metodom niskofonske gama-spektrometrije. Aktivna zaštita sniţava integralni odbroj u fonu za faktor 3 za opseg od 50 Kev do 2800 keV-a. Prvi od njih. proizvoĊaĉa CANBERRA nominalne efikasnost od 36% (Slika 6) ima moć razlaganja od 1. Korišćena su dva visokorezoluciona HPGe detektora. i preĉnika 67 mm. Collection and Preparation of Samples-page 27 (5.9 keV-a na 1332 keV. Komora je izraĊena od gvoţĊa livenog pre drugog svetskog svetskog rata.3 Soil). Osušeni uzorci zemljišta su mehaniĉki usitnjeni do forme finog praha i homogenizovani. Konaĉno je materijal pripremljen na ovaj naĉin prenet u posude za merenje oblika cilindra visine 62 mm. Uzorci zemljišta su sušeni na 105o C do konstantne mase. Gama-spektrometrijska merenja su izvršena prema standardnoj metodi ASTM C 1402 – 04 Standard Guide for High Resolution Gamma Ray Spectrometry of Soil Samples. nominalne efikasnosti 32% u pasivnoj i aktivnoj zaštiti. je smešten u specijalnu niskofonsku zaštitnu komoru sa gvozdenim zidovima debljine 25 cm. Drugi HPGe detektor. Za obradu spektara korišćena je verzija programa GENIE koja osim identifikovanih -linija uvek iskazuje spektralne intenzitete i za više od 30 izabranih izotopa. Pasivna zaštita je izraĊena od olova debljine 12 cm u obliku cilindra i presvuĉena slojem kalaja i bakra.

Spoljašnih 5 inĉa (125 mm) je obiĉno niskofonsko olovo.5 mm. dok je unutrašnji sloj od oko 1 inĉ (25 mm) olovo 210 sadrţaja Pb od oko 20 Bq/kg. serijski broj b08093. Ukupna masa 11 . Relativna efikasnost ovog detektora je 100% (ekvivalentno apsolutnoj efikasnosti 3"x 3" NaI(Tl) detektora na 1332 keV).pogodno je za merenja uzoraka iz ţivotne sredine. Zaštita je opremljena sa gasnim prikljuĉkom koji sluţi za uvoĊenje teĉnog azota iz Dewar-a u unutrašnjost zaštite kako bi se snizio fon koji potiĉe od radona i radonovih potomaka. godine proizvodnje 2007. Na Slici br. 3 prikazan je spektar deteline lucerke dobijen ovim spektrometarskim sistemom. tip GX10021. HPGe detektor GMX tipa u aktivnoj zaštiti (levo) i izgled spektra (desno) Spektrometar sa oznakom kartona B (Slika 4) je ultra nisko-fonski germanijumski detektor velike zapremine. X-zraci koji potiĉu iz Slika 4. Ima prošireni merni opseg od 6 keV do 3 MeV i nalazi se u originalnoj zaštiti od olova debljine 15 cm. proizvoĊaĉa Canberra. HPGe detektor efikasnosti sloja kalaja (od 25 -28 keV) su takoĊe redukovani 100% bakrom. Zaštita detektora je napravljena od slojevito spojenog olova. Pasivna zaštita ima unutrašnji sloj koji zaustavlja X zrake iz K nivoa energije od 75-85 keV. Slika 3. Presvuĉeni materijali su nisko-fonski kalaj debljine 1 mm i bakar visoke ĉistoće debljine 1. što odgovara aktivnoj zapremini detektora od 380 cm3 .

Ovaj je preko USB porta prikljuĉen na standardni PC. procenjena je gornja granica koncentracije aktivnosti u uzorcima zemljišta. HPGe spektrometar proizvoĊaĉa Canberra u niskofonskoj zaštiti od gvoţĊa 12 . Signali se sa spektroskopskog pojaĉavaĉa Canberra Model A 2026 vode na Canberra Multiport I sa ADC-om. Za radioizotope kojima nije primećena ni jedna karakteristiĉna gama linija u spektrima. Na osnovu intenziteta gama linija zabeleţenih u izmerenim spektrima. Greške rezultata merenja su iskazane sa nivoom poverenja od 95%.1. Upravljanje sakupljanjem podataka i on-line praćenje spektara u formatu Canberra *.CNF vrši se pomoću programa Canberra Genie2000. izraĉunate su koncentracije aktivnosti za sve radioizotope koji se u uzorcima nalaze.zaštite iznosi 1633 kg. verzija 2. sa operativnim sistemom Windows XP. Slika 5. Visoki napon za ovaj detektor dobija se iz izvora Canberra Model 3125 Dual. Tipiĉno vreme merenja uzoraka iznosilo je 60000 s. što znaĉi da je verovatnoća da se pri ponovljenom merenju istog uzorka dobije rezultat izvan granica iskazane greške manja od 5%. Redukcioni faktor fona za kompletni spektar (od 40 keV – 2768 keV) iznosi 238.

HPGe spektrometar proizvoĊaĉa Canberra u niskofonskoj zaštiti od olova 13 .Slika 6.

na 14 . TakoĊe su zastupljeni svi tipovi zemljišta u skladu sa pedološkom kartom Vojvodine. Geografski prikaz lokacija na kojima je uzorkovano zemljište Na svakoj lokaciji uzeti su uzorci zemljišta iz površinskog sloja do 5 cm dubine sa 10 mikrolokacija na površini 10 m x 10 m i napravljen je jedan kompozitni uzorak. 4. godine: Slika 7. Rezultati merenja Poljoprivredno zemljište je uzorkovano sa 50 lokacija sa podruĉja AP Vojvodine u toku novembra 2010. Banat – 20 uzoraka i Srem – 10 uzoraka). Lokacije su birane proporcionalno broju stanovnika i površini pojedinih regiona (Baĉka -20 uzoraka.

zemljišta korišćenja N 46°08’17.o.kojima se uzgajaju poljoprivredne kulture.o. N 45°19’50. N 45°32’03.0’’ 14 Parage Baĉka lesna terasa Ĉernozem ţ.9’’ 87 m N 46°06’10. N 45°31’14. pšenice E 19°08’18. N 45°25’04. neuzor.o.2’’ 13 Ruski Krstur Baĉka lesna terasa Ĉernozem ţ.5’’ 6 Gakovo Baĉka lesna terasa Ĉernozem oranica E 19°03’52.o.4’’ 77 m N 45°33’11.0’’ 3 Ţednik Baĉka lesna zaravan Ĉernozem oranica E 19°37’58.6’’ 82 m 15 .5’’ 99 m N 45°57’15.7’’ 11 Bogojevo Baĉka lesna terasa Humoglej ţ.8’’ 88 m oranica.3’’ 109 m N 45°55’38. Tip Način Lokalitet Geomorf.3’’ 106 m N 45°34’51. soje E 19°54’03.o.5’’ 1 Horgoš Sub. neuzor.8’’ 87 m oranica. kukuruza E 19°26’38. neuzor. AranĊelovo Aluvijalna ravan Humoglej oranica E 20°16’26. soje E 19°13’04. kukuruza E 19°25’11. Geomorfološke celine.0’’ 9 Srbobran Baĉka lesna zaravan Ĉernozem oranica E 19°43’59.2’’ 10 Srpski Miletić Baĉka lesna terasa Ĉernozem ţ.o.o.3’’ xxx m oranica. neuzor.6’’ 87 m oranica.o. Tabela 7.3’’ 5 Tornjoš Baĉka lesna zaravan Ĉernozem oranica E 19°48’54.7’’ 79 m N 45°59’12.3’’ 18 Kać Aluvijalna ravan Fluvisol pašnjak E 19°52’59. kukuruza E 20°04’21.3’’ 20 Ban.2’’ 85 m N xx°xx’xx.8’’ 91 m N 45°38’33.3’’ 7 Kula Baĉka lesna zaravan Ĉernozem oranica E 19°32’10.6’’ 21 Sanad Aluvijalna ravan Fluvisol pašnjak E 20°06’29.6’’ 12 Nadalj Baĉka lesna terasa Ĉernozem ţ.9’’ 16 Ţabalj Baĉka lesna terasa Ĉernozem ţ.5’’ 91 m oranica. N 45°33’31.3’’ 19 Baĉko Novo Selo Aluvijalna ravan Fluvisol ţ. Najviše uzoraka je zemljište tipa ĉernozem koji je ujedno najzastupljeniji u Vojvodini. soje E 19°50’48. neuzor.0’’ 79 m oranica.x’’ 17 Maglić Baĉka lesna terasa Ĉernozem oranica E xx°xx’xx. horgoška pešĉara Arenosol vinograd E 19°59’31. horgoška pešĉara Solonĉak pašnjak E 19°51’55. N 45°24’26. neuzor.7’’88 m N 46°02’16.9’’ 119 m N 45°52’15.6’’ 86 m oranica.x’’ xxx m N 45°18’25. N 45°34’27. N 45°17’51.6’’ 15 Rimski Šanĉevi Baĉka lesna terasa Ĉernozem ţ.6’’ 8 Beĉej Aluvijalna ravan Humoglej oranica E 20°04’43. neuzor.6’’107 m N 45°53’28.celina GPS br. kukuruza E 19°06’27.naĉin korišćenja i GPS koordinate lokacija Red.3’’ 4 Aleksa Šantić Baĉka lesna zaravan Ĉernozem oranica E 19°20’10. neuzor. tip zemljišta.3’’ 2 Palić Sub.7’’ 89 m oranica.

