Семинарски рад из историје

Тема: Рим у доба Октавијана
Августа

..................11 Закључак.......14 .........9 Августова спољашња политика..............................................5 Цезарова смрт и други тријумвират...9 Августова унутрашња политика....................5 Грађански рат Октавијана и Антонија................10 Култура Августовог доба.........6 Оснивање принципата.............................................................7 Рим у доба Октавијана Августа.................. Садржај: Долазак на власт......................................................................................

н..е. Њима се убрзо придружио и Октавијан1 (63. пре н. у битци код Апулије (шест хиљада побуњеника том приликом је заробљено и распето на крстове поред пута од Капуе до Рима). диктаторов нећак (унук Цезарове сестре Октавије) и наследник. и Марк Емилије Лепид. Ту су били њихови непријатељи. то излагање имена се назива проскрипција. године пре н. Тријумвиари су добили званична овлашћења од народне скупштине да доносе законе и уреде државу. доскорашњи Красов војсковођа.е.е. Семинарски рад из историје : Рим у доба Октавијана Августа Долазак на власт Цезарова смрт и други тријумвират У I веку пре н. После његове смрти најутицајнији људи у држави били су Марко Антоније. Сенат је 44.Они су предвођени трачанином Спартаком подигли устанак у Капуи. или непријатељи њихових пријатеља. Он је као командант сенатске војске потукао Антонија код Мутине 43. али је исте године с њим и Лепидом у граду Бононији.). Њима су се убрзо придружили и осиромашени сељаци. Они су често организовали побуне а највећа од њих се десила 74.Устанци робова и становника покорених провинција натерали су римске робовласнике да постепено униште римску републику и да заведу насилнички режим – диктатуру. године пре н.е. 15. за разлику од првог који се одржавао у тајности.е. Он је јавно објављен.е.е.е. на северу Апенинског полуострва. али и поред тога било је очигледно да се Римска република неће још дуго одржати. године пре н. марта 44. године пре н.14. да би стабилизовали републику. Велики број робова и гладијатора је био незадовољан својим положајем. Цезар је убијен на мартовске иде. склопило Други тријумвират (влада тројице). После Помпејеве смрти у Александрији. Они су тада почели да састављају спискове људи које ће погубити. Цезар је стекао славу и моћ какве пре њега није имао ниједан државник и војсковођа у Риму. Ти спискови су јавно излагани. Зато су присталице републике организовали заверу против Цезара. Римљани су устанак угушили 71. године пре н. јер су мислили да он тежи краљевској власти. прогласио Цезара за вечитог диктатора што је још више уздрмало републику.. Римску републику су потресали жестоки немири и аграрна криза. све богати људи чија је имовина после погубљења 1 Октавијан Гај Јулије Цезар Август 3 новембар 2008 .

