You are on page 1of 126

PEDAGOKI FAKULTET U SOMBORU

Priredio: Prof. dr Mile Nenadi

SOCIOLOGIJA DETINJSTVA
- HRESTOMATIJA

SOMBOR, 2011.

1
SADRAJ

Poglavlje 1: Dete i detinjstvo /1/


Poglavlje 2: Pojmovne i istorijske dimenzije detinjstva /14/
Poglavlje 3: Staranje o deci i razvoj apatije /31/
Poglavlje 4: Detinjstvo u istoriji izmeu ideje i prakse /41/
Poglavlje 5: Detinjstvo i savremeno drutvo: Paradoksalan odnos? /52/
Poglavlje 6: Dimenzije detinjstva /58/
Poglavlje 7: Postmoderno dete /72/
Poglavlje 8: Nova paradigma za sociologiju detinjstva: Poreklo, obeanje i problemi /80/
Poglavlje 9: Deja prava /95/
Poglavlje 10: Kod kue je najbolje:Distinkcija javno/privatno u
dejem teoretisanju o riziku i bezbednosti /103/
Poglavlje 11: Prijatelji i poznanici /114/

2
Poglavlje 1
Dete i detinjstvo
Anelka Mili,
Sociologija porodice, igoja tampa, Beograd, 2001., str. 153-170

1. Pojam i razvoj koncepta


U novije vreme pojavljuje se neka vrsta
U najveem delu dosadanje istorije dete i podele rada i specijalizacije izmeu drutvenih
detinjstvo bili su u zasenku roditelja i disciplina koje u svoj predmet istraivanja
roditeljstva. Deca su bila u inferiornom drut- ukljuuju dete i detinjstvo. Primeuje se da se
enom statusu a dominacija roditelja nad decom psihologija i pedagogija sve vie orijentiu na
smatrana je oiglednom i po sebi razumljivom prouavanje deteta na mikro i eventualno mezo
injenicom. O takvom univerzalno podinjenom nivou, bavei se konkretnim problemima ili po-
poloaju dece u prolosti svedoe, izmeu jedinim grupama dece. Za razliku od njih socio-
ostalog, izrazi koji su upotrebljavani i koji su se logija, istorija i antropologija nastoje da pro-
do danas odrali za oslovljavanje mladih osoba, blemu priu sa makro ravni ispitujui temeljne
a u kojima se jasno istie njihova podinjenost i uslove dejeg odrastanja u prolosti i savreme-
inferiorizacija od strane starijih. (J. H. Plumb, nosti. Naroito se insistira na komparativnim,
1974:339). istraivanjima uslova detinjstva i odrastanja
Sve do poetka 70-ih teko je bilo nai dece (Jens Qvortrup, 1986).
posebno razmatranje tema o detetu ili detinjstvu Sve doskora dete je u sociologiji isklju-
u sociolokim prirunicima i udbenicima. O ivo prouavano iz aspekta teorije socijalizacije
deci se govorilo iskljuivo u kontekstu odnosa kao objekat socijalizacijskog procesa i njegovih
roditelji-deca, pri emu je uvek u prvom planu brojnih agencija: Deca su tretirana kao sirovi
bilo izuavanje ponaanja i vrednosti roditelja, materijal procesa socijalizacije" (Jens Qvortrup,
njihove socijalizacijske prakse, dok bi se o 1986:132). U preokretu koji zapoinje sa ,,baby
detetu govorilo tek u pokojem paragrafu i kao o boom"-om u poratnim generacijama u Americi,
zavisnoj" varijabli ili posledici. Pedagogija u javnom i naunom diskursu dolazi do jedne
koja je pledirala da ima prvenstvo u bavljenju vrste hipertrofiranog naglaavanja deteta i nje-
detetom, u stvari se najmanje bavila detetom, gove glorifikacije to nije moglo da proe bez
stoje naroito bio sluaj u bivim socijalistikim racionalne osude i kritikog komentara. Jedan
zemljama. od pionira savremenog izuavanja generacijskih

3
odnosa morao je da konstatuje da svaka dok- oseanja ali i svih drugih resursa u decu, sve
trina koja na detinje potrebe gleda kao vrhovne, dok ne budu sigurni da e se ta ulaganja isplatiti
a one organizovanog drutva kao sekundarne u smislu preivljavanja dece. Tako je ostavljano
jeste socioloka anomalija" (Kingslev Davi, dobrim delom prirodnoj selekciji da izvri
1940:217). svoje, pa tek kada bi ona zavrila sa svojim,
Druga novina koju donosi prouavanje roditelji su se prihvatali svoga dela posla u
deteta i detinjstva izvan konceptualnog polja dovravanju budueg lana zajednice.
socijalizacije jeste odustajanje da se o detetu Veina istoriara koji su se bavili
govori samo sa stanovita budunosti, tj. otkriem detinjstva" slau se da novi pogled na
Roditeljskih projekcija, oekivanja, ciljeva i dete poinje da prodire u saznanje i svest ljudi
vrednosti koje nastoje da usade u detetovu od kraja.XV veka. Jedan domai autor istie
linost. Koncept detinjstva upuuje, meutim, tezu da prve jasne promene mogu da se prate
na prouavanje ivljene stvarnosti deteta u ve u XIV veku u ranore-nesansnim italijan-
svakodnevici savremenih drutava. Detetu i skim gradovima u okviru porodica istaknutih
njegovoj praksi pristupa se, dakle, iz subjekt- zanatlija ili bogatih trgovaca gde roditelji
ivne perspektive deteta kao glavnog aktera ispoljavaju gotovo moderan brian i nean
detinjstva. odnos prema svojoj deci. (Karei Turza, 1996).
Revoluciju u drutvenim naukama po Ali tek od XVI veka se pojavljuju prvi
pitanju deteta i detinjstva izvrio je francuski znaci prepoznavanja i brige za ono to bi se
istoriar Filip Arije (Philippe Aries) sa svojom moglo nazvati posebna deja priroda", da bi
sada ve klasinom studijom ,,Vekovi detinj- tokom XVIII veka takva orijentacija sasvim
stva" (1962,1990) koji je na neobino imagina- prevagnula, te tako dete postalo centar panje u
tivan nain pristupio prouavanju socijalnih pre- svetu odraslih. To je vek poznat kao ,,vek
dstava o detetu.od ranog srednjeg veka pa do pedagogije" koja pokuava normativno ali i u
modernog doba. Ustanovio je da se tokom ita- praksi da uspostavi principe odnoenja odraslih
vog srednjeg veka detetu ne pristupa u smislu prema posebnosti deteta i detinjstva.
njegove posebne organske i socio-kulturne or- Zanimljivo je, meutim, u ovom kretanju
ganizacije, ve se dete tretira kao ovek u ma- to da kako dete dospeva u centar panje rodite-
lom". U skladu sa takvim poimanjem, deca nisu lja, porodice i drutva, tako postupak i odnos
izdvajana iz sveta odraslih, ve su tretirana kao prema deci postaje sve vie uskogrud, gubi na
njegov integralni, ali nedorasli i inferiorni deo, prirodnoj spontanosti, i svodi se na podvrga-
pa je tako prema njima postupano. Jedan psiho- vanje dece raznim procedurama pouavanja i
log prati od poetka ljudske istorije stupnjeve disciplinovanja i liavanja njihovog autentinog
evolutivnog razvoja odnosa izmeu roditelja i slobodnog iskaza u ponaanju i govoru. Tako
dece koji su dobrim delom uslovljeni i saznanji- jedan od savremenih istraivaa istorije detinj-
ma o specifinostima deteta i njegovog razvoja. stva i porodice primeuje daje: naa moderna
On razlikuje sledee stupnjeve tih odnosa: na porodica izrasla na konceptima autonomije
poetku infanticid, pa zatim odbacivanje, ambi- domainstva i disciplinovanja dece..." (James
valentnost, dominacija, socijalizacijski uticaji i Casey, 1989: 147). Ovu tezu potkrepljuju i istra-
dananja permisivnost (Lloyd de Mause, 1974). ivanja nastanka i delovanja prvih kolskih
ime se objanjava ovo dugo zanemari- institucija u kojima je esto osnovni cilj bio
vanje i preutkivanje deteta i posebnosti detinj- slomiti" deji otpor (J. Donzelo, 1980, Ph.
stva u ljudskom ivotu i drutvu? Svi autori koji Aries, 1962). Ideoloko obrazloenje za ovakav
su se bavili ovim problemom slau se da je u pristup prualo je protestantsko uenje o radnoj
pitanju bila, bar to se premodernih epoha tie, askezi koje se suprotstavlja porocima lenjosti,
visoka smrtnost dece i mladih i sa druge strane neurednosti, uivanja i razmetljivosti u ime
veoma visok fertilitet koji je trebalo da nado- boanske predestinacije. (Ibid, str. 164).
knadi ovu ranu smrtnost. U situaciji visokog Smenu oputenog pristupa detetu srednje-
rizika za odrastanje deteta, ni roditelji a ni dru- vekovne zajednice disciplinovanim obuava-
tvena zajednica nisu nalazili za potrebno niti njem dece za uloge odraslih graanske zajedni-
racionalno da troe mnogo energije, vremena i ce u nastajanju veoma slikovito sumira Kurt

4
Dancinger (K. Danzinger) u jednom opsenijem i njima odgovarajue tumaenje deteta: ideolo-
pasusu koji emo citirati: Dok je pre sredine ko saznanje koje se uglavnom zasnivalo na
18. veka preporuavajui tretman za odojad hriansko-crkvenom tumaenju vrednosti ivo-
nalagao permisivnost, pretena orijentacija ka ta i roenja, potom dolazi era medicinskih saz-
strogosti i kontroli razvija se u potonjem peri- nanja koja se obrazuju oko nekoliko oblasti
odu i traje sve do u na vek. Ranije su bebe hra- (ginekologija, pedijatrija), pri emu naroito
njene kada su to one traile, dojenje je trajalo do veliki znaaj imaju saznanja u domenu ishrane
dve godine, odbijanje od dojenja je ilo poste- deteta i odojadi. Zatim, nastupa etapa saznanja
peno, dok treniranje za stolicu nije preduzimano o sposobnostima i vrstama uenja kod dece pri
u prvim godinama ivota i nije se trailo da dete emu se, sa jedne strane, forsira uenje kroz
nou bude suvo sve do pete godine; nisu se praksu, tj. kroz rad i egrtovanje", a sa druge,
iskazivale niti spominjale ikakve zabrane u pog- sistematsko sticanje znanja putem kole. Ovaj
ledu deije golotinje ili infantilnog iskazivanja niz zavrava se saznanjima o linosti i njenom
seksualne elje; deteje ostajalo uz majku u razvitku ime se konano sredinom 20. veka
krevetu sve dokje dojeno a uspavljivano je okonava ali i utemeljuje saznanje o detetu kao
ljuljukanjem; ono je drano slobodno, maeno linosti in nuce. Ukupnost ovih znanja grade
od strane odraslih a njegovo plakanje nailazilo okvir za evoluciono shvatanje razvoja kompe-
je na brz odgojiteljski odgovor. Poetkom 19. tencija ljudskog roda, to naravno ne znai da e
veka slika je potpuno promenjena: vreme doje- ova znanja uvek biti i adekvatno iskoriena u
nja je skraeno, uvedeni su striktni vremenski praktinom procesu odgajanja i socijalizovanja
razmaci u ishrani, treniranje za stolicu poinje dece. Ali o tome odluuju drugi faktori a ne
ranije i ranije se zavrava; infantilna seksualnost samo znanje.
se kanjava (ovo postaje opte mesto odgoja tek Slinu zamisao o smenama pojedinih
pri kraju 19. veka), ljuljukanje, cuclanje i saznajnih orijentacija u razumevanju deteta ali
trenutni odgovor na bebino plakanje se ne sa jasnim kritikim naglaskom iznosi jedna
odobravaju. Sa druge strane, sada se ohrabruje savremenija autorka. Ona kritiki ukazuje kako
detetova sloboda u motornim aktivnostima, svaki od saznajnih talasa razumevanja deteta
stoje ranije bilo spreavano. Nuno grubo, vodi zapravo ka njegovom postvarenju kao
poreenje podataka na osnovu posmatranja 75 objekta. Dete postaje sukcesivno pacijent"
razliitih drutava u svetu tokom 19. veka razlilitih struno-institucionalnih slubi organi-
pokazuje daje svirepost toga veka bila neobina zovanih na novim saznajnim standardima. Ona
u odnosu na humanistiku normu, dokje ranije razlikuje prema redu nastanka obrazovni, medi-
postupanje bilo mnogo vie u skladu sa optom cinski, psiholoki i ekoloki saznajni talas. Pri
praksom oveanstva" (1971: 140-141). tom ukazuje da to znanje vie napreduje, to
Jaanje strogosti i rigidnosti u odnosu dete biva njime sve dublje unazad obuhvaeno;
prema detetu to se vie pimiemo savremeno- tako danas kontrola poinje ve od samog
sti, tj. to se moderno drutveno ureenje sve fetusa. (E. Beck-Gernsheim, 1988). Ista autorka
vie utemeljuje, moglo bi nai svoje adekvatno primeuje da kako raste lista ovih saznanja koja
objanjenje u Fukoovim analizama nastupanja dete treba da zatite od sve veeg broja opasno-
modernog saznajnog diskursa nauka o oveku sti i da razviju njegove dispozicione potencijale
koje preuzimaju sve snaniji nadzor nad u istoj srazmeri raste i lista nemoi da se dete
ovekom i njegovim nagonima. odbarni u svojim elmentarnim potrebama od
U skladu sa ovim Fukoovski utemeljenim naruavajuih i unitavajuih elementa moderne
pogledom otkriva se kako napredovanje u civilizacije i drutvenog poretka.
odreenim saznajnim praksama modelira pristu-
pe i odnos prema detetu i detinjstvu u modernoj 2. Dete i detinjstvo kao drutveno
eri. Osnovna teza poznatog nemakog sociologa konstruisana praksa
jeste da se specifinost uloge deteta oblikuje u
zavisnosti od znanja o procesu socijalizacije Detinjstvo je ranije posmatrano kao
(Kurt Luscher, 1975: 360). U tom smislu on prirodna" stvar i uparvo stoga je ostajalo izvan
razlikuje sledee stupnjeve razvoja tih spoznaja naune panje. Naprosto, detinjstvo je smatrano

5
za posledicu univerzalnih biolokih zakonitosti, naroito nezavisno od bilo kakvih prekoncepcija
pa otuda neizbeno, ali privremeno i prolazno i ideologija budunosti.
stanje u ljudskom ivotu. Otuda i margina- 2. Detinjstvo posmatra kao aktuelnu prez-
lizacija deteta i detinjstva, jer zapravo ono stoji entnu stvarnost koju dete ivi i kroz koju for-
na ivici izmeu prirode i drutva. mira sopstveni identitet.
Nova paradigma detinjstva" nastoji da 3. Osmatra dete kao aktivnog subjekta i
ove zdravorazumske postavke preispita, odbaci objekta vlastite prakse odrastanja kojom konsti-
i konstruie nov pogled na dete i detinjstvo. tuie svoju subjektivnost i transformie objekti-
Dominantno vienje dece i mladih u drutvenim vni svet relacija i znaenja koje zatie.
naukama definisalo ih je kao bia u nastajanju Nova paradigma sociologije detinjstva
(becomings) a ne kao ljudska bia" (J. Qvrort- ujedinjuje u sebi dve paradigme koje su do sada
rup, 1992:132). Sociologija detinjstva kao nova opstajale nezavisno jedna od druge: stanovite
institucio-nalizovana disciplina razvija pristup ana Pijaea da drutvo ima odgojni karakter"
detetu i detinjstvu kao tvorevini odreenog (1966:245) ali istovremeno nastoji da pokae da
drutveno-kulturnog i istorijskog konteksta, je dete roditelj oveka" (M. Mead), pa u tom
odnosno kao socijalnoj strukturi koja je u inter- smislu dovoljno kompetentan akter koga bi
akciji sa drugim strukturalnim segmentima. Pro- valjalo ozbiljno prouavati.
ces odrastanja deteta nije iskljuivo automatski U novom kljuu koncept detinjstva se
proizvod internih biolokih i fiziolokih procesa problematizuje u tri aspekta (Igor Kon, 1991):
ve zavisi od specifinih drutveno-kulturnih 1. Ideja detinjstva - simbolike predstave
uslova, od saznanja i ideologija koje vladaju u o detetu, normativni modeli deteta i odrastanja i
datoj drutvenoj sredini. Nain artikulisanja stavovi o detetu i njegovim potrebama koje ga
detinjstva u pojedinim drutvima definie dete- razlikuju od odraslih.
tov drutveni poloaj ime je odreen njegov 2. Praksa detinjstva - stvarni poloaj dete-
identitet" (Smiljka Tomanovi-Mihajlovi, ta u porodici i drutvu, odnosi dete-odrasli, pos-
1997:10). tupci prema detetu u same aktivnosti deteta.
Detinjstvo moe biti posmatrano u 3. Kultura detinjstva - dete u dejem
statinoj perspektivi struktuiranih odnosa unutar svetu, unutranji svet detetovog doivljaja i sli-
kojih se odvija ivot deteta i konstituie njegova ka sveta samog detinjstva, kao i interaktivne
socijalna pozicija. Ovde je naglasak na ukazi- aktivnosti meu samom decom.
vanju na promenljive socio-kulturne aranmane Zahvaljujui pionirskom doprinosu Ph.
i normiranje oekivanja od deteta, postavljanje Ariesa, istraivanja koja pripadaju ovom novom
granica njegovom ponaanju i defmisanje nje- diskursu najvie su se koncentrisala na prvu
govih potreba a sve iz perspektive odraslih. Od- oblast - rasprave na idejnosimbolikom i ideo-
govor deteta na ova oekivanja, koja su manje lokom planu u vezi sa otkriem detinjstva"
ili vie sputavajua ili otvorena proizvodi dete kao drutvenog i kulturnog fenomena. Valja
kao aktera sui generis. upozoriti da u ovim studijama postoji realna
Drugi dinaminiji pristup prilazi detetu opasnost od ideologizacije deteta i detinjstva.
kroz svakodnevicu doivljaja i iskustava koja Umesto da slue otkrivanju istine o prolosti, tj.
ono stie u svetu koji ga okruuje. Ovaj pristup zabluda prolosti, deava se da ova istraivanja
eli da detinjstvo definie iz detetovog vido- slue davanju legitimiteta savremenim vladaju-
kruga, iz autentinog vidokruga njegove prakse. im ideolokim predstavama nudei nam navo-
Ali se taj pristup suoava sa preetabliranim dno proverene iskustvene istorijske injenice"
predstavama o detetu koje treba da razoblii (A. Mili, 1988:31). U tom smislu ideja o
kako bi doao do autentinog detetovog doiv- modernoj drutvenosti koja je detecentrina, a
ljaja sebe i svog sveta. To stvara ozbiljne episte- koja mora biti ozbiljno proveravana, esto se
moloke tekoe za koje sociologija detinjstva legitimie idejom o prolosti koja je prema
nije uspelajo uvek da nae adekvatmja reenja. detetu bila ravnoduna ili ak neprijateljska.
Moglo bi se utvrditi da sociologija detinjstva u Na nivou prakse, sociolozi ukazuju na
novom kljuu polazi od sledeih postvaki: prelaz od prakse integrisanog" detinjstva u
1. Detinjstvo posmatra samo za sebe i difuznom i arolikom svetu srednjevekovnih

6
domaih zajednica u kome je dete stalno ivaima koji polaze od gotovo opsesivne"
prisutan ali istovremeni i nezapaen i sporedan potrebe za iskazivanjem ljubavi kod savremenih
deo tog sveta u potpuno novu situaciju segre- roditelja, nekadanji uzdraniji stav roditelja iz-
gacije" deteta i njegovog sveta od sveta odraslih gleda kao hladna bezoseajnost ili ak i surovo-
i ivota zajednice. Ovaj proces izdvajanja deteta st prema deci? Drugo, postavlja se pitanje na
koji istovremeno vodi ka detecentrinom" dis- temelju kakvih saznanja, kakvih znakova se
kursu i organizaciji svakodnevnog ivota odvija moe uoptavati o nastupanju nove oseaj-
se uporedo ili je sastavni deo procesa formiranja nosti", odnosno o postojanju bezoseajnosti" u
moderne porodice, koja se i sama, sa jedne odnosima prema deci i mladima u prolosti.
strane povlai u svoju intimnu osobenost, a sa Dokazivanje oseajne klime" je veoma teak i
druge odvaja od sveta javnih, privrednih i sloen, a u nekim sluajevima i nemogu zada-
politikih zbivanja i odnosa. Centar nove poro- tak i za savremena drutva, a nekmoli za istrai-
dinosti koja je svedena na najui reproduktivni vaa prolosti koji raspolae sa veoma suenom
srodniki krug postaje dete kome se posveuje i fragmentarnom emprijskom evidencijom,
celokupna porodica: ukupnost porodinog i- pogotovu u ovoj sferi drutvenih odnosa.
vota - ekonomske aktivnosti privreivanja vre Osim toga, istorijska istraivanja pate od
se u ime zasnivanja nove buroaske loze jednog ozbiljnog sociolokog nedostatka. Ona
nalsednika, koja se mora dokazati svojim radom se u prvom redu bave detetom i porodicama
umesto aristokratske tradicije prenoenja privi- viih i najviih drutvenih slojeva u prolosti iza
legija; na drugoj strani, ukupan unutranji ivot kojih je ostala bogata istoriografska graa. Po-
porodice organizuje se oko brige, rasta i razvoja stoji opasnost da se na osnovu ove delimine
buduih naslednika. Pri tom ena dobija pov- slike generalizuje za drutvo u celini, da se na-
laeni" zadatak da orgamzuje iznutra ovaj novi javljuje novi", moderni", generalni" obrazac
porodini pogon orijentisan ka detetu. prakse detinjstva i ponaanja prema detetu. Op-
Od kraja XVIII veka i poetkom XIX tost tog novog obrasca upravo mora biti dove-
veka delom i kao posledica slabljenja religiozne dena u pitanje iz jednog specifinog ugla. Nai-
moralnosti dolazi do glorifikacije deteta u me, veina dosadanjih studija detinjstva ne ba-
okviru romantiarske vizije porodinog doma, vi se oiglednim raskorakom u pristupu i shva-
ene posveene materinstvu i deteta kao simbo- tanju detinjstva i deteta koje postoji izmeu
la dobrote, nevinosti, neiskvarenosti i prirodno- oseajne" porodice i brutalne" kole u eri
sti. Pri tom, naroito Arije insistira na prodoru nastupanja modernosti. To se moe pripisati
nove oseajnosti", kao potpuno nove perspek- nedovoljnoj sociolokoj diferenciranosti pristu-
tive kroz koju se odvijaju i doivljavaju odnosi pa novom fenomenu detinjstva koji je oito
izmeu deteta i njegove porodine okoline u oblikovan od samog poetka od razliitih drut-
graanskoj klasi. Tu novu praksu odlikuju sve venih nosioca i sa razliitim interesima i name-
snaniji izlivi nenosti prema detetu, iskaziva- rama u vidu.
nje topline i ljubavi prema njemu, u specifinoj Postavlja se pitanje koje su drutvene
vrsti govora koji odrasli neguju u odnosu prema snage nosioci ovog drutvenog prevrata u odno-
detetu (tepanje), ljubljenje i milovanje deteta, su prema deci i prema porodici u celini? U ime
zabavljanje sa detetom te dozvoljavanje detetu kakvih i ijih interesa one nastupaju, kakva su
da se ukljui u svakom momentu u komuni- njihova shvatanja drutva, emu tee i nadaju se
kaciju odraslih. u budunosti? Dok Arijes ili Stoun (L. Stone,
Meutim, dokazivanje promene u emo- 1960) prve zaetke promena lociraju u arist-
cionalnom odnosu i postupanju roditelja prema okratske krugove kasnog feudalizma, dotle dru-
deci u ovim istorijskim studijama predstavlja gi autori iskljuivo ukazuju na buroaziju kao
izuzetno teak i ozbiljan metodoloki problem. nosioca tih kretanja (Demos, 1970, Donzelo,
Postavlja se pitanje da li su zaista roditelji u 1979 i dr.) Podjednako ostaje nejasno koji se
srednjem veku bili neoseajni i ravnoduni pre- procesi nalaze u osnovi ovih kretanja: da li su to
ma svojoj deci, kakvim ih opisuju neki istrai- urbanizacija i industrijalizacija, migracije, nuk-
vai (Lloyd de Mause), za razliku od novo- learizacija porodice, skolarizacija ivota dece,
vekovnih roditelja? Ili, pak, savremenim istra- religijske reformacije i transformacije?

7
Najmanje je, ipak do sada, postignuto na obnavljanje i uvrivanje svakog savremenog
planu razumevanja dejeg sveta" ili kulture drutvenog sistema. Porodica i dete tako postaju
deteta" i zakonitosti na kojima se oni u savremenom teorijskom diskursu osnovne ose
konstituiu. Ovde u najveoj meri nedostaju na kojima se gradi integracija i kohezija
saradnja sociologa, psiholga, pedagoga i antro- drutvenih zajednica.
ploga. Veoma malo su prouavane deije pred- Moderna porodica od poetka 20. veka
stave o svetu, stavovi prema okolini koja ih biva postepeno rastereivana od nekadanjih
okruuje: porodici, vrnjacima, koli, nastavni- brojnih funkcija koje su lanovima uzmale naj-
cima. Ovde, takoe, spadaju prouavanja dei- vie energije i vremena (proizvodnja, odbrana,
jeg vremenskog budeta, kao i deijeg prostora, zatita, staranje) pa moe objektivno da se
naina odmaranja, zabave, druenja, komunika- daleko vie posveti svom najslabijem lanu -
cije, te naroito u savremenim drutvima detetu. Ali ovaj preokret nije istovremeno nuan
ogromne mas-medijske produkcije namenjene i dovoljan uslov za prevrat u odnosu prema
iskljuivo ili prvenstveno deci; ispitivanje dei- detetu i njegovoj ukupnoj drutvenoj poziciji.
jih moda" i stilova ivota i naina kako ove Naprotiv, ima dovoljno suprotnih dokaza na
prakse bivaju proizvedene i prihvaene od same osnovu kojih se moe tvrditi da bez obzira na
dece. (J. Zinnecker und R. Silberreisen, 1996). savremenu detecentrinost" porodice i drutve-
Studije detinjstva bez obzira na teorijske ne zajednice, moderno drutvo i porodica pred-
razlike dokazuju, meutim, znaaj povezanosti stavljaju neprijateljsku sredinu" za dete, vie
novog koncepta deteta i moderne nuklearne nego to su to bila drutva u prolosti (L. Wilk,
porodice. Pokazuje se da ve od proto industri- 1990). U stvari, kao to se moderna porodica i
jskih oblika porodine modernizacije, nuklearna roditelji u njoj nalaze razapeti izmeu neuskla-
porodica predstavlja jedinstvenog idejno-ideolo- enosti i protivurenosti modernog drutva,
kog i vrednosno-kulturnog posrednika u uspo- tako isto se deava i sa decom. Neke od tih
stavljanju, prihvatanju i irenju nove organi- glavnih protivurenosti emo ovde analizirati.
zacije i naina ivota koji sobom nosi procvat
kapitalizma na evropskom tlu a u okviru koga
dolazi i do irenja prostora i razumevanja za 3.1. Dete kao vrednost: od uspenog
potrebe deteta i detinjstva. Upravo tu tezu projekta" do nostalgije"
nastojaemo da preispitamo sa raznih strana u
narednom odeljku. Detecentrinost kao praksa porodica i
ponaanje i stav roditelj a u dobroj meri se
zasnivala, kao to smo ve konstatovali, na
3. Porodica usreditena ka detetu. novoj proceni deteta kao vrednosti. Ali u emu
Stvarnost i mit se nalazila ta novootkrivena vrednost deteta u
graanskoj civilizaciji? Bilo bi brzopleto da se
Od poetka 20 veka dete dospeva u centar ona iskljuivo trai i pronalazi iz ugla ekonom-
svih porodinih zapleta. To se pre svega duguje ske cene i isplativosti investicija u dete, kako se
Frojdovom otkriu ranog seksualnog razvoja u svetu preduzetnitva posmatraju sve stvari i
dece i problema koji taj razvoj stvara za odnosi. Ali sigurno daje taj aspekt bio snano
stabilizaciju odrasle linosti. Sa druge strane, prisutan ali u neto modifikovanijoj i proirenoj
socioloka teorija u svojim glavnim teorijskim formi u odnosu na isto ekonomistiko proce-
razmiljanjima stavlja proces socijalizacije u njivanje. Dete je u modernoj porodici imalo
sredite drutvene reprodukcije. Parsons e tako znaenje ivotnog projekta" roditelja: deca su
u svom stanovitu koje sintetizuje uvide Frojda, postala na ljudski kapital, naa budunost"
interakcionizma i funkcionalizma u jedinstven (Chris Jenks, 1996:14), odnosno ekonomskim
poged, postaviti porodicu kao centralni agens jezikom reeno naa investicija u budunost".
procesa socijalizacije dece u drutvu. Pri tom je Ovakav koncept deteta na strani roditelja podra-
taj proces osnovni za internalizaciju i afirmaciju zumeva bezgranino podreivanje roditelja inte-
socio-kulturnih vrednosti drutvenog sistema u resima deteta, odnosno rtvovanje za dete. Ali
sistemu linosti pojedinaca, pa prema tome za isto tako na strani deteta ovakav koncept deteta

8
pretpostavlja zavisnost deteta od roditelja, ve- odnos prema detetu postmodernom drutvu
nu zahvalnost roditeljima, detetovu pasivnost i tumai kao nostalgino" prizivanje prolosti od
prezatienost. strane odraslih u kom stavu dete zapravo repre-
Takav stav i odnos prema deci proizvodio zentuje taj izgubljeni svet sigurnosti, ugodnosti i
je itav niz protivurenih posledica u drutvu, topline.
porodici i u poloaju same dece u fazi zrelog U odnosu na moderno drutvo, postmo-
kapitalizma kao to su: demo drutvo se predstavlja kao drutvo rizi-
1. Suprotnost izmeu visokih ekonomskih ka" (Beck, 1992) koje trai stalnu refleksivnu
trokova izdravanja dece i njihove neodgo- reprezentaciju sopstva koja nema vie za svoje
varajue drutvene cene, a stoje roditelje dovo- utoite niti fiksirane prostore niti fiksirane
dilo u situaciju raskoraka izmeu mogunosti i identitete. Otuda se dete u toj nostalginoj"
oekivanja. potrazi fiksira kao ljubavnik, suprunik, prijtelj
2. Suprotnost izmeu detecentrinog sveta i drugar sa posla i najednom drugaijem nivou
porodice i segregacije deteta u drutvenom sve- kao simbolika reprezentacija samog drutva"
tu odraslih, poevi od kolskog sistema pa (Ibid, 1996:20). Odrasli pokuavaju koz identi-
nadalje. fikaciju sa detetom u sebi da prevaziu strahove
3. Ambivalentan odnos izmeu emociona- i napetosti nesigurne dananjice.
lne zatienosti deteta i socijalne pasivnosti koja Ali u tom nostalginom" kljuu, prema
je imala za posledicu ne tako retke situacije ovom autoru lei i dvosekli ma odnosa prema
radikalizacije mladih i omladine kao socijalnog detetu u dananjici: sa jedne strane nastojanje da
segmenta detinjstva i odrastanja deteta u mode- se detetu omogui autentini i samostalni raz-
rnim zapadnim drutvima. Najspektakularnija i voj, ali sa druge strane i poveano iskoria-
viestruko posledina od tih pobuna jeste 1968. vanje, zloupotrebe i zlostavljanje deteta u situa-
godina sa kojom dolazi i do zavrnice u ovoj ciji bespomonosti odraslih. Na ove aspekte
etapi drutvene konstrukcije deteta i detinjstva. vratiemo se pri kraju ovog odeljka.
Od kraja 60-ih nastupa nova faza u
razvoju koncepta i vrednosti deteta koja umesto
roditeljskog i drutvenog delovanja ,,u ime 3.2. Deca kao drutveno bogatstvo
deteta" nastoji da uspostavi dete kao subjekat i redukcija nataliteta
vlastitog injenja. Naravno da je ovo lake rei
nego uiniti, pa otuda teorije deteta i detinjstva Dok u savremenim drutvima preovlauje
koje nastoje da se izgrade na takvoj paradigmi ideoloka orijentacija usmerenosti ka deci,
pate od apstraktnosti i neodreenosti budui da istovremeno dolazi do stalnog i sve veeg
im nedostaje adekvatna konceptualizacija sub- opadanja nataliteta i fertiliteta u razvijenim
jekta" koga promoviu. Naime, nauka jo uvek zemljama. Demografi, ekonomisti, sociolozi i
nije u stanju da dovoljno razumljivo protumai svi ostali strunjaci slau se da je prvenstveni
Jezik" detinjstva uzrok smanjivanja stopa nataliteta i fertiliteta
Uprkos ne malim preprekama na uspo- koje ak idu ispod nivoa potrebnog za obnav-
stavljanju takvog gledita, moe se ipak utvrditi ljanje stanovnitva u pojedinim zemljama, re-
da je osnovna konceptualna i stvarna promena zultat ogromno uveanih trokova u podizanje
sadrana u figurativnom kljuu" (M. Mead, dece, tj. ulaganja koja su neophodna da bi se
1979) tj. kao partnerstvo dece i roditelja u dete izvelo na put samostalnosti. esto izrican
porodci, dece i odraslih uopte. Ali dok izgleda stav da su deca najvee bogatstvo" nije samo
da se na partnerski odnos deca lako usmeravaju metafora, kojom se iskazuje promenjeni vredno-
jer to lei u prirodi" njihovog statusa i potreba, sni sistem u savremenoj porodici i drutvu koji
u sluaju roditelja ova nova orijentacija zahteva dete tretira kao vrhunsko dobro, ve je re o
mnogo vie napora i samokontrole nego to su stvarno visokoj ceni kotanja deteta. Trokovi
oni na to navikli. odgajanja deteta su u poslednjoj polovini veka
U ovom kontekstu svakako treba pome- izuzetno porasli te sa ekonomskog stanovita
nuti zanimljivo gledite poznatog istraivaa dete zaista nosi u sebi veliku vrednost.
detinjstva Krisa Denksa (Chris Jenks) koji nov Kada je re o individualnim porodicama

9
one ne oekuju, niti raunaju sa fman-sijskim Nema sumnje da u ekonomskom pogledu
povraajem uloenih sredstava u podizanje i i bar to se tie razvijenih zemalja, deca danas
odgajanje dece. Dobrim delom i zato to deca uivaju prave blagodeti. Ne samo da se roditelji
vie ne predstavljaju u porodici radni resurs. trude individualno da obzbede optimalne (ako
Empririjska istraivanja pokazuju konstantno ne i maksimlane) materijalne uslove za njihovo
opadanje uea dece u obavaljanju kunih odrastanje (ishrana, stanovanje, oblaenje, ko-
poslova unazad od II svetskog rata, sa tenden- lovanje, zabava) ve tome u susret ide i moder-
cijom da to opadanje postane jo jae u meri u na drava blagostanja" koja na razliite naine,
kojoj dolazi do opadanja ruralnih porodica i direktno i indirektno nastoji da participira u tro-
porasta obrazovanih ena. (F. Goldscheider and kovima porodica oko izdravanja dece. U sus-
L. J. Waita, 1991:169-170). ret dejem blagostanju" ne sumnjivo ide i
Ipak, optimizam u pogledu redukcije moderna potroaka civilizacija koja u deci
radnog iskoriavanja dece mora da splasne ako nalazi i preko njih stvara obrasce masovne pot-
se imaju u vidu injenice iz celog sveta, a ne ronje naroito u sferi dokolice i zabave. Deca i
samo iz njegovog najrazvijenijeg dela. Istrai- omladina su danas postali najatraktivniji konzu-
vai danas upozoravaju na irinu problema eks- menti masovne industrije potronih artikala oko
ploatacije deijeg rada naroito u polurazvi- ije naklonosti se takmie najmonije industrije
jenim periferijskim zemljama, mada ne samo u sveta. Kao masovni potroai deca i mladi su
njima. Tako se raspolae sa podatkom o 60 danas u stanju ne samo da zadovolje obogaen i
miliona dece do 14 godina starosti koja su proiren repertoar svojih osnovnih potreba ve
registrovana kao radna snaga. Ali to je samo vrh im obilje omoguava da veoma rano ponu da
ledenog brega! Koliko ih jo ima neregistro- samostalno izgrauju vlastiti ukus i identitet.
vanih? (J. Qvortrup, 1985:129). Ali to su samo prividno blagostanje i
No, uz pretpostvaku da se finansijski dug sloboda izbora. Iza potroakog obilja za decu
dece prema roditeljima ili mlaih prema stari- stoji njihova potpuna finansijska i ekonomska
jima moe bar delimino namiriti, postavlja se zavisnost koja se sve vie produ-ava u meri u
pitanje jednog duga koji ostaje trajno neizmiren. kojoj se iri fenomen produene mladosti".
Re je o afektivnom dugu deteta prema rodite- Tako se moe rei da deji i omladinski konzu-
ljima koji ostaje nepodmiren (F. Bimbi, 1992: merizam poiva na staklenim nogama deije i
149). Na slian nain stvar argumentuje neto omladinske finan-sijske nesamostalnosti i finan-
ranije jedna drugi istraiva koji ukazuje da se sijske (ne) moi roditelja ije zarade i standarda
deca na Zapadu doivljavaju kao emocionalno sve tee mogu da prate visoka potroaka
neprocenjivo dobro to od roditelja trai veoma oekivanja koje razvija podkultura mladih. U toj
visoka ulaganja i intenzivno emocionalno situaciji jedan deo mladih ije finansijske mo-
ukljuivanje (V. A. Zelitzer, 1985). gunosti ne dozvoljavaju praenje tog standarda
Raskorak izmeu ulaganja i trokova, bilo dolaze u sukob sa drutvom pokuavajui da
daje re o ekonomskom ili emocionalnom bu- nelegitimnim i nelegalnim sredstvima ostvare
detu roditelja vodi ka znaajnom smanjenju ove potroake standarde. Otuda sve vei deo
fertiliteta i nataliteta. No, to nisu i jedini uzroci. mladih koji kree stazama maloletnike delin-
esto se istiu i drugi kao zapoljavanje ena i kvencije, narkomanije, alkoholizma i drugih
afektivno zasienje roditelja sa jednim detetom. devijatnih ponaanja.
Moglo bi se zakljuiti da pad nataliteta ima za Potroako obilje razvijenih drutava pri-
posledicu veu brigu i bolji standard dece u kriva ozbiljnu egzistencijalnu ugroenost dece
savremenom drutvu. No, to je tano samo do koja se ogleda u sve rasprostranjenijem siroma-
izvesne mere i za isvestan deo porodica, ali tvu koje pogaa ne samo decu u veem delu
nikako za sve. nerazvijenog sveta ve i sve vee segmente dece
u najrazvijenijim drutvima. Prema uporednoj
studiji ivotnog standarda dece u deset OECD
3.3. Ekonomsko blagostanje deteta naspram zemlaja dolo se do otkria novih i suptilnijih
ekonomske zavisnosti i siromatva formi deprivacije dece" (Kennnedv et ali.,
1996:145). Meu tim zemljama Amerika poka-

10
zuje zapanjujui" obim siromatva dece (Ibid, emocije, nenost, majinska toplina, bliskost
152)s tj. ona je zemlja koja prema svim poka- esto i nesvesno instrumentalizuju od strane
zateljima ima nadprosean broj dece ugroene roditelja da bi se ostvarili odreeni pozitivni
siromatvom u odnosu na ostale posmatrane odgovori dece, tj. postignua koja se od njih
zemlje. vedska prema istom posmatranju stoji oekuju. (Arnold. W. Green, 1960). Instrumen-
daleko ispred svih ostalih po visini standarda talizacija ljubavi kod dece proizvodi povratni
koji uivaju najmlai, dok se ostale zemlje efekat otpora prema roditeljima, nepoverenje,
grupiu u sredini. agresivnost ili povlaenje kao ponaajne simp-
Veliina deijeg standarda odnosno tome nezadovoljstva. Neki savremeni istraivai
siromatva u znaajnoj je korelaciji sa nenov- su skloni da govore o familizaciji" deteta, u
anim doprinosima koji dolaze od drave blago- smislu neke vrste porodine posesivnosti i eks-
stanja i njenih agencija u vidu razliitih pro- kluzivizma kada su u pitanju deca i njihovo
motivnih zatitinih mera prema deci i porodi- osamostaljivanje.
cama. Pa ipak, uprkos rastu dravnih davanja i Porodice su sklone da preuzimaju na sebe
ukupnom porastu ivotnog standarada, istrai- sve vie obaveza odgovornosti i trokova oko
vanje belei kontinuirani porast dece ugrone dece, a deca sve vie postaju zatvorena i vezana
siromatvom. To se dovodi u vezu sa porastom za porodicu, te postaju nevidljiva za drutvo, tj.
jednoroditeljskih porodica, sa jedne strane i vidiljiva samo iz perspektive porodice i za
porastom nezaposlenosti, to najvie pogaa porodicu. Familistiku praksu danas podstiu i
majke upravo iz jednoroditelsjkih porodica. odreene politike snage u savremenim razvi-
Tako moemo da konstatujemo jo jednom kako jenim drutvima. Prema miljenju britanske
se reprodukcioni krug siromatva, bede i naunice, takva ideologija i politika, poznata
eksploatacije zatvara u enskoj podinjenosti i kao taerizam, nastojala je da decu to vie izo-
eksploataciji. luje i zatvori u porodicu umesto da ih otvori
Napokon, ovde treba ukazati na jo jedan prema svetu i pripremi za njegovu sloenost i
kontrast koji pogaa blagostanje dece u savre- kontradiktornost. (J. Brannen, 1992).
menom svetu. To je injenica koju su ve 80-ih
godina uoili demografi (a koju sada istiu sve
vie sociolozi i ekonomisti. Re je o tome da 3.5. Produena nezrelost i pravna
dolazi do kompeticije izmeu najstarije i individuacija
najmlae populacije u razvijenim drutvima oko
podele znaajnih budetskih sredstava namenje- U modernim drutvima pravna, formalna
nih socijalnoj sigurnosti i standardu stanov- zrelost i samostalnost mladih ljudi je skraena u
nitva. Kako, sa jedne strane, najstariji deo odnosu na 19. vek, ali i premoderna drutva,
popualcije ne samo da postaje brojano sve vei ukoliko se ima u vidu da u tim drutvima mladi
u odnosu na najmlai i sa druge kako on jo do smrti svojih roditelja nisu bili samostalni ili
uvek raspolae veim uticajem i moi, to se nisu mogli da upranjavaju neka pravna svoj-
raspodela odvija tako da udeo potronje ovog stva (pravo raspolaganja imovinom i si.). U tom
dela stanovnitav postaje sve vei u odnosu na pogledu mladi danas sa 18 godina stiu sva
udeo potronje namenjene deci i mladima. prava pravnog subjekta, a neka prava im se
(Kennedy et ali 1996). priznaju i pre napunjenih 18 godina. No, sa
druge strane, ovoj ranijoj pravnoj zrelosti mla-
dih objektivno se suprotstavlja situacija produ-
3.4. Deca izmeu porodine ljubavi i uene ene mladosti", odnosno produena ekonomska
i fmansijska zavisnost mladih ljudi zbog sve
U savremenoj porodici okrenutoj deci" dueg kolovanja koje mlade u pojedinim
roditelji ele da kroz decu ostvare svoje emo- profesijama onemoguava da do svojih srednjih
cionalno i ljudsko ispunjenje, dok sa druge godina steknu nezavistan profesionalni status u
strane od dece oekuju da upravo zato to u njih drutvu (lekari, pravnici, ininjeri itd.). Osim
toliko ulau zadovolje svoja unapred postav- toga, i kada zavre kolovanje sve je vei broj
ljena oekivanja i ciljeve. Pri tom se ljubav, mladih ljudi koji ne mogu da dobiju zaposlenje,

11
pa stoga njihova pravna sloboda i jednakost ovakva shvatanja nisu naila na vee drutveno
ostaju nerealizovani. razumevanje i odobravanje.
Sa druge strane, savremeno drutvo insi- U poslednjem veku kola je uinjena
stira na pravnoj individuaciji pojedinaca od niji- manje represivnom u odnosu na njenu 19-
hovog najranijeg doba, tako da se danas uveliko vekovnu prethodnicu, ali njeni osnovni nedo-
uvodi korpus normi dejih prava u normativne staci nisu uklonjeni (izolacija mladih, rutinira-
sisteme kako pojedinih drutava, tako i meu- nost, komformizam i si.). Otuda se medu mladi-
narodne zajednice. Pravna samooblikovanost ma iz drutvenih slojeva sa margina drutva sve
dece ne znai da su ona samo korisnici prava ee ispoljava agresivnost prema koli, zato to
koja idu u njihovu korist; deca sve ee postaju im ona ne nudi mogunosti za integraciju u
predmet specifinog normativnog uobliavanja drutvo, a niti prua mogunosti da zadovolje
koje ide protiv njihove autonomnosti i autentine mladalake potrebe i interesovanja.
kreativnosti. Ako pogledamo vek unazad, onda Slian dvostruki efekat i uticaj imaju i
moemo da konstatujemo da moderno drutvo druge sve brojnije i raznovrsnije ustanove kultu-
nije poznavalo toliko oblika krivino pravne rne potronje dece kao to su deji film, knjiga,
odgovornosti dece i maloletnika, kao stoje to pozorite, novine, mas mediji, televizija, video i
sluaj sa savremenim pravom. Ali jo vie od kompjuterski programi i igre. Sa jedne strane,
pravnih normi decu danas ograniavaju, usme- svi oni pomau komercijalizaciju sveta mladih,
ravaju, disciplinuju i standardizuju razne vrste ali sa druge strane, otvaraju prostore deje i
nepravnih normi kao to su zdravstveni, omladinske kreativnosti i autonomije. U
psiholoko-psihijatriski, pedagoki i koski pro- slinom dvostrukom odnosu prema svetu mla-
pisi. Pod izgovorom brige za deji razvoj, savre- dih nalazi se i svet sporta i sportskih aktivnosti,
meno pravo i druge regulativne institucije fak- pri emu profesionalizacija i komercijalizacija
tiki suavaju i osiromauju razvojni pluralitet sporta ipak sve manje pomae omasovljenju
dece i mladih uprkos poveanju materijalnog sporta kod mladih.
standarda.

4. Brakovi bez dece


3.6. Kulturna segregacija i paternalizam
nasuprot autentinosti Traumatizacija roditeljstva sa jedne
strane, ali i opta tendencija segregiranja dece iz
kola je prvi i najsnaniji kulturni moder- drutva odraslih, jasno je uoljiva kroz trend
ator koji decu segregira u odnosu na odrasle i porasta u drugoj polovini XX veka alternativ-
socijalni svet uopte. Zatieni prostori i nad- nog porodinog oblika brakova bez dece". Sa
gledane aktivnosti" (Fuko) ograniavaju razvoj njihovim porastom i sama institucija braka
komptencija kod dece, smanjuju sloenost definitivno menja svoj sadraj i funkciju, o
interakcija sa socijalnim svetom na vrnjake emu je ve ranije bilo govora.
grupe, fragmentiraju svet deteta i njegovu mo Trend rasta jasno je vidljiv u sluaju
da samo sebe vodi i kontrolie. (L. Qvortrup et Nemake gde se od 8, 4% uea ovih brakova
ali., 1994 Engelbert et ali.). Ali kola je samo u 1899, njihovo uee penje na 18, 0% u
jedna u nizu kulturnih institucija koja kroz periodu 1973-77, a pretpostavlja se da e se
legitimirani drutveni paternalizam vodi formi- krajem veka njihovo uee ustaliti na itavih
ranju zasebnosti dejeg sveta, njegovoj prakti- 20,0%, tj. jednu petinu svih brakova. (R. Nave-
noj izolaciji i segregaciji od sveta odraslih i Herz, 1989:241). Prema istoriarima porodice,
drutvenog ivota. Neki pedagozi i psihilozi u masovnija pojava ovog oblika predstavlja veliko
takvom dejstvu kolske ustanove vide barijeru istorijsko pomeranje budui daje 'brak bez
za razvoj deje kreativnosti ali i slobodnije roditeljstva' u principu bio stran staro-
integracije u drutvo te zahtevaju ukidanje evropskom svetu" (Mitterauer, 1979:21). U tom
kole" (Ivan Ilich), ili zamenu njenih rigidnih kontekstu treba imati u vidu da sam izraz brak
didaktikih obrazaca slobodnom samorazvoj- bez. dece" ili neroditeljstvo" sadri znaajan
nom igrom (Summer Hill projekat). Meutim, stepen diksriminacije i negativnog etiketiranja,

12
ali nauka za sada ne raspolae nekim koja omoguavaju ukljanjanje organskih, pa ak
neutralnijim izrazom. S obzirom na potencijalne i psihosomatskih uzroka steriliteta partnera.
mogunosti promena u individualnim biogra- Za nas je svakako najinteresantnija
fijama (razvodi, ponovno stupanje u brak, koha- kategorija brakova koji svesno i planirano ili na
bitacija i si.) brak bez dece" predstavlja u neodreeni rok odlau roditeljstvo ili ele da ga
dobrom delu ivotne istorije pojedinca samo se potpuno lie. Prema istraivanju nemake
aktuelno stanje koje je podlono izmenama. autorke, osnovni razlog ili motiv za takvo
Otuda se u istraivanjima ovog fenomena post- ponaanje lei u ambivalentnoj situaciji ena
avlja znaajno pitanje razgranienja odnosno koje se odluuju na ovaj korak a koje ele da
definisanja pojave. Nemaka autorka predlae ostvare karijeru i visoke zarade sa jedne strane, i
da se pod brakom bez dece" tretiraju situacije sa druge, koje smatraju da roditeljstvo odnosno
kada venani partneri nemaju brano priznatu materinstvo podrazumeva potpuno posveivanje
decu i ne ive zajedno sa decom u istom doma- deci, tj. prestanak rada i zaraivanja. Odustaja-
instvu. Ova definicija ima u vidu socijalno nje od dece u situaciji ovih suprotnih vrednos-
roditeljstvo, a ne i bioloko (R. Nave-Herz und nih orijentacija, prema ovoj autorki, znai u
Markefka, 1989:378). stvari odreenu vrstu strategije reavanja inter-
Meutim, tekoe u definisanju ove poja- nog konflikta (R. Nave-Herz und Markefka,
ve proizilaze iz jo jednog znaajnog momenta: 1989:383). Ista autorka, meutim, ukazuje da
utvrivanje uzroka nastanka i opstanka ovih postoji i obrnuta vrsta ustruavanja ena od
brakova tek omoguava uspostavljanje stvarne raanja, a to je u situaciji nezaposlenosti i eka-
predstave i stanja u pogledu uea i rasta ove nja na posao, to u svojoj ukupnosti ukazuje da
pojave u savremenim drutvima. Ve citirana u sluaju ena jo uvek nije prevaziena ideo-
nemaka istraivaica ukazuje na pet tipova loka i stvarna suprotnost izmeu rada i poro-
brakova bez dece" sobirom na nain i uzroke dice. Jedna amerika autorka koja se takoe
njihovog nastanka. To su: dugotrajno bavila dobrovoljnim liavanjem od
roditeljstva u braku konstatovala je na osnovu
vie amerikih istraivanja da je primarni motiv
(u 79% ispitivanih sluajeva) sloboda od
A. Medicinski 1. organski uzroci odgovornosti za brigu i staranje o detetu i odatle
razlozi: (biolok vie prilika za samoispunje-nje i spontanu mo-
i sterilitet) bilnost pojedinca odnosno partnera. Sa mnogo
2. psihosomatski niom uestanou pojavljuju se motivi ostvari-
uzroci vanja veeg zadovoljstva i razumevanja u bra-
B. Svesno i planirano noj zajednici, enina karijera, novane predno-
3. doivotno bez sti, pa i do takvih motiva kao stoje miljenje
odbacivanje dece daje savremeni svet uopte nepovoljan za decu i
roditeljstva: 4. odricanje na njihovo odrastanje. (Sh. Houseknecht, 1987).
odreeni rok Istraivanja i u Nemakoj i u Americi
C. Jo neispunjena ukazuju, meutim, da brakovi bez dece" u
elja za 5. prolazni, svom bliem i daljem drutvenom okruenju
decom privremeni brak nailaze i danas na dosta predrasuda, negativnog
bez dece. etiketiranja, pa ak i diksriminacije. Tako, na
primer, u nekim nemakim federalnim drava-
ma suprunici bez dece plaaju mnogo vee
poreze na svoje prihode, to predstavlja svakako
U ovom momentu zanemariemo razloge jedan vid drutvenog i dravnog sankcionisanja
medicinski uzrokovanog steriliteta i njegove takvog ponaanja. Ali ovakvom predrasudnom
savremene rasprostranjenosti. Samo emo stavu podleu i sami praktiari ove forme braka,
ukazati da prilikom ocene o udelu tih uzroka budui da pristaju da svoju situaciju sameravaju
treba imati u vidu izuzetno snaan porast normalnom obrascu" braka sa decom, zbog
medicinskih saznanja i tehnolokih dostignua ega na svoj brak gledaju kao Jo uvek nedo-

13
vren" odnos, odnosno ometenu porodicu", a Uzorci ispitivanih porodica najee
ne kao na alternativnu ivotnu formu i legitimni potiu sa klinika ili iz sudske prakse, te prema
individualni izbor. (Nave-Herz und Markefka, tome nisu reprezentativni za populaciju. Poto
1989:385). pre 1970. ne postoje nikakva pouzdanija sazna-
nja o pojavi, to je veoma teko njeno
5. Zlostavljanje dece u porodici hronoloko praenje i uporeivanje. Sve ovo
upozorava da postojea saznanja o rasprorstra-
U ovoj raspravi oganiiemo se na pos- njenosti pojave u razvijenim drutvima treba
matranje zlostavljanja dece u porodici, mada u uzeti sa krajnjom rezervom. Procene se kreu
savremenom drutvu izvan porodice postoji od optimistikih 6000 sluajeva godinje za
itav niz drugih oblika zloupotrebe dece, poev- Ameriku (Gil, 1971), do realistinije ali i zapa-
i od eksploatacije u radu, preko deje prosti- njujue cifre od 100. 000 sluajeva godinje
tucije, pronje, narkomanije, trgovine dejim (Lights, 1974) na bazi ponovljene ankete. Empi-
organima itd. Za najvei deo dece na svetu rijska ispitivanja roditelja da li i koliko upotre-
siromatvo je osnovni problem koji determinie bljavaju batine u disciplinovanju dece donelo je
sve ostale oblike zapostvaljanja i zloupotrebe najpreciznije podatke za procenu, s tim to su iz
dece izvan ali i u porodici. uzorka izostavljenje jednoroditeljske porodice.
Problem zlostavljanja dece u porodici je Prema podacima iz jedne amerike studije,
delikatan problem sa kojim se teko hvata u priblino troje od 100 dece godinje je tueno,
kotac jer je uglavnom nevidljiv. Otuda se udarano i amarano od strane svojih roditelja
nauka sa njim suouava sa velikim zakanje- dok je osam od sto imalo bar jednom takvo
njem. Prema pregledu koji je obavljen za vodei iskustvo u svom detinjstvu. Napokon, troje od
struni asopis u sociologiji porodice u periodu 100 dece je odrastalo pod stalnim roditeljskim
od 1939. do 1970. godine nije mogao da se pretnjama noem ili pitoljem, a isti procenat je
pronae naslov koji je sadravao re nasilje u imalo i prilike da oseti upotrebu ovih sredstava
porodici. (O 'Brien, 1971). Slobodno se moe na sebi. (S. K. Steinmetz: 1987:736). U Nema-
tvrditi daje neosetljivosti nauke za ovaj problem koj, prema empirijskim istraivanjima u anke-
doprinela njena temeljna ideologiziranost koja tama oko 8% nemakih roditelja priznaje daje
je proizvodila samo glorifikaciju pozitivnih tuklo svoju decu (L. de Mause, 1974: 42).
porodinih vrednosti a odbacivala da sagleda Nema mnogo teorijskih pokuaja da se
neprijatne strane ivota u savremenoj porodici. ova pojava objasni. Oni uglavnom poivaju na
U Americi je 1962 medicinski potvren teorijama koje naglasak stavljaju na indivi-
simptom pretuenog deteta" (Kempe, C. H. et dualne inoce, sociopsiholoke inioce i socio-
ali), a tek 1970. godine se pojavljuje prva socio- kulturne inioce. Prema jednom psihoanali-
loka studija koja na nacionalnom uzorku ras- tikom uvidu u ovu pojavu konstatuje se daje
pravlja o pojavi, nastoji da utvrdi uzroke, obim i visoka brutalnost postupanja prema deci gotovo
mogue poristupe sanaciji i terapiji pogoenih civilizacijska odlika oveka jer samo je druga
porodica i dece (David E. Gil). Ovaj autor daje i polovina ovog stolea liena izrazitijih oblika
prvu definiciju zlostavljane dece u porodici koja ove vrste nasilja nad decom (Llozd de Mause,
je iroko prihvaena a glasi: fiziko zlostav- 1974). Ovaj autor smatra da se objanjenje po-
ljanje dece je namerna upotreba fizike snage ili jave nalazi i stalnom stavu neprijateljstva odras-
namerno proputanje da se uine neke radnje od lih prema deci poto im deca slue za projekciju
strane roditelja ili drugog staratelja u toku inter- vlastitim strahova i neizvesnosti. To neprija-
akcije sa detetom u toku njegovog odgajanja teljstvo se ublaava ili poinje da nestaje kada
koji imaju za svrhu da se dete povredi, ozledi ili odrasli poinju da razumevaju vlastitete straho-
uniti". (1973:115). Razlog to se toliko odugo- ve iz detinjstva i prestaju da ih projektuju na
vlailo sa otkrivanjem" pojave i raspravama o svoju decu. U tom smislu psihoanaliza moe da
njoj u akademskim krugovima i iroj javnosti, poslui kao znaajno preventivno sredstvo u
lei u postojanju jo uvek snane kontradikcije smanjivanju intenziteta i rairenosti ove pojave.
u sameravanju odnosa privatnosti i javnosti u Ovo objanjenje, bar to se tie evropskog civi-
modernoj porodici. lizacijskog kruga, poziva se na ustanovljene

14
regularne prakse ritualnog rtvovanja dece.
Takav sluaj je poslednji put zabeleen u voditi rauna o empirijskim istraivanjima koja
Evropi u Nemakoj u 16. veku (Steinmetz, upozoravaju daje zlostavljanje dece u porodici
1987:728). I u naoj kulturi zabeleeni su endemska pojava" (Gil, 1971: 127) jer se
primeri rtvovanja dece, ali i rasprostranjeno upotreba sile u vaspitavanju tretira kao gotovo
neprijateljsko dranje odraslih prema deci normalno pedagoko sredstvo. Jedna druga
(arko Trebjeanin, 1991). amerika autorka podrava tezu da na poro-
Najnovije objanjenje porasta fizikog dino nasilje utie socijalni okvir uenja agre-
zlostavljanja dece nudi i teorija nostalginog" sivnog ponaanja" (S. Steinmetz, 1987:. 750) te
pristupa detetu od strane odraslih prema kojoj smatra da za objanjenje injenice daje Amerika
dete simbolizuje prolost koja nepovratno ie- jedna od zemalja sa najveom zastupljenou
zava (Ch. Jenks, 1996). Ali ova teorija ipak vie zlostavljane dece u porodicama treba povezati
objanjava poveanu okrenutost drutva i odras- sa injenicom daje to i zemlja sa najveim
lih prema populaciji dece nego to objanjava stopama kriminaliteta. Uopte treba smatrati da
pobude za njihovo masovno zlostavljanje. svi oblici drutvene agresije koji su prisutni u
Pretenija su nastojanja da se ove pojave drutvu utiu na poveavanje agresije u
objasne iskljuivo individualnom nepri-lagoe- porodici. O tome ubedljivo svedoe podaci iz
nou ili nastranou roditelja sa im ne bi nesistematskih istraivanja u naoj zemlji koji
smelo da se preteruje. Bez obzira koliko ovi sasvim pouzdano ukazuju na poveavanje
inioci bili stvarno prisutni u konkretnim poro- intenziteta agresivnosti u porodicama u toku
dinim situacijama, ne bi smeli da budu isk- ratova koji su se odvijali na bivim jugoslo-
ljueni iri drutveni inioci koji omoguavaju venskim teritorijama. (A. Mili, 1995, M.
roditeljima takve zloupotrebe dece. Trebalo bi Blagojevi, 2000).