N 45°51’15.6’’ 26 Kumane Banatska lesna terasa Solonjec pašnjak E 20°12’49.0’’ 22 Crna Bara-Ĉoka Banatska lesna terasa Ĉernozem oranica E 20°10’20.6’’ 80 m N 45°25’02.7’’ 31 Vršaĉki Ritovi Aluvijalna ravan Humoglej oranica E 21°11’50.9’’ 136 m N 45°06’51.4’’ 29 Boka Banatska lesna terasa Solonjec pašnjak E 20°50’45. lesna zaravan Ĉernozem oranica E 20°01’52.8’’ 81 m N 45°21’00. Tip Način Lokalitet Geomorf.6’’ 90 m N 45°14’19.5’’ 42 Rivica Fruškog.6’’ 43 Ruma Fruškog.Red.1’’ 37 Crepaja Banatska lesna terasa Ĉernozem oranica E 20°38’24.zaravan Ĉernozem oranica E 20°42’52.0’’ 152 m N 45°01’46.4’’ 86 m oranica. neuzor.2’’ 34 Idvor Banatska lesna terasa Ĉernozem oranica E 20°30’10.6’’ 28 Zrenjanin Banatska lesna terasa Ĉernozem oranica E 20°23’34.3’’ 79 m N 45°41’41.2’’ 74 m N 45°31’29.9’’ 32 Kozjak Deliblatska les.4’’ 38 Deliblato Deliblatska pešĉara Ĉernozem oranica E 21°03’33.1’’ 147 m N 45°06’11. lesna zaravan Ĉernozem oranica E 19°50’41.6’’ 41 Šid Fruškog. lesna zaravan Ĉernozem oranica E 19°15’02.1’’ 83 m N 45°07’04.1’’ 86 m 16 .9’’ 40 Petrovaradin Fruška gora Kambisol oranica E 19°52’11.3’’ 82 m N 45°35’57.o.5’’ 23 Kikinda Banatska lesna terasa Ĉernozem ţ.celina GPS br.4’’ 84 m N 44°51’32.2’’ 137 m N 44°59’53.3’’ 35 Padina Deliblatska les.9’’ 116 m N 45°06’25.4’’ 81 m N 45°32’01.0’’ 24 Rusko Selo Banatska lesna terasa Humoglej oranica E 20°37’09.7’’ 25 Torda Banatska lesna terasa Humoglej oranica E 20°26’58.5’’ 45 Morović Aluvijalna ravan Pseudoglej šuma E 19°13’12.5’’ 36 Vršac Vršaĉke planine Kambisol vinograd E 21°19’12.0’’ 87 m N 45°10’37.5’’ 44 InĊija Fruškog.9’’ 209 m N 45°03’11.3’’ 39 Bavanište Banatska lesna terasa Ĉernozem oranica E 20°51’11.8’’ 111 m N 45°05’52.3’’ 33 Ilandţa Banatska lesna terasa Humoglej oranica E 20°55’18.9’’ 27 Begejci Banatska lesna terasa Ĉernozem oranica E 20°36’04.5’’ 73 m N 45°15’27.6’’ 30 Orlovat Tamiška lesna zaravan Ĉernozem oranica E 20°33’22.8’’ 134 m N 44°49’29. zemljišta korišćenja N 45°56’33. lesna zaravan Ĉernozem oranica E 19°49’50.9’’ 88 m N 45°11’31.8’’ 88 m N 45°11’10. zaravan Ĉernozem oranica E 20°52’25.5’’ 85 m N 45°11’29. kukuruza E 20°27’35.

2’’ 73 m Nakon odgovarajuće pripreme uzoraka: sušenja. M.7’’ 84 m N 44°58’20.7 25. 5.6’’ 47 S. 4.4’’ 81 m N 44°41’35.3’’ 46 Višnjićevo Aluvijalna ravan Pseudoglej šuma E 19°16’48. 9.1 17.11. 17 .Red. K.VZ1002 PALIĆ 265. NAZIV LOKACIJE Br.2010.2 25.2010.2010.2010.VZ1011 BOGOJEVO 286. 11. Napominjemo da je Laboratorija za Nuklearnu fiziku jedina Laboratorija u Srbiji koja je akreditovana za gama-spektrometrijska merenja i da takoĊe poseduje sva zakonska ovlašćenja od drţavnih organa za obavljanje poslova ispitivanja radioaktivnosti.11.11.VZ1006 GAKOVO 245.VZ1010 SRPSKI MILETIĆ 259. 3. L. B.9’’ 50 Kupinovo Aluvijalna ravan Fluvisol šuma E 20°02’20. 10. Tabela 8. zemljišta korišćenja N 44°57’52. B. B.6’’ 89 m N 44°49’26.2 17. Tip Način Lokalitet Geomorf. Prilikom uzorkovanja zemljišta voĊeno je raĉuna o promeni mikrolokacija u odnosu na prethodna ispitivanja. 7.9 17.celina GPS br.11. B.11. U prilogu ovog izveštaja data je kopija Sertifikata o akreditaciji Laboratorije za ispitivanje radioaktivnosti uzoraka i doze jonizujućeg i nejonizujućeg zraĉenja (SRPS ISO/IEC 17025:2006) i Rešenje o obimu akreditacije Laboratorije.11.4 17. 13. K.2010.11.2010.Mitrovica Sremska lesna terasa Ĉernozem oranica E 19°39’02.11.2010.11.VZ1007 KULA. Šifra uzoraka.VZ1012 NADALJ 238. usitnjavanja i homogenizacije.4 17. M.11. Navedene reference garantuju visok kvalitet izvršenih merenja i meĊunarodnu prepoznatljivost dobijenih rezultata.2010. 6.2010.2010. 12.5’’ 86 m N 44°55’19.7 17.11.2010. B.VZ1008 BEĈEJ 209.3 17. 8. masa i datum uzorkovanja R. K. uzorci su hermetiĉki pakovani u posude za merenje cilindriĉne geometrije i izvršeno je niskofonsko gama- spektrometrijsko odreĊivanje koncentracije aktivnosti radionuklida u zemljištu na germanijumskim detektorima visoke radioĉistoće. 2.VZ1005 TORNJOŠ 224.VZ1003 ŢEDNIK 234.LIPAR 223. L.0 17.VZ1004 ALEKSA ŠANTIĆ 226.2010.2010.6’’ 48 Popinci Sremska lesna terasa Ĉernozem oranica E 19°59’03.7 17.VZ1013 RUSKI KRSTUR 261.11.VZ1009 SRBOBRAN 241. B.0’’ 49 Donji Tovarnik Sremska lesna terasa Humoglej oranica E 19°56’41.VZ1001 HORGOŠ 315. ŠIFRA LOKACIJA MASA(g) DATUM 1.0 25.9 25.11.

VZ1036 VRŠAC 231.11. K.VZ1033 ILANDŢA 231.VZ1042 RIVICA 265.7 22. M.IRIG 255.11.2 12.POPINCI 254.11.VZ1045 MOROVIĆ 237. B.11.11. L. B.VZ1048 PEĆINCI.VZ1043 RUMA.1 15.9 24. 21. M.8 22.2010.11.1 15.2010.11.11. ARANĐELOVO 216.2010. 24.2010.VZ1050 OBEDSKA BARA 232.2010.8 25. 19.2010.5 25.4 12.2010. L.9 12. 44.VZ1044 INĐIJA 255.VZ1019 BAĈKO NOVO SELO 287.VZ1038 DELIBLATO. L. 47. B.3 15.R. 40. L.11.2010. 35. B. 22. 43.2010.2010.11. K. 16. 15.VZ1035 PADINA 245.9 25. M. 17.2010.2 24.1 12. NAZIV LOKACIJE Br.3 22.9 24.VZ1016 ŢABALJ 219.11.2010.11.6 15.2 25.VZ1021 SANAD 216. 20. M. 26.2010.VZ1015 RIMSKI ŠANĈEVI 256.ĈOKA 238.11.11. K.VZ1039 BAVANIŠTE 232.11.2010.11.VZ1024 RUSKO SELO 235. B.VZ1041 ŠID 241.VZ1028 ZRENJANIN 227.5 24.VZ1014 PARAGE 238.2010.VZ1049 DONJI TOVARNIK 248. K.VZ1047 SREMSKA MITROVICA 284.VZ1040 PETROV. L.VZ1020 BAN. 49. Predstavljene su samo koncentracije dugoţivećih prirodnih radionuklida izmerene u uzorcima zemljišta.11. L.11. Osim Cs u merenim uzorcima nije primećeno prisustvo ni jednog veštaĉkog radionuklida. 29.VZ1032 KOZJAK 260.0 12.7 12.0 15. K. 33.2010.2010. ŠIFRA LOKACIJA MASA(g) DATUM 14. 18.3 24.TRANDŢAMENT 258.5 15. B. 18 . 28. u tabeli je navedena samo gornja granica. B. 30. 36.9 12.3 12.2010. 25.2010.2010..2010. B. M. 41.VZ1034 IDVOR 233.11. 34.1 22.11. L.11.2010.11.11. K.VZ1017 MAGLIĆ 261.11. M. 37.1 25.11.VZ1018 KAĆ 213.11.0 24. B. K. Rezultati izvršenih gamaspektrometrijskih merenja uzoraka zemljišta u cilindriĉnoj geometriji 137 dati su u Tabeli 9. 27. 39. 32. B. 48.11.2010.11. B.11.VZ1031 VRŠAĈKI RITOVI 233.2010. 45. 31.VZ1022 CRNA BARA. K.2010.VZ1037 CREPAJA 229.2010. 50.0 15.7 12.2010.4 15.2010.4 15.11.3 12.1 22.2010. 23.11.VZ1026 KUMANE 241.8 12. M. L.VZ1023 KIKINDA 227.11.11. M.VZ1030 ORLOVAT 217.VZ1029 BOKA (SOKOLAC) 223.2010.VZ1046 VIŠNJIĆEVO 203.2010. 38.11.2010.2010. Ukoliko je aktivnost nekog od radionuklida bila ispod granice detekcije spektrometrijskog sistema.ĈARDAK 286.2010. 46.VZ1027 BEGEJCI 226.2010. L. 42.2010.11.11.2 25.VZ1025 TORDA 227.11. M.2010.