Филипа II 4 новембар 2008 . политичар. Грађански рат Октавијана и Антонија Након Другог тријумвирата Антоније је добио на управу источни део царства. године пре н. искључен из тријумвирата. присталицама и пријатељима. код града Филипа у Тракији (Грчка) поразили снаге Брута и Касија.).) је Цицеронова глава постављена на говорницу са које је Цицерон држао говоре против Антонија. године пре н.е. филозоф. Семинарски рад из историје : Рим у доба Октавијана Августа плењена у корист државе. Тријумвиари су одлучили да се освете Цезаровим убицама. Октавијан је победио Антонија и Клеопатру у поморској битки код рта Акција. Касније(7. Желео је да од источних провинција римске републике створи нову монархију. а убрзо је и умро.е. Антоније и Клеопатра су побегли у Александрију. што је био знак да ће се и овај тријумвират распасти. али му је касније због колебљивог држања дата само Африка.). Октавијан је на своју страну придобио Италију и западне провинције. писац али и велики републиканац и противник Антонија . Он је одржао четрнаест ‘‘Филипика’’ 2 против Антонија . он 2 по узору на Демостенове “Филипике” против македонског краља. док је Антоније имао подршку источних провинција које су му биле поверене. Када су Октавијанови војници опколили Антонија.а за време гозбе која је приређена кад су проскрипције завршене Антоније је све време држао Цицеронову главу испред стола и посматрао је. Октавијан се вратио у Рим. на западној обали Хеладе (31.е.е. па је проскрибован заједно са сином. Након тога Брут и Касије су извршили самоубиство на бојном пољу. Антоније се оженио египатском краљицом Клеопатром. Октавијан и Антоније су 42.децембра 43 пре н. Антонијеви војници су стали на страну Октавијана чим је он дошао у Египат. која би се даље проширила на западне делове републике. Страхоте проскрипције састојале су се у томе што је те људе свако могао убити. Убрзо је уследио сукоб између двојице тријумвиара. Живот су изгубили многи угледни грађани међу којима је било 300 сенатора и 2000 витезова. Након тога супарништво Октавијана и Антонија је све више расло.Цицерон (106-43 пре н. Антоније је чак Цицероновог убицу наградио са милион сестерција . Том приликом је убијен и велики говорник. док је Лепид најпре добио Италију. синовцем и свим рођацима. Лепид је 36. а Антоније је отишао на исток с намером да ратује против Парћана. Октавијан их је прогонио.е. Шпанију и део Галије. па онда однети њихове главе тријумвиарима као доказ. Многи људи су проскрибовани само зато што су имали лепу кућу или вилу. братом. године пре н.

Због тога је сматран другим оснивачем Рима и често је поређен са Ромулом.е. Оснивање принципата Римску републику су у I веку пре н.-Pontifeks maxsimus 5 лат. Октавијан је настојао да смањи власт Сената и да сву власт приграби у своје руке. У доба принципата владари су после смрти сматрани боговима..н.Тако је. Семинарски рад из историје : Рим у доба Октавијана Августа је извршио самоубиство.е.е. додељена му је титула ‘‘Отац отаџбине’’5. У доба принципата поред императора. Август је завео и нов облик државне администрације познат под именом принципат чиме је централизовао сву власт у Риму. а Египат је постао римска провинција. али је сва власт била у рукама једне личности. Августова апсолутна власт у римској држави почивала је на двострукој основи: конзулска овлашћења давала су му власт над свим провинцијама и врховну 3 лат. Сенат му је 27 године пре н. а 2. пре н. а да при томе не изазове гнев грађана. потресали крвави грађански ратови. Октавијан никада званично није укинуо републику. а Клеопатра је допустила змији отровници да је уједе. док је Сенат изгубио значај. Он је формално био само принципес .е.први човек римске државе и Сената. То је био крај грађанских ратова а уједно и почетак умерене империје (царства тачније принципата) - трајне диктатуре римских робовласника. што је био случај и са Цезаром и Октавијаном. Август је изабран за врховног свештеника4 римске државе (12. Они су били резултат борбе за власт међу истакнутим војсковођама које су имале подршку својих војника.). Грађанске ратове окончао је Октавијан. знајући да би се Римљани жестоко успотивили успостављању царске или краљевске власти. сва власт прешла на Октавијана. Касније у доба цара Диоклецијана принципат је замењен је режимом домината (dominus-господар) који је значио потпуну диктатуту царева са ослонцем на војску.-Pater patriae 5 новембар 2008 . Након тога су сви римски цареви носили ту титулу. који је уједно и први човек у Сенату и Сенат има важну улогу. 30. јер су постојале све републиканске институције. Због тога је добио многе титуле и одликовања. доделио титулу Августа3 која је до тада била резервисана само за бесмртне богове.е. године пре н. Он је после дугог времена успоставио мир у Римској држави. године пре.-Augustus-Узвишени 4 лат. Он је био омиљен у народу јер је донео мир Риму после више од 100 година. а држава је формално била република.

Тако је Август имао право да сазива Сенат и народне скупштине и да предлаже законе. Семинарски рад из историје : Рим у доба Октавијана Августа команду над војском. а овлашћења народних трибуна која су обнављана сваке године. 6 новембар 2008 . што му је давало велику војну и царску моћ. доносила су му највишу грађанску власт. Август је имао и титуле императора и цезара.