15
Poglavlje 2
Pojmovne i istorijske dimenzije detinjstva
Nenadi Mile

1. POJMOVNE DIMENZIJE DETINJSTVA

Sociologija najee polazi od stvar koje na odnos izmeu uzroka i posledice i ine da
prvi pogled izgledaju kao da su toliko jednostavne naturalizovana drutvena konstrukcija (rodovi
da ne zavreuju da se pominju, da bi na kraju, kao polni habitus, /a mi bismo dodali i doba kao
nasuprot svakom oekivanju, otkrila neto to se starosni habitus/) izgleda kao prirodna osnova
pokazalo veoma vanim i znaajnim. Bolje rei, proizvoljne podele koja je u osnovi i stvarnosti i
za stvari koje na poetku izgledaju kao da su predstave o stvarnosti (Burdje, 2001:8). Dobnost
jednostavne, sociologija na kraju utvrdi da su kao starosni habitus je neto to je najprirodnije u
veoma sloene ali da se naprosto radilo o strukturi drutva, prirodnije ak i od podele
njihovom pojednostavljivanju. Gaston Baelar izmeu polova, a da i ne govorimo o podeli na
(Bachelard, Gaston) lepo kae: Ono to je osnovu boje koe. Ukoliko podrazumeva borbu
jednostavno uvek i iskljuivo je ono to je protiv svih oblika vladavine, demokratija mora
pojedonostavljeno. ukljuiti i borbu protiv vladavine koja se
Ukljuivanjem dobnih drutvenih odnosa u uspostavlja na osnovu dobnih drutvenih odnosa.
svoje analize sociologija postaje posebno moan Dobna perspektiva sociologije detinjstva je
oblik analize drutva u celini. Ona je to pokazala i uspela raskrinkati mehanizme i institucije koje su
u sluaju analiza rodnih odnosa. Epistemoloku odgovorne za pojednostavljivanje i vulgarizovanje
distinkciju, koju je feministika teorija rodnih detinjstva kao bioloke oiglednosti. Dobna
odnosa uvela u socioloku analizu: da je pol perspektiva kao novi pristup prouavanju
bioloka, a rod drutvena kategorija, moemo detinjstva polazi od epistemolokih pretpostavki
primeniti i na dobnu perspektivu uzrasne nove paradigme za sociologiju detinjstva, a koja
strukture, s tom razlikom da je uzrast bioloka, a detinjstvo tumai kao kulturni proizvod odreenih
dobnost drutvena kategorija. drutvenih uslova i odnosa (Prout and James,
Izmeu biolokih i drutvenih injenica 2005:56-80). Ovom teorijskom pristupu je uspelo
ivota ne moe nuno stajati znak jednakosti, a da demontira procese koji su odgovorni za
ipak se dogaa da se ove dve injenice ujedinjuju. pretvaranje istorije detinjstva u prirodu. Znaenje
Poput polnih drutvenih odnosa i uzrasni odnosi izraza priroda ovde je izmenjeno. U ovom
su veoma uobiajena stvarnost, i stoga se i oni sluaju izraz priroda oznaava stav koji se ne
doivljavaju i predstavljaju kao da su prirodni. dovodi u pitanje, neto o emu se ne raspravlja,
Bioloke oiglednosti i vrlo realne posledice koje to se uzima zdravo za gotovo. Sociologija je
je proizveo u telima i mozgovima dugi kolektivni uspela da se konstituie kao nauna disciplina
rad socijalizacije biolokog i biologizacije upravo zahvaljujui svojoj sposobnosti da svaki
drutvenog ujedinjuju se u zaveri da preokrenu stav o tome da su neki odnosi ili strukture
prirodni dovede u pitanje. Paradigma o specifine za nju samu, karakteristike koje ni u
detinjstvu kao drutvenoj pojavi, instituciji kao kom sluaju nisu pozajmljene iz osnovne pojave
drutvenom konstruktu ne znai da se njegovim (Horkhajmer, 2009:349-350). Naime, detinjstvo
istorizovanjem treba obespriroditi deji ivot. ne postoji izvan drutvenog konteksta i zato je
Naprosto se radi o promeni pristupa, novoj vano otkriti drutveni i kulturni znaaj biolokih
paradigmi koja polazi od pretpostavke da je faktora.
detinjstvo socijalni i kulturni konstrukt, a ne Detinjstvo poinje u taki u kojoj se otkriva
bioloka injenica ivota. drutveni kontekst biolokih faktora, ili, kako stoji
Uvek postoji rizik da se odreeni istorijski kod antropologa Dejna La Fontena (Jean S. La
mehanizmi i institucije koji nisu prestajali u Fontaine): Nezrelost dece je bioloka injenica
toku istorije da bioloke injenice izvlae iz ivota, ali nain na koji se ta nezrelost shvata i
istorije uzimaju kao privilegovani predmeti i dobija na znaaju jeste injenica kulture (La
tumae kao da su prirodni. Deji vrtii, kole, Fontaine, 1979). Ontiki gledano, opstanak
mediji, internet i druge hiper-organizovane i ljudskog roda se zasniva na biolokim faktorima,
kurikularne totalne ustanove su privilegovane ali ne zavisi pre svega od njih. Opstanak i razvoj
kulturne institucije koje kao deje okruenje mogu ljudi zavisi od kulturnih i istorijskih faktora: ako
osnaivati faktore novog isezavanja detinjstva. ne uspemo da se snaemo u kulturnom okruenju
Deca ne mogu poput odraslih definisati svoje nije kriva kultura. Uzroke svemu to se dogaa u
okruenje kao carstvo kojim oni gospodare. Ono ljudskom ivotu moramo traiti u delatnosti samih
im se uvek spolja namee kao diferencirana ljudi i njihovim promenama. Probabilistike
stvarnost, i to uz aroganciju odraslih. kataklizmike mogunosti se ne raunaju.
Diferencirano i artificijelno okruenje, koga uz Detinjstvo spada u ontiku dimenziju ljudskog
stalni rizik kontroliu odrasli, neprijateljski se ivota. Dobna se perspektiva usmerava na
postavlja prema deci. Artificijelno okruenje istraivanja naina na koja se uzrasnost shvata, a
ograniava i zakida decu za njihov integralni svet to znai da se interesuje za dete kao kulturno
i celovito iskustvo. Ekskomunicirana iz svog otkrie, a i kada se interesuje za bioloke
integralnog sveta, deca i mladi sebe doivljavaju injenice ivota, ona ih istrauje sa stanovita
na dezintegrisan nain. U fragmentiranom naina na koji se one shvataju i dobijaju na
okruenju deca ue da je svet nejedinstven, znaaju (Manhajm, 2009:350; Praut i Dejms,
nepovezan i nezavisan. Potreba za environmenta- 2004:51-52; Burdje, 2001:4-10).
listikim pristupom svetu primarno pripada deci, Sve do 70-tih godina prolog veka
jer je jedinstvena prirodna sredina osnovna sociologija nije otkrila znaenje dobnih odnosa i
pretpostavka za njihov razvoj. naina ivota dece. U ranom periodu moderna
S druge strane, dobna perspektiva otkriva da drutva nisu pridavala veu vanost staranju o
se uspostavljeni dobni poredak doivljava kao da deci, a jo manje njihovom delovanju.
je naturalizovana drutvena konstukcija, i da Socijalizovanje putem obrazovanja je bio jedini
upravo takva njegova predstava pomae ideal za koga su vezivali decu i njihovo delovanje.
njegovom odravanju. Nova dobna perspektiva ne I ovaj se ideal rasprio poput ideologije, najpre
porie da se dobni odnosi koji su izuzetno usled katastrofa XX veka, a kasnije kao posledica
uobiajeni drutveni odnosi zasnivaju na procesa karakteristikih za riziko drutvo
telesnim svojstvima mladosti i odraslosti, ali istie kasne modernosti. Nove socioloke perspektive su
da to ne znai da se oni mogu izvesti iz ponovo usredsreene na odraslost, a ne na
naturalistike injenice ivota. Ovom vanom detinjstvo, tako da su deca i mladi od koleteralne
saznanju Karl Manhajm daje veliki znaaj u tete u vreme ekonomskih kriza i velikih ratova
definisanju generacije. Zakljuak koji izvodi za XX veka napredovala do koleteralne tete
generaciju vai i za detinjstvo: u krajnjem sluaju procesa vlastite tranzicije u odraslost u liberalnoj
ne zasnivaju se na biolokom ritmu roenja i demokratiji XXI veka. Stoga i ne treba da se
uzrasnim promenama. Ako se neto zasniva na udimo da meu uglednijim sociolozima nema
nekom faktoru ne znai da se ono obavezno moe poznatijeg imena koje se posvetilo prouavanju
izvesti iz tog faktora ili da se podrazumeva u detinjstva i dobne strukture iji je ono sutinski
njemu. Ako se neka pojava zasniva na drugoj, deo (Ambert, Anne-Marie).
ona ne moe postojati bez te druge pojave; Nakon konstitusanja sociologije detinjstva,
meutim, ona poseduje odreene karakteristike ivot dece je postao znaajna dimenzija njenih
17
istraivanja. Dobna perspektiva je doprinela da u svih drugih istorijskih mehanizama i institucija
sociolokom diskursu o detinjstvu deca ne oko sebe. Detinjstvo se ne doivljava kao aktivni
figuriraju kao epifenomen odraslosti, a niti se istorijski inilac, zato se i dogaa da se o dejim
dobni drutveni odnosi podvode pod istorijske rtvama (stradalim u ratu, umrlim od gladi u
mehanizme koji su inherentni odraslosti. Drutvo ekonomskim i politikim krizama) moralizuje ili
je dobilo jo jednu vanu dimenziju detinjstvo, i ideologizuje, ali da se one ne raunaju. U tom se
naprosto prestalo da funkcionie kao pogledu nije nita promenilo do dana dananjeg.
adultocentrina realnost. Dobna perspektiva je U tradicionalno usmerenim drutvima relativna
takoe pomogla da univerzalne antropoloke indiferentnost prema deci i dalje postoji: u njima
kategorije sloboda, jednakost, bogatstvo, ljudska deja prava ili potreba za priznanjem detinjstva
prava i slino stvarno postanu univerzalne: nisu na prvom mestu. Dobnim perspektivama se
postale su potreba ili zahtev i dece i odraslih. prigovara da se zalaganjem za priznanje detinjstva
Bez bavljenja detinjstvom ne moe se adekvatno atakuje na prirodnu hijerarhiju porodinih uloga,
objasniti drutveno, kategorini su Denks i pa ak i na svetu ulogu porodice, a ide se ak i
Praut (James, Jenks and Prout, 1998). Detinjstvu dotle da se optuuju za potkopavanje samih
je priznato da je homologno odraslosti. temelja drutva.
Dete je ljudsko bie koje moemo Ironija dobne socioloke perspektive je u
pretpostaviti svakom drugom ljudskom biu, a tome to ona nain ponaanja dece stavlja u
detinjstvo drutvena institucija koju moemo kontekst kritike naina na koji odrasli vide nain
pretpostaviti svakoj drugoj instituciji. Detinjstvo na koji se deca ponaaju. Postojanje
je drutvena kategorija koju nije mogue objasniti Konvencionalnog shvatanja deteta na svom
ukoliko se drimo injenice da se ono zasniva na mestu (engl. proper children) ne znai da postoji
biolokom faktoru, a niti se moe izvesti iz njega. jedan nain na koji se deca trebaju ponaati, nego
Uostalo, ni jedna se drutvena pojava ne moe ukazuje na injenicu da postoji nain ponaanja
neposredno izvesti iz prirodnih inilaca, ma dece. Sociologija kritikuje svako konvencionalno
koliko se na njima zasnivala. Uzmimo primer shvatanje (navika i obiaj), pa samim tim i
prisnosti odraslih prema deci ili privrenost dece konvencionalno shvatanje detinjstva, zato to nas
roditeljima. Ovaj emotivni odnos se ne moe ona sputavaju u priznavanju da je deji ivot
podvesti pod prirodnu reakciju odraslih odnosno jednako delatan i valjan kao i odraslost. Priznanje
dece. Privrenost dece nije instinktivan proces, detinjstva spada u boemski ideal sociologije, jer
iako se zbog njega pojavljaju razni oblici predstavlja jedan od oblika leenja sopstva.
frustriranosti (strah od nepoznate osobe, strah od Dobna socioloka perspektiva aktivno
razdvajanja ili da e biti naputena, strah od doprinosi saznanju da detinjstvo nije izvor
nestajanja ili smrti) (Zlotovic, 1989). Ako se samo ogranienja i uvreda, nego da je najvredniji deo
letimino osvrnemo na probleme zapostavljanja, onoga to ovek u bitnom smislu jeste. Deca
zlostavljanja i iskoritavanja dece, teza o prisnosti zasluuju da budu priznata kao deca, zasluuju
ili instinktivnoj privrenosti pada u vodu (Saton- da se uje njihov glas. Budui da nema ni
Smit, 1989:38-39). jednog dobrog razloga da ne doe do priznanja
Dobna socioloka perspektiva dodatno detinjstva uprkos injenici da se o njemu i dalje
radikalizuje odnose prema biolokoj oiglednosti iri degradirajua slika dobna perspektiva ne
boji koe, polu, ivotnoj sredini posebno kada otkriva detinjstvo nego ga konstruie. Nasuprot
ukljuuje probleme detinjstva. Detinjstvo se jo civilizacijskom napretku, detinjstvo i predstave o
uvek u odreenim slojevima drutva doivljava detinjstvu su i dalje u senci odraslosti. Proaktivna
prevashodno kao bioloka oiglednost, a tek uloga dece i mladih aktivno se suoavaju sa
potom o njemu sude kao o drutvenoj injenici. trajnim strukturalnim (stratifikacijskim i
Istorijski gledano, detinjstvo je dugovean i sistemskim) ogranienjima kao i sa novim
inertan fenomen koji sporo i jednolino napreduje izazovima i rizicima postindustrijskog drutva
kroz vreme, stoga ga i doivljavamo kao da se dobni je kapital od velikog znaaja. Priznanjem
radi o evolutivnoj promeni, a ne o drutvenom i detinjstva ovaj se kapital potpuno oslobaa. Da bi
kulturnom konstruktu. dolo do toga, mladi moraju prvo sebe kulturno
Zbog takve svoje vremenske inertnosti ono proistiti od potcenjivakog samopredstavljanja.
je, iako smeteno u samo sredite drutvenog Poslednjih decenija XX veka nominovano je
ivota, jedva primetno u odnosu na brze promena i priznanje detinjstva (Nenadi, 2010:265-283).
18
Politika priznanja detinjstva polazi od necivilizovan. Veza izmeu detinjstva,
pretpostavke da detinjstvo ima jednaku vrednost primitivizma i iracionalnosti, ili prelogizma,
kao i odraslost. Potrebu za njegovim priznanjem obeleava na savremeni doivljaj detinjstva. On
treba izjednaiti sa sa zahtevom za priznanjem se rodio kod Rusoa, ali pripada istoriji XX veka.
kultura, rodnom jednakou ili jednakou svih On je tek nedavno preao iz psiholokih,
ivih bia (specizmom). Kao to diskurs o rodnoj i pedagokih, psihijatrijskih i psihoanalitikih
rasnoj nejednakosti, odnosno specizmu (propust teorija u opte mnjenje... (Arijes, 1989:166).
da se, s obzirom na pripadnost vrsti ili Zapadnocentrina antropologija poiva na
karakteristike tipine za neku vrstu, bilo kojem ideolokom gleditu po kome su narodi izvan
svjesnom biu prida jednak obzir i potovanje' /J. zapadnog kulturnog kruga primitivni i
Dunayer/) nije odmah primljen s oduevljenjem, necivilizovani, a upravo takva slika divljaka
tako se i diskurs o priznanju detinjstva prihvata s preneta je i na decu: dete je divljak u naem
nevericom i uenjem. Priznavanje detinjstva dvoritu ili naem domu.
dovodi u sumnju sva naturalistika i Stvari su se vremenom promenile, ali ne do
esencijalistika gledita koja su isupala kraja. Naalost, lake je prihvaena injenica da
detinjstvo iz drutvenog i kulturnog konteksta. se razlike mogu izjednaiti nego da ne postoje
Nasuprot svima koji misle da se sa idejom potpuno drugaiji kada je re o kulturi, rasi, polu
jednakog priznanja ne postie mnogo, ova ideja je ili uzrastu. Deci je priznata jednakost, to
sve prisutnija u naunoj zajednici (Gatman, 2003). dokazuju i deja prava, ali se i dalje s njima
Potreba za priznanjem detinjstva nema nita postupa kao da su potpuno drugaija. Ni kola nije
zajedniko sa sentimentalizacijom detinjstva, uinila mnogo na tom planu iako se to od nje
praksom populariziranja porodice kao oekivalo. Pedagozi (nastavnici) o deci i danas
sentimentalne institucije. Sociologija na detinjstvo sude iz pozicije da su deca drugaija, ne daju
ne gleda kao na ivotni put dece kojim upravljaju glasa deci, ne putaju ih da ona govore.
sentimentalnost, uvaavanje, uljudnost i Istorijski gledano, kolstvo je proeto obrascem
humanost, nego kao na realnu poziciju koju deca detinjstva kao tabulae rasae: deji ivot pre
zauzimaju u konkretnom drutvu. Njen predmet ulaska u kolu se brie Drutveni ivot i kultura
ini splet socijalnih i kulturnih injenica za koje dece za kolu poinje od dana kada deca dou u
se moe rei da detinjstvo ine drutvenom dodir sa kolskim ivotom i kolskom kulturom.
institucijom Isterivanje ranog detinjstva iz kole ima svoj
Sociologija detinjstva je preokupirana potmuli zadatak da prikrije jedan paradoks
potrebom, odnosno zahtevom za jednakim paradoks da su deca pre nego su dola u kolu
priznanjem dece. Slini zahtevi su se pojavili u nauila vie nego to se u koli moe nauiti.
drugoj polovini XX veka, a odnosnili su se na Nauila su govoriti, razlikovati dobro i zlo,
priznanje rasne, kulturne i rodne jednakost, ali i prihvatati svet kao jedinstvenu celinu i slino.
na environmentalistike probleme. Dete je uvek Brisanje svega toga, pa ak i seanja na to, da bi
neto vie od pasivnog objekata nesavrene se urezala kolska kultura jeste paradoks
drutvenosti, a detinjstvo neto vie od obrazovanja. U svojoj psihoanalizi Sigmund Frojd
subalterne uzrasne grupe. Diskurs o detinjstvu kao je otkrio da je potiskivanje proivljenog
drutvenom i kulturnom konstruktu kategorija detinjstva, zapravo, traumatina stvar na ije se
pomak je od funkcije ka znaenju (Crick). razreenje kad-tad mora vratiti. Institucionalno
Nakon otkrivanja ideje i davanja znaenja nasilje nad detinjstvom dovelo je do krize
detinjstvu o njemu se vie ne razmilja kao o savremenog obrazovanja, koja se manifesuje pre
prirodnoj injenici, a to znai iz pozicije svega kroz sukob kolske kulture i kulture mladih.
nezrelosti i zavisnosti. Sociologija detinjstva se Po ko zna koji put se potvruje da su i najvei
suprostavlja logici odrasle osobe koja decu kulturni i civilizacijski koraci odraslih tek mali
doivljava pre svega kao mlade ljude koji su koraci za decu i mlade!
razliiti, tj. kao nezrela, nesavrena, bespomona, kolska ideologija, a na tragu tradicionalne
ranjiva i zavisna bia. Gledano iz perspektive pedagogije i psihologije, i dalje gleda na
zapadnocentrine antropoloke tradicije detinjstvo kao na neto to je unutranje
razliitost je eufemizam za drugost, kulturno- drugaije. Neophodno je uoiti razliku izmeu
antropoloki koncept po kome biti drugaiji neposredno drugaijeg, odnosno drugaijeg u
zapravo znai biti primitivan, divlji ili naoj blizini, i drugaijeg koji je udaljen od nas,
19
tj. unutranje i spoljanje drugaije... (Fabijati, model deteta kao odraslog s manjkavou
Maligati i Matera, 2002:15). Drugaije koje je uitelja stavlja u poziciju da sve to se ui, deci
udaljeno, spoljanje drugaije esto je blie od daje u onom obliku u kojem se odrasli njime
naposrednog drugaijeg, drugaijeg u naoj slue. Najvea tajna modernog obrazovanja i
blizini. Nisu samo kultura, religija, rasa i pol jeste u tome da se sve ono to se deci daje ne daje
drugaije u naoj blizini (Mark Oe). I uzrast u obliku u kome se odrasli njime slue, nego u
(deca) su drugaje koje poinje u naoj obliku u kome ga deca mogu prihvatiti i razumeti.
neposrednoj blizini. Ovo blisko, unutranje Stvari su se pomakle s mesta, ali jo uvek ne
drugaiji ostalo je nevidljivo za pedagogiju. Veo toliko da se nastavnici oseaju komotno da uu u
utanja o detinjstvu kao unutranjem drugaijem iskustvo deteta i uvae ga s veim potovanjem
naneo je ogromnu tetu i deci i pedagozima (Mead, 2003:302).
(uiteljima). Deji ivot trpi veliku tetu od strane Fridrih Nie je iveo u uverenju da ideal
nepriznavanja detinjstva. autentinosti mlade due moe postati imperativ
Bioloka distanca izmeu nejake i nezrele novovekovnog pojma obrazovanja. U isticanju
osobe i odraslih uvek e postojati, ali zato ovog ideala Nie se poziva na Pindarovu formulu:
kulturna dinstanca izmeu njih mora izgubiti Postani onaj koji jesi!. Diskurs o
znaenje nejednakosti. Bez te jednakosti novovekovnom pojmu obrazovanja polazi od toga
demokratija nema smisla. Staviti se u socijalnu ili da norma koja se priznaje kao sveta, uzor (Bild)
kulturnu poziciju deteta, posebno ako se radi o prema kome se obrazovanje (Bildung) orijentie,
sasvim malom detetu, ini se nemoguom upravo nije neka veita ideja, ve pre klica,
misijom ak i za uitelje. Sve do XIX veka mnogi dispozicija, odreenje koje tek treba ispuniti,
se uitelji nisu mogli staviti u poziciju deteta, iako ostvariti (Asman, 2002:80). Ni pre ni posle Niea
je pedagogija ranije pokazala da to nije nemogua nije niko toliko insistirao na obrazovanju kao
misija. Nivo profesionalnosti uitelja i danas treba produktivnom nemiru traganja. On upozorava
meriti nainom pedagokog pozicioniranja mladu duu da ne treba da ivi sa svojim vreme-
nastavnika u odnosu na detinjstvo. Pedagoko nom i njegovim ljudima s javnim miljenjem:
pozicioniranje uitelja stoji nasuprot infantilnoj Nekom dalekom pokolenju naa epoha moe
fiksaciji male dece na roditelje, a pre svega na izgledati najmranija i najneizvesnija, zato to je
majku. Hipotetiki gledano, fiksacija uenika na najneoveniji deo istorije. Nie upuuje mladu
uitelje samu nastavnu delatnost ini izlinom, duu na to da sledi glas svoje savesti, koja
naroito u niim razredima. Infantilna fiksacija govori: 'Budi ono to jesi! Sve ono to sada ini,
ugroava poziciju i delatnost uitelja, zato se on i misli i emu stremi to sve nisi ti'... Niko ne
trudi da vaspitnim i didaktikim merama moe da sagradi most kojim e upravo ti moi da
pomogne ueniku da se oslobodi takve fiksacije. pree preko reke ivota, niko osim tebe samog
Ideal obrazovanja ne sme biti ni permisivna (Nie, 1987:8-9).
fiksacija uitelja na svet deteta, ni fiksacija dece Detinjstvo je otkriveno kao drutvena
na svet odraslog. Ono to kolu ini moguom reakcija detetovog procesa postajanja u svetu
jeste otvoreni dijalog izmeu uitelja i uenika: odraslih. Detinjstvo treba izuavati predlae
deca svoj identitet formiraju dijalogu, a ne na Igor Sejmonovi Kon ne samo kao produkt
osnovu ve definisanih socijalih uloga, stavova ili socijalizacije, drutvene akcije odraslih, ve i kao
miljanja. autonomnu sociokulturnu realnost, svojevrsnu
Stavljanje nastavnika u poziciju deteta za supkulturu koja ima svoj vlastiti jezik, strukturu,
pedagoge odavno nije nereiv problem. Uzlazna funkciju, pa i tradiciju. Ako su do sada naunici
linija veze izmeu obrazovanja i detinjstva, gledali na detinjstvo oima odraslih, onda sada
ispoljena kroz uvaavanja iskustva deteta, uverila oni ele da promene ugao gledanja i pogledaju na
je Dorda Mida da odrasli mogu da se postave u svet odraslih kroz prizmu dejeg doivljavanja
poziciju deteta. Podseajui na literaturu iz XVI, (Kon, 1989, 100).
XVII, pa i XVIII veka on kae da u njoj moete
naii na decu s kojom se postupa kao s malim *
odraslima. Pogreno je na decu gledati kako
objanjava D. Mid kao na odrasle s Istorijski gledano, nepriznanje detinjstva kao
manjkavou koje treba disciplinirati kako bi i njegovo naopako priznanje obeleilo je skoro
bila dovedena do uzornog dranja. Tradicionalni celokupnu istoriju detinjstva. Zahtev za
20
priznanjem dobija na znaaju posredstvom to njihov ukupni ivot u osnovi ne zavisi od
pretpostavljenih veza izmeu priznanja i njihove indivudualne biografije iz doba detinjstva.
identiteta. Identitet oznaava neto kao Detinjstvo je ostalo nevidljivo zato to je naizgled
(samo)razumevanje osobe naime, to ko je ona previe obino, jednostavno, svakidanje i
njene fundamentalno definiue karakteristike kao neproblematino. Podruje javnog ivota a to je
ljudskih bia (Tejlor, 2003:33). I identitet deteta samo ivot odraslih mnogo je sloenije,
je kao i na identitet delimino oblikovan neobinije, nesvakidanje, tj. problematinije od
priznanjem ili njegovim odsustvom, a esto i sfere privatnosti, a posebno od depriviranog
naopakim priznanjem od strane drugih. Deca trpe detinjstva u njegovom sreditu. Javni istup je
stvarnu tetu, stvarno izoblienje, ukoliko im ljudi prikladan ako u njemu nastupa odrasla muka
ili zajednica oko njih uzvraaju slikom koja je osoba, ali ne i dete ili ena. Zabrana pristupa deci
ograniavajua, poniavajua ili prezriva. i eni na javnom mestu jedna je od najstarijih
Nepriznavanje ili naopako priznavanje odista kulturnih institucija. Privatnost je spoljna strana
moe da nanese tetu, budui da predstavlja oblik odnosa i odluka, okrenuta unutra i uinjena
tlaenja tim to nekoga zatvara u laan, iskrivljen privatnom (Bek, 2001:). Javni sud, a to uvek
i redukovan nain bivstvovanja (Ibid.). Burdije znai moralni sud, o deci se donosi samo u sluaju
ovaj oblik tlaenja naziva simboliko nasilje krenja ili nepotovanja javnih principa. Podruje
(Burdije, 1998: 143-158; 2001). Nepriznavanje ili privatnosti unutar graanske porodice ivot
naopako priznanje dece ostavlja iste posledice ogranien na svakodnevnicu, prisno ugnjetavanje
koje nepriznanje ili naopako priznanje ostavlja, na i tiranija intimnosti pripada eni i deci. Upravo
primer, na ene. zato to dele isti ogranieni i deprivirani drutveni
Istorijski gledano, vekovi detinjstva su prostor ene su etiketirane kao nepouzdane,
vekovi u kojima su deca poniavana, kanjavna, nepoverljive i nesigurne. Decu (zajedno sa
tuena, silovana i seksualno zlostavljana (De enama) kao nemarkiranu drutvenu grupu
Mause, 1931). Ideja o detinjstvu priznata je tek grupa koja ne usmerava panju na sebe odlikuje
krajem XVIII veka. Koliko je dug put do njenog receptivnost (sposobnost primanja ili osetljivosti
priznanja svedoi i izraz childhood koga u engle- na neto), izraena empatija i nesebinost. Od
skom jeziku nema pre XII vek (Merriam- dece (i ena) se oekuje da ime se ne uje glas,
Webster). Filip Arijes insistira na injenici da je da nisu na oku. Postoje mnoga javna mesta (trg,
slikarima lik deteta bio nepoznat sve do XII veka: posebne odaje u kuama, kafana, klubovi) na
u tom svetu nema mesta za detinjstvo. U svetu kojima poeljna. Nakon to je moderna porodica
romanskih oblika, sve do kraja XIII veka nema poprimila znaenje privatnosti povuena je jasna
dece obeleene posebnim izrazom, ve odraslih granica izmeu javnog i privatnog. Smetanjem
ljudi, samo smanjenih. To slepilo umetnosti za javne sfere u kafane i klubove stvoreni su uslovi
deju morfologiju uoljivo je, uostalom, u veini za nastajanje javnog mnjenja. Zabrana pristupa
starih civilizacija (Arijes, 1989:58-59). Detinjstvo javnim mestima posledica a ne uzrok njihove
je umetnicima ostalo nevidljivo sve do XVIII apstinencije u javnom ivotu. Rizik, shvaen kao
veka. Na svoje Budi onaj koji jesi! deca su odreena praksa ili iskustvo, deca najee vezuju
morala ekati do druge polovine XX veka. za fiziki prostor izvan kue. Zatita dece velikim
Kroz itavu istoriju modernih drutava, pose- delom podrazumeva regulisanje njihovog uea u
bno onih koja se nazivaju zatvorena drutva, a javnom prostoru gde idu, s kim, na koje vreme,
to su ona koja inkliniraju premodernosti, ljudi su iz kojih razloga i slino a ne u kui. Kua,
bili peokupirani pre svega javnom sferom, shvaena u prostornom i vremenskom smislu kao
drutvenim prostorom odraslih; dok je privatnost, privatna sfera, jedini je drutveni prostor u kome
zapravo jedini drutveni prostor dece, ostala se deca oseaju sigurno (Harden, 2004:244). S
nevidljiva. Smetena u takvo okruenje i takve jedne strane, na pojavu distinkcije javno/privatno
situacijske dimenzije, deca su postala nevidljiva. reaguje se tako da se roditelj stidi vlastite dece
Drutvena teorija je dugo bila slepa i gluva za zato to ih je zatekao u kafani (Sennett,
probleme deje deprivacije u situacijama kakve 1989:122), a s druge strane, sredinom XVIII veka
nameu uslovi intimne tiranije i prisnog u Parizu i Londonu decu iz srednje i vie klase
ugnjetavanja (Ch. Sennett) u porodici. Nevid- esto prebacuju direktno od dadilja u college,
ljivost detinjstva nije posledica stanja u kome su instituciju zaduenu za brigu o deci izmeu sedam
odrasli zakinuti za iskustvo detinjstva, ali ne i zato i jedanaest ili dvanaest godina, pri emu se
21
briga uobiajno tumaila kao neprestano fiziko moi, kao to su: bogatstvo, politika mo,
kanjavanje. Zaputanje dojenadi i dece ima drutveni ugled ili kulturni kapital. Ekonomski
dugu tradiciju u zapadnoj Evropi. Danas sa kapital je osnovni instrument svake moi pa
nevericom itamo Ispovesti an-aka Rusoa samim tim i simbolikog principa vladavine nad
(Rousseau, Jean-Jacques, 1712-1778), francuskog decom. Drutveno blagostanje dece u krajnjoj
filozofa i knjievnika, koji je, iako osniva instanci zavisi od ekonomskog kapitala.
ideje roditeljske ljubavi i psihologije deteta, svojih Dramatino smanjenje bogatstva (ekonomske
petero dece dao u sirotite i dadiljama, ne moi) dramatino smanjuje i simboliku mo.
oseajui pri tome naroitu griu savesti. Detinjstvo je deprivirana oblast drutvenog
Detinjstvo se prvobitno konstruie kao doba ivota: deca su u stanju permanentne
bezazlenosti, ranjivosti i zavisnosti. Zavisnost, prikraenosti, lienosti ili zakinutosti. Kreu se u
zahvalnost, ljubav su drutvene konstrukcije, ogranienom, esto skuenom drutvenom
a ne prirodno stanje. Od kvaliteta odnosa prostoru, ostrvima unutar javnog ivota,
privatnog i javnog (porodice i drutva) zavisie i izolovana u porodino-graanskoj privatnosti,
kvalitet subalternog poloaja dece. Zavisnost, zaaranom krugu intimne tiranije. Porodica je
zahvalnost i ljubav dece prema roditeljima ne jedini drutveni prostor u kojem znaajni drugi
mogu se objasniti biolokim faktorima, ne mogu mogu praktino delovati. Nain povijanja,
se izvesti iz nezavisnih prirodnih injenica kao to dojenja, negovanja, hranjenja, odevanja,
su nezrelost ili uzrast. Od naina na koji se oni obrazovanja i vaspitanja (posebno polna
konstruiu zavisie i nain na koji se konstruie socijalizacija) u celosti su podreeni javnim
ivot dece. Da bi se on promenio, mora se zahtevima, interesima i potrebama. Javna sfera
promeniti i nain na koji se oblikuje detinjstvo, a kontrolie svaki oblik interakcije izmeu osoba
on se ne moe promeniti ukoliko se ne promene koja se razvijaju i onih koji tome aktivno
predstave o detinjstvu, ali i praktini postupci doprinose. Juri Bronfenbrener (Urie Bronfenbre-
kojima se ono stvara i odrava. nner) ovu interakciju naziva ekologija ljudskog
Odrasli koji su znaajni drugi (significant razvoja. Ekoloko okruenje smatramo setom
other) roditelji, rodbina, prijatelji, znaajni ljudi ugnjedenih struktura od kojih se svaka nalazi u
iz drutvenog okruenja zbog simbolikog narednoj poput seta ruskih babuki. Bronfen-
kapitala (simbolike moi) kojim privilegovano brener svim nivoima ekolokog okruenja pridaje
raspolau nevoljno pristaju na promene isti znaaj. On ih deli na: (1) neposredno
drutvenog odnosa vladavine nad decom. Ovom okruenje na krajnjem unutanjem nivou (dom,
izuzetno uobiajenom drutvenom odnosu je stalo uionica); (2) njihove meusobne veze (veza
da opstane uz primenu simbolikog, a ne fizikog izmeu kole i kue); (3) dogaaje koji se
nasilja. Simboliko nasilje je, za razliku od deavaju u okruenjima u kojima se osoba koja se
fizikog nasilja, blago, neosetno, nevidljivo, a razvija ak i ne nalazi (na primer: uslovi
svojstveno mu je da se vri samo simbolikim zaposlenja roditelja) i (4) fenomen koji se tie sva
putevima komunikacije i znanja, ili tanije, tri gore pomenuta nivoa ekolokog okruenja: u
neznanja, zahvalnosti, ili na kraju, ljubavi. Ono okviru svake kulture ili supkulture, okruenja
daje legitimitet roditeljima i drugim znaajnim odreene vrste kao to su domovi, ulice ili
osobama iz dejeg okruenja (uitelji, svetenici i kancelarije tee da lie jedno na drugo, dok se
vaniji uglednici) da vladaju nad decom. Treba veoma razlikuju u razliitim kulturama. Od
istai da simboliki princip vladavine znaju i izuzetne vanosti za sociologiju detinjstva je
priznaju i onaj koji vlada i onaj kojim se vlada Bronfenbrenerova formulacija da je za ponaanje
(Burdije, 2001:5-6). Logiku vladavine u ime i razvoj bitna sredina onako kako je opaena pre
simbolikog principa deca odobravaju roditeljima nego ona koja moda postoji u 'objektivnoj'
uz znak zahvalnosti i ljubavi, tako da se i stvarnosti (Bronfenbrener, 1997:14-15). Za
onima koji vladaju i onima koji su potinjeni ona detinjstvo je vanije kako je ono doivljeno nego
ini kao da je prirodna. (Priroda je stav koji kakvo ono objektivno izgleda. Ovo istiemo
se ne dovodi u pitanje). Simbolikom nasilju je zato to osobe u razvoju, putem interakcije sa
svojstveno da se vri putem zahvalnosti i onima koji su im od znaaja, postaju ljudski
ljubavi prema roditelju per se, a ne, na primer, delatnici (agenti) u pravom smislu. Tek kao agenti
prema biolokom roditelju. Simbolika mo ne oni su sposobni da razumeju sami sebe i da
iskljuuje znaaj uticaja drugih instrumenata definiu sopstveni identitet. Deca sa drugima
22
komuniciraju na razliite naine, ukljuujui predstavu odrasli imaju o deci, kako ih
pored govora i jezik pokreta, mimiku, ljubav i vaspitavaju, ue disciplini, uvode u kulturu i sl.
tome slino. Svoje jezike za samodefinisanje, Sami pojmovi vaspitanja, socijalizacije itd....,
osobe u razvoju ne stiu same; obrnuto, one se preutno polaze od neravnopravnosti i
upoznaju sa njima putem interakcije sa drugima asimetrinosti odnosa odrasli/dete, gde se prvi
koji su im vani, a to su one osobe u njihovom shvata kao subjekt, uitelj, rukovodilac, a drugi
ivotu koje D. H. Mid naziva znaajni drugi kao objekt (u najboljem sluaju agent), produkt i
(Mead, 2003). rezultat te delatnosti... Da bi se dolo do novog
Svoj identitet deca definiu uvek u dijalogu, kruga problema, potrebno je izuiti svet detinjstva
ponekad u sukobu, sa onim to nai znaajni drugi ne samo kao produkt socijalizacije i uenja od
ele da vide u nama. ak i kada vremenom strane odraslih ve i kao autonomnu sociokulturnu
izgubimo neke od ovih drugih, svoje roditelje, na realnost, svojevrsnu subkulturu koja ima svoj
primer, i oni nestanu iz naeg ivota, razgovor s vlastiti jezik, strukturu, funkcije, pa i tradicije.
njima se nastavlja kao interiorizovan dok god Ako su do sada naunici gledali na detinjstvo
ivimo (Tejlor, 2003:39). Svi koji danas oima odraslih, onda sada oni ele da promene
prouavaju svet deteta shvataju injenicu da se ne ugao gledanja i pogledaju na svet odraslih kroz
radi prosto o objektu vaspitanja, socijalizacije i prizmu dejeg doivljavanja (Kon, 1990:100).
drugih spoljanjih uticaja, ve o samosvesnom Zadatak uitelja profesionalca je da iznutra oseti
aktivnom subjektu ivotne aktivnosti. svet deteta, jer deca ive u svetu odraslih ali po
Tradicionalna etnografija i istorija su prouavale svojim vlastitim zakonima, kao azilanti ili kao u
decu i detinjstvo pre svega, i skoro iskljuivo, kao rezervatu.
objekat i produkt delatnosti odraslih: kakvu

2. ISTORIJSKE DIMENZIJE DETINJSTVA

Filip Arijes (Aris, Philippe) je autor knjige dece po nalogu modernih, demokratskih,
Lenfant et la vie familiale sous LAncien Rgime pregovarakih strategija, ponovo brie pojam
(Dete i porodini ivot u Starom reimu) koja se deteta kao deteta (Vederli, 2005:192; Postman,
bavi istorijom detinjstva. Objavljena je 1960. g., a 1994). Ako ga izbriemo, preti li nam poast, pita
prvi put prevedena na engleski 1962. (Centurius Rob Vederli. U knjizi Nestanak detinjstva (The
of Childhood). Vremenom je postala referentna Disappearance of Childhood) Nil Postman iznosi
taka brojnih istraivanja u mnogim studijama o tezu da je istoriografija detinjsva jedan od
detinjstvu. Arijesova teza je da detinjstvo u simptoma smrti detinjstva, indikator njegovog
srednjem veku nije postojalo, ni na koji nain nije ponovnog nestanka: Istorija detinjstva se javlja
bilo predstavljeno. Deca su prikazivana kao tek kada je odreeni dogaaj zavren, kada je
odrasli u minijaturi. U srednjem veku i razdoblje iscrpljeno, kada vie nije verovatno da
poetkom modernog vremena, a jo dugo u sledi neka nova i jo snanija faza... Istoriari
narodnim slojevima, deca su poistoveivana sa obino stiu tek na sahranu (Postman, 1994:5).
odraslim (Arijes 1989:306). Detinjstvo je Nepostojanje ideje detinjstva u srednjem
otkriveno u XVIII veku. veku ne znai da su ljudi tada decu zapostaviljali,
Helenistika paideia (obrazovanje), a pre nje odbacivali ili zlostavljali: oni su bili naklonjeni
i kultura neolita, podrazumevale su razliitost deci ali nisu imali svest o posebnosti dece, nisu
sveta dece i odraslih. Razlika se u srednjem veku primeivali po emu se dete razlikuje od odraslog.
izgubila: Deca su pripadala drutvu odraslih, i u U feudalnoj i ranoj modernoj graanskoj porodici,
njemu se nisu izdvajala (Arijes, 1989:176). nisu se razvijala sutinska, duboka oseanja
Moderno drutvo je ponovo vratilo pojam deteta izmeu roditelja i dece. To ne znai da roditelji
ili ideju detinjstva, ali je ironino da se nisu voleli svoju decu; oni su se njima bavili
ukidanjem generacijske razlike izmeu roditelja i manje radi njih samih, a vie zbog uea dece u
23
zajednikom delu, u stvaranju porodice i odrasli u minijaturi. Arijes je poseban po tome
reprodukcije zajednice. Feudalna porodica je pre to je otkrio smisao i znaenje detinjstva. Dokaze
bila moralna i drutvena stvarnost nego plod za svoje otkrie detinjstva nalazio je u istoriji
oseanja (Arijes, 1989:258-259). Graanska umetnosti, posebno vizuelne umetnosti, u istoriji
porodica i kola su ozdvojile decu od drutva, igara i igraki, odevanja, zlostavljanja dece i
iskljuili ih iz zajednikog ivota i stvorili slinim detaljima svakodnevnog ivota.
pretpostavke da mogu pripadati sebi. Moralni Srednjovekovni slikari nisu raspolagali likom
uticaj graanske porodice i briga kole za deteta, tako da se deca na njihovim slikama nisu
obrazovanje i vaspitanje stvorili su pretpostavke razlikovala od odraslih. Bili su to odrasli u
za nastanak detinjstva. Doivljaj detinjstva je minijaturi, smanjeni odrasli, ljudi u malom.
postao osnova novog duha porodice. Prvo dete koje je imalo lik deteta bio je mali
Arijes je detinjstvo uveo u drutvenu teoriju Isus. Realistiki lik deteta nastao je tek u XVII
kao njeno novo podruje. Na rezultate njegove veku. Slepilo slikara za deju morfologiju ne
istorije detinjstva poziva se veliki broj autora. zadire toliko u postojanje deteta, u njegovu
Spomenuemo samo najpoznatije: Miel Fuko fiziku konstituciju, ve se odnosi na prirodu
(Foucoult, Michel), Ivan Ili (Illich, Ivan) i Riard doivljaja detinjstva. Dete se, znai, razlikovalo
Senet (Sennett, Richard) Igor S. Kon, Lorens od odraslog oveka, ali samo stasom i snagom, a
Stone (Lawrence Stone), Lojd Demoz (Lloyd de ostale karakteristike su bile sline (Arijes,
Mause), Neil Postman (Nail Postman). I. S. Kon 1989:17). Dokaza o slepilu srednjovekovnih
ovako vrednuje Arijesov teorijski doprinos: slikara za deju morfologiju ima na pretek. Dete
Otkrivanje 'tajanstvenog plemena' dece, koje ivi Isus je prikazivan poput miiavog odraslog
u svetu odraslih po svojim vlastitim zakonima kao mukarca. Ljudi se u X, XI veku nisu zadravali
u rezervatu, imalo je vane teorijske posledice na licu deteta, jer detinjstvo za njih nije imalo
(Kon, 1989, 102). Teze Filipa Arijesa nikakvog znaaja, pa ak ni realnosti. Na
entuzijastiki prihvataju mnogi istraivai i dan- ilustracijama u zbirci psalama svetog Luja iz
danas, a studenti rado itaju Vekove detinjstva kao Lejdsa, s kraja XII i poetka XIII veka, Ismail,
obaveznu literaturu. ubrzo po roenju, ima trbune i grudne miie
Arijes je pionir meu istoriarima mentalit odraslog oveka (Arijes, 1989:59-60).
pristupa drutvenom ivotu u prolosti. O Filip Arijes navodi primere iz
prolosti se sudi polazei od drugaijeg naina srednjovekovnog slikarstva iz kojih se vidi da
miljenja, razlika u shvatanjima ili sklonostima, slikari sve do XII veka naprosto nisu umeli
ali i na osnovu dubljeg duhovnog ustrojstva likovno predstaviti lik deteta. Na freskama i mini-
zajednice. Tezu o nepostojanju ideje detinjstva u jaturama pre tog perioda vidi se kako su umetnici
srednjem veku Arijes nudi kao potvrdu ispravnosti telo deteta izobliavali u telo odraslog oveka.
mentalit istorije. Arijes polazi od pretpostavke da Tako se na jednoj francuskoj minijaturi vidi kako
je detinjstvo dugovean i inertan fenomen. se oko Isusa okupilo osmoro zbilja odraslih ljudi
Fenomene ove vrste Entoni Gidens svrstava u koji treba da predstavljaju decu koja prilaze Isusu.
okotale institucije. To su institucije koje Svi likovi su bez ijedne deje crte. Na drugoj
vremenom postaju neadekvatne onome to treba minijaturi je neto slino: lik Isusa bebe pred-
da predstavljaju; isto se zovu ali im se priroda stavljen je sa trbunim i grudnim miiima odras-
iznutra promenila (Gidens, 2005:44 i 83). I log oveka atlete. Isus beba u krilu Bogorodice
detinjstvo je takva institucija. Sve do XVII veka pre lii na oveka koji bi Mariji mogao biti stric, a
odrasli su sebe smatrali, predstavljali i ne sin. Na drugoj francuskoj minijaturi s kraja XI
doivljavali kao bia koja u osnovi nisu razliita veka troje dece, koje sveti Nikola die iz mrtvih,
od dece. Ljudi tog doba nisu imali ideju da su takoe su predstavljeni kao odrasli ljudi u
deca razliita, nisu ih doivljavali kao posebnu minijaturni, bez drugih razlika u izrazu ili crtama
klasu bia. (Arijes, 1989, 58-77).
Filip Arijes sebi nije postavio zadatak da Oskudnost dejih likova u umetnosti
ospori prethodno izneene teze o detinjstvu. Ideja posledica je toga to se svet deteta poistoveivao
detinjstva naprosto nije postojala. Arijes je panju sa svetom odraslih, a takvo stanje se zadralo sve
usmerio na detinjstvo, drutveni ivot za koji se do kraja XVIII veka. U svesti ljudi niih
mislilo da nije vredan pomena. U tome je njegov drutvenih slojeva, posebno ljudi u tradicionalnim
genije. U srednjem veku deca su etiketirana kao zajednicama, sve do poetka XX veka jedva da
24
ljudi iz svih drutvenih slojeva imaju ideju o tome obeleja drutvene hijerarhije. Nita na toj odei
ta je detinjstvo. Knjievnost takorei ni jednim nije pokazivalo da se dete razlikuje od odraslog
stihom, dramskim dijalogom, a kamoli komplet- (Arijes, 1989:78). A kada se, krajem XVIII veka
nim delom o svetu deteta nita ne kazuje sve do prvi put pojavila odea dece, pojavila se s
devetnaestog veka. Knjievnost za decu je nedav- namerom da da se deca obelee, odvoje kroz
ni izum knjievnika, i njena starost se moe meriti uniformu. Odrasli su uivali da svoje deake
decenijama, a ne vekovima. Slino je i sa oblae u odela slina mornarskim ili vojnikim
muzikom. Umetnost je tek nedavno otkrila puni uniformama. Tako je stvoren tip malog mornara,
sjaj sveta detinjstva, to svedoi o posebnom i koji se odrao od kraja XVIII veka do dananjih
novom doivljaju detinjstva (Arijes, 1989, 58-59). dana. Balkanska etno-folkloristika i danas uva
S druge strane, sve do kasnog XVII veka nije takvu idilinu sliku etno-deteta. U folkloristikim
vreno razgraniavanje igara na one koje predstavama deca su predstavljena kao odrasli u
zabavljaju decu i na one kojim se igraju odrasli: minijaturi, obuena kao odrasli. Ova slika deteta
odrasli su igrali igre koje mi danas svrstavamo u posebno je negovana u vreme komunistikog
deje. Na jednoj tapiseriji s poetka XVI veka, etno-nacionalizma: radilo se o instrumentalizaciji
seljaci i plemii... igraju trule kobile. Nema dece lika deteta u ideoloke svrhe.
(Arijes, 1989:105-106). Veliki broj igraki je Arijes ukazuje i na razlike u rodnom
namenjen svima jednako. Navodei primer odevanju dece. Promena u odevanju dece odnosila
guranja obrua, igraka koja je u poetku bila se najpre na deake: Doivljaj detinjstva najpre
namenjena samo za odrasle, a kasnije prela u se razvijao u korist deaka, dok su devojice
vlasnitvo dece, Arijes primeuje: Izgleda, ostale due u svetu tradicionalnog ivota u kojem
naime, da igraka, da bi zadrala interesovanje su ih poistoveivali sa odraslima: biemo
dece, mora podseati na svet odraslih (135). I primorani da vie no jednom primetimo da ene
Norbert Elijas iznosi pisana dokumenta u kojima sa zakanjenjem prihvataju izraene oblike
se vidi da su detinjasta zadovoljstva zanimala moderne civilizacije, koja je prevashodno muka
odrasle kao i decu, ak njih i vie. Elijas je (Arijes, 1989:78-91).
zasluan za uvoenje izraza dobna uravnilovka
kojim se iskazuje jednoobraznost a ne razliitost *
odraslih i dece (Elijas, 2001). U to doba nije Za razliku, na primer, od Lorensa Stonea i
postojalo otro razgranienje izmeu odraslih i Lojda Demoza, Filipa Arijesa nisu zanimali ivoti
dece: deca su se najee prikazivala zajedno sa dece, nego ideja detinjstva unutar porodine
odraslima, a kada bi ih pak samostalno i zajednice i drutva u celini. Arijes naglasak stavlja
prikazivali, pazili su da se njihov portret uklopi u na istorijske mene ideje detinjstva. Njegova
zbirku portreta odraslih (Arijes, 1989; Senet, istorija detinjstva ima pravolinijsko kretanje,
1989; Elijas, 2001). Tek je krajem XVII i kakvo je likovno predstavljeno u putanji od
poetkom XVIII veka povuena otrija linija umanjenih odraslih u srednjevekovnom
izmeu detinjstva i zrelosti. Iznenauje s kolikom slikarstvu, preko malog Isusa i kupidonalnih
prirodnou su odrasli i deca u srednjem veku anelia pa do realistinih likova dece u XVII
delili krevete. Spavanje u istom krevetu bilo je veku. Lojd Demoz se u svojoj istoriji detinjstva
tada veoma rasprostranjena praksa, u svim fokusira na odnose dece i roditelja: istorija
slojevima U XVII veku otpoinje prava detinjstva otkriva spor i jednolian napredak kroz
kampanja za iskorenjivanje takve navike (Arijes, vreme. Istorija detinjstva relativno dugotrajnog
1989: 151, 162). Figurativno govorei, zid izmeu i inertnog fenomena (okotala institucija)
odraslih i dece bio je veoma nizak, tako da su evolucijski je proces uslovljen pre svega
deca stvarno ivela sa odraslima. psihodinamikom odnosa roditelja i deteta, a ne
I druge umetnosti, a ne samo slikarstvo, nisu ekonomskim faktorima (de Mause, 1974:3).
poznavale lik i svet deteta. Uostalom, da su deca Demozova psihogena interpretacija istorije
bila nezapaena nije karakteristino samo za svet detinjstva predstavlja zanimljivo poglavlje u
vizuelnog prikazivanja: i odea dokazuje do koje interpretaciji detinjstva u prolosti. Demozova
je mere dete bilo nezapaeno. U svojoj koncepcija detinjstva nije prihvaena s
neizdiferenciranoj drutvenosti, srednji vek je oduevljenjem. Stone se, na primer, zapitao kako
odevao sve starosne kategorije na isti nain, se postaviti prema tako smionom, izazovnom,
brinui da jedino kroz odeu mogu biti sauvana dogmatinom, entuzijastikom, bolesnom, ali ipak
25
izvorima jako dobro potkrepljenom modelu u hladne mokre pekire. Ubijanje novoroenadi
(Stone, 1979:124). Istorija detinjstva to je je bilo veoma rasprostranjeno sve do devetnaestog
komarni san iz koga smo tek nedavno poeli da veka. kole su obiajile da vode ake da
se budimo. to dublje ide u istoriju sve je nii posmatraju veanje, a deca su ibana kako bi bolje
nivo brige o deci, sve ee decu ubijaju, bacaju, zapamtila ono to su videla. Postojala su posebna
teroriu, tuku i siluju (Lloyd deMause, 1931). sela za 'dadilje-ubice' kojima su roditelji plaali da
Demoz je ovo napisao u uvodnom lanku bi glu ili otrovom umorili njihove bebe.
zbornika The History of Childhood (1974), gde Demozova koncepcija istorije detinjstva
jo stoji i ovo: Pre savremenog doba veina dece predstavlja model jednolinog kretanja istorije
je bila muena: dadilje, sluge, pa ak i roditelji, prema sve savrenijim oblicima. Istoriju detinjstva
polno su zlostavljali malu decu; odrasli Demoz vidi kao napredak u odnosu na glavne
preobueni u ogromne (udovine) figure urlajui psihogene stilove, koje on deli na infanticidni,
i pravei se da e ih progutati prestravljivali su odbacujui, ambivalentni, dominirajui,
odojad. Veina odojadi je svakodnevno socijalizirajui i permisivni. Njegov psihogeni
zaranjana u ledenu vodu kako bi ovrsla. Lenji- pristup prolosti detinjstva shematski se moe
nova majka je kao dete u krevet odlazila umotana prikazati na sledei nain:

Glavni psihogeni modeli po Lojd deMozu su:


Modeli Karakteristike odgoja dece Istorijske manifestacije
Infanticidni Rani infanticidalni odgoj dece:
Visoka stopa infancidnosti, ritualnih rtvovanja, rtvovanje i infanticid, prekaljivanje, aveti i magije, tr-
incesta, sakaenja tela, silovanja i torture. govina decom. Rano stanje rtvovanja dece, rano
Kasni infanticidalni odgoj dece: udovoljavanje majci-boginji kao introjekcija
Dok mlaa deca nisu previe esto naputana od strane zadovoljenja majke adaje (Jungov termin)
majke, mnoga novoroenad, posebno devojice, su
ostavljana da umru.
Odbacujui Rani hriani smatraju da se deca raaju sa duom, ali
su obuzeti avoljim zlim namerama. Rutinski Infanticid zamenjen naputanjem. Dugako povijanje,
infanticid je zamanjen grupnom fantazijom o davanje dece drugim roditeljima, dojenje napolju,
prinoenju rtve Hristu, koga je njegov otac poslao da rtvovanje muke dece slanjem u manastire a enske
bude ubijen zbog grehova drugih. U manastirima i na u samostane, kao i na egrtovanje.
drugim mestima nastavlja se sa navikom pederastije, a
silovanje devojica je opta pojava.
Ambivalentni Roditelji praktikuju ambivalentni odnos i ljubav i
mrnja prema deci. U 12. veku se prvi put pojavljuju Krajem srednjeg veka naputa se praksa davanja dece
uputstva za odgoj i osnovna dejija prava zatite, u manastire. Klistiranje, batinjanje dece ranog uzrasta,
mada najvei broj majki jo emocionalno odbacuje kratko povijanje, plakanje za umrlim detetom,
svoju decu. Deca su esto tretirana kao erotski objekti prethodnica saaljevanja.
odraslih.
Dominirajui Tokom 16. veka, naroito u Engleskoj, roditelji se
prestrojavaju, i od naporne brige za rast dece prelaze Priprema dece ranog uzrasta za korienje toaleta,
na kontrolu kako bi ih napravili poslunim. Roditelji suzbijanje deje seksualnosti, kraj povijanja i dojenja,
postaju sve blii detetu, ali uporedo s tim jako ele da uivljavanje u nove mogunosti, porast pedijatrije.
potpuno kontroliu ne samo ponaanje, nego i misli,
volju, ljutnju, pobude dece i nain na koji e voditi
svoj ivot.
Socijalizujui Poetkom 19. veka, majke poinju stvarno uivati u
nezi deteta, a i oevi poinju participirati u razvoju Korienje krivice, mentalna disciplina, poniavanje,
deteta. Namera je da roditelji svoje ciljeve usade u podizanje obaveznog kolovanja, poveravanje
dete pre nego to doe do njegovog osamostaljivanja. roditeljima podsvesnih elja. Podizanje deteta postaje
Psiholoka manipulacija i udaranje po zadnjici su se manje usmereno na suzbijanje detetove volje, a vie
koristili da bi dete bilo posluno. Moda socijaliziranja usmereno na kontrolisanje te volje. Ovaj
je ostala kao veoma popularan metod roditeljstva u socijalizirajui model je izgradio moderan svet.
SAD i Zapadnoj Evropi sve do danas.
Permisivni Poinje sredinom 20. veka, kada roditelji prihvataju
permisivnu ulogu i podravaju ambicije dece kako bi Pokret dejih prava, rakolovanje (deschooling) i
postigla ciljeve u ivotu koje oni ele, pre nego da ih sloboda kolovanja, prirodni poroaj, uzimanje dece

26
socijaliziraju kako bi ispunjavali elje roditelja. ozbiljno.
Manje psiholokih manipulacija, vie bezuslovne
ljubavi. Deca odgajana na ovaj nain imaju daleko
vie empatije prema drugima nego to je to bio sluaj
sa ranijim generacijama.

Istorija antikog doba prepuna je svedoenja izdaju specijalne zakone kojima zabranjuju
o probirljivosti antikog oveka u njegovoj brizi o prodaju dece i njihovo kastriranje mali evnusi
deci. Nalazimo ih u raspravama Hipokrata, oca su bili tri puta skuplji (Kon, 1989, 273). Ko se
medicine, i Sorana Efeskog, oca ginekologije koji ne bi uasnuo pri pomisli da ponovo mora da
pie o tome kakva treba da budu novoroenad proe kroz svoje detinjstvo i ko ne bi tome
koja zasluuju da budu negovana. Drugaije nisu pretpostavio smrt, rei su svetog Avgustina
mislili ni Aristotel, Ciceron i Seneka, koji su (Augustinus, Aurelius, 354-430), hrianskog teo-
smatrali da je potpuno pravian i razuman zakon loga i filozofa. Veina srednjovekovnih pisaca
koji trai da se nijedno nakazno dete ne hrani. svoje detinjstvo pominju sa uasom. Razmenjuju
Sve do modernog drutva dete je tretirano ga, prodaju, naputaju, ubijaju i tako dete srednjeg
kao nie bie; i bukvalno je pripadalo roditeljima veka nema vlastitog ivota sve do desete godine,
kao svojina. Dete je svrstavano u vernakularna kada poinje raditi na polju ili u domainstvu. Pre
dobra domainstva, poput drebadi, jagnjadi ili tog doba ono je tek opasnost, corpus delicti; deja
teladi. Pravo da punovlasno odluuje o ivotu i se smrtnost tolerie, prihvata, a izaziva se
smrti deteta bilo je oduzeto oevima tek oko 390. pobaajem i infanticidom nain na koji se
godine. Imperator Konstantin je infanticid upravlja novim zlom: telo ubija telo (Attali,
proglasio za zloin 318. godine, ali je trebalo 1984, 62). Igor S. Kon navodi da su u starom
ekati skoro pola veka da se ubistvo deteta Japanu novoroenad priznavali za punovredne
izjednai sa ubistvom odraslog. Kodeksima iz tog ljude tek poto prou kroz specijalne obrede.
vremena prvi put su ograniavana prava pater Ubistvo novoroeneta nije smatrano tekim
familias-a da odluuje o ivotu i smrti zloinom, i nije, ak, oznaavano reju korosu
novoroeneta, tzv. ius vitae ac necis. Kasnije i ubiti, ve reima kaesu ili modosu poslati
Kuran zabranjuje ubijanja dece: Ne ubijajte natrag, vratiti, to je znailo vratiti
svoju decu iz straha da ete osiromairi. Mi emo novoroene natrag u svet duhova, umesto da
nahraniti i njih i vas (sura 17.) (Kon, 1989, 273). bude primljeno u svet ljudi (Kon, 1989, 274).
Ni nakon Konstantinovog kodeksa koji Zbog indiferentnog odnosa prema deci
osuuje edomorstvo sa ovom praksom se nije srednji vek je definisan kao period demografske
prestalo. Poloaj dece u antikom dobu i pustoi. Tako je srednjovekovne depopulacije
srednjem veku bio je straan. Njih nemilosrdno definisao Filip Arijes. Razloge nezapamene
tuku, more glau, prodaju. Vizantijski imperatori depopulacije ne treba traiti samo strukturalnim
27
momentima kao to su materijalni inioci i kuga. an-Batist Molijer (Moliere, Jean-Baptiste,
Indiferentnost prema detinjstvu vaan je faktor 1622-1673), koji se smarta najveim francuskim
depopulacije srednjovekovnog drutva. dramskim piscem svih vremena znao je rei:
Prekid sa praksom edomorstva ne oznaava Premala deca, koja jo nisu ukljuena u ivot
i praksu u kojoj se deci priznaju pravo na autono- odraslih, ne raunaju se (Arijes, 1989, 177.).
mno postojanje i ponaanje. Ekologija detinjstva, Najvie bi nas ipak iznenadila i zbunila stu-
a posebno ekologija odojadi vrvi od primera dija sluaja negacije doivljaja detinjstva an-
kako se deca ubijaju, mue, siluju i plae. Plaenje ak Rusoa (Rousseau, Jean-Jacques, 1712-1778),
dece od strane odraslih spada u najee francuskog filozofa i knjievnika, koji je i sam
praktikovano ponaanje odraslih. Poelo se od proiveo nesretno detinjstvo. Iako je bio osni-
bogova, pa preko titana i heroja, divova, vampira i va ideje roditeljske ljubavi i psihologije deteta
vetica, a dospelo do bajki i zlih maeha. Analiza pedagozi ga poznaju kao pisac Emila on je
mitova, religioznih objava, legendi, bajki i basni svojih petero dece, koje je izrodio sa prijateljicom
dali bi iste rezultate kao i horor filmovi Terezom, dao u sirotite, ne oseajui pri tome
holivudske produkcije. Brajan Saton-Smit nas naroitu griu savesti. O tome je i sam u svojim
obavetava da su u zastraivanju dece uestvovala Ispovewstima zapisao:
sva istorijska drutva. Igor S. Kon (1991) navodi Iz nae veze je bilo roeno petero dece, i
da se u Bibliji na oko 2000 mesta pominju deca. sva su bila smetena u bolnicu za nahodad uz
Meu njima su mnogobrojne scene prinoenja tako malo razmiljanja o njihovoj identifikaciji da
dece na rtvu, kamenovanja, prebijanja; na nisam zabeleio ak ni datume njihovog roenja
mnogim mestima se od dece trai ljubav i (niti pol). Poslednjih nekoliko godina
poslunost, ali nigde nema nagovetaja o saose- samooptuivanje to ga je u meni pobudilo to
anju sa decom i razumevanju dejeg doivljaja zapostavljanje unelo je nemir u moj um i uskoro
sveta (Kon, 1989, 273). u umreti a na majinu i svoju veliku alost nisam
Indiferentnost prema detinjstvu, pie Filip u stanju tome da pronaem lek... Znam da nije
Arijes, bliska je neosetljivosti drutva prema deci. postojao ovek koji je vie od mene voleo i
U rimskom i kineskom drutvu, ali ne samo u posmatrao deicu alei se i igrajui se s njima...
njima, novoroenad su izlagana vetru i kii kako Sigurno bi za Elojzu i Emila bilo najudnije da
bi se utvrdila njihova otpornost. U toj neoset- budu delo oveka koji nije voleo vlastitu decu.
ljivosti nema niega to bi trebalo da nas iznenadi: Mnogo lagodnije bi se oseao pred nekim
to je bio jedini prirodan stav u uslovima tog vre- azijatskim vlastodrcem no pred detetom kome
mena (Arijes, 1989, 176). U srednjem veku treba tepati (navedeno prema: William Kessen,
doivljaj detinjstva nije postojao. Ljudi su bili do Rouseaus Children, Deadalus, 107, 3 (1978), 13-
te mere ravnoduni prema detinjstvu da svet dete- 26; Saton-Smit, 1989, 39; Kon, 1989, 279)
ta nisu ni primeivali, samatrali su ga neim to je Ove negacije doivljaja detinjstva predsta-
uobiajno toliko da nije zasluivalo pridavanje i vljaju specifino stanje duha kojim se izraavalo
najmanje panje. Verovatno bi bilo interesantno protivljenje prvom artikulisanom doivljaju deti-
istraiti studije sluaja (sace studys) negacije njstva nastalom sa nastankom moderne porodice.
doivljaja detinjstva. On je neka vrsta pripreme za drugi artikulisani
Miel de Montenja (de Montaigne, Michel, doivljaj detinjstva koji dolazi izvan porodice.
15331592), francuski filozof, sin bogatog i Pripadnici crkve i sudstva 16. veka te brojni mora-
uglednog plemia i gradonaelnik Bordoa, u listi 17. veka nastoje da kanaliu, disciplinuju i
Esejima pie: Izgubio sam dvoje troje dece, ne kanjavaju, odnosno dresiraju decu (Fuko,
bez aljenja, ali bez velikog bola. Po njemu, deca 1997, 196-201). U 17. veku obuavanje i vas-
nemaju ni umne delatnosti, a ni telo im jo nije pitanje dece stalno je uporeivano sa dresiranjem
dobilo nikakve karakteristike. Njegov odnos pre- konja, lovakih ptica i pasa, pri emu je sve to
ma deci treba shvatiti kao izrazitu negaciju do- bilo zasnovano na principu podreivanja volje.
ivljaja detinjstva. On je smatrao da je nedopust- Telesne kazne, surovo ibanje, iroko su prime-
ivo posveivati veliku panju deci, kao to je ne- njivani, kako u porodici, tako i u koli, ukljuujui
dopustvo prema njima biti nean i maziti ih. Ne i univerzitet. Nastavnik se, prosto, nije mogao
slae se s tim ni da se deca vole, da se njima ljudi zamisliti bez pruta. Decu su fiziki kanjavali u
bave, a posebno se grozio svakog zabavljanja s svim civilizacijama i svim vremenima, svuda u
decom kao da su majmunii. svetu, ali je ova praksa bila naroito uvena u
28
Engleskoj. Engelski pedagozi i roditelji iz 16. i putene dece u periodu 1771790. godine u Parizu
17. veka bili su uveni po svojoj surovosti prema je iznosio oko 5800 dece (na 20-25 hiljada poro-
deci u celoj Evropi. ibanje je doprinelo pojavi aja!).
mazohizma kod nekih deaka, koji su u 18. veku Tek kada je krajem 18. i poekom 19. veka
Evropljani nazivali engleskim porokom (Kon, pobedeo detocentrizam buroaske porodice, od-
1998, 193, 208). nos prema deci se radikalno promenio. Od tada se,
Moemo rei da se indiferentnost prema deci naime, na decu se gleda kao na svojinu roditelja;
zadrala i do doba klasicizma. Igor Sejmonovi od tada su deca potrebna roditeljima, samoj poro-
Kon navodi proraune Francuza F. Lebrena dici. Deca su predstavljala jedan od glavnih oslo-
sainjene na osnovu statistike 18. veka. Od 1000 naca buroaskog individualizma; borei se protiv
novoroenadi prvu godinu doivi 720, petu svih, mlada i herojska liberalna buroaska poro-
574, a desetu godinu 525 dece. U najteem dica branila je svoje prirodno, svetsko pravo
poloaju su bila dece koja su davana ili prosto kako se tada govorilo da se stara o svojoj
ostavljana na vaspitavanje u utoite kakva su deci. Meutim, treba primetiti da je odnos prema
bila sirotita, bolnice, lokalne dadilje. Broj ostav- detetu i dalje ostao kao prema objektu, a ne kao
ljene dece posebno se uveao u 18. veku. Prema prema linosti. Jo uvek se ne priznaje posebnost
podacima F. Lebrena, prosean godinji broj na- sveta i kulture deteta.

Zakljuak

Modernosti je svojstveno da produava autoriteta, mi smo na vaoj strani. Zaboravite


detinjstvo. Neki u tome nalaze dokaze potiskivanje, sublimaciju i uzdranost. Budite
infantilizacije kulture. Period detinjstva odavno slobodni! (Vederli, 2005:240). Od svih
prelazi 16-tu godinu ivota. U eseju Detinjstvo modernih ideolokih bojita ostalo je samo
Emil Dirkem o duini trajanja detinjstva iznosi obrazovanje, pa nije ni udno to su standardi
sledee: Detinjstvo je, u strogo etimolokom pali. Od kole se trai da neodlono rei sve
smislu, doba u kome ljudsko bie u nastajanju jo konflikte i sve probleme. Zbog krize kolske
uvek ne moe da govori (od lat. in-fans, ne kulture, a ne zbog bizarnosti kulture mladih,
govori). Ali uobiajena praksa je bila vie narasle su potrebe za posebnim naukama, odnosno
naklonjena produavanju perioda na koji se naunim disciplinama o mladima. To vie nije
odnosi ova re; taj period bi trebao, kae Emile posao koji moe obavljati standardna generacija
Littr (Dictionnaire de la langue franaise, 1844, uitelja; to je posao za novu generaciju. Pored
M.N.), da obuhvata vreme 'od roenja do, psihologije, koja se tradicionalno bavi
otprilike, sedme godine'; ali on dodaje da ona u problemima razvoja dece, nastavnici moraju
uobiajnoj upotrebi podrazumeva 'malo vie od dobro poznavati i druge discipline (istoriju,
toga, do trinaeste ili etrnaeste'. U Dictionnaire de sociologiju, antropologiju i, svakako, drugaiju
l'Academie stoji da je 'to doba do oko dvanaeste pedagogiju).
godine' (Durkheim, 2005:25). Tradicionalne predstave o detinjstvu najdue
kolskim sistemima i produavanje su se zadrale upravo u koli. One polaze od
obaveznog obrazovanja na srednjokolski nivo pretpostavke da je detinjstvo neto to se
treba zahvaliti to je detinjstvo produeno ak iza podrazumeva a ne objanjava: detinjstvo je
20-tih godina ivota. Informatika revolucija i bioloki injenica ivota ljudi i stoga nema
Internet u kolsku kulturu unosi konfuziju: socijalno i kulturno znaenje. A upravo je
tradicionalni nastavnici zahtevaju valjan rad, obrnuto: detinjstvo je socijalni i kulturni konstrukt
posveenost, saradnju i potovanje autoriteta i iji smisao tek treba otkriti. Predstave o odraslima
spremnost da se ui, a postmoderni nastavnici su sasvim drugaije. Odrasli o sebi imaju
imaju negativan stav prema autoritetu, kritiki predstavu kao o svom socijalnom, kulturnom i
stav prema sistemu, elju da se svest raskrinka istorijskom identitetu. Sliku o sebi oni ne grade na
kao podmitljiv, korumpiran, kriminalan, rasistiki, osnovu biolokih injenica starosti. Takva slika je
seksistiki i slino. ini se da ovakvi nastavnici, rezervisana za decu i ene. S druge strane, deca i
zapravo kau: Sluajte! Kad je u pitanju ruenje ene svoj identitet ne stvaraju na osnovu ili na
29
nain na koji ga grade odrasli mukarci. U odnosu tada nije bilo nikakvih istraivanja detinjstva.
na odraslog, deca su Drugo. Drugost je Due od dva veka dete je prisutno u diskursu
naturalizovana drutvena konstrukcija. Kao takva velikog broja teoretiara drutvenih nauka,
ona izgleda kao prirodna, tj. podrazumeva se a ne posebno u dejoj i pedagokoj psihologiji,
objanjava. Uzrast je socijalizirana bioloka pedagogiji, ali i u sociologiji porodice. Zapravo,
stvarnost, a predstave o njoj su biologizirana svaka od raspoloivih tehnologija znanja
drutvena stvarnost. Kada se ove dve stvarnosti primenjenih u drutvenim istraivanjima kao to
biologizacija drutvenog i socijalizacija biolokog su psiholoki eksperimenti, psihometrijsko
postanu prirodno-prirodna, tj. kada se ujedine testiranje, sociometrijsko mapiranje, etnografsko
u zaveri da preokrenu odnos izmeu uzroka i opisivanje i longitudinalni pregledi dale su svoj
posledice, poast i haos su neminovni. doprinos strukturisanju razliitih teorijskih
Detinjstvo se kao drutvena kategorija ne predstava o detetu. Ali, upravo kada je savremeni
moe objasniti na osnovu biolokih injenica koncept deteta postao dominantan dogodilo se
(ivota, fizikih promena), ali ni na osnovu veliko otkrie detinjstva: detinjstvo, a ne samo
ideolokih predstava o institucionaliziranom dete, konano je postalo predmetom drutvene
detinjstvu koje izgleda kao prirodno. Isti se teorije. Kao to smo videli, sociologija na dete
logiki kod moe primeniti i na polni habitus: poinje gledati kao na specifini drutveni
Bioloke oiglednosti i vrlo realne posledice koje konstrukt, odnosno dete se sagledava unutar
je proizveo u telima i mozgovima dugi kolektivni irokog kulturnog konteksta. Po tome se
rad socijalizacije biolokog i biologizacije sociologija detinjstva pre svega i razlikuje od
drutvenog ujedinjuju se u zaveri da preokrenu tradicionalne sociologije porodice, iji tekstovi
odnos izmeu uzroka i posledice i ine da spominju decu, ali samo uzgredno (podizanje
naturalizovana drutvena konstrukcija (rodovi dece, socijalizacija, obrazovanje, deca i
kao polni habitus) izgleda kao prirodna osnova brane uloge, kanjavanje dece, vanost dece
proizvoljne podele koja je u osnovi i stvarnosti i za roditelje) (Mili, 2001, 153-170).
predstave o stvarnosti i koja se namee ponekad i Nastupajua paradigma (emergent paradigm)
samom istraivanju (Burdje, 001:8). Deca i ukazuje i na posledice tradicionalnog pristupa
ene su drutvene kategorije koje se uzimaju detinjstvu, a ne samo na njegovu budunost.
(koriste) kao da su prirodne. Kada o eni i deci Tradicionanoj psihologiji je uspelo da
govorimo, govorimo slobodno, na bizaran nain, zapadnjaku konceptualizaciju detinjstva nametne
neobavezujue, a to znai nadugo i nairoko i kao univerzalnu. Ona je istakla da su psiholoka
obavezno bez objanjavanja. Ni jedan socijalni objanjenja dejeg razvoja, koja i danas
fenomen nije zatrpan bagaom jednostavnosti kao dominiraju, i podravala i bila podrana
ove dve drutvene grupe. Ali, kao to smo na pravilima podizanja/vaspitanja dece, ime su
poetku rekli: Ono to je jednostavno uvek je i premoavala jaz izmeu teorije i prakse, roditelja
iskljuivo ono to je pojedonstavljeno (Gaston i deteta, uitelja i uenika, politiara i narodnih
Baelar). masa. Stoga je prevashodno razvojna psihologija
obezbedila okvir za objanjenje deje prirode, i
* svakako opravdala koncept prirodnosti samog
Recentna struna enciklopedija detinjstva (Praut i Dejms, 2004, 53-54).
(Encyclopedia of Historians and Historical Univerzalistika psiholoka predstava polazi od
Writing) Filipa Arijesa svrtava meu pionire nezrelosti kao bioloke injenice ivota, a
mentalit pristupa drutvenom ivotu u prolosti. zanemaruje injenice kulture. Ali, ne treba
Upravo kao istoriar mentaliteta on je drutvenu zaboraviti da je nezrelost dece bioloka injenica,
teoriju obogatio dotad nezanimljivim podrujem a da je nain na koji se ta nezrelost shvata i dobija
(Hamerak, 2004, 1066). On je upozorio da u na znaaju injenica kulture (La Fontaine).
mentalnoj strukturi ljudi srednjeg veka nije Sociologija detinjstva se pre svega interesuje za
postojala ideja detinjstva, da su ljudi tog vremena injenice kulture.
dete videli samo kao umanjenog odraslog, kao Drutvene nauke su dugo trpele posledice
odraslog u minijaturi. U glavama savremenih odsustva interesovanja za decu, ali se to ne moe
ljudi doivljaj detinjstva je promenjen. A kada rei za pedagogiju. Ona se interesovala za decu ali
tvrdi da je detinjstvo bilo nedirnuto podruje na pogrean nain: deca su nedorasla bia koja
unutar drutvene teorije, time se ne misli da do treba pouavati a ne i prouavati (Jenks).
30
Istorija i sociologija detinjstva su discipline koje detinjstva kao kulturne konstrukcije, kao istorijski
su deci dale glas tako to su ih poele promenjive i rastresite kategorije (Hamrak,
prouavati po njihovom vlastitom pravu, a ne 2004:1078). Detinjstvo se vie ne moe tretirati na
samo kao skladita pouavanja odraslih monolitan, idealizovan nain, kao da se nije
(Hardman). Arijesova knjiga Vekovi detinjstva ima menjalo i kao da se, to je jo vanije, nee
veliku epistemoloku vanost. Ona nije vana menjati tokom istorije. Dobni identitet ili stadijum
samo zato to je otvorila, a za neke i obuhvatila, ljudskog razvoja u razliitim vremenima i
novo podruje istraivanja, nego i stoga to je drutvima tema je koja obeava.
interes tog podruja usmerila prema prouavanju