6±0.5 40±4 9.VZ1012 NADALJ 556±19 7.6 36±4 13.4 12.VZ1005 TORNJOŠ 560±50 3.2 24±5 2.7 47. Izmerene koncentracije aktivnosti radionuklida u uzorcima zemljišta R.7±1.7±1.7±0.7 17.7 38±4 MILETIĆ 11.VZ1015 560±50 5.3 38.8±2.23 23.VZ1007 KULA.8 26.VZ1014 PARAGE 588±21 5.6±1.9 RIMSKI 15.4 36.5 41.2 38.49±0.6±1. B.3 14.VZ1008 BEĈEJ 794±26 9.9±0. [Bq/kg] ŠIFRA LOKACIJA K40 Cs 137 Ra226 Th232 U238 1.2 66±4 SRPSKI 10.VZ1011 BOGOJEVO 428±12 4.2±1.VZ1013 RUSKI KRSTUR 581±16 5.5±2.2±0.9±2. B.9 35. B.5 41.5 39. K.6±0.5 46.3 45.1 39.Tabela 9.1 44.6 8. M. M.9 28. L. K. KONCENTRACIJA AKTIVNOSTI RADIONUKLIDA Br.5 33.5±2. M.2±1.VZ1010 452±24 3.2±2.5±2.3±2.4±2.3 < 20 ALEKSA 4.6±0.5±0.5±2.4 41.5 9.1±1.3±1.1±2.VZ1009 SRBOBRAN 697±23 6. L. B.4 39±4 37±3 < 21 ŠANTIĆ 5.2±0.5±1.4 45.7±0.VZ1001 HORGOŠ 249±21 5.1±0.6 26.3 40.8±0.7 38.VZ1004 380±21 4.5 43±4 73±10 ŠANĈEVI 19 .8±2.8 14.7 3.4±0.3±0.9±2.4±0.1 47±3 7.6 12. K.VZ1006 GAKOVO 497±18 15.6±1.VZ1003 ŢEDNIK 392±21 5. B.0±2. L.2 56.0±2.4 9.VZ1002 PALIĆ 238±10 6.5±2.60±0.9±2.3 11.LIPAR 552±15 6. B.27 35.4±1.5 39.6±1.8 24.3 45±5 78±11 6.8±2.7±0.

4±2.23 29.VZ1018 KAĆ 530±20 8.7±1. KONCENTRACIJA AKTIVNOSTI RADIONUKLIDA R.45±0.9±1.9±0.6 48±3 25.6 34.VZ1027 BEGEJCI 786±26 6.29 36.7 44±4 (SOKOLAC) 30.7±2. 20.VZ1025 TORDA 590±30 10.3 37.5±0.VZ1020 ARANĐELOVO 590±50 6. M.6 41±3 22.7 35±5 32.VZ1030 ORLOVAT 594±16 6. K.4±1.6 30.VZ1021 SANAD 1000±30 4.0 SELO BAN.1±1.1±1.5 35±4 61.VZ1024 RUSKO SELO 621±20 11.4±2.0 52.0±0.4±1.3±2.0±1.0±1.3 43.5 BOKA 29. [Bq/kg] Br. B.3±0.9 25.1±0. L.9±2.7±0.4 61±4 28.6 57.6±0. B.4±1.6 37±3 46±3 <22 26. L.7 43.VZ1026 KUMANE 640±50 7.6 36. B.7±0.0±1.4 54±4 CRNA BARA- 22.3±2.0±0.1±2.9 24.7±2.6 31.1±0.6 45.VZ1019 554±15 4.4 29. K.5 47.6 28.1±1. K.0±2.VZ1016 ŢABALJ 658±22 9. B.VZ1022 684±18 9. L.3 30.8 30±3 25.VZ1029 633±21 10.3±2.3 35.7±2.8 41±5 70±10 21. B. B.6 32±4 35±3 BAĈKO NOVO 19.5±5 17.1 ĈOKA 23. B.9±2.VZ1023 KIKINDA 542±28 5.8±0.VZ1028 ZRENJANIN 677±18 5. M.3 37.VZ1017 MAGLIĆ 465±25 3.7 45±4 59±9 27.7 25.4±0.6 36±3 20 .0 38±5 < 19 18.4 30. ŠIFRA LOKACIJA K40 Cs 137 Ra226 Th232 U238 16.1±2.1±0.04±0.

2±2.2 24.VZ1037 CREPAJA 500±40 9. K.8±1.6 ĈARDAK 39.7 42.2 37.0±0.7 43.7 45.3±0.7 16.7±1.6 70.3±2.5 66±4 41. 9±0.9 56.5±2.6±1.VZ1038 399±11 20.1±1. M.7 35.R.1 37±3 40. KONCENTRACIJA AKTIVNOSTI RADIONUKLIDA Br. K.7±2.4±0.2±0. L.VZ1041 ŠID 521±27 3.IRIG 758±24 7.8 48±5 80±10 43.3±2. B.1 64.1±2. K.9±2.2±2.0 66.VZ1043 RUMA.VZ1044 INĐIJA 488±26 4.0±2. B.3 74±3 37.1±2. L.5±0. K.8 36.0 44.0 33.9±0.VZ1036 VRŠAC 701±24 5.VZ1042 RIVICA 520±40 5.VZ1035 PADINA 492±26 6.6 49.5±2.1±0.5 41±3 41±5 < 21 36.VZ1040 TRANDŢAMENT 705±23 6.0 35±22 <5 45.7±0.5±0.5 47.1±2.5±2.4±2.VZ1032 KOZJAK 480±40 11.6 53±4 RITOVI 32.0±0. L. M.6±2.5 64.4±2.3 44±3 44±4 34.2 42±5 67±10 DELIBLATO- 38.1 44±5 41±4 42.4 38.3±2. L.6 47. [Bq/kg] ŠIFRA LOKACIJA K40 Cs 137 Ra226 Th232 U238 VRŠAĈKI 31.VZ1039 BAVANIŠTE 623±20 42.6 34.3 49.4±05 20.VZ1033 ILANDŢA 521±28 12.8 48±6 72±10 21 .7±0. M.8 47.0±2.VZ1031 745±25 25.VZ1045 MOROVIĆ 520±40 12.6 41±3 38.9 43±7 33.VZ1034 IDVOR 703±22 10. B.8±2.5 43.9±1. M.2±2.7±2.3 40.

K.7 34. B. Transfer faktor (FV) za unos bilo kog radionuklioda iz zemljišta u biljne kulture koje se na tom zemljištu uzgajaju se definiše kao odnos koncentracije aktivnosti datog radionuklida u biljci (Bq/kg) i koncentracije aktivnosti u zemljištu (Bq/kg).9 73±9 MITROVICA PEĆINCI- 48. L.6 47±3 38±4 POPINCI DONJI 49.7 34.3±2.0 31. M.VZ1050 479±19 18.4±0.1±1. Svi modeli pri tome koriste transfer faktore kao kvantitativnu meru prelaska radionuklida iz jedne karike lanca u drugu.6 34. M.8±1.R.5 35.VZ1046 VIŠNJIĆEVO 507±27 12.8 BARA 4.2±0.1 Transfer faktor radionuklida iz zemljišta u biljke Da bi se procenila ingestiona doza koju ĉovek primi od radionuklida koji se nalaze iz okoline koristi se lanac ishrane.3±1.6 41.0±0.9 35±19 < 22 SREMSKA 47. Transfer radionuklida kroz lance ishrane se intenzivno prouĉava u poslednjih 50 godina usled testiranja nuklearnog oruţja i ispuštanja radionuklida u ţivotnu sredinu zbog povećane upotrebe nuklearne energije. KONCENTRACIJA AKTIVNOSTI RADIONUKLIDA Br. pri ĉemu se podrazumevaju vrednosti dobijene za sušene uzorke zemljišta i biljaka: 22 .VZ1049 610±50 7.7±2.1 50±10 76±10 TOVARNIK OBEDSKA 50.9±2.3±2. MeĊunarodna Agencija za atomsku energiju IAEA je na osnovu velikog broja istraţivanja napravila široku bazu podataka za vrednosti transfer faktora radionuklida iz zemljišta u biljke [9].1 42.1±2.1.4±0.9 24.VZ1048 569±19 9. [Bq/kg] ŠIFRA LOKACIJA K40 Cs 137 Ra226 Th232 U238 46.9±0.VZ1047 530±40 5.

