УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

Филозофски факултет
Одсек за класичне науке

Херодотов лидијски логос
-семинарски рад из Историје Грчке-

Ментор: Студент:

проф. др Мирко Обрадовић Јелена Стојановић

Београд, децембар 2016.

......8 3................................................. Садржај 1........................................ Крезово време..............................11 4.....................2.......6 3...........................9 3................................. Крезов план напада на Персијанце.................... Литература....................................................................................................................................................5........ Крезова освајања. Борбе са Персијанцима и опсада Сарда...................................... Заробљавање и ослобођење Креза.12 5.....................2 2......6......3.............................................13 1 .............................................1..................................4............. Солонов долазак......................................... О Лидији и владаоцима пре Креза...................6 3........ Судбина Крезовог сина Атиса.................................7 3...6 3.................4 3.................................................... Закључак................................................. Увод......................................

године морали да напусте Халикарнас и побегли на острво Сам. Пеонија. али и са политичким приликама у родном граду. Тракија. рођен је у Јонији. да је он са Сама и из Халикарнаса путовао у разне центре дешавања тога века. подељеног у девет књига. Такође. Завод. На основу ових извора. а можда и Олимпији. судећи по разним записима грчких и римских историчара. и 424. а година његове смрти се може отприлике одредити на основу података које спомиње он сам у последњој књизи свог дела. Вероватно се Херодот више пута враћао и у родни Халикарнас. а рођен је. сврстава међу прве хеленске историчаре. Нека од тих места била су: славни Делфи. између 484. који је имао велики утицај на Херодота. Мајка и отац звали су му се Ликс и Дрио. обале Црног мора све до ушћа Дунава. као писца. пророчиште у Додони. непосредно пред почетак Персијских ратова. Македонија. за које Херодот у својим делима везује лепе успомене из младости и говори о њему уз много хвале и љубави. песник и пророк Панијасид. За ово је вероватно заслужан његов ујак. славни писац. а некад пре 444. године се дешава и његово путовање у Египат. закључује се да је живео. У његовом животу је веома важан и Туриј. Скитија. које је оставио и нама у аманет. Он потиче из угледне породице. Београд 2 .Увод Херодот. оквирно. одакле је прикупљао драгоцене податке. и који га је упознао са хеленском литературом и филозофијом. за који се посебно интересовао. Не може се оспорити значај Херодотове Историје. да се у Херодоту није развила огромна радозналост и љубав према историји и култури. у граду Халикарнасу. стога је он већ и у своје време био познат човек и писац. али ти подаци нам нису са сигурношћу познати. века. како га Цицерон назива. која је важна јер за изворе има многе античке грчке списе. његовог јединог. године Херодот у Атини. и то баш њега као првог између три велика имена: поред њега. године пре нове ере. које га.1. Агбатана и Бабилон. због којих су и Панијасид и Херодот око 464. Историја хеленске књижевности. Овог дела не би било. ипак. од непознатог аутора. Сигурно је. отац историје. 1965. Суза (престоница персијских краљева). читао своја дела јавно пред Хеленима. али опширног дела. Бележи се да је већ 445. Тукидида и Хеланика. сматра се да је живео и током Пелопонеског рата. У Суди1 се наводи да је Панијасида убио тадашњи тиранин у Халикарнасу 2. на обали 1 Суда – византијска енциклопедија из 10. који су временом изгубљени 2 др Милош Ђурић. грчки град у јужној Италији.

доживео и проучио. ипак. а вероватно и умро тамо. или. поучних приказа личности и вештог развијања прича. после чије владавине Лиђани падају под персијску власт. због реалних. Ова идеја се провлачи и кроз Херодотов логос3 о лидијском краљу Крезу. логос у овом смислу означава оно што би се код нас најпрецизније превело као прича или бајка 3 . приказивање онога што је дознао. Извори кажу да је учествовао и у самој изградњи те колоније. а који је и главна тема овог рада. Херодотова Историја.Тарантског залива. већ онај који има моралне квалитете. Његово дело се сматра чак и блиским роману. Персијанаца и Хелена. као и због основне идеје која се провлачи кроз цело дело ‒ сукоб Азије и Европе. у коме победу не односи онај који располаже количином. Херодот 3 логос (λόγος) ‒ код Херодота. Он сам своје дело назива ἱστορίης απόδεξις. прихватио Туриј као своју нову отаџбину. према др Милошу Ђурићу. силом и богатством. иако је прилично сигурно да се враћао у матичну Грчку након селидбе. уопште није историјско дело у правом смислу те речи. те да се тамо преселио.