Literatra:
Allport, G., Personality. A Psychological Interretation, Henry Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci, Novi Sad, 2001.
Holt&Co.,New York, 1957. Foucault, M., Madness and Civilization, Blackwell, Oxford,
Arijes, F. Vekovi detinjstva, Zavod za izdavanje udbenika i 1967.
nastavna sredstva, Beograd 1989. Frnes, I., Dimensions of Childhood, u Quortrup, J. et al.
Asman, A., Rad na nacionalnom pamenju, Biblioteka XX Eds., Chaildhood Matters: Social Theory, Practices
vek, Beograd, 2002 and Politics, Aldershot: Avebury, 1994:145-165. (vidi i
Beck, U. and Besk-Gernsheim, E., Individualisation, Sage, u: Tomanovi, S., Sociologija detinjstva Socioloka
London, 2000. hrestomatija, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
Beck, U., Mo protiv moi u doba globalizacije Nova Beograd, 2004:96-110.
svjetskopolitika ekonomija, kolska knjiga, Zagreb, Fuko, M., Nadzirati i kanjavati Roenje zatvora, Prosveta,
2004, Beograd, 1997.
Beck, U., Pronalaenje politikog Prilog teoriji refleksivne Gatman, E. (ed.), Ispitivanje politike priznanja, Centar za
modernizacije, Naklada Jesenski i Turk, Zagreb, 2001a. multikulturalnost, Novi Sad
Bek, U., Rizino drutvo U susret novoj moderni, Filip Giddens, A., The Constitution od Society: Outline of the
Vinji, Beograd, 2001 Theory of Structuration, University of California Press,
Bellingham, Bruce (1988): The Hislory of Childhood Since Berkley, 1984.
the 'Invention of Childhood': Some Issues in the Gidens, E., Odbegli svet, Stubovi kulture, Beograd, 2005.
Eightics". Journal oj' Famih History. Vol. 13. No. 3 Gidens, E., Posledice modernosti, Filip Vinji, Beograd,
Berger, P. L., Invitation to Sociology, New York, 1963. 1998.
B1um, A., Sumrak amerikog uma, Prosveta, Beograd, 1990. Golubovi, Z., Anrtropologija u personalistikom kljuu,
Bourdieu, P. & Passeron, Reproduction in Education, Society Gutenbergova galaksija, Beorad-Valjevo, 1997.
and Culture, London, 1977. Gouldner, W., A., The Coming Crisis of Western Sociology,
Bourdieu, P., Structures, Habitus and Practics u Giddens, E. Basic Books, New York, 1970.
et al. (ed.), The Polity Reader in Socijal Theory, Polity Gouldner, W., A., Za sociologiju, Globus, Zagreb, 1980.
Pres, Cambridge, 1994. Hamerak, M., Desetljee Arijsove povijesti djetinjstva,
Bronfenbrener, J., Ekologija ljudskog razvoja Prirodni i asopis za suvremenu povijest, N0 3. Zagreb, 2004.
dizajnirani eksperimenti, Zavod za udbenike i Haralambos, M. i M. Holborn, Sociologija Teme i
nastavna sredstva, Beograd, 1997. perspekitve, Golden marketing, Zagreb, 2002.
Bronowski, J., Porijeklo znanja i imaginacije, Stvarnost, Harden, D. (2004): Kod kue je najbolje: Distinkcija
Zagreb, 1979. javno/privatno u dejem teoretisanju o riziku i
Burdije, P., Vladavina mukaraca, CID&Univerzitet Crne bezbednosti, u Tomanovi, S., Sociologija detinjstva
gore, Podgorica, 2001. Socioloka hrestomatija, Zavod za udbenike i nastavna
Burdije, P., Drutveni prostor i simbolika mo u Spasi, sredstva, Beograd
Ivana (ed.), Interpretativna sociologija, Zavod za Horkhajmer, M., Esej o sociologiji znanja, Mediterran
udbenike i nastavna sredstva, Beograd 1998. publishing, Novi Sad, 2009.
Burdije, P., Nacrt za jednu teoriju prakse Tri studije o James, A., Jenks, Ch. and Prout, A. (eds), Theorizing
kabilskoj etnologiji, Zavod za udbenike i nastavna Childhood u: Theorizing Childhood, Polity Press,
sredstva, Beograd, 1999. Oxford, 1998.
De Mause, L. (ed.), The Evolugion of Childhood u The Janji Komar, M., Prava deteta u porodinim odnosima,
History of Childhood, Psychohistory Press, New York, Centar za udbenike i publikacije Pravnog fakulteta u
1979. Beogradu, 1987.
Dirkem, E., Solidarnost grupa zanimanja, u Parsons, T. Janji, Komar, M. i Obrekovi, M., Prava deteta prava
(ed.), Teorije o drutvu I, Vuk Karadi, Beograd, 1969. oveka, Udruenje pravnika Srbije za socijalno pravo,
Dirkem, E., Vaspitanje i sociologija, Zavod za udbenike i Beograd, 1996.
nastavna sredstva, Beograd, 1981. Jeneks, Ch., Inequality: A Reassessnzent of the Effeet of
Durkheim, E., Childhood. U Jenks, C. ed. (2005) Family and Schooling in America, Penguin Books,
Childhood Concept in Sociology, Routledge, New York. Harmondsworth, 1996.
2005. Jenks, C. ed. (2005) Childhood Concept in Sociology,
Elijas, N., Proces civilizacije Sociogenetika i Routledge, New York, 2005
psihogenetika istraivanja, Izdavaka knjinica Kon, I.S., Dete i kultura, Zavod za udbenike i nastavna
31
sredstva, Beograd, 1991. Praut, A. and Dejms, A., Nova paradigma za sociologiju
Kun, T., Struktura naunih revolucija, Nolit, Beograd, 1974. detinjstva Poreklo, obeanje i problemi u:
La Fontaine, J.S. ed. (1979): Sex and Age as Prindiples od Tomanovi, S. (ed.), Sociologija detinjstva socioloka
Social Differentiation, Academic Press, London hrestomatija, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
Lasch, Ch., Narcistika kultura, Naprijed, Zagreb, 1986. Beograd, 2004.
Liotar, -F., Postmoderno stanje, Bratstvo-jedinstvo, Novi Prout, A. and James, A. (eds.), A New Paradigm for the
Sad, 1988. Sociology of Childhood - Promise and Problems, u:
Lipovecki, ., Doba praznine Ogledi o savremenom Constructing and Reconstructing Childhood:
individualizmu, Knjievna zajednica, Novi Sad, 1987. Contemporary Issues in the Sociology of Childhood, the
Mause, Loyd de (1976): The Evolution of Childhood, u: L Falmer Press, London, 1990.
de Mauseed. The Histori of Childhood. New York: Prout, A. and James, A., A New Paradigm for the Sociology
Souvcnir Press of Childhood? Provenance, Promise and Problems in
Mead, H. M., Um, osoba i drutvo, Naklada Jesenski i Turk, Jenks, C. (ed.), Childhood: Critical Concepts in
Zagreb, 2003. Socilogy, Routledge, New York, 2005.
Merton, R. K., O teorijskoj sociologiji, Plato, Beograd, 1998. Saton-Smith, B., Igrake i kultura, Zavod za udbenike i
Mili, A. (ed.) Raanje moderne porodice, Zavod za nastavna sredstva, Beograd, 1989.
udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1988. Senet, R., Nestanak javnog oveka, Naprijed, Zagreb, 1989.
Mili, A., Sociologija porodice, igoja tampa, Beograd, Senet, R., Ulica i kancelarija: Dva izvora identiteta, u
2001. Hatin, V. i Gidens, E., Na ivici iveti sa globalnim
Nenadi, M., Detinjstvo u diskursu politike jednakog kapitalizmom, Plato, Beograd, 2003.
priznanja, Sociologija, Vol. LII, No 3, Beograd Tejlor, . Politika priznanja. U Gatman, E. (ed.),
Nenadi, M., Obrazovanje, tiranija trenutka i promene Multikulturalizam Ispitivanje Politike priznanja,
besnom brzinom, Pedagogija, No 1, Beograd. Centar za multikulturalnost, Novi Sad, 2003.
Nenadi, M., Novi duh obrazovanja, Prosveta, Beograd, Tomanovi-Mihajlovi, S., Detinjstvo u Rakovici.
1997. Svakodnevni ivot dece u radnikoj porodici, ISI FF,
Nenadi, M., Socioloki itinerer, Prosveta, Beograd, 1999. Beograd, 1997.
Nikadinov, N. D., (1996), Obrazovanje u Rusiji posle Tomanovi, S. (ed), Sociologija detinjstva, Zavod za
prestrojke potraga za novim vrednostima, Norma, udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004.
No 3, Sombor Tomanovi, S., Detinjstvo u istoriji, izmeu ideje i prakse,
Olweus, D., Nasilje meu decom u koli: ta znamo i ta Sociologija, vol. XXXVIII, No. 3. 1996.
moemo uiniti, kolska knjiga, Zagreb, 1998. Zlotovoc, M. (1989): Strahovi kod dece, Zavod za udbenike
Postman, N. (1994): The Disappearance of Childhood, New i nastavna sredstva, Beograd
York

32
Poglavlje 3.
Staranje o deci i razvoj apatije

Rob Vederli,
Kolaps kulture, Clio, Beograd, 2005, str. 162-185.
(Rob Weatherill, Cultural Collaps, London, 1994)

I. OD DREVNIH VREMENA DO MODERNOG DOBA

Naredna tri poglavlja posvetiemo vlasnik domainstva prenosio je na dete ne


uglavnom strukturisanju detinjstva i predst- svoje, ve na tue sve znanje, praktine
avama o njemu tokom modernog doba. Poput vetine, iskustvo i ljudske vrednosti koje sam
ena, i deca su nekada imala status lica u ije poseduje. Deca su zapoinjala svoj mladi ivot
ime govore drugi. Izvesno vreme decu niko u tuoj porodici da bi nauila lepe viteke
nije ni video, ni uo (u srednjovekovnoj manire ili neki zanat.
umetnosti portreti dece pojavili su se tek u XII Prenoenje iskustva s generacije na
veku, a njihove slike na kalendarima tek u generaciju bilo je obezbeeno svakodnevnim
XVI veku), a sada ona zauzimaju mesto u ueem dece u ivotu odraslih. Gde god je
samom sreditu slike, to e se dokazati kao bilo odraslih ljudi, bilo je i dece - u trgovini,
problematino. Nekada ih niko nije slikao, zanatima, radionicama, ak i u krmama na
odnosno prikazivali su ih samo kao male loem glasu. Deca su spoznavala ivot u
odrasle osobe, ili male ljude. Danas deca bliskom kontaktu sa svakakvim ljudima. Tako
predstavljaju sredite panje na razvijenom su izmicala vlastitim porodicama. Roditelji su
Zapadu, dok su u siromanijim delovima sveta brinuli o njima tek da bi pruili svoj doprinos
jo marginalizovana. ostvarivanju zajednikog cilja ire zajednice -
Na poetku navodimo pregled istorije sela, seoskog poseda, gazdinstva ili neke
staranja o deci u Evropi. Neophodno je velike kue. Obrazovanje se sticalo iz knjiga
detaljnije ispitati istoriju detinjstva da bi se koje su sadravale pravila o lepom ponaanju i
shvatio radikalni kontrast izmeu starog i utivosti i detaljna uputstva o tome kako se
modernog okruenjajjjkojem deca odrastaju treba ponaati u svakom aspektu ivota, i
(videti Aries, 1960). praktinom, i moralnom. Deca su upuivana u
U srednjem veku vrlo mala deca ivot koji je tekao u drutvenim kontaktima i
iznajmljivana su drugim porodicama da u razgovorima rukovoenim najstroim
njima rade kao posluga. Ona su posluivala za pravilima ponaanja. Pravila ponaanja za
stolom, nametala krevete, pravila drutvo stolom, u kojima je svaija uloga bila precizno
svojim gospodarima i uglavnom imala status definisana, imala su naroit znaaj. Obroci su
egrta. Sve obrazovanje sticala su tokom predstavljali znaajne drutvene ceremonije
egrtovanja. Upravo tokom takvog sluenja, tokom kojih je svako morao posebno da obrati
panju na svoje ponaanje, jer je to bilo u meri bilo teorijsko i uskostruno.
interesu svih ostalih. Sve asocijalne aktivnosti Postepeno irenje kolovanja u poetku je
bile su zabranjene; svako je morao korektno da bilo dostupno samo deacima srednje klase.
pozdravlja druge ljude, nije smeo da govori Devojice tada nisu ile u kolu, osim retkih
grube reci, morao je da bude doteran i uredan i koje su pohaale male kole ili enske
da prikriva negativne emocije jer se u svakom samostane. One su uglavnom bile odgajane
asu nalazio usred velike i veoma zahtevne kod kue, ili kod suseda ili nekog roaka.
drutvene mree. Pojam privatnosti nije ni Morae da ekaju do XVIII, ili do poetka
postojao, jer moralo je da se iv u drutvenoj XIX veka, jer tek tada e i njima biti dozvo-
sredini koja je poricala postojanje bilo kakvog ljeno da se koluju. Meutim, sticanje znanja u
privatnog prostora. Prema tome, obuavanje kolama bilo je veoma kritikovano. Vladalo je
deteta egrtovanjem tokom srednjeg veka i miljenje da se kole nalaze u rukama sitniara
njegovo uvoenje u drutvene odnose bili su i moralista i da je disciplina u njima prestroga.
veoma znaajni zato to tada nije postojalo Deca su se sada izdvajala iz svog prirodnog
redovno kolovanje i zato to je isticano drutvenog okruenja i pretila im je opasnost
zajdnirvo. Knjige s pravilima o uljudnosti i da upadnu u loe drutvo ili da ue detinjarije.
utivosti bile su uvari osnovnih drutvenih Smatralo se da veliki broj uenika u svakom
vrednosti i zauzimale su najznaajnije mesto u odeljenju predstavlja prepreku i za uenje, i za
obrazovanju, to predstavlja sutu suprotnost njihov moral. Preovladavalo je miljenje da
dananjem manje-vie perifernom priznavanju ivot u heterogenoj drutvenoj sredini moe da
lepog ponaanja. prui mnogo vie znanja nego teorijsko uenje
Tokom XV i XVI veka odgajanje dece iz knjiga, bez obzira na vreme koje se na takvo
poelo je sporo, ali postepeno da se menja: uenje utroi.
naime, sistem egrtovanja zamenjen je U XVII veku knjige s pravilima
kolovanjem koje je bilo sve zastupljenije, ba- ponaanja i dalje su zauzimale sredinje mesto
rem kada je re o obrazovanju srednjih i viih u drutvenom prilagoavanju, ali sada je u
slojeva drutva. kole su polako postajale njima bilo vie uputstava o tome kako deca
uobiajen instrument drutvene inicijacije. treba da se ponaaju u koli i kako roditelji
Pedagozi su nastojali da izoluju mlade ljude od treba da se ophode prema svojoj deci. Na
onoga to su smatrali iskvarenim svetom odra- primer, roditeljima se savetuje u kojim
slih, i da im prue vie teorijskog obrazovanja sluajevima da kanjavaju decu, kada da
u zamenu za stare praktine oblike ponu da ih ue slova, kao i da na kraju
egrtovanja. kole su i roditeljima donele svakog dana treba da razgovaraju s njima o
olakanje, jer su oni sve vie eleli da budu u tome ta se dogaalo u koli i da razmotre
prisnijem kontaktu sa svojom decom. Najvea prirodu svakog poinjenog prestupa. Ukoliko
promena koja je nastupila ogledala se u sve su prestupi ozbiljni, kao, na primer, svetogre,
veoj usedsreenosti porodice na dete. Kako lopovluk ili lai, neka drska uvreda upuena
vie nisu eleli da alju decu van kue, da bi spremaici u koli ili domaru, ili tvrdoglava
itavo detinjstvo provela sluei u nekoj neposlunost, kazna treba da bude ibanje. Ro-
porodici daleko od rodnog doma, roditelji su diteljima je zatim savetovano da se
nastojali da ostvare prisniji kontakt s njima i prilagoavaju potekoama svoje dece u
poeli su vie da se staraju o njihovoj optoj uenju, da imaju puno razumevanja i da prue
dobrobiti. dobar primer, da vode rauna o tome s kim se
Najpre su porodice iz redova srednje njihova deca drue, te da im ne priaju
klase pokazale ovakvo razumevanje za potrebe izmiljotine koje truju duu. Bilo je i saveta o
dece i njihovo obrazovanje. U radnikoj klasi izboru kole i zanata. Jednom reju, priznata je
sistem egrtovanja zadrae se sve do novijeg priroda moderne porodice koja je lagano
doba. Iz aristokratskih porodica, mladi plemii nastajala i sve vie se posveivala detetu, i
putovali su u Italiju i Nemaku i odlazili na priznata je brinost za dobrobit i potrebe
inostrane dvorove ili u kue u raznim deteta.
zemljama da bi uili jezike, lepe manire i Sklonost rane moderne porodice da se
plemenite sportove. To je bio nastavak povlai u sebe bila je u raskoraku sa izuzetno
tradicije egrtovanja. Meutim, poetkom gustom drutvenom mreom i mnogobrojnim
XVII veka ovaj obiaj poeo je da ustupa obavezama prema drutvu. ak i krajem XVII
mesto akademskom kolovanju koje je u veoj veka niko nikog ne ostavljao na miru. Povlae-
nje u osamu bilo je doslovno nemogue. Usled obroke troeno manje vremena. Sve vie se
zahteva proisteklih iz ovekovih raznih veza s istiu zdravlje i higijena, a naroito brinost za
drugim ljudima on vie ne moe da bude sam. zdravlje dece. Davanje nadimaka deci postalo
Ova tradicionalna drutvenost i razvoj je uobiajenije i odraavalo je prisniju vezu
moderne porodice kao izolovane jedinice neko izmeu roditelja i dece. Ukoliko bi izgubili
vreme trajali su uporedo. Ta kombinacija dete, roditelji vie nisu mogli da se utee
naroito je bila karakteristina za kue - velike raanjem drugog deteta; deca su postala
kue - znamenitih ljudi i drugih uglednih dragocenija nego ranije i nezamenljiva.
graana oko kojih se razvijao itav sloen Zdravlje i obrazovanje bili su osnovne
drutveni svet. preokupacije modernih roditelja srednje i vie
Ovu drutvenu matricu treba uporediti sa klase (Davidov i Hol, 1987). Porodica se sve
dananjim vremenom i tako je podrobnije vie odvajala od ire zajednice i postala joj je
ispitati. U bogatim kuama ivele su porodica oprena. S pojavom moderne porodice,
i itava populacija posluitelja, radnika, pojavili su se moderni tipovi kue sa
svetenika, pisara, tienika, egrta i drugih. prostorijama koje su imale i posebnu namenu.
Posetioci su tu neprestano dolazili, ne samo Vie nije bilo kreveta po celoj kui, ve su
zbog druenja, ve i zbog posla, koji je voen postojale spavae sobe, sobe u kojima se
u istim prostorijama u kojima se ivelo obedovalo i one u kojima su se primali gosti.
svakodnevnim ivotom. Osim kuhinje, ostale Svaka soba imala je izlaz u hodnik i vie se
prostorije u ovim kuama nisu imale nije prolazilo kroz jednu sobu da bi se ulo u
specijalizovane funkcije. Ljudi su spavali u drugu. Posluga je bila na odstojanju to je
sobi u kojoj su obedovali, iveli i primali obezbeivalo veu privatnost.
goste. Krevete su po potrebi razmetali, te Naravno, ove promene koje su vodile ka
sklapali i uklanjali. Vie ljudi spavalo je u modernoj porodici najpre su se desile
jednoj sobi, a sve sobe na jednom spratu bile iskljuivo u najviim slojevima drutva -
su prolazne. U tadanjoj potpunoj drutvenoj veina ljudi i dalje je ivela onako kako su
pomeanosti, sinovi vlasnika kue igrali su se ivele srednjovekovne porodice. Od XVIII
s posluiteljima i radili zajedno s njima, veka ideal moderne porodice postepeno je
posluivali za stolom, sekli meso i toili vino. prodirao i u nie drutvene slojeve. Meutim,
Uili su ista pravila ponaanja i sticali istu mnogi faktori, kao to je stupanje u brak u
versku obuku. Ove kue bile su prava mesta poznijim godinama, potekoe u vezi sa
drutvenog okupljanja s gustom mreom zaposlenjem, nuna pokretljivost najamnih
uzajamno zavisnih meuljudskih odnosa koji radnika i egrtska tradicija, predstavljali su
tada jo nisu bili kategorisani. One su prepreke za potpuno prihvatanje naina ivlje-
predstavljale sredita ivota u zajednici. nja u modernoj porodici sve do novijeg doba.
Osim velikih kua bogatih i znamenitih U pokuaju da se rezimiraju promene u
ljudi, postojale su i male, sa samo jednom ili okviru povezanih pojmova porodice, deteta i
dve sobe, u kojima su iveli brani par i odgajanja decefu periodu od srednjeg veka do
nekoliko njihove mlae dece. Na selu, jedna poetka modernog doba, treba izdvojiti
od moda dve sobe bila je rezervisana za izvesne kljune teme. Pre svega, iz potpune
ivotinje. Ove kue bile su zapravo kolibice u tmine tokom srednjeg veka deca izlaze kao
kojima veoma siromani nisu mogli da preive linosti po sopstvenom pravu. Smatra se da
kao porodica. Njihova deca, jo kao sasvim ona imaju specifine potrebe od kojih je
mala, odlazila su da ive kao egrti u kuama najznaajnija potreba da idu u kolu i da se
bogatijih ljudi. obrazuju, esto na najstroe i najmoralnije
Poetkom XVIII veka porodica je poela naine i uz veoma mnogo kazni. Vodi se
da se distancira od drutva. Mnogi aspekti rauna i o njihovoj optoj dobrobiti, zdravlju i
ivota polako su se odvajali od nje. Porodica je budunosti. Detinjstvo se smatra prelaznim pe-
sve vie postajala privatna i posveivala se riodom od roenja do zrelog doba, u kojem
deci. Posetioci vie nisu bili dobrodoli u bilo sutinski znaaj ima odvajanje od iskvarenog
koje doba dana ili noi kao ranije. oveku je sveta odrasrih. Moderna porodica srednje
bilo lepo kad je kod kue. Nova pravila klase odvaja se od uzavrelog drutvenog
ponaanja isticala su potrebu da se pptuje ivota, da bi se posvetila deci; postaje sve vie
privatnost drugih ljudi. Stari obiaji i privatna, okree se sebi i optuuju je da
sveanosti trajali su krae, pa je ak i za unitava staru heterogenu drueljubivost
srednjovekovnog drutva. U sve veoj meri kolovanje, odvojeno domainstvo i slobodu
izolacionistika, ona postaje i sve vie da sledi individualistike ciljeve.
materijalistika, klasno svesna i eli odvojeno

II. POPULARRIZOVANJE TEORIJE O ODGAJANJU DECE

Dravino dete
Tek u XX veku postajemo svedoci aodgajanje dece, brani savtinici, lideri javnog
velikog popularizovanja psiholokih teorija o mnjenja i ostali koji su se bavili onim to
odgajanju dece i arke elje da se detetu prui bismo danas mogli nazvati profeesijama
ono to je najbolje. Poetkom veka pruanja pomoi smatrali su da su roditelji
posrednike institucije izvan porodice poele previe uskogrudi, previe sebini i previe
su da preuzimaju funkcije koje su ranije klasno ogranieni da bi mogli da olakaju
ostvarivane u okviru porodice. Pre Prvog optimalan razvoj svojih potomaka u graane
svetskog rata ve je postojala obimna literatura spremne na saradnju i naporan rad.
o staranju o deci, uglavnom medicinske Nauka, a naroito psiholoke i drutvene
prirode. Ova literatura bavila se pre svega nauke, sticala je znaajan autoritet. Struno
fizikim preivljavanjem, ali se ve miljenje o odgajanju dece razvijalo se tokom
raspravljalo i o drutvenim i emotivnim mnogih konfliktnih etapa u kojima je ono
potrebama dece. asopisi za ene poeli su da upuivano roditeljima kao stroga opomena, pri
objavljuju lanke i korespondenciju o staranju emu je svaka nova moda zahtevala visoku
o deci. Sve vei broj proizvoda namenjen je naunu pozadinu.
deci. S manjim brojem dece u jednoj porodici,
u porodinom domu bilo je manje guve, a Strogo kontrolisano dete
vie vremena za nenost i poklone. U Britaniji Tokom dvadesetih i tridesetih godina XX
deca su zatiena Zakonom o deci iz 1890. veka vladao je bihejviorizam. Godine 1928.
godine, a kazna zatvora za decu je ukinuta. Don B. Votson objavio je znaajnu knjigu
Drava se sve vie ukljuivala u Psiholoko staranje o odojetu i detetu, u ko-
socijalizaciju mladih. Rastao je broj joj je energino tvrdio da roditelji treba
organiznvanih omladinskih pokreta uz podrku direktno i manipulativno da nadziru okrunje
vlasti, dobrovoljnih drutava i crkve. svoje dece. Suprotno progresivnim teorijama
Poetkom XX veka vrsto je ustanovljen Dona Djuija koji je smatrao da treba dopustiti
pojam adolescencije i uspostavljena je podela da se u detetu razviju sve skrivene mogunosti
izmeu delinkventne i disciplinovane i sposobnosti, Votson, je smatrao da u detetu
omladine. Zbog potrebe da se slobodno vreme ne postoji nita to bi trebalo da se razvije. U
deteta ispuni na konstruktivan nain, sve svom pristupu on se radikalno pozivao na
popularniji bili su Izviaki pokret i enski okruenje u kojem dete raste: neophodno je
izvia, naroito u porodicama srednje klase. jedino da se nadzire okruenje u kojem se ono
U periodu izmeu dva rata, loa disciplina i nalazi da bi njegovi uslovni refleksi mogli
izgrednitvo bili su problem meu velikim ispravno da se razviju. Neprikladne emotivne
brojem mladih ljudi koji su imali novac, ali ne reakcije trebalo bi da se svedu na najmanju
i porodine obaveze. Trebalo je kanalisati moguu meru: izbegavati glasne zvuke koji bi
njihovu energiju: pripadnici desnice brinuli su prekomerno stimulisali reakcije straha,
o nacionalnoj efikasnosti" i propadanju vlasti; dopustiti deci da nose komotnu odeu da bi se
meu leviarima, humanitarna i socijalna na najmanju meru svele reakcije gneva i, to je
brinost dovela je do obrazovanja itave mree najznaajnije, ne treba stimulisati reakcije
klubova i organizacija za mlade. ljubavi ako dete neprestano pokuava da bude
Deca su sve vie smatrana dravnom samostalno. Votson je zahtevao da se s decom
imovinom, a sve manje svojinom roditelja. postupa kao da su ona mlade odrasle osobe.
Vladalo je miljenje da je socijalizacija deteta Kontakti izmeu roditelja i deteta treba da
previe znaajna da bi se preustila rodite- budu propisani strogim pravilima. Moda je u
ljima. Lekari, psihijatri, strunjaci z redu da se dete poljubi pred spavanje, ali
Votson se gnuao maenja dece kad se postale nervozne i razdraljive.
spotaknu i povrede. Izraavanje roditeljske Moglo bi se rei da nikada nije voeno
nenosti treba da se svede na rukovanje s toliko rauna o istoi. Podsticana je i
njima ujutru", ili moda na maenje po glavi upotreba laksativnih sredstava i klistira da b se
kad uine neto izuzetno dobro ili obave neki pospeilo regularno funkcionisanje probavnih
teak zadatak" (Watson, 1928, str. 82). organa dece svih uzrasta. Regularnost
Tadanji lekari naglaavali su potrebu da probavne funkcije stekla je moralni status u
se deca hrane prema strogo utvrenom frazama poput: istoa je pola zdravlja", a
vremenskom rasporedu i upozoravali su da je neredovna stolica bila je znak neistoe koja
prekomerno majino zatitnitvo tetno. podstie masturbaciju. Zadravanje fekalija
Ubeenje da postoje nauni dokazi da je smatrano je za prkoenje majci i povlaenje u
majina ljubav sama po sebi opasna iz temelja sebe i trebalo je da bude kanjeno sapunastim
je uzdrmalo staru izreku da majka najbolje rastvorom glicerina umesto epia.
zna". Strunjaci su ustanovili da vrsta Regularnost probavne funkcije znai
uverenost mlade majke da prirodno zna ta regularnost i istou tokom celog ivota.
treba da uini za svoju decu proizlazi iz Meutim, moglo se uiniti i vie od davanja
neznanja i samodopadljivosti. Osim toga, novo obinog klistira za pranjenje creva i smatralo
saznanje bilo je da ono to majka zaista uini se da je to dragocen tretman za uklanjanje
za svoju decu ima izuzetno veliki znaaj za otrovnih materija. Naime, odoje se postavi na
razvoj njihove linosti i njihovo budue plastinu muemu, a cev od dvanaest ili vie
psiholoko zdravlje. Nije teko zamisliti kako centimetara sa sapunastom vodom ubacuje se
majke tog vremena postaju veoma nesigurne, u debelo crevo da bi se dete ispralo. Detaljna
oseajui strahopotovanje pred novim uputstva, zajedno sa ilustracijama, navedena
medicinskim i psihijatrijskim stanovitem koje su u knjizi ozefine Bejker Zdrave bebe
je bilo tek u zaetku. (1920).
Tokom prvih godina XX veka, majinstvo Loe navike takoe su bile podvrgnute
je poprimilo status zanimanja. Raanje dece strogoj kontroli. Najvea panja bila je
vie nije predstavljalo samo slepu bioloku i posveena kontroli grickanja noktiju,
drutvenu neminovnost. Pojava sredstava za masturbacije i sisanja palca, i izmiljene su
kontracepciju znaila je da e se smanjiti broj vrlo dosetljive strategije da bi se takve navike
neeljenih trudnoa, te da e se stoga vie iskorenile. Deaci su obrezivani da bi se
vremena posvetiti manjem broju dece. Prema spreila masturbacija, a neki lekari smatrali su
tome, raanje dece sada je predstavljalo jednu da to moe da bude lek i za druge lake
manje automatsku, a vie samosvesnu i bolesti. Da bi dete prestalo da sisa palac,
ozbiljnu aktivnost. zaivali su mu rukave, mazali vrhove prstiju
Meutim, kontrola nad decom, koja je neim gorkim, vezivali ruku uz bok ili mu
postojala u to vreme, pretvorila se u neto navlaili aluminijumsku rukavicu izraenu za
ekstremno tokom prvih decenija XX veka. tu namenu. Ipak, smatralo se da je masturbarija
Posleidaca uspeha industrijske revolucije i najloija od svih, navika i ona je morala da se
nauke i tehnologije bila je pote uverenje da iskoreni to pre. Za odojad su preporuivane
progres moe da se kree samo napred i mehanike naprave za obuzdavanje, ali one ni-
navie. inilo se da nauka ima reenje za sve, su bile prikladne za stariju decu. Masturbacija
pa je stoga i odgajanje dece moralo da se je dovoena u vezu sa nervozom, nedostatkom
zasniva na zdravim tehnikim naelima. samokontrole, naruenim zdravljem,
Industrijska proizvodnja zahtevala je umanjenim oseajem moralnosti, nastranou,
regularnost, ponavljanje i planiranje; roditelji umobolnou i sl. Ove tvrdnje nisu poivale na
su morali da podvrgnu svoju decu istoj vrsti naunoj osnovi, a nije bilo ni nastojanja da se
sistematizacije kakvu su rukovodioci zahtevali takva osnova uspostavi, jer je psiholoka
od svojih radnika na proizvodnoj liniji. Dete nauka u narednim decenijama poela da se
mora da bude odgajano planski, jer e, inae, zanima za psihometriju.
biti upropaeno. Roditeljima je savetovano: Nevolja s takozvanim loim navikama
Nikada nemojte dati detetu ono za im plae; male dece nije bila samo u tome to su one
pustite ga da se isplae i da se odvikne od primetno kodile samom detetu, ve je jo vie
plakanja. Sa bebama mlaim od est meseci zabrinjavalo to to su one majci otkrivale
roditelji nisu smeli da se igraju da one ne bi dokaz o svojevoljnom i prkosnom dejem
duhu. Stoga je esto naglaavano da treba njihov podmladak. Ako je neko imao bilo
zatraiti lekarski savet. Majka vie nije kakvu manu, to je znailo da e i njegova deca
uspevala sama da kod svog deteta kontrolie imati problema, da e i itavo njegovo
seve to je potrebno i morala je da trai pomo potomstvo imati problema, to nije bilo dobro
strunjaka. ni za naciju u celini). Ne samo drutvo u celini
Ideal deteta kod kojeg sve savreno ve iindividualna jedinica porodice, kao
funkcionie, poput maine koja besprekorno funkcionalna jedinica drutvenog i
radi i kojom su viktorijanci bili toliko oarani, ekonomskog darvinizma, bie na taj main
velian je jo vie zahvaljujui Darvinovim ojaani i usavreni. Svaka porodica morala je
otkriima koja su poetkom ovog veka sricala da se bori kao jedinica u konkurentnom svetu.
sve veu popularnost. Mlada nauka o genetici Prema tome, svako dete moralo je da bude
takoe e imati uticaja. Stvaranje savrenog isto, neiskvareno, moralnoj zdravo, da bi se
deteta zahtevalo je spajanje savrenih roditelja. prirodno razvilo u savrenu odraslu osobu.
Neki roditelji nikada ne bi treblo da imaju Samo drutvo transforrnisae se zahvaljujui
decu ukoliko u sebi nose neke nasledne mane, vlastitoj deci.
a u Priruniku za materinstvo, uticajnom Ovaj u sutini bihejvioristiki
asopisu koji je izlazio u to vreme, bio je eksperiment u drutvenom inenjeringu bio je
naveden praktian spisak genetskih mana". prvi sistematini pokuaj da se deca tretiraju
Roditelji su podsticani da pohaaju kurseve kao objekti prouavanja i kontrole. Ako se
obuke da bi bili u najbljoj fizikoj i duhovnoj ozbiljno shvati - a takve metode bile su veoma
kondiciji pre no to dobiju decu. (Lamarkov rasprostranjene - to je znailo da osnovne
pojam naslednosti steenih osobina, koji je ljudske potrebe dece treba namerno da se
tokom XIX veka podravao ideje o zanemare. Unutranjost i spoljanjost njihovih
nasleivanju osobina, jo je imao uticaja i tela trebalo je da budu podvrgnute strogoj
ostao je nesporan sve do poetka XX veka kontroli. Votsonova dogma, koja je bila van
(Donnelly, 1983). Prema tome, ako su roditelji svake pameti, nalagala je da ne treba da se
bili u dobroj fizikoj, psiholokoj i moralnoj igrate sa svojom bebom".
kondiciji u vreme kada se zaelo dete, to je
znailo da e te dobre osobine biti prenete i na

Nesputano dete

Votsonovi koncepti jo su imali uticaja, oslobode besmislene discipline i da im se


ali su tokom tridesetih i erdesetih godina neki prue sloboda i pravo izbora u svim oblastima.
teoretiari poeli da istiu dugu krajnost. Dela Zastupali su miljenje da treba pustiti da se
Frojda i neofrojdista bila su pogreno linost razvija iznutra i dozvoliti otvorenost u
shvaena i pogreno tumaena u javnosti kao vezi sa seksualnim pitanjima. Najzad, uticaj
dela koje se zalau za potpuno ukidanje spolja masovnih stremljenja ka drutvenom ugledu i
nametnutih obranienja u ponaanju. konformizmu kojima je vren veliki pritisak na
Pojavljuju se liberalne i progresivne obrazovne omladinu radnike i srednje klase da stiu
metode. kola Samerhil" koju je osnovao oznake i simbole statusa - kolska uniforma,
Aleksander S. Nil poela je s radom 1921. prvo odelo, odlikovanja, priznanja itd. - morao
godine. Dartington hol" osnovan je 1926. je da izazove reakciju.
Bila je to meovita kola, i uenici su iveli u Ljubav, koja je do tada predstavljala
sobama, a ne u spavaonicama. To je takoe veliku opasnost, sada je poprimila apsolutno
bila progresivna kola. Postojala je i sutinski znaaj. Deca moraju da oseaju da su
Bembrika kola (1919) na ostrvu Vajt, zatim eljena. Sve mora da se prilagodi potrebama
kola Vinstouns i Majkl hol, osnivaa deteta. Svi vremenski rasporedi ishrane
Rudolfa tajnera, a Bertrand Rasel i njegova odbaeni su u korist hranjenja na zahtev".
supruga vodili su Frenem Hajts" od 1927. do Sreno i slobodno dete moi e samo da
1943. godine. Iako su ovi eksperimenti regulie sve to je potrebno". Kontrolisano
predstavljali tek siuni deo ak i privatnog dete bilo je nesreno, otueno, mrzelo je i
sektora obrazovanja u Britaniji, bili su Veoma sebe i druge, nije bilo spontano, ve
uticajni i zalagali su se za to da se deca mehaniko, i bilo je nekreativno i neurotino.
Deci mora da se dopusti da pronau vlastiti neto to je Rajh (1927-1933) nazvao oklop
put i da sve ine onda kad to ele, bez karaktera". Ovi antiseksualni pritisci
roditeljskih ogranienja. Vladalo je osnovno karakteristini su za patrijarhalnu porodicu
uverenje da e dete, ukoliko mu se prui koju ne odrava ljubav ve oeva represivna
sloboda, sazreti i odrasti sa dovoljno primena moi. Patrijarhalna drutva okoriste tu
samopouzdanja i bez unutranjeg konflikta i mo da bi stvorila pokorno stanovnitvo koje
anksioznosti. Nil je rekao: Treba da se moe navesti na pobunu i revoluciju.
dozvolimo deci da budu ono to jesu. Zato Rajh je razvio stanovite koje se odnosi
moramo da odbacimo svu disciplinu, svako na tav svet i u kojem se jasno tvrdi da bi se
usmeravanje, sugestije, moralnu obuku, uklanjanjem seksualne represije okonali
religiozno upuivanje... Sve to je potrebno mi patnja i jad. Dozvolite da dete samo kontrolie
smo imali i ranije; potpuno verovanje u sve to je potrebno i ukinite frustriranje u vezi
dobrotu deteta nikada nije pokolebano; ono se sa seksom i mentalno zdravlje e prirodno
samo pretvorilo u jednu krajnju veru (Nill, uslediti: oseaj dunosti bie zamenjen
1962, str. 20). uivanjem u radu, a umesto otuenost
Nil je bio blizak lini prijatelj Vilhelma ipostojae jedinstvo prirode i kulture, ljubavi i
Rajha koji je, prema miljenju mnogih, rada, seksualnosti i moralnosti.
predskazao to novo oslobaanje. Rajh je Mali broj roditelja usuivao se da sledi
razvio jedinstvenu i linu teorijsku meavinu rajhovce u pruanju slobode deci, ali
Frojda i Marksa, prema kojoj se moderna prekomerna popustljivost prema njima bila je
civilizacija zasniva na seksualnoj represiji koja neto to e ipak opstati. Tokom ezdesetih
poinje u ranom detinjstvu u autoritarnoj godina vie razliitih autora, poput
buroaskoj porodici. Represija izaziva blokadu Aleksandera Louena, Ronalda Lejnga i
seksualne energije i spreava mogunost Herberta Markuzea, popularizovalo je Rajha i
doivljavanja orgazma. Tako nastala antiautoritarno raspoloenje, to je dodatno
odbrambena psiholoka struktura manifestuje podravalo nain odgajanja dece u kojem je
se psihosomatski kao telesna napetost i kao sve radikalno usredsreeno na dete.

Reakcija - roditelji moraju da odrede


ogranienja

upuenom itaocima te knjige on istie da


Meutim, iz brojnih razloga prekomerna decu treba uiti kako da se ukljue u drutvo.
popustljivost ubrzo je izazvala reakciju. Pre Pozivajui se mnogo stariju tradiciju, on kae:
svega, bilo je nerealno oekivati da e roditelji Verujte vlastitim instinktima... ono to majke
svu slobodu pruiti deci, i da nimalo od te i oevi instinktivno ele da uine za svoje bebe
slobode nee sauvati za sebe. Drugo, roditelje obino je najbolje... Bolje je napraviti i
je poela da uznemiruje injenica da su svojoj nekoliko greaka ponaajui se prirodno nego
deci prestali da prenose tradicije i vrednosti doslovno sve initi iz oseanja zabrinutosti"
kojima su u detinjstvu i sami bili poduavani. (Spock, 1946, str. 17). On govori o umerenoj
Oseali su da deca moraju da usvoje neke od strogosti" i kae da roditelji treba da zahtevaju
tih vrendosti. Tree, neka deca prekomerno od dece da se lepo ponaaju, da budu
popustljivih roditelja izrasla su u prekomerno neodlono posluna i uredna. On govori o
zahtevne ljude, tirane i egocentrike. Neki izgraivanju vlastitih uverenja i o oekivanju
roditelji, pak, shvatili su da nisu dobro odgajali da i drugi ispunjavaju svoje obaveze. On je,
decu, ali nisu znali gde su pogreili, niti ta takoe, svestan da i roditelji imaju svoje
dalje da rade. potrebe, naroito pred prekomerno naglaenim
Godine 1946. Bendamin Spok objavio je potrebama deteta. Postoji opasnost da roditelj
knjigu Staranje o odojetu i detetu, koja bude previe savestan i da prui detetu sve od
je"prodata u vie od dvadeset miliona sebe; posledica toga moe da bude prezir
primeraka. Pogreno shvaen kao neko ko se deteta prema roditeljskoj ulozi i prema sebi
zalae za prekomernu popustljivost, Spok je samom, jer, konano, dete i nije trailo toliko
zapravo jedan od njenih kritiara. U pismu mnogo ljubavi. Stoga je neophodno da se
postigne uravnoteenjost potreba. Osim toga, zakanjenjem ipak priznali da su izazvali
roditelji treba i da oekuju neto od svoje konfuziju, da je ideja da dete ne moe da
dece: Ne izgovorene rei zahvalnosti zato to uini nita pogreno" otila predaleko i da
su roena i to se roditelji staraju o njima - to roditelji moraju da budu u stanju da kau ne",
je previe ve obzirnost, privrenost i pored kompetentnosti roditelja ostao je da stoji
spremnost da prihvate standarde i ideale svojih veliki znak pitanja. Od njih se sada trai da
roditelja" (str. 31). ponu da nameu zabrane i da odreuju
U to vreme mnogima je bilo jasno da je ogranienja, dok im se istovremeno upuuju
samopouzdanje roditelja u svoju sposobnost da strana upozorenja da se deci koja ne rastu
podiu decu u velikoj meri uniteno i neki okruena ljubavlju i sigurnou nanosi
strunjaci zapazili su da su roditelji nepopravljivo zlo. Roditeljski impulsi koji
neprijateljski raspoloeni prema strunjacima poivaju na neznanju" moraju da se ispitaju
za porodicu i savetnicima. Zabrinuti i zbunjeni kritiki" da bi se u njima otkrili skriveni
roditelji kojima je ostalo malo autoriteta motivi koji podstiu na to da se postane
postali su lak plen brzog razvoja industrije roditelj. Bilo je oigledno, sasvim oigledno,
reklama i potroakih proizvoda iji je cilj bio da je zapravo roditeljima potrebna edukacija.
da uveri mlade majke da treba da postupaju Loe izvedeni pokuaj psihijatrijskog
ispravno" sa svojom decom. Biti dobra majka establimenta da ojaa roditeljsko
znailo je imati istu, svetlu, blistavu kuu, samopouzdanje ponovo se vratio do neiscrpne
odgovarajuu vrstu hrane, vitaminske dodatke, teme o neadekvatnosti roditelja i njihovom
paste za zube, sredstva za ispiranje usta, a da i neznanju. Ovo je ipak Vek deteta (naslov
ne spominjemo odgovarajue igrake i knjige o unapreenju drutva koju je 1909.
edukativna pomagala i enciklopedije. objavila Elen Ki), i za roditelje bi najbolje bilo
Mada su psiholozi i pedijatri sa da naue kako da mu se prilagode.

Iskreni roditelji i deca

Budui da kritika prekomerne svojim oseanjima" predstavljaju deo pokuaja


popustljivosti nije uspela da povrati roditeljsko da se popularizuje ova nova moda i da se
samopouzdanje, ona se ubrzo razvila u nov izgrade slogani za nju. Ovo je u sutini terapija
nain razmiljanja koji je nalagao da se pre- samopomoi u korist klijenta, a protiv
mosti generacijski jaz i prema kojem roditelj medicinskih strunja. To je vie praksa nego
ne treba da bude ni prekomerno popustljiv niti to je teorija. Ona je iz osnova demokratska
autoritaran, ve efikasan. Nova metoda porodica je postala jedna demokratija. Mi smo
izvedena iz naela nedirektivnog svi jednaki.
savetovanja" dobila je naziv obuka o Knjiga Tomasa Gordona Kako biti
roditeljskoj efikasnosti (PET - Parent efikasan roditelj (1970) bila je izdanak PET
Effectiveness Training) i najpre je uvedena u kola za roditelje. U njoj on analizira nain na
Sjedinjenim Amerikim Dravama jo tokom koji mi kodiramo poruke jedni drugima i tako
pedesetih godina. Ona se zalae za ko- onemoguujemo pravu komunikaciju. Ako
munikaciju izmeu roditelja i dece u kojoj je dete neim naljuti roditelja, on treba da pokae
sve razjanjeno - za komunikaciju oseanja. da se naljutio, a ne da odri detetu predavanje
Oseanja imaju primarni znaa. Prekomerno o njegovom loem ponaanju. Slino tome,
popustljiv roditelj smatrao je da mora da ukoliko dete izrazi svoje miljenje o kolana
prikriva negativna oseanja da ona ne bi primer, roditelj ne treba da pokua da proceni
nakodila njegovom detetu u psiholokom ispravnost dejeg suda o koli, ve samo da
smislu, dok je autoritaran roditelj skrivao i mu pokae da razume njegova oseanja.
pozitivna i negativna oseanja pod platom Gordon podstie roditelje da primenjuju
tiranije i kritikovanja. Potiskivanje svih jednostavne i efikasne metode koje koriste
oseanja ograniavalo je efikasnu profesionalni savtnici s ciljem da izazovu
komunikaciju. Od roditelja se sada zahteva da oseanja. Upuujte ,,ja-poruke umesto ti-
budu autentini i spontani i da se vie ne poruka. Na primer, neprihvatljivo ponaanje
skrivaju iza nekakve uloge. Uverenja da treba deteta obino zavrava time to mu roditelj
biti iskren" i ponaati se u saglasnosti sa upuuje ti-poruku" kao: Prestani; ti se
ponaa kao beba; ti si napast" itd. Meutim, proputamo zlatne prilike da ih nauimo
kada roditelj saopti detetu kako se sam osea bitnijim stvarima. Na primer, da ih mnogo
zbog njegovog ponaanja, poruka postaje ja- volimo i da bismo strahovito patili kad bi e oni
poruka", kao na primer: ,Ja ne mogu da se povredili ili kad bi poginuli" (str. 135).
odmorim ako mi se neko neprestano uvlai u Gordon obrauje itavu problematiku
krilo; ja se ljutim to mi je kuhinja opet roditeljske moi, autoriteta i uticaja. Sve to
prljava" itd. ,,Ti-poruka" ne saoptava pravo funkcionie samo dok je roditelj krupniji od
roditeljsko oseanje umora ili loe volje. deteta, ili dok moe da primenjuje efikasne
Razmotrimo jo jedan primer koji navodi kazne. im dete postane manje zavisno od
Gordon. Porodica je krenula na dugi put a deca roditeljske sigurnosti, roditeljsko uporite koje
se na zadnjem seditu tuku, plau i veoma poiva na moi je uzdrmano. Gordon kritikuje
oteavaju putovanje. Na kraju, otac silazi s roditelje koji smatraju da moraju da utiu na
druma i zaustavlja kola. Umesto da uputi deci svoju decu onako kako to eli drutvo i koji
ti-poruku" kojom bi im saoptio da moraju da veruju da je to u najboljem interesu deteta. On
budu obzirniji, da mogu da izazovu postavlja pitanje: Ko treba_da odlui o tome
saobraajnu nesreu ili da treba ve jednom da ta je u najboljem inteesu za drutvo? Dete?
odrastu i ponaaju se pristojno, on im upuuje Roditelj? Ko zna ta je najbolje?... Opasno je
ja-poruku": Ja jednostavno ne mogu vie da prepustiti roditelju da odredi ta je u
podnesem svu tu galamu i skakanje po kolima. 'najboljem interesu'" (str. 195). Osim toga, on
Hteo bih da uivam u svom odmoru, ali, posmatra porodini dom kao jedan od
doavola, kad vi tu nazad galamite, ja se poslednjih bastiona moi i zahteva od roditelja
nerviram i ne vozi mi se" (Gordon, 1970, str. da nastoje da pronau nove kreativne metode
140). Deca su se iznenadila i pomalo uplaila i koje ne poivaju na moi", zato to se, na
to mu i kau. Mislili su da mu ne smeta! kraju, primenom moi ne postie nita. Zatim
Majka je kasnije izjavila da su deca potom bila on govori o metodi bez promaaja" koju treba
obzirnija i da se vie nisu tako grubo igrala. primeniti u reavanju sukoba, a koja
Pomou ja-poruke" i direktnog izraavanja podrazumeva pregovaranje s decom o
onoga to osea otac je vrlo efikasno donoenju znaajnih zajednikih odluka.
uspostavio komunikaciju. Odnos roditelj-dete vie se ne oblikuje prema
U drugom primeru, majka maloletne staroj strukturi moi, ve prema odnosu
devojke ostala je budna do pola dva posle konsultant-klijent. Roditelj-konsultant deli
ponoi ekajui ker da se vrati sa urke. svoje znanje i iskustvo sa klijentom koji je
Njihov prvobitni dogovor bio je da se vrati do odgovoran za prihvatanje ili odbacivanje
ponoi. Kad je ker najzad stigla kui, majka dobijenih informacija. Konsultanti obino nu-
je, pokuavajui da komunicira na PET nain, de informaciju samo jednom: oni ne navaljuju
kazala: ,Ja sam ljuta na tebe; zaista sam ljuta na klijente da ih prihvate. Gordon upozorava:
to zbog tebe nisam mogla da zaspim... Toliko Dananja omladina oslobaa svoje roditelje
sam brinula da sam se skoro razbolela." Njen dunosti dajui im do znanja da njihove usluge
instruktor u PET koli bio je sasvim vie nisu potrebne jer je malo koji roditelj
zadovoljan, ali pitao ju je ta je zapravo prvo efikasan konsultant svojoj deci... roditelji su
osetila kad je ugledala ker koja se vratila krivi zbog agresivnog nametanja'. Nije udo
kui. To bi, sloili su se oni, moglo da se to u veini porodica deca oajniki govore
saopti na sledei nain: O, Linda, hvala roditeljima: 'Ostavite me na miru. Prestanite da
Bogu, dobro si. Tako sam se uplaila da ti se navaljujete'..." (str. 274).
neto desilo." Linda bi na to moda odgo- PET oigledno, zahteva od roditelja da se
vorila: Hej, mama, pa ti se stvarno raduje to odreknu autoriteta nad decom iz dva razloga.
me vidi, je 1' da?" Ovde Gordon iznosi vrlo Pre svega zato to je autoritet kao mo, sila i
ispravno stanovite da roditelji esto obuzdavanje nemoralan, a potom zato to se
proputaju priliku da iskreno pokau deci svo- njime ne postie nita. Ukoliko ne uspete da
ja pozitivna i nena oseanja. Oseanja kao to uverite svoju decu da treba da prestanu da
su strah, zabrinutost i povreenost mogu brzo pue, da se drogiraju, da se kreu u loem
da se pretvore u srdbu. Mi vie volimo da se drutvu itd., i ukoliko ona nastave to da rade
ljutimo nego da, oseajui se povreenima, uprkos vaim savetima, onda vam ne
ostanemo u relativno ranjivoj poziciji. On preostaje nita drugo nego da odustanete i da
kae: eljni da nauimo svoju decu pameti, prihvatite to kao neto to ne moete da
promenite". Roditelji su svedeni na koji podravaju PET, da PET nije ni
informativne (i to samo ponekad!) pasivne autoritaran ni prekomerno popustljiv, jer ova
posmatrae koji se podstiu da ispolje svoj metoda odgajanja dece (mada taj termin ne
nemoni gnev prema onome to njihova deca znai mnogo u ovom kontekstu) jeste
povremeno uine, ali ija je funkcija uglavnom prekomerno popustljiva i prema deci i prema
samo da pruaju informacije, izraavaju njihovim roditeljima. I jednima i drugima
miljenje i da se ophode prema deci kao prema doputeno je da gledaju svoja posla i niko ni
sebi ravnima. Nestalo je zdravorazumsko prema kome nema obaveze. Prvi put roditelji
stanovite da deca moraju da se zatite od su osloboeni obaveza. Ako u prava dece
zapadanja u emotivne kripce - usled spadaju i slobodan izbor i ravnopravnost s
zaokupljenosti jednom jedinom aktivnou do roditeljima, kako onda da se oekuje od
te mere da su sve druge iskljuene. Nestala je i roditelja da na bilo koji realan nain budu
dunost koju su roditelji oduvek oseali, a koja odgovorni za ono to ine? Naravno,
se odnosi na prenoenje kulturnog naslea s instruktori PET rei e vam da najvei otpor s
ciljem da se kod dece razvije elja da se kojim se sreu u ponovnom edukovanju"
ukljui u ivot zajednice i da budu od koristi. roditelja predstavlja njihovo uporno nastojanje
Da, roditelj moe da prenese informaciju takve da sauvaju mo i odgovornost. Reci e vam
vrste, ali ako dete iz svog emotivnog hira da je zaprepaujue kako se ove stare navike
odlui da ostane nezainteresovano, roditelj tu bore za opstanak do poslednjeg daha. Svako je
vie nita ne moe da uini. To ukazuje na osloboen krivice i obaveza. Mi smo
kolaps roditeljskog odluivanja usled autonomni, mi smo individue. Sve to inimo,
uverenosti da je dete autonomno. ini se da inimo zato to to elimo i zato to smo tako
roditelji vie ne treba ni da se staraju o deci jer odluili, a ne zato to nam je neko naredio. To
to se, u najboljem sluaju, smatra primenom vai i za decu i za roditelje. Neki roditelji
dobronamerne moi da bi se nametnule moda imaju vie znanja i iskustva i moda su
roditeljske elje. Roditelji, a verovatno ni dede realniji od dece, ali to je sporedno. U stvari, u
ni babe, vie ne umeju da objasne detetu kako mnogim sluajevima roditelj treba da ui od
svet funkcionie, niti da ih ue etikim dece. I tako smo sada moda dospeli do
vrednostima koje prevazilaze mo poimanja i potpune konfuzije: ozakonili smo teoriju koja
roditelja i deteta. Roditelji ostaju nemoni, a je u nekom ranijem razdoblju mogla da
ako su sluajno uporni u svojim nastojanjima, odgovara buntovnom adolescentu - svrgnite
upuuje im se upozorenje da mogu da postanu roditelje i ono to oni predstavljaju; pomozite
suvini. sebi; izaberite sebe; budite slobodni i ivite
Ne moe se tvrditi, kao to ti ine neki ovde i sada...
Poglavlje 4.
Detinjstvo u istoriji izmeu ideje i prakse
Tomanovi Smiljka
Detinjstvo u istoriji izmeu idje i prakse, Sociologija, Vol.
XXXVIII, No. 2., B eograd 1996.