oblika nataloţene padavine ili otpada. Razlika u biološkim karakteristima pojedih biljnih vrsta takoĊe moţe biti uzrok u velikim razlikama u transfer faktorima. Radionuklidi se najĉešće akumuliraju u lišću i stablu. karakteristika zemljišta. Naĉin usvajanja materija iz zemljišta preko vode Transfer faktori dati u tabelama priruĉnika IAEA su vrednosti koje se odnose na rastvorljiva jedinjenja koja imaju veću pokretljivost u sistemima zemljište – biljka. Razlike u transfer faktorima za razliĉite vrste zemljišta moţe da varira i do dva reda veliĉine. organiski sadrţaj u zemljištu. 23 . Akumulacija radionuklida u biljnim kulturama koje se najĉešće uzgajaju zavisi i od tipova zemljišta. mehanizmi detoksikacije. Razlika u akumulaciji preko korenog sistema meĊu razliĉitim biljnim vrstama moţe biti i za faktor 100. vremena koje je proteklo od zagaĊenja. Karakteristike zemljišta koje utiĉu na ove vrednosti su: minerološki i granulometrijski satav zemljišta. pH i plodnost zemljišta. Slika 8. hidrološki uslovi u zemljištu. tipa biljne kulture i naĉina obrade zemljišta. dok se mnogo manje koncentrišu u plodu. Plodnost zemljišta. Razlog tome su varijacije u metabolitiĉkim i biohemijskim mehanizmima usvajanja radionuklida od strane biljka. trajanje vegetativnog perioda i karakter distribucije korenog sistema u zemljištu takoĊe utiĉu na transfer faktor. biljkama dostupne koncentracije u rizosferi u zemljištu. hemijska priroda radionuklida. Transfer faktor radionuklida iz zemljišta u biljke zavisi od više faktora: fiziĉkohemijskih karakteristika radionuklida.

3 ispaša stablo i izdanci 7. Ra.4 x 10-3 stablo i izdanci 1. Th i U iz zemljišta u biljku [9] Transfer faktor radionuklid Biljna kultura Deo biljke Fv Cs ţitarice zrna 2.7 x 10-2 mahunarke zrna i mahune 1.9 x 10-2 stablo i izdanci 1. Podaci za transfer faktore za Cs.7 x 10-2 stablo i izdanci 3.5 x 10-2 luk lukovica 5.3 x 10-2 lisnato povrće lišće 6.5 x 10-1 kukuruz zrna 3.7 x 10-1 ostalo suncokret 4.8 x 10-2 lisnato povrće lišće 9.1 x 10-2 nelisnato povrće plodovi 1.Tabela 10.6 x 10-2 kukuruz zrna 2.1 lisnato povrće lišće 1.0 x 10-2 korenasto povrće koren 4.3 x 10-1 Ra ţitarice zrna 1.0 x 10-2 nelisnato povrće plodovi 2.4 x 10-2 korenasto povrće koren 7 x 10-2 lišće 7. K.2 x 10-2 lišće 3.2 x 10-1 lišće ĉaja 3.3 x 10-2 stablo i izdanci 7.1 x 10-2 luk lukovica 1.1 x 10-2 izdanci 1.1 x 10-2 krmno bilje stablo i izdanci 1.4 x 10-1 stablo i izdanci 1.6 x 10-1 trava stablo i izdanci 1.3 x 10-2 24 .1 x 10-2 mahunarke zrna i mahune 4.6 x 10-2 K ţitarice zrna 7.3 x 10-1 ispaša stablo i izdanci 7.

6 x 10-2 25 .0 x 10-3 ispaša stablo i izdanci 4.5 x 10-2 mahunarke zrna i mahune 2.2 x 10-3 nelisnato povrće plodovi 7.1 x 10-3 stablo i izdanci 6.9 x 10-2 U ţitarice zrna 6.8 x 10-3 lisnato povrće lišće 2.5 x 10-2 stablo i izdanci 7.2 x 10-3 korenasto povrće koren 8.7 x 10-3 luk lukovica 2 x 10-4 ispaša stablo i izdanci 9.8 x 10-4 mahunarke zrna i mahune 5.3 x 10-4 korenasto povrće koren 8.7 x 10-2 kukuruz zrna 1.4 x 10-3 lišće 2.0 x 10-4 lišće 8.0 x 10-2 nelisnato povrće plodovi 1.8 x 10-3 lisnato povrće lišće 1. Transfer faktor radionuklid Biljna kultura Deo biljke Fv Th ţitarice zrna 2.8 x 10-2 luk lukovica 5.4 x 10-5 stablo i izdanci 1.2 x 10-3 stablo i izdanci 2.1 x 10-3 kukuruz zrna 6.

godine. Zbog ove karakterisitike. 26 . potrebno je odrediti koncentraciju aktivnosti radionuklida u uzorcima poljoprivrednog zemljišta. Zatim upotreba fosfatnih Ċubriva sa velikim koncentracijama urana moţe uzrokovati postepeno povećanje koncentracije aktivnosti uranovog niza u zemljištu. U zavisnosti od bioloških karakteristika. Rezultati merenja koncentracije aktivnosti radionuklida u zemljištu prikazani su u Tabeli 9. ali i biti prisutan još dugo vremena u ekosistemu Vojvodine. Dobra korelacija izmeĊu prirodnih radioaktivnih elemenata se moţe objasniti kako geološkom prošlošću zemljišta. Analiza dobijenih rezultata Zemljište regiona Vojvodine podloţno je radioaktivnoj kontaminaciji iz više izvora. biljke mogu da apsorbuju neke radionuklide iz zemljišta. Velika standardna devijacija i velika razlika izmeĊu 137 minimalne i maksimalne koncentracije aktivnosti Cs pokazuju tipiĉne osobine za zagaĊivaĉ veštaĉkog porekla. Ovaj radionuklid potiĉe iz havarije nuklearne elektrane "Lenjin" u Ĉernobilu 1986. 238 226 238 Odnos U i Ra se ne menja bitno u uzorcima. Obzirom da je koncentracija U u svim uzorcima na uobiĉajenom nivou moţe se zakljuĉiti da u izmerenim uzorcima nema indikacije za prisustvo osiromašenog urana. Prošireno ubeĊenje javnosti da je tokom bombardovanja i Vojvodina zagaĊena osiromašenim uranom ĉini sagledavanje stanja radioaktivnosti poljoprivrednog zemljišta veoma aktuelnim. Izmerene vrednosti koncentracije aktivnosti radionuklida u ovom zemljištu ne odstupaju od uobiĉajenih vrednosti za poljoprivredno zemljište u Vojvodini. Obzirom da je period poluraspada ovog radionuklida 30 godina procesima relokacija i ispiranja će se prerasporeĊivati. kao najpouzdanija metoda za odreĊivanje koncentracije aktivnosti radionuklida je primenjena u ovom ispitivanju radioaktivnosti poljoprivrednog zemljišta na podruĉju AP Vojvodine u 2010 godini. tako i ĉinjenicom da ljudskim aktivnostima nije došlo do povećanja koncentracije jednog od njih na bilo kojoj od lokacija na kojima je zemljište uzorkovano. 5. Pre svega to su reaktori nuklearnih elektrana u okolini koji svojom emisijom u vodu i vazduh mogu zagaditi širu okolinu. 232 40 Koncentracija aktivnosti prirodnog radioaktivnog niza Th kao i K se u svim uzorcima kreću u uobiĉajenim granicama. 137 Radionuklid Cs je prisutan u svim uzorcima zemljišta. Niskofonska gama spektrometrija.

13) prikazane su raspodele izmerenih koncentracija aktivnosti radionuklida u uzorcima poljoprivrednog zemljišta.49.1 232 Th 43 11 11.3 24 – 69 137 Cs 11.4 8.6 Generalno se moţe zakljuĉiti da uzorci zemljišta sa svih lokacija ne ukazuju na povećanje 137 radioaktivnosti koje bi ugrozilo proizvodnju hrane.2 8. Tabela 12. standardne devijacije.55 Na slikama (Slika br. minimalne i maksimalne koncentracije aktivnosti radionuklida u merenim uzorcima zemljišta radionuklid Asr [Bq/kg] σ(Asr) [Bq/kg] Opseg [Bq/kg] 40 K 569 134 238-1000 226 Ra 35. dok 27 . u tabeli 12. su navedene srednje vrednosti. Radi poreĊenja.8 6.8 9. Prirodni radionuklidi (ĉlanovi prirodnih 40 radioaktivnih nizova i K) pokazuju normalnu raspodelu u uzorcima zemljišta što je i oĉekivano. uzimajući u obzir transfer faktore ovog izotopa u biljke.7 3. Srednje vrednosti. U tabeli br.2 1. U poslednjoj koloni tabele prikazan je opseg u kome se nalaze izmerene vrednosti koncentracija aktivnosti za pojedine radioizotope.5 238 U 42 20 5-80 137 Cs 8. Vrednosti koncentracija aktivnosti prirodnih radioizotopa u zemljištu prevashodno zavise od koliĉine tih radioizotopa prisutnih u stenama od kojih je zemljište nastalo.11 su prikazane srednje vrednosti kao i standardne devijacije za radionuklide ĉije je prisustvo detektovano u svim uzorcima poljoprivrednog zemljišta. standardne devijacije kao i opseg veliĉina koncentracija aktivnosti izmerenih u uzorcima zemljišta iz Vojvodine.1 9. s obzirom da za ovaj region postoji bogata sistematika sliĉnih rezultata.1 .7-70.7 .04-42.9 do Slika br. minimalne i maksimalne koncentracije aktivnosti radionuklida merene u uzorcima obradivog zemljišta na teritoriji Vojvodine radionuklid Asr [Bq/kg] σ(Asr) [Bq/kg] Opseg [Bq/kg] 40 K 554 92 238 – 730 232 Th 53. standardne devijacije. Srednje vrednosti. Izmerene koncentracije aktivnosti Cs.4 9. Tabela 11. ne bi trebalo da ugroze zdravstvenu bezbednost proizvedene hrane.3 22 – 64 238 U 51.