у којој су служили само људи из Италије. на Марсовим пољима. а већина од њих није заслуживала звање сенатора. Август је двапут узастопце одржао изборе и вратио Сенат на стари број. Поплаве. пожари и многобројне побуне оставили су своје последице. тако да се он најзад свео на општински одбор Рима. да му нико није могао замерити када је пред крај свог живота рекао “Затекао сам Рим од цигала. Замењене су дотрајале 7 новембар 2008 . Често је приређивао атлетска такмичења. Аполнов храм је по савету свештеника сазидао на брежуљку Палатину на месту где се налазила његова кућа коју је уништио гром. Цезар је повећао број сенатора на 900 да би тај број убрзо достигао и 1000 чланова. Август је толико улепшао престоницу многим грађевинама и споменицима. За време тих свечаности послао би по Риму стражаре бојећи се да разбојници не искористе прилику и нападну малобројне становнике који би остали код својих кућа. Њен једини задатак био је да свугде прати и штити цара. лепота Рима није одговарала величини царства. Он је чак окупљао борце да се боре изван амфитеатара. а са слабљењем републике тај број се повећавао. Семинарски рад из историје : Рим у доба Октавијана Августа Рим у доба Октавијана Августа Августова унутрашња политика До доласка Августа на власт. У народу су их звали паклени сенатори.е. Август је такође вратио стару славу Сенату. Такође је побољшао снабдевање водом у Риму. ископаном само за ту прилику у близини реке Тибра. Сенат је до краја века пре н. Саградио је трећи трг (форум) и храм бога Јупитера на брежуљку Капитолију. Тако је Сула повећао тај број на 600 да би у Сенату добио подршку за своју диктатуру. био најважније политичко тело у Риму са 300 чланова. Тако се током времена власт Сената све више смањивала у корист цара и војно- бирократског апарата. Август је помагао и науку и уметност. Извео је многе јавне радове. На римском форуму је изградио храм Марсу Осветнику у част победе над Цезаровим убицама. гладијаторске борбе и позоришне представе. Често је најсиромашније грађане даровао новцем или житом држећи се пословице Panem et circenes (хлеба и игара). Август се трудио да буде популаран и међу плејбејцима. Приредио је и поморску битку у једном базену. а остављам вам град од мермера”. Август је основао и преторијанску гарду . где је подизао дрвена седишта.

велике луке на обали Јадранског мора. Римљани су целом полуострву донели робовласнички поредак и своју културу.) и на том простору образовали провинцију Германију. Тај сукоб се завршио поразом Картагине па је већи део Шпаније уступљен Риму. Често су га виђали како удара главом у зид и понавља 8 новембар 2008 . У Августово доба Римљани су покорили нека германска племена између река Рајне и Лабе (у борбама од 12 до 5. Њено освајање је почело када су пунски ратови су пренели римско-картагински сукоб и на Шпанију. Семинарски рад из историје : Рим у доба Октавијана Августа водоводне цеви и изграђена су три нова аквадукта. Дунава. Римљани су били само номинални господари јер су се дуго борили са горштачким становништвом. већ и остатак царства. па је то доба названо Августов или Златни век. али због брдског карактера земље и борбености становништва та култура је захватила само приморска места и градове. Август се такође борио и са Германима. али су се одржали само неколико година (до 9. док је у другом Август више пажње посветио одбрани царства.е. Августова владавина представља најсјајнији период у римској историји. У Августово време границе римске државе су се прошириле до обале Дунава. У Августово време је коначно покорена Шпанија.е. Устанке је коначно угушио Октравијан Август 19. а Дачани у протерани на супротну страну те реке. Рајне и Карпата.Он је наредио обнову Фламинијевог пута од Рима до Ариминума.н. Постојали су у готово сваком граду у који се вода доводила са извора у широј околини. Шпанија је била најнемирнија римска провинција. Августова спољашња политика У Августовој спољној политици јасно се разликују два периода. Октавијан није улепшавао само Рим. Три римске легије су том приликом уништене. пре н.Они су насељавали простор старе Германије између Северног мора.У њој је избило више устанка него било где у целом царству. године пре н. Они су често пљачкали и пустошили римске градове. У првом периоду римска држава је знатно проширена. Неуспешни покушај римског намесника Квинтлија Вара да угуши побуну завршио се тако што је римска војска опкољена у Теутбуршкој шуми где је претрпела тежак пораз. Међутим.е. Август се после тога неколико месеци није бријао у знак жалости.) и морали су се повући после општег устанка германских племена и катастрофалног пораза у Теутобуршкој шуми. Аквадукти су стари водоводи у облику моста преко долина и дубодолина. а нарочито са ратоборним племенима на северозападу полуострва.