Uvod

Osnovni postulat na koje se zasniva nastajua objavljivanje klasinog Arijesovog dela Dete i
nova paradigma sociologije detinjstva je da je porodini ivot pod starim reimom 1960.
detinjstvo drutvena tvorevina, socijalni konstrukt godine, problematika detinjstva u istoriji je ins-
(Tomanovi, 1993). Nasuprot gleditu koje prois- pirisala brojna istraivanja, tako da se sa pravom
tie iz prevelencije moderne ideje rasta ili raz- govori o novom polju prouavanja u okviru isto-
voja, a koje detinjstvu pripisuje konotacije pri- rije porodice, o novoj disciplini drutvene istorije.
rodnosti i univerzalnosti, sociologija detinjstva Kao i veina problematike koja se tie razliitih
tumai kao specifinu kulturnu i strukturalnu aspekata drutvene istorije, i istorija detinjstva je
karakteristiku razliitih drutava. Sa stanovita podruje u kojem su prisutne brojne polemike.
pojedinaca kao aktera u svakodnevnom ivotu Neki autori smatraju da se u okviru istorije
delinjstvo je tvorevina odreenog drutveno- detinjstva mogu razlikovati dva fokusa proua-
kulturnog i istorijskog konteksta, a sa stanovita vanja: deca kao predmet kulturnih definicija i deca
teoretiara odreenog teorijskog gledita. Po kao predmet formalnih institucija sistema
miljenju nekih autora, o detetu moemo govorili (Bellingham. 1988: 348). Drugim recima, detinj-
kao o kulturnom otkriu", s obzirom da su stvo se javlja dvostruko: kao kulturni konstrukt i
razliite kulture gledano uporedno sinhronijski i kao sadraj razliitih drutvenih ustanova. Poto
istorijski izmislile" razliitu decu, kao to su to se potonje podruje vie bavi istorijom institucija
uinili i razni drutveni teoretiari, pre svega koje su posveene deci nego samom decom u tim
filozofi i psiholozi (Kessen, 1983). institucijama, odluili smo da analizu koncen-
Razliitost shvatanja i sadraja detinjstva, kao triemo na problematiku koja se tie drutveno-
i shvatanja starosne klasifikacije kao principa kulturne konstrukije detinjstva.
drutvene diferencijacije i stratifikacije u raznim Koncept detinjstva obuhvata tri osnovna
kulturama, dokumentovali su brojnim istrai- nivoa kojima korespondiraju tri pristupa njegovom
vanjima antropolozi i na taj nain demantovali prouavanju. To su:
tezu o meukulturnoj univerzalnosti detinjstva. ideja detinjstva - odnosno simbolike
Istorijskom kontekstualnou ideje i sadraja predstave o detetu. normativni model deteta
detinjslva u zapadnoj kulturi bavi se istorija i odrastanja, stavovi i sl.;
detinjstva. Od svojih poetaka, koji se vezuju za praksa detinjstva - obuhvata stvarni
poloaj deleta u porodici i drutvu, odnose, ikonografija, knjievnost i pisani dokumenti.
postupke, aktivnosti i sl.; Arijes nalazi dokaze za svoju tvrdnju o
kultura detinjstva - odnosi se na unutranji nepostojanju lika deteta u srednjovekovnoj
svet detela. njegov doivljaj i sliku sveta, ikoniografiji, u nepostojanju izdiferencirane deje
aktivnosti i interakcije meu decom, i sl. odee i igara, u odsustvu moralnih stega i
(Uporedi, Kon, 1991:37). seksualnog zazora pred decom. u nepostojanju
Drugim reima, koncept i pristup detinjstvu termina za dete kao ni posebnog jezika obraanja
kao drutvenoj tvorevini obuhvata tri razliita deci i slinom.
aspekta, odnosno definicije detinjstva: Formiranje koncepta detinjstva i promena
detinjstvo kao skup ideja i stavova; stava prema deci, pojava koju naziva otkrie
detinjstvo kao skup odnosa i aktivnosti detinjstva, odigravala se, prema Arijesu,
detinjstvo kao deiji svet. postepeno u periodu od XVI do XVIII veka. Dete
Osnovni polemike vezane za istoriju de- je u XVI veku otkriveno kao izvor zabave i
tinjstva proistiu, po naem miljenju, iz neraz- oputanja, predmet maenja. Tokom XVII
luivanja, nepovezivanja ili pogrenog pove- veka postepeno prodire saznanje da su deca
zivanja ovih sadraja pojma detinjstva i njima razliita od odraslih, pre nego njihove umanjene
odgovarajuih nivoa analize. Ovaj rad predstavlja replike. Moralisti decu poinju da posmatraju kao
pokuaj da se u optim crtama prikau osnovni nevina i nezatiena Boija stvorenja kojima je
problemi istorije detinjstva i izvori polemika potrebna posebna briga, zatita i disciplinovanje.
unutar njih. Ovim se konceptima u XVIII veku pridruuje i
Naa analiza e se koncentrisati na probleme briga za fiziku dobrobit deteta, tako da od tada
ideje i prakse detinjstva i njihovog odnosa. S dete postaje centralna figura u porodici oko koje
obzirom da je problematika kulture detinjstva se razvija nova porodina oseajnost. Arijesovo
malo prouavana u istorijskoj perspeklivi, o njoj osnovno stanovite je, sa odreenim varijacijama,
e manje biti rei. podrano od strane mnogih autora koji su
istraivali druga zapadna drutva. Tako, Don
Nastanak i razvoj moderne ideje detinjstva Demos (John Demos), u istraivanju puritanske
kolonije u Plimutu (Masausets, SAD) iz 1630.
Tezu o nastanku moderne ideje dctinjstva u novo- godine, pokuava da rekonstruie stvarni ivot
vekovnoj Zapadnoj Evropi koja dominira deteta, istovremeno krilikujui Anjesa to to nije
socijalnoistorijskim prouavanjima poslednje tri i inio (Demos, 1970). Svoje zakljuke, meutim,
po decenije prvi je formulisao Filip Arijes u on zasniva na istraivanju fizikih injenica, kao
pomenutom delu (Arijes. 1989). S obzirom da je to su: veliina kue, nametaj, tip odevanja. i na
njegovo stanovite dobilo iroku podrku u nau- analizi dokumenata, kao to su testamenti i zva-
nim krugovima i javnosti, postalo je uvreeno o nini izvelaji o koloniji. Demosovi zakljuci se
njemu govoriti kao o Arijesovoj tezi". slau sa Arijesovim: detinjstvo se u ovoj koloniji
Osnovni Arijesov stav je da detinjstvo kao jedva opaalo kao poseban period, odnosno nije
drutvena injenica kakvu danas poznajemo nije postojao oseaj da deca mogu bili posebna grupa
oduvek postojalo: ono je proizvod novovekovnog sa vlastitim potrebama i interesima.
graanskog drutva. Arijesova analiza francuskog U istraivanju porodinog ivota u Engleskoj,
drutva pokazuje da u Srednjem veku ne postoji Lorens Stoun iznosi tezu da su tokom Srednjeg
ideja o detinjstvu kao posebnoj fazi u ljudskom veka interesi pojedinca bili podreeni interesima
ivotu. Nakon prvih godina ivota, kada je jedva grupe, te su, stoga, deca bila zapostavljena (Stone.
primeivano njihovo prisustvo, deca su automatski 1977). Edvard orter ide dalje tvrdei da su se
prelazila u svet odraslih, to je obeleeno njihovim deca nalazila toliko nisko na drutvenoj lestvici,
ueem u radnom procesu i ivotu domainstva. bila tako malo cenjena, da nisu ni smatrana
U drutvu koje se ne diferencira prema uzrasnim ljudskim biima (Shorter. 1976).
ve prema statusnim kategorijama, koncepti deteta Znaajna promena u stavu prema detinjstvu
i odraslog ne postoje. Na osnovu analize odigrala se, prema autorima kole istorije ose-
sekundarnih istorijskih izvora, kao io su ajnosti (Anedersen, 1980), u XVIII i XIX veku.
Arijes ovu prometni povezuje sa prodorom
kolstva i moralistike filozofije. Prema njegovom evolucionistiki - ontogeneza ponavlja
miljenju, otkrie delinjstva. odnosno stvaranje filogenezu;
novovekovne ideje detinjstva i njoj odgovarajuih frojdijanski - o ne-nevinosti detinjstva;
stavova prema detetu, raa i novi, do tada socijalizujui - o drutvu koje dominira
nepoznat vid porodine oseajnosti. Drugim nad detetom;
recima, svojim afektivnim koncentrisanjem oko bihejvioristiki - o uslovljenom detetu;
deteta nuklearna porodica postaje ono to se danas razvojni - o stupnjevitom razvoju deteta
naziva detecentrina porodica (child-centered- tehnoloki - o detetu kao maini koja
family). misli (Cleverley J. & D. C. Philips. 1986).
Drugi autori, meutim, smatraju da je otkrie Analizirajui dominantne trendove u vaspita-
detinjstva proizvod obimnijih promena na planu nju dece od XVIII do XX veka odnosno iroke
oseajnosti. Tako Stoun govori o prodoru socioloke pokrete koji se mogu otkriti u praksi
afeklivnog individualizma, a orter o vaspitanja dece u poslednjih dve stotine godina
domestifikaciji (sklonosti ka porodici). Don i Elizabet Njuson su izdvojili nekoliko
Moderno detinjstvo nastaje dok se buroaska osnovnih skupova ideja koje su nazivali
porodica okuplja oko novootkrivenih porodinih moralnostima (Newson, J. & E., 1974: 80).
vrednosti unutar nove brane privatnosti Religijska moralnost potekla od evange-
(Anderson, 1980). lista bila je dominantna u XVIII i XIX veku i njeni
Nastanak moderne ideje detinjstva je, prema zagovornici su institirali na tome da detetova volja
veini autora, proizvod modernosti i buroaskog mora biti slomljena. Tokom dvadesetih godina XX
etosa. Ova promena je kognitivne prirode, a vodi veka medicinska moralnost je propovedala da
promeni stavova i ponaanja roditelja i zajednice, dete mora razviti samokontrolu tako to e
odnosno poveanju roditeljske ljubavi i drutvene formirati vrste navike u najranijim godinama.
brige za decu. Tako Somervil govori o Nju je nasledila moralnost prirodnog razvoja i
detocentrinosti" kao proizvodu modernizacije, potreba koja je uticala na razvijanje interesovanja
odnosno orijentacije ka budunosti kao njenog za prirodni intelektualni i drutveni razvoj deta i
sastavnog dela, to je obeleje razvoja modernih na vie popustljivosti u vaspitanju.
drutava zapadne civilizacije, a uslovilo je da se Moralnost zabave je trend koji se razvio
na decu gleda kao na budunost drutva etrdesetih godina u Americi, da bi se, irei se na
(Somerville, 1982). druge prostore, zadrao i do danas. Deca nisu
Nakon spoznaje o specifinosti detinjstva kao predmet autoritarnog vaspitanja, ve zabave i
faze u ivotnom ciklusu, kao i posebne prirode i uivanja. Zabava i igra nisu, meutim, postale
potreba dece, razvoj naih stavova prema deci je samo dozvoljene, ve se postavljaju kao imperativ
bio pod stalnim uticajem trenutno preovlaujuih pred roditelje (Wblfenstein, 1955). Promena u
ideolokih paradigmi, a posebno teorija o praksi vaspitanja se moe opisati kao kretanje od
detinjstvu. Modeli detinjstva koji se ire kroz potpune kontrole i obuzdavanja nagona kod beba i
teorije filozofa i psihologa, kroz knjige i male dece do potpune popustljivosti.
prirunike o nezi dece, kroz umetnosl i popularnu Vizije detinjstva o kojima govore Kleverli i
kulturu, kroz biografije, usmena predanja i sl., Filips jo su jasnije u knjievnosti. Za prosvetitelje
oblikuju dominantnu praksu vaspitanja i obra- detinjstvo ima samo instrumentalni znaaj. Naime,
zovanja. postoje dete kandidat za oveka za njega postoji
U modernoj zapadnoj civilizaciji Kleverli i interesovanje samo kao za objekat vaspitanja. U
Filips prepoznaju nekoliko takvih modela koje romantizmu se, meutim, javlja kult detinjstva
nazivaju vizijama detinjstva: u kojem deca nisu deca ve simboli idealnog
environmentalistiki model - dete kao sveta. Njihova nesposobnost i nevinost srenih
tabula rasa" (eng. environment, okolina, divljaka se suprotstavlja hladnom i izopaenom
sredina); svetu koji simbolizuju odrasli (Kon, 1991).
puritanski - dete kao nosilac prvobitnog U svojoj istoriji evolucije ideja o detinjstvu,
greha iju volju treba slomiti; Somervil tvrdi da je ova romantiarska (rusoo-
rusoovski - slobodno dete; vska) lana glorifikacija nanela mnogo tete deci,
postoje skoro do XX veka spreavala sagledavanje Ona samo nisu smatrana vrednim posebne
detetovih stvarnih mogunosti i potreba panje i investiranja posebnih oseanja, jerim bi
(Somerville, 1982). Tek su nauna saznanja od dete prevalilo period najvee opasnosti od smrti
Darvina preko Frojda do savremene razvojne kada su izgledi da preivi mali poistoveivalo se
psihologije demitologizovala decu ukazavi na sa odraslima" (Ibid.: 177)
njihovu stvarnu prirodu koja nije nemona, Osnove indiferentnosti roditelja prema deci
nevina, aseksualna i intrinistiki (sutinski, Arijes nalazi u neizvesnosti ranog detinjstva -
unutranji) dobra. Ovo skidanje dece sa pijedestala usled velike smrtnosti beba i male dece i u
aneoskih bia je omoguilo da se, bez predrasuda njegovom kratkom trajanju. Iako u gore navede-
koje namee gledite odraslih, sagleda stvarno nom citatu iznosi stav da deca nisu bila zaposta-
dete. vljana i odbacivana, u predgovoru za izdanje iz
Sumirajui rezultate prethodne rasprave 1973. godine Arijes prihvata rezultate nekih istra-
moemo zakljuiti da postoji velika saglasnost ivanja koji govore o uobiajenoj praksi da se
autora da ideja detinjstva ima svoju istorijsku deca koju roditelji ne ele da zadre jednostavno
kontekstualnost. Ranije neprepoznavano kao puste da umru ili da im se 'pomogne' u tome ...
posebna faza u razvoju oveka, detinjstvo je Pomoi prirodi da se oslobodi bia koja su tako
postepeno otkrivano sa razvojem graanskog malo sposobna da ive samostalno, nije se
drutva, da bi XVIII vek predstavljao prekretnicu odobravalo, ali se isto tako nije smatralo sramnim"
u njegovoj spoznaji. Proizvod modernosti i (isto: 20, 21)
buroaskog etosa, ideja detinjstva nastavlja svoj Pored navedenih pojava infanticida, odbaci-
razvoj pod uticajem dominantnih ideolokih vanja i ravnodunosti prema smrti male dece,
paradigmi i trendova. dokaze za nepostojanje posebne oseajnosti prema
deci autori vide u praksama povijanja, ostavljanja
dece same na dui period i slanja dece dojiljama.
Praksa detinjstva u istorijskoj perspektivi U poslednjem Sorter vidi dokaz da te majke nije
bilo briga (Shorter, 1976: 204, kurziv u
Sagledavanje razvoja moderne ideje detinj- originalu). U nedostatku majinske brige neki
stva izgleda manje ili vie neproblematino. autori vide primarni uzrok visoke smrtnosti
Problem nastaje prilikom prelaska sa ideje na odojadi.
praksu detinjstva, odnosno sa analize ideolokih Dokumentovana navodno iroko rasprostra-
obrazaca na analizu konkretnih postojeih postu- njena praksa slanja dece na egrtovanje
paka i odnosa koji su inili svakodnevni ivot (apprenticeship) se tumai i kao izvor nepo-
dece ili sadraj detinjstva u prolosti. stojanja bliskosti izmeu roditelja i dece i kao
Prvenstveni fokus Arijesovog dela kao i ra- dokaz za to. Arijes u egrtovanju vidi domi-
dova njegovih sledbenika su stavovi odraslih pre- nantan oblik socijalizacije u Srednjem veku:
ma deci i detinjstvu, pre nego stvarni sadraj Celokupno vaspitanje i obrazovanje odvijalo se
detinjstva u prolosti (Meckel, 1984: 415). To, me- dakle u vidu egrtovanja, uenja, a tom pojmu
utim, ne znai da njihovi radovi ne sadre tvrdnje davao se daleko iri znaaj od onog koji je
i dokaze koji se tiu odnosa roditelja i dece, kao i poprimio kasnije. Deca se nisu zadravala u
postupaka koji ine praksu socijalizacije. roditeljskim domovima, nego su odlazila u druge
Osnovno obeleje odnosa roditelja prema porodice, uz ugovor ili bez njega, da tu borave i
deci u Srednjem veku, po ovim autorima, jeste upute se u ivot, ih da naue viteke manire, ili
ravnodunost (indiferentnost). Iako je postojao neko zanimanje, ili ak da idu u kolu i naue
bezlini emotivni odnos, odnosno naklonost, latinska slova. 'egrtovanje' treba posmatrati kao
odnos roditelja prema deci je bio distanciran i iroko rasprostranjen obiaj, i to u svim
formalan. Tako Arijes govori da ne treba meati slojevima"(Ibid.: 256)
oseanja prema deci sa idejom detinjstva: ,,U
srednjovekovnom drutvu, koje smatramo Formiranje ideje o detinjstvu, otkrie
polaznom osnovom, doivljaj detinjslva nije detinjstva, iniciralo je i promenu odnosa prema
postojao: to ne znai da su decu tada zapostavljali, deci. Arijes tvrdi da je rastue interesovanje za
odbacivali i zlostavljali" (Arijes, 1989: 176). decu dovelo do rastue strogosti discipline i
stalnog nadzora:Svest o jedinstvenosti detinjstva, Veina autora se slae da se najvea promena
spoznaja da je ono razliito od sveta odraslih, u odnosu roditelja prema detetu i u praksi vaspi-
nastaje kroz elementarni doivljaj o njegovoj tanja odigrala tokom XVIII veka. Arijes smatra da
nejakosti, koji ga sputa na nivo najniih je strogost prethodnog perioda odravala drugaije
drutvenih slojeva" (Ibid.: 205). oseanje nego sto je srednjovekovna ravnodunost
Represivno vaspitanje koje kao glavni metod i da je bila priprema za novi period opsesivne
ima ibanje bilo je uobiajeno za tadanji kolski ljubavi koja e zavladali drutvom poevi od
sistem: Porodica i kola, zajedno su odvojili dete XVIII veka (nav. delo: 309). Po njegovom
od drutva odraslih... Zajedniko staranje miljenju, slabljenje kolske discipline ilo je
porodice, crkve, moralista i upravitelja liili su uporedo sa novim stavom prema detinjstvu i sa
dete slobode koju je uivalo meu odraslima. To novim oseanjem prema detetu: koji vie nije
staranje upotrebilo je na detetu bi. zatvor, kazne usredsreen na 'slabosti' deteta i vie ne priznaje
namenjene zatvorenicima najnieg stalea" (isto: potrebu da se ono poniava" (isto: 206). ve se
309). dete priprema za ivot odraslog paljivim i
Slino miljenje podravaju i drugi autori. postupnim formiranjem linosti. Ovde je
Tako Stoun pie da su od XV veka deca podreena oigledan prelaz na moderni koncept socijalizacije
strogoj disciplini koja krajem XVI i tokom XVII ili model socijalizovanog deteta koji je obeleio
veka postaje skoro varvarska. Brutalne metode XIX vek. Po miljenju Anelke Mili, misaoni
kanjavanja su, po njegovom miljenju, uzgredni prelaz sa koncepta vaspilanja na koncept
proizvod vee brige za moral i obrazovanje dece. socijalizacije se odvijao u drugoj polovini XIX i
kao i doktrine prvobitnog greha" (Stone. 1977: poetkom XX veka u delima Dirkema. Djuija, D.
193). Sa druge strane, Don Demos pie o H. Mida. Kulija i Frojda (Mili, 1982).
represivnom ali ne i zlostavljajuem odnosu Slino kao i u sluaju prethodnih argumenata,
puritanaca prema deci. Iako se nakon najranijeg sledbenici Arijesove teze" ga i ovde podravaju.
perioda ivota, a sa poetkom ispoljavanja Tako Plamb pie da se tokom XVIII veka za decu
detetove volje koja je prepoznavana kao jasan otvara ceo novi svet: knjige, igre, posebna
znak prvobitnog greha, primenjivana otra deija odea, vie zabave i mogunosti za
disciplina puritanska zajednica u XVII veku ima obrazovanje (Plumb. 1975). On, takoe,
zakone koji spreavaju roditelje u zlostavljanju konstatuje da su deca bila na dobitku ali i na
dece (Demos, 1970). I Plamb se slae daje u XVII gubitku, jer je njihov privatni ivot (naroito
veku stav prema deci bio autokratski, a odnos polni) bio vie pod kontrolom i disciplinom. Pro-
skoro surov (Plumb, 1975). mena se moe objasniti kao prelazak sa fizikih na
Najekstremnije je gledite koje zastupa Lojd vie psiholoke metode disciplinovanja, saglasno
De Moz u svojoj psihogenoj teoriji istorije prelasku sa puritanskog na socijalizatorski model
koja tei da otkrije psihogene promene roditelja vaspitanja. U tome se. izmeu ostalih, slau i
koje su uticale na promene interakcija izmeu orter, Stoun i De Moz.
roditelja i dece. Rekonstrukciju detinjstva De Postoji nekoliko osnovnih determinanti koji-
Moz sprovodi putem analize evolucije roditelj- ma se objanjava opisana tranzicija u odnosu ro-
stva koja se odvija kroz est faza obeleenih ditelja prema deci. Linda Polok navodi sledee:
razliitim stilovima vaspitanja: 1. pojavu obrazovnog sistema;
1. infanticidni stil (do IV veka n.c); 2. promene u strukturi porodice;
2. odbacujui stil (od IV do XIII veka); 3. nastanak kapitalizma;
3. ambivalentni stil (od XIV do XVII veka); 4. rastuu zrelost roditelja i
4. dominirajui stil (XVIII vek); 5. pojavu duha dobroinstva (Pollock. 1983:
5. socijalizujui stil (XIX vek i prva polovina 28, 29).
XX veka) i Prema Arijesovom miljenju, mala grupa
6. permisivni stil (poinje polovinom XX moralnih reformatora svojim insistiranjem na
veka) (Mause, 1976: 51, 52). znaaju obrazovanja bila je odgovorna za odva-
Prema ovom autoru, vei deo istorije janje sveta detinjstva od sveta odraslih. kole su i
detinjstva obeleavalo je nasilje i zapostavljenost odvajale decu od odraslih i produavale period
dece. delinjstva (Arijes, 1989). Obavezno obrazovanje
sa produenim trajanjem kolovanja, po miljenju drevnosti i ouvanju imena: on izvire iz
Milerauera i Zidera, uticalo je na homogenost neponovljivog zajednitva roditelja i dece (isto:
sastava porodice a time i na uvrivanje 251)
emocionalnih odnosa meu njenim lanovima Naputanje socijalizacijske prakse egrto-
(Miteraucr M. i R. Zidcr, 1988: 203). O uticaju vanja i povratak dece u porodicu uslovio je
prodora obrazovanja moe se, po naem miljenju, narastanje svesti o ravnopravnosti dece kao la-
vie govoriti, ako ne i samo, u smislu promene nova porodice. Po Arijesu, to svedoi o prelasku
ideje klime, nego u smislu rairene prakse. Naime, porodice sa tradicionalne forme na modernu
preterana teina koju Arijes daje obrazovanju kao porodicu zasnovanu na oseanjima: Ljubavi
determinanti objanjenja prelaza moe se, po izmeu dece i roditelja, staroj koliko i svet, ljudi
naem miljenju, opravdati samo ukoliko se razvoj nastoje da daju novu vrednost, jer na njoj
kolskog sistema tumai kao pokazatelj ali i zasnivaju celokupnu porodinu realnost" (isto:
promotor promene stava prema detinjstvu koji je 263)
imao uticaj na iru populaciju. Imajui u vidu Komplementarni ovim procesima nastajanja
veoma nizak i drutveno segregisan obuhvat dece nove oseajnosti sa novim doivljajem detinjstva i
formalnim obrazovanjem u zapadnoevropskim oko njega, jesu procesi nuklearizacije porodice,
drutvima sve do kraja XIX veka, oigledno je da njenog zatvaranja u odnosu na drutvenu zajed-
se ne moe o njemu govoriti kao o dominantnom nicu i narastanja njene privatnosti: Od XVII veka
obrascu prakse vaspitanja koji je uticao na porodica poinje da se udaljava od svog
promenu odnosa roditelja prema deci. dotadanjeg drutva, i poinje da ga istiskuje iz,
O promenama u strukturi porodice kao i u sve veeg, prostora namenjenog privatnom ivotu"
njenoj oseajnosti, nastanku kapilalizma kao i (isto: 295)
stava koji Polokova naziva duhom dobro- Privatizacija porodinog ivota podrazumeva
instva treba govoriti kao o spletu ulicaja koji i privatizaciju njenog ivotnog okruenja:
ine matricu za objanjenje promene u praksi Organizacija kue odgovara novoj potrebi zatite
detinjstva. od sveta. To je moderna kua, u kojoj su prostorije
Promene u spoznavanju detinjstva Arijes odvojene, i svaka izlazi na hodnik... Rekli smo da
povezuje sa promenama u porodici njenoj struk- se udobnost raa u tom razdoblju: ona se javlja u
turi i njenom unutranjem ivotu, oseajnosti. isto vreme kad i intimnost, diskrecija, izolovanost
Srednjovekovna porodina zajednica je prema - ona je njihov izraz" (Isto: 295).
ovom autoru, bila ira grupa uklopljena u Vea intimnost podrazumeva smanjenu
zajednicu preko svoje drutvenosti. Zajedniki porodicu, koju ine roditelji i deca, iz koje su
ivot vie generacija srodnika i nesrodnika, odstranjeni posluga, klijenti, prijatelji (Isto: 297).
drutvenost u smislu otvorenosti prema iroj Jaanje afektivne povezanosti njenih lanova i
zajednici i nepostojanje doivljaja porodice kao unutranje kohezivnost porodice nije, po Arijesu,
grupe bila su obeleja porodinog ivota u kompatibilno sa drutvenou koja je bila
Srednjem veku: ,,U svetu oseanja i vrednosti, obeleje porodinog ivot u Srednjem veku:
porodica nije tako znaajna kao rod (pol). Moglo Grupa roditelja i dece, srena u svojoj samoi,
bi se rei da je pripadnost rodu (polu) jedini odvojena od ostalog dela drutva to vie nije
doivljaj porodice u srednjem veku" (Arijes 1989: porodica XVII veka, otvorena preplavljujuem
240). svetu prijatelja, klijenata, posluge to je moderna
Promenu u doivljaju detinjstva koja je porodica (isto: 300).
karakteristina za period XVI i XVII veka Arijes Porodica XVIII veka, meutim, jo uvek ni
tumai kao poseban izraz jedne optije promene moderna jer se istie ogromnom drutvenou
doivljaja porodice (Isto: 237). Istovremeno, (isto: 301). Ona e to postati tek u XIX veku kada
novi doivljaj detinjstva, za koji je insistira se odvoji od sveta i drutvu suprotstavi izolovanu
Arijes najzaslunije irenje kolstva, pomae grupu roditelja i dece, koja: celokupnu energiju
razvoju nove porodine oseajnosti i modernog ulae u podizanju dece, svakog posebno i bez
doivljaja porodice koji je: ...neposredno vezan ikakve zajednike ambicije: deca su iznad
za detinjstvo. On se sve vie udaljava od brige o porodice" (isto; 302).
ouvanju asti rada ili o nedeljivosti oevine, ili o Ni Arijes, ni njegovi sledbenici ne ulaze u
razmatranje uslova i uticaja pod kojima se odvija ga opisuje kao talas oseajnosti ija je jedna od
promena u strukturi porodice. Proces nukleari- odlika sklonost prema porodici. On ak tvrdi da
zacije porodice Arijes konstatuje kao injenicu i je nuklearna porodica stanje svesti, pre nego
sastavni element modernizacije. S druge strane, posebna struktura, ili skup kultnih aranmana.
mala, nuklearna porodica se proglaava moder- Ono to posebno razlikuje nuklearnu porodicu od
nom i kao takva tumai kao osnov za raanje drugih obrazaca ivota u zapadnom drutvu jeste
afektivne povezanosti i njene unutranje koheziv- poseban oseaj solidarnosti koji razdvaja domau
nosti. Odnos veliine i strukture porodice i jedinicu od okolne zajednice. To oseanjce se
procesa industrijalizacije i modernizacije nije, naziva sklonou ka porodici (domestieity
meutim, jednostavan i neproblematian, ve S.T.M.)" (Shorter, 1976: 205).
predstavlja pitanje oko koga su se razvile izrazite Jedni od retkih autora koji povezuju promenu
polemike unutar prouavanja porodice. Ne ulazei u porodinoj oseajnosti sa promenom u obras-
u problematiku irih drutveno-ekonomskih cima produkcije su Miterauer i Zider (nav. delo.
uslova i uticaja koji su pratili, ako ne i uslovili 1988). Oni prelazak sa autarkinog privreivanja u
pojavu moderne porodice, teoretiari kole isto- okviru i za potrebe domainstva na industrijski
rije oseajnosti su ostali jednostrani u objanje- nain privreivanja povezuju sa promenama u
nju promena u porodici, pa time i odnosa roditelja ivotnom ciklusu porodice. Dok je premoderna
i dece. Tako Stoun povezuje odnos prema deci sa porodica zbog potreba odranja stalnog nivoa
tipovima porodice (otvorena porodica loze; radne snage esto menjala veliinu i stav, dotle je
ograniena patrijarhalna nuklearna porodica"; moderna porodica postojanija u svom sastavu. Za
zatvorena domestikovana nuklearna porodica") razliku od onih autora koji se priklanjaju
ne objanjavajui naine njihove promene kao ni ideacionom objanjenju kao to je otkrie
inioce prelaska sa jednog lipa na drugi (Stone. detinjstva, Miterauer i Zider tvrde da je
1977). orter, na slian nain kao Arijes, vidi verovatnije da bi sve vea rodbinska bliskost
tradicionalnu porodicu kao mehanizam prenoenja unutar porodine grupe trebalo da se objasni
imanja i statusa sa generacije na generaciju, dok postepenim odvajanjem radnog mesta od doma,
moderna porodica postaje manje zainteresovana za to se izgleda deavalo kod sve veeg dela stan-
finansijsle pozicije, slabi veze sa spoljnim svetom, ovnitva. Ovo odvajanje ima iste korene kao i sve
istovremeno ojaavajui unutranje (Shorter. postojanije porodino grupisanje, naime, ukidanje
1976). kune grupe kao osnove za proizvodnju. injenica
Ne umanjujui kritiku za neosetljivost nji- da manje jedinice sastavljene od roditelja i dece
hove analize na druiveno-ekonomske injenice, sada ive zajedno dui vremenski period mora
moemo ipak utvrdili da su pomenuti teoretiari produbiti emocionalne odnose"(isto: 204).
ukazali na jedno znaajno podruje drutvenosti Materijal koji pomenutim autorima slui kao
ime su poljuljali funkcionalistiku tezu da je dokaz za potkrepljivanje tvrdnje o promeni u
moderna porodica pasivna posledica i odraz odnosima roditelja prema deci koja se odigrala u
industrijske revolucije. Ukazujui na promene na XVIII veku prilino je oskudan. Veina autora se
idejnom i afetktivnom planu, ovi su teoretiari slui sekundarnim istorijskim izvorima kao to su
ukazali na aktivnu ulogu porodice u procesu ikonografija, knjievnost i dokumenti kako da
modernizacije, pokazavi da je porodica kako potkrepi tvrdnju o nepostojanju ideje detinjstva u
pre nastupa industrijalizacije, tako i posle njega Srednjem i ranom Novom veku, tako i da doku-
predstavljala snanog idejno-ideolokog i vred- mentuje promenu koja se kasnije odigrala.
nosno-kulturnog posrednika u prihvatanju i Prvenstveno na osnovu analize likovnih izvora
uspostavljanju nove organizacije i naina ivota Arijes, na primer, tvrdi da se promena u stavu i
koji su doneli procvat kapitalizma i njegova odnosu prema detinjstvu i deci moe videti u
industrijska tehnoloka organizacija (Mili. pojavi posebne odee za decu koja je razliita od
1988: 39). one koju nose odrasli, u pojavi posebnih igara i
I novi odnos roditelja prema deci je, prema igraaka za decu, u iskazivanju posebne linosti
pomenutim autorima, posledica modernog bur- deteta u umetnosti, u razvoju posebnog diskursa
oaskog etosa koji se gaji u porodici. Sloun ga kada se govori o deci i sa decom i si. Slino
naziva afektivnim individuailizmom, a orter postupa Stoun kada dokaze za poveanu panju
koja je poklanjana detinjstvu vidi u pojavi zabav- Prema ovoj autorki, nikada nije postojao kulturni
nih knjiga za decu i prodavnica igraaka, kao i diskontinuitet koji je obeleio otkrie detinjstva.
porodinih portreta na kojima su deca prikazana Dokaz da je detinjstvo bilo prepoznavano u svojoj
kako sede u majinom krilu. Dokaze za mali posebnosti i u ranijim vekovima tvrdi Polokova
interes za decu i detinjstvo u plimutskoj nalazi se u injenici da je normativni model
puritanskoj koloniji Demos nalazi, kao to smo ljubavi prema deci stalno opstojao: roditelji su se
ranije naveli, na osnovu analize veliine kue, uvek ponaali prema normama da su deca
nametaja, tipa odevanja, kao i analize dokumen- emocionalno draga. S obzirom daje ustanovila da
ata kao to su dokumenti i zvanini izvetaji o su mogle postojali promene u postupcima
koloniji. Zastupnici teze da je visoka stopa hranjenja i neke male promene u stavovima, ali se
smrtnosti odojadi posledica majinskog nemara, nije dogodila dramatina promena u praksi
u njenom opadanju vide dokaz za promenu odnosa podizanja dece u XVIII veku Linda Polok
prema deci (Pollock. 1983: 28). predlae da istoriari treba svoje napore da usmere
Problem mogunosti zakljuivanja o praksi ka otkrivanju upravo zato je roditeljska briga
detinjstva i dokazivanja na osnovu sekundarne (a jedna promenljiva tako udnovato otporna
esto i oskudne) istorijske grae dovodi nas do promeni (isto: 270). U potonjem stavu se,
jednog znaajnog epistemolokog problema. On meutim, upravo vidi ogranienost analize ove
se moe izraziti putem pitanja: koliko je opra- autorke. Postavivi u centar analize roditeljsku
vdano na osnovu ideoloke stvarnosti koja je brigu, ona razvija u osnovi sociobioloki pristup
predstavljena u analiziranim izvorima zakljuivati koji tei da dokae da je ona univerzalna
o praktinoj stvarnosti porodinog ivota, posebno injenica, nepromenljiva u svim ljudskim
o takvom njegovom aspektu kao to je oseajnosl. kulturama. Tragajui za izrazima bazine
Sa jedne strane, postoji opasnost na koju ukazuje afektivnosti. ponovnim itanjem dnevnika i
Anderson (nav. delo. 1980). da se neke pojave autobiografija Linda Polok ispravlja neka
tumae kao nove zato to su prvi put prikazane. Sa preterivanja, ali ne uspeva da porekne da je dolo
druge strane, nepromiljeno prelaenje sa ideja na do znaajne promene u odnosu prema deci i
praksu, njihovo nerazluivanje, odnosno uslovima njihovog ivota (Bellingham. 1988:
poistoveivanje ideja o porodici sa stvarnou 349).
porodinog ivota i odnosa u njoj sadri po Ukljuivanje, pored analize stavova, drut-
recima A. Mili ozbiljnu opasnost od veno-ekonomskih inilaca proiruje saznanja o
ideologizacije stvarnosti pri kojoj istorijsko tome kakvo je detinjstvo u prolosti stvarno bilo i
istraivanje umesto da slui otkrivanju istine, neminovno ispravlja neke pogrene (ideologi-
zapravo daje legitimitet savremenim vladajuim zovane) zakljuke. Dobar primer za to je jedna od
ideolokim predstavama jer ih snabdeva, navodno, najzasnovanijih analiza rairene i dugotrajne
iskustvenom istorijskom podlogom" (Mili. 1988: prakse slanja dece dojiljama u Francuskoj koju
31). daje Sasman (Sussman. 1977: Sussman. 1982).
Reenje problema sklada ili nesklada izmeu Suprotstavljajui se orterovoj tezi daje pomenuta
dominantnih ideja i prakse ljudi, ova autorka vidi praksa izraz tradicionalne majinske ravno-
u traganju za evidencijom koja bi pokazivala ta dunosti prema malom detetu. Sasman pokazuje
se u svakodnevnom ivotu ljudi u prolosti stvarno da pripadnici slojeva gradskih zanatlija i trgovaca
deavalo, kakvi su bili njihovi odnosi i oseanja, a alju decu dojiljama iz potrebe materijalnog
ne samo ideal i doivljaj tih odnosa. Tu se, odranja porodice. Naime, u dugom periodu
meutim, nanovo postavlja problem oskudnih prelaska sa predindustrijske na industrijsku
izvora evidencije o ivljenoj stvarnosti ljudi iz ekonomiju, koji je u Francuskoj trajao tokom
prolosti. celog XVIII i XIX veka, uee majke u radu
Upravo na osnovu analize preko etiri stotine porodinog preduzea je bilo apsolutno neop-
primarnih izvora: dnevnika, pisama. Autobiogra- hodno i zahlevalo je prihvatanje posebnih aran-
fija, Linda Polok tvrdi da je dominirajua teza mana brige o bebama, kao stoje njihovo slanje
(tzv. Arijesova) stereotip, nastao iz pogrenog dojiljama. Ovaj institucionalni aranman, ili
tumaenja istorijskog materijala, sa ciljem da se porodina strategija, opstala je dugo u slojevima
podri unapred razvijena teza (Pollock. 1983:270). sitne buroazije uprkos tome to je bio suprotan
dominantnom ideolokom stavu, odnosno uprkos prema vlastitom potomstvu.
stalnoj kritici od strane strunjaka i drutvenih Znaajno objanjenje promena u radnikoj
reformatora. Nestanak ove prakse poetkom ovog porodici u periodu od 1870. do 1930. godine koje
veka ne pokazuje, pie Sasman. da su ne boluje" od ideologizovanih pristrasnosti daje
Francuskinje naglo postale dobre majke, ve da je Vivijen Zelicer (Zelizer. I985). Ova autorka
opala potreba za njihovim masovnim ukljuiva- tumai prelazak sa kulturnog koncepta ekonom-
njem u radni proces (Sussman. 19X2). ski korisnog na konstrukt emocionalno nepro-
Osnovni problem analize u delima autora koji cenjivog deteta kao kljuni za formiranje
se bave istorijom detinjstva, kao to smo savremenog detinjstva, njegove ideje i prakse. U
pomenuli, njena socioloka nesuptilnost, odnosno XIX veku se u slojevima buroazije, a pod uti-
drutvena neizdiferenciranost. Pored toga to u cajem filantropa i reformista, stvara koncept eko-
analizu ne ukljuuju drutveno-ekonomke inioce nomski bezvrednog ali emocionalno neproce-
i uslove kojima bi objasnili pojavu i promenu njivog deteta. Istovremeno, gradska radnika klasa
odreenih obrazaca prakse detinjslva, veina prelazi sa privreivanja na gazdinstvu ili
autora rezultate svoje analize, preutno ili ne, porodine ekonomije, koja je ukljuivala i pomo
uoptava na sve drutvene slojeve. Iako Arijes dece, tzv. dobar rad (good work), na industrijsku
tvrdi da je novi doivljaj porodice i odnos prema proizvodnju i ekonomiju porodinog dohotka. S
deci (odnosno buroaski etos") ono ime je obzirom da jo nije uveden sistem plata za glavu
porodica graanskog sloja u nastajanju teila da se porodice, opstanak radnike porodice je zavisio od
diferencira od aristokratije i irokih narodnih dohotka svih lanova steenih na tritu rada, pa
slojeva polimorfnog drutva (nav. delo, 1989: 310) tako i od rada dece. Daleko pre nego to je bio
u njegovoj analizi je esto nejasno na koje se zakonski zabranjen, rad dece je bio moralno
drutvene grupe ona odnosi, kao to je prisutno i prokaen, i otuda prezir moralista prema radnikoj
nezasnovano pripisivanje nekih obrazaca porodici koja dozvoljava lo rad" (bad labour)
socijalizacije (kao to je egrtovanje" ili dece. Prema tumaenju Zelicerove, moralisti nisu
formalno obrazovanje) irokim slojevima razumeli logiku porodinog dohotka pa su decu
stanovnitva. Stoun, na primer, iako se veina posmatrali kao radnu snagu pod ugovorom, a ne
njegove analize odnosi na viu klasu, svoju studiju kao deo domae grupe. Poseban doprinos
naziva Porodica, seks i brak u Engleskoj 1500- istraivanja V. Zelicer je tumaenje procesa
1800 (Stone. 1977). Takvim naslovom, nastanka pojma detinjstva kroz kulturni konflikt
pretpostavljamo, autor pledira na rekonstrukciju dva razliita porodina sistema: buroaskog
porodinog ivota u celokupnom engleskom sistema domestikacije i radnikog sistema
drutvu odreenog razdoblja. Osnovana je, porodine ekonomije koji je trajao tokom celog
meutim, kritika koju mu upuuje Anderson da je XIX veka (Bellingham, 1988: 352). Ova autorka
njegov pokuaj dragocen za analizu viih klasa, je pokazala kako mezonivo grupe posreduje
ali skoro beskoristan za ostatak drutva" izmeu individualnih oseanja i makroobeleja
(Anderson. 1980: 85). kulture, oblikujui detinjstvo kao drutveno-
Zakljuivanje o svakodnevnom porodinom istorijski proizvod.
ivotu, pa time i praksi detinjstva tzv. irokih Sumirajui rezultate pomenutih analiza koje
narodnih masa skoro je potpuno onemogueno se odnose na praksu detinjstva u prolosti moemo
nepostojanjem evidencije. Ta injenica, ipak, nije zakljuiti da je potvrena teza o njenom isto-
spreila izvesne autore da donose zakljuke rijskom diskontinuitetu koji se izraava kao prelaz
zasnovane veim delom samo na projekciji ideo- sa jednog na drugi obrazac socijalizacije. Nakon
lokih obrazaca. Tako je nastao stav da roditelji iz nekoliko prvih godina ivota kada je jednostavno
radnike klase nisu voleli svoju decu i da su ljubav bilo prisutno, dete je u razdoblju Srednjeg veka
nauili preuzimajui kulturne vrednosti srednje automatski prelazilo u svet drutvenosti zajednice.
klase (Belhngham. 1988). Iz injenice o Njegova socijalizacija se odvijala kroz uee u
eksploataciji rada dece iz radnikih porodica koji ivotu zajednice, u radnom procesu kroz
se kosio sa ideologijom detocentrine porodice i egrtovanje, u svetkovinama, igrama,
drutva koja je dominirala u XIX veku, ovi autori razgovorima i drugim aktivnostima koje ine
su zakljuivali o ravnodunosti roditelja radnika svakodnevnu praksu. Socijalizacija deteta u
zapadnim drutvima u Srednjem veku je, prema detinjstva iz sveta odraslih neki autori vide pojavu
tome, bila kontinuiran proces, kao to je to sluaj novog Srednjeg veka u odnosu prema deci
u veini premodernih drutava (i tzv. primi- (Winn, 1980).'"
tivnih) (Benedict, 1955).
iroki talas" modernizacije, sa promenama
koje je doneo na drulveno-ekonomskom, idej- Zakljuak
nom, oseajnom i porodinom planu koje generiu
novu ideju i doivljaj detinjstva, izmenio je i Prethodna analiza problema i polemika u okviru
njegovu praksu. Spoznaja jedinstvenosti i speci- istorije dctinjstva navodi na nekoliko zakljuaka.
finosti delinjstva kao faze u ovekovom razvoju Kao to smo izneli u pretpostavci, pokazalo se da
usmerila je panju roditelja i drutva na posebne osnovni izvori polemika proistiu iz neraz-
potrebe i interese dece. Posledica otkria luivanja i neopreznog povezivanja idejnog i
detinjstva u idejnom smislu bio je diskontinuitet praktinog aspekta detinjstva kao drutvene tvo-
u odrastanju, u praksi detinjstva. Deca sada revine. Njihovo analitiko razlikovanje je osnovni
pripadaju deijem svetu i potrebno je obezbediti preduslov da se izbegne ideologizacija stvarnosti
njihov prelaz u svet odraslih. Oko ovih obreda od koje, kao to smo videli, trpe pojedina
prelaza formiraju se, kao io smo videli. razliite tumaenja prakse detinjstva i ire svakodnevnog
teorije i pristupi vaspitanju i/ili socijalizaciji. ivota porodice. Sledei preduslov moe se izraziti
Oko novog doivljaja i stava prema detetu kroz zahtev da je u tumaenju pojava kakva je na
formira se u XIX i prvoj polovini XX veka itav primer praksa detinjstva neophodno ukljuiti splet
svet detinjstva. Pored stvaranja specijalizovanih (matrix) inilaca i uslova na razliitim nivoima
naunih disciplina ija se saznanja i diskurs putem drutvene stvarnosti: drutveno-ekonomskom,
masovnih komunikacija na popularan nain kulturnom (idejnom i oseajnom), politikom
plasiraju (i nameu) irokoj javnosti, za njegovo (institucionalnom), grupnom (porodinom).
oblikovanje je zaduena itava industrija iji su Pokazalo se kakve opasnosti krije tumaenje
proizvod novi prostori (deija soba. igralite), prakse detinjstva samo kao refleksije
nova odea (posebna deija), novi sadraji i hipostaziranih kulturnih normi.
aktivnosti (knjievnost, muzika, filmovi, Za tumaenje prakse detinjslva u prolosti
pozorite. televizijske i radio emisije, tampa, igre kako je pokazala Zelicerova neophodna je ana-
i igrake) - za decu. Mnogi autori u ovoj pojavi liza grupnog (ili mezo) nivoa stvarnosti domae
vide uzrok kontroverznog poloaja dece u grupe ili porodice. Umesto da se govori o
modernom svetu. Neki autori govore o dome- detinjstvu u jednini, kao prostoj refleksiji
stikaciji" dece, odnosno njihovom povlaenju u dominantne norme i doivljaja delinjstva,
zatvorene i segregisane prostore koji pored bolje plodonosnije je i jedino ispravno govoriti o
zatite obezbeuju i kontrolu nad njima (Zelizer. detinjstvima u mnoini kao proizvodu specifinih
1985; Donzelot. 1979) prisutna je istovremeno i uslova ivota dece u razliitim drutvenim
kolonizacija dece na tritu (Anderson, 1980), kao slojevima koji za njih definiu poloaj i uloge
i rastua monetizacija i komercijalizacija deijih modifikujui aktuelni normativni model deteta.
ivota (Zelizer. 1985: 15). Neki autori govore o Ako se detinjstvo tumai kao kulturni
ogoljavanju" detinjslva kroz institucionalizaciju proizvod posebnih drutvenih uslova i odnosa,
dece u industriji brige o deci" sa njenom onda se, kako je pokazala Zelicerova, ne moe, na
strukturalnom rigidnou (Suransky, 1982). Svi se primcr, govoriti o ljubavi prema deci kao o otkriu
ovi autori slau u miljenju da se otkrie buroaske klase u nastajanju. Pitanje koje je u
delinjstva" sada pretvara u svoju suprotnost: ono centru polemike o istoriji dctinjstva: da li su ljudi
naglaava negativne uslove egzistencije deteta u u prolosti voleli ili nisu voleli svoju decu (ili
savremenom svetu razotkrivajui ideoloki radnici u skorijoj prolosti), pokazuje se kao
karakter drutva usreditenog na decu. Postoje lano. Nije, naime, re o oseanju, kao stoje
autori koji smatraju da detinjstvo nestaje poto bazina afektivnost koja je uvek postojala, ve o
mnogostruke odlike savremenog drutva briu manjem ili veem investiranju u decu, to je stav
barijere i pribliavaju svetove dece i odraslih pa tako i sastavni deo porodinih vrednosti. Iz
(Postman, 1982). U ponovnoj neizdiferenciranosti
stava prema (ne)znaajnosti investiranja u decu tavni deo porodinih strategija socijalne repro-
generie se socijalizacijska praksa i ostale aktiv- dukcije, smatramo da je neophodno prouavanja
nosti koje ine svakodnevni ivot deteta. S obzi- detinjstva redefinisati u tom pravcu.
rom da je investiranje u decu (u budunost) sas-

LITERATURA:

porodice,Beograd: Zavod za udbenike i nastavna


Anderson, Michacl (1980): Approaches to the History of sredstva
Western Family, 1500-1914, London: Macmillan Miterauer. M. i R. Zider(l988): Nastanak ciklusa modeme
Arijes, Filip (1989): Vekovi detinjstva, Beograd, Zavod za porodice, u A. Mili. prir. Raanje moderne porodice.
udbenike i nastavna sredstva Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva
Bellingham, Bruce (1988): The Hislory of Childhood Since Newson. John & Elisabcth (1974): Cultural Aspects of Child
the 'Invention of Childhood': Some Issues in the Rearing in ihe English-Speaking World, u: M.
Eightics". Jomrnal oj' Famih History. Vol. 13. No. 3 Riehards. ed.. The Itleration of a Child into a Social
Benedict, Ruth (1955): Continuities and Discontinuities in World, Cainbridge: Universilv Press
Cultural Conditioning", u: M. Mead & M Plumb. J. (1975): The New World of Children in Eiehteen
Wolfwcnsitfin, eds. Childhood in Contemporary Cultures, Century England. Past and Present. Vol. 67
Chicago: University Press Pollock, Linda (1983): Forgotten Children, Cambridge:
Cleverley. J. & D. C. Philips (1986): Visions of Childhood. Universiijr Press
Influental Models from Locke to Spock, New York: Polloek, Linda (1987): A Lasting Realationship, Parents and
Tcachers Collegc Press Children over Three Centuires, London: Fourlh Estate
Demos, John (1970): Family Life in a Plymouth Colony, Postman, Neil (1982): The Disappereance of Childhood. Ncw
Oxford: Universily Press York:Laurel
Donzelo, ak (1988): Vladanje posredstvom porodice, u: Shorter, Edward (1976): The Making of the Modrn Family,
Mili. A., prir. Raanje moderne porodice. Beograd: London: Wilham Collins
Zavod za udbenike i nastavna sredstva Somerville, John (1982): The Rise and Fall of Childhood, Los
Donzelot. Jaeques (1979): The Policing of the Families, New Angeles: Sage Puhlications
York: Rondom House Stone, Lawrence (1977): The Family, Sex and Marriage in
Dorevi, Tihomir (1990): Deca u verovanjima i obiajima England. 1500-1800. London: Windefeld & Nieolson
naeg naroda. Beograd: Idea. Ni: Prosvela Suransky, Valerie (1982): The Erosion of Childhood, Chicago:
Erlich, Vera (1971): Jugnslmeiiska porodica u transformaciji. Universitv Press
Zagreb: Liber Sussman, G. (1977): The End of Wet-Nursing Bussincss in
Kessen, William (1983): The Child and Othcr Cultural France. 1874-1914, Journal of Family History, Vol. 2
Inventions. u: Kessen. F. S. & A. W. Siegcl. eds . The Sussman, G. (1982): Selling Mother's Milk: Wet-Nursing
Child and Othler Cultural Inventions. New York: Bussiness in France. 1715-1914. Urbana, Ill.:
Praeger Universitv of Illionois Press
Kon, Igor S. (1991): Dete i kultura. Beograd: Zavod za Trebjeanin, arko (1991): Predstava o detetu u srpskoj
udbenike i nitavna sredstva kulturi. Beograd: SKZ
Lasch, Christopher(l986): Narcistika kultura. Zagreb: Turza, Karel (1995): Zaeci modrnosti u porodinom ivotu u
Naprijed renesansnim gradovima, magistarski rad, Filozofski
Mause, Loyd de (1976): The Evolution of Childhood, u: L fakultet, Beograd
de Mauseed. The Histori of Childhood. Ncw York: Winn, Maric (1980): Children Without Childhood, New York:
Souvcnir Press Panlhcon Books
Meckel. R. A. (1984): Childhood and the Historians: A Wolfenstein, Marta (I955): Fun Morality: An Analysis of
Rcview Essay", Journal oj Famih Histon. Vol 9. No. 4 Recent Child-Training Literature, u: M. Mead & M.
Mili, Anelka (1982): Ideja vaspitanja i istorijska stvarnost Wolfenstein, eds., Childhood in Contemporary
porodice, u: Vaspitanje i porodica. Beograd: Institut za Cultures, Chicago: University Press
pedagoka istraivanja Zelizer, Vivien (1985): Princing the Priceless Child: The
Mili, Anelka (1988): Porodica - dijalog sociologije i Changing Social Value of Children. New York: Basic
islorije, u: A. Mili. prir.. Raanje modeme Books
Poglavlje 5.
Detinjstvo i savremeno drutvo:
Paradoksalan odnos?

Jens Kvortrup Childhood and modern society: A paradoxical relationship?,


u Brannen, J. and M. OBrien, eds. Childhood and Parenthood,
London, Institut of Education, 1995, str. 189/199.

UVOD
Ve nekoliko godina uobiajeno je da se kongresu 1994. postao je problem da se obezbedi
govori o novom istraivanju o detinjstvu, pa ak vreme za sve one koji ele da predstave svoju
o bumu u tom novom istraivanju. Taj ogroman disertaciju. Nacionalne organizacije pojavile su
porast interesovanja moe se lako dokumento- se u Velikoj Britaniji, Nemakoj, nordijskim ze-
vati: jo pre nekoliko godina - sredinom osamde- mljama i SAD, gde su za veoma kratko vreme
setih - u jednom lanku (Ambert, 1896) pokazano vie od 450 ljudi postali lanovi.
je kako je iznenaujue malo do sada napisano o Dakle, bum je tu, ali da li je u pitanju novi
detinjstvu, od strane klasinih ili severnoamer- problem i zato sada dolazi do buma? Uspeo sam
ikih sociologa; deca jedva da su bila zastupljena da pratim trag termina sociologija detinjstva
u specijalizovanim asopisima, dok su u asopi- unazad sve do tridesetih godina XX veka, ali je
sima o porodici ili edukativnoj sociologiji, gde bi tokom polovine veka koja je usledila samo
se moglo oekivati da je naen prostor za decu, nekoliko knjiga imalo te reci u svom naslovu.
ona retko kad bila u sreditu panje; na univerzi- Meutim, pitanje je da li bi one bile prihvaene
tetima nije postojao predmet iz sociologije detinj- od strane veine savremenih istraivaa; u
stva, a sociolozi detinjstva nisu imali nikakav or- svakom sluaju, vei deo njih ukazuje na
ganizacioni program za promovisanje svojih socijalizaciju kao na glavni problem u
zajednikih interesa. sociologiji detinjstva (Furstenam, ak 1973) -
Danas je dosta toga makar poelo da se stanovite koje bi mnogi sociolozi dananjice sa
menja: veliki projekti sprovode se na meunaro- oklevanjem usvojili. Ipak, postojalo je
dnom nivou; poinju da se pojavljuju knjige iz interesovanje za decu tokom nekih perioda pre
sociologije detinjstva i poprilian broj lanaka Drugog svet-skog rata. Na primer, zanimljivo je
dospeva u asopise i knjige - ak izlazi nekoliko primetiti da, iako u izdanju meunarodne
asopisa posveenih sociologiji detinjstva. to se Enciklopedije drutvenih nauka iz 1968
tie organizacije, mogu se uoiti nove aktivnosti: (Encvciopedia ofthe Social Sciences) nije bilo
sa zakanjenjem od otprilike jednog veka, u pore- pomena o drutvenom ivotu dece (samo upui-
enju sa psihologijom, psihijatrijom, pedagogi- vanje na psihologiju i pedagogiju), izdanje iz
jom itd., sociolozi su se po prvi put okupili 1990, 1930. imalo je 58 strana o detetu - podeljeno
na svetskom kongresu sociologije i ve na na 12 odeljaka. Ipak, sutina se nesumnjivo
odnosila na probleme socijalne politike u irem e se sociolozi ozbiljno pozabaviti sistematskim
smislu, mnogo vie nego na traganje za spozna- prouavanjem interakcija izmeu detinjstva i
jom prirode dejeg poloaja u drutvu. Smatram drutva tek kada samo detinjstvo pone nairoko
da je opravdano rei isto to za poprilian broj da se smatra neim to je drutveni problem ili
knjiga koje su se prvi put pojavile poetkom veka plodan izvor drutvenih problema (parafraza
u Velikoj Britaniji, kao i za uvenu knjigu Elen Mertona, vidi Ambert, 1986; 13) ili, to je
Ki (Ellen Key), Vek deteta (The Century ofthe jednom rekao Adorno, ono to se projektuje na
Child), koja je izala 1990. svet putem naune podele rada samo odraava
Vei deo interesovanja koje vodi savremene ono to se zaista odigralo u svetu (Adorno,
istraivae ne razlikuje se mnogo od tog pretho- 1973; 10).
dnog interesovanja - stoga je pitanje otkud taj Ovaj odgovor na pitanje zato sada dolazi
bum novih istraivakih interesovanja od, reci- do buma potkrepljen je injenicom da se nova
mo, sredine osamdesetih? Moda nema jedno- orijentacija u istraivanju detinjstva pojavila
stavnih odgovora na ovo pitanje; ukazuje se na manje-vie istovremeno, mada nezavisno, u
neobian razvoj podele rada u akademskim razliitim industrijskim zemljama koje u
disciplinama (Furstenberg, 1985); na prethodno globalizovanom svetu pokazuju uglavnom istu
slab renome te teme, koja otuda nije bila isplativa vrstu drutvenih odlika, Dakle, koje probleme de-
u akademskom ivotu (Ambert, 1986; Wakster, tinjstvo predstavlja za drutvo ili delove drutva?
1986); na publikovanje nekoliko plodonosnih Koje su potekoe izmeu detinjstva i drutva
radova - naroito knjige Filipa Arijesa o istoriji odraslih?
detinjstva (Philippe Aries, 1962), a moda i
zbornika lanaka Lojda de Moza o tom istom PARADOKSI
problemu (Lloyd de Mause, 1974). Nijedna od Suoeni smo sa veim brojem paradoksa u
ovih sugestija nije mnogo uverljiva, ve se samo odnosu izmeu detinjstva i drutva odraslih.
vrti u krug. Jedini odgovor koji po meni ima Nabrojau neke od njih koje smatram naroito
smisla - a Ambert ga se na kratko dotie - jeste da relevantnim.

Patadoksi u odnosu detinjstvo i drutvo odraslih:


1. Odrasli ele i vole decu, ali ih raaju sve manje, dok im drutvo obezbeuje sve
manje vremena i prostora.
2. Odrasli uveravaju da je dobro da deca i roditelji budu zajedno, ali u svakodnevnom
ivotu sve vie ive odvojeno.
3. Odrasli visoko vrednuju spontanost dece, ali je deji ivot sve organizovaniji.
4. Odrasli izjavljuju da deci treba dati prioritet, ali se veina ekonomskih i politikih
odluka donose a da se deca nemaju u vidu.
5. Veina odraslih misli da je za decu najbolje da roditelji preuzmu glavnu odgovornost
za njih, ali u strukturalnom smislu postepeno nestaju okolnosti u kojima roditelji
mogu preuzeti tu ulogu.
6. Odrasli su saglasni da deci treba pruiti najbolju polaznu taku za ivot, ali deca
odrastaju u sve siromanijim delovima drutva.
7. Odrasli se slau da decu treba odgajati u slobodi i demokratiji, ali se drutvo stara o
njima preteno u vidu kontrole, discipline i upravljanja.
8. Odrasli uglavnom smatraju kolu vanom za drutvo, ali ne priznaju vrednost
dejeg doprinosa dolaenju do spoznaje.
9. Detinjstvo je dragoceno za drutvo u materijalnom smislu ali ne za roditelje;
uprkos tome, drutvo preputa masu tokova roditeljima i deci.

Ovom spisku se moe dodati jo toga, ali vie pitanja, kao i da se predloi da istraiva - sa
dovoljno je dugaak da nagovesti da su drutvo izvesnim uenjem - ponu da razmiljaju o tome
odraslih i detinjstvo jedno s dugim u neskladu po zato je dolo do ovakvog razvoja. Njihova
prouavanja podstaknuta si poprilinom koliin- drutva. Prema tome, opravdana je sugestija da
om javnih debata koje pokreu ili nastavljaju one isto tako imaju presudnu ulogu u formiranju
politiari, primorani da pronau, reenja svako- onog dela drutvene strukture koji nazivamo
dnevnih manifestacija ovih paradoksa. Nita ma- detinjstvo. Ne elim navesti na pomisao da su
nije znaajno je i to to su istraivai usmerili ove globalne sile jedino vane; treba takoe uzeti
panju na naizgled sve vei broj zlostavljane u obzir uticaj inilaca na mezo- i mikronivoima;
dece i od njih se trai da bolje razjasne ovakav na primer, uslovi ivota grupa dece (ili ak dece
razvoj. Osim toga porast stope razvoda i pojedinano), odreeni su i drutvenim statusom
neusklaenost izmeu radnog vremena roditelja i roditelja ili naroitim porodinim okolnostima.
njihove elje da se staraju o svojoj deci, umesni Vano je spomenuti specifine okolnosti da bis-
su problemi o kojima se mnogo raspravlja. Iipak, mo obrazloili razlike izmeu dece koja pripada-
izgleda da je u optem smislu pravi paradoks ju razliitim sektorima ili slojevima drutva. U
sledei: zat se mnoga deca jo uvek mue u ze- ovom projektu razlike izmeu grupa manje su
mljama koje su bogatije i imaju pristup veoj nas zanimale. Glavni fokus nae panje zapravo
koliini znanja o deci, vie nego ikada ranije? su bile opte odlike detinjstva, zato to nam takav
pristup omoguava pravljenje istorijskih i me-
ugeneracijskih poreenja: istorijski, to nam je
METODOLOKE TENDENCIJE omoguilo da uoimo menjanje arhitekture i
Ovi paradoksi, pitanja i problemi povod su parametara detinjstva kako se drutvo uopte me-
pojavljivanja razliitih teorija meu istraiva- nja; meugeneracijski, moemo da pravimo pore-
ima, kao i razliitih metoda za ispitivanje ivot- enja izmeu uobiajenih ivotnih okolnosti dece
nih uslova dece. No, ma koliko velike da su i optih ivotnih prilika drugih starosnih grupa.
razlike izeu njih, te teorije i metode imaju i ne- U principu, ne postoji protivrenost izmeu
to zajedniko i to treba naglasiti. Po mom mi- razmatranja zajednikih faktora i specifinosti i-
ljenju, zajednika osnova razliitih niti onoga to votnih okolnosti dece; u stvari, ta dva pristupa
nazivamo novo drutveno-naiuno razmiljanje o moraju se dopunjavati. Zajedno, ta dva pristupa
deci i deinjstvu moe se formulisati negativno i nam omoguavaju da bolje uoimo i razumemo
pozitivno: negativno govorei, to je udaljavanje protivrenosti i paradokse izmeu linog, poro-
od tradicionalne preokupiranosti socijalizacijom; dinog i strukturalnog nivoa. Paradoksi koje smo
u pozitivnom smislu, to je priznavanje neophod- gore spomenuli u velikoj meri se tiu odnosa iz-
nosti direktnog usredsreivanja na deju ivotnu meu linog ili privatnog i strukturalnog ili
situaciju. Pored toga, po mom miljenju je ume- drutvenog aspekta ljudskog ivota.
sno rei da je istraivanje koje predstavlja prekid
u poreenju s tradicionalnim istraivanjem o deci OBJANJENJE NEKIH
sve vie zainteresovano za tipine, normalne i PARADOKSA
obine okolnosti veine dece, sredite panje nisu Hajde da poblie pogledamo neke od para-
vie samo deca u naroito kritinom poloaju. doksa, poto ovde nema dovoljno prostora za raz-
Tako je, na primer, za veliki meunarodni matranje svakog od njih pojedinano. Arijes i De
projekt Detnjstvo kao drutveni fenomen Moz, koje smo ve spominjali, reprezentuju dva
(Childhood as a Social Phenomenon, 1990-1994) naizgled suprotstavljena gledita o razvoju detinj-
izabran makroorijentisan pristup, u kome je de- stva. Arijes je kritian prema naoj savremenoj
tnjstvo shvaeno kao deo drutva (za razliku od civilizaciji dok kritikuje nau kulturu zbog
individualizovanih straivanja u kojima se o deci ograniavanja deje slobode - i u vremenskom i u
govori kako postaju pripadnici drutva). Opis i prostornom smislu. De Moz, s druge strane,
objanjenje detinjstva usled toga je izraeno po- velia roditelje zbog toga to tokom istorije, na
mou nekoliko strukturalnih promenljivih koje kraju, usvajaju sve pozitivniji stav prema deci.
imaju implikacije na drutvo u celini, bilo da su u Uprkos vie - svakako presudnih - razlika izmeu
pitanju ekonomske, politike, drutvene, kultu- ova dva autora, mislim da se njihova suprotna
rne, tehnoloke ili demografske promenljive. Do- stanovita mogu uskladiti u jednoj krucijalnoj
kazano je da sve ove promenljive imaju odluu- dodirnoj taki: zapravo se moe argumentovati
jui uticaj na uslove ivota svih pripadnika da su strukture neprijateljske, dok su roditelji - i
uopte odrasli - prijateljski nastrojeni prema deci. relativnog materijalnog poloaja dece u drutvu.
Lino smatram da je od njih dvojice Arijes Neu ulaziti u pojedinosti u vezi sa metodama
uverljiviji, to je posledica injenice da su - kako koje su koriene pri dolaenju do ovog saznanja;
ja to vidim - strukturalni uticaji mnogo snaniji dovoljno je rei da je to jedna vana spoznaja
od linih elja. Zaista je paradoks savremenog koja je postignuta usredsreivanjem direktno na
drutva da je ba sada, kada je dostignut visok decu umesto na porodicu. To pogoranje je
nivo saoseanja i empatije prema deci (upor. de demonstrirao Kolmen (SAD) za period od stotinu
Moz), broj dece, relativno uzevi, drastino sma- godina (Coleman, 1990). to se tie poslednjih
njen. Od poetka veka, proporcija dece ispod 15 decenija, postoji obimno svedoanstvo koje
godina opala je od jedne treine na jednu petinu i pokazuje da deca u proseku, i u pore-enju sa
u veini industrijskih drutava danas roditelji nisu drugim starosnim grupama, pripadaju niim
voljni da raaju i podiu decu u broju koji bi bio ekonomskim ealonima (npr. O'Higgins, 1988;
dovoljan da se odri populacija. Da bismo uskla- Sgritta, 1994). Naravno, ovo je paradoks u smislu
dili Arijesa i de Moza po ovom pitanju, nema da niko ne eli (niti je ikad planirao) da deca
nam druge do da sugeriemo da su roditelji isto budu relativno uskraena, ali moe se objasniti s
tako rtve strukturalnih promena kao i deca; nai- obzirom na dva glavna inioca: jedan inilac je
me, da bi roditelji pokazali svoj pozitivan stav kolonizacija dejeg vremena kroz drutvo; drugi
prema deci, oni su prinueni da smanje broj dece inilac je insistiranje praktino svih odraslih,
- ne zato to to ele ve zato to tako moraju da ukljuujui i same roditelje na ideologiji porodice
bi iveli u skladu sa svojim sopstvenim idealima. - to je udno, jer su roditelji zbog toga, istorijski
U stvari, pronalazimo svedoanstvo koje ukazuje gledano, izgubili radnu snagu. Ako je nekada
da bi veliki broj majki - ako ih neko pita - rekle deja radna snaga bila pod vlau roditelja, za
da bi elele bar jo jedno dete, da su okolnosti za koje su deca, uopteno uzevi, bila na kraju
to povoljnije. Prema tome, korienje kontracep- krajeva ekonomska vrednost, danas se od dece
tivnih sredstava nije uzrok opadanja stope raa- zahteva da obavljaju obavezni rad za drutvo -
nja, ve je sredstvo kojim se roditelji slue da bi bez ikakve nadoknade bilo roditeljima ili deci. U
postigli onaj broj dece koji smatraju poeljnim tom smislu porodica je bila prinuena da preda
pod datim okolnostima. drutvu - besplatno - deju radnu snagu. Drugde
Ali izgleda da su, kada se deca rode, rodi- sam ekstenzivno obrazlagao ovu tezu, tvrdei da
telji jo uvek prinueni da prave kompromise u je ona uzrono povezana sa tri vane injenice:
pogledu svojih ideala. Tokom proteklog veka bili opadanjem stope raanja, relativnom materijal-
smo svedoci brojnih dramatinih promena u na- nom uskraenou dece u poreenju sa drugim
em drutvu - urbanizacija, tehnoloki razvoj, starosnim grupama i gubitkom renomea dece kao
neuven ekonomski porast, revolucija u obrazo- konstruktivnih aktera, dok se ideoloki liavaju
vanju, sekularizacija, individualizacija i, u naj- njihovih kompetencija (Qvortrup, 1995).
skorije vreme, snana tendencija ka ravnoprav- Druga posledica vladavine ideologije poro-
nosti polova. Uprkos ovim fundamentalnim pro- dice tie se vremenskih i prostornih uslova za de-
menama, jedan princip je ostao netaknut, naime cu. Te posledice je verovatno najobuhvatnije re-
princip da su prevashodno roditelji odgovorni za zimirao Zineker (Zinnecker), pomou koncepta
decu. Radi saetosti, nazovimo ovaj princip Verhuslichung detinjstva - to je termin koji
ideologijom porodice. ini se da se pridra- se ne moe prevesti, neto vie od pukog od-
vamo nerevidirane ideologije porodice, neprome- omaivanja detinjstva; doslovno znai neto
njenih odnosa izmeu generacija - kao da se u poput udomljivanja. Po njegovim recima, Po-
svetu oko nas nita nije dogodilo. Izgleda da druje delovanja dece sve se vie i kvalitativno
insistiramo na svemogunosti porodice kao da suava. Svet dejeg ivota sve se vie uvodi u
revolucija u drutvenom razvoju nema nikakve zatiene prostorije, zatvorene prema prirodnom
veze s decom i njihovim ivotom. Ne moramo svetu i ograene od sfera delovanja drugih staro-
negovati neka politika ili ideoloka gledita da snih grupa (Zinnecker, 1990; 142). S obzirom
bismo shvatili da takav stav ima brojne posledice na uverenje da je vano da deca budu u kontaktu
po decu i formiranje detinjstva. s prirodom i na retoriku u vezi sa tim, kao i pro-
Jedna posledica je i sistematsko pogoranje suivanje da su ona spontana bia, zaista je para-
doksalno - i neto to sutinski ne elimo - to to deca donekle individualizuju - ba kao to su
se deca sve vie spreavaju da imaju spontan od- individualizovani roditelji i drugi odrasli. Deca
nos sa onim to smatramo prirodnom okolinom. provode sve vie vremena predstavljajui sama
ivot dece se odvija u zatvorenom prostoru sebe, a ne svoju porodicu; imaju svoje identi-
ne samo u najoptijem smislu, ve on takoe po- fikacione kartice, svoje kljueve, svoj vlastiti no-
prima specifini oblik institucionalizacije, na ko- vac, a ve su obavljeni i neki eksperimenti s plas-
ju ovde ukazujemo kao na treu posledicu. To tinim karticama koje bi svakodnevno koristila
podrazumeva novi nain ivota za veinu dece; deca u vrtiima da bi se, iz ekonomskih razloga,
deca su sve vie podvrgnuta organizovanim i kontrolisalo kako ona provode vreme.
rukovoenim vidovima postojanja; ona su izlo-
ena ovim reimima koji su podeeni prema vre-
menu i prostoru kao nikada dosad. Ona se sve ZAKLJUAK
vie spreavaju da samostalno istrauju svet; Vei deo svega to je ovde reeno moe
umesto toga, on im se objanjava iz druge ruke. zazvuati i alosno i pesimistino. To nije nuno
To svakako ima prednosti utoliko to su deca sluaj; u pogledu mnogo toga deci je dobro u
zatiena vie nego ikad pre i, ako slobodnije dejim vrtiima, na primer, i svakako da vrtii i
protumaimo de Moza, drutveno roditeljstvo je druge institucije esto predstavljaju najbolju, ako
zadobilo nova svojstva i unapreeno profesional- ne i jedinu, opciju u svakodnevnom ivotu dece.
nim i promiljenim staranjem. S druge strane, Ono to ja zapravo elim da pokaem jeste stepen
Arijes moda dokazuje da svaka zatita dece ide podudarnosti izmeu uobiajene i mone retorike
ruku pod ruku sa kontrolom, koja je usmerena ne o deci i stvarnosti. Te podudarnosti esto nema,
samo na spreavanje da im se dogodi neto loe, ali nije nam potrebno moralistiko kritikovanje,
ve i na obezbeivanje boljeg kvaliteta ivota, to ve kritika moralnost. Prinueni smo da se
moda na kraju moe dovesti do boljeg kvali- zapitamo - ne samo u vezi s dejim razvojem - da
teta odraslih. li se razvoj detinjstva odigrava onako kako zaista
Ovaj razvoj obuhvata sve vie dece sve elimo ili smo izgubili kontrolu nad nekim
mlaeg uzrasta. injenica da se deca upisuju u iniocima koji imaju presudan uticaj na ivot
vrtie i obdanita u sve veem broju ukazuje da dece.
se o njima staraju ne samo s obzirom na fiziolo- Moj pristup i moja perspektiva mogu se,
ke i afektivne potrebe, ve i da su zbrinuta unu- osim toga, optuiti da se ne samo deca, ve i
tar nove drutvene definicije ranog detinjstva, to roditelji, smatraju nekakvim rtvama istorijskog i
zahteva neko pedagoko i profesionalno obra- drutvenog razvoja. Svakako, ne treba preuve-
zloenje - zata se u Francuskoj zalau liavati mo struktura i nema sumnje da svi
ambordon i Prevo (Chamboredon & Prevot, roditelji imaju do izvesne mere mo da donose
1975). Tako je ak i rano detinjstvo sve vie odluke u pogledu svakodnevnog ivota svoje
isplanirano - utoliko pre jer su i igra i spontanost dece. Ali, samo u izvesnoj meri; dosta toga se
takoe postali deo nastavnog plana u obdani- odluuje u ime dece izvan porodice i mnogo toga
tima. Iz ove perspektive detinjstvo postaje sve roditelji teko mogu izbei: na primer, situacija
kraa faza u ljudskom ivotu: podvrgava se kada su oba roditelja zaposlena predstavlja impe-
formama i sadrajima koji izgledaju slini onim rativ zbog novca, ukoliko nije posledica prilinih
vanporodinim strukturama u kojima odrasli materijalnih reperkusija.
provode svoj ivot. Stoga se slaem sa Kaufmanom (Kaufmann,
etvrta posledica je da roditelji i deca pro- 1990) kada govori o strukturalnom zanemariva-
vode sve vie vremena razdvojeni, iako se ugla- nju i strukturalnoj nezainteresovanosti vis-a-vis
vnom smatra preporuljivim da deca provode dece i njihovih porodica. To je zapravo postala
vreme sa svojim roditeljima - ako ni zbog ega jedna od posledica razvoja koju sam spomenuo,
drugog, onda zato to je to preduslov da bi rodi- da se odluke od dalekosenog znaaja za decu
telji praktikovali odgovorno roditeljstvo. Ovo je donose bez uzimanja u obzir same dece i njihovih
samo logika posledica institucionalizacije de- porodica. Deca nemaju nikakve branioce ni ljude
tinjstva. Sve vie odraslih se stara o tuoj deci koji lobiraju za njih ili, ako pravimo poreenje,
umesto o svojoj vlastitoj. To znai da se i sama veoma slabe; dece je sve manje, a roditelji se
staraju o njima tokom mnogo kraeg vremenskog se to ne dogodi, oni koji snose tu odgovornost
perioda nego ranije, tako da se postepeno sma- sve e tee izlaziti u susret dejim zahtevima.
njuje njihova zanimljivost kao predmet intereso- Moda e doi vreme kada roditelji i budui
vanja politiara. roditelji nee vie prihvatati ono to se moe
Nije lako rei kako bi se ova tendencija protumaiti kao iskoriavanje roditeljstva od
mogla promeniti, mada se moe doneti jedan strane drutva; zapravo, taj preokret ve moe
uopten zakljuak; pitanja u vezi s decom moraju biti uoen u naoj kulturi.
se ukljuiti u sferu politikog odluivanja i, ako
je mogue, ojaati politiki uticaj onih ljudi koji
nose svakodnevnu odgovornost za decu. Ukoliko
Poglavlje 6.
Dimenzije detinjstva