Za jedan uzorak izmerene su blago povišene koncetracije U. verovatno usled korišćenja fosfatnih Ċubriva.radionuklidi veštaĉkog porekla ili proizvedeni ne pokazuju pravilnost u raspodeli što je takoĊe 238 oĉekivano i karakteristiĉno za ovaj tip radionuklida. Koncentracije aktivnosti U su pomerene ka 238 niţim vrednostima. Normalna raspodela koncentracija aktivnosti K u uzorcima poljoprivrednog zemljišta 28 . 10 8 broj merenja 6 4 2 0 200 400 600 800 1000 1200 koncentracija aktivnosti K-40 [Bq/kg] 40 Slika 9.

Normalna raspodela koncentracija aktivnosti Th u uzorcima poljoprivrednog zemljišta 29 . Normalna raspodela koncentracija aktivnosti Ra u uzorcima poljoprivrednog zemljišta 14 12 10 broj merenja 8 6 4 2 0 0 10 20 30 40 50 60 70 80 232 koncentracija aktivnosti Th [Bq/kg] 232 Slika 11. 18 16 14 12 broj merenja 10 8 6 4 2 0 0 10 20 30 40 50 60 226 koncentracija aktivnosti Ra [Bq/kg] 226 Slika 10.

Raspodela koncentracija aktivnosti Cs u uzorcima poljoprivrednog zemljišta 30 . 10 8 broj merenja 6 4 2 0 0 20 40 60 80 100 koncentracija aktivnosti U-238 [Bq/kg] 238 Slika 12. Normalna raspodela koncentracija aktivnosti U u uzorcima poljoprivrednog zemljišta 30 25 20 broj merenja 15 10 5 0 0 10 20 30 40 50 koncentracija aktivnosti Cs-137 [Bq/kg] 137 Slika 13.

Ove vrednosti mogu se uporediti sa vrednostima izmerenim u drugim drţavama u regionu i šire (Tabela 13. gde su date zavisnosti koncentracije aktivnosti za prirodne radionuklide ( radijum Ra-226. 238 Odnos uranijum/ torijum U/232 Th je pribliţno jednak jednici za ostala zemljišta (Turska. Koncentracija aktivnosti torijuma Th je nešto viša za indijsko 238 zemljište. PoreĊenje sadrţaja radionuklida u vojvoĊanskom zemljištu i zemljištu drugih drţava Ispitivanje prisustva korelacije sadrţaja prirodnih radionuklida u zemljištu moţe se pokazati na Slici 14.). 31 . uranijum U-238 i kalijum K-40). Moţe se uoĉiti da se radioaktivnost zemljišta kreće u pribliţno istim opsezima dok na 232 odstupanja utiĉe tip i vrsta zemljišta. Tabela 13. dok je koncentracija aktivnosti uranijuma U na Siciliji (Stromboli) povišena u odnosu na vojvoĊansko zemljište (moguće objašnjenje je postojanje vulkana i vulkanskih stena na Stromboliju). TakoĊe se moţe pokazati da takve zavisnosti nema ukoliko se posmatra radionuklid veštaĉkog porekla – cezijum Cs-137 (Slika 15). Irska i Japan) što je sluĉaj i sa vojvoĊanskim zemljištem i ukazuje na odsustvo kontaminacije uranijumom. MeĊutim ukoliko se intenzivira korišćenje fosfatnih Ċubriva sa povišenim sadrţajem uranijuma moţe doći do narušavanja ove ravnoteţe.

50 koncentracija aktivnosti Ra-226 [Bq/kg] 40 30 20 10 200 300 400 500 600 700 800 900 1000 1100 koncentracija aktivnosti K-40 [Bq/kg] 50 koncentracija aktivnosti Ra-226 [Bq/kg] 40 30 20 10 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 koncentracija aktivnosti U-238 [Bq/kg] Slika 14. Korelacije prirodnih radionuklida u zemljištu 32 .

Ova procena je bitna sa aspekta proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane sa niskim sadrţajem radioaktivnosti. Treba napomenuti da na taj naĉin procenjene vrednosti u stvari predstavljaju sadrţaj radionuklida u sušenom biljnom materijalu i da su koncentracije aktivnosti radionuklida u sveţim biljkama u proseku 5 do 10 puta manje vrednosti zbog sadrţaja vode. 33 . Nepostojanje korelacije izmeĊu sadrţaja veštaĉkog radionuklida Cs-137 i prirodnog K-40 Na osnovu meĊunarodnih podataka [9] za transfer faktore radionuklida iz zemljišta u biljke datih u Tabeli 14. moguće je proceniti na osnovu vrednosti koncentracija aktivnosti radionuklida u zemljištu za date lokacije kolika bi bila maksimalna koncentracija aktivnosti radionuklida u biljnim kulturama koje bi se uzgajale na datom zemljištu. 50 koncentracija aktivnosti Cs-137 [Bq/kg] 40 30 20 10 0 200 300 400 500 600 700 800 900 1000 1100 koncentracija aktivnosti K-40 [Bq/kg] Slika 15.

13 PARAGE 588 435.77 PALIĆ 238 176.12 261.94 639.2 583 689 386.9 BAĈKO NOVO 554 409.42 696.3 822.7 906.4 720.2 509.78 766.7 KUMANE 640 473.6 722.24 RIMSKI 560 414.Tabela 14.2 579.66 RUSKO SELO 621 459.33 TORDA 590 436.5 339.2 717.6 649 767 430.4 173.78 546.8 ŠANĈEVI ŢABALJ 658 486.34 MAGLIĆ 465 344.2 404.96 MILETIĆ BOGOJEVO 428 316.56 873. Transfer faktor radionuklida K40 iz zemljišta u biljke Biljna kultura žitarice lisnato ispaša povrće Deo biljke zrna stablo i lišće stablo i izdanci izdanci Transfer 7.8 405.92 723.7 181.48 607.2 704.09 (SOKOLAC) 34 .6 704 832 467.74 ŢEDNIK 392 290.12 646.4 429.4 1032.98 744.08 596.8 GAKOVO 497 367.88 RUSKI KRSTUR 581 429.6 402.16 ALEKSA 380 281.4 864.6 286.44 611.71 470.7 ARANĐELOVO SANAD 1000 740 1100 1300 730 CRNA BARA.1 807.1 494.62 SRBOBRAN 697 515.96 BEĈEJ 794 587.48 497.1 511.8 556. 684 506.1 508.54 683.8 309.9 462.6 649 767 430.8 855.4 ŠANTIĆ TORNJOŠ 560 414.9 323.7 880.1 755.42 SELO BAN.2 418 494 277.45 KAĆ 530 392.2 BEGEJCI 786 581.5 604.6 395.4 480.21 BOKA 633 468.44 NADALJ 556 411.81 KULA.1 1.3 453.6 329. 590 436.4 616 728 408.3 7.16 752.8 764.96 609.4 312.78 ZRENJANIN 677 500.LIPAR 552 408.8 573.2 499.4x10-1 1.6 1021.08 431.4 889.2 587.4 616 728 408.26 273.81 SRPSKI 452 334.1 362.3x10-1 faktor Fv Lokacija Koncentracija aktivnosti u Koncentracija aktivnosti u biljci [Bq/kg] zemljištu [Bq/kg] HORGOŠ 249 184.3 424.32 ĈOKA KIKINDA 542 401.7 646.

56 653.3 913.3 380.1 370.85 RITOVI KOZJAK 480 355.7 415.8 572 676 379.4 553.9 622.11 SREMSKA 530 392.37 POPINCI DONJI 610 451.3 380.26 438.7 291.74 771.46 526.18 557.3 809. 399 295.67 BARA Srednja vrednost 569.34 INĐIJA 488 361.6 VIŠNJIĆEVO 507 375.12 536.5 543.1 677.4 671 793 445.3 TOVARNIK OBEDSKA 479 354.92 833. 569 421.50 35 .2 433.5 514.02 685.8 634.7 775.2 528 624 350.IRIG 758 560.22 773.9 518.5 968.1 911.4 ILANDŢA 521 385.19 626.9 MITROVICA PEĆINCI.2 583 689 386.01 739.19 PADINA 492 364.8 985.6 359.54 573.73 CREPAJA 500 370 550 650 365 DELIBLATO.9 513.65 ŠID 521 385.62 VRŠAĈKI 745 551.16 VRŠAC 701 518.9 454.7 349.93 415.08 541.27 ĈARDAK BAVANIŠTE 623 461. ORLOVAT 594 439.7 659.79 TRANDŢAMENT 705 521.4 772.2 639.5 916.18 421.1 677.24 MOROVIĆ 520 384.3 819.54 573.06 625.33 RIVICA 520 384.6 RUMA.4 356.3 511.8 572 676 379.33 IDVOR 703 520.9 739.