Августовог блиског пријатеља. по којем је месец јул добио име. У Октавијанову част шест месец по римском календару (први месец је био март) је преименован из sextilis у augustus. Непот. Азије и северне Африке. Велике победе и освајања у вези са стварањем империје испунили су Римљане поносом на славну прошлост али и будућност.Најважније дело римског историчара Тита Ливија (59-17 пре н. Страбон је био и историчар. била је Историја од оснивања Града (у 142 књиге). Од његовог историјског дела ‘‘Историјске белешке’’ сачувани су само одломци. Он је у свом делу Географија (у 17 књига) сабрао целокупно знање свога доба и дао опис свих тада познатих земаља Европе. Ливијево дело нема велику историјску вредност. 9 новембар 2008 . Култура Августовог доба Августов принципат је био доба полета уметности и науке. Она обухвата римску историју од оснивања Рима до 9 пре н. али је оно на високом литерарном нивоу и спада у ремек-дела римске књижевности. пореклом Хелен из Амазије у Понту. па је отуда и произашло и писање историјских дела.е. врати ми моје легије!’’. Страбон је израдио и карту света у доба Августа. Касније је Август усвојио Тиберија Нерона који га је и наследио. јер су после много година буна и немира Римљани могли да се посвете нечему другом осим ратовања.). Географи који су долазили после њега само су допуњавали његову слику света. а Август је више пажње посветио одбрани царства. Поред географије процват је доживела и историја.). Тит Ливије и др. Салустије.е. Тиме се Октавијан Август изједначио са Цезаром. У Августово доба латинском писму су додата два слова Z и Y ради тачнијег бележења гласова у грчким словима. Тит Ливије је написао Историју да би Римљаниме подсетио на светле примере из прошлости као и да би им указао на лоше ствари које треба избегавати. додајући описе онох земаља које он није обухватио. Семинарски рад из историје : Рим у доба Октавијана Августа “Квинтлије Варе. Такође је направљена разлика између слова V и U. Након тог пораза граница између Римљана и Германа се усталила на реци Рајни. Најпознатији римски историчари тога времена били су Катон. Највећи географ римског доба био је Августов савременик Страбон (63-20 пре н.е.