Iver Frenes, Dimensions of Childhood,


u: Qvortrup, J. et al. eds. Childhood Matters: Social Theory, Prctice and Politics,
Aldershot: Avebury, 1994: 145-165.
INTERPRETACIJE DETINJSTVA
fazi svog ivotnog ciklusa. Manhajmova konce-
Naziv glavnog projekta, Detinjstvo kao ptualizacija generacije (Mannheim, 1952) inspi-
drutveni fenomen, stavlja naglasak na risana je konceptom drutvenih klasa. Na osnovu
injenicu da detinjstvo nije samo jedna faza i- svoje pozicije u ivotnom ciklusu i svojih istori-
vota ve i kulturni, ekonomski i drutveni kon- jskih korena, generacije se smatraju nosiocima
strukt. Od kada se pojavila Arijesova knjiga kulture, vrednosti i interesovanja. Starosna gru-
Vekovi detinjstva (Aries, Centuries of Child- pa je drutveni entitet sasvim razliit i od gene-
hood, 1982), objavljeni su mnogi lanci o racije i od klase. Ima zajednike elemente i sa
drutvenom i kulturnom formiranju detinjstva i jednim i sa drugim, ali se karakterie neprekid-
njegovom istorijskom razvoju. Oni reprezentuju nom smenom svojih pripadnika.
sve vee interesovanje za ovu temu i veliku U savremenom drutvu, starosne grupe su
raznovrsnost perspektiva u odnosu na tumaenje organizovane kao ivotne faze. U nekima od
detinjstva. Detinjstvo je prouavano unutar kon- njih, kao to je detinjstvo, godine su inilac koji
teksta ivotnog ciklusa, porodice, medija i obra- odreuje pripadnitvo nekoj ivotnoj fazi. Druge
zovnog sistema i klasifikovano je kao ivot i ivotne faze karakterie kombinacija godine
uenje dece, kao psiholoki koncept u odnosu na ivota i drugih inilaca, kao to je mladi brani
prva iskustva koja utiu na linost i ponaanje i parovi s malom decom". Starosni sastav ove i-
kao odreeni kulturni konstrukt, skup ideja o votne faze varira, a samo njeno postojanje ukore-
deci i njihovim obiajima. njeno je u savremenom odnosu izmeu braka,
Postmenov postulat o ezavanju detinj- plodnosti i godina ivota.
stva (Postman, 1982) rasvetljava jednu dimen- Ideja o deci kao drutvenoj kategoriji
ziju ovog konstrukta, kojim se kulturni i dru- suprotstavljena je ideji o deci iz perspektive
tveni odnosi izmeu odraslih i dece smatraju socijalizacije, koja stavlja naglasak na proces
jednom od temeljnih osovina kulturnog konstrui- odrastanja i budui status dece kao odraslih. Ova
sanja detinjstva. perspektiva socijalizacije esto se podrazumeva
u raspravama o detinjstvu; na primer, prosu-
ivanje vrednosti obrazovnog sistema kao dela
dejeg ivotnog standarda zapravo se odnosi na
Postmen definie detinjstvo kao naroito deju budunost.
zatieno i odvojeno carstvo, koje je istorijski Promene u obrazovnom sistemu takoe utiu
stvoreno obrazovnim sistemom i buroaskom na drutvenu i kulturnu sredinu dece. Koncepti
porodicom; otuda se iezavanje detinjstva kao to je institucionalizacija detinjstva, koji
podudara sa razaranjem ovog carstva od strane se odnose na sve vei uticaj obrazovnih institu-
savremenih medija i savremenih metoda cija ili organizacija slobodnih aktivnosti, ili
podizanja dece. feminizacije detinjstva, koji ukazuje na
Postulat da detinjstvo iezava moe podsta- preovlaivanje ena u obrazovnim ustanovama
knuti debatu izmeu sociologa kulture, ali po za decu, ilustruju kako se ovi institucionalni raz-
svoj prilici nee uticati na rad razvojnih psiho- voji mogu posmatrati iz razliitih perspektiva.
loga. Nee imati neki naroit uticaj ni na socio- Nove generacije, u Manhajmovom smislu
loge blagostanja, preokupirane ivotnim standar- reci, predstavljaju sve kontakt, utirui put
dom dananje dece i raspodelom blagostanja drutvenim promenama i, u isto vreme,
izmeu drutvenih klasa i generacija. Kada se proizvodei potrebu za kulturnim transferom i
posmatra iz jedne perspektive, drutvena prome- drutvenom kontrolom. esto se smatra da se
na je moda fundamentalna; iz druge perspekti- prenoenje tradicije odigrava sa jedne generacije
ve, ona obuhvata samo oreureivanje odreenih, na drugu, to jest sa odraslih na decu. Ali de-
prilino perifernih faktora. tinjstvo se, kao starosna grupa, sastoji od niza
Kada se razmatraju kao deo stanovnitva, starosnih skupova. Tradicije se prenose ne samo
deca se mogu klasifikovati kao starosna grupa sa odraslih na decu, ve sa dvanaestogodinjaka
koja se na izvestan nain razlikuje od drugih na desetogodinjake, pa na estogodinjake i
starosnih grupa ili kao jedna generacija u prvoj
tako dalje. To ini meusobno delovanje kultura za uzvrat, stvara potrebu za diferenciranjem, da
mnogo kompleksnijim nego to se esto pretpo- je pravda izvrena u smislu da bi prema svakom
stavlja u teorijama socijalizacije, u kojima su pripadniku odreene kategorije trebalo postupati
kulturne norme i vrednosti esto prikazane kao na isti nain. Razvoj profesija koje se tiu ras-
da se naprosto prenose sa roditelja, ili nekih dru- podele blagostanja i tehnika osposobljenost ru-
gih odraslih, na decu. kovanja sve veim dotokom informacija proiz-
Detinjstvo se moe analizirati iz vie razli- veli su sve razraenije i iscrpnije eme klasifi-
itih perspektiva i svaka e perspektiva dovesti kovanja koje se zasnivaju na individui kao jedi-
do drugaijeg tumaenja, a ponekad ak i do nici, a ipak stavljaju isti peat na sve individue.
drugaijih zakljuaka o istoj temi. Ako jedan Birokratizacija u Veberovom smislu (Weber)
teoretiar drutvenih nauka tvrdi da pozicija dovodi do individuacije, a ne individualizacije.
porodice slabi, a drugi da porodica postaje Individualizacija, naglasak na individui kao
vanija, oboje mogu biti u pravu. Potpun prikaz psiholokoj linosti, nije odgovor na birokratske
detinjstva mora biti zasnovan na nizu perspe- potrebe. U sociolokim teorijama o modernosti,
ktiva koje reprezentuju razliite naine interpre- individualizacija se moe pratiti unatrag sve do
tiranja tog fenomena. ruenja institucionalnog i normativnog reda.
Ovaj su proces opisali modernisti kao to je
Habermas (u svojim ranim radovima i, odree-
MODERNIZACIJA DETINJSTVA nije, u svom poslednjem radu), neokonzervativci
kao to su Berger i Lakman (Berger and
Tumaenje promena koje se odigravaju u Luckmann; vidi Drutveno konstruisanje stvar-
detinjstvu zahteva konceptualizaciju koja obu- nosti (The Social Construction of Reality, 1972) i
hvata relevantne procese i, u isto vreme, raz- postmodernisti kao to je Cihe (Ziehe, u svojim
matra modernizaciju detinjstva isprepletanu sa poznijim radovima, kao i u Pldoyer fur
optijim procesom kulturne modernizacije. Raz- ungewohnliche Lernprozesse, 1982) i to je druga
liite teorije o modernosti mahom naglaavaju glavna tema, pored individuacije, u analizama o
pojavljivanje individue iz tradicionalnog okvira razvoju modernosti. Proces individualizacije je
predindustrijskog drutva. Ovaj proces obuhvata istorijski proces pomou kojeg se sve to je
dve razliite razvojne dimenzije: individuaciju vrsto rastapa u nitavilo, to je moda najbolje
i ono to u nazvati individualizacijom. ilustrovao Arnold Gelen (Arnold Gehlen) svojim
Individuacija se u ovom kontekstu ne odnosi prikazom nestajanja arhaine karakteristike in-
prevashodno na zahtevanje individualnih politi- stitucija, ostavljajui oveka lienog svog dru-
kih prava, to je povezano sa protivljenjem bur- tvenog karaktera i sa problemom da se
oazije vladanju aristokratije, mada je to traenje utemelji kao linost. Potreba za samo-kon-
svojih prava istorijska osnova i individuacije i struisanjem javlja se kada popusti institucionalni
individualizacije. Individuacija se odnosi pre okvir. Zamisao postmodernog drutva podra-
svega na tendenciju savremene drave i organi- zumeva, pored drugih stvari, novo ubrzavanje
zacionog sistema da tretiraju individuu kao osno- procesa individualizacije.
vnu jedinicu. Zakonska prava i obaveze, opore- Prilino kontradiktorna tumaenja moderno-
zivanje i dodeIjivanje beneficija socijalnog stara- sti, s jedne strane kao gvozdenog kaveza, a s
nja u sve veoj meri se primenjuju na individue, druge kao okruenja u kome je individua oslo-
a ne na domainstvo. boena tradicije i kulturne kontrole, mogu se do
Ovaj proces individuacije razvija se kao sis- izvesne mere pratiti unazad sve do pomanjkanja
tem klasifikacija sa individuom kao jedinicom i pravljenja razlike izmeu individuacije i indi-
temelj je birokratskog sistema na kome se zasni- vidualizacije. Individuacija je u nekim periodima
vaju drutvena kontrola i individualna prava. Sv- izraenija, a individualizacija u nekim drugim,
rha pojaane individuacije nije naglaavanje je- ali obe su deo istog istorijskog razvoja moder-
dinstvenosti svake pojedine individue, njegove- nizacije. U Habermasovom konceptualnom okvi-
/njene individualnosti, ve osiguravanje da svi ru, individuacija se uglavnom dovodi u vezu sa
imaju jednaka prava i dunosti i da se kontro- sistemom, dok je individualizacija jedan aspekt
lisanje i potpomaganje uine delotvornijim. To, ivotnog sveta (1984).
Proces modernizacije delovao je na deti- detinjstva bave se biroima i institucijama koji se
njstvo prvo premetanjem dece iz radne snage u tiu dece. Analiza institucionalnih ureenja i
sistem obrazovanja, ali je kulturna modernizacija njihovog sadraja, oblika i razvoja sama po sebi
detinjstva uglavnom posleratni fenomen. Proces sainjava oblast za istraivanje, koja se protee
individualizacije prvobitno je bio ogranien na od istraivanja o pojedinanim institucijama do
period adolescencije, ali danas zahvata i mlae prouavanja opteg okvira institucionalnog raz-
starosne grupe. Razvoj savremenog detinjstva je voja. Institucionalni okvir utie na optu stru-
ilustracija i individuacije i individualizacije, a i kturu detinjstva i otuda deluje i na sve aspekte
paradoksalnih i kompleksnih obrazaca savreme- dejeg ivota.
nog drutva. Perspektiva detinjstva kao starosne grupe
zasniva se na pojmovima drutvene klase i ge-
DIMENZIJE U PROUAVANJU neracije, s obzirom na to da nastoji da identi-
DETINJSTVA fikuje poloaj dece kao drutvene grupe u struk-
turi moi i u kontekstu raspodele bogatstva. U
Detinjstvo se moe definisati kao period savremenim studijama koje primenjuju ovu per-
ivota tokom kojeg se ljudsko bie smatra spektivu preovlauju istraivanja o raspodeli
detetom, kao i kulturne, drutvene i ekonomske blagostanja, fokusirajui se na porodice sa ma-
karakteristike tog perioda. Ovde u obrazlagati lom decom. Kompleksan pojmovni okvir koji je
da se vei deo istraivanja o detinjstvu usred- neophodan za analiziranje poloaja dece u odno-
sreuje na aspekte koji spadaju u jednu od etiri su na drutvo u celini do sada je bio razvijen
glavne kategorije: odnosi izmeu generacija, od- samo u ogranienoj meri i doveo je do nekoliko
nosi izmeu dece, njihovo odgajanje i njihovo empirijskih prouavanja.
obrazovanje. inioci iz jedne kategorije mogu, Demografske studije mogu predstavljati deo
naravno, imati znaaja i u drugoj, kao to je dimenzije starosne grupe. Ovde se demografske
institucionalni aparat koji se bavi decom promene upotrebljavaju kao osnova hipoteza o
znaajan u analizi deje kulture ili odnosa izme- poloaju dece u drutvu i o odnosima izmeu
u dece i roditelja. generacija. Demografski inioci, kao to su uku-
Ove etiri perspektive u odnosu na detinjst- pan broj dece, broj brae/sestara, starost rodite-
vo zvau dimenzijama detinjstva. Svaka dimen- lja, stopa razvoda i tako dalje, snano utiu na
zija reprezentuje jednu sferu ili optu perspe- sve dimenzije detinjstva i stoga su neophodan
ktivu, koja mora biti obuhvaena da bismo doli deo svake njegove analize.
do potpunog razumevanja detinjstva i njegovog Modeli istorijskog razvoja detinjstva i
istorijskog razvoja. Neke od ovih dimenzija sas- karakteristike savremenog detinjstva razlikuju se
vim su dovoljno zastupljene u istraivanju o de- u zavisnosti od dimenzije i analitike perspektive
ci, dok je drugima, kao to je dimenzija dece kao koja je izabrana. Na primer, moe postojati
jedne starosne grupe, posveeno malo panje. prilina razlika izmeu analize mladih kao staro-
Analize o odnosima izmeu generacija foku- sne grupe i fokusiranja na kulturne i drutvene
sirane su na kulturne i drutvene odnose izmeu odnose izmeu generacija. Ako se posmatra iz
generacija. One se mogu baviti odnosima izme- perspektive generacijskih odnosa, povrinska
u generacija u porodici ili izmeu onih koje slinost u izgledima modernog tridesetogodi-
emo zvati istorijskim generacijama. Studije o njaka i nekog tinejdera moe dovesti do zak-
istoriji i konstruisanju detinjstva esto su usred- ljuka da mladost kao takva vie ne predstavlja
sreene na ovu dimenziju. plodan koncept poto kulturni simboli vie ne
Prouavanje odnosa izmeu dece fokusira se izgledaju tako izdiferencirani. S druge strane,
na odnose izmeu vrnjaka, deju kulturu ili de- usredsreivanje na poloaj mladih ljudi u
je aktivnosti i nain provoenja vremena. Ova pogledu raspodele bogatstva pokazuje da se po-
dimenzija obuhvata neka od prouavanja ukore- loaj mladih pogorao u sedamdesetim i osam-
njena u teorijama o dejem razvoju i antropolo- desetim; prema tome, jo uvek postoji potreba za
kim i etnografskim bavljenjima dejom kultu- perspektivom koja konceptualizuje mladost i
rom. konflikte izmeu generacija. Ti konflikti jo
Istraivanja o institucionalnom ureenju uvek postoje, ali poprimaju oblik klasinih
konflikta izmeu mlaih i starijih oko ekonom- kome se dete obuava za njegovu/njenu budu-
ske raspodele, to je zamenilo konflikte oko nost u koli, ustanove za staranje o deci
kulturnih simbola. zadovoljavaju potrebu za igrom i drugarstvima
Kulturni konflikti izmeu tinejdera i rodi- meu vrnjacima, koju su zadovoljavale lokalne
telja, koji su isticani u izvesnim istorijskim peri- zajednice u doba domaica. Umnoavanje orga-
odima, imaju manji znaaj u nekim drugim nizacija za slobodne aktivnosti kao to su spor-
periodima, a slabljenje ekonomskog poloaja tski klubovi odraava, s jedne strane, poveanje
mladih ljudi kao starosne grupe pripisuje sve prosperiteta i specijalizovanih slobodnih aktiv-
veu vanost ekonomskom aspektu porodinih nosti a, s druge strane, potrebu roditelja da
odnosa. Slabljenje pozicije starosne grupe jaa kontroliu svoju decu i da im pomognu da se
znaaj drutvene klase ili drutvenog porekla. bave prikladnim aktivnostima. Pored toga, insti-
Savremeni masovni mediji smatraju se sre- tucije, naravno, obezbeuju arenu gde individue
dinjom dimenzijom u konstruisanju savremenog mogu slediti vlastite ciljeve i interesovanja.
detinjstva, a njihov mogui uticaj povod je Institucionalizacija zahteva individuaciju,
strepnji roditelja i sveopte javnosti. Masovni formalno lanstvo, registrovanje i raspored aso-
mediji utiu na uobliavanje detinjstva du svih va, dok se lokalna zajednica zasniva na nefor-
dimenzija koje su ovde predstavljene. To poka- malnim pravilima. Starosno doba je osnovni
zuje Postmenov model, u kome je prikazano ka- inilac u institucionalnoj emi klasifikacije, a ta-
ko se televizija namee zatienom carstvu deti- koe se protee i na drutveni i normativni nivo,
njstva i menja kulturne odnose izmeu genera- kao kada deca koriste godine starosti i poziciju u
cija, a i istraivanja koja pokazuju kako gledanje koli kao kriterijum drutvenog klasifikovanja.
televizije utie na deje interakcije izmeu S jedne take gledita, institucionalizacija
vrnjaka i na sadraj njihovih igara. predstavlja kolonizaciju ivotnog sveta, u
Istorijski i drutveni razvoj detinjstva treba Habermasovom smislu reci. Detinjstvo je prepla-
protumaiti unutar konteksta razliitih anali- vljeno pravilima i emama klasifikacije ukore-
tikih perspektiva. Termin dimenzije detinjstva njenim u potrebi za obrazovanjem, profesiona-
nain je klasifikovanja ovog skupa perspektiva. lnom negom i drutvenom kontrolom. Ali,
Razliite perspektive povlae sobom razliite uprkos injenici da institucije organizuju decu u
interpretacije istorijskog razvoja i, kao posledica skladu s principom slinosti (slian uzrast, inte-
toga, razliite interpretacije modernosti. resovanja i postulirane obrazovne potrebe), insti-
tucionalizacija moe dovesti i do indivi-
dualizacije. Savremene teorije psihologije i edu-
INSTITUCIONALIZACIJA kativne metode naglaavaju individualnost ue-
DETINJSTVA nika. Predkolsko dete ne samo to je deo kate-
gorije deca u odreenoj starosnoj grupi;
Institucionalizacija detinjstva odnosi se na on/ona je jedna individualna, jedinstvena linost
proces putem kojeg organizovana ureenja, ug- i treba je tako i tretirati.
lavnom kolski sistem, utiu na ivot dece i Ekspanzija obrazovnog sistema, sve vei
organizuju ih. Savremene institucije ili organiza- broj institucija za staranje o deci i organizacija
cije ukore-njene su, istorijski govorei, u hetero- koje obezbeuju slobodne aktivnosti za decu,
geno tlo. To se esto odraava na njihove oblike kao i pojava profesija i poluprofesija koje se tiu
i metode. Obrazovni sistem je povezan s po- razliitih aspekata socijalizacije dece, esto se
trebom za osposobljavanjem, za drutvenim kon- smatraju znakom da dravni organi vlasti i in-
trolisanjem i za nadziranjem i aktiviranjem stitucije preuzimaju funkcije i sfere koje su ne-
mladih ljudi koji su iskljueni iz trita rada. kada pripadale porodici. No, razvoj obrazovnih
Obrazovni sistem sastoji se od velikog broja institucija i njihove profesionalne kulture, te sve
aktera koji meusobno deluju jedni na druge da vei znaaj obrazovanja takoe uzrokuju odgo-
bi proizveli rezultat. varajue ponovno stavljanje naglaska na poro-
Institucije za staranje o deci potrebne su dino okruenje i ulogu roditelja kao stimulatora
kada se majke odreknu voenja domainstva. i nadzornika razvoja njihove dece. Instituciona-
No, pored obezbeivanja obrazovnog sistema u lizacija dejeg slobodnog vremena, na ta uka-
zuje ravnomeran porast broja dece koja ues- ak je i starosno doba u izvesnoj meri stvar
tvuju u slobodnim aktivnostima koje organizuju individualnog izbora i simbolikog konstruisa-
odrasli, stvorila je generaciju dece koja vie nego nja. To je najoiglednije u drutvenim etapama
ikad ranije zavise od ekonomskih i kulturnih koje karakterie tranzicija: jedan trinaestogodi-
resursa svoje porodice i od spremnosti roditelja njak mora da bira izmeu vie kulturnih renika,
da troe vreme i novac na njihove aktivnosti. koji ukazuju i na drutveno doba. Savremeni
Pojam institucionalizacije obuhvata veoma mediji obezbeuju predstave za obavljanje
heterogenu selekciju aktivnosti za koje se obino samokonstruisanja i njihov simboliki renik
ne smatra da su povezane s institucijama, koje dalje se razrauje i pridaju mu se lokalna zna-
variraju od izviaa do baleta i fudbala. Postoje enja putem interakcije izmeu vrnjaka. Pop
varijacije i u okviru svake aktivnosti; na primer, zvezde, koje su naroito popularne u starosnoj
organizacija, kultura i aktivnosti izviaa mogu grupi od 10 do 14 godina, odraavaju ovu fun-
se razlikovati od jedne do druge ete. kciju. Umetnici kao to je Madona (Madonna) ili
Obrazovni sistem varira u zavisnosti od nast- zloglasna panorama hevi-metal grupa prikazuju
avnog plana, grupisanja dece prema godinama, jednostavne i veoma uoljive simbolike kodove
karaktera sistema i naina pouavanja. kole se koji su sasvim prikladni za eksperimentisanje sa
veoma razlikuju po veliini, po svom okruenju i identitetom. U dejoj kulturi ili kulturi mladih,
svojoj ideologiji. Posledice institucionalizacije simboli pop kulture esto se koriste kao gradivni
mogu biti otkrivene samo pomou empirijske elementi u konstruisanju drutvenog doba, kao
analize stvarnog organizovanja odreene obrazo- to napredovanje od 12 do 14 godina podra-
vne sredine. zumeva promenu od oboavanja jedne pop grupe
ili zvezde do neke druge.
Predstave i kulturni konstrukti povezani su
DETINJSTVO I ODNOSI IZMEU jedni s drugima. Nae ideje o svetu odraslih boje
ISTORIJSKIH GENERACIJA nau predstavu o detinjstvu. Prikazivanje mla-
dosti kao perioda previranja i nemira (Sturm
Postmen implicitno definie detinjstvo u od- und Drang) i kao glavnog prelaznog perioda
nosu na zatieno kulturno carstvo buroaske de- moda je doprinelo predstavi o detinjstvu kao
ce, koje je bilo uticajno tokom odreenog isto- suprotnosti: periodu stabilnosti.
rijskog perioda. To kulturno carstvo podrazume- Predindustrijsko evropsko drutvo
valo je kontrolu kao i zatitu, to nagovetava posmatralo je brak kao pristupanje drutvu odra-
Don Holt naslovom svoje knjige Bekstvo iz de- slih sa potpunim lanstvom. Brak je podrazume-
tinjstva (John Holt, Escape from Childhood, vao sposobnost ekonomskog izdravanja poro-
1975). dice, ne samo srean izbor mua ili ene; opte
Postmen naglaava iezavanje simbola ono- uzev, ljudi su se venavali u prilino poznom
ga to bismo mogli nazvati klasino detinjstvo dobu. Pedesetih godina, rano venavanje (omo-
i povratak uniformnijem izgledu, zajednikom za gueno stambenim subvencijama i podizanjem
sve generacije. No, postoji mnogo moguih in- ivotnog standarda) i ograniena dostupnost
terpretacija i posledica jedne takve promene. seksualnih odnosa stvorili su situaciju u kojoj su
Uprkos slinostima u stilu i stanovitu, pomniji se (za mukarce) zapoljavanje, brak i potpun
pogled na ivotne stilove razliitih generacija iz seksualni ivot deavali u kratkom vremenskom
osamdesetih po svoj prilici e razotkriti da periodu, ukazujui na nekakvo prirodno doba
njihovi simboli nisu identini. Ono to se izgu- za prelazak u pravi svet odraslih.
bilo je tradicionalno otra podela izmeu detinj- Danas potreba za dugim periodom forma-
stva i odraslog doba ili izmeu detinjstva i mla- lnog osposobljavanja dovodi do situacije u kojoj
dosti, i homogenost simbola u svakoj starosnoj iezavaju jasne podele izmeu detinjstva,
fazi. Moe se tvrditi da je karakteristika savre- mladosti i odraslog doba. Dete moe biti u
menog detinjstva to da starosno doba naznaa- izvesnom smislu zrelo, na primer seksualno, a
vaju skupovi upletenih kulturnih pojedinosti koji jo uvek biti kolski uenik. Slabljenje kulturnih
se razlikuju ne samo izmeu generacija, ve i tradicija i stavljanje veeg naglaska na identitet
izmeu dece razliitog doba. kao individualni konstrukt jaa ovu tendenciju
ka raznolikosti. Pretpostavka ovog rada jeste da emocionalnih razloga i koju u sve veoj meri
su se kulturni odnosi izmeu generacija prome- karakteriu i individuacija i individualizacija.
nili, a sa njima i simboliko izraavanje detinj- Savremeni brak se smatra ugovorom izmeu
stva u pravcu sloenijeg diferenciranja drutve- autonomnih individua, to ilustruje nain na koji
no-kulturnog doba i kulturnog identiteta. Ovaj brani savetnici istiu individualnost branih
razvoj je isprepletan sa promenama drugih partnera i njihovog odnosa umesto institucio-
odnosa izmeu generacija. Sveopti slom tradi- nalni aspekt braka i njegovu ulogu u ispunja-
cionalnih hijerarhija obuhvata i odnose izmeu vanju socijetalnih funkcija i drutvenih normi.
generacija. To je uoljivo u odnosima izmeu Nain na koji ovaj proces individualizacije utie
uenika i nastavnika i odnosu roditelj - dete. na odnos izmeu dece i roditelja jeste pitanje
kome je posveeno manje panje nego odnosu
izmeu branih partnera.
ODNOSI IZMEU GENERACIJA U Klasino detinjstvo u srednjoj klasi XIX
PORODICI: Deca i roditelji veka istie drutvenu kontrolu i roditeljski
autoritet, to je najoiglednije ilustrovano
U literaturi o porodinom razvoju javljaju se dugotrajnim detinjstvom devojica iz viih klasa.
dve protivrene slike razvoja porodice. Jedna Na savremenu individuaciju deteta ukazuje novo
prikazuje porodicu kako gubi svoje tradicionalne naglaavanje dejih formalnih prava, slabljenje
funkcije i kako su je zamenili strunjaci i insti- roditeljskog ili porodinog autoriteta i razvoj in-
tucije. Druga slika je jo paradoksalnija: lino stitucionalnog aparata koji zahteva individuaciju.
bogatstvo jaa porodine odnose time to Proces individualizacije, ilustrovan naglaskom
poveava znaaj privatnih ekonomskih tokova. na deci kao individualnim linostima, izvrio je
Obrazovne institucije naglaavaju ulogu roditelja uticaj ak i na fiziku i kulturnu sredinu doma.
kao stimulatora razvoja svoje dece, dok pristu- Vlastita soba, za dete, nije samo privatna
panost organizacija slobodnih aktivnosti zavisi prostorna sfera koju je omoguilo uveanje
od novanih sredstava porodice. To znai da e porodinog imetka; ona je, takoe, i privatna
se deca iz porodica koje nisu u mogunosti da simbolika sfera koja istie poziciju deteta kao
ispune svoje funkcije zatei u tekoj situaciji, individue i linosti. Individualizacija detinjstva
uprkos meanja javnosti u njihovo podizanje. pomie uobiajene kategorije dece i
Dakle, imajui u vidu socijalizaciju, moe se roditelja dalje u pozadinu i naglaava intencije
smatrati da je porodica stekla novi znaaj, ali je, i linost individualnog deteta ili roditelja.
u isto vreme, izgubila svoje nekadanje funkcije. Kulturni i drutveni renici dece kao individua
irenje ideja iz psihologije u popularnoj kulturi se uveavaju, a raznolikost oblaenja dece,
podstaklo je raanje ideje o deci kao tvorevini dejih asopisa i aktivnosti odraava
roditelja, ime je roditeljima pripisana odgovor- individualizaciju detinjstva.
nost i za njihove uspehe i neuspehe. To po svoj Princip individuacije znai da svako ima
prilici ojaava kulturnu poziciju roditelja. demokratsko pravo na svoje miljenje, a to vai i
Proces individuacije proizvodi porodicu koja za porodicu. Individualizacija istie ideju o deci
se sastoji od individua, ali takoe naglaava kao linostima, a to zahteva psiholoku
odgovornost roditelja za te mlade individue. pronicljivost roditelja. Zahtevi koje procesi
Proces individualizacije istie da su deca jedin- individuacije i individualizacije stavljaju pred
stvene linosti, ali u isto vreme pripisuje rodi- porodicu deluju na porodinu kulturu na sasvim
teljima odgovornost za razvoj tih linosti. To do- odreen nain. Kulturu savremene,
vodi do paradoksa koji se ne mogu zanemariti demokratske porodice karakterie
kada se porodica razmatra kao institucija i kao pregovaranje, putem kojeg se odigrava
drutvena organizacija. donoenje odluka i drutveno kontrolisanje.
Razvoj savremene porodice najee se Pregovaranje osigurava uestvovanje dece,
prikazuje kao proces koji vodi od institucije naglaava poziciju individualnog aktera i, u isto
zasnovane na opstanku, tesno povezane sa zajed- vreme, istie demokratski autoritet roditelja.
nicom i tradicijom i integrisane u patrijarhalnu Kultura pregovaranja podrazumeva
strukturu moi, ka jedinici koja je osnovana iz otvorenost i individualna prava, ali isto tako i
kontrolu i podrku od strane roditelja, zato to i sastava domainstva. Poveanje porodinih pri-
moe uspeti samo ako su ugovori o autoritetu i hoda tokom proteklih dvadeset godina pre je
ponaanju sastavljeni i ispotovani. ini se da je uzrokovano poveanjem broja zaposlenih ena i
proizvod ovog stila roditelj-stva u skladu sa promenama u sastavu domainstva nego prome-
jednim od ciljeva savremenog podizanja dece: nama u visini neto prihoda.
autonomno i samopouzdano dete. Nekoliko Porodica s dva prihoda je komercijalizovana
studija pokazuju da ovaj tip porodinog ivota porodica i promene u ceni dnevnog boravka,
podstie autonomnost, samopouzdanost, prevoza, hrane i tome slino pogodi-e tu poro-
sposobnost odluivanja i preuzimanje standarda dicu vie nego porodicu sa dva roditelja a jednim
ponaanja odraslih (vidi Coleman and Hendry, prihodom. Poveanje linih prihoda koje su
1980). obezbedile zaposlene ene stvara paradoks poro-
Mobilnost mladih ljudi i poputanje kontrole dice koja postaje sve bogatija, a u isto vreme sve
u lokalnoj zajednici ono je to ini rano tinej- vie zavisi od javnih slubi i na nju sve vie utie
dersko doba naroito opasnom fazom. Roditelji dravna politika.
esto oseaju potrebu da kontroliu svoju decu Drutvo u kome obrazovanje igra kljunu
za vreme te starosne faze; meutim, u isto vre- ulogu ima tendenciju pomeranja perioda najve-
me, njihove metode podizanja i atmosfera unutar ih prihoda ka poznijem delu ivotnog ciklusa.
porodice doveli su do odreene slobode dece, Demografski inioci i usporavanje ekonomskog
koja mogu poeleti primenu svoje autonomije u rasta pojaali su ovu tendenciju tokom proteklih
sferama aktivnosti koje njihovi roditelji nekad ne dvadeset godina, dok su drugi inioci prouz-
odobravaju. S druge strane, vei broj studija uka- rokovali nagli porast trokova stanovanja i za-
zuje da u demokratskoj porodici postoji manje snivanja porodice. Ova promena u distributiv-
konflikata nego u porodicama koje karakteriu nom obrascu prihoda i rashoda izmeu genera-
bilo autoritarno upravljanje ili liberalni stavovi, cija imala je izraziti uinak kod porodica s de-
bez naglaavanja deje autonomije, pregovaranja com (Frnes, 1985; 1990).
i roditeljske podrke i nadgledanja (vidi Baum- Dananja raspodela bogatstva izmeu gene-
grind, 1973, na primer; Dornbusch, 1978). racija ide naruku sredovenima. To moe biti
Reenje dileme u pogledu deje autonomije jedan od inilaca koji doprinose poveanju pro-
nasuprot roditeljskoj drutvenoj kontroli esto je sene starosti roditelja, a u Norvekoj je to ne-
korienje nekih drugih mera demokratske kon- sumnjivo glavni razlog to roditelji s malom
trole od strane roditelja, kojima se umanjuju pot- decom imaju najdue radno vreme. (Skoro po-
encijalne opasnosti koje okruuju tinejdere or- lovina norvekih oeva s malom decom radili su
ganzovanjem njihovog drutvenog ivota i akti- vie od 45 sati nedeljno u 1987.) To ukazuje na
vnosti. Motivacija roditelja za pomaganje dejih jedan drugi paradoks u vezi sa blagostanjem:
organizovanih aktivnosti esto nije sama aktiv- blagostanje dece je bio najei argument u
nost, ve potreba da se deca sklone sa ulice i borbi za skraenje radnog vremena, a ipak je
dre podalje od drugih podruja koja se smatraju radno vreme roditelja s decom produeno. Krae
opasnim (Grue, 1984). radno vreme moe predstavljati preraspodelu te-
reta posla, koja ne ide naruku porodicama s de-
com ve starijim generacijama, iji lanovi mo-
gu sebi priutiti vie slobodnog vremena. Raspo-
DECA KAO STAROSNA GRUPA dela bogatstva izmeu generacija ukazuje da su
odreene skupine ljudi sve vreme imale korist od
Ekonomski resursi dece usmeravaju se ka ovakvog razvoja: oni su bili mladi kada je to bilo
njima iz dva izvora porodice i javnih slubi. profitabilno i sauvali su poziciju generacije
Deca vie nego druge starosne grupe zavise od kojoj je ekonomski razvoj najvie naklonjen
kvaliteta lokalnog okruenja, koje oblikuju pri- (Frnes, 1986).
vatni resursi kao i dravna politika. Generacije nisu strogo razdvojene jedinice;
Naravno, odnos izmeu privatnih i dravnih one su povezane porodinim sponama i novana
kanala razlikuje se od zemlje do zemlje i od de- sredstva se usmeravaju preko porodinih veza.
teta do deteta, u zavisnosti od porodinih prihoda Male porodice, sve vea imunost meu sredo-
venima i starijima i poveanje nasledstva koje ivotnog standarda moe se pokazati sasvim dru-
e dobiti manji broj dece kao posledica toga to gaije za decu, kao kada se deja igralita pret-
je praeno opadanjem socijalne pomoi, dovode vore u parking-mesta da bi se izalo u susret
do stanja u kome deji ivotni standard zavisi ne porodicama sa dva automobila. Visoka stopa ne-
samo od ivotnog standarda njihovih roditelja srenih sluajeva meu decom, kao u Norvekoj,
ve, u sve veoj meri, i od ivotnog standarda moe ukazati na rizinu okolinu; no, isto tako
njihovih baka i deka (Frnes, 1986; 0verbye, moe nagovestiti da postoji visok stepen slobode
1987). U okviru sistema drave blagostanja - penjanje po drveu je rizian poduhvat.
poveava se znaaj ekonomskog prenoenja Opadanje uestalosti nesrenih sluajeva meu
izmeu lanova porodice, stariji mlaima. decom moe znaiti da su uslovi za decu bolji,
Deca nemaju mo formulisanja svojih inte- ali to moe biti i posledica stroe drutvene
resa i stoga su upuena na to da ih zastupaju kontrole koja je usledila nakon propadanja lokal-
druge starosne grupe. One se uglavnom sastoje nog okruenja.
od njihovih roditelja i politikih predstavnika za Deca kao starosna grupa mogu imati interese
deja pitanja. Uticaj koji deca vre preko svojih koji su sukobljeni s njihovim interesima kao ge-
roditelja zavisi od politike moi roditelja i od neracije, koji pokrivaju celokupan raspon ivota,
stepena do kojeg se poklapaju interesi dece i i sa interesima drugih starosnih grupa i njihov i-
roditelja. U socijetalnoj strukturi moi, u kojoj votni standard mora se zasebno analizirati.
vetina postizanja da se tvoje miljenje saslua Istorijski, pozicija dece kao starosne grupe pro-
zavisi od toga kako su tvoji interesi organizo- menila se sa razvojem edukativnog drutva, koje
vani, interesi neke ivotne faze, kao to je biti je decu izdvojilo iz radne snage. Uinak meu-
roditelj male dece, verovatno e zauzeti slabiju sobnog delovanja kulturnih i ekonomskih odnosa
poziciju nego interesi koji su postojani tokom moi na poloaj dece u drutvu tek treba
dueg vremenskog perioda. Manje je verovatno analizirati na sistematski nain. Ekonomska situ-
da e interesi neke ivotne etape biti organizo- acija porodica s decom samo je jedan pokazatelj
vano ispoljeni, poto politiko investiranje vero- kvaliteta dejeg ivota, koji najverovatnije nije
vatno nee doneti rezultate dok politiki aktivisti uvek tako pouzdan.
imaju interese koji su ih i naveli da se politiki
aktiviraju. Prirodno je to je poslednja ivotna
faza najbolje organizovana, ne samo zbog logike DEJA KULTURA I ODNOSI IZMEU
ivotnog ciklusa, ve i zbog ekonomske pozicije VRNJAKA
penzionera koji primaju svoje prihode iz malog
broja jasno odreenih izvora i stoga imaju Sa etnografske take gledita, deja kultura,
izrazito uoljive, zajednike politike interese. sa zagonetkama i pesmicama, igrama i igraka-
Politika pozicija dece varira u zavisnosti od ma, smatra se konstruktom koji se prenosi sa
ukupnog broja roditelja meu stanovnitvom, tj. jedne generacije dece na sledeu; mnoge igre,
prema broju glasaa. Manje porodice i manji kao to su deje kolice, potiu od davnina.
razmak izmeu dece utiu na politiku mo Socioloki, prouavanje igre moe staviti
roditelja. Jedna karakteristika savremenog ivot- naglasak na funkcije igre i odnose izmeu vr-
nog toka jeste da period ro-diteljstva s malom njaka u procesu socijalizacije, Sociolog kulture
decom zauzima mnogo krai vremenski raspon moe se usredsrediti na simboliko znaenje
odraslog ivotnog doba nego to je bio sluaj kulturnog renika i ta se pespektiva esto prime-
nekoliko generacija ranije. Ovaj inilac utie na njuje na kulturu mladih, ali rede na deju
kulturu savremene porodice i poloaj dece i u kulturu. Jedan od razloga moe biti i to to smo
porodici i u drutvu. o detinjstvu skloni da razmiljamo kao statinom
Interesi roditelja i dece ne poklapaju se u svom simbolikom ispoljavanju. Nove simbo-
uvek, ak ni u pogledu raspodele blagostanja. like forme naprosto su protumaene kao
Deca e verovatno imati koristi od boljih uslova funkcionalni ekvivalenti nekih drugih formi i
stanovanja, ali da li e moi ili ne da upotrebe tako je, manje ili vie, zanemareno da su poka-
svoj novi zatvoreni prostor u vlastite svrhe zavisi zatelji detinjstva koje se menja. Suprotan sluaj
od kulturnih inilaca. Poboljanje opteg preo-vlauje u analizama mladosti, u kojima su
ak i neznatne prome-ne u simbolikom reniku dnice i druge lokalne faktore. Drutvena sredina
esto protumaene kao pokazatelji promene i pojedinane dece u njihovoj vlastitoj zajednici
nepostojanosti. Vrlo je verovatno da kulture moe se prikazati samo putem naroite analize
mladih predstavljaju nestalniji simboliki renik nekog odreenog okruenja.
nego deje kulture, ali logino je pretpostaviti da Opta pretpostavka u teoriji igre jeste da je
renik dejih kultura prolazi kroz promene u igra osnovno sredstvo za razvijanje sposobnosti
pravcu veeg variranja i diferenciranja. neophodne za hvatanje u kotac sa komplek-
Deja kultura moe se smatrati i snou i da su vrnjaci glavni partneri za inter-
protivkulturom podreene starosne grupe koja se akciju u igranju. Sve vee diferenciranje drutve-
temelji na mehanikoj solidarnosti, slinosti u nog i simbolikog okruenja drugova u igri
godinama i poloaju i suprotstavljenosti svetu proizvodi kompleksniju drutvenu sredinu, koja
odraslih. Kao to su jasno odreene kulturne je prikladna za uenje kako da se izae na kraj s
podele izmeu generacija zamagljene razvojem drutvenom kompleksnou. Meutim, ova pret-
sloenijih individualizovanih odnosa, distinkcije postavka ne postulira funkcionalni odnos, koji bi
izmeu nas i njih postaju kompleksnije i predstavljao proces diferenciranja u odnosima
nejasne i doprinose sve veoj heterogenosti dru- izmeu vrnjaka kakvim ga uzrokuju potrebe
tvenog i kulturnog sveta dece. Promene u drutva. Moe vrlo lako biti sluaj da se u nekim
meugeneracijskim odnosima utiu na odnose okolnostima savremena deca suoavaju sa poje-
izmeu vrnjaka i na deju kulturu. dnostavljenjem njihovog okruenja vrnjaka, s
U prouavanju kulture mladih, tradicionalne posledicama po drutveni razvoj.
ideje o adole-scentskom drutvu" i tipinom
tinejderu zamenjene su sveu o potkulturama i
podgrupama i stil ivota slui kao pojmovni KOMPARATIVNE PERSPEKTIVE NA
most izmeu drutva i pojedinca, izmeu linosti DETINJSTVO I KOMPLEKSNO
i kulturnog okvira. Taj isti proces individu- MEUSOBNO DELOVANJE FAKTORA
alizacije po svoj prilici e biti otkriven i u odno-
su na deju kulturu, da kolska deca mogu ak i Sprovedeno je nekoliko poreenja detinjstva
u istom okruenju predstavljati razliite stilove u razliitim zemljama i moja namera ovom prili-
ivota, mada, u isto vreme, imaju zajednike kom jeste da pre svega pokaem kako e prete-
drutveno-kulturne simbole. rana simplifikacija naii na empirijsko opiranje.
Tradicija koja dominira u prouavanju Dimenzije detinjstva deo su opteg drutvenog i
odnosa izmeu vrnjaka i svakodnevnog ivota kulturnog okvira. Na primer, institucionalizacija
dece usredsreena je na deje drutveno konstru- detinjstva moe poprimiti razliite vidove, ak i
isanje stvarnosti. Analize dejih razgovora i in- kada je jednak broj asova u koli ili dejem
terakcija nastoje da pokau pozadinsko konstrui- vrtiu. Odnos izmeu drave i porodice razlikuje
sanje znaenja razotkrivanjem procesa komuni- se od jedne zemlje do druge. Aktivna uloga koju
kacije. Ta prouavanja se fokusiraju na teme igra drava u Izraelu i vedskoj ukore-njena je u
koje variraju od lingvistike do deje kulture i razliitim istorijskim tradicijama, a kole u
podrazumevaju perspektivu u kojoj se dete Norvekoj, Francuskoj i Nemakoj proizvod su
smatra drutvenim akterom. drugaijih kultura i obrazovnih tradicija.
Jedna druga tradicija u prouavanju Javni statistiki podaci, koji se tiu broja
svakodnevnog ivota dece fokusira se na deje zaposlenih ena i ena s visokim obrazovanjem
obrasce aktivnosti, a esto i na ureenja koja su ili onih koje se obrazuju ili obuavaju, te stopa
organizovana za decu. No, ista ta tradicija razvoda, stopa zajednikog ivota i broj dece
obuhvata prouavanje optijih obrazaca drutve- pokazatelji su tradicionalizma ili modernizma u
nog okruenja dece, koje se obino bavi odno- porodinim ulogama. Mera institucionalizacije
sima izmeu vrnjaka i, uopte, njihovim aktiv- moe se donekle pokazati brojem dece u dejim
nostima, lako se mogu identifikovati opte ten- vrtiima i brojem kolskih asova u sedmici.
dencije, obrasci dejih drutvenih interakcija Struktura deje kulturne i drutvene sredine van
variraju ne samo u zavisnosti od optih kulturnih njihovog institucionalnog ivota moe se izvesti
konfiguracija, ve i s obzirom na lokalne zaje- iz prouavanja vremena koje provode u razli-
itim aktivnostima i razliitim okruenjima; na za male porodice.
primer, vreme provedeno u igri ili broj sati is- Podaci iz Norveke pokazuju da su preo-
pred televizijskog ekrana i gde deca provode vlaujue aktivnosti dece drutveni kontakti s
svoje slobodno vreme i s kim. drugovima, koji se obino dogaaju napolju ili
Ovi prilino grubi pokazatelji moraju se kod kue, u dejim sobama (Fr0nes, Jensen and
protumaiti u odnosu na razliite drutvene, Solberg, 1990). Ovde televizija zaokuplja mnogo
ekonomske i kulturne kontekste. Ta ista manje dejeg vremena nego drutvene aktivno-
kompleksna slika odnosi se i na poziciju dece sti. U ehoslovakoj, vreme provedeno ispred
kao jedne starosne grupe. Investiranje u obrazo- TV ekrana skoro je dvostruko due od vremena
vanje moe se shvatiti kao ulaganje u deji koje se provodi u drutvenim aktivnostima
razvoj, ali i kao ulaganje u drutvenu kontrolu. (Kovarik, 1992). U amerikim prikazima dejeg
Moe se protumaiti kao podrka dece ili kao provoenja vremena, televizija zauzima otprilike
kapitalizacija detinjstva, odnosno organizovanje 2,5 sati dnevno kod dece od devet do jedanaest
dejeg ivota u skladu s odreenim socijetalnim godina, a igra zaokuplja samo 1,1 sat (Hevnes,
potrebama. Na isti nain, politika porodice pove- 1990). Kategorija ostalo verovat-no obuhvata
zana je i sa dejim blagostanjem i sa politikim izvestan broj nespecifikovanih drutvenih aktiv-
ciljevima koji se tiu porodice i polnih uloga. nosti. U svakom sluaju, odnosi izmeu televi-
Potpomaganje komplementarne porodice najve- zije i igre s vrnjacima sasvim su drugaiji od
rovatnije e poprimiti oblik odbijanja od poreza, raspodele u Norvekoj, to ukazuje na drugaiju
dok smanjivanje trokova za decu u savremenoj drutvenu i kulturnu sredinu.
simetrinoj porodici zahteva razvijanje Gledanje televizije treba razmatrati ne samo
rasprostranjenih obrazovnih institucija i ustanova kao fenomen sam po sebi, ve i u odnosu na ire
za dnevno staranje. drutveno i kulturno okruenje. Struktura lokalne
Razmatranje zakonskih prava dece kao zajednice utie i na broj sati provedenih u gle-
starosne grupe moe dovesti do nekih paradoksa. danju televizije i na interpretaciju poruka koje taj
Na primer, u ideologiji drutvenog demokrat- medij prenosi. Kulturna i drutvena struktura u
skog blagostanja nordijskih zemalja deca su kojoj deca treba da provode svoje slobodno
ovlaena odreenim pravima i na zatitu. To se vreme kod kue podstie gledanje televizije, u
moe ilustrovati injenicom da je, s jedne strane, poreenju sa situacijom u kojoj se od dece
sputena starosna granica za glasanje (18 godi- oekuje da se igraju napolju bez nadzora
na), dok je, s druge, podignuta starosna granica odraslih.
punoletnosti (15 godina), lako norveke porodice Stopa razvoda ukazuje ne samo na uestalost
i sistem kolstva naglaavaju demokratsko vaspi- razvoda, ve i na prisustvo razvoda u kulturi kao
tanje i autonomiju, pravo na kupovinu alkohola, mogueg drutvenog ina. Simetrina porodica
na primer, stie se tek sa 20 godina. Ovakva zasniva se na ideji da se partneri sjedinjuju na
situacija ilustruje paradoks savremenog detinj- ravnopravan nain radi zadovoljavanja emocio-
stva u obrazovno orijentisanom, ne-tradicional- nalnih i drutvenih potreba putem konstruisanja
nom drutvu blagostanja: spoj produene zavi- svoje verzije porodice. Ovaj tip porodice podra-
snosti i ranog sazrevanja. Roditelji i drutvo ele zumeva razvod kao mogui kulturni, drutveni i
da prue deci autonomiju, ali da ih istovremeno ekonomski izlaz i svaki partner prima na znanje
kontroliu i tite. da onaj drugi moe otii. Savremeni zajedniki
Proporcija dece u drutvu utie na njihovu ivot, koji u Norvekoj funkcionie kao probni
poziciju kao starosne grupe. Na primer, moe se brak, daje mladim ljudima priliku da isprobaju
pretpostaviti da e mali broj dece poveati kako se slau; on takoe naglaava aspekt braka
njihovu vrednost" i tako privui panju drutva. kao privatnog ugovora.
Broj dece ne samo da nam govori koliko je dece Tip simetrine porodice pretpostavlja ne
u porodinoj sredini, ve je isto tako pokazatelj samo da udate ene rade, ve i da imaju odre-
kulture porodice i odnosa izmeu roditelja i enu profesiju. Pregovaraki nain upravljanja
dece. Veliki broj dece u porodici esto podstie porodicom i vaspitavanja najverovatnije e biti
neku vrstu njihove autonomije, ali je kultura dominantan u zemljama s relativno visokom
individualizacije, opte uzev, ve-rovatno vezana stopom razvoda, visokim stepenom obrazovanja
ena i, verovatno, prilino poznim stupanjem u imaju veoma male porodice.
prvi brak. Rano stupanje u brak i snana Ekstenzivna poreenja statistikih pokaza-
zakonska i kulturna ogranienja razvoda ukazuju telja na makronivou mogu biti plodna i najvero-
na drugaiju strukturu porodice. Prema ovom vatnije e biti deo buduih istraivanja o detinj-
nainu rasuivanja, procesi individualizacije i stvu. Ali komparativne analize u ovoj oblasti
individua-cije u ovoj sferi ivota bie u znatno zahtevaju informacije o razliitim drutvenim i
veoj meri razvijeni u nordijskim zemljama kulturnim okruenjima, koja daju znaenje stati-
nego, na primer, u Irskoj, vajcarskoj ili Italiji. stikim pokazateljima.
Odnos izmeu porodice i obrazovnog
sistema jedan je primer variranja koji ukazuje na
kompleksnost kulturnih i istorijskih razvoja. Ako DETINJSTVO I SOCIJALIZACIJA
uporedimo vajcarsku i vedsku, nailazimo, s
jedne strane, na oekivani obrazac tradicionalne Socioloke teorije socijalizacije ne usredsre-
zemlje s relativno malim brojem zaposlenih maj- uju se na proces socijalizacije kao takav, ve
ki, a s druge strane na individualizova-no drut- konceptualizuju taj proces na osnovu rezultata.
vo, u kome su zaposlene majke pravilo, i statisti- Mnogi sociolozi (na primer, Parsons, 1952; Ber-
ki i kulturalno. U vajcarskoj odnos izmeu ger and Luckmann, 1972) skloni su da ograni-
obdanita, kole i porodice istie dominirajuu avaju primarnu socijalizaciju na porodicu, naro-
poziciju ene domaice i odgovara tradicionalnoj ito majku, u prvim godinama ivota. Socijali-
porodinoj kulturi (Engstler and Luscher, 1991). zacija koja se odigrava nakon toga pripisuje se
Investiranje veana u dnevne boravke za obrazovnim institucijama, medijima, organiza-
predkolsku decu i za decu tokom prvih nekoliko cijama za slobodne aktivnosti i tako dalje i sma-
godina kolovanja saglasno je s onim to bi se tra se da je vie povrinskog karaktera.
moglo oekivati od vedske kulturne ideologije i Teorija socijalizacije zahteva konceptualni
porodinih obrazaca, sa njihovim naglaavanjem okvir koji prikazuje strukturu podruja delovanja
slobode ena da rade. Ali ako uporedimo Nor- u savremenom drutvu. Habermas (1984) tumai
veku i Francusku, pronalazimo da se moderni i racionalnost savremenog drutva kao podruje
tradicionalni porodini obrasci vie ne komunikativno zajednike intersubjektivnosti,
odraavaju na odnos izmeu porodice i kole. koja proizvodi potencijal za izvestan oblik ko-
Francuska tradicija ecole maternelle, koja je munikativnog delovanja. On opisuje socijetalnu
pristupana skoro svakom detetu od tri godine i evoluciju kao homolognu sa kognitivnom evo-
koja je besplatna, i norveko drutvo blagostanja lucijom, kao to prikazuju Pijae (Piaget) i Koel-
u kome je 1989. oko 14% predkolske dece berg (Koehlberg). Pretpostavka da naini moral-
imalo pristup celodnevnom boravku i u kome je nog uenja u savremenom drutvu odgovaraju
samo neznatan deo (2%) bio u dodiru sa dejim najviem nivou moralnog razvoja po Koelber-
vrtiem u 1970., nagovetava da je politika i govoj emi, nagovetava da proces socijalizacije
kulturna slika kompleksna. Ecole maternelle nije u tom drutvu sadri neke kvalitete ili poten-
prevashodno proizvod modernizacije porodinog cijale koji su svojstveni tom tipu drutva. No,
ivota, a modernizacija porodinog ivota u uprkos pozivanju na Pijaea i Koelberga, Haber-
Norvekoj je samo u ogranienoj meri bila masovo ambiciozno delo nije usredsreeno na
propraena ulaganjem u dnevno staranje i proces socijalizacije kao takav.
institucionalizaciju kao posledicu toga. Konceptualizacija individualnog razvoja
Demografske cifre priaju istu priu o nuno se mora snano oslanjati na teorije o dru-
kompleksnosti kulturnih obrazaca. Dramatino tvenom razvoju. Ali Pijae, Erikson (Erikson) i
opadanje stope raanja u Italiji i porast stope Frojd (Freud) ne pruaju teoriju socijalizacije,
raanja u vedskoj ukazuju da jedna krajnje ak iako je drutveni razvoj neophodan deo
niska stopa raanja moe biti privremen kulturni jedne takve teorije. Tradicija razvojne psiho-
fenomen prouzrokovan naroitom kombinacijom logije ne nastoji da povee drutveni razvoj sa
inilaca. Razliiti kulturni obrasci mogu imati razvojem individue. Definicija drutvenih odno-
iste posledice, kao to Nordijke i Japanke imaju sa postala je obuhvatni-ja u savremenijim studi-
vrlo razliite pol-ne uloge, a ipak i jedne i druge jama, kao kada se jezik i kultura smatraju usa-
enima u drutvene odnose (Bruner, 1987), ali Time to deluju na konfiguraciju detinjstva,
ak i tada prouavanje drutvenih interakcija i drutvene promene utiu ne samo na sadrinu
drutvenog razvoja nije fokusira-no na detinjstvo drutvenih interakcija ve i na sadr-inu i na
kao drutveni i kulturni konstrukt. odnose izmeu drutvenih stupnjeva individual-
Veina teorija o drutvenom razvoju tretira nog razvoja. Jedna teorija je da su faze koje su u
detinjstvo kao specifian psiholoki proces koji poslednje vreme najvie otvorene za promene
utie na linost odraslog oveka. Po ovom gle- kasno detinjstvo i rana adolescencija (11-14, 15
ditu, na detinjstvo kao fazu drutvenog razvoja godina), koje su se stopile u jednu novu fazu
utiu kulturni i drutveni inioci. Detinjstvo, zbog promena u kulturnoj konfiguraciji detinj-
kako smo ga definisali u ovom lanku, retko kad stva (Frnes, 1988; 1990). Jedna od posledica
je obuhvaeno teorijama o drutvenom razvoju. ove teorije, pored razvoja nove faze u kojoj su
ak i opte socioloke teorije socijalizacije ne procesi individualizacije u svom najveem
sadre specifinu kulturnu, drutvenu i ekonom- intenzitetu, jeste da starosni period pre ovog
sku konfiguraciju za koju tvrdim da predstavlja novog puberteta, koji se donekle poklapa s
detinjstvo. periodom latentnosti, postaje presudno znaajan
Struktura i forma drutva utiu na socija- za drutveni razvoj zato to se odreene vrste
lizaciju time to oblikuju drutveni i kulturni sposobnosti moraju stei tokom ove faze. To
okvir detinjstva. Tako detinjstvo funkcionie kao znai da se koncept Montesori (Montessori)
konceptualni most izmeu drutvenog i indivi- osetljivih faza", prvobitno ukorenjen u biolo-
dualnog razvoja. Potreba za tim konceptualnim giji, danas shvata kao drutveni konstrukt u
mostom moe se ilustrovati odnosom strukture izvesnoj meri (Fr0nes, 1991b).
detinjstva i stupnjeva drutvenog razvoja. Empi- Formiranje drutvenih stupnjeva i starosno
rijsko istraivanje pokazuje da ne postoje jasno doba u kome dete prelazi iz jednog stupnja u
odreene podele izmeu stupnjeva kognitivnog drugi varirae ne samo prema optem razvoju u
razvoja, iako postoji korelacija izmeu kogni- drutvu, ve i u zavisnosti od lokalne kulture, t.j.
tivne eme i starosnog doba (Gelman and Bail- lokalne konfiguracije detinjstva. Prouavanja
largeon, 1983; Schweder, 1982). Meutim, stup- lokalnih zajednica u Norvekoj pokazuju da ak
njevi razvoja mogu se takoe definisati pomou i u homogenom drutvu lokalne razlike u indu-
sociolokih termina. U tom kontekstu, konfi- strijskim i kulturnim obrascima imaju ogroman
guracija detinjstva e onda uticati na formu i uticaj ne samo na kulturu porodice, ve i na
sadraj drutvenih faza i na to kada se i kako kulturu vrnjaka. Razliiti obrasci kulture vrnja-
razvijaju kognitivne faze. Drutveno i kulturno ka, odnosa izmeu generacija, i institucionaliza-
strukturisanje ili uobliavanje dejeg ivota u cija detinjstva stvaraju razliite konfiguracije
odreenom starosnom periodu presudno je za detinjstva i tako utiu na drutveni razvoj.
razliite vrste razvoja i uenja i, naravno, za No, ak ni lokalna kultura ne proizvodi
drutveno-kulturno definisanje deteta. Ono to jednake obrasce. Interakcija izmeu lokalne kul-
ovde elim da pokaem u vezi sa sociologijom ture, poloaja u zajednici, individualnih faktora i
detinjstva jeste da drutvene promene proizvode meusobno delovanje ovih i ireg kulturnog i
odgovarajue promene ne samo u detinjstvu kao drutvenog konteksta mogu stvoriti kontekst koji
kulturnom fenomenu, ve takoe po osi soci- nosi razliite puteve za individualni razvoj. Ovaj
jalizacije i drutvenog razvoja. odnos ilustruje jedna studija o dejoj kulturi u
U vigotskijanskoj perspektivi kritinih peri- norvekom selu. Izgleda da u toj tradicionalnoj
oda, strukturisanje drutvenog razvoja putem ruralnoj zajednici devojice od 13 godina moraju
drutvenih sila deo je teorije, ali naroito preko da izaberu izmeu toga da postanu mlada
odnosa izmeu stupnjeva i institucionalnih ure- osoba ili da i dalje budu dete, a taj su izbor
enja, kao to su prelasci iz predkolskog u one same opisale kao izbor izmeu modernog
kolu, iz kolskog doba u mladost i tako dalje. i tradicionalnog. Lokalni kulturni kontekst
Eriksonova razvojna teorija nastoji da spoji obezbeuje prelazak iz detinjstva u mladost
analizu drutvene strukture i psihoanalizu. No, u tom dobu u vidu kulturnog skoka, od uloge
kultura je predstavljena prevashodno kao sred- devojice u tradicionalnoj zajednici (pravo na
stvo za kanalisanje psiholokih sila. zadnje sedite automobila) do odgovarajue
uloge mlade osobe. Kulturna napetost izmeu nog razvoja. Detinjstvo se shvata ne kao proces
tradicionalnih normi i modemosti, ekonomska i na koji deluju drugi inioci, ve kao skup stru-
kulturna struktura s malim brojem povoljnih pri- ktura koje utiu na drutveni razvoj individue.
lika i izrazito promenljiva kultura mladih proiz- Tako detinjstvo sainjava analitiki i konceptua-
veli su dva odvojena puta kulturnog i drutvenog lni most izmeu drutva i individualnog razvoja i
razvoja za devojice (i sasvim drugaiju situaciju socijalizacije. Taj most e biti od presudnog
za deake). Ovaj razvoj ukazuje da starosno znaaja u drutvima koja karakteriu promene.
doba stupanja u fazu drutvenog puberteta moe
varirati kao posledica meusobnog dejstva STRAUKTURISANJE I RAZVOJ
drutva i kulture, ak i u maloj zajednici. Rano DETINJSTVA
ili kasno javljanje drutvenog puberteta utie na
sadraj i formu prethodnih faza, te stoga i na Prouavanje detinjstva, deje kulture, dece i
drutveni razvoj (za dalju diskusiju o ovome, socijalizacije stecite je razliitih teorija i disciplina.
Frnes, 1991 b). Detinjstvo se tumai i prouava iz mnotva perspe-
Ta ista studija (Frnes, 1987) pokazala je da ktiva, iz kojih izgleda da izranja skup njegovih
se drutveno najzrelije i najpromiljenije grupe osnovnih dimenzija ili sfera. Jedna od njih tie se
trinaestogodinjaka mogu nai u gradskim odnosa meu generacijama, druga drutvenih i kult-
podrujima, to ukazuje da savremena gradska urnih odnosa izmeu dece, trea institucionalnog
okruenja, sa svojom drutvenom i kulturnom okvira detinjstva, a etvrta dece kao starosne grupe.
kompleksnou i dvosmislenostima, drutveno Pretpostavka ovog rada jeste da svaka od
kompleksnim sistemima vrnjaka i autonomnom sredinjih dimenzija savremenog detinjstva prolazi
ulogom mladih u odnosu na njihove roditelje, kroz proces diferenciranja, koji se zasniva na indi-
stvaraju mlade ljude koji su drutveno promi- vidualizaciji i individuaciji. Taj proces je paradoksa-
ljeni, to je u skladu sa otkriima savremenih lan i obuhvata, s jedne strane, sve veu institucio-
drutveno-kognitivnih studija i sa klasinim pro- nalizaciju i drutveno kontrolisanje, a s druge,
uavanjem Lurije (Luria, 1976). Drutveni i raznolikost ivotnih stilova i sve veu autonomiju i
kulturni kontekst detinjstva utie na razvoj individualizaciju. Taj isti paradoks uoava se i u
drutvene i kulturne kompetentnosti. porodici, koja istovremeno gubi funkcije i dobija na
Odnos izmeu detinjstva i socijalizacije znaaju. Meu decom kao starosnom grupom, ovaj
moe se ilustrovati i iz drugaijeg ugla. Deca paradoks poprima oblik tendencija ka marginali-
razvijaju sposobnost hvatanja u kotac s komu- zaciji, u okviru opte tendencije ka poveanom
nikativnom kompleksnou doivljavanjem ove bogatstvu, t.j. pojaanoj nejednakosti koju naglaa-
vrste kompleksnosti. Do tog iskustva dolazi se, vaju savremene ekonomske i drutvene okolnosti.
pre svega, u grupi vrnjaka i kroz igru. Sve vea Meu decom kao i vrnjacima postoji sve vee raz-
institucionalizacija dejih aktivnosti moe uma- likovanje prema ivotnim stilovima. Odnosi izmeu
njiti drutvenu i komunikativnu kompleksnost generacija karakteriu se slabljenjem prethodno
igranja, a time i sposobnost igre da podstakne jasno odreenih distinkcija i vie individualizova-
uenje. Usled odnosa izmeu interakcije vrnja- nim odnosima u okviru produene ekonomske za-
ka i razvoja, pojavio se jedan mogui paradoks visnosti i ranog sazrevanja.
savremene socijalizacije - strogo organizovanje Detinjstvo se tumai kao skup drutvenih,
dejih aktivnosti i okruenja radi unapreivanja kulturnih i ekonomskih struktura pomou kojih se
deje osposobljenosti, koji moe imati suprotan moe shvatiti njegovo uoblienje. U isto vreme,
efekat time to smanjuje kompleksnost interak- ovaj koncept funkcionie kao most izmeu makro-
cije izmeu vrnjaka i njihove komunikacije. nivoa i mikronivoa, izmeu drutva i individualnog
Koncept detinjstva koji je ovde prikazan me- razvoja.
nja koncept odnosa izmeu detinjstva i drutve-
Poglavlje 7:
Postmoderno dete
Kris Denks, "The Postmodern child",
u Brannen, J and M. O'Brien eds. Chil-dren in Families: Research and Policy,
London: The Falmer Press, 1996: 12-26.

UVOD
U ovom poglavlju bavim se sloenim dru-
tvenim konstruktima detinjstva koji su nastali u dete otelotvoruje afektivnu sigurnost koja ne mo-
toku moderne, a koji danas pucaju i reformiu se ra ispunjavati spoljanje, objektivne kriterijume i
u razliitim smerovima na tragu modernosti. koja se, nadalje, izoluje od pomnog ispitivanja
Jedno od obeleja naeg doba jeste porast prijav- Rusoovim preutnim relativizmom i otuda pri-
ljenih sluajeva zlostavljanja dece u zapadnim vatizacijom uverenja. Ovde smo svedoci proi-
drutvima tokom poslednjih trideset godina, koji avanja naela staranja koje upravlja savreme-
je detaljno dokumentovan; uestalost se nesu- nim odnosom izmeu odraslih i dece; no, i vie
mnjivo poveala. Iako ovde ne nastojim da od toga, uoavamo poetak izrazitog posvei-
pruim uzronu analizu ili, pak, morfologiju vanja detinjstvu u zapadnim drutvima, to je
ovog fenomena, zaista smatram da su njegovo jedan vid obeanja. To je obeanje neslu-
prepoznavanje i izbor pokazatelji ne samo enog delovanja, ali i proirenje naih planova i
promene prirode odnosa koji postoji izmeu ograda oko naeg vlastitog delovanja kao jo
odraslih i dece, ve i stanja ireg drutva. Iz te uvek nedovrenog. Ta posveenost nam je tokom
polazne take istraujem prelazak sa stanja nekoliko generacija omoguila da se prepustimo
modernosti na stanje postmodernosti i razvijam ugodnom sanjarenju u pogledu sutranjice.
dva modela ili vizije detinjstva koji odgova- Pretpostavlja se da smo nekada bili neo-
raju tim strukturalnim oblicima. To su vizije pisivo surovi prema deci (DeMause, 1976), da
budunosti, odnosno nostalgije. Zavravam jedno vreme nismo uopte vodili rauna o nji-
time to se vraam na problem zlostavljanja dece hovoj posebnosti i razliitosti (Aries, 1966) i da
i ukazujem da je nae dananje poveano smo ih tokom itavih epoha rutinski ostavljali na
uoavanje ovog problema razumljivo s obzirom cedilu (Boswell, 1988). No, vodei se optimis-
na gubitak linog identiteta koji je svojstven tinim prosveenjem doba prosvetiteljstva, deca
postmodernom stanju. su postala naa glavna preokupacija, mi smo
postali njihovi zatitnici i hranitelji, a ona glavni
DETE U MODERNOSTI: BUDUNOST" predmeti nae ljubavi, na kapital u ljudstvu i
naa budunost.
Odakle je poteklo moderno dete? Upravo Sve neoprosvetiteljske povesti o ranom
je Ruso (Rousseau) u Emilu [Emile, 1762) detinjstvu i sazrevanju svedoe o ovoj ogromnoj
objavio manifest deteta u moderni, sa njegovim tatini i ta prouavanja podstiu nae savremeno
imanentnim, idealistikim, racionalnim osobina- samodopadanje time to se arheologija podizanja
ma. Uglavnom se pretpostavlja da se od tog vre- dece posmatra prezrivim pogledom unazad. Mi
mena zapadno drutvo nije osvrtalo unazad. zamiljamo da su kratkotrajnost, neupuenost,
Ruso je iskovao neosporivu sponu izmeu naeg okrutnost i opta runoa drevnog roditeljstva
razumevanja deteta i duevnih emocija. On je bili istisnuti vizijom i stavom koji se iskristalisao
proglasio da je oveanstvo po prirodi dobro i da u obliku razumne maine za othranjivanje poro-
ga samo ogranienja koja su implicitna u dice i njenog makroko-zma, drave. Savremena
izvesnim drutvenim strukturama ili iskvarenost porodica postala je mesto sticanja politike i
nekih formi drutvenih institucija ine loim. individualne psihologije, ali i vie od toga, ona
Decu, koju je Ruso smatrao nosiocima ove se pojavila kao osnovna jedinica za dravno
dobrote u prvobitnom stanju, treba vaspitavati upravljanje, a takoe i njegovo mesto (Donzelot,
i socijalizovati u skladu sa prirodnim 1980; Rose, 1989), to jest, ona i apsorbuje i, za
naelima. Rusoov divljak (bie koje je u uzvrat, distribuira drutvenu vlast.
potpunosti bez antropolokih konotacija primi- Tokom moderne, detinjstvo je postepeno
tivnosti) jeste dete izrazito obdareno dispozi- plenilo iskustvo odraslih, polaui pravo na due
cijama da voli i da ui, opremljeno sklonou da trajanje u okviru celokupnog ivotnog iskustva,
postane dobar suprunik, roditelj i graanin. uzurpirajui i zauzimajui sve vie segmenata
Ovakvo idealno bie, slika i prilika deteta mo- rada odraslih: kognitivni, afektivni i manuelni.
derne, ne poznaje pohlepu i nadahnuto je uroe- Osim toga, detinjstvo je progutalo poveano ma-
nim altruizmom i dobrodunou. I vie od toga, terijalno opskrbljivanje i takav obrazac sticanja
ovo Rusoovo ve preoptereeno stvorenje isto- ustanovljen je kao prirodno pravo voeno
vremeno poseduje i svu neophodnu mudrost. To ideologijom staranja i nepokolebljivo utemeljeno
u emocijama. Odrasli, dodue pre svega majke, njice, sa rastom, sazrevanjem i razvojem
rtvuju sve za svoju decu i od njih, za uzvrat, koji su ispisani velikim slovima na nivou indi-
oekuju da doive najlepe doba u svom vidualne socijalizacije, i prognoze sposobnosti
ivotu. Odrasli su se odrekli tog prostora i te i zabrinutosti zbog traenja talenta na nivou
moi s obzirom na strogo moralnu dimenziju formalne dravne socijalizacije. Kao deca i preko
koja je oliena u konceptu zavisnosti, ali time dece, tokom moderne smo matali o budunosti i
se moda prikriva motivacija optimizma, time opravdavali i traili opravdanje za insis-
ulaganja i ak savremene obrade Veberove tes- tiranje pristalica ekspanzionizma moderne na
kobe spaavanja. Ovde nisu sporni roditeljska postdarvinovskom stapanju rasta i napretka.
ljubav i blagonakloni paternalizam odraslih u Postojea vizija detinjstva postala je
optem smislu, ve forme drutvenih struktura tokorn XIX i XX veka vizija budunosti i
koje pojaavaju njihov intenzitet i proiruju toliko hvaljeni prirast naina odgajanja putem
njihovo vaenje. Nije veliki skok da se uoi staranja, pomaganja, omoguavanja,
apsolutna neophodnost i sredinji poloaj savre- olakavanja, primer je i eksplicitnog buenja
mene nuklearne porodice kao stoernog drut- kolektivnog stava vee osetljivosti prema potre-
venog prostora u ovom sistemu socijalizacije. bama dece, ali i implicitnog priznavanja njihove
Naravno, organizacija ovakvog obrasca vrednosti, a otuda i prikladnog postupanja. Oi-
odnosa i pojavljivanje kvazisuperiornosti u gledno postepeno smanjivanje zlostavljanja dece
afektivnom stavu nije se dogodilo izolovano, niti tokom XIX veka i dalje, u XX veku, moe se
naprosto usled silne nadahnutosti Rusoovom shvatiti kao promiljen prelazak sa neposrednog
romantinom vizijom. Rekonstruisanje ljudskih na odloeno zadovoljenje od strane sve prosve-
odnosa u arhitekturi savremene porodice bilo je enijeg drutva odraslih.
prepoznatljivo upotpunjavanje podele rada pu-
tem industrijalizacije, koje nije cinino isplani-
rano, ali se nije ni prirodno razvilo. DETE U POSTMODERNOSTI:
Savremena porodica postala je osnovna jedinica OSTALGIJA
drutvene kohezije u razvijenom kapitalizmu i
kroz predstavu o sebi kao punoj ljubavi i podrke Ba kao to su obrasci potronje moderne
postala je pravo olienje poduhvata nadmaili ekonomiju XIX veka, podela rada u
racionalnosti. Porodice su elijske, mobilne, kasnoj moderni i pratee drutvene strukture
njima se moe upravljati i pristupane su promenile su se prekoraivi zajednice i solidar-
nastupajuim sredstvima masovne komunikacije, nosti koje je opisivala klasina sociologija. Tako
za razliku od proirenih porodica koje su im su svakodnevni naini odnoenja kasne moderne
prethodile. One su, osim toga, samoodrive, prevazili nuklearnu porodicu od sredine XX
samoupravne, odvojene, a ipak potpuno javne po veka. Stvari nisu onakve kakve su bile i to nije
svom usmerenju, a i bioloki i kulturno posledica razaranja porodice, mada se to esto
reproduktivne (Bourdieu, 1971; Donald, 1992; sugerie retorikom savremene politike, u nasto-
Jenks, 1993). One su glavna komponenta u janju da se na razliite naine prebaci problema-
primeni savremenih naela prilagoavanja i tika sa globalnog i nacionalnog nivoa na lokalni
integrisanja; one pomau svojom racionalnou i, svakako, lini. Porodice su se promenile, kao i
time to olakavaju promene, dok istovremeno priroda odnosa koje su nekad obuhvatale a, spo-
svojim lanovima demonstriraju postojanost. menimo i to, i koji su njih nekada obuhvatali
Savremena porodica omoguila je savre- (Wllerstein & Blakeslee, 1989; Giddens, 1991;
menoj dravi da investira u budunosti. Ideo- Beck, 1992; Stacey, 1990; Lasch, 1980).
logija staranja je istovremeno podmazala i Meutim, ta promena nije uzrona ve je deo
ozakonila ulaganje ekonomskog i kulturnog skupa nastupajuih okolnosti koje su poele da
kapitala u obeanje detinjstva. Detinjstvo je se ocenjuju kao kasna - ili post - moderna
transformisano u jedan vid ljudskog kapitala koji (Lytard, 1986; Bauman, 19.92; Smart 1993).
je u moderni bio posveen budunosti! Me- Upravo u tom kontekstu se pojavila nova vizija
taforinost pomou koje je izraeji diskurs deti- detinjstva i jedan od putokaza ka toj novoj viziji
njstva izrie se zbog odsutnosti eljene sutra- je naizgled neuven porast zlostavljanja dece
poslednjih godina XX veka. Ta je vizija mnogo kva osnova osiguravala je da rezultirajui stav
drugaija od budunosti moderne. bude i odriv i udoban. Takav stav je bio duboko
Bel (Bell, 1973) i kasnije Turen (Touraine, ukorenjen u nunosti, odrivosti i moralnoj izve-
1984, 1989) verovatno su prvi pobudili nau pa- snosti napretka. Napredak oveanstva obave-
nju prema menjanju tradicionalnog tkiva odnosa zao je drutveno delovanje na beskonanu borbu
koji su sainjavali modernu. Oba ova liberalna za vie oblike ivota. Kontingentnost, stanje koje
(ili svakako neokonzervativna) teoretiara obelo- je vladalo pre moderne (divljak pre Rusoa),
danili su da vie ne preovlauju tradicionalna sada je postalo deo stratekog prorauna koji je
sekularna uverenja i kategorije pripadnosti zaje- ekao na homo sapiensa, prema garancijama
dnici koje su uzimane zdravo za gotovo. Disku- koje nam pruaju primenjene nauke.
tabilno je da li je Bel, proglasivi kraj ideologije, Uzbuenje i svrha drutvenog bia, snovi i
podstakao doba post svojom tezom koja obeanja usaeni naoj deci - sve se odnosilo na
opisuje promenu i u nainu i u odnosima pro- posezanje za zvezdama, sve vee kontrolisanje
izvodnje. Baza proizvodnje, obavetavaju nas neobuzdanosti svemira i stvaranje ljudske
Bel i Turen, preobrazila se putem trinih sila i kulture kao trijumfa konanosti nad beskona-
napretka tehnologije u postindustrijsku, a nou. Ono to se ne moe ostvariti danas, moe
sistem drutvene stratifikacije, koji se ve se zapoeti za sutra. Patnje, nematina i neznanje
odavno ne moe razumeti u smislu polarizacije, naih roditelja svakako nee snai sledeu gene-
proirio se u struku kroz niz drutvenih raciju, nau budunost, nau decu. Holokaust se
pokreta da bi obuhvatio srednju uslunu klasu, nee ponoviti, ve e umesto toga doi do
tako da se uobiajeni antagonizam izmeu klasa masovnog obrazovanja i masovne potronje.
rasuo i preobrazio u postkapitalizam. Ova dva To to je sve prirodno u toku modernosti
koncepta, iznosi Bauman: obuzdano obezbeuje da sve pojave postanu
Dobro su posluili svrsi: izotrili su drutvene i istorijske. U tom smislu premoderna
nau panju prema onome to je novo i u kontingentnost se preokree i sve pojave poinju
diskontinuitetu i pruili nam taku oslonca za da zavise od ljudskog postupanja, ukljuujui i
pro-tivargumente u prilog kontinuiteta naine njihove spoznaje i postupke interpre-
(Bauman, 1992, str. 217). tiranja. Uprkos injenici da priroda s vremena na
Primeuje se da mesta povezanosti vreme uzvraa udarac, a primer je zemljotres u
pojedinca sa kolektivnim ivotom koja su nekada Los Anelesu, njen karakter se anticipira i njen
zauzimana, kao to su drutvena klasa, radna uinak smanjuje na najmanju moguu meru.
grupa, lokalna zajednica i porodica, danas gube Nova svemogunost preneta je na ljudski stav,
svoju mo spajanja, u skladu sa zahtevima post- to je moda primer drugog umiranja boan-
fordistikog naina proizvodnje, globalne eko- stva: prvo je obeleio Nieov iracionalizam;
nomije i mree komunikacija, i eksponencijalnim drugo je urezala Hiroima u pamenje ljudi.
prodiranjem koje tehnoloke nauke i dalje vre u Meutim, Hejvud (Heywood) je izneo sledee:
prethodno lociranim sreditima znanja i vlasti. To se ne odnosi samo na probleme koji
Pojedinci su danas mnogo prepoznatljiviji po prate prirodu savreme-nog naoruanja i
njihovom neposrednom mestu boravka i projekt- ratovanja, globalne industrijalizacije,
ima nego po pripadnitvu grupi ili prethodno revolucionarnog, 'dekonstruktivnog'
ustanovljenom identitetu. Novi doivljaj istorije i delovanja kapitalistikih trinih sistema na
na idividualnom nivou, kao i nivou institucija, sve aspekte ljudskih odnosa... Na jednom
iskustvo je diskontinuiteta, a ne kontinuiteta. dubljem nivou, to je povezano sa okon-
Istrajavanje modernosti, prakse koja potie avanjem prirode i tradicije u kasnoj moder-
od vrstog verovanja u prosveenost i eman- nosti...
cipaciju, dovelo je do vrstog kulturnog uverenja i nastavlja o tome da je to izraeno:
da je sve , u naoj vlasti. Ta se vlast zasnivala ... u vidu pojavljivanja potpuno
na mogunosti objektivnog saznanja putem pro- socijalizovane prirode, to oznaava
cesa rasuivanja, prvenstvu centralizovanog, nastupanje ljudske vlasti kao globalno
komunicirajueg ja i uverenju da se razliitost odluujue i neosporene, koja nema premca ni
moe uskladiti pomou analize i diskursa. Ova- granice, ograniavajui oblik ili telos, sada
kada su njeni stari protivnici priroda i 'civilizacija' u kojoj je svaka brzina neto
'druga priroda' tradicionalnih kultura poput 'podruja' vremena, (str. 141)...
pobeene. Mogunost, zapravo nunost, Nasilnost brzine postala je i mesto i zakon,
radikalnog samoformiranja nalazi se pred sudbina sveta i njegovo odredite
pojedincima, institucijama i itavim (Virilio, 1986, str. 151).
drutvima. Prilike za ostvarenje emancipacije To ima neposredni uinak na nau viziju o
kao obeanja prosvetiteljstva uravnoteuju se detetu. Tokom moderne, samo vreme je mereno i
mogunostima drutvenih, ekolokih, obuhvatano, izraavano u minutima, danima,
politikih i kulturnih neprilika u neuvenim nedeljama, godinama i kategorijama kao to su
razmerama generacije. Oznaavali smo svoju vlastitu spo-
(Heywood, 1995, str. 6). sobnost, odgovornost, funkcionalnost, smrtnost i
Ova zapaanja pozivaju se na Bekov kon- opta oekivanja od sebe i drugih pomou tih
cept rizinog drutva (Beck, 1992) i slue kao podela. Odabrali smo periodni sistem unutar
primer Gidensove (Giddens, 1991) zategnute kojeg moemo okupiti nepovezane dogaaje i
ice izmeu ontoloke izvesnosti i egzisten- pripisati im status postignua ili napretka. Na
cijalne teskobe. U okviru ovih tendencija kasne taj nain su okupljane generacije i akumulisanje
modernosti, lino delovanje i line tenje drutvenog delovanja koje se s tim poklapalo
preuzimaju razliite vidove. Prethodno centra- podvoeno je pod posebni naziv odreenog doba
lizovano, trajno ja modernosti postaje pre (Chanev, 1994) kao, na primer, poletne ezde-
jedan refleksivni projekat koji obuhvata dispa- sete, lako su formalni podeoci na satu i u kalen-
ratne ravni interakcije, a one su nainjene kohe- daru ostali isti, naa kolektivna oekivanja
rentnim pomou naracije o sopstvenom iden- primerenog hronolo-kog napredovanja su se
titetu koja se moe revidirati. I na isti nain na promenila: ljudi poinju kasnije da se obrazuju;
koji se institucije dre zajedno pomou dobro brak nije nuno vremenski odreen cilj, a osim
smiljene prakse ovladavanja krizom, tako se i toga, to se iskustvo moe ponoviti; porodice se
refleksivni projekt ja odrava putem strategije zasnivaju na samoj granici plodnosti ene i kad
autobiografskih pria koje se domiljato mogu su mukarci u godinama koje im garantuju da
obnoviti. Kasna moderna poziva na neprestano, nee doiveti adolescenciju svoje dece;
refleksivno, ponovno predstavljanje sebe profesionalne karijere se prekidaju i ljudi se
(Goffman, 1971). Naravno, to je presudno za odluuju za rano penzionisanje; ogroman broj
doivljaj bivanja detetom, ali, to je jo zna- ljudi proivljava nezaposlenost tokom celog
ajnije, presudno je s obzirom na to kako odrasli svog ivota. Nekada neizbrisivi, normativni
danas razumeju decu i odnose se prema njima. pokazatelji drutvenog iskustva (u vidu posti-
Drutveni prostori koje zauzimaju odrasli i gnua i statusa) postaju relativizovani, nekad
deca su se promenili, ne samo kao mesta, ve i usled pritiska materijalnih okolnosti, ali isto tako
po svom karakteru, i prostori koji su nekada bili i zbog ispoljavanja proliferacije novih i druga-
namenjeni za fiksne identitete odraslih, dece i ijih znaenja svrhe. Zaista, svrha se vie ne
porodica su se preobrazili. Ali ova prostorna vezuje za napredak. Vii oblici ivota, ka
dimenzija drutvenog iskustva nije jedina u nje- emu je teila moderna od prosvetiteljstva, bile
govoj novootkrivenoj raznovrsnosti, njegov tem- su utopije slobode, jednakosti, dobronamernosti,
po se takoe promenio. Nakon stabilnog perioda mira i prosperiteta, za koje je jo odavno pri-
istorijske neminovnosti, danas smo takoe znato da su nedostine i da imaju ideoloki
svedoci uvoenja novina u renik o vremenu, sadraj. Takve utopije danas se smatraju pukim
koje drastino menjaju na odnos prema itavom iframa, maglovitim predstavama koje potiu od
skupu kulturnih konfiguracija, uspostavljenih sanjarenja o budunosti, od snova koji su
prema motivu moderne napretku. Kao to je sanjani preko dece i preko njihovog obeanja
to formulisao Virilio (Virilio, 1986): detinjstva. Kada se vratimo stvarnim, aktivnim
Gubitak materijalnog prostora vodi ljudima, ne uoavamo snove niti, pak, ostvarenje
vladanju samo vremena ... U ovoj neizvesnoj nonih mora, ve pragmatino stanje gubitka
fikciji, brzina moe iznenada postati sudbina, iluzija. Umesto ivota provedenog u potrazi za
jedan vid napretka; drugim recima, utopijama, stanje kasne moderne je stanje
izbegavanja ili minimiziranja distopija (dystopia, izvori integrisanja u XIX veku nisu tako lako
suprotno od utopije). Koriste se horizontalne pristupani. Meutim, postoje dva oigledna
strategije za ukidanje konvencija, odvija se pokazatelja odravanja unutarnjeg hodoaa u
proces detradicionalizacije. Alternativni ivotni kasnoj moderni. Smatram da je prvi pokazatelj
stilovi su tako uobiajeni i rasprostranjeni da je evidentan razvoj i, u isto vreme, ukidanje
teko pokazati u odnosu na ta su oni stigmatizovanja psihoterapije u zapadnim drut-
alternativni. Na primer, sirov finansijski vima. Psihijatrijski i psihoterapeutski reimi
materijalizam postoji rame uz rame sa uglavnom se sprovode putem regresivnog pripo-
holistikom medicinom, zdravom hranom, vedanja, pri emu individue pronalaze svoj put
kulturom tela, astrologijom, zavisnou od pronalaenjem uzroka i vezanosti u prolosti
narkotika i dilerima, tajanstvenim sistemom unutranje dete. Drugi pokazatelj je stvarno
verovanja New Age, masovnim ubicama i jedno- dete, odnosno naa nova vizija o detetu i na
roditeljskim porodicama. Ovo nije spisak pato- praktian odnos s njim.
logija, ve samo letimian pogled na mnoge Drutvo kasne modernosti ponovo je pri-
aspekte kasnomodernog iskustva, od kojih su grlilo dete. Dete u okruenju onoga to se danas
neka bizarna i zloinaka, a druga dobroudna ili konceptualizuje kao postmoderna kulturna konfi-
naprosto zabavna. Svi ovi naini izraavanja, kao guracija postalo je teren preusmeravanja diskursa
i mnogi drugi, sreu se na ulici i svi su danas koji se tiu postojanosti, integrisanja i drutvenih
senke mejnstrima. spona. Danas se dete predoava kao jedan vid
U kontekstu ovog opadanja kolektivnih nostalgije, udnje za prolim vremenima, a ne
aspiracija ili demistifikacije (Bek, 2001) u za budunou. Deca se danas shvataju ne to-
pogledu oseaja svrhe koji je nekada pred- liko kao obeanje, koliko kao glavni i nesum-
stavljao koncept napretka [na ta Liotar njivi izvori ljubavi, ali i kao partneri u najfun-
(Lyotard, 1986) ukazuje kao na smrt meta- damentalnijem vidu odnosa koji se ne bira niti
naracije], ljudi su domiljati u svojoj potrazi za pregovara. Poverenje koje se nekad oekivalo u
alternativnim razlozima postojanja, kao i za braku, partnerstvu, prijateljstvu, klasnoj solidar-
novim mestima povezanosti s kolektivnim ivot- nosti i tako dalje, danas se u veini sluajeva
om, lako je, kao to uverava Gidens (Giddens, investira u dete. To se moe empirijski posve-
1991), pojedinac kasne moderne moda manje doiti na vie naina: preko afektivnog produ-
zadojen snanim oseajem postojanosti unutra- enja adolescencije; borbe roditelja oko deteta
njosti i kulturnog naslea, te je stoga moda raz- tokom razvoda; podizanja poloaja deteta na vii
vio snanu strategiju prilagoivanja putem poga- nivo putem savremenog unapreivanja dejih
anja i pregovaranja sa spoljanjim svetom, prava (kao to je Zakon o detetu iz 1989. u
situacija je ipak takva da pripadnici kasnomode- Velikoj Britaniji, Children's Act); savremene
rnog drutva i dalje tee koherentnosti samoiden- ikonografije deteta u politici pomoi u Treem
titeta i kontinuiteta sa prolou. svetskom ratu i u zapadnjakim kampanjama
Klasini socioloki akteri koji su nasta- protiv bolesti zavisnosti i kriminaliteta; u pove-
njivali Dirkemovu (Durkheim) organsku soli- anom interesovanju za odnos mukaraca prema
darnost, nastalu krajem XIX veka, bili su ne- deci i mukaraca za decu i taj razvoj obeleava
prestano nesigurni s obzirom na potencijalno porast sociolokog istraivanja o maskulinitetu i
destruktivne anomine (gr. anomia, bezakonje; oinstvu sve od osamdesetih godina XX veka.
a ne i nomos zakon) sile koje su inherentne u Nepostojanost i neophodna fleksibilnost
nainu podele rada u moderni. Njihov spoljni svih vidova odnosa, osim odnosa izmeu odras-
odgovor bio je razvijanje sekularnog kreda lih i dece, inilo ih je tokom kasne moderne
meusobne zavisnosti, ali njihov unutranji nepouzdanim skladitima za unutranjost, bilo
odgovor predstavljao je ponovno uspostavljanje u obliku oseanja, altruizma ili same drutve-
mozaika podrke mehanikih solidarnosti u nosti. Bek je to izloio ovako:
vidu radnih grupa, profesionalnih esnafa, crkvi i Dete postaje poslednji, preostali,
porodica. Ova unutranja tenja za koheren- neotkaziv i nezamenljiv primarni odnos.
tnou i kontinuitetom odrala se u kasnoj Partneri dolaze i odlaze. Dete ostaje. Na njega
modernosti, ali, kao to sam obrazlagao, ovi se usmerava sve ono to se prieljkuje, a ne
moe da se ostvari u partnerstvu. Dete sve ve carstvo odraslih (Scutter, 1993, str. 12).
veom fragilnou odnosa izmeu polova stie Deca su nam potrebna kao odriva, pouz-
monopol na praktian ivot udvoje, na dana, dostojna poverenja, danas staromodna riz-
izraavanje oseanja u biolokom davanju i nica drutvenih oseanja koja su poela da repre-
uzimanju, to inae postaje sve rede i pro- zentuju. Naa nostalgija za njihovom sutinom
blematinije. U njemu se kultivie i slavi jedno deo je sloenog, kasnomodernog, zatitnikog
anahrono socijalno iskustvo, koje procesom pokuaja razreenja protivrenih zahteva nepre-
individualizacije postaje upravo ne-verovatno stanog prevrednovanja vrednosti sa proglaa-
i koje se prieljkuje. Prekomerna nenost vanjem drutvenog identiteta.
prema deci, 'insceniranje detinjstva' koje se Poto su nam deca potrebna, mi ih pazimo
prua - ovim jadnim, nadasve voljenim i razvijamo institucije i programe da bismo ih
biima - i ljuta borba oko dece tokom i posle pazili i nadgledali ouvanje onoga to ona, i
razvoda jesu neki simptomi ovoga. Dete samo ona, danas uvaju. Mi smo oduvek pazili
postaje poslednja alternativa usamljenosti koju na decu, ali nekada kao uvari njihove/nae bu-
ljudi mogu da izgrade protiv ljubavnih dunosti, a danas zato to se taj odnos na suptilan
mogunosti, koje im izmiu. To je privatan nain preokrenuo i ona su postala uvari, sta-
oblik 'ponovne mistifikacije', koja dobija svoj ratelji dobrog u naem odnosu. Izlino je rei
znaaj demistifikacijom i iz demistifikacije da je nae poveano nadziranje obelodanilo vie
(Bek, 2001, str. 206). ometanja njihovog stanja dobrobiti. Zlostavljanje
Zaudo, deca se shvataju kao pouzdana i dece, u svim svojim manifestacijama koje obuh-
postojana, kako nijedna druga osoba ili osobe vataju fiziko (Kempe et al; 1962), seksualno
nipoto ne mogu biti. Vrtlog koji je stvoren (Finkelhor, 1979) i psiholoko (Garbarino &
ubrzanjem drutvenih promena i menjanjem nae Gilliam, 1980), nesumnjivo se umnoilo usled
percepcije tih promena znai da, dok su se poveanja opsega naeg nadgledanja krajem XX
nekada deca drala nas, u toku modernosti, da veka. To se moe pokazati na osnovu dva izvora.
bismo ih vodili ka njihovoj/naoj budunosti, Pre svega, to se tie promene u pers-
danas se mi, tokom kasne modernosti, drimo pektivi Kempeovih (Kempe & Kempe, 1978),
njih radi nostalginog utemeljenja jer su te izgleda da se izum zlostavljanja dece u ezde-
promene za nas nepodnoljive i dezorijentiu setim preobraava u otkrie zlostavljanja dece
nas. Dete je partner, suprunik, prijatelj, kolega i, u sedamdesetim. Uzimanje maha zlostavljanja
na jednom drugom nivou, simbolika dece kao drutvene prakse daleko od toga da se
reprezentacija samog drutva. Kao to je izneo ponovo spontano pojavilo u drugoj polovini XX
Skater (Scutter) u svojoj analizi literature za veka. Ono je zapravo bilo relativno postojano,
decu: to se moe posvedoiti ponovnim intereso-
... karakteristino je da se dete dovodi vanjem Kempeovih za istorijsku dimenziju ovog
u vezu sa vrednostima koje izgledaju suprotne fenomena. Meutim, uestalost zlostavljanja de-
onima koje se pripisuju odraslima, ba kao to ce tokom tog perioda, s obzirom na prijavljene i
izgleda da je Petar Pan postavljen kao zabeleene sluajeve, trebalo je tretirati kao novi
antiteza svetu odraslih i odrastanja. Ali fenomen, fenomen koji se iri i koji sam po sebi
savremeno dete i adolescent ... stalno se iznova zasluuje dalje objanjenje.
potvruju kao superiorniji skup onih Drugo, kod Dingvola et al. (Dingvvall et
vrednosti koje im pripisuje svet odraslih, a al; 1983), koji u sutini stavljaju naglasak na
koje njima nedostaju. Dete je bolji odrastao etnometodologiju u pogledu rutinskih praksi
(Scutter, 1993, str. 12). slubi koje daju procene, ispituju se psiholoki i
Iako ovo delo pripada literarno-tekstual- drutveni procesi putem kojih socijalni radnici
nom svetu, veoma je pouno. Zemlja Nedoija donose odluku o tome da li je dete bilo zlostav-
Petra Pana nije vie jogunasta zemlja u kojoj ljano ili nije. Dingvol et al. razvijaju koncept
decu treba zarobiti da bi nastavila sa svojom profesionalnih strategija i iznose dva modela,
budunou; ona je ono to je i bila: ljubav i pesimistiki i optimistiki. Sugerie se da
briga, uzajamnost i drutvenost. Skater nastavlja: prvi model usvajaju socijalni radnici zbog pri-
... zemlja Nedoija zapravo nije deje carstvo tiska drave, medija, lokalne zajednice i javnosti
(na primer, za vreme moralne panike koja je koherentne grupe. Politika postaje isposredovana
stvorena aferom Klivlend (Cleveland) 1987. u brzinom, a vlast rizikom. Dok je klasina socio-
Velikoj Britaniji) i sastoji se od pristupa to je logija ukazivala da lek za dezintegraciju poiva u
sigurno sigurno; to podrazumeva da se svako uspostavljanju etike meusobne zavisnosti, da-
dete posmatra kao da je potencijalno zlostav- nas takav pozitivni altruizam ili pragmatiki reci-
ljano, to za uzvrat vodi neverovatnom povea- procitet nisu mogunosti na raspolaganju. Aktu-
nju prijavljenih sluajeva. Optimistika strate- elni doivljaj subjektivnosti je estoka tenzija
gija koja potie od drugaije atmosfere oeki- izmeu zavisnosti i nezavisnosti.
vanja ili, to je ironija, nastaje kao reakcija na Veza izmeu starosnog doba i
zazor koji je esto izazvan prethodnom strategi- zavisnosti uspostavljena je naroito u
jom, podrazumeva da se stvarno zlostavljanje buroaskom drutvu. Osloboeno od
smatra najmanje verovatnom dijagnozom poro- neophodnosti rada, a ipak iskljueno iz
dinih problema od strane socijalnih radnika. drutvenog sveta odraslih, detinjstvo je sve
Ipak, dramatian porast prijavljenih slua- vie postalo zbunjujui fenomen. Njegovo
jeva zlostavljanja dece tokom kasne moderne ne odvajanje je opravdavano na osnovu deje
moe se svesti iskljuivo na poboljanje tehnike 'nezrelosti' i 'bespomonosti', na osnovu
naeg ispitivanja, niti samo na nau marljivost, njihove oigledne potrebe da se neko brine o
ma koliko da su se ovi pojaali. Razlog tome je njima (Ferguson, 1990, str. 11).
intenzitet nae kolektivne reakcije na same kas- Meutim, zavisnost nije vie odlika odnosa
nomoderne okolnosti. Ono to se tako ljubo- izmeu odraslih i dece, koja se uzima zdravo za
morno uva uz pomo nove, nostalgine vizije gotovo. ta je sa zahtevima povelje o dejim
o detetu jeste metanaracija samog drutva. Pria pravima, ta sa decom koja se rastavljaju" od
o postmodernom detetu i njegovom zlostavljanju roditelja i sve cininijim okolnostima zlostav-
sainjavaju jedan palimpsest. ljanja, to je predmet ovog rada, koje upravlja
Zlostavljati dete danas znai zadati udarac primenom sve i svake kontrole izmeu odraslih i
preostalom, otelotvorenom tragu drutvene spo- dece. Pri tom je svakako sluaj da zavisnost vie
ne, te je razumljivo to je posledica toga kolek- nije cenjena odlika ma kog odnosa izmeu
tivna reakcija koja odzvanja i puna je prekora. odraslih. ini se da je nezavisnost postala
Glasan povik na zlostavljanje je povik naeg dislocirana oznaka linosti (u originalu:
vlastitog kolektivnog bola zbog gubitka drutve- personhood, linosnost) u postmodernom
nog identiteta. Poreklo krivice za ovo zlostav- ivotu, kriterijum koji oslobaa ja od
ljanje, bilo da se projektuje u vidu psihopata, zastarelih ogranienja starog poretka, ali koji
perverznjaka, oboavatelja avola, majki u dos- predupreuje analiziranje uspenih mehanizama
luhu s njima, mukaraca ili ak nekompetentnih kulturnog reprodukovanja koje je inherentno
socijalnih radnika, treba zapravo potraiti u unutar tog strukturalnog poretka, kao to je to
nainu na koji smo, vremenom, poeli da organi- formulisao Kauard (Coward, 1993):
zujemo nae drutvene odnose. Primenjujemo termin 'zlostavljanje'
tako iroko da smo u opasnosti da pogreno
prikaemo savremene odnose drutvene
ZAKLJUAK moi... Preterano usredsreivanje na
zlostavljanje stavlja zavisnost pod znak
Ubrzanjem tempa drutvenih promena pri pitanja, ali nam ne omoguava da razumemo
kraju XX veka, ljudi prisustvuju nestajanju ili kritikujemo mo. Umesto toga, kritikuju se
taaka njihove povezanosti s kolektivnim ivot- tipovi karaktera onaj koji zlostavlja i
om ili, u najboljem sluaju, priznavanju sasvim zlostavljani, zloinac i rtva i njihov se
prolazne prirode tih taaka povezivanja. Sa odnos smatra patolokim. Danas se ljudi koji
rasipanjem, fragmentacijom i detradicionaliza- zlostavljaju smatraju najgorim podlacima,
cijom etabliranih izvora rasuivanja, kao to su podmuklijima i od onih koji se okoriavaju
kognitivni, etiki i estetiki, individua doivljava stvarnim nejednakostima u drutvu
sve vei diskontinuitet izmeu nekadanjih inte- (Coward, 1993).
resovanja, uverenja i obaveza i onih ma koje Zavisnost poiva na potrebi i autoritetu
radi zadovoljavanja te potrebe zlostavljanje izraava nau dananju ambivalentnost prema - i
zahteva zloupotrebu ili korumpiranost tog autori- nemo nasuprot - strukturalnim okolnostima koje
teta. Postmoderno rasipanje autoriteta nije dove- neprestano nastaju. Budui da uoavamo manje
lo do demokratije, ve do doivljaja nedostatka doslednosti i trajnijeg znaenja u doivljaju nae
moi; to nije potencijalni izvor identiteta, ve re- vlastite subjektivnosti i u naim odnosima s dru-
cept za viktimizaciju (rtva, zlostavljanje, strada- gima, svedoci smo sve veeg simbolikog zlosta-
latvo, proganjanje). Ja ukazujem na to da deca u vljanja dece.
velikoj meri figuriraju kao simbolike reprezen- Prinueni smo da se staramo o
tacije ove zbrke neizvesnosti, i bukvalno i meta- dobrobiti i izgledima tue dece jer je to uslov
forino. ouvanja nae nacije. Ako se izgubi vrednost
Politika korektnost, jo jedan postmoder- koja se pridaje nacionalnom ivotu i istisne
ni regulator iskustva, predstavlja optu strategiju duhom autonomije i razdvojenosti, nai
za opiranje nametanju ma kog vida autoriteta odnosi sa decom i drugim ljudima se iz
(prevashodno u lingvistikom smislu) i aktuelna temelja menjaju. Deca gube svoj kolektivni
atmosfera zlostavljanja proizlazi iz kontinuira- status i vie ne predstavljaju vezu sa precima i
ne pometnje izmeu moi i njenog ozakonjenja. pradedovima, sponu nacionalnog
Deca su postala probni poligon za neop- kontinuiteta. Umesto toga, ona postaju lina
hodnost nezavisnosti u konstituisanju ljudske prisustva ije je stupanje u svet uzrokovano
subjektivnosti, ali isto tako i simboliko utoite tenjom za vlastitim ispunjenjem. Dete izbora
poeljnosti poverenja, zavisnosti i brige u meu- postaje odgovornost odraslih koji biraju.
ljudskim odnosima. U ovoj drugoj ulozi, detinj- Kvalitet ivota i ivotne anse dece sve vie
stvo odrava samu metanaraciju drutva i odraavaju proizvoljne sluajnosti porodinog
zlostavljanje, i stvarno i pretpostavljeno, porekla i genetske obdarenosti
Poglavlje 8.
Nova paradigma za sociologiju detinjstva:
Poreklo, obeanje i problemi