30 0.68 0.LIPAR 6.13 0.17 2.21 0.64 0.16 0.25 SRPSKI 3.05 0.0x10-2 faktor Fv Lokacija Koncentracija aktivnosti u Koncentracija aktivnosti u biljci [Bq/kg] zemljištu [Bq/kg] HORGOŠ 5.22 1.37 3.49 4.15 0.57 4.30 (SOKOLAC) 1.15 9.49 0.85 0.10 MILETIĆ 0.13 ŠANTIĆ 0.32 2.40 0.37 SRBOBRAN 6.82 0.31 RUSKI KRSTUR 5.06 0.12 KAĆ 8.84 1.19 ARANĐELOVO 0.16 0.15 0.26 SANAD 4.18 TORNJOŠ 3.36 MAGLIĆ 3.30 0.83 1.41 36 .06 0.42 0.18 NADALJ 7.85 0.18 0.10 0.46 2.50 0.9x10-2 1.62 0.32 2.16 0.04 0.80 0.36 0.20 ŢABALJ 9.60 0.40 0.18 0.32 2.26 ĈOKA 1.47 0.84 1.79 3.22 BOKA 10.18 0.90 0.46 3.16 2.41 3.33 2.87 7.22 PALIĆ 6.40 KUMANE 7.68 0.48 TORDA 10.37 3.40 0.01 2.67 1.33 0.67 0.16 0.3x10-2 7.70 0.84 1.93 2.41 3.09 0.10 0.52 0.00 0.22 RIMSKI 5.25 0.10 0.64 0.48 0.47 3.78 0.84 1.35 1.90 0.22 PARAGE 5. 9.67 1.60 0.80 0.22 1.60 0.28 0.32 BAĈKO NOVO 4.67 5.72 0.98 2.35 2.00 0.36 0.20 0.45 0.85 0.13 0.28 2.18 1.66 1.75 6.36 KIKINDA 5.02 0.70 0.14 BOGOJEVO 4.54 1.28 BEĈEJ 9.57 0.30 0.3x10-2 6.70 0.10 0.58 4.19 1.19 0.40 0.18 BAN.08 0.66 5.52 3.93 0.46 0.45 0.06 0.29 1.0x10-1 4.20 RUSKO SELO 11.16 0.64 0.36 0.60 0.41 3.63 KULA.80 0.18 CRNA BARA.60 0.20 0.50 4.16 0.25 ŢEDNIK 5.00 0.74 6.27 ZRENJANIN 5.11 0.14 0.68 0.20 1.56 4.41 3.97 0.77 1.15 GAKOVO 15. 6.26 2.45 0.95 2.55 3.77 1.04 2.20 2.36 0.Tabela 15.22 ALEKSA 4.38 3. Transfer faktor radionuklida Cs137 iz zemljišta u biljke Biljna kultura žitarice kukuruz lisnato mahunarke povrće Deo zrna stablo i zrna stablo i lišće zrna i biljke izdanci izdanci mahune Transfer 2.45 3.85 0.66 5.28 0.50 0.23 1.66 1.69 0.23 1.90 0.40 3.26 1.14 0.36 5.27 1.04 0.82 0.15 ŠANĈEVI 0.57 1.54 0.13 SELO 0.00 0.46 1.5x10-1 3.31 BEGEJCI 6.37 3.

06 3.70 TRANDŢAMENT 6.64 5.94 0.83 1.49 4. ORLOVAT 6.82 3.54 4.16 0.33 2.06 6.90 0.24 1.65 0.72 5.27 VRŠAC 5.60 0.99 0.70 0.15 0.29 1.19 2.89 7.32 0.74 6.22 RUMA.19 1.18 MOROVIĆ 12.21 0.27 0.23 1.40 0.72 5.30 0.00 0.75 1.48 VIŠNJIĆEVO 12.80 0.01 2.91 0.01 2.70 0.29 POPINCI 1.IRIG 7.19 1.37 0.90 0.68 1.32 2.44 0.74 Srednja vrednost 8.44 0.40 DONJI 7.75 1.35 37 .82 0.76 6.91 7.27 0.70 0.73 1.19 1.40 0.83 0.40 3.03 KOZJAK 11.15 MITROVICA 0.02 0.11 2.20 PEĆINCI.49 4.49 12.03 0. 20.83 4.30 OBEDSKA 18.13 0.88 7.49 3.30 0.37 3.00 0.51 1.50 0.34 11.21 0.98 0.21 0.20 0.35 1.30 0.27 VRŠAĈKI 25.26 1.02 0.32 INĐIJA 4.02 0.09 0.50 0.49 3.13 RIVICA 5.86 4.40 0.90 0.56 1.37 3.04 0.26 0.53 BARA 2.63 0.60 1.48 1.49 0.49 4.35 1.20 CREPAJA 9.82 BAVANIŠTE 42.59 ĈARDAK 3.20 0.07 1.30 1. 9.65 0.61 0.50 IDVOR 10.44 ILANDŢA 12.27 ŠID 3.53 3.01 2.87 8.10 0.10 0.32 1.70 0.41 PADINA 6.24 6.36 1.11 25.40 DELIBLATO.49 SREMSKA 5.80 6.40 0.09 0.74 0.58 4.94 0.50 1.00 0.39 14.12 0.44 0.00 0.00 0.65 3.21 TOVARNIK 1.88 15.75 RITOVI 3.24 0.

42 RUSKO SELO 25.71 1.61 0.40 0.09 0.09 0.41 KIKINDA 30.10 0.56 ŢABALJ 36.67 1.55 TORNJOŠ 41.09 0.26 0.45 0.51 1.47 RUSKI 35.83 0.53 1. 29.88 0.09 0.64 3.13 0.63 ZRENJANIN 37.62 1.96 0.67 3.5 MILETIĆ 0.63 1.63 0.34 0.62 0.63 1.22 1.42 SANAD 35 0.31 0.1 (SOKOLAC) 0.33 0.55 RIMSKI 39.51 0.LIPAR 38.19 0.09 0.51 KAĆ 28.6 KRSTUR 0.07 0.49 1.4 ĈOKA 0.42 2.50 1.53 2.81 0.9 0.56 2.41 BAN.3 0.39 0.73 0.09 0.08 0.10 0.50 PARAGE 39.10 0.48 2.0 0.08 0.34 0.84 4.66 3.16 0.44 BEGEJCI 45.33 0.37 0.63 1.4 0.1 0.54 2.66 1. 30.41 0.58 1.26 0.44 0.11 0.07 0.3 0.4 SELO 0.06 0.81 4.14 0.32 0.66 1.33 0.71 3.50 1.33 NADALJ 33.72 3.51 MAGLIĆ 36.07 0.69 3.61 3.06 0.4 0.66 3.37 0.70 3.06 0.51 ALEKSA 39 ŠANTIĆ 0.0 0.10 0.31 0.07 0.08 0.23 0. Transfer faktor radionuklida Ra226 iz zemljišta u biljke Biljna kultura ţitarice kukuruz lisnato mahunarke povrće Deo zrna stablo i zrna stablo i lišće zrna i biljke izdanci izdanci mahune Transfer 1.68 0.02 0.06 0.12 0.7 0.73 0.58 0.43 0.40 0.9 ŠANĈEVI 0.03 0.07 0.68 1.54 KULA.11 0.85 0.0 ARANĐELOVO 0.8 0.06 0.24 0.4x10-2 faktor Fv Lokacija Koncentracija aktivnosti u Koncentracija aktivnosti u biljci [Bq/kg] zemljištu [Bq/kg] HORGOŠ 12.45 0.65 1.37 SRBOBRAN 46.6x10-2 2.69 3.57 BOGOJEVO 23.6 0.09 0.52 BOKA 34.4x10-3 1.35 0.1x10-2 1.66 3.07 0.62 1.14 ŢEDNIK 36.08 0.80 1.17 PALIĆ 9.60 1.69 0.75 3.49 CRNA BARA.1 0.68 0.69 1.50 0.68 0.09 0.22 0.54 2.67 3.8x10-2 9.59 GAKOVO 38.52 KUMANE 31.28 0.7 0.45 2.09 0.03 0.5 0.39 0.51 0.08 0.48 ORLOVAT 37.52 38 .77 1.67 3.21 0.09 0.5 0.1 0.66 SRPSKI 40.54 BEĈEJ 26.43 0.61 3.40 BAĈKO NOVO 29.09 0.6 0.62 1.90 0.7x10-2 3.73 3.10 0.61 1.Tabela 16.53 2.39 0.7 0.57 1.63 3.08 0.51 1.8 0.28 0.17 0.32 0.7 0.52 2.35 TORDA 37 0.55 0.46 0.

08 0.09 0.22 0.23 0.42 0.48 PADINA 41 0.48 0.67 ŠID 40.50 vrednost 39 .2 0.10 0.12 0.08 0.72 3.54 MOROVIĆ 36.45 0.52 PETROV.41 0.68 1.08 0.39 0.08 0.58 1.10 0.09 0.21 0.83 1.69 3.58 1.3 0.50 0.49 PEĆINCI.61 RUMA.6 0.0 0.74 1.59 IDVOR 34.48 0.19 0.01 0. 47.11 0.11 0.29 BAVANIŠTE 37.60 3.65 3.37 1.62 1.51 0.9 BARA 0.67 3.63 1.08 0.56 1.7 ĈARDAK 0.70 1.47 0.10 0.0 0.76 3.9 TRANŢAMENT 0.10 0. 20.09 0.66 0.85 0.34 0.IRIG 47.48 DONJI 41.10 0.58 1.39 0.51 VIŠNJIĆEVO 34.75 0.27 0.62 3.10 0.79 0.70 1.71 1.30 0.48 SREMSKA 35.7 TOVARNIK 0.80 1.10 0.60 1.69 CREPAJA 43.74 3.69 0.27 0.35 Srednja 35.1 POPINCI 0.90 0.46 KOZJAK 41 0.64 3.88 4.78 3.28 0.95 0.57 ILANDŢA 42.09 0.73 0.1 RITOVI 0.3 0.81 1.10 0.56 RIVICA 43.77 0.56 0.06 0.3 MITROVICA 0.23 0.2 0. VRŠAĈKI 33.4 0.12 0.61 3..78 3.85 4.75 3.27 0.60 1.1 0.52 0.66 1.92 0.1 0.72 0. 34.05 0.73 1.35 0.57 VRŠAC 49.73 0.3 0.58 OBEDSKA 24.88 0.72 1.60 DELIBLATO.29 0.55 0.64 3.61 3.74 3.08 0.86 4.22 0.36 0.45 2.66 INĐIJA 38.