Такође Анхиз је свом сину рекао и следеће “Други народи . 10 новембар 2008 . ‘‘Енеида’’ је посвећена Енејиним лутањима после пада Троје и његовом доласку у Италију. које ће изгледати као да дишу. због недоличног живота 8 године н.е. биљке. Она се дели на три периода докласичко доба (до 80 пре н. М. док се од баснописаца највише издвојио Ј. до 120 н.Марцијал и Петроније.пре н.Он је тада показао Енеји све његове будуће наследнике Ромула. Написао је и химну у част Секуларних игара. Хорације (65-8.е. Његове песме су често прожете духом Августових моралних погледа и његове политике. Семинарски рад из историје : Рим у доба Октавијана Августа Римска књижевност се развијала под утицајем грчке и етрурске књижевности. до почетка века). израђиваће бронзане статуе.) је родом из Венузије у Апулији. Иако је био Октавијанов миљеник. камење и сазвежђа. У делима је излагао своје погледе на живот. класичко доба (од 80 пре н.. Овидије (43. Своју тугу је описао у делима ‘‘Туга’’ и ‘‘Писма с Понта’’. Квинт Хорације Флак и Овидије Назон. спев о земљорадњи Георгика и јуначки спев ‘‘Енеиду’’. Ти Римљанине научи да владаш народима. Међу познатијим римским песницима тог времена су и Енеј Лукан и Валерије Катул. Писао је лирске песме.) је родом из Мантове.В. верујем.е. да штедиш побеђене и да савлађујеш оне који ти се противе”. највећег беседника Рима.е. вајаће у мермеру ликове живих људи.пре н.е. Јулија Цезара и Августа. пре н. По предању Енеј је био праотац Јулијеваца којима је припадао и Август пошто га је Цезар усвојио. али она се после пада републике и после смрти Цицерона. покласичко доба (120 н. Најважнија дела римске књижевности у стиху и у прози написана су у Августово време у класичком периоду. прогнан је на обалу Црног мора у данашњу Костанцу. То ће бити твоја уметност. Вергилије (70-19. у 12 певања.е. н.е.е. знаће да мере путање небеских тела и казиваће унапред када ће која зведзда изаћи. више није значајно развијала. а касније се посветио оди према хеленским узорима. оде. Његово дело се завршава преображајем Цезара у звезду и величањем Августа. Најпознатији песници у Августово време били су Публије Вергилије Марон.-17. епистуле и др.).). У VI певању говори се како је Енеј сишао у подземни свет и разговарао са својим оцем Анхизом.У почетку свог књижевног стварања бавио се сатиром. Испевао је пастирске песме. и то да дајеш законе.Федар. беседиће боље од Римљана. Мећу сатиричарима се истичу Персије Флак. Беседничку вештину су неговали политичари и државници републиканског доба.) је у свом делу Преображаји сакупио митове о претварању људи у животиње.е.

тако да су и највећи филозофи Августовог времена. Рим . Римљани су у Августово доба изградили више грађевина великих димензија међу којима се истиче Пантенон. захваљујући комбинацији знања и вештина преузетих од Етрураца и Хелена. Од свих грана уметности Римљани су највише развили архитектуру . храм који је подигнут у славу свих богова.престоница царства Бононија .место склапања Другог тријумвирата Аримин . То је један од ретких храмова који је очуван и данас. Семинарски рад из историје : Рим у доба Октавијана Августа У филозофији Римљани су увек били далеко иза Хелена. а највише захваљујући Хадријану који га је обновио. једва достизали велике хеленске филозофе.велика лука на обали Јадранског мора 11 новембар 2008 .

Многи градови у измењеном облику и данас носе римска имена. Међутим у односу на европски запад они су били учитељи и читава западна Европа је примила културу Римљана. 12 новембар 2008 . Римски вајари су често копирали грчке статуе. Многа дела грчке књижевности која нису сачувана у оригиналу. Семинарски рад из историје : Рим у доба Октавијана Августа Закључак Римски утицај на данашњицу Ширењем своје империје према истоку Римљани су постали ученици Хелена и других културних источних народа. проширило се и користи се у свим деловима света. па су многе од њих захваљујући њима и сачуване. Од њега су настала скоро сва савремена писма. Трагови римске архитектуре очували су се до данас у земљама у којима су Римљани некада владали. а многе грађевине се са истом или другом наменом и данас користе. латиница. Да Август и други владари нису помагали уметност и књижевност можда би велики број народа остао неписмен и дан-данас. Тековине римске културе ушле су у ризницу опште културе човечанства. Римско писмо. дошла су до нас преко римске књижевности која је доживела процват у време Августа.

Мала енциколпедија I o Благојевић др Борислав . Катић мр Татјана –Историја за први разред гимназије o Божић др Иван-Историјска читанка за пети разред основне школе o Ферјанчић мр Снежана. Семинарски рад из историје : Рим у доба Октавијана Августа Литератутра o Благојевић др Борислав .Мала енциклопедија II o Ферјанчић мр Снежана. Катић мр Татјана -Историја за пети разред основне школе 13 новембар 2008 .