Alan Praut i Alison Dejms,


A New Paradigm for the Sociology of Childhood? Provenance, Promise and Problems u
A. James and A. Prout , (eds.) Constructing and Reconstructing Childhood:
Contemporary Issues in the Sociology of Childhood, London, the Falmer Press, 1990: 7-35

UVOD: PRIRODA DETINJSTVA


strukom smislu detinjstvo se i konstruie i rekon-
Naslov knjige, Konstruisanje i rekonstru- struie i za decu i od strane dece.
isanje detinjstva, zahvata ideju u okviru koje je i Nastojei da opiu i analiziraju kvalitet tog
osmiljena. Pre svega, u uvodu smo raspravljali o iskustva, istraivai su tokom godina poeli da
onome to smo tamo nazvali nastupajua pa- razvijaju nove pristupe prouavanju detinjstva.
radigma". U ovom poglavlju prikazujemo je Jedan od prethodnika ove nastupajue
upravo u tom svetlu pristup prouavanju detinj- paradigme, Sarlot Hardmen (Charlotte
stva koji nastaje i koji jo nije dovren. Drugo, Hardman) uporeivala je 1973. svoje bavljenje
naslov jezgrovito izraava ono to smatramo antropologijom dece sa prouavanjem ena,
prirodom drutvene institucije detinjstva: skup tvrdei da se i ene i deca moda mogu nazvati
drutvenih odnosa o kojima se aktivno pregovara 'priguenim grupama', t.j. grupama koje se ne
i u okviru kojeg se konstituiu prve godine primeuju ili koje nam izmiu (s obzirom na
ljudskog ivota. Nezrelost dece je bioloka nekoga ko prouava drutvo) (1973;85). U ovoj
injenica ivota, ali naini na koje se ta nezrelost raspravi ukazujemo da je termin priguen
shvata i dobija na znaaju jeste injenica kulture zaista primeren. Istorija prouavanja detinjstva u
(La Fontaine, 1979). Upravo te injenice drutvenim naukama nije obelezena odsustvom
kulture" mogu se razlikovati i za njih se moe interesovanja za decu kao to emo videti, to je
rei da detinjstvo ine drutvenom institucijom. daleko od istine ve njihovim utanjem. Ono
U tom smislu se, dakle, moe govoriti o dru- to nastupajua paradigma nastoji jeste da deci
tvenom konstruisanju detinjstva, a isto tako, kao da glas tako to, kao to je sugerisala Hardmen,
to se pokazuje u ovoj knjizi, i o njegovom shvata decu kao ljude koje treba prouavati po
rekonstruisanju i dekonstruisanju. U tom dvo- njihovom vlastitom pravu, a ne samo kao
skladita pouavanja odraslih" (ibid. 87). isanja detinjstva u drutvu i odgovoriti na njega.
U onome to sledi tragamo za poreklom Oigledno je da ovih est taaka predstav-
ovog pristupa, analiziramo njegove prednosti i ljaju samo grubu skicu potencijala koji nastupa-
naznaavamo neka pitanja na koja se nailazi u jua paradigma moe imati u prouavanju
njegovom daljem razvoju. Pokazujemo naine na detinjstva. Potrebno je jo mnogo rada na upot-
koje je drutveno-politiki kontekst omoguio punjavanju, teoretskom razvijanju i empirijskoj
alternativne pristupe u prouavanju detinjstva razradi ovih parametara. Nije izvesno da li oni
kako se doivljaj detinjstva za decu menjao. predstavljaju radikalni prekid s prolou, kao
Lociramo te promene u odnosu na nove teorijske to to ponekad tvrde oni koji se moda malo
pravce kojih su se poduhvatile drutvene nauke, previe zalau da prouavanje detinjstva stekne
stoje Krik (Crick) opisao kao pomak od fun- priznanje i status u okviru mejn-strim sociologi-
kcije ka znaenju, koji je omoguio prouava- je, lako svakako jeste tano da su sociolozi nedo-
nje drutvenih kategorija umesto grupa (1976;2). voljno panje posvetili detinjstvu kao predmetu
Konano, ukazujemo na potencijal koji nastupa- interesovanja samom po sebi i da su mnogi od
jua paradigma ima za budui razvoj u socio- kljunih pojmova koji se koriste za razmatranje
logiji detinjstva. detinjstva problematini, na pogrenu pomisao
Prema tome, koristie nam da na ovom navodi sugestija da detinjstvo nije prisutno u
mestu ponovimo ta smatramo kljunim obele- diskursu teoretiara drutvenih nauka. Naprotiv,
jima ove paradigme. vek deteta moe se tako okarakterisati upravo
1. Detinjstvo se smatra drutvenim kon- zbog ogromnog korpusa znanja koje su nagomi-
struktom. Kao takvo, ono obezbeuje interpre- lali psiholozi i drugi teoretiari drutvenih nauka
tativni okvir za kontekstualizovanje prvih godina sistematinim prouavanjem dece. Ako se
ljudskog ivota. Detinjstvo, razliito od bioloke koncept detinjstva kao posebne etape u ovek-
nezrelosti, nije ni prirodno ni univerzalno svoj- ovom ivotnom ciklusu iskristalisao u zapadnoj
stvo ljudskih grupa, ve se pojavljuje kao misli XIX veka, onda je XX vek omoguio
specifina strukturalna i kulturalna komponenta razraivanje teoretskog prostora i njegovo
mnogih drutava. ispunjavanje iscrpnim empirijskim otkriima.
2. Detinjstvo je promenljiva drutvene Tehnologija znanja, kao to su psiholoki
analize. Ona se nikada ne moe u potpunosti raz- eksperiment, psihometriko testiranje, sociome-
dvojiti od drugih promenljivih kao to su klasa, triko mapiranje, etnografsko opisivanje i longi-
rod ili etnicitet. Komparativne analize i analize tudinalni pregledi, sve je to bilo primenjeno na
vie kultura pokazuju raznolikost detinjstva, a ne detinjstvo i strukturisalo nae razmiljanje o deci.
jedan jedini i univerzalni fenomen. To je takoe dovelo do, to je i kljuno za
3. Deji drutveni odnosi i kulture vredni preokupaciju ove knjige, sve jaeg nametanja
su prouavanja po svom vlastitom pravu, neza- specifino zapadnjake konceptualizacije detinjs-
visno od perspektive i interesovanja odraslih. tva na svu decu, to efektivno prikriva injenicu
4. Deca jesu, i treba ih posmatrati kao da je institucija detinjstva jedan drutveni kon-
aktivne u konstruisanju i odreivanju svog vlas- strukt. Stoga je na zadatak ovde da ono to je
titog drutvenog ivota, ivota ljudi oko njih i novo smestimo u kontekst onoga to je prolo, da
drutva u kome ive. bismo prosudili koliko je to delotvorno za savre-
5. Etnografija je naroito korisna metodo- mene koncepte detinjstva.
logija za prouavanje detinjstva. Ona omoguava Kompleksnost pozadine nastajanja nove
deci direktnije izraavanje i uee u dolaenju paradigme ini neophodnim da prihvatimo u su-
do sociolokih podataka nego to je to obino tini tematski umesto istorijskog prikaza razvoja
mogue putem ekperimentalnih ili anketnih koji je omoguio, a povremeno i predupredio,
naina istraivanja. promene u razmiljanju o detinjstvu. Nema
6. Detinjstvo je fenomen u odnosu na koji sumnje da su psiholoka objanjenja dejeg raz-
je dvostruka hermeneutika drutvenih nauka voja, koja su obznanjena poetkom XX veka, do
izrazito prisutna (Giddens, 1976). Naime, pro- nedavno preovladavala u prouavanju detinjstva.
glasiti novu paradigmu sociologije detinjstva Ona su i podravala i bila podrana pravilima
znai isto tako pozabaviti se procesom rekonstru- podizanja dece / vaspitanja, ime su premoi-
vala jaz izmeu teorije i prakse, roditelja i dete- tj. odraslom dobu. Prirodnou dece upravlja (i
ta, uitelja i uenika, politiara i narodnih masa. ona upravlja) njihova univerzalnost. To je u
Stoga je prevashodno razvojna psihologija obez- sutini evolucijski model: dete koje se razvija u
bedila okvir za objanjenje deje prirode i odraslog oveka predstavlja napredovanje od
svakako je opravdala koncept prirodnosti samog jednostavnosti ka kompleksnosti miljenja, od
detinjstva. Meutim, tokom ovog perioda pojav- nerazumnog do razumnog ponaanja. Kao
ila su se drugaija miljenja u ideologijama po- eksplanativni okvir, on dobija svoje nadahnue iz
pulistikih pokreta i iz paradigmi koje su se jednog ranijeg doba, doba buenja naunog
menjale u okviru drutvenih nauka. Ali, dugo su interesovanja za drutvo. Za vreme XIX veka,
ona bila nezapaena i nepoznata ili su, svakako, zapadni teoretiari sociologije, samoizabrani
bila uutkivana. Sada se postavlja pitanje njihove predstavnici racionalnosti, u drugim kulturama
istaknutosti u devedesetim godinama, kada je su videli primitivne oblike ljudskog stanja.
rekonstituisana sociologija detinjstva zaista po Smatrali su ih detinjastima u njihovoj jednostav-
prvi put postala neto vie od obeanja jedne nosti i nerazumnima u njihovim uverenjima.
mogunosti. Da bismo otpoeli sa rasplitanjem Povodei se Kontovom (Comte) teorijom dru-
niti ovih debata, poeemo od poetka, od domi- tvene evolucije, divljak je shvaen kao pretea
nantnih eksplanativnih okvira. civilizo-vanog oveka, to se moe porediti sa
nainom na koji dete nagovetava ivot odraslog
oveka. Na primer, Tajlor (Tvlor) je tvrdio da je
DOMINANTNA I DOMINIRAJUA esto pravljeno poreenje divljaka s decom
OBJANJENJA podjednako prikladno na njihovo moralno, kao i
na intelektualno stanje (1871; 31). Bliska veza
Kljuni koncept u dominantnom okviru divljaka s prirodnim svetom uinila je Ru-soovo
koji okruuje prouavanje dece i detinjstva jeste dete prirode zgodnom metaforom za drutvenu
razvoj i tri teme preovlauju u vezi sa tim: evoluciju tokom XIX i poetkom XX veka.
racionalnost, prirodnost i univerzalnost. Model dejeg razvoja koji je poeo da
Ove teme su strukturisale nain miljenja koji se preovladava u zapadnoj misli dovodi na slian
protee preko disciplinarnih granica psihologije, nain u vezu bioloki i drutveni razvoj: deje
vrei uticaj ne samo na socioloke pristupe aktivnosti jezik, igra i interakcije znaajni su
prouavanju dece, ve i na sam drutveno- kao simboliki pokazatelji napredovanja u raz-
politiki kontekst detinjstva. Koncept razvoja voju. Smatra se da one kao aktivnosti nagoveta-
nerazmrsivo povezuje bioloke injenice nezre- vaju budue uestvovanje dece u svetu odraslih.
losti, kao to je zavisnost, sa drutvenim Nedovoljno panje je posveeno njihovom zna-
aspektima detinjstva. Kao posledica toga, univer- aju u dejem drutvenom ivotu ili variranju
zalnost drutvenih praksi koje okruuju detinj- koje pokazuju u drutvenom kontekstu detinj-
stvo, to predstavlja sredite panje savremenih stva. Smanjivanje iracionalnosti deje igre sa
kritika, smatrala se relativno neproblematinom sazrevanjem uzima se za merilo evoluirajue
sve do kasnih sedamdesetih. Oslanjanje na pret- racionalnosti miljenja, pratei naine na koje
postavljenu prirodnost detinjstva zapravo je primitivni koncepti bivaju zamenjeni sofi-
ostavilo malo teorijskog prostora unutar kojeg bi sticiranim idejama. Snaan i postojan uticaj ovog
se mogle ispitati alternativne mogunosti. eksplanativnog okvira moe se ilustrovati razma-
Ovaj dominantan razvojni pristup detinj- tranjem uinka dela Zana Pijaea (Jean Piaget)
stvu koji je obezbedila psihologija zasniva se na na deji razvoj. U tom pogledu, znaajno je to
ideji prirodnog razvoja (Jenks, 1982). U pitanju to Pijae priznaje da ga je Levi Brilovo (Levv-
je samoodriv model ije se odlike mogu grubo Bruhl) bavljenje primitivnim" miljenjem inspi-
skicirati na sledei nain: racionalnost je univer- risalo za razvijanje njegovih vlastitih ideja. Kao
zalno obeleje odraslog doba, dok detinjstvo pre- to primeuje Pol Lajt (Paul Light), upravo
dstavlja period obuavanja za njegovo razvijanje. pristupi nalik Pijaeovom dominiraju istraiva-
Stoga je vano prouiti detinjstvo kao pred- njem spoznaje za vreme poslednjeg kvartala
socijalni period razliitosti, kao bioloki odreen ovog veka, u potpunosti zasenivi prethodne
stupanj na putu ka punom statusu ljudskog bia, teoretske pozicije koje su nastojale da objanje-
nje kognitivnog razvoja utemelje u dejim dru- prirodnosti i univerzalnosti detinjstva kroz
tvenim iskustvima" (1986; 170). Po miljenju psiholoke diskurse preneto je pravo u socioloka
Pijaea, deji razvoj ima naroitu strukturu i objanjenja detinjstva u vidu teorija socijalizacije
sastoji se od niza unapred odreenih stupnjeva, tokom pedesetih godina. U vreme kada je
koji vode do konanog postizanja logike pozitivizam snano uticao na drutvene nauke,
kompetentnosti. To je obeleje racionalnosti pruao je nauno" objanjenje procesa putem
odraslih. Unutar takve konceptualne eme, deca kojeg deca ue da uestvuju u drutvu. U okviru
su marginalizovana bia koja, preko sticanja strukturalno funkcionalistikih prikaza drutva,
kognitivnih umea, iekuju vremenski prelazak individua je ubaena u jedan ogranien broj
u drutveni svet odraslih. drutvenih uloga. Prema tome, socijalizacija je
Jednina termina dete, koja se stalno predstavljala mehanizam preko kojeg se te
pojavljuje i u naslovu i u tekstu Pijaeovih spisa, drutvene uloge reprodukuju u uzastopnim
osmiljena je u vezi s dve srodne pretpostavke o generacijama. Ta teorija imala je za cilj da
prirodnosti i univerzalnosti detinjstva. Deca se ne objasni naine na koje deca postepeno stiu
moraju javljati: dete, kao telesno ispoljavanje saznanje o tim ulogama. Meutim, ona esto nije
kognitivnog razvoja od ranog detinjstva do uspevala u tome; to kako se socijalizacija
odraslog doba, moe predstavljati svu decu. Kao zbiva esto je ignorisano ili ulepavano onim to
naslednici zapadne intelektualne tradicije usred- Rafki (Rafkv) opisuje kao neodreeno, donekle
sreene na naunu racionalnost, dete je zbrkano ... preterano 'psihologizovanje' (1973;
predstavljalo laboratorijski prime-rak za proua- 44). Zaista, ima tako mnogo teorijskih pogreki u
vanje primitivnih vidova spoznaje; i zaista, decu pogledu ovog pitanja o procesu: reci kao to su
su dovodili u laboratorije da bi ih prouavali. asimilacija, indukcija i prirast spreavaju
Deca razliitih starosnih doba, kao reprezenti razmatranje odreenih naina na koje deca
predracionalnih faza, sluila su za otkrivanje postaju spoznajui subjekti.
sekvencijalnog procesa nastajue racionalnosti Svojim promiljanjem o teoriji socijaliza-
deteta. Takav pristup je konzistentan sa cije, Tonkin (Tonkin, 1982) pokazuje da tra-
evolucijskom perspektivom koja je svojstvena dicionalni model sadri jednu fundamentalnu
onome to Boaz (Boas, 1966) opisuje kao zabunu koja je odgovorna za ovakve sofizme i
kulturni primitivizam XIX veka. zapravo je prepoznavanje toga prokrilo put
Delo Pijaea predstavljalo je inspiraciju savremenim pristupima. Uvoenje psiholokog
mnogim drugim objanjenjima detinjstva i, modela direktno u socioloku teoriju istovreme-
svakako, mnogim drutvenim praksama u vezi s no je uruilo dve definicije o tome ta konstituie
decom. Na primer, upravo njegov prikaz razvoj- subjekat - individua kao primerak vrste i osoba
nih stupnjeva u spoznaji i dalje podstie savre- kao primerak drutva. Kao to primeuje Tonkin,
mena zapadna ortodoksna miljenja o pravilima individua je sredite panje u klasinoj psiho-
podizanja dece (Urvvin, 1985) i, kao to logiji i to je razlog to se, kako ona ironino
pokazuje Vokerdajnova (VValkerdine, 1984), komentarie, varijacije u ponaanju malog broja
takoe se nalazi u sri savremenih edukativnih univerzitetskih studenata mogu smatrati pri-
teorija i praksi. Zaista, ta perspektiva je toliko in- merima variranja uopte u svetu (1982; 245).
korporirana u uobiajeno shvatanje dece u Nasuprot tome, prevashodni fokus panje u
zapadnim drutvima da je teko razmiljati van okviru sociologije su drutveni aspekti linosti*
nje. Na primer, uobiajeno jadikovanje roditelja (u originalu: presnonhood, lonosnost, stanje
to je samo faza kroz koju prolazi snano se biti linost). Upravo o njima se pregovara i
oslanja na implicitni pijaeovski model dejeg njima se manipulie u drutvenim odnosima; psi-
razvoja, pruajui bioloko objanjenje krize u holoki aspekti individue suvini su u socio-
drutvenim odnosima. Osporavanje ovog or- lokom objanjenju. Tradicionalni funkcionalisti-
todoksnog miljenja od strane savremenih ki prikazi socijalizacije stapaju ove distinkcije i
pristupa detinjstvu tim je izuzetnije s obzirom na na kraju ne uspevaju da objasne proces putem
pretenu dominantnost razvojnih psiholokih kojeg individua postaje linost [ibid.: 245).
modela u svakodnevnom ivotu. Denks to formulie ovako: drutvena transfor-
Nauno konstruisanje iracionalnosti, macija deteta u odraslog oveka ne proizlazi
direktno iz fizikog razvoja, kao to je nuno ... deja kultura smatra probom za odrasli
sluaj u tradicionalnim objanjenjima socija- ivot; socijalizacija se sastoji od procesa pomou
lizacije (1982; 12). kojih se, jednom ili drugom metodom, deca
Implicitna binarnost psiholokog modela navode na prilagoavanje u sluajevima uspe-
nekritino je preneta u klasinu teoriju socija- ne socijalizacije, ili postaju devijantni u
lizacije. U jednom takvom prikazu, deca se sluajevima neuspele socijalizacije (1978;
smatraju nezrelima, nerazumnima, nesposobni- 109-10).
ma, nedrutvenima (i) nekulturnima, dok su Ovo zanemarivanje procesa socijalizacije,
odrasli zreli, razumni, sposobni, drutveni i sa stavljanjem preteranog naglaska na njen ishod,
autonomni (Mackav, 1973; 289). Zapravo, iznedrilo je itav niz rasprava i moralne panike u
postoje dva primerka vrste. Socijalizacija je vezi sa detinjstvom. One su se usredsredile na
proces koji magino preobraava jedan u drugi, ulogu porodice i kole kao aktera socijalizovanja,
klju koji pretvara nedrutveno dete u odraslog dok je malo znaaja pridato razmatranju uinka
drutvenog oveka. Prema tome, pretpostavlja se ili znaenja tih institucija u ivotu dece. Kao
da je deja priroda drugaija; da bi taj model vana obeleja u drutvenoj sredini odraslih, za
funkcionisao, to stvarno mora biti sluaj. Dete je njih se, od strane odraslih, pretpostavljalo da su
prikazano kao laboratorijski pacov, kao da je na presudni za razvojni napredak njihove dece.
milosti i nemilosti spoljanjih nadraaja; pasivno Nedovoljno panje je posveeno mogunosti
i povodljivo. Ono je izgubljeno u drutvenom protivrenosti ili svakako konflikta u procesu
lavirintu, a odrasli su ti koji pokazuju put. Dete, socijalizacije. Vezan za implicitni psiholoki
kao i pacov, reaguje u skladu sa tim i na kraju je model dejeg razvoja, socioloki prikaz odrasta-
nagraeno time to postaje drutveno, postaje nja zasnovan je na inherentnom individualisti-
odrastao ovek. Budui da je dete iskonstruisano kom naturalizmu. Sva deca za koju je izgledalo
kao nesposobno da zapone interakciju, njegova da se spotiu u procesu socijalizacije poten-
priroda je zamiljena kao fundamentalno druga- cijalno su obuhvaena novim skupom kategorija
ija od prirode odraslih. Elkinov (Elkin) prikaz iz deteta: neuspena u koli, devijantna i
ezdesetih godina pokazuje kako bi ovaj model zapostavljena deca. Neuspean pokuaj skladnog
trebalo da funkcionie: Akteri socijalizovanja socijalizovanja u funkcionisanje drutva znailo
pouavaju, slue kao modeli, i pozivaju na je, zapravo, neuspeh da se bude ovek.
uestvovanje. Svojom sposobnou da daju
nagradu i da je uskrate, oni navode na saradnju i
uenje i spreavaju razornu devijantnost (1960; DRUGAIJA MILJENJA:
101). Kao i totalitarni reim upravljanja, i ovaj Osporavanje ortodoksnih uverenja
model socijalizacije odravao je teoretsku
stabilnost funkcionalistikog objanjenja drutva Ustrajavanje psiholokih objanjenja
i svakako je doprineo opstajanju funkcionalisti- drutvenosti dece i pothranjivano je i podravano
kog pogleda na svet. Na taj nain je proizveo njihovom sveprisutnou. Na gotovo jednak
novi skup problema povezanih sa navodnim nain kao to se kategorija ene smatrala u
neuspehom socijalizacije u svakodnevnom predfeministikoj misli nekom vrstom
iskustvu neke dece. univerzalije, kategorija deca je u okviru tra-
Delimian uzrok ove neusklaenosti izme- dicionalnih objanjenja povezivana sa onim to
u teorije i prakse jeste taj to su perspektive za je Hastrap (Hastrup) zvao semantika biologije
prouavanje detinjstva, izvedene iz teorije (1978; 49). Bioloke injenice o ivotu, roenju i
socijalizacije, bile zasnovane prevashodno na ranom detinjstvu neprestano su koriene za
zainteresovanosti odraslih za reprodukovanje objanjavanje drutvenih injenica o detinjstvu,
drutvenog poretka. Deca nisu bila od nekog dok nijedna kulturna komponenta nije dovoljno
znaaja osim kao pasivni predstavnici budue uzeta u obzir. No, postepeni porast svesti da se
generacije, to je, kao to se ispostavilo, teorijski znaenja koja se pripisuju kategorijama dete i
bila ogromna odgovornost. Prikazujui ukratko detinjstvo mogu razlikovati u vremenu i
tradicionalne pristupe teoriji socijalizacije, prostoru poelo je da destabilizuje tradicionalne
ildkraut (Shildkrout) objanjava da se: modele dejeg razvoja i socijalizacije. Kako
primeuje Denzider (Danziger, 1970), tradici- bio je sastavni deo toga, to je moda rezimirano
onalni model socijalizacije razvijen na zapadu u Vrongovoj (Wrong, 1961) nezaboravnoj
sadravao je implicitnu kulturnu pristrasnost, to optubi da je Parsons (Parsons) zastupao
ga je inilo slabo upotrebljivim u komparativne preterano socijalizovano shvatanje oveka.
svrhe. Nasuprot tome, nastupajua paradigma Dati su obrisi fenomenoloke (Rafky, 1973) i
polazi od pretpostavke da se dete socijalizuje interakcionistike (MacKav, 1973) alternative,
tako to pripada odreenoj kulturi na odree- koje su deci pridale aktivniju ulogu. Odatle do
nom stupnju njene istorije (Danziger, 1970; 18). sugerisanja da je sam koncept detinjstva unutar
Nema sumnje da je razvoj interpretativnih teorije socijalizacije pogrean bio je mali korak.
perspektiva u drutvenim naukama, naroito Mekej je ovo stanovite izloio ukratko:
simbolikog interakcionizma i socijalne fenome- Ako su obe tvrdnje tane, da su deca
nologije, pruio podsticaj novim pravcima u kompetentni tumai drutvenog sveta i da pose-
prouavanju detinjstva. Naroito je podsticano duju zasebnu(e) kulturu(e), onda prouavanje
interesovanje za decu kao drutvene aktere i interakcije odrasli-deca (nekada socijalizacija)
detinjstvo kao odreenu vrstu drutvene stvar- postaje prouavanje kulturne asimilacije ili, to
nosti. Na primer, preokupiranost drutvenim je teoretski vanije, prouavanje smislene dru-
aktivnostima u svakodnevnom ivotu intereso- tvene interakcije (1973; 31).
vanje koje je postalo sredinje u interakci- Drugi i noviji podsticaj novim pravcima
onistikoj sociologiji - doputalo je mogunost koji su preduzeti u prouavanju detinjstva potie
preispitivanja onoga to je pre toga smatrano od strukturalizma u mnogim njegovim vidovima
neproblematinim. U okviru interpretativne i od naviranja interesovanja za semiologiju.
tradicije, aspekti svakodnevnog ivota koji su Sledei uruavanje tradicionalnih modela socija-
uzimani zdravo za gotovo ispitivani su stav- lizacije i kritike dejeg razvoja, to su do tog
ljanjem van zagrade. Namera je da se procesom vremena bili glavni putevi kojih se dralo pro-
iscrpnog i kritikog promiljanja uine kulturno uavanje detinjstva, ove intelektualne tendencije
neobinima, ime bi se uveli u sferu socioloke usredsredile su pomniju panju na naine na koje
analize. Jedna druga i krucijalna perspektiva je procesi drutvenog klasifikovanja strukturiu ne
da drutvena stvarnost nije fiksirana, konstantna samo institucionalna ureenja drutvenog ivota,
ili jedinstvena. Zapravo, drutveni ivot se shvata ve i sam nain njihovog razumevanja. Mogu-
kao da se neprestano stvara aktivnostima dru- nosti alternativnih pogleda na svet, razilaenja u
tvenih aktera. On je postignue ljudskih bia i miljenju i osporavanja hegemonije koje su ove
ostvaruje se na osnovu uverenja, perspektiva i intelektualne rasprave razotkrile, utrlo je put
tipizacija koje uzrokuju smisleno i intencionalno nagovetaju da neke drutvene grupe mogu imati
delovanje. Objanjenje drutvenog ivota zahte- drugaije shvatanje drutvenog sveta od veine.
va razumevanje znaenja koje ima za uesnike u Semiologija je poela da se smatra sve vanijom
kontekstu njegovog specifinog dogaanja. Ova za razumevanje ekspresivnih znaenja u svako-
dva obeleja interpretativne sociologije sjedi- dnevnom ivotu i proizvela je plodan stil sim-
njena su da bi se stvorilo naroito interesovanje bolikih analiza. Mnoge od njih bile su usredsre-
za perspektive grupa s niskim statusom u dru- ene na upotrebu neverbalnih vidova simboli-
tvenim organizacijama i okruenjima. Jedna od kog izraavanja od strane grupa s niskim status-
tih grupa s niskim statusom su, naravno, i deca. om (Hebdige, 1979), kao i na mo jezika u obli-
Dakle, pedesetih i ezdesetih godina XX kovanju drutvene stvarnosti (Ricoeur, 1978).
veka interpretativne sociologije bile su moan Promene u optoj intelektualnoj klimi
izvor kritikovanja tada dominantne paradigme tokom sedamdesetih godina pokrenule su nove
strukturalnog funkcionalizma, iz kojih su potekla pravce u prouavanju detinjstva unutar mnogih
shvatanja deje socijalizacije. Ta opta kritika disciplina, ali su poetni koraci moda preduzeti
preokrenula je strukturalno-funkcionalistiki ba u istoriji. Delo francuskog istoriara Filipa
odnos izmeu strukture i delanja, dok su inter- Arijesa (Phillip Aries) izvrilo je veliki uticaj na
pretativisti naglasili ulogu kreativne individualne drutvene nauke, mada on nipoto nije bio prvi
aktivnosti u konstituisanju ljudskog drutva. istoriar koji je predloio radikalnu kritiku kon-
Napad na preovlaujue zamisli socijalizacije cepta detinjstva. Sociolozi su se nestrpljivo
pozabavili njegovom dramatinom i smelo pogrenim uverenjem da, ako neko drutvo u
izloenom tvrdnjom da u srednjovekovnom prolosti nije imalo savremen zapadnjaki kon-
drutvu nije postojala ideja o detinjstvu (1962; cept detinjstva, onda to drutvo nije ni imalo taj
125). Ona je vrlo brzo bila prihvaena kao pri- koncept. Takvo stanovite je potpuno
mer promenljivosti ljudskog drutva, tim kori- neodbranjivo - zato bi nekadanja drutva
snija jer se nije odnosila na egzotino ili posmatrala decu na isti nain kao dananje
primitivno, ve na prolost zapadne Evrope zapadno drutvo? Povrh toga, ak i ako se na
koju dobro poznajemo. decu gledalo drugaije u prolosti, to ne znai da
Arijesovo osporavanje ortodoksnog nisu smatrana decom (1983; 263).
uverenja poivalo je u njegovoj sugestiji da se Ovo nije nipoto senzacionalno kao Arije-
koncept detinjstva pojavio u Evropi izmeu XV i sovo originalno delo i zavrava se umerenijom
XVIII veka, otvorivi time ogromnu rupu u tvrdnjom da, iako i nekadanja i dananja za-
tradicionalnim pretpostavkama o univerzalnosti padna drutva prave razliku izmeu dece i odras-
detinjstva. Sluei se u velikoj meri lih te pripisuju deci karakteristike i tretman dru-
srednjovekovnim ikonama, on je tvrdio da deca guije nego kod odraslih, osobeni oblik savre-
nisu na njima prikazivana, osim u zavisnoj fazi menog detinjstva je ipak istorijski specifian.
ranog detinjstva. Ona su tu samo kao minijaturni Mada ta spona nije potvrena, ova manje
odrasli. Meutim, od XV veka naovamo, deca grandiozna formulacija tvrdnje da je detinjstvo
poinju da se pojavljuju kao deca, to odraava drutveno konstruisano potkrepljena je pretho-
njihovo postepeno sklanjanje iz svakodnevnog dnim prouavanjima drutvenih antropologa koja
ivota drutva odraslih. Prema Arijesu, to je prvo su se ticala kulture i linosti. Ta prouavanja,
podsticano razvojem novih stavova tetoenja namenjena ilustrovanju neizmerne plastinosti
dece, ime su naglaeni njihova posebna priroda kulture i kulturne relativnosti, usredsredila su se
i potrebe. Drugo je pojava formalnog na obiaje podizanja dece kao lokusa razliitosti.
obrazovanja i dug period kolovanja, to je za Benediktova (Benedict, 1935) pruila je opte
decu predstavljao preduslov preuzimanja poznat primer. Uporeujui detinjstvo kod Zunija
odgovornosti odraslih. Prvobitno izvodljivo (Zuni), Dobua (Dobu) i Kvakijutla (Kwakiutl),
ekonomski i praktino samo za vie klase, koje ona je otkrila izrazite razlike u pogledu
su jedine imale vremena i novca za detinjstvo, preuzimanja odgovornosti koje je bilo doputeno
ove tendencije su se irile nadole kroz drutvo. deci, njihovog stepena podreenosti odraslima i
Detinjstvo je za sve postalo institucionalizovano. naina na koji su raspodeljene karakteristike ro-
Arijesovo delo izazvalo je nalet istorijskih da. Jo pre toga, Margaret Mid (Margaret Mead,
prouavanja u vezi s decom i porodicom. Neka 1928) kao glavna predstavnica kole kultura-
od njih pruala su potkrepu Arijesovoj ideji linost, nastojala je da se svojim istraivanjem
otkria detinjstva, dok drugi radovi nisu ostrvlja Samoa (Samoa) suprotstavi sugestiji
priznavali to osporavanje. Na primer, Lojd de Stenlija Hola (Stanlev Hali) da je adolescencija
Moz (Lloyd de Mause, 1976) vrsto se drao period prirodnog buntovnitva, pokazujui da na
zamisli o detinjstvu kao ljudskoj univerzaliji, Samoi to ne postoji. Meutim, uprkos tom
radije karakteriui davnanje obiaje podizanja naglaavanju varijabilnosti detinjstva, ovi pisci
dece kao tako brutalne i izrabljivake da malo su zadrali konvencionalno shvatanje socijaliza-
nalikuju na one u savremenim zapadnim drutvi- cije kao procesa oblikovanja koji obavljaju
ma. Detinjstvo je, tvrdi on, isto; roditelji su ti odrasli. Oni koji su istraivali unutar okvira
koji su se promenili. Arijesova teza je takoe bila kultura-linost, obraali su naroitu panju na
predmet pomnog kritikog ispitivanja od strane obiaje podizanja dece jer su oni, po njihovom
drugih istoriara u pogledu njegove istorijske tvrenju, glavni naini prenoenja kulturnih obe-
metode, dokaznog svedoanstva i interpretacije. leja. Nedovoljno panje je posveeno detinjstvu
Rasprava traje i dalje, ali se jedna od kao fenomenu za sebe ili deci kao aktivnim
interesantnijih kritika moe nai kod Polokove uesnicima u procesu vlastitog podizanja.
(Pol-lock, 1983). Koristei 415 primarnih izvora Antropoloko zanimanje za starosno doba
izmeu 1500 i 1900, ona komentarie: kao princip drutvenog diferenciranja i stratifika-
Mnogi istoriari su se saglasili s cije manje je poznato. No, moglo bi se pokazati
da je mnotvo teorija i etnografskog materijala politikom kontekstu stanovnitva koje stari i
prikupljenih pod ovom rubrikom (o emu se ras- drutava sve vie usredsreenih na decu. Pre-
pravlja u ovoj knjizi u James & Prout) imalo ma tome, paralelno sa prouavanjem pogleda na
postojaniji uinak na novo aktuelno promiljanje svet potkultura nagoveteno je da bi i mlaa deca
o detinjstvu nego oiglednije relevantno proua- mogla takoe nastanjivati poluautonomne drut-
vanje pisaca u okvirima kultura-linost. Danas vene svetove sa ijim znaenjima svet odraslih
klasino delo Ajzentada (Eisenstadt, 1956) o tek treba da se sporazume. Na primer, Hardmen
generacijskoj tranziciji u savremenim drutvima je 1973. opisala svoje istraivanje u smislu
podsea na potencijal koji to poseduje. Piui iz pokuaja otkrivanja da li u detinjstvu postoji
perspektive parsonijanskog strukturalnog fun- jedan samoupravljaki, autonomni svet koji ne
kcionalizma, uz bogato pozajmljivanje iz antro- odraava nuno prvobitni razvoj kulture odras-
pologije, Ajzentad ukazuje da je izraeno odelji- lih (1973; 87). Semioloki pristupi napipali su
vanje po starosti funkcionalno za drutvenu sta- dragocenu icu u jeziku i pojmovima koje upo-
bilnost savremenih drutava. On posebno identi- trebljavaju deca: kad vie nije bilo neophodno da
fikuje potkulture mladih kao nain na koji se se ponaanje ili jezik dece opisuju kao pred-
budue porodine i profesionalne uloge mogu i drutveni i predracionalni, postalo je mogue
drati po strani i vebati na sigurnom. Ta staviti ih u kontekst kao izraavanje njihovog
zamisao da snano udruivanje starosnih grupa drutvenog sveta (James, 1979a; 1979b).
meu mladima ini prelaznu fazu u kojoj su Iako je neposredan uinak ovih novih teo-
delimino odvojeni od drutva odraslih, odraava rijskih perspektiva na empirijsko prouavanje bio
antropoloko bavljenje starosnim sistemima u uglavnom razoaravajui, jedna oblast, socio-
razliitim kulturama. logija kolovanja, odskae od tog generalnog
Od tih poetaka proizalo je mnotvo pravila. Na primer, pionirska prouavanja Har-
prouavanja potkulture. Teoretiari funkcionali- grivza (Hargreaves, 1967) i Lejsija (Lacev, 1970)
zma, kao to je Mazgrouv (Musgrove, 1964), o znaenju i procesu drutvenog diferenciranja u
dalje su razvili Ajzentadovu sugestiju, obrazla- potkulturama uenika srednje kole dalo je
ui da su mladi potroaki odreena klasa izvan snaan podsticaj interesovanju za deja miljenja
strukturisanih diferencijacija kapitalistikog o njihovom svakodnevnom ivotu. Takvo prou-
drutva. Ovo gledite je kasnije odbaeno u ana- avanje je izraeno teorijski u (tada) novim
lizama koje su potekle iz Centra za savremene perspektivama u sociologiji obrazovanja (You-
studije kulture (Centre for Contemporary ng, 1971). Jang se u sutini zalagao za korienje
Cultural Studies; vidi Hali & Jefferson, 1976). interpretativnih perspektiva radi pomeranja
Kombinujui marksizam i semiologiju, pisci u sociologije obrazovanja od njenih tradicionalnih
okviru ove tradicije su, naprotiv, smatrali da pot- preokupacija strukturalnim svojstvima obrazo-
kulture mladih izraavaju protivrenosti i kon- vnih sistema, ka preispitivanju samog procesa
flikte klasne strukture. Najslavniji primer je Koe- kolovanja. To je podrazumevalo kritiko ispiti-
nova (Cohen, 1972) analiza skinhedsa. Koen opi- vanje pojmova kao to su postignue, sposo-
suje kako skin-hedsi, svojim izmama, pojasima, bnost i znanje, s obzirom na njihovo znaenje
majicama bez okovratnika i kratko podianom za one koji su ukljueni u proces kolovanja.
kosom, pokuavaju da na magian nain obnove Sredite prouavanja postale su interakcije
tradicionalni ivot zajednice engleske radnike izmeu aktera (uglavnom nastavnika i uenika) u
klase koji je poeo naglo da iezava s urbanim konkretnom obrazovnom okruenju, to su u
rekonstruisanjem u ezdesetim godinama. poetku bile uionice, ali se to uskoro proirilo
Pojavljivanje i kasnije analiziranje potkult- na druge kontekste u ivotu uenika. U tom
ura mladih iz radnike klase kao drutvenih gru- okviru, deca su kao kolski uenici transformisa-
pa sa specifinim ideologijama podstaklo je ni od predmeta obrazovnih sistema do aktivnih
socioloko zanimanje za starosno doba kao uesnika, pararelno s transformacijama deje
princip drutvenog klasifikovanja u zapadnim subjektivnosti u preoblikovanim perspektivama
drutvima. Neke druge starosne kategorije, na socijalizaciju, lako ova perspektiva nije nipo-
kao to su deca i stariji, poprimile su novi to bila nesporna, jedan pozitivan ishod bilo je
status kao drutveni problemi u drutveno- stvaranje potpuno novog anra empirijskog prou-
avanja kojim su opisivane i analizirane kulture i vila i predmete koji se upotrebljavaju, mogu
doivljaji uenika (Woods, 1980). uticati na rezultate.
U okviru psihologije, koja je, kao to smo Razjanjenje pravila i znaenja u svako-
ve pokazali, u drutvenim naukama oduvek bila dnevnom ivotu bio je glavni cilj drugog udara
glavno podruje istraivanja o detinjstvu, tokom interpretativizma u psihologiji. Herova (Harre,
kasnih ezdesetih poele su takoe da se izraa- 1979) zamisao etogenske metode moe se
vaju sumnje. Ovde su se interpretativne perspe- shvatiti kao davanje primera svojih glavnih
ktive ponovo udruile sa sveu o kulturnom i naela: fokusiranje na sistem znaenja unutar
istorijskom relativizmu da bi prouzrokovale radi- kojeg se odigrava drutveno delovanje; bavljenje
kalnu kritiku. U Britaniji se izdavanje zbornika nainom na koji se subjektivnost i intersubje-
1974, koji je priredio Martin Riards (Martin ktivnost konstituiu unutar jezika i svrha kori-
Richards), i jednog slinog severnoamerikog enja zdravorazumskih shvatanja u okviru istra-
koji su priredili Kesel i Zigel (Kessell &c Siegel, ivakih procesa. U principu, ovaj metod nije
1984), uglavnom smatraju znamenjima novog ogranien starosnim dobom drutvenih aktera
pristupa. Riards je kasnije opisao njegovo upo- koji se prouavaju, ali se u praksi vei deo istra-
rite kao: ivanja koja se sprovode u okviru ove perspe-
... kritikovanje psihologije koja se zasniva ktive bavi decom i mladima. Ona su dovela do
na univerzalnim zakonima koji bi trebalo da vae prouavanja koja imaju puno zajednikog s obra-
u svim drutvima i svim istorijskim vremenima. zovnim i potkulturnim istraivanjima koja smo
Tvrdi se da termini kao to su 'majka' i 'dete' ne razmatrali ranije (Marsh, et al., 1978).
samo to izraavaju optost bez znaenja, ve Dakle, ovo su neke od intelektualnih ten-
takoe pogreno predstavljaju odnos izmeu dencija koje su stvorile teorijski uverljiv prostor
pojedinca i drutvenih svetova i prikazuju pod imenom drutveno konstruisanje detinj-
drutvena ureenja kao da su utvrena zakonima stva". Bilo bi, meutim, naivno podrazumevati
prirode (1986; 3). da je uspostavljanje takvog prostora omoguilo
Iako je individua ostala u sreditu panje, samo zajednitvo teoretiara drutvenih nauka.
prepoznavanje da je detinjstvo drutveno Na primer, nema sumnje da je uticaj interpre-
iskontruisano dovelo je do pojaane svesti o tativne filozofije unutar drutvenih nauka potpo-
drutvenom kontekstu unutar kojeg se odvijaju mognut politikim mogunostima koje je izgle-
psiholoki procesi. dalo da prua. Ako su drutvene (i psiholoke)
Istraivaki program koji su proizvele ove stvarnosti konstrukti ljudskog razuma i intenci-
nove perspektive bio je izvanredno plodan. Dva onalne aktivnosti, onda one mogu biti ponitene
pravca ispitivanja, oba podstaknuta, a sainjavala kao to su i stvorene. Optimistinije verzije ovog
su nove perspektive, ilustruju uinak interpreta- voluntarizma preplavile su radikalne politike
tivne metodologije. Prvi je usredsreen na pokrete ezdesetih i sedamdesetih godina i podr-
eksperimentalnu sr klasinog pijaenizma. Ob- ale veliki deo njihovog kontrakulturnog mi-
jektivnost eksperimenta dovedena je u sum- ljenja. Pokreti antikolonijalizma za graanska
nju istraivanjem Mekgerigla i Donaldsona prava, antipsihijatrijski i enski pokreti - svi su
(McGarrigle & Donaldson, opisano u Donaldson, ukazivali da drutveni odnosi nisu utvreni
1978), koje je, zamenjivanjem odraslog eksperi- drutvenim i psiholokim zakonima, ve da se
mentatora nevaljalim medom, pokazalo da de- mogu iznova uspostaviti (putem raznih oblika
ca ostvaruju naizgled prerano zrele rezultate drutvene i politike borbe) na drugaijoj osnovi,
na testu. Sugerie se da se takvi rezultati mogu lako je optimizam u pogledu drutvenih promena
obrazloiti injenicom da je ekperi-ment, putem moda oslabio tokom protekle decenije, kada je
aktivnosti nevaljalog plianog mede, postao bio najsnaniji, poelo je preispitivanje ak i
daleko smisleniji za decu. Preispitivanje Pija- drutvenih odnosa koji su najvie uzimani zdravo
ea, do ega je dovelo ovakvo istraivanje, jo za gotovo. Deca i detinjstvo, mada nemaju sre-
nije dovreno a ni razreeno, ali je Lajt (1986) dinje mesto u ovom preispitivanju, imali su spo-
nedavno sugerisao da i drutveni kontekst odnosa rednu ulogu u, na primer, naviranju interesova-
odrasli-deca, i simbolika znaenja koju deca nja za deja prava (nedavno pretresano u
unose u ekperiment s obzirom na drutvena pra- Franklin, 1986).
Razmatrajui pitanje odnosa izmeu drut- (Familv, Politics and Social Theory, 1985), dece-
venih nauka i drutva, ve smo pokazali nain na niju nakon toga. Meutim, detinjstvo ostaje ma-
koji je pijaeanska razvojna psihologija obliko- nje-vie nepromenjeno i, ako nita drugo, jo je
vala praksu pouavanja u osnovnoj koli. Opte marginalnije u drugom nego u prvom radu.
uzev, dok sociologija i psihologija pokuavaju Treba to pre priznati da ovakvo stanje
samo da razumeju svet kakav jeste, njihovi stvari proizlazi delom iz produktivnosti domi-
proizvodi, otkria, terminologija i naini obja- nantne pozicije. Ona je bila, uprkos kritikovanju
njavanja sveta ipak se apsorbuju natrag u njih i koje smo naveli ranije, izuzetno plodna u stva-
postaju sastavni deo drutva koje se istrauje. U ranju saznanja o detinjstvu i svaki dalji razvoj
tom smislu ne mogu postojati koncepti detinjstva oslanjae se na taj temelj. Zaista, utoliko to se
koji su drutveno i politiki bezazleni. Dok je nastupajua paradigma razvija u odnosu na stare
radikalizam ezdesetih godina smatrao da oslo- ideje, one se mogu smatrati delom njenog izvora.
baa decu od ugnjetavanja, danas uoavamo ka- Ipak, danas je oigledno da te ideje vie nisu
ko praktiari drutvenih nauka opreznije priznaju odgovarajue. Njihova kontinuirana prevlast je
ulogu njihovih disciplina u proizvoenju de- delimino odgovornost onih koji su (kao i mi)
tinjstva u svom dananjem obliku. mnogo priali o sociologiji detinjstva, a malo
toga objavili. Ova knjiga je delimino isprav-
ljanje te greke, ali treba takoe priznati da po-
PREPREKE I IZGLEDI ZA stoje neki duboko ukorenjeni izvori opiranja po-
KONSTRUISAIMJE NOVE PARADIGME novnom konceptualizovanju detinjstva unutar
sociologije. Ambertova (Ambert, 1986) razotkri-
Poreklo nove paradigme za prouavanje va neke od njih u svom razmatranju detinjstva u
detinjstva praeno je vijugavom stazom; za sada severno-amerikoj sociologiji. Ona ukazuje da je
je jo uvek prilino fluidna i neuobliena i ima relativno odsustvo dece ukorenjeno u istim inio-
jo mnogo prepreka koje treba savladati pre no cima koji su spreili posveivanje panje enama
to bi se moglo rei da sociologija detinjstva ima (i rodu), odnosno sociologiji kojom dominiraju
vrsto teoretsko uporite. U ovom poslednjem mukarci, koja ne pridaje vanost staranju o deci,
odeljku ukazaemo na neke od njih. a jo manje aktivnostima same dece. Udrueno s
Pre svega, treba znati da su jo uvek konzervativizmom i strukturom karijere orijenti-
dominantni koncepti razvoja" i socijalizacije" sane na mukarce, to znai da ... uvari disci-
izuzetno otporni na kritikovanje. Oni opstaju pline... i dalje pripisuju visoku vrednost odre-
uprkos svemu to je navedeno protiv njih. Na enim tipovima znanja, podataka i istraivakih
primer, Riards (1986; 3) ali to uprkos iroko metoda ... Ne postaje se poznato ime u socio-
rasprostranjenom raspravljanju o neophodnosti logiji prouavanjem dece" (Ambert, 1986: 16).
da se kognitivna i razvojna psihologija lociraju u Opiranje novim nainima razmiljanja o
okviru drutvenog i kulturnog konteksta, samo detinjstvu protee se izvan granica sociologije.
manji deo empirijskih istraivanja obavljenih u Postoji podudaranje izmeu koncepta drutvenih
poslednje vreme razmatra tu mogunost, makar i nauka i naina na koje se detinjstvo drutveno
neznatno. Slino tome, u sociologiji koncept so- konstruie. Na primer, pojmovi kao to je
cijalizacije i dalje dominira teorijom i socijalizacija urezani su u nain postupanja
istraivanjima o deci. Nedostatak promena ovde prosvetnih i socijalnih radnika i to osigurava da
je istaknut naroito upadljivo u sociologiji poro- se njihovo kritikovanje protee na (i suoava sa)
dice, na primer. Iako je feministika kritika radi- optim opiranjem. To nije naprosto stvar navike,
kalno izmenila promiljanje o enama i porodici, udobnosti, lane svesti ili uloenih interesa, ve
razmiljanje o deci ostalo je prilino statino, kao onoga nata Fuko upuuje kao na reime istine"
nepokretna taka u sreditu oluje. Na primer, po- (Fo-ucault, 1977). On ukazuje da oni funkcioniu
stoje ogromne razlike u obraivanju veine tema kao samoispunjavajua proroanstva: naini raz-
izmeu Morganove izvanredne knjige Drutvena miljanja o detinjstvu stapaju se sa institu-
teorija i porodica (Social Theory and the Family, cionalizovanim praksama da bi proizveli samo-
1975) i njegovog objavljivanja (podjednako dob- svesne subjekte (nastavnici, roditelji i deca) koji
re) knjige Porodica, politika i drutvena teorija razmiljaju (i oseaju) o sebi pomou tih naina
razmiljanja. Stoga se istina" o njima i njihovoj Paradoksalno je to to je jedna od najzna-
situaciji samopotvruje. Zato se moe pokazati ajnijih niti teorijskog miljenja koju treba uzeti
tekim prodiranje u to nekom drugom istinom" u obzir imala najvei uticaj meu psiholozima
(proizvedenom drugaijim nainom razmiljanja zainteresovanima za detinjstvo. To se odnosi na
o detinjstvu). Na primer, otpornost socijalizacije pokuaj smetanja dejeg razvoja u drutveni
kao dominantnog koncepta poiva delom u kontekst, to je dovelo do onoga to je Her
nainu na koji su zamisli o detinjstvu usaene (1986) nazvao korak ka socijalnom konstruk-
unutar vrsto strukturisane matrice znaenja koja cionizmu". Ispostavilo se da je projekat inte-
povezuje detinjstvo sa porodicom i situira ga u grisanja drutvenih i psiholokih perspektiva
odnosu na nju, kao to primeuje Lena Alanen kompleksan zadatak. Uvia se da otvoreni poku-
(Leena Alanen): aji pridavanja veeg znaaja drutvenom
Pokazuje se da je trougao detinjstva, po- kontekstu" ponavljaju fundamentalnu binarnost
rodice i socijalizacije uoblien iz jednog komada pojedinac-drutvo koju smo ve kritikovali. Kao
koji se ne moe rastaviti na sastavne delove da bi to je Indilbi (Ingelby, 1986) uverljivo obrazla-
se oni zasebno razmotrili... ime se spreava mo- gao, razvoj-u-drutvenom-kontekstu samo zdr-
gunost da se makar zamisle drugaiji odnosi uuje psiholoke procese i drutveni kontekst, a
izmeu tih komponenti" (1988; 54). ne specifikuje njihove veze. Naime, teorije o
Razotkrivanje tih odnosa jedan je od razvoju-u-drutvenom-kontekstu pretpostavljaju
osnovnih teoretskih zadataka u razvoju alterna- individualnog subjekta koji postoji zasebno od
tivnog okvira. drutva i koji unapred sebi predoava drutvo.
Kako se tome moe najbolje pristupiti? U Ova Indilbijeva glavna misao pozajmljena je iz
jednom smislu, paradigma koja je ovde skicirana poststrukturalistike perspektive Henrika et al.
predstavlja poetak tog procesa. Kritika pretho- (Henriques et al., 1984), koji i sami duguju
dnih hegemonijskih koncepata olabavila je neke zahvalnost idejama Fukoa. Ovde se sugerie da
veze i omoguila neto kreativnog zamiljanja" je zamisao o subjektu koji postoji izvan drut-
o kome govori Alanenova. Ve je izvesno vreme venih odnosa naslee kartezijanskog dualizma,
mogue razmiljati o teorijskom prostoru u kome koji tek treba prevazii u drutvenim naukama.
se deca, na primer, mogu posmatrati kao aktivna Dok je strukturalizam razreio taj dualizam (ili
drutvena bia koja konstruiu i stvaraju dru- binarizam, kako mi to zovemo) ukidanjem"
tvene odnose, a ne kao kulturni tupani" teorije subjekta, smatrajui individue pukim nosiocima
socijalizacije. Slino tome, mogue je postaviti drutvenih odnosa, poststrukturalistika misao
odnose izmeu starosnih doba kao ozbiljnu zadrava subjekte smatrajui ih efektima dis-
dimenziju za analiziranje, pored dimenzija klase, kursa". Taj koncept diskursa premauje De Sosi-
roda i etniciteta i rad na tome je ve zapoet. rovu (De Saussure, 1983) distinkciju
Ipak, verujemo da bi bilo pogreno misliti parole/langue time to postavlja diskurs" kao
da teoretisanje o detinjstvu treba ili da se moe skupove pojmova i jezik pomou kojeg se
odvijati van teorijskih rasprava mejn-strim socio- pomiljaju kao neodvojive od drutvene prakse i
logije. Naprotiv, ono bi trebalo da se nadovezuje institucija i stopljene sa njima. Ideje, pojmovi,
na rasprave u drutvenim naukama uopte - i da znanje, naini govora itd. kodifikuju drutvene
im doprinese - da ne bi postalo odvojena i ezo- prakse i redom ih konstituiu.
terina specijalizacija. Takav ishod bi bio skoro U okviru tih diskursa stvaraju se pozicije
isto tako tetan kao da uopte nema sociologije subjekta (kao to je dete"). Dakle, kada se
detinjstva, poto bi druge grane sociologije posmatra sa te take gledita, razliiti dis-kursi o
razreio obaveze promiljanja implikacija po detinjstvu konstituiu detinjstvo (i decu) na
njihovo vlastito razmatranje detinjstva. Cilj, za- razliite naine - ne samo kao skupove akadem-
pravo, mora biti sociologija detinjstva koja je skog znanja, ve isto tako i u drutvenim pra-
dovoljno koherentna da bude nezavisna, ali i da ksama i institucijama. Indilbi ilustruje obeanje
istovremeno vri c iljan uticaj na druge grane teorije diskursa u razumevanju detinjstva kao
discipline. Da bi se to postiglo, njene preoku- drutvenog konstrukta pozivanjem na bavljenje
pacije moraju biti saglasne i povezane sa irim Vokerdajnove dejim vrtiima. Ona pokazuje
sociolokim raspravama. kako aktivnosti u uionici kao to je imitiranje
bolnice", ubacuju decu u diskurzivno konsti- dekonstruisanju koncepta deteta sa ulice" u
tuisane pozicije subjekta (doktor", bolniarka", kontekstu Paragvaja i Kvortrupovoj (Qvortrup)
pacijent"), koje su ve proete odnosima moi i analizi konstituisanja detinjstva u drutvenoj
roda. Uprkos tome, deca su sposobna da se pre- statistici.
bacuju iz jednog diskursa u drugi i Vokerdajn Meutim, primena teorije diskursa na
upadljivom ilustracijom prikazuje kako jedna detinjstvo nije poteena problema. Pre svega,