025 MAGLIĆ 38.49 0.07 0.07 0.52 0.008 PALIĆ 11.025 BOKA 43.2x10-3 5.22 0.50 0.27 0.LIPAR 45.0029 0.00 ARANĐELOVO 0.019 TORDA 46.08 0.07 0.09 0.023 KULA.0028 0.55 0.10 0.09 0.08 0.29 0.55 0.27 0.09 0.09 0.10 0.19 0.00 ŠANTIĆ 0.06 0.09 0.69 0.05 0.0029 0.07 0.0009 0.37 0.0024 0.022 KIKINDA 35.024 KUMANE 45.0015 0.27 0.024 GAKOVO 44.08 0.06 0.013 NADALJ 41.08 0.43 0.025 SRBOBRAN 56.0023 0.00 0.023 40 .00 ŠANĈEVI 0.28 0.08 0.07 0.02 0.25 0.09 0.26 0.0026 0.10 0.54 0.09 0.40 0.0028 0.02 0.08 0.10 0.08 0.09 0.42 0.0027 0.53 0.29 0.10 0.Tabela 17.08 0.20 0.1x10-3 6.90 SELO 0.18 0.09 0.019 RUSKO SELO 35.25 0.09 0.35 0. 41.08 0.0026 0.0020 0.50 0.03 0.0028 0.46 0.27 0.019 ALEKSA 37.57 0.024 RIMSKI 43.52 0.08 0.023 ŢABALJ 47.0020 0.09 0.67 0.07 0.25 0.21 0.023 ORLOVAT 43.00 0.40 (SOKOLAC) 0.57 0.031 ZRENJANIN 48.47 0.0031 0. 41.37 0.90 0.00 0.42 0.11 0.07 0.60 0.54 0.024 BEĈEJ 47.0031 0.73 0.10 0.70 0.0007 0.020 KAĆ 32.00 0.0024 0.0030 0.26 0.09 0.44 0.50 0.0025 0.00 0.09 0.024 BEGEJCI 57.10 0.4x10-5 1.14 0.00 0.70 0.020 TORNJOŠ 45.09 0.00 ĈOKA 0.0029 0.0027 0.017 BAĈKO NOVO 30.40 0.07 0.022 RUSKI 41.8x10-3 1.07 0.06 0.28 0.22 0.24 0.0037 0.25 0.022 PARAGE 45.016 BAN.34 0.06 0.10 0.29 0.00 0.13 0.07 0.12 0.52 0.20 0.0023 0.0028 0.3x10-4 faktor Fv Lokacija Koncentracija aktivnosti u Koncentracija aktivnosti u biljci [Bq/kg] zemljištu [Bq/kg] HORGOŠ 14.0029 0.58 0.032 CRNA BARA.0039 0.022 SANAD 61.030 SRPSKI 39.10 0.08 0.09 0.10 0.08 0.03 0.06 0.50 KRSTUR 0.021 BOGOJEVO 24.23 0.07 0.15 0.00 0.12 0.23 0.38 0.54 0.49 0.0036 0. Transfer faktor radionuklida Th232 iz zemljišta u biljke Biljna kultura ţitarice kukuruz lisnato mahunarke povrće Deo zrna stablo i zrna stablo i lišće zrna i biljke izdanci izdanci mahune Transfer 2.29 0.006 ŢEDNIK 35.28 0.1x10-3 6.20 MILETIĆ 0.80 0.04 0.06 0.08 0.0029 0.70 0.0022 0.90 0.

030 KOZJAK 38.07 0.42 0.00 0.80 0.77 0.10 0.50 0.15 0.0016 0.08 0.08 0.09 0.07 0.0041 0. VRŠAĈKI 56.025 RUMA.78 0.0030 0.05 0.00 0.0028 0.07 0.037 CREPAJA 42.019 MOROVIĆ 48.034 INĐIJA 35.29 0.09 0.30 ĈARDAK 0.08 0.08 0.40 0.00 0.25 0.09 0.07 0.06 0.10 0.09 0.26 0.08 0.28 0.10 0.42 0.80 BARA 0. 47.27 0.024 PETROV.019 SREMSKA 42.0023 vrednost 41 .08 0.023 IDVOR 47.0028 0. 64.27 0.29 0.00 0.10 0.00 0.0031 0.13 0.0031 0.30 MITROVICA 0.0026 0.0022 0.022 DELIBLATO.85 0.09 0.IRIG 64.0027 0.06 0.26 0.00 0.51 0.58 0.00 0.034 ŠID 44.42 0.025 VIŠNJIĆEVO 35.0022 0.09 0.08 0.0022 0.12 0.018 Srednja 42.025 PADINA 41.53 0.09 0.0025 0.04 0.56 0.60 0.57 0..08 0.00 TOVARNIK 0.022 PEĆINCI.51 0.14 0.35 0.55 0.08 0.68 0. 24.0029 0.43 0.10 0.12 0.0027 0.29 0.022 VRŠAC 70.023 RIVICA 48.10 0.40 TRANŢAMENT 0.70 0.021 ILANDŢA 44.06 0.11 0.025 DONJI 50.50 0.58 0.0030 0.00 0.70 RITOVI 0.29 0.31 0.24 0.07 0.0045 0.50 0.53 0.15 0.0027 0.29 0.09 0.46 0.20 0.00 POPINCI 0.0041 0.21 0.0036 0.12 0.027 OBEDSKA 34.14 0.49 0.21 0.39 0.26 0.83 0.013 BAVANIŠTE 45.0032 0.09 0.21 0.

056 BAN.077 BAĈKO NOVO 25.1 ŠANĈEVI 0.06 0.25 1.72 0.32 0.60 0.38 1.36 1. 70 ARANĐELOVO 0.053 PALIĆ 9.145 SRPSKI 38 MILETIĆ 0.49 2.16 0.94 0.66 3.81 0.43 0.2 0.021 ŢEDNIK < 20 ALEKSA < 21 ŠANTIĆ TORNJOŠ 78 0.76 0.92 4.27 1.97 1.085 RIMSKI 73.53 2.97 0.33 1. Transfer faktor radionuklida U238 iz zemljišta u biljke Biljna kultura ţitarice kukuruz lisnato mahunarke povrće Deo zrna stablo i zrna stablo i lišće zrna i biljke izdanci izdanci mahune Transfer 6.15 0.52 0.77 0.71 3.76 0.70 1.056 BOKA 44 (SOKOLAC) 0.172 GAKOVO 47 0.5x10.70 0.68 0.20 0.54 2.95 0.57 2.33 1.161 ŢABALJ 52.44 0.37 1.97 0.088 SRBOBRAN 66 0.22 0.34 0.072 RUSKO SELO 30 0.14 0.56 0.60 3.062 BEĈEJ 40 0.8x10-3 2.27 0.59 0.19 0.34 0.134 ZRENJANIN 25.97 0.48 2.46 0.79 4.57 0.048 KIKINDA 32.10 5.73 0.12 0.54 2.00 0.4 0.24 1.5 0.99 5.08 1.22 0. 22.89 1.73 0.05 5.72 0.21 0.45 1.59 0.58 3.46 0.154 SANAD 54 0.43 1.03 0.87 0.19 0.42 2.65 0.66 0.81 0.51 0.11 1.2x10-3 2 faktor Fv Lokacija Koncentracija aktivnosti u Koncentracija aktivnosti u biljci [Bq/kg] zemljištu [Bq/kg] HORGOŠ 24 0.24 1.7x10-2 1.16 0.68 0.19 0.14 0.51 0.72 0.17 6.78 0.40 0.08 0.084 BOGOJEVO 17.079 42 .88 0.39 2.0 KRSTUR 0.21 1. 7.9 0.LIPAR 28.22 0.89 0.08 0.25 0.76 1.29 1.18 0.33 1.03 0.057 PARAGE 38.22 0.70 0.05 0.16 0.119 CRNA BARA.89 4.57 0.65 0.42 0.46 1.41 1.96 0.0 ĈOKA 0.130 BEGEJCI 61 0.066 TORDA < 22 KUMANE 59 0.Tabela 18.38 1.3 0.46 0.97 0.26 1.079 RUSKI 26.34 0.81 4.80 0.10 1.3 SELO 0.103 KULA.038 NADALJ 36 0.3 0.81 0.15 1.45 2.18 0.2x10-3 2.38 1.5 0.116 MAGLIĆ < 19 KAĆ 35 0.67 0.60 1.04 0.0x10-2 2.097 ORLOVAT 36 0.48 0.11 0.