devojica pretvara Vendinu kuu" od bolnice u postoji pitanje biolokih i socijalnih inilaa u
porodicu, preobraavajui pozicije subjekta tako konstruisanju detinjstva; mera u kojoj se moe
da ona kao majka" moe da naredi doktoru da razumeti detinjstvo kao tekst, nezavisno od de-
pojede svoj ruak". tinjstva kao jednog stupnja biolokog razvoja i
Mada ne u mejnstrimu discipline kojom se sazrevanja. Ako je, kao to nagovetava Arm-
bave, neki psiholozi su dalje nastavili Fukoovo strong, telo deteta rekonstituisano menjanjem
delo kao nain prevladavanja binarnosti poje- diskurzivnih praksi medicine, da li onda treba da
dinac-drutvo razumevanjem kako se subjekti shvatimo telo samo kao drutveni konstrukt
stvaraju unutar i putem diskurzivnih praksi. Ne- (Bury, 1986)? Ako je tako, onda uzimanje u obzir
ma sumnje da je zanimanje za individualnu svest drugaije fizike veliine dece, na primer, i
ostala vana preokupacija psihologije ak i u njihove relativne miine slabanosti u poreenju
ovom radikalno transformisanom stanju i bav- sa odraslima (oba pola) nije relevantno za socio-
ljenje psihologa kao to je Urvin (Urwin, 1985) loka objanjenja, na primer, nejednakosti u moi
konstruisanjem moi i elje u detinjem psihi- izmeu dece i odraslih. Ovo, meutim, izgleda
kom razvoju pokazuje koliko to moe biti kao apsurdni primer onoga to Timparano (Tim-
plodno. No, pitanja koja su ukljuena u rasprav- parano, 1975) zove kulturnim determinizmom",
ljanje o subjektivnosti i drutvenim odnosima odnosno izuzimanjem ljudskih bia od ostatka
isto tako su znaajna za sociologe. Da je to tako ivotinjskog sveta time to se poriu ma kakve
ilustruje mera u kojoj se postojee akademske posledice naeg biolokog i fizikog postojanja.
distinkcije (kao stoje ona izmeu sociologije i No, da bismo shvatili detinjstvo kao ujedno
psihologije) ponitavaju socijalnim konstrukci- bioloko i drutveno, kao to smo uveravali na
onizmom. Zaista, zbog toga to se diskurs poetku ovog poglavlja, kakav znaaj treba
konceptualizuje tako da prolazi kroz drutvene pridati svakom iniocu? U nekim drutvima, na
institucije, prakse, svakodnevni ivot i subjekti- primer, od dece se oekuje da obavljaju mnogo
vnost, on deluje tako to ini neodrivim mnoge zahtevniji fiziki rad nego to je to sluaj u
tradicionalne socioloke distinkcije - na primer, Evropi i Severnoj Americi. Da li da to obra-
one izmeu makro- i mikrosociologije (Silver- zloimo kao deo kulturne varijabilnosti detinj-
man, 1985). Uprkos tome, sociolozi i socijalni stva ili da prihvatimo da bioloke injenice u
antropolozi mogu zadrati svoje osobene nekom trenutku spreavaju argumentisanje i pri-
preokupacije naglaavanjem dejstva diskursa u moravaju nas da se pozovemo na etike i poli-
konstituisanju praksi i institucija umesto subje- tike kategorije kao to su zloupotreba i eks-
ktivnosti i psihikih procesa. Na primer, Arms- ploatacija?
trong (Armstrong, 1983) pokazuje kako u okviru Drugo pitanje potie od primene striktne
pedijatrijske medicine promene u diskursu od logike na zamisao da je detinjstvo drutveno
patologije do nadgledanja normalnog razvoja iskonstruisano i da se konstituie u diskursu. Ako
rekonstituiu telo deteta u medicinskoj praksi. Na je to tako, onda ne moe postojati neki predmet
taj nain on prikazuje kako je jedna izrazito kao to je pravo dete" (ili ma koja varijanta na
vana verzija detinjstva u XX veku iskonstrui- tu temu, kao to je autentini doivljaj
sana. Nekoliko autora se u ovoj knjizi, u jednom detinjstva"). Umesto toga, moramo se zadovoljiti
delu svoje analize, implicitno poziva na pojam analiziranjem toga kako razliite diskurzivne
detinjstva kao diskurzivnog uoblienja (ili prakse proizvode razliita detinjstva, od kojih je
uoblienja) u okviru kojeg se konstituiu razliiti svako pravo" u okviru svog vlastitog reima
tipovi dece i detinjstva: u Hendrikovom (Hen- istine. Mnogima koji su aktivni u sociologiji
drick) osvrtu na istorijski pregled konstruisanja i detinjstva ovo je teko prihvatljivo. Postoji
rekonstruisanja detinjstva; Gloserovom (Glauser) snana sklonost da se zadatak sociologije shvati
kao raskrinkavanje, demistifikovanje i oslobaa- moraju shvatiti i delanje i strukturu jer su oni
nje detinjstva od ideolokog izopaenja domi- zapravo razliite strane jednog istog novia:
nantnim drutvenim teorijama i praksama. Naro- Svaki in koji doprinosi reproduko-vanju
ito se preporuuju etnografske metode kao sred- strukture je isto tako in proizvoenja i kao takav
stvo pribliavanja istini" o tome kakvo je moe pokrenuti promene menjajui strukturu
detinjstvo (Gubrium & Silverman, 1989). Meu- istovremeno dok je reprodukuje" (1979; 69).
tim, savremena etnografska metodologija slae lako je Gidensov pokuaj razreenja ove
se sa teorijom diskursa, makar u tome to rasprave kritikovan (Clegg, 1989), jedno takvo
odbacuje naturalistiko shvatanje etnografskih shvatanje, kako struktura i delanje upotpunjavaju
podataka. Sav etnografski materijal treba razu- jedno drugo, ini se neophodnom komponentom
meti refleksivno, odnosno kao proizvod istrai- u svakoj novoj sociologiji detinjstva. Vano je
vakog procesa u kome posmatra daje odreeno ponovo uvesti decu kao drutvene aktere (i
tumaenje s obzirom na okruenja u kome su njihovu aktivnost kao povod drutvenih prome-
obavljena posmatranja. Ali, nije li mogue da na); kao to su interpretativisti uporno isticali, to
etnografija polae pravo na slabije znaenje samo po sebi nije dovoljno. Moramo, ipak, da
verodostojnosti, ime su prethodno neistraeni ili shvatimo detinjstvo kao drutvenu instituciju
neprikazani aspekti detinjstva stavljeni na raspo- koja postoji izvan aktivnosti ma kog pojedina-
laganje i deci koja su pre toga bila bez glasa dato nog deteta ili odraslog. Mora postojati teoretski
pravo da govore? Na primer, vei deo proua- prostor i za kon-struisanje detinjstva kao insti-
vanja dejih iskustava kolovanja izgleda da tucije i aktivnosti dece u okviru (i na osnovu)
spada u tu kategoriju, lako (obino) ne tvrde da ogranienja i mogunosti koje stvara institucio-
pruaju privilegovane prikaze ivota kolske nalni nivo. To svakako izgleda mogue; na
dece, ta prouavanja su, u okviru granica ma kog primer, Kicingerova (Kitzinger) analiza seksual-
situiranog tumaenja, dala pravo glasa onima nog zlostavljanja dece zadrava i strukturu i
koji ga prethodno nisu imali. delanje. Istraivanjem odnosa izmeu ova dva
Ova pitanja drutvenog konstruisanja, sub- nivoa moemo poeti da razjanjavamo veze
jektivnosti i verodostojnosti tesno su povezana u izmeu datih drutvenih institucija (uglavnom
glavnoj teorijskoj raspravi savre-mene sociologi- definisanih od strane odraslih) i kultura koje deca
je, odnosno problemu odnosa izmeu delanja (u konstruiu za sebe i meu sobom. To je vano
originalu stoji agency, to se moe prevesti i kao barem iz dva razloga: prvo, ukoliko mi to ne
dejstvenost ili delovanje) i strukture u dru- uradimo, prikazi dejih kultura uvek e biti u
tvenom ivotu. Ta rasprava ima naroito istaknu- opasnosti da se smeste na margine i drutvenog i
to mesto u sociologiji detinjstva, poto je od sociolokog interesovanja. To je u znaajnoj meri
inter-pretativne sociologije potekao veliki deo bila sudbina pionira kao to su Opijevi (Opie &
podsticaja da se preispita uloga dece kao aktivnih Opie, 1977, 1984) koji, uprkos obilatosti
bia koja proizvode znaenja. Interpreta-tivna etnografske arhive koju su sakupili, prikazuju
sociologija stavlja naglasak na kreativno proiz- sliku detinjstva kao jednog odvojenog sveta. On
voenje (,,delanje") drutvenog ivota umesto na je povezan sa dominantnom kulturom odraslih
determinisanost socijalnog ponaanja sistemima samo kao nekakav anahronisticki tavan koji sa-
drutvenog organizovanja. U izvesnom vremen- dri ostavljenu starudiju iz prolih vremena (vidi
skom periodu, u ezdesetim i sedamdesetim James & Prout u ovoj knjizi). Drugo, ako poku-
godinama, izgledalo je da postoje dve rivalske amo da obrazloimo kako su deca i ograniena
vrste sociologije: jedna je isticala sistem dru- strukturom i akteri koji delaju u strukturi i na
tvenih odnosa u drutvu (nain proizvodnje, mo strukturu, moemo izneti uverljivu tvrdnju da su
i vladanje, sistemi uverenja i ideologija, itd.); takvi prikazi, ako su rigorozni, vero-dostojni".
druga je naglaavala kreativnu aktivnost, svrhe i Ne u smislu da otkrivaju neku do sada bezvreme-
pregovarake interakcije izmeu individualnih nu sutinu" detinjstva, ve pre da tano prika-
aktera. Nastojanja da se ove alternativne verzije zuju aspekte detinjstva kako se konstituie u
sociologije ujedine bio je glavni cilj teoretiara odreenom trenutku vremena i taki u prostoru.
kao to je Gidens (Giddens) u njegovoj teoriji U stvari, temporalnost je svojstvo detinj-
strukturisanja". Gidens tvrdi da sociolozi stva kome je posveeno nedovoljno panje, lako
je, naravno, nerazdvojivo od zamisli psiholokog gledno kako bi se ova pitanja mogla najbolje
razvoja, tu se pojavljuje samo kao prirodna kon- obraditi. Tradicionalna zamisao o nepristrasnom
stanta, pozadinski tok teleolokog razvijanja nauniku pala je u vodu, ali ta e je zameniti?
deteta. U sociologiji, pojam socijalizacije slui Ovo pitanje nije vezano iskljuivo za sociologiju
kao neka vrsta potiskivaa sadanjosti detinjstva, detinjstva, ve je problem o kome se trenutno ra-
usmeravajui analizu ili ka prolosti (ta je polo spravlja irom drutvenih nauka (Silverman,
naopako u socijalizaciji) ili budunosti (ta bi 1985). Finova (Finch, 1985), na primer, u svojoj
trebalo da budu ciljevi socijalizacije). To zane- raspravi o odnosu izmeu kvalitativnog
marivanje sadanjosti je neobino poto su istraivanja i socijalne politike sugerie da bi
sociolozi skloni da obavljaju sinhrone analize, sociolozi trebalo sebe da vide kao one koji
radije preputajui istoriarima bavljenje sledom pruaju prosveenje" u okviru irih debata o
dogaaja u vremenu. Jedno reenje bilo bi stapa- politici, umesto odreenih drutveno podeenih"
nje istorijskih i sociolokih poduhvata, lako bi to reenja socijalnih problema. Ona skree panju
moglo biti plodonosno, rezultirajua sinteza bi da odnos drutvenih nauka prema socijalnoj
verovatno takoe tretirala vreme kao da je napro- politici (i, moemo dodati, drugim procesima
sto prirodna stvar, u okviru koje se zbivaju doga- putem kojih se konstituie drutvo) nije neposre-
aji. Ono to je potrebno jeste potpunije analizi- dan. Odluke se donose (ili izbegavaju) komple-
ranje vremena kao drutvenog konstrukta za ksnim politikim procesima u okviru kojih socio-
vreme detinjstva. U zakljuku ove knjige (James lozi mogu (ili ne mogu) imati uticajnu, ali retko
&c Prout) zapoinjemo jednu takvu analizu. (ako ikada) odluujuu ulogu. Ona se zalae za
demokratski" pristup u kojem bi sociolozi
obezbeivali uvide uesnicima na svim nivoima
POLITIKA I ETIKA U ISTRAIVANJU O u institucijama i drutvu. Ona naroito zagovara
DETINJSTVU da bi sociolozi trebalo da se pozabave i zainte-
resuju za iroke mase" organizacija, odnosno za
Konano, pozabavimo se znaajem empi- one koji imaju najmanje formalne moi i uticaja,
rijskog prouavanja detinjstva jer uprkos nagla- umesto to naprosto usmeravaju svoju panju ka
sku u ovom poglavlju mislimo da bi bilo pogre- vrhovnim" kreatorima politikih smernica.
no posmatrati put unapred samo u odnosu na Iako je uglavnom primamljiva, primena
teorijski razvoj. Dobro obavljena empirijska pro- ove perspektive na detinjstvo uvodi neke naroite
uavanja, kao to su ona Solbergove (Solberg), probleme. Uprkos naem priznavanju da su deca
Kicingera i Glosera iz ove knjige, neophodna su aktivna drutvena bia jo uvek je tano da
dopuna teorijskom radu. Ipak, sasvim nezavisno njihove ivote u velikoj meri odreuju i/ili ogra-
od ove simbioze izmeu teorije i empirijskog niavaju odrasli i malo je sluajeva da se deca
istraivanja, verujemo da je naroito sociologiji organizuju na nivou irokih masa" da bi sama
detinjstva potrebno jo mnogo prouavanja koja sebe nezavisno zastupala. Nasuprot tome, skoro
bi otvorila do sada zanemarene teme - deca i rad, svi politiki, obrazovni, zakonski i admini-
politika, zdravlje i tako dalje. One bi same po strativni procesi imaju temeljne posledice po
sebi mogle poeti da skreu panju sociologiji decu, ali ona imaju neznatan ili nikakav uticaj na
detinjstva od stereotipnih tema kao to su po- njih. Na primer, sudski procesi u vezi sa stara-
rodica i kolovanje. njem o deci trebalo bi da se sprovode u najbo-
Kroz celo ovo poglavlje isticali smo da ljim interesima deteta, ali deca koja su u pitanju
drutvene nauke nisu neutralna objanjenja esto se uopte ne konsultuju. Slino tome, ne-
detinjstva ve aktivni inioci u njegovom kons- davne promene u odredbama o socijalnom osigu-
truisanju i rekonstruisanju. Kompleksni su pro- ranju u Engleskoj i Velsu veoma su mnogo
cesi putem kojih se to dogaa (Giddens, 1984) i oteale mladim ljudima da nakon uzrasta od e-
samo su delimino u nadlenosti svesnog dela- snaest godina ive nezavisno od svojih porodica,
nja. Ipak, ini se da prepoznavanje drutveno podstiui ih da ostanu u domainstvima koja
konstitutivne uloge drutvenih nauka zahteva moda smatraju neprikladnim, neprijatnim ili
obraanje panje na drutvene implikacije socio- sasvim opasnim, lako postoje primeri nezavisnog
lokog prouavanja. Meutim, nije nimalo oi- politikog delovanja dece (na primer, trajk u
Barston koli, Burston school, 1914. ili uloga akademskim prikazima, ve i osujeuje ma
dece u pobuni u Sovetu, (Soweto, 1976.), kakav kontinuitet politikog organizovanja dece.
njegova povest se esto prikriva ili potiskuje. To Ipak, nastojanja dece da govore u svoje ime" i
ne samo to oteava da budu obuhvaeni dalje opstaju. Na primer, trenutno u Britaniji
deca koja su pod starateljstvom drave zauzimanje i uvodi neke teke dileme. Na primer,
poinju da formiraju svoje vlastite organizacije, a aktuelna preokupiranost seksualnim zlo-
projekti kao to su ,,Deji pravni centar" stavljanjem dece usredsreena je na potrebu da
(Children's Legal Centre) i usluge savetovanja se deca zatite od seksualnog iskoriavanja. Ali,
putem telefona za decu koja misle da im je kao to uverava Kicinger u ovoj knjizi, mnogi
potrebna pomo koraci su koje preduzimaju postupci putem kojih se ta zatita uspostavlja i
dobronamerni odrasli koji su takoe na tom sami onesposobljavaju i onemoguavaju decu
tragu. time to potvruju tradicionalno shvatanje dece
Sociolozi moraju ustanoviti odnos i prema kao pasivnih rtava. Dakle, kako moemo dopri-
dejim vlastitim aktivnostima i spram drutvenih neti suzbijanju zlostavljanja dece dok istovre-
procesa koji oblikuju i ograniavaju deji ivot, meno dovodimo u sumnju ove pretpostavke? Jo
ali u koje oni sami nisu nuno ukljueni. Taj uoptenije, kako se sociologija detinjstva moe
odnos morao bi doputati izvestan stepen praktikovati na nain koji je otvoren prema
analitike nepristrasnosti - da bi se izbegla politikim i etikim problemima koje neminovno
zamka pukog artikulisanja interesa odreenih nosi sobom? Stavljamo na raspolaganje ovaj
grupa - dok u isto vreme ne bi poricao odgo- zbornik eseja kao nain pokretanja tih problema,
vornost za posledice koje moe imati. To nije podsticanja debate i davanja izvesnog doprinosa
jednostavna pozicija ni za uspostavljanje, ni njihovom reavanju.
Poglavlje 9.
Deja prava
Gerison Lensdaun, Children's Rights" u
Berry Mayall: Children's Child-hoods: Observed and Experienced,
London: The Falmer Press, 1994: 45-63.
U naem drutvu, kao i u veini drutava, su ambivalentne i protivrene u pogledu mnogo
ako ne i u svim ostalim, deca se tradicionalno ega. Mnogi odrasli shvataju detinjstvo proeto
posmatraju kao svojina njihovih roditelja, koji prilino romantizovanom predstavom o bezazle-
su nosioci prava koja se smatraju neophodnima osti - kao period bez odgovornosti ili konflikta,
da bi izvrili svoju dunost. Meutim, tokom kojim dominiraju fantazija, igra i mogunosti.
ovog veka postali smo svedoci fundamentalnih Pa ipak, za mnogu decu raznih kultura i klasa,
proea u stavovima vezanim za odnos izmeu dominantno obeleje detinjstva je nedostatak
roditelja i dece. Prva promena tie se sve moi i kontrole nad onim to im se deava. Neki
izraenijeg priznanja da prava roditelja u odrasli decu vide kao sutinski iracionalnu, neo-
odnosu na njihovu decu nisu nepovrediva i da ovornu i nesposobnu da donose pametne odluke
drava ima pravo da intervenie radi zatite o stvarima koje ih se tiu, a nae zakonodavstvo
dejih interesa. Britansko zakonodavstvo jo uvek u prilinoj meri odraava to shvatanje -
registruje te promene. Sve do reforme zakona o Zakon o deci je astan izuzetak.
razvodu u 1970-im presude o deci zasnivale su Veoma su raznolika miljenja o sposob-
se na krivici roditelja ili neemu slinom: osti dece da budu zaposlena, da budu sama, da
partner koji je bio kriv gubio je starateljstvo bez se igraju bez nadzora, da uestvuju u potpunosti
obzira na uinak na dete. Danas, meutim, do- u demokratskim procesima, da izaberu svoju
brobit deteta je najvaniji momenat koji treba veroispo-vest. A ta gledita nisu statina. Na
uzeti u obzir u presudama koje donosi sud prier, 1971. godine, 80 odsto dece uzrasta od
prema Zakonu o deci (Children Act, prim. prev.) sedam do osam godina imalo je doputenje da
iz 1989. idu sama u kolu, ali je do 1990. ta cifra opala
Isto tako, sve vie se uvia da su roditelji na devet odsto (HiIIman et al., 1990). Barem u
u stanju da nakode svojoj deci i da ih zlos- vreme kad sam ja odrastala, u 1950-im godi-
avljaju. To saznanje je danas toliko uobiajeno ama, bilo je uobiajeno da se mlaoj deci dopu-
da je teko shvatiti zgraavanje koje je izazvao ta mnogo vie aktivnosti bez nadzora nego to
sluaj Marije Kolvel (Maria Colwell) kada je po je to prihvatljivo danas. Slino je i sa zaposl-
prvi put dospeo na naslovne strane, remetei njem: nae aktuelno zakonodavstvo koje potie
pretpostavke o prirodi porodinog ivota. Danas iz 1920-ih odredilo je da 13 godina bude donja
je nesumnjivo prihvaeno da deca imaju pravo starosna granica za poslove sa skraenim radim
da budu zatiena od takvog zla i da drava vremenom, ali sada Evropska zajednica vri
snosi odgovornost u pogledu intervenisanja radi pritisak da se ta granica pomeri na 15 ili ak 16
obezbeivanja te zatite. Druga velika promena godina. Dakle, koncept o tome ta je dete raz-
je priznanje da nisu samo roditelji odgovorni za ikuje se unutar razliitih kultura, razliitih dru-
svoju decu. Sada se potvruje da drava igra venih grupa i u raznim istorijskim trenucima.
kljunu ulogu u pruanju podrke roditeljima. Ipak, postoji izvestan stepen konzisten-
Uvoenje optih dejih beneficija i redovnog nosti svojstvene i tradicionalnom shvatanju pra-
obrazovanja od pete godine, besplatna zdravs- va roditelja i aktuelnom priznavanju mere par-
vena nega, a naroito obezbeivanje redovnih tnerstva izmeu roditelja i drave: deca su
zdravstvenih pregleda dece, kolska zdravstvena percipirana kao ranjiva kategorija kojoj je pot-
sluba, zubna i ona nega, sve to svedoci o ebna zatita. Koje god da se postave granice
stepenu brige za optu dobrobit i zatitu dece u detinjstva, deca su kao grupa ljudi ranjivija od
naem drutvu. Da li je taj stepen brige dovojan, odraslih i stoga su potrebne specijalne mere za-
pitanje je za politiku debatu, ime se ovde neu tite i unapreivanja njihovih potreba. No, ono
baviti. Ali, sutina je u tome da postoji opta to sutinski nedostaje u svim debatama je neko
saglasnost da ni prava a ni odgovornosti rodi- istinsko priznanje da deca imaju i prava, a ne
eljstva nisu sveuobuhvatna ni apsolutna, mada samo potrebe.
postoje fundamentalne razlike u uverenjima u elela bih da zaponem ispitivanjem
pogledu toga gde treba povui crtu. implikacija zatitnikog modela odnosa odraslih
Takoe je vano shvatiti da nae percepije prema deci, pri emu u obrazloiti da je vano
detinjstva prolaze kroz neprestane promene i da razviti analizu o pravima unutar koje bi se
stvorio neophodan okvir za promene radi uma- naeg drutva. ene su percipirane kao da im je
njivanja tetnih posledica ranjivosti. potrebna muka zatita u liku oca ili mua, i
Deca su ranjiva. ta to znai? Htela bih da zbog nedostatka fizike snage i zbog toga to su
pokaem da je njihova ranjivost dvostruka. intelektualno i emocionalno nesposobne da u
Sama injenica njihove fizike slabosti, potpunosti preuzmu odgovornost za sebe. Ovak-
nezrelosti, nedostatka znanja i iskustva, ini vo shvatanje sluilo je dugo vremena za oprav-
decu zavisnom od odraslih iz njihove okoline. davanje ouvanja drutvenog poloaja ena kao
Kad su u pitanju veoma mala deca, njihov svojine mukaraca.
opstanak zavisi od kvaliteta nege i posveenosti Drugim recima, njihova pretpostavljena
koje im pruaju odrasli koji za njih snose odgo- inherentna ranjivost bila je izgovor da se
vornost. Njima je potreban krov nad glavom, izbegne bavljenje njihovom strukturalnom ranji-
hrana, obrazovanje, zdravstvena nega, ljubav i vou. Kada je otpoela borba za otklanjanje tih
zatita, a njihov opstanak zavisi od dobre volje i strukturalnih inilaca - za dobijanje prava glasa,
sposobnosti odraslih da zadovolje njihove prava na sopstvenu imovinu, prava na starate-
potrebe. Stepen ranjivosti se svakako ubrzano ljstvo nad decom, prava na odbijanje seksa u
smanjuje kako postaju starija i sposobnija da braku, prava na telesni integritet i prava na
preuzmu odgovornost na sebe. nenapadanje, prava na jednaku platu, prava na
nediskriminaciju, prava na privatnost - poelo je
da bledi shvatanje ena po kojem im je sutinski
STRUKTURALNA RANJIVOST potrebna neija zatita. Pred enama je dug put
pre nego to postignu potpunu ravnopravnost sa
Deca su, uz to, ranjiva i usled potpunog mukarcima, ali su se nai stavovi u pogledu
nedostatka politike i ekonomske moi i graa- graanskih prava ena, na osnovu principa
nskih prava u naem drutvu. Ovaj aspekt deti- jednakosti, izrazito promenili u toku proteklih
njstva potie od istorijskih stavova i pretpos- sto godina.
tavki o prirodi detinjstva. To je drutveni i poli- Da bismo unapredili poloaj dece u dru-
tiki konstrukt, a ne inherentna ili neminovna tvu, neophodno je da ostvarimo promene upore-
posledica samog detinjstva. Deca, po pravilu, dive sa onima koje su postignute kad su u
nemaju pristup novcu, nemaju pravo glasa, pitanju ene. Ostvarivanje takvih krupnih pro-
nemaju pravo da izraze svoje miljenje ili da mena naih temeljnih uverenja u pogledu dece
budu shvaena ozbiljno, nemaju pristup su- uinilo bi nunim promene u zakonu, politici i
dovima, nemaju prava - osim u okviru Zakona o praksi u javnoj i privatnoj sferi. U tom konte-
deci - da dovedu u pitanje odluke donesene u kstu od ogromnog je znaaja ratifikacija Kon-
njihovo ime, nemaju prava da odluuju o svom vencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija.
obrazovanju, u okviru porodice nemaju zakon- Konvencija o pravima deteta UN, koja je
sko pravo na telesni integritet - roditelji mogu usvojena na Generalnoj skuptini UN 1989,
slobodno da ih udare ako je to u okvirima predstavlja prekretnicu u meunarodnom pokre-
razumnog kanjavanja" - i uopte nemaju ni- tu za deja prava, i to u dva smisla. Prvo, ona
kakvo formalno pravo glasa u drutvu. obezbeuje obuhvatan okvir za priznavanje
Odnos izmeu inherentne i strukturalne prava koja se odnose ne samo na deju potrebu
ranjivosti oigledno je izrazito determinisan ku- za negom, zatitom i adekvatnim obezbeiva-
lturnim uverenjima. elim da pokaem da post- njem ve takoe i na potrebu uestvovanja.
oji sklonost ka suvie snanom oslanjanju na Drugo, Konvencija je obavezujua i zahteva da
pretpostavke o dejoj biolokoj i psiholokoj ra- drave lanice aktivno donesu odluku da je
njivosti pri razradi naeg zakona, politike i pra- ratifikuju. Dok nije bila usvojena Konvencija o
kse, a nedovoljno usredsreivanja na to u kojoj pravima deteta, nije postojao obavezujui
meri nedostatak graanskog statusa doprinosi meunarodni instrument koji bi obuhvatao
ranjivosti. obaveze drava prema deci.
Koristie nam da razmotrimo poloaj Konvenciju je do danas ratifikovalo 156
ena kao analogiju. ene i deca su tradicionalno zemalja (mart 1994). Ratifikovanjem vlada
svrstavani zajedno u slabe i ranjive pripadnike obznanjuje svoju spremnost da postupa prema
odredbama Konvencije, i poto je pristala da tim to se miljenju deteta posveuje duna
bude njome obavezana, od nje se zahteva da panja u skladu sa godinama ivota i zrelou
podnosi izvetaj Komitetu za prava deteta UN o deteta.
napretku u sprovoenju tih odredaba, prvo u U tom cilju detetu e posebno biti pruena
roku od dve godine, a zatim svakih pet godina. mogunost da bude sasluano u svim sudskim i
Vlada Velike Britanije je ratifikovala administrativnim postupcima koji se tiu
Konvenciju 16. decembra 1991, i sada se od nje deteta.*
zahteva da svoj deci osigura zadovoljavanje Ovaj je princip fundamentalan i za
standarda koje Konvencija otelotvoruje. Vlada Konvenciju i za svako priznavanje dece kao
je podnela izvetaj Komitetu za prava deteta UN ljudi sa pravom da budu sasluani. To samo po
o postignutom napretku u januaru 1994. sebi zvui razumljivo i prilino bezazleno, ali
Konvencija je ugovor veoma irokog ako se shvati ozbiljno, ima temeljne implikacije.
opsega i primenjuje se na svu decu mlau od 18 Danas smo vrlo daleko od potpunog pridra-
godina. Principi koje sadri mogu se razvrstati u vanja ovog principa.
tri glavne kategorije - obezbeivanje, zatita i Zakon o deci u Engleskoj i Velsu
uestvovanje. otelotvoruje taj princip, zahte-vajui da se deje
lanovi o obezbeivanju priznaju elje i oseanja uzimaju u obzir pri donoenju
drutvena prava dece na minimalne standarde odluka koje ih se tiu. Nedavni sluajevi
zdravlja, obrazovanja, na socijalno osiguranje, obraanja dece sudu radi prosuivanja o tome
telesnu negu, porodini ivot, igru, rekreaciju, gde ive i sa kim pozitivni su primeri pri-
kulturu i slobodno vreme. menjivanja ovog prava.
lanovi o zatiti ustanovljavaju prava Interesantno je pratiti odjeke ovih
dece da budu zatiena od diskriminacije, sluajeva u medijima. Zakon o deci je etiketiran
fizikog i seksualnog zlostavljanja, eksploatisa- kao Povelja derita" koja najavljuje raspad po-
nja, zloupotrebe tetnih supstanci, nepravde i rodice. Mnogi su se osetili temeljno ugroeni
konflikta. lanovi o uestvovanju tiu se idejom da deca imaju formalna prava da budu
graanskih i politikih prava. Oni priznaju sasluana u sudskom sistemu. Ipak, ta prava
prava dece na ime i identitet, da se pitaju i da se postoje u zakonu i danas ih deca sve vie
uzmu u obzir njihova miljenja, prava na telesni koriste.
integritet, na pristup informacijama, na slobodu No, sasvim je drugaija situacija kada
govora i miljenja, kao i pravo da opozovu razmotrimo obrazovni sistem u kojem ne postoji
odluke koje su donesene u njihovo ime. nikakva obaveza da se dete saslua ili njegovo
Upravo bi ova trea grupa principa, ako miljenje shvati ozbiljno. Interesantno je
se u potpunosti sprovede, predstavljala znaajnu primetiti da su pre ratifikacije u naoj zemlji u
promenu time to priznaje decu kao uesnike u Ministarstvu za obrazovanje i nauku tvrdili da
drutvu; ona postavlja stvarnu pretnju tradicio- se u potpunosti pridravaju Konvencije te da
nalnim granicama izmeu odraslih i dece. stoga nema potrebe za nekim merama radi
Ovde u razmotriti dva kljuna lana usaglaavanja. Pa ipak, ne postoji obaveza da se
Konvencije koji na iz-vestan nain razotkrivaju saslua miljenje deteta pri odluivanju o izboru
inherentnu napetost izmeu, s jedne strane, kole, i dete nema pravo da bude sasluano kada
shvatanja dece kao zavisnih od zatite odraslih i ga izbacuju iz kole. Poslednjih meseci
nesposobnih da preuzmu odgovornost za svoje poprilino je raspravljano, naroito u vezi sa
sopstveno odluivanje, a s druge strane, kao odredbama Zakona o obrazovanju iz 1993, da li
ljudi sa osnovnim graanskim pravima, ukljuu- da se dalje napreduje ka sistemu subvencionisa-
jui i pravo da u potpunosti uestvuju u dono- nog kolstva, u vezi sa polemikama oko
enju odluka koje se tiu njihovog ivota. testiranja, povelje roditelja, roditeljskog izbora,
Prvi je lan 12, koji nalae: predloenog redukovanja stepena obrazovanja
Drave ugovornice e obezbediti detetu za uitelje u obdanitu i osnovnoj koli. Ni u
koje je sposobno da formira svoje sopstveno jednom trenutku u toku tih rasprava nije
miljenje pravo slobodnog izraavanja tog sasluan glas dece - o njihovom pravu na
miljenja o svim pitanjima koja se tiu deteta, s obrazovanje, njihovom pravu da budu saslua-
na, da uestvuju u diskusijama u vezi sa testi- odluka koje se odnose na njih, to je uslovljeno
ranjem i nacionalnim nastavnim programom, uzrastom i razumnou deteta. Sline odredbe
maltretiranju u kolskim dvoritima i o tome postoje i u Nemakoj, vedskoj i Norvekoj. U
kako se upravlja kolama. Malobrojne su kole kotskoj je Zakonodavna komisija prilikom
koje imaju kolska vea, a jo manji broj njih nedavnog savetovanja o predlozima za zakon o
funkcionie na osnovu uzajamnog uvaavanja porodici uoila da postoji iroko rasprostranjena
uenika i nastavnika. Deca imaju pravo da se podrka za neke sline odredbe kod nas.
smatraju potroaima a ne samo produktima Meutim, do danas takvog zahteva nema u
obrazovanja. Vlada dosledno odbija da razmotri zakonu.
ovaj problem. Oni nas, s jedne strane, uveravaju Dug je put pred nama u Britaniji pre nego
da su ova prava obuhvaena Zakonom o deci, a to budemo mogli da tvrdimo da ispunjavamo
oigledno je da nisu, a sa druge, da su takva standarde koje zahteva lan 12. U Jedinici za
prava neprikladna i potencijalno opasna, a takvo unapreivanje dejih prava u poslednjih neko-
stanovite je neuveno krenje Konvencije na liko meseci preduzeli smo seriju konsultacija sa
koju ih obavezuje meunarodno pravo. mladima u pogledu njihovog utiska o tome u
U zdravstveno zakonodavstvo nije unese- kojoj se meri potuju njihova prava na uestvo-
na obaveza da se dete saslua i da se uzme u vanje. Miljenje na koje nailazimo sa izuzetnom
obzir njegovo miljenje. Princip Gilik (Gillick) doslednou je da nemaju utisak da ih
utvrdio je pravo kompetentnog" deteta da uvaavaju, sluaju, niti ozbiljno shvataju. Upr-
donosi odluke u svoje ime u pogledu lekarskog kos zahtevima Zakona o deci, oigledno je i to
tretmana (Gillick v. West Norfolk & Wisbech da deca o kojoj se staraju lokalni organi vlasti i
AHA 3 AU ER 402, 1985). Ta presuda jasno dalje imaju oseaj nemoi i otuenja od sistema
ukazuje da se pitanje ukljuivanja dece u i da se malo toga poboljalo od kada je spro-
odluivanje o njihovoj medicinskoj nezi odnosi veden ovaj zakonski akt. Mi nemamo kulturu
na svu dovoljno razumnu decu, bez obzira na sluanja dece. Ozbiljna primena ovog principa
uzrast. Meutim, ovaj je princip ozbiljno ugro- zahtevala bi da:
en presudom Apela-cionog suda u sluaju osiguramo da deca imaju pristup
esnaestogodinje anorekticne devojke (re W.A. odgovarajuim informacijama primerenim
Minor: Consent to Treatment 1 FLR1, 1993). Ta njihovom uzrastu, pomou kojih bi mogli da'
presuda je takoe dovela u pitanje statutarno formiraju svoja uverenja. Na primer, deca u
pravo, obuhvaeno aktom o reformi Zakona o bolnikom okruenju moraju biti obavetena o
porodici iz 1969, na potpuno samoopredeljenje tome ko je odgovoran da im sa-opti ta se
esnaestogodinjaka i sedamnaestogodinjaka u deava, koje su implikacije lekarskog tretmana,
Engleskoj i Velsu u pogledu leenja. Dato koje su uzgredne pojave, koje su im opcije na
objanjenje je da pravo na pristanak ne obuh- raspolaganju, koje su implikacije ako se ne
vata pravo odbijanja pristanka. Kada mlada podvrgnu leenju, da li e to boleti, koliko dugo
osoba eli da odbije leenje, njegove/njene elje e trajati (videti Oldersonov lanak u ovoj
mogu se odbaciti bez obzira na kompetentnost knjizi);
te mlade osobe. Ova odluka ima temeljne im- deci pruimo stvarnu mogunost da
plikacije u pogledu prava svih mladih ljudi na izraze svoje miljenje i ispitaju opcije koje su
autonomiju i samoopredeljivanje. Naravno, u im na raspolaganju. To zahteva ozbiljno
ovom sluaju je postojala bojazan da ivot obavezivanje na potovanje dece i njihovog
mlade ene moe biti doveden u opasnost, ali bi prava da uestvuju u svemu to je od znaaja za
se s tim, s obzirom na specifine okolnosti, njih, bilo da se nalaze u koli, pod
prikladnije izalo na kraj da je primenjen Zakon starateljstvom ili u bolnici. Nuno je odvojiti
o mentalnom zdravlju. potrebno vreme da bi se obezbedilo da deca
U Britaniji ne postoji ak ni zahtev da se imaju dovoljno mogunosti da istrae probleme
unutar porodice uzima u obzir miljenje deteta. sa kojima se susreu. Da bi bila efektivno
U Finskoj je, u njihov ekvivalent Zakona o deci ukljuena, moraju se pozabaviti svojim
unesen zahtev da se roditelji moraju konsult- sumnjama, strepnjama i nedoumicama. Pri
ovati sa decom pri donoenju svih vanih procenjivanju kompetentnosti mlade osobe da
uestvuje u odluivanju, vano je uzeti u obzir najbolji interesi deteta bie od prvenstvenog
miljenje same mlade osobe o sopstvenoj znaaja."
kompetentnosti. Sposobnost deteta da donosi Navedeni princip nedvosmisleno locira
odluke u svoje ime zavisi od samog deteta, ali i odrasle kao one koji snose odgovornost za
od toga koliko je obaveteno i koliko ga ostali dobrobit dece. Htela bih, pre svega, da ispitam
uesnici uvaavaju; ovaj lan da bih videla u kojoj je meri u
sasluamo miljenja dece i razmotrimo britanskom zakonu priznat kao princip kojim se
ih sa uvaavanjem i ozbiljnou, kao i da im rukovodi pri odluivanju koje se tie deteta, a
saoptimo kako e njihova miljenja biti zatim da razmotrim implikacije samog principa.
razmotrena. Oigledno je da nema svrhe sluati To je glavni princip u Zakonu o deci u
deje miljenje ukoliko nemamo nameru da ga Engleskoj i Velsu, sa svojim zahtevom da
shvatimo ozbiljno. Neophodno je biti jasan u dobrobit dece mora biti od najveeg znaaja.
pogledu toga u koje se aspekte deje nege, ili Meutim, Zakon o deci i prevashodan znaaj
obrazovanja, ili zdravstva, ili igre, on/ona moe dobrobiti deteta pri-menjuju se samo u sudo-
ukljuiti. Da bismo dopustili deci da uestvuju u vima koji razmatraju pitanja u vezi sa po-
donoenju odluka koje ih se tiu, odrasli moraju dizanjem deteta. Nisu svi sudovi u Britaniji
biti spremni da ih sasluaju i uvaavaju i da podreeni tom principu. Primeri za to su tribu-
govore u saradnji sa njima a ne kao njihovi nali koji sasluavaju imigrante i njihove molbe
zastupnici; za dobijanje dravljanstva, kao i svi tribunali
obavestimo decu o ishodu svake odluke koji deluju u okviru obrazovnog sistema i koji
i, ako je ta odluka suprotna njihovim eljama, se bave pitanjima u vezi sa izborom kole,
obezbedimo da se u potpunosti objasne razlozi specijalnim potrebama, izbacivanjem iz kole.
takvog ishoda; Prologodinji sluaj majke koja je bila
obezbedimo deci koja koriste javne uhapena dok je iekivala deportaciju, a njeno
slube delotvorne, pristupane i prave puteve za troje dece - od kojih je jedno bilo beba, svi sa
pritube, uz pristup nezavisnom zastupnitvu u britanskim dravljanstvom - povereno staratelj-
situacijama kada dete smatra da se sa njim loe ima, razotkriva surovu realnost zakonodavstva
postupalo, da je bilo zapostavljeno ili na bilo koje ne vodi rauna o dobrobiti deteta. Izvan
koji nain zlostavljano. U Lotianu (Lothian) su suda, koncept najboljih interesa deteta takoe je
se udruili upravni organi za socijalni rad, primetno odsutan. U zakonu o obrazovanju ne
obrazovanje i zdravstvo radi donoenja deje postoji princip najboljeg interesa. Od kola,
povelje (Children's Charter), koja ustanovljava lokalnih vlasti ili upravnih tela ne zahteva se da
zajedniku deklaraciju principa, podranu uzimaju u obzir bilo dobrobit pojedinanog
pojedinostima o ovlaenjima unutar svake od deteta kada donose odluke u vezi sa tim dete-
njihovih slubi. Svako dete se obavetava o tom, bilo dece kao grupe. To znai da odluke da
Povelji, koja, osim toga, uvodi i nezavisnog se izbaci dete, da se obustavi specijalna pomo,
sudiju kojem se mogu obratiti ako misle da nisu da se zatvori kola, da se promeni kriterijum za
ispotovani principi ili ovlaenja. prijem, da se uvede obavezno noenje uniforme,
Dakle, Konvencija nalae da je dunost da se pravi razlika izmeu uenica, da se ne
osoba koje imaju roditeljsku odgovornost da primaju deca sa specijalnim potrebama, da se
ukljue decu u donoenje odluka koje se tiu zapone disciplinski postupak protiv deteta ili
njihovog ivota, u skladu sa njihovim uzrastom da se objavljuju rang-liste dece, ne moraju biti
i razumnou. Prema tome, ona uspostavlja donete s obzirom na najbolji interes deteta ili
model uestvovanja i, osim toga, nalae obave- dece. Prvenstvo mogu preuzeti drugi razlozi,
zu delanja u najboljem interesu deteta. kao to su ekonominost, roditeljski izbor, ugled
Drugi kljuni lan koji elim da kole ili efikasnost.
razmotrim je lan 3: Slino tome, principom najboljeg interesa
,,U svim aktivnostima koje se tiu dece, se ne rukovodi u oblasti zdravstvenih usluga ili
bez obzira da li ih predu-zimaju javne ili zdravstvene nege. Ne postoji niko sa nekom
privatne institucije socijalnog staranja, sudovi, statutarnom odgovornou ko bi osiguravao
administrativni organi ili zakonodavna tela, zatitu posebnih interesa dece pri donoenju
takvih odluka, ili ko bi vodio rauna da zdravlje eksplicitni i formalni putevi pomou kojih bi
deteta ima prioritet u odnosu na efikasnost" ili deci bilo omogueno da dovedu u pitanje
ekonominost". izvravanje principa dobrobiti kada smatraju da
Isto tako, ako razmotrimo pitanja urbani- je bio pogreno primenjen ili da njihovo mi-
stikog planiranja i zatite ivotne sredine, ljenje nije uzeto u obzir.
uoiemo da obziri prema deci uopte nisu na Jo je vanije priznanje da deca imaju
dnevnom redu. Kada bismo ozbiljno shvatili osnovna graanska prava - pravo da budu saslu-
dunost navedenu u lanu 3, bilo bi neophodno ana i shvaena ozbiljno, pravo na slobodu
da povedemo rauna o implikacijama za decu izraavanja, pravo na slobodu savesti, pravo na
kada se predlae izgradnja novog puta - koje bi telesni integritet. Ako se ovi principi prihvate
implikacije po njihovo zdravlje proizale iz kao dati, oni obrazuju principijelan okvir u
zagaenja bukom i olovom, teeg pristupa igra- odnosu na koji se moe testirati koncept
litima, smanjene mobilnosti i mogunosti kre- najboljih interesa. Bez toga, prava deteta mogu
tanja unutar lokalne zajednice. Koliko se deji biti podvrgnuta linim predrasudama, nedostat-
najbolji interesi uzimaju u obzir pri izgradnji ku elje da se konflikt razrei, pomanjkanju
stambenih naselja koje vidimo svuda oko naih razmatranja deje perspektive ili, naprosto, bor-
gradova - kojima nedostaju igralita i trotoari, bi za mo, u kojoj su odrasli uvek jai.
sa opasnim peakim prelazima i tome slino. Razmotrimo odluke donesene u kontekstu
Treba obratiti panju na dve stvari. Prvo, usvajanja, to nam moe posluiti kao korisna
oigledno je da, osim Zakona o deci, koncept ilustracija. U praksi se model dobrobiti koristi
dobrobiti deteta ne postoji u naem zako- za odluivanje u pogledu trajnog smetaja dece.
nodavstvu. Dobrobit deteta nije najvanija stvar Drugaiji pristup bio bi sastavljanje skupa
u donoenju odluka irom drutva. Nema principa na osnovu prava iz Konvencije UN, to
sumnje da bi mnogi strunjaci koji rade sa bi sainjavalo okvir unutar kojeg bi se odluke
decom tvrdili, i to opravdano, da u njihovom testirale. Na primer, svako dete ima pravo na
svakodnevnom radu taj princip zauzima centra- svoj identitet, pravo na ime, dravljanstvo,
lno mesto. Ipak, zbog toga to nemaju status pravo da poznaje svoje roditelje i da se oni
graana, sama deca nisu u mogunosti da staraju o njemu, pravo na sopstvenu kulturu,
osiguraju da se njihovi interesi potuju, i stoga, jezik i veroispovest, pravo da ne bude odvojeno
bez principijelnog zakonodavnog sistema koji bi od svojih roditelja, osim ako je to neophodno u
to podrao, nema garancija da e njihovi najboljem interesu deteta, a ako je odvojeno,
interesi biti uzeti u obzir ili da e im na neki pravo da ostane sa njima u kontaktu, pravo da
nain biti nadoknaena teta. uestvuje u donoenju svih odluka i da njegovo
Drugo, pogreno je misliti da je izvr- miljenje bude ozbiljno shvaeno. Kada bi
avanje principa najboljih interesa inherentno socijalni radnici ispitivali okolnosti zahteva za
korisno za decu. Naprotiv, to moe biti moan smetaj nekog deteta, taj bi okvir pruao kohe-
instrument u rukama odraslih, koji ga mogu rentnu strukturu u odnosu na koju bi se moglo
upotrebiti za opravdavanje nekih svojih aktiv- prosuivati ta je dobrobit tog deteta. Bez toga
nosti i za nadglasavanje elja i oseanja dece. se mnoge odluke donose u ime neodreenog
Izuzetno je teko svakoj odrasloj osobi da koncepta najboljih interesa, te se ne mogu
ustanovi ta je to najbolji interes deteta. Veina proveriti niti kontrolisati. S druge strane, uko-
roditelja je bar nekada dola u konflikt sa liko bi se ti principi priznali, dete bi bilo u
partnerom u vezi sa tim ta je najbolje za prilici da ospori odluke ako smatra da njego-
njihovo dete - na primer, u pogledu svakodne- va/njena prava nisu bila sasvim uzeta u obzir ili
vnog odluivanja o tome kada je vre-me da ide potovana.
na spavanje, koliko da ostane napolju, o Poslednjih godina strunjaci koji se bave
disciplini i tako dalje. Prema tome, iako je dejom negom, advokati i policija u prilinoj
neophodno da odrasli, kojima se pridaje odgo- meri su se fokusirali na pitanja zatite i
vornost za decu ili aspekte njihovog ivota, pri dobrobiti dece. Primena principa dobrobiti
donoenju tih odluka vode rauna o dobrobiti kojom se ne ostvaruje pravo dece da uestvuju u
dece, isto tako je nuno da postoje jasni, donoenju odluka koje ih se tiu, potkopava
njihovu mogunost samoopredeljivanja. Princip onoliko koliko je neophodno za zatitu, dobrobit
dobrobiti slui da se odri strukturalna ranjivost i unapreivanje dejih prava. im dete zadobije
umesto da tei da im prui vie mogunosti da mogunost da ta prava nezavisno ostvaruje,
preuzmu kontrolu nad svojim ivotima. Na nestaje pravo roditelja da ostvaruju svoju odgo-
primer, zlostavljanje dece tokom vie godina u vornost. Tamo gde postoji konflikt, to zapravo
domu u Lesteriru (Kirkwood, 1993) i nije konflikt izmeu prava roditelja i prava
Stafordiru (Lewy & Kaahan, 1991) slikovito dece. To se moda moe prikladnije opisati kao
nam ilustruje nemo i ranjivost dece kada se ne konflikt izmeu odgovornosti odraslih da zatite
potuju ova fundamentalna graanska prava. Da dete i deje tenje za pravom na uestvovanje i
su ta strukturalna prava bila ostvarena, poten- sa-moopredeljenje, pravo da bude sasluano i
cijal za zlostavljanje dece koji potie od njihove shvaeno ozbiljno. Drugim recima, to je kon-
inherentne ranjivosti bio bi znatno umanjen. flikt izmeu, s jedne strane, dejeg prava da
Ukoliko se u naem zakonodavstvu, politici i bude zatieno i, s druge strane, dejeg prava na
praksi koja iz nje proizlazi, ne prizna da su deca izraavanje.
ljudi te da imaju prava koja se moraju potovati Ovakva konstrukcija nipoto ne otklanja
i podrati, njihova inherentna ranjivost nasta- dileme i potekoe svojstvene pokuaju reava-
vie da se uveava zbog toga to nemaju gra- nja konflikta izmeu odraslih i dece, ali
anski status. obezbeuje valjaniji okvir unutar kojeg se taj
Meutim, razlozi koji idu u prilog dejim konflikt moe razumeti. Ona takoe locira raz-
pravima nisu nesporni. Ove godine smo bili reenje konflikta kao neophodnost iznalaenja
svedoci izrazitog protivljenja ideji da deca reenja koje je za dete najbolje.
imaju prava na vei stepen uestvovanja. Argu- U poslednje vreme smo svedoci ponov-
mentuje se da nije prikladno davati prava deci, nog bunog zapoinjanja ove rasprave u pole-
ve da treba da se fokusiramo da ih nauimo da mikama vezanim za pravo osobe koja uva dete
budu odgovorna. Deca su prikazana kao da da ga sa doputenjem roditelja, udari [The
nemaju moralnost, da su van kontrole i da im Guardian, 12. februar 1994). To moe da bude
nedostaje iskustvo na koje bi se pozvala da bi dobra ilustracija pomenutog konflikta. Ako se
delotvorno uestvovala. Na tragu ratifikacije prihvati da su deca ljudi sa drutvenim i
Konvencije i povodom sprovoenja Zakona o graanskim pravima koja se mogu porediti sa
deci, poprilino se raspravljalo o ravnotei pravima odraslih, onda bi trebalo da su im data
izmeu prava roditelja i prava dece. Neki, na ista prava na telesni integritet kao i odraslima.
primer, tvrde da Zakon o deci ide suvie u Drugim recima, trebalo bi da imaju pravo, koje
pravcu promovisa-nja prava roditelja na tetu odrasli u naem drutvu uzimaju zdravo za
dejih prava. Drugi, sve glasniji lobi, tvrde da gotovo, da ih niko ne dodiruje bez njihovog
unapreivanje dejih prava ugroava prava pristanka, da ih ne zlostavlja ili povreuje.
roditelja i porodini ivot. Meutim, ova rasprava je, bez razlike, uobli-
Da bismo analizirali konflikt izmeu ena u kontekstu prava roditelja da disciplinuju
roditeljskih i dejih prava, moda bi nam dete na nain koji oni smatraju neophodnim ili
koristilo da ispitamo poreklo prava koja su u prikladnim, a ne s obzirom na pravo deteta da
pitanju. Prava roditelja, kako ih je definisao lord ga niko ne udara. Ovo pitanje je vano osmisliti
Skarmen (Scarman) u Gilik presudi, proizlaze iz s obzirom na graanska prava deteta, a ne samo
njihove odgovornosti da unapreuju dobrobit s obzirom na njegovu zatitu ili dobrobit.
deteta, pri emu ih ta odgovornost ograniava. Zatita namee dunost odraslima da postupaju
U lanu 5 Konvencije opisuju se prava i prema deci na odreeni nain, ali mnogi
odgovornosti roditelja s obzirom na obezbe- roditelji pravdaju primenu telesnog kanjavanja
ivanje odgovarajueg usmeravanja i savetova- u ime zatite deteta. Ako se argument oblikuje s
nja deteta u ostvarivanju njegovih prava na obzirom na deje pravo na telesni integritet,
nain koji je u skladu sa razvojnim mogu- pitanje poinje od deteta i postaje jasna stvar
nostima deteta. Prema tome, i Konvencija i principa. Drutveno i zakonsko odobrenje uda-
Gilik presuda nameu veoma jasna ogranienja ranja dece je jedna od najsimbolinijih indi-
u pogledu prava roditelja. Ona postoje samo kacija njihovog niskog statusa u naem drutvu,
i sve dok ne prestanemo da to odobravamo kao davanja obroka na etiri sata ka hranjenju koje
opravdano kanjavanje, nastaviemo da krimo se ravna prema zahtevima deteta, primer je
Konvenciju i da odravamo ranjivost dece doputanja detetu da odredi i kontro-lie
prema zlostavljanju odraslih. zadovoljavanje svojih potreba.
Kad su u pitanju deca, skloni smo da Odrasli ipak imaju oiglednu odgovornost
koristimo model u kojem se polazi od pretpo- u pogledu zatite i dobrobiti dece. U oblasti
stavke zatite na roenju, sa postepenim po- deje nege ta je odgovornost vezana za zahtev
makom ka samoodreivanju deteta, kako ona ili da se deluje u najboljem interesu deteta. U
on pokazuje sposobnost da donosi odluke po drugim sferama, i privatnim i javnim, ne postoji
sopstvenom pravu. Drugim recima, dete treba ak ni ogranienje u pogledu postupanja ili
da zaslui" pravo na samoodreivanje. Postoji delovanja. Ipak, ono to treba priznati jeste da
i alternativni pristup, i taj je model usvojen za deca imaju graanska prava koja moraju
odrasle u demokratskim i participativnim drut- obrazovati okvir u odnosu na koji se donose
vima - to je da poemo od pretpostavke samo- odluke i presude. Pri tome bi trebalo da
odreivanja i da je samo kada to oigledno nije prevlada pretpostavka kompetentnosti, a tamo
u najboljem interesu deteta ili kada bi to ugro- gde je ona odbaena, celokupno delovanje bi
zilo prava nekog drugog, opravdano da se trebalo testirati u odnosu na unapreivanje i
odbaci ili uskrati detetu to graansko pravo. potovanje tih prava.
Ovakvim pristupom na odraslima je teret da
opravdaju intervenisanje, umesto da se dete bori
za pravo uestvovanja u donoenju odluka koje
se tiu njegovog ivota. Svakako, to je dete
manje, vea je potreba da se intervenie. ak i u
tom sluaju postoji svedoanstvo o primeni ove
filozofije na male bebe; pomak od rutine

Poglavlje 10.
Kod kue je najbolje:
Distinkcija javno/privatno u
dejem teoretisanju o riziku i bezbednosti

Deni Harden, There's no place like home: the public/private distinction in


children's theorizing of riskand safety"
u: Childhood, Vol. 7. No. 1, 2000: 43-59.
UVOD
delokruga deje autonomije koje postavljaju
Savremeno socioloko istraivanje bavi se roditelji i zakonodavstvo tesno su povezane sa
rizikom kao drutvenom konstrukcijom (Gidd- idejom o deci kao drutvenoj grupi koja je nez-
ens, 1991). Dokazuje se da laiko teoretisanje o rela, naivna, ranjiva i opasna po samu sebe
riziku mora biti drutveno situirano i kontekst- (Pilcher, 1996). Ipak, pravi se razlika s obzirom
ualizovano s obzirom na javne diskurse i socio- na opaenu deju sposobnost da savladaju rizi-
ekonomske strukture koji oblikuju nae ivote ke, a i izmeu dece u pogledu uzrasta. Na pri-
(Green, 1997; Scott et al., 1998). To je na vie mer, Nacionalno drutvo za prevenciju okrutno-
naina relevantno za raspravu o deci i riziku. sti prema deci (National Societyfor the Pre-
Prvo, javni diskursi o deci i riziku zasnivaju se vention of Cruelty to Children, NSPCC) daje
na savremenim zapadnjakim idejama o detinj- smernice o tome u kojem se uzrastu deci mogu
stvu (Jackson & Scott, 1999). Detinjstvo se dozvoliti odreeni stepeni autonomije. Na pri-
konstruie kao doba bezazlenosti, ranjivosti i mer, primeuje se da su deca sa osam godina
zavisnosti (Jenks, 1996). Drugo, rasprava o rizi- suvie mala da idu sama u kolu [The Observer,
cima po decu fokusira se selektivno na odreene rubrika Life, 10. mart 1996).
rizike (Roberts et al., 1995). Tree, u tim dis- U ovom lanku se ispituju deje konstru-
kursima su rizici sa kojima se deca suoavaju kcije o riziku i bezbednosti u njihovom svako-
locirani uglavnom u javnoj sferi, a ne u pri- dnevnom ivotu u odnosu na dihotomiju jav-
vatnoj sferi porodice. no/privatno, lako je u okviru feministikog
Savremene kampanje organizacija za decu istraivanja bilo poprilino rasprava u pogledu
nastoje da skrenu panju na rizike sa kojima se implikacija koje distinkcija javno/privatno pred-
deca suoavaju u pogledu nasilja u porodici, a stavlja za ene (Gamarnikovv, 1983), manje su
ipak se vei deo javnog diskursa o deci i dalje poznate implikacije vezane za decu, odnosno
usredsreuje na rizike locirane u javnom ivotu. kako sama deca konstruiu svoj ivot s obzirom
Osim toga, postoji tendencija fokusiranja na na tu distinkciju.
posebne tipove rizika po decu. Prilina medijska U lanku se prvo prikazuje kontekst ovog
panja posveena je sluajevima otmice dece, prouavanja iz kojeg su izvueni prikazani po-
umiranja od droge meu decom i siledijstva, a daci. Drugo, u glavnim crtama naznaena su
manje interesovanja se pokazuje za sluajeve kljuna pitanja u raspravama vezanim za distin-
povreivanja dece u kui. Tvrdi se da se to od- kciju javno/privatno unutar sociologije, kao i
raava na zabrinutost samih roditelja kada je u primerenost tih pitanja za raspravljanje o deci i
pitanju bezbednost njihove dece. Procenjuje se riziku. Ta su pitanja, zatim, dalje istraena s
da opasnost od nepoznatih ljudi" predstavlja obzirom na podatke dobijene intervjuisanjem
najveu bojazan za 98 odsto roditelja, iako je u dece. Deca su bila promiljena u svom koncep-
Velikoj Britaniji izmeu 1984. i 1994. bilo tualizovanju rizika u javnom ivotu i naprosto
ubijeno manje od estoro dece ispod 14 godina nisu prihvatala zvanine diskurse o deci i riziku.
godinje (Moran et al., 1997). To se moe Argu-mentuje se da deca konstruiu svoja
uporediti sa otprilike 600 dece koja godinje rizina i bezbedna okruenja s obzirom na poj-
stradaju u nezgodama u kui (Harker & Moore, move privatnog, lokalnog i javnog. Pokazano je
1996). da, dok je privatna sfera porodice opisana s
Primeuje se da uestvovanje dece u obzirom na bezbednost i sigurnosti, deca
javnom ivotu nosi odreene rizike. Zato se izraavaju zabrinutost u pogledu svoje ranjivosti
smatra da to uestvovanje treba da kontroliu i u javnom ivotu. Deji prikazi takoe definiu
ograniavaju odrasli. Zatita dece obuhvata posrednu sferu izmeu privatne i javne - sferu
regulisanje njihovog uea u javnom ivotu - lokalnog, koja je identifikovana u pogledu
gde idu, s kim, na koliko dugo, iz kojih razloga. blizine kue i dobrog poznavanja mesta i ljudi.
U tom pogledu je zatita dece takoe izvor
kontrolisanja dece (Valentine, 1997a). Granice POZADINA STUDIJE
Razlikovanje izmeu javnog i privatnog
Ovaj lanak se zasniva na podacima iz primenjivali su sociolozi na vie razliitih nai-
istraivanja kojim je ispitivano kako deca i na i vie razliitih konteksta. Povlaene su dis-
roditelji izlaze na kraj sa rizicima, bezbednou tinkcije izmeu javnog i privatnog u pogledu:
i opasnou. Fokus istraivanja stavljen je na dravne administracije/trine ekonomije; ko-
rizik i strepnju zbog rizika uopte, kao i na lektivnih/individualnih interesa; porodine/tr-
njihove posledice na svakodnevni ivot dece, a ine ekonomije. Kao to primeuje Vajntraub
posebno na seksualizaciju rizika u odnosu na (Weintraub), distinkcija javno/privatno... nije
decu. U intervjuima je korien tematski vodi jedinstvena ve protejska (poprima razliite
za ispitivanje svakodnevnih bojazni i briga oblike, poput grkog boga Proteja). Sastoji se ne
dece, dejih stavova o ogranienjima koja im samo od jednog para suprotnosti ve od sloe-
postavljaju roditelji, dejim strategijama za nog skupa suprotnosti, koje se ne mogu svesti
savladavanje rizika i pregovaranje o rodite- jedna na drugu, kao to nisu ni sasvim nes-
ljskim ogranienjima. Primenjeni su i raznovr- rodne" (Weintraub, 1995, 284). Pored toga, na-
sni postupci u vidu zadataka, ukljuujui dopu- in upotrebe tih pojmova moe da varira. Rib-
njavanje reenica, mrene dijagrame i vebe ens Mekarti i Edvards (Ribbens McCarthv &
grupisanja. Edwards, 1999) ukazuju na razliite upotrebe, s
Obavljeni su individualni intervjui sa 51 jedne strane identifikovanja javnog i privatnog
detetom iz 30 porodica. Od 51 deteta, njih 34 sa posebnim fizikim prostorima, a s druge,
imala su izmeu 9 i 13 godina i u vreme inter- njihove identifikacije sa odreenim drutvenim
vjuisanja bila su u osnovnoj koli. Da bi se praksama i iskustvima. Kao to primeuje Sle-
ispitala prisutnost rizika unutar domainstva, jter (Slater, 1998), javno i privatno se posma-
intervjuisan je i stariji brat/sestra kada je to bilo traju kao razliite oblasti iskustva i vrednosti, u
mogue: 17 dece bilo je uzrasta 12-15 godina i prostornom i vremenskom smislu, koje su odvo-
u srednjoj koli u vreme intervjuisanja. U obe jene i oliene razliitim vrstama ljudi i uloga
starosne grupe bilo je podjednako devojica i (Slater, 1998, 144).
deaka. U pitanje se dovodi i stepen u kojem se
Za uzorak su odabrane jedna kola u otro razlikuje javno i privatno. Novi vidovi za-
urbanom podruju i etiri kole u ruralnim pod- poslenja, na primer, slobodne profesije, zama-
rujima u kotskoj da bi se istraila prostorna glile su razliku izmeu javne sfere radnog mesta
distribucija rizika izmeu urbanih i ruralnih i privatne sfere kue (Slater, 1998). Bek (Beck)
lokacija (Valentine, 1997b). Korienje kola za primeuje:
pravljenje uzorka omoguilo je istraivaima da Privatna sfera nije ono to izgleda da
intervjuisu decu koja su potencijalno bila meu- jeste: sfera koja je odvojena od okruenja. Ona
sobno povezana i delila zajednika lokalna je spoljna strana odnosa i odluka, okrenuta
iskustva. Deca iz ovog istraivanja potiu pre- unutra i uinjena privatnom, koje se donose
teno iz vie radnike klase i nie srednje klase i negde drugde, u televizijskim stanicama, u
sva su, osim dvoje dece, belci, to odraava obrazovnom sistemu, u firmama, na tritu rada,
etniki sastav prouavanih podruja. u sistemu saobraaja itd., uz veliku dozu neoba-
Iako se uoava da deca ne predstavljaju ziranja na privatno-biografske posledice" (Beck,
homogenu drutvenu grupu i da njihova iskus- 2001). Tvrdi se da postoji jedna posredna sfera
tva i stavovi variraju, centar interesovanja ovog izmeu javne i privatne. Ribens Mekarti i Ed-
lanka nije izvoenje sistematskog poreenja vards (1999) ukazuju na druenje" kao sferu
zasnovanog na strukturalnim razlikama. Umesto potpore izmeu drave i pojedinca dajui pri-
toga, panja je usmerena na to da se istaknu mer prijateljstva. Slino tome, Hanter (Hunter,
znaajne take koje razlikuju decu na osnovu 1995) uverava da izmeu javne i privatne sfere
uzrasta, roda i mesta boravka. postoji malograanski drutveni poredak", koji
se odnosi na komunalno i lokalno.
DISTINKCIJA JAVNO/PRIVATNO Distinkcija javno/privatno sutinska je za
I RIZIK teoretisanje o riziku, s obzirom na fizike pros-
tore kao i naine doivljavanja. Pre svega, Gof-
man (Goffman, 1971, 385) ukazuje na sve veu elementi izbora, odgovornosti i promiljanja
ranjivost koja se dovodi u vezu sa javnim ivo- koji se pripisuju odraslima u pogledu rizika.
tom. Gofman je razvio koncept Umwelt (okru-
enje, sredina, okolina) radi ukazivanja na
sferu oko individue unutar koje se nalaze
potencijalni izvori uzbune" (Goffman, 1971,
297). Gofman konceptualizuje Umwelt prevas-
hodno u prostornom smislu. Zaista, on ukazuje RAZUMEVAIMJE DEJEG
na kritino rastojanje" oko individue u kojem TEORETISAIMJA O RIZIKU I
se moe osetiti poziv na uzbunu (Goffman, BEZBEDIMOSTI
1971:299). On primeuje strukture Umwelta,
aspekte naeg svakodnevnog ivota koji mogu Podaci iz ovog istraivanja pokazuju da
izazvati uzbunu - ureen okvir koji se odnosi na su deji Umwelten kompleksni i uslovljeni
sigurnost povezanu sa unutranjim, ograenim mnogim razliitim, ali meusobno povezanim
prostorima; skrovite putanje i take pristupa iniocima, koji obuhvataju prostor, vreme, ljude
koje se tiu prostornih taaka ranjivosti i dru- i ponaanje. Zajednika nit koja povezuje te
tvena mrea koja se tie nae brige za druge razliite strukture je eksternalizacija rizika i
ljude u javnim prostorima (Goffman, 1971, 335- dovoenje u vezu javnog ivota, dece i rizika. U
337). odeljcima koji slede dalje su istraeni naini na
Drugo, raspravljanje o riziku i strepnji zb- koje deca definiu odreene prostore i svoj
og rizika usredsreeno je na individualnost i ko- doivljaj tih prostora s obzirom na rizik i
lektivnost. Gidens (Giddens) obrazlae da, iako bezbednost. Pri tome emo se takoe pozabaviti
javne rasprave mogu oblikovati strepnje zbog time u kojoj se meri deca uputaju u promi-
rizika, mi se sa tom neizvesnou hvatamo u ljeno praenje rizika.
kotac kao individue, pri emu sredinje mesto
zauzima individualno promiljeno praenje
rizika. DOM KAO SIGURNA LUKA
Stvar je u tome... ne da je svakodnevni Idealizovanje privatne sfere porodice cen-
ivot inherentno riziniji nego to je to bio u tralno je obeleje modernosti (Slater, 1998).
prethodnim epohama. Pre je u pitanju to da je, u Kljuni element toga idealizovanja je segre-
uslovima modernosti, za nestrune aktere, kao i gacija dece i detinjstva u privatnu sferu: poro-
za eksperte u odreenim oblastima, razmiljanje dica se smatra mestom prikladnim za podizanje
s obzirom na rizik i procenjivanje rizika manje- dece, ime se olakava njihova zatita, fizika i
vie stalno prisutan zadatak, delimino nepro- moralna, od spoljanjeg sveta. To se odraava
cenljive prirode" (Giddens, 1991: 123-124). na deje konstruisanje rizika i bezbednosti. Hud
Uprkos tome, kritikuje se znaaj koji je se i saradnici (Hood et al., 1996) ispitivali su
pridaje individualnom promiljanju pri razume- pregovore izmeu dece i roditelja u vezi sa pita-
vanju rizika i strepnji zbog rizika. Furlong i njima rizika i bezbednosti u kui. Uvideli su da
Kartmel (Furlong & Cartmel) uveravaju da je i deca i roditelji imaju sklonost ka eksternalizo-
individualizacija, iako istovremeno i realna i vanju rizika, odnosno rizik je lociran kao da se
retorika odlika kasne modernosti, obuzdana nalazi van kue. U naem istraivanju veoma
protivdejstvenim pritiscima na standardizaciju i mali broj intervjuisane dece spomenuo je rizik u
individualno odluivanje odigrava se unutar kui. Zaista, mnogi su oznaili svoju porodicu i
konteksta drutva koje karakteri-e meusobna kuu kao bezbedne. Na primer, u vebi dopu-
zavisnost" (Furlong & Cartmel, 1997, 113). njavanja reenice jedna devojica je napisala:
Pored toga, moe se dovesti u pitanje, u odnosu Oseam se bezbedno kada uvee sedim u kui
na decu, da li se svi pojedinci smatraju podjed- pored vatre sa svojom porodicom" (Dil, 10); to
nako promiljenim. Javne debate o riziku retko je slika koja prikazuje oseanja vezana za sigur-
kada obuhvataju miljenja same dece. Umesto nost koju, kako se misli, porodica reprezentuje.
toga, rizike po decu definiu i njima upravljaju Privatni fiziki prostor kue je vaan ele-
odrasli u ime dece. Izgleda da se deci uskrauju ment da se kua dovede u vezu sa bezbednou.
Gofman obrazlae da zidovi, plafon i pod slue izabrali da to ne obelodane u intervjuima.
za postavljanje spoljanjih granica okruenja, uz Iako bi stvarni fiziki prostor kue mogao
pretpostavku da su te barijere dovoljno vrste da biti naruen sferom javnog, moda je najoi-
dre podalje stvari koje su potencijalni izvor gledniji nain na koji spoljanji svet prodire u
uzbune. One uspostavljaju 'unutranjost' i 'spo- sferu privatnog putem medija, naroito tele-
ljanjost'" (Goffman, 1971, 334). Dakle, fiziki vizije. Ve poprilino dugo traje akademska i
prostor kue omoguava kontrolu nad svima javna rasprava u vezi sa uinkom koji gledanje
koji tu stanuju i koji stupaju u taj prostor. neprikladnog" sadraja na televiziji moe imati
Ta kontrola, meutim, moe biti istisnuta na decu (Buckingham, 1994). Taj diskurs o rizi-
kroz izvesne take pristupa" (Goffman, 1971, ku pojavljuje se u dejim prikazima. Gledanje
336). lako su deca bila sklona da opisuju kuu programa koji sadre nasilje opisano je kao opa-
kao bezbednu, ona su takoe pokazala zabri- sno za razvoj dece. Jedan deak je primetio da
nutost da bi ta bezbednost mogla biti naruena. takvi programi mogu kod dece izazvati none
Ja i Karolina smo svake subote ujutro more i mogu takoe uticati na njihov razvoj
pretravale u piamama da gledamo TV. Mrzelo tako da postanu prilino opasni kada porastu"
nas je da se oblaimo, a mama bi samo trknula (Luis, 10).
do prodavnice iza oka. Oseale bismo se tako Deca su pravila razliku izmeu razliitih
nesigurno. Ne otvaramo vrata, samo sedimo uzrasta s obzirom na sposobnost dece da podne-
tako i svaki put kad ujemo da se neto poma- su psovanje ili nasilje na televiziji, a da to na
kne na ljunku, recimo ptica ili tako neto, od- njih ne utie (Kellev et al., 1999):
mah uh, oh! (Kristina, 12). - Pa sa 12 se ne uplai tako lako. A sa 9 i
Prema dejim prikazima, izgleda da je 10 ima, kao, none more mesecima ako vidi
esto taj doivljaj nesigurnosti najsnaniji nou, neto kao da nekoga ubijaju ili da udovita
to je opisao jedan deak: izlaze iz neije glave. Ja sam u fazonu 'o ne'.
Pa, iz nekih razloga plaim se samo nou Posle toga ne moe da spava (Karolina, 10).
i tada mi se uvek ini da neko moe provaliti po Starija deca su esto sebe stavljala nasu-
noi i, kao, ubiti me ili ta god. Tek ti, kao, prot svog mlaeg brata/sestre:
rasturiti kuu ili tako neto" (Vil, 11). - Ali film nije stvaran, on je kobajagi.
Bezbednost i sigurnost, koje su deca Sada kad sam starija, znam ta je stvarno, a ta
vezivala za boravak u kui, odraava njihovo ba i nije, pa zapravo i nije tako strano. Alj
uverenje da su ljudi unutar kue poznati poro- Dil misli da je sve to je na TV-u... ona misli,
dica i prijatelji - te da su bezbedni. Jedan deak o, to svi rade, i zato je u fazonu, zato ne bih
je objasnio da se osea bezbedno u svojoj kui mogla i ja? (Denet, 15).
zato to tu nema nikog neobinog" (Oven, 10). Ipak, deji prikazi nisu naprosto reprodu-
Mada se argumentuje da esto pokuavamo da kovali razvojnu teoriju svojstvenu ovom diskur-
pobegnemo" od rutine, poznatih i oekivanih su. Umesto toga, deca su konstruisala sopstvene
staza naeg svakodnevnog ivota (Cohen & diskurse o riziku na osnovu svojih linih oso-
Tavlor, 1992), poznato i blisko se takoe bina. Deca su u vie sluajeva ukazivala na
dovode u vezu sa bezbednou. U privatnoj sfe- takve karakteristike, kao to su razumnost, zre-
ri porodice deca znaju sve ljude koji ih okruuju lost ili odgovornost, kao na kljuni inilac u
i kako se oni ponaaju, a poznaju i mesto, bilo njihovom procenjivanju rizika. Kao rezultat
svoju kuu bilo kuu svojih drugova. Meutim, toga, esto su pravljene distinkcije izmeu ono-
kako tvrdi il (Cheal, 1991), ba ta privatnost i ga to se smatra rizinim za decu uopte i onoga
zatvoreni prostor kue i porodice koje ova deca to dete smatra da je rizino za njega/nju lino:
povezuju sa sigurnou moe sluiti prikrivanju Ne bih to uradila zato to sam prilino, suvie
porodinog nasilja (Cheal, 1991, 82). lako se sam pametna da bih to uradila, da odem i
stvarnost porodinog ivota mnoge dece veoma uzmem drogu zato to to neko na TV-u radi.
razlikuje od slike koja je ovde prikazana, deca u Pretpostavljam da neki ljudi to urade" (Dil,
naem istraivanju su konstruisala svoje pejzae 10).
rizika oko sopstvenog doivljaja sigurnosti. Ako Pri rasuivanju o tome ta je prikladno da
je njihov dom i bio rizian i nesiguran, oni su gledaju, deca su takoe pravila razliku izmeu
nasilnog i seksualnog sadraja. Mnogi od njih drugove" (eril, 9). Deje konstruisanje rizika i
su istakli da su psovanje i nasilje deo njihovog bezbednosti je, u izvesnom pogledu, zavisilo od
svakodnevnog ivota, ali ne i seks. Jednog udaljenosti od kue:
deaka smo pitali ta je, po njegovom miljenju, - Jer, to si dalje, sve je, kao, vie stvari
loije za decu da gledaju: koje ti se mogu desiti, kao, na putu... Ali ako si
- Moe da bude strano da ima runih u kraju, tu negde u bloku i neko te povredi,
reci, ali ne bih mogao da gledam nita sa puno moe prosto da ode do svoje kue. Ali ako si
seksa i golotinje. To je, kao, malo previe. Pa, negde daleko, tu ne bi znao mnogo ljudi (Nil,
mislim, ta je zabavno u tome da se gledaju dve 13).
osobe kako se svlae i vode ljubav? Pre bih Ali, lokalno se odnosi i na ljude koji ive
gledao 5 minuta horora nego sat vremena toga u toj posrednoj sferi. Hanter (Hunter, 1995: 216)
(Tim, 13). opisuje posrednu sferu izmeu javne i privatne
Deca su definisala opasnost od televizije s kao kvalitativno razliitu od javnog ureenja.
obzirom na ono to je relevantno za njihov To nije svet nepoznatih graana. Ovo se moe
ivot. Pravila su razliku izmeu sebe i druge videti iz komentara jedne devojice u vezi sa
dece u pogledu godina i karaktera, i razlikovala brigom njene majke za njenu bezbednost: Pa,
su razliite vidove rizika s obzirom na sopstve- ona se ne brine mnogo jer zna da mogu nekako
na iskustva. da se staram o sebi u ovom kraju jer znam puno
Pretresanje cfejih stavova o opasnosti od ljudi naokolo" (Pem, 10). To je bilo
televizije ilustruje nain na koji se sfera javnog najuoljivije kod dece iz ruralnih podruja, jer
moe nametnuti privatnoj sferi porodice. Kao se selo u izvesnom smislu doivljava kao
to primeuju Hud i saradnici, granice privat- proirena porodica ili zajednica ljudi koji paze
nog i javnog se tako prelaze ka unutra; spolja- jedni na druge: Pa to je, kao, nikad ne zna ta
nje opasnosti dospevaju u kuu i treba ih kon- se deava dole u gradu i tako to. A na selu, kao,
trolisati, savladati i, sve u svemu, stupiti u in- svi te nekako dre na oku, ali ne i u gradu"
terakciju sa njima" (Hood et al., 1996, 106). (Stiv, 11). Meutim, jedna devojica je opisala
Uprkos ovom prepoznavanju javnih rizika u pri- kako takvo motrenje moe biti i ograniavajue:
vatnoj sferi, deji izvetaji pokazuju da ona pri- - Naroito poto radim u prodavnici, a
vatnu sferu porodice preteno dovode u vezu sa moja mama radi u selu, i svi znaju ko sam. Tako
sigurnou. Pored toga to su locirani u javnoj ako me neko vidi da idem ulicom sa nekim ko
sferi, smatra se da rizici postoje spolja", nasu- pui, do moje mame e doi informacija da ja
prot unutranjosti" kue. puim. iako ne puim (Seli, 15).
Ipak, lokalna sfera se ne povezuje sa istim
stepenom bezbednosti kao privatna sfera kue.
IZMEU JAVNE I PRIVATNE: Uvekje bilo nekih lokalnih podruja koja su
LOKALNA SFERA deca opisivala kao rizina: Pa pruga nije tako
sigurna kao park jer nekad neki udni ljudi idu
Za razliku od kue, deca su esto odre- tamo" (Liam, 10). Osim toga, lokalna sfera nije
ivala javni prostor s obzirom na rizik. Ipak, fiziki ograniena na isti nain i otuda je
deca su pravila razliku izmeu susedstva i pro- izloenija opasnostima iz javne sfere. Bezbed-
stora izvan granica njihove ulice/sela/mree nost koja se dovodi u vezu sa lokalnim obla-
kua drugova. Na taj nain deca su oznaila stima, kao to su parkovi, prema tome je nesi-
posrednu, lokalnu" sferu izmeu javne j priv- gurna za decu. Odreeni incidenti mogu prome-
atne. Upravo u toj sferi su deca svih uzrasta pro- niti deji doivljaj lokalnog podruja. To je
vodila najvei deo svog vremena i, kao rezultat oigledno iz prie koju nam je isprialo ne-
toga, ta mesta i ti ljudi su im postali poznati i koliko dece iz jednog kraja, o oveku za kojeg
bliski. se govorilo da je uznemiravao decu u lokalnom
Lokalno se delimicno odnosilo na podru- parku:
je u neposrednoj blizini kue: Jer ovo je stvar- - U Grin park mora da ide sa nekim
no malo mesto pa gde god da poem... ne mo- odraslim... Jer je tamo jednog deka iz moje
ram da se puno udaljavam da bih videia svoje kole neko podigao i spustio mu pantalone Tako
mi sada nije dozvoljeno da tamo idem bez predstave rizinog okruenja dovode u vezu sa
nekog odraslon dok ga ne uhvate (Dim, 9). odreenim izgledom stambenog naselja:
Uz to, mlaa deca su prikazivala da - Pogleda niz ulicu i shvati da moda
bezbednost tog parka zavisi od doba dana. Dok ipak ne eli da ide tamo, i to samo na osnovu
je preko dana igralite puno dece, uvee tu toga kako izgleda, recimo stambeni blok, pa
dolaze tinejderi: Jer, kao, svi tinejderi i takvi, pomisli kako izgleda pomalo grubo. Zato ja ne
svi oni idu tamo da piju i da se drogiraju, i tako idem na takva mesta, jer ako mene pitate, tako
to" (Stiv, 11). To je, iz deje perspektive, sam trai nevolju (Pol, 14).
promenilo prirodu tog okruenja - od bezbedne Najnaglaenije je bilo deje ispoljavanje
do rizine. zabrinutosti vezano za ljude iz njihove blizine u
Deji pejzai rizika iskonstruisali su javnom ivotu. Javni prostor sainjavaju tela
lokalnu sferu na osnovu blizine kue, pozna- unutar njega (Sennett, 1994, 370); u dejim
vanja i bliskosti sa okolinom i ljudima, u okviru prikazima izgleda da je javni ivot opasan zbog
koje su imali oseaj relativne bezbednosti. To je ljudi, tela unutar njega. Mi egzistiramo u drut-
veoma odudaralo od njihovih stavova u odnosu venom svetu esto okrueni drugim ljudima. Da
na javnu sferu. bismo funkcionisali, moramo verovati da ti ljudi
ne nameravaju da nam nakode (Goffman,
1971, 384). Pa ipak, poverenje se esto prika-
DECA I RIZIK U JAVNOJ SFERI zuje kao opasna osobina kod dece zato to se
ona smatraju inherentno ranjivom grupom (Ja-
Predstave detinjstva kao doba ranjivosti, ckson & Scott, 1999). Zaista, s obzirom na to da
zavisnosti i nesposobnosti uticale su na obliko- se naglasak u obrazovanju dece o bezbednosti
vanje identiteta dece u javnom ivotu. Deca su stavlja na nepoznate ljude, nije udno da su
opisivala oseaj nezatienosti u javnom ivotu deca bila obazriva u odnosu na druge ljude u
u vezi sa njihovom zabrinutou u pogledu javnom prostoru. Jedan deak je ispriao ta ga
nepoznatih prostora i ljudi. plai: Drugi ljudi i sve to ne poznajem... kada
Mnoga deca su opisala svoja strahovanja hodam ulicom i neko me tek tako pogleda i ja
vezana za mogunost da se izgube. To je bilo pomislim 'zato li me gleda?' i sve tako" (Dru,
najoiglednije kada su mlaa deca govorila o 10).
mogunosti da po prvi put odu u centar grada sa Uprkos tome to su esto bila okruena
drutvom. esto su prikazivala trni centar drugima, deca su esto ukazivala da je prisustvo
zatvorenog tipa van grada kao jedan korak ka poznatih ljudi jedan vid zatite i osnovni nain
tom cilju, lako se moglo oekivati da e gradska savladavanja rizika. Jedna devojica je, disku-
deca, s obzirom na to da su navikla na ivot u tujui o opasnosti od seksualnog napada, pri-
gradu, pokazati vie samopouzdanja u vezi sa metila:
tim pitanjem, ona su zapravo izrazila istu zabri- - U stvari, skoro sva deca kojima se to do-
nutost kao i seoska deca. Prema tome, izgleda godilo, oni su bili uvek, kao, sami, ili ih je bilo
da su iskustva dece bila vrsto situirana u pri- tek nekolicina. Mislim, kad idemo u diskoteku
vatnim i lokalnim sferama i da je izlaenje iz idemo u velikoj grupi i ne izlaemo se opasnosti
njih bilo istovremeno i izazovno i zastraujue. tako to idemo po dvoje ili troje (Keri, 13).
Starija deca, koja su imala vie pristupa Valentajn (Valentine, 1997a) uoila je da
javnom ivotu, diskutovala su o nainima na naroito devojice stiu oseaj samopouzdanja i
koje su procenjivala javni prostor s obzirom na zatienosti kada imaju podrku drugova. Me-
rizik i bezbednost. Jedan deak je opisao kako utim, u istraivanju smo otkrili da su i deaci i
je on odreivao da je neko podruje rizino: devojice primetili da postoji rizik kad si sam"
Svuda izlomljeno staklo, to ti uglavnom da u javnom prostoru. Razlozi njihove zabrinutosti
neku sliku o tom mestu, pretpostavljam i zidovi su varirali - dok je za deake podrka drugova
skroz iarani sprejom" (Piter, 13). Fizika svoj- bila potrebna u sluaju tue, devojice su je
stva, esto dovoena u vezu sa rizinim pros- smatrale zatitom od seksualnih napada.
torima, bila su zasnivana na klasnim razlikama. Deca se ue kome da veruju, a kome ne,
Na primer, postojala je tendencija da se vizuelne naroito putem vaspitanja o opasnosti od nepo-
znatih". To vaspitanje je analizirano kao deo - Odrasli su pametniji. Tinejderi samo
ovog istraivanja i uoeno je da ono ima idu naokolo sa noevima i drogama i unitavaju
tendenciju pojaavanja dihotomije javno/priva- stvari (Karolina, 10).
tno u odnosu na rizik - nepoznati su oni koji se - Mladi, zna, oni petnaestogodinjaci koji
muvaju po parkovima, voze du ulica u kojima te stalno neto uznemiravaju, mislim da su oni
se igraju deca, vrebaju iza kolskih kapija. Ne- tip ljudi koji bi trebalo da te zabrinjava... kad
poznati ljudi se, po definiciji, nalaze u javnim, a bih video dva, recimo petnaestogodinjaka ili
ne u privatnim prostorima. Zaista, veliki broj esnaestogodinjaka koji, zna, idu ulicom, vie
dece je izrazio zabrinutost da ih mogu odvesti" bih se zabrinuo nego zbog dva etrdesetpeto-
nepoznate osobe jer su deca: godinjaka (Deren, 15).
Pa verovatno e nepoznata osoba pre Deca svih uzrasta su govorila o tinej-
pokupiti dete nego nekog odraslog zato to... derima po parkovima koji se drogiraju, previe
neko odrastao nee naii i pokupiti drugog piju i muvaju se naokolo. Moda je vea vero-
odraslog i rei mu 'hej, ti ide sa mnom'" vatnoa da e tinejderi, a ne mlaa deca,
(Rebeka, 11). Takvim vidom obrazovanja o dovesti u pitanje monopol odraslih na kori-
bezbednosti deca stiu standardi-zovana znanja enje javnog prostora (Percy-Smith, 1998), i
pomou kojih se mogu snai u javnom ivotu, deca su njihovo prisustvo doivljavala preteim.
lako su deca ponavljala zvanini diskurs o nepo- Jedna devojica je opisala kako se oseala u
znatima u svojim prikazima, na primer, ne autobusu u prisustvu tinejdera:
razgovaraj sa nepoznatima", u intervjuima je -Ja i Rebeka smo, kao, sedele na istom se-
bilo oigledno da su mnogi od njih taj diskurs ditu i samo smo tako sedele jer su oni, oni su,
protumaili na svoj nain. Veliki broj dece je kao, svi bili pijani pozadi i pevali su i sve tako, i
prikazao sopstvenu procenu odreenih situacija to je bilo stvarno stravino. Plaile smo se da
u koje su bili upleteni nepoznati". Oni su bili progovorimo ili bilo ta drugo (Rozmari, 10).
svesni da se naziv nepoznati" odnosi skoro na Starija deca, sami tinejderi, imali su
svakoga u javnom ivotu, i stoga je pravilo ne pomeana oseanja o ovom pitanju, lako su i
razgovaraj sa nepoznatima" doivljeno kao oni, kao i mlaa deca, izraavali zabrinutost u
problematino u interakcijskom smislu: vezi sa svojim vrnjacima, oni su takoe disku-
- Recimo, ljudi u radnji, oni su nepoznati, tovali o svojim iskustvima tinejdera, o tome da
a moda treba da ih neto pita. I ti si isto tako ih drugi vide kao izvor pretnje:
nepoznat drugim ljudima i moe se desiti da - Ja mislim da sam ja prilino bezopasna
upita nekoga da ti pokae put i da taj neko osoba, samo odajem takav utisak, znate, veliki, i
pomisli to isto za tebe (Amanda, 11). jo tinejder. To je samo, to je stvar stereotipa,
- Ako vidim da je neko u nevolji, recimo ljudi me samo vide i kau: o, on je opasan, on je
da je ispao iz invalidskih kolica... tada bih zast- tinejder i spreman je na sve (Deren, 15).
ao i pomogao mu. Ali ne bih stao da pomognem Deje opisivanje njihove ranjivosti i
oveku koji pokuava da napumpa gumu ili nedostatka poverenja prema nepoznatima, to je
nekome ko pere kola (Piter, 13). posledica toga - i prema odraslima i prema deci
Mada decu ue da ne veruju nepoznatim - odnosilo se na njihove percepcije i doivljaje
osobama, takoe ih ue da postoje bezbedni sopstvenog tela u javnom prostoru. Javni pros-
nepoznati", te da su opasnosti neizve-sne. Deji tor je osmiljen prevashodno za odrasle, zbog
prikazi pokazuju da su ona bez sumnje donosila ega fizika veliina dece oteava njihovo ue-
svoj sud o nepoznatima na osnovu kriterijuma u stvovanje u javnom ivotu. To, opet, pojaava
koje spadaju njihov izgled; njihov rod; njihovo oseaj da je javni prostor - prostor odraslih.
dranje i ponaanje; vrsta pitanja koja postav- Zaista, veliki broj mlae dece opisao je sebe ka-
ljaju i njihova relativna ranjivost. ko su u opasnosti u javnim prostorima zbog
Pored toga, iz intervjua je oigledno da su svoje fizike veliine:
deca, iako su mnoga izrazila zabrinutost u pog- - Jer kao odrasli, ako je pored tebe neko
ledu nepoznatih", esto izvetavala da su upra- od odraslih, jer oni imaju vie ansi kada se
vo starija deca ili tinejderi, a ne odrasli nepo- potuku sa nekim jer su veliki. Dok god si sa oko
znati ljudi, izvor rizika: sedam svojih drugova, to ti doe na isto kao
neko odrastao (Tom, 12). je u pitanju to da uimo da osetimo opasnost i
Neka deca su takoe opisivala fizike raz- kako da s tim izaemo na kraj. Mi ne upo-
like izmeu deaka i devojica koje ine da znajemo toliko svet oko nas", koliko posta-
devojice izgledaju ranjivije: Devojice su jemo iskusni i uveba-ni u hvatanju u kotac s
fiziki slabije od deaka. A deaci, ene uglav- njim" (Goffman, 1971: 294). Ipak, mera u kojoj
nom ne prilaze deacima, i deaci su pomalo se deca uputaju u taj proces postajanja iskus-
obazrivi" (Rebeka, 11). Izvesni rizici su pone- nima i uvebanima" u hvatanju u kotac sa
kad takoe smatrani kao rodno odreeni. Deak javnim ivotom odreena je njihovim podre-
koji je priao o seksualnoj opasnosti objasnio je enim poloajem u odnosima odrasli - deca.
zato on nije zabrinut zbog toga:
- Mislim da me to ne brine stvarno...
devojice se verovatno neto vie brinu o tome. GRANICE UESTVOVANJA DECE U
Kao, OK si sa mukarcima, osim ako im se JAVNOM IVOTU
sviaju deaci. Ali teko da e, kao, ene kre-
nuti da trae de-ake tinejdere ili ta god. U svojoj studiji Kahil iznosi argumente u
Verovatnije je da e mukarci traiti privlane prilog tome da je ,,poznata pria o istoriji de-
devojice (Don, 13). tinjstva u zapadnim drutvima povest odvajanja
Iako su deca bila svesna svoje telesnosti u mladih zbog toga to sve vei broj starijih
javnim prostorima ona su takoe diskutovala o smatra da je to za dobro mladih" (Cahill, 1990:
svojoj ranjivosti u vezi sa svojim nedostatkom 392). Zaista, javni prostor postaje odreen kao
znanja i/ili iskustva. Deca su bila sklona da sebe prostor odraslih u kojem se deca posmatraju ili
opisuju kao manje upuene i stoga manje kom- kao da su u opasnosti ili kao da su sama izvor
petentne u javnom ivotu od odraslih: opasnosti (Valentine, 1996). Deje uestvovanje
- Jer ponekad roditelji mogu izgledati u javnom prostoru kontrolie se i ograniava na
pomalo nepravedni prema tebi, ali oni su obino vie naina. Prvo, postoje formalna, esto
u pravu. Recimo, oni mogu da ti kau da ne bi zakonska ogranienja u pogledu toga gde je deci
trebalo da izae i neto uradi, i onda bi ti, doputeno da se kreu.
onda bi ti verovatno trebalo to i da uradi jer su Najekstremniji primer za to je interesova-
oni obino u pravu zato to oni znaju. Jer oni su, nje koje su britanska vlada i policija pokazale za
kao, obino stariji, pa pretpostavljam da vie primenu policijskog asa na decu u SAD
znaju o tome (Dozi, 12). (Drakeford & Butler, 1998). Policijski as za
Izgleda da su deca dovodila u direktnu decu ispod 16 godina sproveden je u probnom
vezu znanje i savladavanje rizika. Tako su razli- periodu izmeu oktobra 1997. i aprila 1998. u
ite vidove znanja o rizicima smatrala priklad- Hamiltonu u kotskoj, kojim je pristup dece u
nima za odreene uzraste: javni prostor zakonski ogranien. Komentari-
- Pa jo nas nisu uili o tome jer se o ui policijski as u Hamiltonu, policijski
drogama pria u srednjoj koli. U osnovnoj ko- narednik je izjavio:
li ui sve deje stvari, a u srednjoj koli sve o - Ovo nije sluaj nametanja sile zakona. U
drogama... Jer bi inae mlaa deca mogla poeti pitanju je upozoravanje ljudi na opasnosti sa ko-
da ih uzimaju. A starija deca su pametnija pa to jima se deca suoavaju. Deca su izloena opas-
nee uraditi... Jer oni ue sve pametne stvari, nosti od preprodavaa droge i pedofila, a u ne-
kao ta da rade u poaru i tako to. Mi radimo kim oblastima ljudi se ale da ih mladii ugro-
samo projekte kao vikinzi" (Dim, 9). avaju i uznemiravaju. Pobuda je bezbednost
Prema tome, na osnovu nekih dejih pri- dece i dobro ele zajednice, i to ne smemo izgu-
kaza, ini se da znanje u izvesnoj meri nado- biti iz vida (The Observer", 12. april 1998).
knauje potrebu za uenjem putem iskustva. To Drugo, postoje roditeljska ogranienja u
se odnosi na korelaciju koju su deca povukla pogledu uestvovanja dece u javnom ivotu i
izmeu rizika i nepoznatog i korelaciju pristupa njemu (Hood et al., 1996). Granice
nepoznatog sa rizikom i opasnou. Meutim, koje postavljaju roditelji ograniavaju iskustva
kao to obrazlae Gofman, svakodnevni ivot se dece u pogledu toga ko, ta, gde, kada i zato
ne proivljava u stanju neprestane strepnje, pre deca uestvuju u javnom ivotu. esto su ta
ogranienja zasnovana na pretpostavkama da opisala svoju strategiju da bi ula da gleda film
deci nedostaju sposobnosti za savladavanje rizi- za koji je minimalni uzrast bilo 15 godina:
ka kojim bi se zatitila, lako je ta pretpostavka - Prilino sam sitna i nisam, ne izgledam
dovedena u pitanje (Hutchbv & Moran-EI-lis, stvarno kao da imam 15 godina. Zato su mi dru-
1997), pretpostavljeni deji nedostatak kompe- govi rekli, sve to treba da uradi je samo da se
tencije je uprkos tome uticajan u oblikovanju puno naminka i da se ponaa kao da ti je 15
roditeljskih ogranienja u pogledu uestvovanja godina i kada ulazi, kada, kao, prolazi pored
dece u javnom ivotu (Valentine, 1997a). Na tih ljudi, samo se pravi kao da se saginje jer ti
primer, savet za bezbednost na putu u Lidsu je kao, neto ispalo, i oni e misliti da se samo
(Leeds), daje na znanje: saginje... Pitala sam svoj drugaricu: Kako se
Deca SVIH uzrasta su nezrela, ponaa kad ima 15 godina?", a ona mi je rekla
impulsivna, nepredvidiva, nedostaju im vetine i Pa, samo se ne smeje puno, recimo, kada neko
iskustvo, nisu sposobna da procene brzinu i neto kae, ne smeje se sve vreme. Ne grize
udaljenost, ne rade uvek ono to im se kae... nokte", jer ja stalno grizem nokte... Pokuala
Ma koliko razumno vae dete izgledalo, ak i sa sam da uem unutra i da hodam to usprav-
15 on ili ona je jo uvek dete" (Hillmanetal., ljenije, jer ljudi nekad misle da izgleda starije
1990). ako si vii... Nosila sam cipele sa visokim
Tree, postoje ogranienja u pogledu tiklama i pokuavala sam da izgledam via
ponaanja dece u javnim prostorima. Oekuje se (Dozi, 12).
da su mala deca u pratnji odraslih, u toj Tieri da Na slian nain deca su aktivno prego-
decu koja su sama odrasli esto pitaju gde su im varala o tim granicama sa svojim roditeljima.
roditelji (Cahill, 1990). Mogue je da su Deca su primenjivala vie razliitih strategija u
tinejderi grupa koju najee kri-tikuju zbog neposrednim i posrednim vidovima pregovara-
njihovog ponaanja u javnom prostoru, i, nja: laganje; uskraivanje informacija svojim
muvanje naokolo" se najprimetnije doivljava roditeljima; krenje pravila; tajno dogovaranje
kao pretnja drutvenom redu (Cahill, 1990). sa sestrama/braom radi obmanjivanja rodite-
Najzad, mnoge javne pogodnosti su podeene z a lja; upornost u moljenju roditelja; mrzovolja
upotrebu odraslih s obzirom na njihovu fiziku prema roditeljima; dobijanje prava za izlazak
veliinu, na prj. mer, visina javnih govornica pokazivanjem svoje odgovornosti; okretanje
(Cahill, 1990). jednog roditelja protiv drugog.
Uprkos tome, deca ne prihvataju naprosto lako su uoene male razlike meu decom
ograniavanja njihovog uea u javnom ivotu. u pogledu korienih strategija, ono na ta su te
Neka deca su kritikovala formalna ogranienja: strategije bile usmerene esto se razlikovalo. Na
Jer smo mali i nije nam dozvoljeno da idemo u primer, dok je Dil (10) opisala kako je
radnje bez odraslih, a to ba nervira. Mora da prekrila pravilo time to je gledala program na
bude u pratnji odraslih u veini radnji... To je televiziji u svojoj sobi iako joj je reeno da to
pomalo dosadno" (Holi, 10). Druga su se alila ne radi, Sali (15) je ispriala kako je pila alko-
na ogranienja njihovog uestvovanja koja im holna pia sa svojim drutvom. Osim toga,
namee njihova manja fizika veliina: starija deca su moda bila vetija u umeu
- Volim bioskop, jedino to mrzim u vezi pregovaranja sa svojim roditeljima:
sa tim, ima samo dve stvari koje mi se ne svi- - Jer sam se ranije, u poetku, ulagivala i
aju kod bioskopa, to je sedite, i to su ljudi. radila svata, ali sam onda shvatila da oni to, u
Mislim, ako su visoki, a ja idem u esti razred stvari, znaju. Tako sada kaem: u redu, ako to
osnovne kole i dosta sam mali, prilino sam hoe, onda u redu. A onda ih ponovo pitam i ne
mali za svoje godine, a obino neko odrastao sa padam u vatru... i onda oni na kraju kau da
nekim mlaim, oni obino sednu ispred mene i mogu to da uradim (Sali, 15).
obino ja moram da promenim sedite (Luis, Takve strategije ne samo da demonstriraju
10). deje razumevanje porodice i svog mesta unutar
Pored toga, deca koriste razne strategije nje, ve pokazuju i njihovu kompetentnost u
za izigravanje zakonskih i roditeljskih ograni- procenjivanju i savladavanju izvesnih rizika.
enja. Jedna dvanaestogodinja devojica je Ipak, Keli i saradnici (Kellev et al., 1997) uoili
su da je vea verovatnoa da e se deca uspro-
tiviti roditeljskom ograniavanju njihovih aktiv- ZAKLJUAK
nosti kada nije oigledna povezanost izmeu tih
ogranienja i zatite. To je bilo jasno i u naem Teoretisanje dece o riziku, bezbednosti i
istraivanju. U mnogim sluajevima deca su opasnosti moe biti situirano u okviru distinkci-
opisala roditeljska i zakonska ogranienja kao je javno/privatno. Deca su definisala fizike
neto to je za njihovo dobro": Naa mama je lokacije s obzirom na bezbednost i rizik. Ona su
dobra. Previe na titi, ali bolje je da ima pravila razliku izmeu bezbednosti privatne
mamu koja puno brine o tebi nego neku koja ti unutranje" sfere kue i rizine prirode
dozvoljava da divlja i da upadne u nevolju" spoljanjosti" - lokalnog susedstva i irih jav-
(Piter, 13). nih prostora. Deca su takoe opisala svoje
Osim toga, proces pregovaranja izmeu odnose sa drugima na tim lokacijama. Najzna-
dece i roditelja ogranien je dejim doivljajem ajnije je to to su d^ca izrazila zabrinutost zbon
granica u pogledu njihovog uestvovanja u svog uestvovanja u javnom ivotu 3 obzirom
javnom ivotu: na ugroenost od drugih ljudi. To je naroito
- Uvek kaem sebi, ak pre nego to se odraavalo nedostatak poverenja za koje Gidens
gnjavim da pitam mamu, to je pomalo glupo. (1991) uverava da je r agrieno. Kao rezultat
Recimo, ako bih poeleo da odem do Edinburga toga strepnja od rizika postala je odlika sva-
usred noi, poznajui sebe verovatno ne bih kodnevnog ivota.
eleo da idem kad bih razmislio o opasnostima i Dakle, iako se ini da su deca odraavala
tim stvarima (Don, 13). javne diskurse o deci i riziku, ona su takoe
Prema tome, iako su deca oekivala da promiljeno konceptualizovala rizik. Ona nisu
mogu donekle da pregovaraju sa svojim rodite- naprosto prihvatala zvanine diskurse o deci i
ljima, ona su isto tako oekivala da ih njihovi riziku, ve su zapravo, konstruisala svoj identi-
roditelji zatite ograniavanjem njihovog pris- tet unutar javnog prostora na osnovu sopstvenog
tupa javnom prostoru i uestvovanja u njemu.
iskustva. Pored toga, deca su pregovarala mer, kolskog obrazovanja o bezbednosti. Ti
i o roditeljskim i zakonskim ogranienjima u standardizovani diskursi prikazuju sliku deteta u
pogledu njihovog uestvovanja u javnom opasnosti koja daje oblik njihovoj individu-
ivotu. U tom pogledu deca su demonstrirala alnoj" proceni rizika. Tree, ivoti dece su stan-
svoju kompetentnost u procenjivanju i dardizovani njihovim podreenim poloajem u
savladavanju rizika. odnosu na odrasle (Hood-Williams, 1990). lako
Ipak, mera u kojoj se deca uputaju u Bihner i saradnici (Buchner et al., 1994) argu-
individualno promiljeno praenje rizika mora mentuju da je ivot dece danas vie individu-
se kontekstualizovati. Prvo, opseg i priroda alizovan, to je posledica njihovog ranijeg sti-
dejeg uestvovanja u javnom ivotu odreene canja nezavisnosti, roditeljske percepcije rizika
su na isti nain kao i kod odraslih, klasom, jo uvek su uticajne u oblikovanju svakodnev-
rodom i tako dalje. Na primer, drutvena klasa nog ivot.i dece (Hood et al., 1996). Prema
moe odrediti meru u kojoj su deca izloena tome, iako su deca promiljeno konstruisala i
riziku po zdravlje ili nesrenim sluajevima pratila rizik i bezbednost, to se mora locirati
(Roberts et al., 1995). Drugo, deje individual- unutar ireg konteksta drutvenih odnosa koji
izovane predstave rizika stvaraju se u kontekstu sainjavaju svakodnevni ivot dece.
diskursa o njihovoj bezbednosti i riziku, na pri-
Poglavlje 11.
Prijatelji i poznanici

Alison Dejms,
Friends and Acquaintances",
u A. James: Childhood Identities, Edinburgh University Press, 1993.
DEFINISANJE PRIJATELJSTVA dece koja se igraju ili uspinjanje na sprave moe
odavati utisak kao da su ona uz drugarske grupe
Kompleksan i esto nepostojan obrazac ostale dece, ako ne i da im pripadaju (Putallaz
dejih meuljudskih odnosa koji je opisan u & Gottman, 1981). To da sama deca spremno
ovoj knjizi razotkriva kaleidoskop subjektivnih priznaju vanost drugarstva kao drutvenog
razmiljanja o Ja i Drugom pomou kojih se odnosa naznaeno je prilinom lakoom kojom
drutveni identiteti stvaraju i unapreuju, poinju da upotrebljavaju terminologiju drugar-
umanjuje im se vrednost ili se unitavaju tokom skih odnosa. U koli Hiltop (Hilltop School),
detinjstva. Svakom pojedinom detetu uestvo- iako su ih etvorogodinjaci samo povremeno
vanje u toj zamrenoj mrei drutvenih odnosa izgovarali, reci drug/arica", ,,najbolji/a drug/a-
potpomae u oblikovanju identiteta i doivljaja rica", sviati se" i mrzeti" veoma su brzo
svog Ja koji se usvaja kako on(a) napreduje ka poele da obogauju deje razgovore kada se
odraslom dobu i postaje linost u drutvu. Ali, polaskom u kolu proirilo njihovo drutveno
iako u tom smislu socijalizovano dete moe kao iskustvo. Takve reci postaju korisne za prav-
odrastao ovek konano posvedoiti o sferi ljenje razlike izmeu pojedinaca u dijapazonu
delovanja i efektivnosti socijalizacije, sam taj drutvenih susreta: ona mi je drugarica, Doniju
proces moe se dokumentovati samo se sviam, meni se on ne svia i tako dalje. Na
nepotpuno. U prethodnim poglavljima izdvojeni taj nain, dok postanu deveto- ili desetogodi-
su neki od raznolikih aspekata ovog prelaska na njaci, biti drug/arica ili imati drugove/dru-
linost (personhood) dece ubritanskom drutvu i garice postae glavno obeleje dejih drutvenih
putem niza kameja koje se jedna za drugom odnosa: strepnje zbog promene kole pogor-
otkrivaju, postepeno se rasvetljavaju dinamika i avale su se zbog budueg odsustva drugo-
znaaj meusobnih drutvenih odnosa dece va/drugarica ili ublaavale saznanjem da su oni
Jedna implicitna tema koja se stalno i dalje prisutni, a pretnja uskraivanjem drugar-
ponavlja u ovom prikazu dejeg drutvenog stva koriena je kao mona drutvena sankcija
ivota i u njihovim komentarima o tome jeste za uticanje na ponaanje druga/rice i njego-
uinak koji razliiti naini ponaanja, stilovi vo/njeno obuzdavanje.
interakcije i lina prezentacija mogu imati na Meutim, prividna deja verbalna i
izbor drugova i obrasce drugarstva. Jedna impli- praktina kompetentnost u meuljudskim odno-
kacija koja se iz toga moe izvui je, dakle, da sima koje drugarstvo obuhvata u isto vreme je
deje iskustvo imanja drugova i bivanja drugom naizgled opovrgnuta krhkou tih odnosa. este
igra presudnu ulogu u njihovom sticanju bune svae, prepirke i posvaanost" - to je
drutvenog identiteta i Jastva. Drugi zakljuak model mnogih drugarstava mlae dece, to je
je da iskustvo drugarstva predstavlja stoer u navelo Bigiloua i La Gapa (Bigelow & La
nastajanju oseaja pripadnosti. Ona deca koja Gaipa) da primete da postojanost ba i nije
imaju potekoa u sklapanju drugarstva izlau karakteristika dejih drugarstava sve do uzrasta
se opasnosti da postanu drutveno marginalizo- od otprilike 16 godina" (1980; 38). Te nesu-
vana pri svakodnevnom druenju u uionici i glasice odraslima deluju dosadno jer, ako su ti
kolskom drueljubivosti ili za koju se misli da odnosi stvarno prijateljstvo, zar ne bi trebalo da
se na neki nain znaajno razlikuju, mogu vrlo se prevaziu razilaenja u uverenjima i promene
lako ostati bez drugova. Iako to naizgled nije raspoloenja? Pozivajui se na kulturni ideal
predstavljalo neki problem za osmogodinjeg pravog" prijateljstva (Allan, 1989), odrasli
Kristijana koji je tumarao sam po kolskom mogu trivijalizovati ili iritantno uzimati sa re-
dvoritu, druga deca su mnogo tee podnosila zervom prekid odnosa, prelazei preko suza,
takvo javno obelodanjivanje njihove drutvene znajui da e se sledeeg dana taj drugarski
izolova-nosti. Dranje nastavnika za ruku u odnos najverovatnije obnoviti. Istovremeno, to
vreme razonode, muvanje oko drugih grupa je donekle paradoksalno, ba ta nepostoja-nost
dejih drugarstava izaziva strepnje u pogledu razilaenje izmeu ta dva navoda. Osim toga,
sree i dobrobiti dece u svetu odraslih. Ta je razliiti diskursi u okviru kojih se javlja termin
bojazan, na primer, inila kontekst poprilinom drug/arica" uoblieni su sasvim razliitim
delu psiholokih istraivanja preduzetih radi emocijama i stavovima koji menjaju kontekst-
pronalaenja inilaca koji doprinose ili ometaju ualno znaenje naizgled jednostavnog termina
popularnost i marginalnost u dejim drutvenim drug/arica. U prvom razgovoru, tri etvorogo-
odnosima (Putallaz & Gottman, 1981) i to dinjaka priaju u uionici:
podupire vei deo savremenog interesovanja za RODER: Jesi li mi drug?
istraivanje siledijstva (Tattum & Lane, 1989). TONI: Jesam.
Mislim da paradoks koji uokvirava RODER: Moe da doe na moju
ovakvo rasuivanje odraslih o obrascu i kva- urku. (Pauza)
litetu dejeg prijateljstva potie od pretpostavke RODER: Jesi li mi ti drug?
da deja prijateljstva karakterie ista forma SOL: Ne.
prisnosti, poverenja i uzajamnosti, za koje se RODER: Udariu te posred lica.
smatra da idejno oblikuju prijateljstva odraslih u Ova konverzacijska razmena je saeta i
zapadnim kulturama (Allan, 1989). Ali, da li je primerena. Izgleda da za ove etvorogodinjake
takav koncept prijateljstva" prirodan, nepro- niz kratkih i direktnih pitanja i odgovora na
menljiv, instinktivan aspekt svih ljudskih od- zadovoljavajui nain definie ta je drugarstvo.
nosa, fundamentalan za ljudsku drutvenost? Ili U sutini, to je odnos razmene. Drugarstvo je
je, kao to uverava Pejn (Paine, 1974) kulturno prikazano krajnje ekstremno, kao da obuhvata
specifian, iz odreenih drutvenih svetova i otvoreno trgovanje naklonostima, a emocio-
vezan za njih? nalno investiranje je minimalno. Tek Roderova
Naspram tih optijih pitanja o prirodi reakcija na Solovo odbijanje da ga svrsta u
prijateljstva, ovo poglavlje je usredsreeno na druga - njegova pretnja udarcem - nagovetava
dva naroita pitanja. Prvo, koji oblik imaju da ovi deaci moda poinju da shvataju drugar-
deja prijateljstva i koji smisao deca pridaju stvo kao odnos koji je vie zajedniki i partici-
spektru afektivnih odnosa meu sobom? Drugo, pativni nego to je u pitanju puka funkcionalna
posmatrajui prijateljstva odreena rodom, u razmena.
ovom poglavlju se postavlja pitanje - kakav Meutim, izgleda da ve kod devetogo-
znaaj imaju te afektivne veze u svakodnevnim dinjaka drugarstvo" postaje mnogo komple-
drutvenim odnosima dece? Odnosno, da li je ksniji drutveni odnos. Sasvim suprotno od
koncept prijateljstva kao zajednikog, prisnog i nedvosmislenog razgovora malih deaka, Emili
dobrovoljnog odnosa odgovarajui okvir unutar mi se poverila da njenu vezanost za jednu
koga se mogu istraiti i razumeti afektivni devojicu kvari stalna ambivalentnost nabijena
odnosi dece svih uzrasta ili kulturna spe- emocijama. Otuda u navodu koji sledi drugar-
cifinost tog prijateljskog odnosa znai da deca stvo nije prikazano kao odnos koji se moe brzo
tek postepeno i sa oklevanjem ue da uestvuju i nedvosmisleno uspostaviti iskazivanjem
u njegovim suptilnim sloenostima, polagano naklonosti ili pretnji, niti je naprosto odnos ra-
razumevajui njegov taan semantiki opseg? zmene. Granice drugarstva su neizvesne, oslo-
Prema tome, ako deca moraju da naue da baa se dijapazon emocija koje je teko
zaponu i uzmu uee u kulturno specifinim uskladiti, a unutranja dinamika je takva da se
odnosima prijateljstva, zar to ne bi moglo da ne moe obuzdati:
objasni krhku prirodu njihovih prvih pokuaja Kada se njoj (njenoj drugarici) neko ne
da se sprijatelje? svia a tebi se svia, ona kae. Pa, jel' ti se ona
Sledea dva razgovora izmeu dece svia, a ja kaem Da, a ona e na to, E pa, onda
razliitih uzrasta nagove-tavaju pre irok nego se ti meni ne svia, a ja kaem, Pa i nisi neka
uzak dijapazon znaenja koja deca pripisuju drugarica jer bi drugarici trebalo da se svia
pojmu drugarstva. Oni takoe ukazuju na znaaj sve vreme."
kontekstuali-zovanja tih znaenja, jer iako deca Vratiu se ovim kratkim odlomcima
u oba razgovora upotrebljavaju re drug/arica" razgovora sa odreenim razlogom. Trenutno je
gramatiki ispravno, postoji prilino semantiko ipak dovoljno da obratimo panju na veoma
razliita znaenja drugarstva. Suptilnost emo- kole procenilo je da jedna estogodinja devoj-
cionalnih veza drugarstva koje je opisala ica postaje suvie zavisna od jedne druge, te su
devojcica uopte ne postoji u razgovoru deaka. je u godinjem pregrupisavanju odvojili od nje-
Dok se u ovom sluaju kontrast nesumnjivo ne najbolje drugarice. Sledee godine devojice
moe pripisati razlikama izmeu dece u pogledu su morale da budu u razliitim odeljenjima i taj
godina i roda, u ovom poglavlju istraiemo je korak preduzet radi podsticanja njihovog
druge inioce koji takoe oblikuju obrazac i tok oslanjanja na sopstvene snage. Isto tako, razdor
dejeg drugarstva. Time emo pokazati da su i neprilike izazvani linim sukobima i konflik-
afektivni odnosi prevashodno kulturni odnosi tima izmeu odreene dece umanjeni su njiho-
koji se stiu drutveno i kontekstualno tokom vim fizikim razdvajanjem. U tom smislu,
vremena, onako kako deca razvijaju svoje efek- dakle, puka blizina i obrasci svakodnevne inter-
tivno uestvovanje u kulturi detinjstva. akcije u uionici mogu, isto kao i bihejvioralni i
drutveni faktori identifikovani u prethodnim
poglavljima, doprineti oblikovanju ukupnog
IMATI DRUGOVE/DRUGARICE sastava dejih drugarskih grupa. Zaista, time se
I BITI DRUG/ARICA moe delimino objasniti tesna podudarnost
koja esto postoji izmeu rasporeda sedenja u
Za neku decu drugarstvo je stvar iste uionici i obrasca dejih drugarstava.
koristi, posledica njihove zajednike izolova- Meutim, mnogo je tee proceniti kvalitet
nosti ili drutvene iskljuenosti iz glavnog sku- tih iskustava drugarstva. U svojoj analizi razgo-
pa dece. To je nemi izraz solidarnosti koji nas- vora mlae dece Garvi (Garyev), na primer,
taje iz zajednikog iskustva da te ostala deca napominje da zajedniko igranje, izbegavanje
identifikuju kao na neki nain znaajno razli- ozbiljnih tua i deljenje stvari i aktivnosti...
itog". Kao to su pokazala druga istraivanja, takvu definiciju drugarstva daju deca predkol-
iako se ta deca mogu udruiti da bi se zajedno skog uzrasta ako ih pitate" (1984; 171). Tokom
igrala - te da ne bi sama lutala naokolo u vreme mog istraivanja na terenu takvo eksplicitno i
razonode koja predstavlja javnu demonstraciju apstraktno razmiljanje o prirodi drugarstva bilo
drutvenosti - to vidljivo zajednitvo malo je mnogo ee meu starijom decom. Mlaa
govori o kvalitetu njihovog odnosa (Gottlieb & deca su retko kad dobrovoljno definisala ovaj ili
Levser, 1981; Putallaz & Gottman, 1981). Da li neki drugi drutveni odnos. Umesto toga, mo-
je to odnos koji sadri poverenje i prisnost ili je rala sam da zakljuujem o njihovom shvatanju
samo udruivanje? Na drugom kraju, drugarstvo prirode drugarstva na osnovu naina njihovog
se moe karakterisati znatnim emocionalnim upotrebljavanja te terminologije, usputnih
investiranjem i ispoljavanjem posveenosti. komentara i posmatranjem njihovih susreta.
Razumevanje tih razliitih vrsta drugarsta-va Neverbalni znaci mogu odati njihovu naklonost
iziskuje potanko opisivanje pojedinosti kontek- prema drugome: uzvraen osmeh, uznemiren
sta u kojima se moe razluiti doivljaj bivanja pogled, udarac akom ili podmuklo tipanje,
drugom/drugaricom od doivljaja imanja dranje za ruke, igranje jedno pored drugog,
druga/rice. pribliavanje ili udaljavanje od neke grupe dece.
Na primer, poznato je da roditelji esto Moe se videti kako neki od principa prija-
vre uticaj na drugarstva mlae dece, podstiui teljstva - ljubaznost i uzajamnost, na primer-
svog sina ili erku da pozove neko dete, pre nastaju u tim susretima, kao to prime-uje
nego neko drugo, kui na aj. Slino tome, pret- Garvi. Ali mislim da za samu decu oni ostaju
hodno uspostavljeno prijateljstvo izmeu majki uglavnom implicitni i da ih ne prepoznaju kao
moe vremenom podstai razvoj drugarstva okvire odnoenja jer izgleda da je mnoge
izmeu dece. Tako, iako su estogodinje Eni i etvorogodinjake vie zanimao njihov status
Fibi poricale da im se sviaju deaci, Eni mi je nekoga ko ima drugove/drugarice a ne iskustvo
priznala da joj je Juan drag zato to se (njenoj) bivanja drugom/drugaricom. Zaista, kao to u
mami svia njegova mama". Do promisljenijeg pokazati, ovo prvo logiki prethodi drugome.
ureivanja interakcija izmeu odreene dece U predkolskom odeljenju, kome sam se
moe doi u koli. Na primer, osoblje Hiltop prikljuila kada su se deca ve skoro devet
meseci igrala i uila jedno pored drugog, esto ima druga, da je on - Piter drutveno prihvatljiv
se mogao uti termin drug/arica". Stoga se da bude ili postane drug. Ovakvi primeri
povrnom posmatrau moglo uiniti da su potkrepljuju Pejnovu (Paine, 1974) provizornu
drugarstva u grupi ve nesumnjivo uspostav- sugestiju da se prijateljstvo u zapadnjakim
ljena. Meutim, obraanje pomnije panje na kulturama pre sastoji od ina pronalaenja ruke
strukturu dejih razgovora otkrilo bi da se koja e stisnuti tvoju" nego, kao to se obino
termin drug/arica" najee koristi u upitnim pretpostavlja, ina pruanja ruke" (1974: 119).
iskazima. U tom smislu, postavljana su pre pita- To je proces klasifikovanja Ja a ne Drugog,
nja nego to su iznoena vrsta uverenja o traganje za linim identitetom pre nego za
prirodi drugarstva: Jesi li mi drug/arica" ili Ti obostranim odnosima.
si mi drug/arica, zar ne?" Neto rede su izricane Ali kako prepoznati da je ruka tu? Garvi
pozitivne i negativne izjave: Ja sam tvoj/a ukazuje da se meu mlaom decom termin
drug/arica"; Nisam ti drug/arica". Jo rede su drug/arica obino odnosi na ono to shvataju
deca izjavljivala neto o treoj osobi: Doze- kao drugarsko ponaanje" (1984; 171). Obrnuto
fina je moja drugarica". Ali koja su znaenja je takoe tano: deca mogu odbaciti kao drugo-
deca pripisivala toj reci? ta su razumela kada ve one ije je ponaanje protumaeno i klasifi-
je uju i upotrebe i koje su bile drutvene kovano kao nedrugarsko. Jo jedanput, potanko
posledice njene upotrebe? opisivanje konteksta u kojima deca upotre-
Prvo tumaenje moe biti da etvorogo- bljavaju termin drug/arica" pokazuje naine na
dinja deca upotrebljavaju termin drug/arica" koje deca poinju pojmovno da popunjavaju
samo kao sredstvo klasifikovanja. Ipak, katego- razliite nijanse njegovog znaenja. Tumaenje
rino svrstavanje nekog deteta u druga/ricu" susreta kao prijateljskih" a ne neprijateljskih"
nekog drugog moe biti privremeno, a ne stalno. prvi je korak u tome, to se moe videti iz ove
Moe trajati samo nekoliko trenutaka, onoliko beleke sa terena:
vremena koliko je potrebno da se pree neka Tobi i Doel sede jedan pored drugog i
prostorija zajedno; moe trajati dok traje neka sastavljaju slagalicu na stolu. Oni se obino ne
igra ili jedno jutro, dan, sedmicu. U tom smislu drue jedan s drugim. Nakon nekog vremena
se ne moe rei da termin ,,drug/arica" nuno Doel podigne pogled i kae Tobiju: 'Haj'mo do
oznaava neki kontinuitet naklonosti ili poe- dole.' On misli na 'neuredni' deo prostorije gde
ljnost meusobnih drugarskih veza kada ga se slika i obavljaju aktivnosti sa vodom. Tobi
koriste cetvorogodisnja deca. Izgleda da njego- deluje zadovoljno, smei se i kae: 'Aha... mi
va upotreba, umesto toga, slui za registrovanje smo drugovi, zar ne?'"
aktuelnog drutvenog pozicioniranja Drugih u Tobi tumai Doelov poziv da se preme-
odnosu na Ja. ste na drugo mesto kao znak njegove sopstvene
Jesi li mi drug/arica" i Ti si moj/a prihvatljivosti. On pita Doela da potvrdi da on
drug/arica, zar ne?" bila su dva tipina poetna - Tobi - ima druga, te da se stoga moe
pitanja u nekoj sekvenci interakcije izmeu kategorizovati kao neiji drug. Ali formulisanje
dece (Corsaro, 1979). Ta pitanja su esto njegovog pitanja - zar ne?" - takoe nagove-
postavljali etvoro- i pe-togodinjaci ubrzo na- tava njegovu svesnost da je obeleje toga biti
kon zapoinjanja zajednikog igranja. Ali, iako drug" obo-stranost. On zna da i taj uslov mora
se pitanje naizgled tie svrstavanja Drugog - biti zadovoljen pre nego to se moe formulisati
tebe, u stvari je usredsreeno na ja". Da li ja" samoreferencijalni iskaz - Tobi je moj drug",
imam drugove/drugarice? Da li je ova osoba lako je kratko trajao - vreme koje je bilo potre-
moj/a drug/arica? U tom smislu moe se rei da bno da se prostorija pree - kroz ovaj susret
imati druga/ricu" nagovetava sopstveni status deaci su poeli da sastavljaju upotrebljiv kon-
deteta i identitet toga biti drug/arica". Ovo cept drugarstva. Kao to primeuje Fajn (Fine),
drugo iskustvo obuhvata mnogo komplek-sniji deca ue kroz reakcije drugih da njihovo
proces interakcije i povezanosti sa drugima, o ponaanje ima posledice" (1981; 32).
emu u raspravljati kasnije. Stoga, kada je Prema tome, drugarstvo moe biti prilino
Piter upitao Robina Jesi li mi drug?", on je dinamino i fluidno, naroito meu mlaom
zapravo pitao Robina da potvrdi da on - Piter - decom, i privrenosti se mogu menjati za vreme
kratkotrajnih interakcija. Implicitnim poree- Neka etvorogodinja deca poela su da
njem sa modelom postojanog i dugotrajnog pri- shvataju kvalitativne, a ne klasifikatorske as-
jateljstva odraslih, ovakav obrazac drutvenih pekte termina drug/arica". Tako, iako je ret-ko
odnosa neminovno vodi patolokom tumaenju kad pravljena razlika izmeu neko ti se svia"
dejih meuljudskih odnosa. Postoji jedno neiz- (afektivni odnos drugarstva) i neiji/a si
govoreno ali jasno uverenje da bi nekako bilo drug/arica" i rede je upotrebljavano, deca su,
'bolje' kada deca ne bi tako esto menjala dru- uprkos tome, ponekad izraavala miljenje o
gove" (Bigelow & La Gaipa, 1980; 39). Meu- drutvenosti nekog drugog s obzirom na granice
tim, ini se da te strepnje slabo dotiu shvatanje drugarstva.
drugarstva kod etvorogodinje dece; tek (Konrad prilazi da mi neto kae).
kasnije trajnost kao svojstvo poinje da poprima KONRAD: Artur mi vie nije drug. Ugrabio je
znaaj. trotinet.
(...) Ovaj primer pokazuje da, iako je dotada
Dosad izneti primeri pokazuju da deca pravo sankcionisanja u prijateljstvu, koje je
tee saznanju svoje sopstvene klasifikacije i karakteristino za odnose starije dece, retko ko-
drutveno pozicioniranog identiteta u okviru rieno, neka deca su ga ipak primenjivala.
grupe. Oni potvruju da biti drug/arica" znai Tako mi je Dimi rekao: Oliver mi nije drug
pre svega imati drugove/drugarice". Stoga su jer me prati unaokolo", a Tomi je opisao kako se
starija deca, razmiljajui o svom prelasku u Pirs potukao sa mnom kad mi nije bio drug". U
udaljenu srednju kolu, najpre govorila o svojoj predkolskom odeljenju sam retko kad ula da
bojazni da tamo nee imati drugove/drugarice, etvorogodinjaci postavljaju pitanje, Da li ti
pre nego to su alila zbog gubitka odreenog se sviam?" ili da kau o nekom drugom On
drugarstva. mi se ne svia". Samo je jednom prilikom dete
Ali u predkolskom odeljenju Hiltop upotrebilo re mrzim" za nekog drugog.
kole neka deca su delo-vala sigurnije u pogledu Umesto toga, ono to se moe smatrati
svog poloaja vis-a-vis drugih. Ona su Poela nedopadanjem - afektivni odnos drugarstva
da uzimaju uee u trajnijim odnosima - onima najverovatnije se ispoljavalo prosto kao ravno-
biti drug/arica - koji su svojstveniji starijoj deci dunost i sprovodilo u skladu sa tim: etvoro-
(Bigelovv & La Gaipa, 1980). Odreeno grupi- godinja deca bi naprosto ignorisala prisustvo
sanje i sparivanje postalo je oigledno dok su se onog drugog. Stoga mi je sledea razmena
deca izmeu aktivnosti slobodno kretala po izmeu tri etvorogodinjaka upala u oi kao
uionici za predkolski uzrast i ta su deca prilino neobina zbog diskusije o naklonosti:
davala razliite izjave o drugarstvu Sigurnija u KONRAD: Deni, tebi se sviam, zar ne?
svoju poziciju, ona su sebi doputala komentare NIL: Je I' ti se svia Adam?
i miljenja o drutvenom poloaju druge dece. KONRAD: (Deniju) Meni se sviate Nil i
Tako je jednog dana Rut, koja se uvek igrala sa ti.
Elspet, upitala Timija: Je li Dozef jo uvek NIL: (Konradu) Video sam te u mom
tvoj drug?" Ubacivanjem priloga jo uvek" ona autobusu.
je potvrdila da je trajnost za nju ve vano KONRAD: (smei se i izgleda
obeleje drugarskog odnosa. Postojanje ovak- zadovoljno): Aha, video si me.
vog suptilnijeg razumevanja prirode drugarstva, Ovde Konrad, koji je esto pokuavao da
pored upotrebe termina drug/arica" kao ele- proceni svoj relativni drutveni poloaj, jo
mentarnog sredstva za klasifikovanje etvo- jednom zabrinuto nastoji da preispita svoj iden-
rogodinjaka iz istog odeljenja, razlog je zbog titet i svoju linost. Deni odbija da odgovori, pa
kojeg su razvojni modeli prijateljstva, povezani Konrad prilino hrabro prua svoju ruku,
sa hronolokim uzrastom, u krajnjoj liniji izjavljujui da se njemu sviaju i on i Nil. Ali - i
nezadovoljavajui. Upravo je drutveno iskus- Konrad je iznenaen - Nil, a ne Deni, je onaj
tvo, a ne naprosto prolaenje vremena ono to je koji oduevljeno odgovara na njegovu izjavu,
presudno. To omoguava sticanje neophodnih pokazujui spremnost da se sprijatelji time to
drutvenih vetina da moe da se sprijatelji i spominje da je video Konrada u autobusu. Kon-
odri prijateljstvo. rad je veoma zadovoljan to se on toga sea; to
mu potvruje da on ima priznat drutveni tva druenja, oni uviaju da je trajnost vana
identitet, prepoznatljivu linost: Aha, video si odlika:
me", kae on ponosno. ELISON: Znai vas dvojica ste najbolji
U ovom navodu uvodi se jo jedna tema u drugovi. Da li ste to odu-vek bili?
deja drugarstva: njegov performativni aspekt. SEMJUEL: Poeli smo da se druimo u
Drugarstvo nije samo kognitivni odnos drugom -
naklonosti; ono se mora utvrditi, potvrditi i BOBI: Ne, ve u treem razredu.
ponovo potvrditi drutvenim delovanjem. To ELISON: Znai drugovi ste dve godine?
objanjava kako se isticanjem isto-vetnosti" i SEMJUEL: On je imao jednog drugog
podudarnosti u dejim drutvenim odnosima - druga, ali on se odselio.
noenje iste odee, konzumiranje iste hrane, Stoga, iako uzrast moe minimalno
navijanje za iste fudbal-ske timove - postie oblikovati optu putanju po kojoj se razvijaju
ublaavanje znaaja koji moe imati razliitost. koncepti prijateljstva, njegova znaenja mogu
To predstavlja jednu oiglednu demonstraciju poprilino varirati. Kao to su primetili Bigilou
drugarstva, jer upravo putem tog javnog ispolja- i La Gaipa, Jo uvek se malo zna o tome ta
vanja deca vrednuju i priznaju svoje meusobno deca oekuju od svojih drugova/drugarica, kako
drugarstvo: biti drug ne moe se samo doiveti, se ta oekivanja menjaju tokom vremena i koji
ve mora biti primeeno da se doivljava. Kroz je uinak te drutvene spoznaje na izbor
svoje svakodnevne drutvene interakcije sa dru- drugarstva" (1981; 15).
gima, deca uviaju granice drugarstva i stepen
posveenosti koji odreeni odnos iziskuje. To je DRUGARSTVA ODREENA RODOM:
proces finog podeavanja afektivnih odnosa DOIVLJAJ DRUGARSTVA
meu decom, koji se javno ispoljavaju.
Meutim, stil tog ispoljavanja varira u Mo ukljuivanja ili odbacivanja, imeno-
zavisnosti od uzrasta. Kako deca rastu, poinju vanja ili neimenovanja, obznanjivanja drugar-
da se menjaju znaenja koja ona pripisuju dru- stva ili ignorisanja onog drugog kljuna je u
garstvu i oekivanja koja imaju u pogledu nje- dejim drutvenim odnosima. Deca mogu
govog dramatskog ispoljavanja. Ve sam nago- upravljati ponaanjem onog drugog izricanjem
vestila neke od naina na koje se to odigrava, pretnje - Kaem ti" - ili, kao alternativa, privre-
ali, na emu takoe insistiram, to ne znai da meno prekinuti drugarstvo - Kazao sam ti". Taj
uzrast ima uvek isti uinak, lako postoji vie proces bukvalnog poistoveivanja deluje i na
razliitih etapa kroz koje drugarstvo logiki diferencijalni pristup moi -pomou koje deca
napreduje, vrste drugarstva nisu uslovljene uz- sprovode promene ili obnavljanje u svojim
rastom. Tako, iako se dokazuje da deca tek sa drutvenim odnosima - i na performativnu
osam godina mogu kognitivno da saosecaju sa demonstraciju drugarstva, koja omoguava deci
drugima (to znai da pre tog uzrasta uzajam- da dodele identitete, da personifikuju jedno
nost u drugarstvu nije mogua), ne moe se drugo. Na taj nain odreeni odnosi postaju
potkrepiti jednostavan hijerarhijski razvojni nabijeni poprilinim emocijama. Ali nain
model drugarstva (Bigelovv & La Gaipa, 1980). korienja prava poistoveivanja i personifiko-
Kategorije drug/arica" mogu biti prilino vanja u drugarstvu razlikuje se kod deaka i
nejasne i svako pojedino dete moe biti u razli- devojica i u sledeem poglavlju se ispituje
itim etapama drugarstva sa razliitom decom. priroda drugarstva odreena rodom.
Prema tome, deca ue o prijateljstvu i doivlja- lako sam rod postavlja neznatna ograni-
vaju ga kroz njegova posebna ispoljavanja, to enja drutvenim odnosima male dece, dopu-
znai da drutveni kontekst u kome se deca tajui relativno neproblematino uestvovanje
zatiu, a ne samo njihove godine, ima vaniju deaka i devojica od etiri i pet godina u
ulogu u oblikovanju dejeg shvatanja tog zajednikim igrama, prelazak dece na (i kroz)
pojma. Stoga su devetogodinjaci Bobi i Semju- kulturu detinjstva svedoi o sve veoj svesnosti
el, razmislivi o tome, mogli da klasifikuju o rodnim razlikama poev od uzrasta od est ili
svoje poznanstvo iz prethodnih godina kao dru- sedam godina. Model strogog odvajanja rodova
garstvo Iz perspektive njihovog sadanjeg iskus- koji se u kontekstu kole razvija u dejim igra-
ma, preslikava se na njihove drugarske veze. U Nekoliko deaka je imenovalo svog najboljeg
tom smislu, rod za decu ima dvostruki znaaj. druga" u neto privatnijim razgovorima sa
Njegov potencijal za pravljenje razlike istovre- mnom. Zapravo se time sugerie da su oni
meno pojaava (i pojaan je) odreenim forma- nauili da o tome ne govore ili da ne pokazuju
ma igre i obrascima drugarstva, koje, opet, svoj odnos sa drugima u javnom kontekstu
stvara kulturne modele odreenih rodnih identi- uionice ili kolskog dvorita. Oni su shvatali
teta i za odreene rodne identitete. Stoga nije da deca koja suvie spremno priznaju svoju
iznenaujue to to kruto ograniena i odreena naklonost postaju predmet zadirkivanja i ruga-
forma igara devojica odraava i prelama izra- nja" (Fine, 1981; 35). Moda je to bilo u osnovi
zito dvojni obrazac njihovih drugarskih veza. Metjuove dileme j uzrok njegove drutvene
Slino tome, labavija ali takmiarska ekipna izolovanosti. Dakle, klasifikacijski status imanja
struktura igara deaka obino svedoi o njiho- drugova, emu su etvoro- i petogodinji deaci
vom usvajanju manje prisnih formi drugarstva. I nestrpljj. vo teili otvorenim ispitivanjem jedan
ba kao to uestvovanje devojica u igrama drugog: ,,Jel' ti se sviam?", Jesi li mi drug?",
moe biti i zatvorenog tipa i iskljuujue, tako osmo- i devetogodinjaci pretvaraju u predsta-
su i njihova drugarstva obavezujue duevne vu. Biti drug mora se javno odigrati zajed-
veze koje sadre prilinu emocionalnu poveza- nikim uestvovanjem u bunim i grubim igra-
nost, dok u javnoj sferi kolektivni duh koji se ma. I upravo su takve igre Semjuel i Bobi, mirni
iri u igrama tipinim za deake od sedam, i paljivi u svom drugarstvu, izbegavali. Meu-
osam i devet godina skida naglasak sa linog. tim, to se tie devojica, status imanja druga-
Stoga, iako to nipoto nije iskljuivo isku- rica" oigledno je manje kodiran u njihovom
stvo devojica, bliske veze naklonosti koje se ponaanju na igralitu. Stoga moe biti sluaj da
smatraju kljunima za zapadnjaki koncept pri- klasifikacijska mo drugarstva za njih poiva u
jateljstva, ee artikuliu devojice nego privatni-jem i prisnijem iskustvu biti
deaci. Ova razlika se moe protumaiti napros- drug/arica".
to kao funkcija rastue socijalizovane svesti de- Ta zatvorenost dijadnih odnosa devojica
ce o implicitnoj binarnoj klasifikaciji koja pove- dovoljno je doku-mentovana (Lever, 1976;
zuje ispoljavanje emocija sa stereotipima o rodu Steedman, 1982). Manje je bilo reci o tome
i kojom se i dalje proglaava da u zapadnim kako oni nastaju i o odnosima moi koji struk-
kulturama deaci ne plau i da su devojice one turiu njihovo ispoljavanje. To je klju za razu-
koje se brinu. Meutim, mada se to nesumnjivo mevanje iskustvenog aspekta drugarstva devoj-
deava, devojice stiu drugaija iskustva na ica, koja su uobliena i ine kontekst za brigu-
osnovu svog uestvovanja u takvim oblicima kontrolu koju one, kao svoju buduu ulogu
drugarstva: one poinju da spoznaju i upotreb- odrasle ene - briga za druge koji od njih zavise,
ljavaju kompleksnost moi. To je znaajno usvajaju putem socijalizacije na nekom drugom
kulturno iskustvo koje im je esto uskraeno u mestu (Hockev & James, 1993). Naime, sposob-
drugim sferama ivota. nost brige za druge moe se istovremeno protu-
(...) maiti kao vid upravljanja i tu dvostruku odliku
Kao kod devojica, njihov (deaka, prim. brige devojice doivljavaju i postaje im oig-
prev.) dijadni odnos bio je zatvorenog tipa; oni ledna kroz njihova dijadna drugarstva. U drami
su retko kad doputali da im se prikljui neko nezgode u kolskom dvoritu devojice su te
drugi i imali su vremena da razmiljaju o svom koje preuzimaju kontrolu putem ina brige:
iskustvu bivanja drugom. Ostali deaci retko su Kad god neka devojica ili deak iz prvog
priali o drugarstvu na ovaj nain, radije su u razreda padnu u kolskom dvoritu, starije
razgovoru pruali prikaz u kome su naglaavali devojice ih odmah okrue, dajui savete i
njegove instrumentalne pre nego afektivne objavljujui uzbunu. Danas se dogodila jedna
aspekte. Za njih su drugovi bili ljudi sa kojima takva drama. Reeno mi je da je Sindi pala i, sa
se igraju ili tuku, lanovi svakodnevne fudbal- veom uzrujanou, da je neko vreme leala
ske ekipe koja se okupljala u kolskom dvoritu. mirno". Sama Sindi uzdrava se od komentara.
To ne znai da deaci nisu imali posebna i blis- Kao i u svim takvim sluajevima, povreeno
ka drugarstva. Sigurna sam da mnogi jesu. dete ostaje pasivno, dok stariji, koji ih neguju,
govore u njihovo ime. cionalnih veza, koje su zauzvrat oblikovane
Socijalizovani identiteti devojica kao suptilnim promenama u odnosima moi. Nasu-
negovateijica dolaze do izraaja u drugarstvima prot tome, pri veem grupisanju nas" kod de-
(i kroz njih), koja one sklapaju. Vremenom, to aka - fudbaleri, buldog (Bulldog) igrai ili
pomae u formiranju same zatvorenosti tih karate poklonici - to se razlikuje od sasvim
drugarstava putem snanih restrikcija koje drugaijih njih", drugarstvo manje obavezuje u
brinost sobom donosi. Stoga se drugovi/dru- javnosti iako se iskustvo od-baenosti nita
garice" za koje su mi mnoge etvorogodinje slabije ne doivljava.
devojice rekle da imaju meu malom odnos- (...)
no mlaom - decorri/ mogu shvatiti u tom smi- Utoliko to su odnosi deaka manje
slu. Sa take gledita estogodinje devojice, zatvoreni, i biti drug se esto poklapa s njiho-
sigurne u presti koji godine i veliina donose, vim uestvovanjem u veem grupisanju nas"
na ta sam ve ukazala, ta mala (mlaa) deca nasuprot njih", pa su promene u sastavu grupe
mogu se paziti i maziti istovremeno sa obzna- manje primetne. To odudara od sparivanja de-
njivanjem veliine" same devojice. to se njih vojica u manja drugarstva, pri emu svaki ras-
tie, mala deca pozdravljaju takvu panju s kid moe neposredno ubrzati ponovno udruiva-
obzirom na njihov interes da najpre imaju nje u druge dijadne odnose. Poto su manje ve-
drugove/drugarice, da bi kasnije mogli da budu zani jedni za druge, deaci lake prelaze iz
drugovi/drugarice. To to su nainjena predme- jedne grupe u drugu i njihovi odlasci i dolasci
tima bavljenja starijih devojica, njima moe smatraju se manje dramatinima. Nasuprot
dati znak da su njihov drutveni identitet, tome, za devojice je gubitak drugarice uvek
njihova linost, javno priznati. dogaaj.
(...)
Dakle, ukratko, drugarstva devojica
sainjavaju promenljivi obrasci bliskih i emo-