97 1.037 BAVANIŠTE 37 0.27 1.89 0. 38 POPINCI 0.147 DELIBLATO.34 0.46 0.35 0.25 1.23 1.055 PADINA < 21 VRŠAC 74 0.92 0.34 0.69 3.081 PETROV.48 0.76 0.74 0.24 0.38 1.16 0.176 RUMA.65 3.00 0.150 INĐIJA < 20 MOROVIĆ 72 0.59 0.10 0.24 1.43 0.47 2.52 0.77 1.84 0.69 1.46 0.11 5.10 5.32 0.095 ILANDŢA < 22 IDVOR 25 0.IRIG 68 0.36 0.30 1.32 0.99 5.41 1.95 0.06 0.13 1.42 1.158 VIŠNJIĆEVO < 22 SREMSKA 73 MITROVICA 0. VRŠAĈKI 53 RITOVI 0.96 0.15 1.01 5.068 Srednja 54.167 OBEDSKA 31.42 1.53 0.45 1.00 1.56 2.50 2.101 vrednost 43 .14 5. 16.20 6..08 5.117 KOZJAK 43 0.62 1.94 1.34 1.81 1.84 1.62 0.46 2.16 0.9 ĈARDAK 0.16 1.05 1.78 0.1 BARA 0. 66 TRANŢAMENT 0.084 DONJI 76 TOVARNIK 0.45 1.145 ŠID < 21 RIVICA 80 0.50 0.23 1.02 5.57 2.60 0.43 0.44 0.68 0.33 1.93 1.19 0.161 PEĆINCI.163 CREPAJA 67 0.03 0.47 2.24 1.86 0.80 4.

U pojedinim uzorcima taj odnos je veći od 1 i poklapa se sa ĉinjenicom da su to bile oranice sveţe Ċubrene veštaĉkim 238 Ċubrivima koja u sebi sadrţe fosfate sa sadrţajem U. Kalijum je prisutan u zemljištu u većim koncentracijama jer se u većoj meri koriste Ċubriva koja sadrţe kalijum i on se zadrţava.17 godina. a za K u opsegu od 238 do 1000 Bq/kg što su uobiĉajene granice za vojvoĊansko zemljište. za koje postoji najbolja 238 sistematika izmerenih vrednosti.7 Bq/kg do 226 49.5 Bq/kg. Zaključak i predlog mera 137 U većini uzoraka zemljišta detektovano je prisustvo Cs u tragovima. Odnos uranijuma U i Th u većini uzoraka zemljišta je pribliţno jednak 1 što potvrĊuje odsustvo kontaminacije ovim radionuklidom. 6. 44 . što znaĉi da na ispitivanim lokacijama nisu 238 226 zabeleţena tehnološka povećanja koncentracije ovog radionuklida. Nema znaĉajnih odstupanja od vrednosti karakteristiĉnih za vojvoĊanske zemlje.1 Bq/kg i nema znatnih odstupanja u odnosu na dosadašnja merenja. prirodno prati koncentraciju U. Koncentracija aktivnosti Ra.7 do 70. 235 238 232 U. što je regulisano Zakonom i Pravilnicima koji se odnose na jonizujuće zraĉenje. 226 Koncentracije aktivnosti prirodnog radionuklida Ra se kreću u granicama od 9. što je i oĉekivano jer ovaj radionuklid dominantno potiĉe od havarije nuklearne elektrane u Ĉernobilu i ima period polu-raspada od 30. MeĊutim na svetskom trţištu mineralnih Ċubriva postoje i Ċubriva sa 238 izuzetno visokim sadrţajem U tako da je neophodno sprovoditi kontrolu radioaktivnosti Ċubriva prilikom uvoza ili puštanja u promet kako se ne bi kontaminiralo naše zemljište. Ni u jednom uzorku nije primećena povišena aktivnost kako U. 238 Koncentracija aktivnosti prirodnog U se kreće u granicama od 5 do 80 Bq/kg. 238 238 koji je ĉlan niza U. Ovo se moţe objasniti dejstvom vetra i pojaĉanim nanosom ovog radionuklida. Koncentracija aktivnosti ovog antropogenog radionuklida su niţe u poreĊenju sa vrednostima izmerenim prošlih godina.6 Bq/kg zabeleţena je na lokaciji Bavanište na samom ulasku u Deliblatsku pešĉaru. Procesi ispiranja i relokacije cezijuma mogu da dovedu do 137 veoma neravnomerne distribucije ovog radionuklida u jednoj oblasti. tako ni osiromašenog uranijuma. akumulira u zemljištu. 232 40 Vrednosti koncentracija aktivnosti Th se kreću u opsegu od 11. Ove koncentracije aktivnosti uranijuma se ne smatraju povišenim i uzimajući u obzir transfer faktor zemljište – biljka ne ugroţavaju proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane. Najviša aktivnost Cs od 42. Ravnoteţa aktivnosti U i Ra potvrĊuje naše ranije zakljuĉke o odsustvu zagaĊenja sa osiromašenim uranom.

plavljenje reka i kanala. Da bi se dobila što preciznija i taĉnija ocena radioaktivnosti zemljišta u Vojvodini neophodno je nastaviti sa merenjima i uzorkovanjem na što većem broju lokacija. FAO) koje veliki akcenat stavljaju na prirodnu radioaktivnost i njen veliki doprinos dozi koju primi stanovništvo od radioaktivnog zraĉenja. Savet poljoprivrednicima je da konsultuju struĉnjake agronome koji na osnovu plodnosti zemljišta daju procenu na koji naĉin i u kojoj meri Ċubriti zemljište da se ne bi stvarale akumulucaje radionuklida koje prelaze u biljke. a statistiĉki zavod kod nas ne raspolaţe ovim podacima. erozija zemljišta u kotlinama) neophodno je i ĉešće vršiti kontrolu radioaktivnosti. WHO. 45 . Pored radioaktivnosti zemljišta prati se i sadrţaj radona u ţivotnim prostorima i u pijaćoj vodi koja sa sobom iz zemlje nosi povećanu koncentraciju radona. naroĉito ako se uzgajaju povrtarske kulture (lisnato i korenasto povrće). Akumuliranje radionuklida u krmnom bilju i ispaši predstavlja potencijalnu opasnost za povećanje radionuklida u mesu ţivotinja. Ujedno se na taj naĉin prati i 137 eliminacija radionuklida Cs ĉernobilskog porekla iz ekosistema Vojvodine. Koncentracije radionuklida preraĉunate za sveţe biljke (5-10 puta manje vrednosti) su niţe od izvedenih koncentracija u vaţećoj zakonskoj regulativi za vodu koje se konzumira od većim koliĉinama od hrane biljnog porekla i potvrĊuju pretpostavku o zdravstvenoj bezbednosti uzgajanja hrane na našem podruĉju. Izrada karti i atlasa prirodne radioaktivnosti je u skladu sa preporukama meĊunarodnih organizacija (IAEA. Za procenu doze koju bi stanovništvo primilo ingestijom proizvedene hrane neophodno je poznavanje proseĉnog godišnjeg unosa za svaku vrstu namirnica. površinske i podzemne vode. Pošto se radionuklidi u većoj meri akumuliraju u listovima i korenu biljnih kultura neophodno je pratiti radioaktivnost poljoprivrednog zemljišta. Procena transfer faktora za cezijum i radijum iz zemljišta u biljne kulture koje bi se na njemu uzgajale izvršene su na osnovu izmerenih koncentracija datih radionuklida i predstavljaju maksimalne vrednosti koje bi se mogle naći u sušenim biljnim delovima kultura uzgajanih na uzorkovanom poljoprivrednom zemljištu. Ukoliko je teren gde se nalazi poljoprivredno zemljište pogodan za akumuliranje radioaktivnosti (usled dejstva vetra.

: Radioactivity of the soil in Vojvodina (northern province of Serbia and Montenegro). Office for Official Publications of the European Commission.Varga. S. D.Zikic-Todorovic. Archive of Oncology 2001 in press 5.Ĉonkić. I.Slivka.Mrdja. M. E. J. J. European Commission. Determination of Depleted Uranium at the Novi Sad Low-Level Laboratory.who. Japanese Journal of Applied Physics (JJAP). .Forkapic: Measurement of Danube Sediment Radioactivity in Serbia and Montenegro Using Gamma Ray Spectrometry. 2. Curcic. M. et al. 5269-5273.Vesković. Slivka. Zikic-Todorovic. D. National Environment Health Action Plans.Section 5. I . 1997: Radiation Protection 88.Ćurĉić. I.Bikit. M.Bikit.295 – Measurement of Radionuclides in Food and the Environment . Lj. M. Handbook of parameter values for the prediction of radionuclide transfer in terrestrial and freshwater environments INTERNATIONAL ATOMIC ENERGY AGENCY – TRS-DRAFT document 2009 46 .Bikit. D. WHO Regional Office for Europe (www. J. EC. N.Bikit. E. Tokyo (2003) 7. ASTM C 1402 – 04 Standard Guide for High-Resolution gamma-Ray Spectrometry of Soil Samples 4. Mrdja. Radiation Measurements 41 (2006) 477-481 8. Recommendations for implementation of Title VII of the European Basic Safety Standards concerning significant increase in exposure due to natural radiation sources.Varga.MrĊa. 3. Hungary. N. S. I.Veskovic. E. S.dk) 6. Journal of Environmental Radioactivity 78 (2005) 11-19 9. IAEA Technical Reports Series No. Veskovic. Radiation Protection Series. Literatura: 1.Collection and Preparation of Samples. Conkic: Simple Method for Depleted Uranium Determination. Varga.Krmar. Lj.Slivka.