она је пред Гига ставила незгодан избор: или да прихвати своју смрт. и то тако да удеси да Гиг кришом пред спавање види краљицу нагу. Следећи владар био је Ардисов син Садијат. Након Гига. Гиг је. када је краљица схватила какву јој је срамоту муж приредио. први који је почео непријатељски да се понаша према Хеленима 5. Гиг није имао никакве нарочите војне успехе.2. и тако поче Лидијом да влада породица Мермнада. Занимљив је начин на који је овај краљ свргнут са престола од стране свог верног пратиоца Гига. I 6. заузимала је целу западну Анадолију до реке Халис. а Сард је био готово освојен од стране Кимеријаца за време његове владавине. који су владали тим краљевством пет стотина и пет година. а за време Креза. 5 Hdt. веку пре нове ере. био неизмерно захвалан том пророчишту и слао је огромне количине дарова у Делфе. Херодотовим речима. и то због срџбе и лукавства своје жене. Први Хераклид који је владао Лидијом био је Агрон. а та породица је преузела у Лидији власт од Хераклида. до Кандауловог свргавања. коју је волео веома страсно. када је била највећа и најмоћнија. Кандаул је желео да докаже Гигу колико је његова жена лепа. Наиме. Он је започео велики рат против Милета. О Лидији и владаоцима пре Креза Лидија је једно од краљевстава насталих после распада краљевине Хетита у 12. у Лидији је краљевао његов син Ардис. Гиговој ризници. Тај Крез је пореклом из породице познате под именом Мермнада. Он је заузео Пријену и напао Милет. 4 . Ипак. изабрао да буде нови краљ Лидије. главни град јој се звао Сард. Гиг је једва пристао на ово. а последњи ‒ управо Кандаул. I 5. или да убије Кандаула на оном истом месту где ју је видео нагу и преузме краљевство. наиме. а касније. праунук Алкеја. а то благо је стајало у тзв. и то на 4 Hdt. који је владао четрдесет година. За Креза Херодот каже да је био први од варвара који је присилио Хелене да му плаћају данак 4. Гиг је. пошто је учврстио власт на основу дозволе и пророчанства Аполона из Делфа. једног од Хераклових синова. за тридесет и осам година своје владавине. чија је владавина трајала дванаест година. Пошто је код Лиђана била велика срамота да се било ко види го. Налазилa се на западу данашње Турске. и.

а онда је на престо дошао његов тридесетпетогодишњи син Крез. дакле. Алијат је наставио да ратује са Милећанима на исти начин као његов отац Садијат. а осталих пет под влашћу Алијата. првих шест под влашћу Садијата. Био је. након педесет и седам година владавине. Крезов отац. други из ове династије.прилично лукав начин. дванаесте године им се десила незгода приликом спаљивања усева. Лидија није имала неког утицаја и није била позната по великим војним успесима. Њихова стратегија напада на Милет била је више економска него војна. после Гига. такође. Тако су успешно упадали у поседе Милета једанаест година. После овог догађаја Алијат се разболео. Недуго после ових догађаја Алијат је умро. 5 . Наиме. већ су уништавали и пљачкали само њихове њиве и плодове. они нису слали војску да убија Милећане и руши све пред собом. После њега је дошао на ред Алијат. Међутим. не убијајући никога у том процесу. Пре Крезове владавине. а на крају је и склопио мир са Милећанима. па чак и постао савезник с њима. који је поклонио скупе поклоне пророчишту у Делфима. када се пожар проширио до храма богиње Атене и он беше спаљен до темеља. па је морао да умилостиви богињу Атену да би оздравио.

осим становника Киликије и Ликије. кад их је покорио и натерао их да му плаћају порез. Hdt. која је касније Креза уразумила и “спустила на земљу”.3. Најбитније детаље његове владавине је описао Херодот у својој Историји. У овоме га је спречио по једним изворима Бијант из Пријене. Солонов долазак Пошто је Крез покорио велики број народа. Позната је мудрост овог Солона. јер је Лидија захваљујући њему пала под персијску власт. ипак. Након тога. наредио слугама да проведу Солона кроз све његове ризнице. пожели и да изгради флоту и нападне јонска острва. I 29. и за тих четрнаест година довео Лидију до моћи и величине коју нико раније није могао да достигне. Међу њима је био и Атињанин Солон 6. када му је рекао да се становници острва спремају за напад на Сард. Опет.1. покорио је Фрижане. Тине. Дорце. Битињане. Маријандине. Трачане. а по другим Питак из Митилене. Мисијце. 6 У питању је онај Солон који је написао законе за Атињане. 6 . 3. позвао је Солона код себе и упитао га ког човека сматра за најсрећнијег на свету. 3. к њему су почели да долазе многи мудраци из Хеладе. Халибе. Крез је тада чак успоставио пријатељске односе са острвљанима. односно. Карце. Еолце и Памфилце.2. велика и утицајна личност коју историја није заборавила. али тек када је већ изгубио сву моћ. Крез је. то нико није успео да постигне ни после њега. Пафлагонце. Јонце. Крезова освајања Крез је прво освојио Ефес. Крезово време Крез је владао Лидијом четрнаест година. наиме. Ипак. Крез је био велики освајач. а онда редом почео да напада све јонске и еолске Хелене. па. да би му дочарао своју моћ кроз количину блага које поседује. После неког времена покорио је све народе са леве стране Халиса. па отпловио ван Атине на десет година. Крез је.

а отац му исприча сан због ког тако поступа с њим. краљ очисти од греха. Клеоб и Битон су била два снажна брата из Арга који су своју мајку. Крез се сажалио на њега и примио га у свој двор. јер је још био уплашен због свог предсказања.3. и умро славном смрћу. Крез тада ове речи није разумео и отерао је Солона без иједне речи. наравно. који је био глувонем. као и да човек не може знати да ли је срећан док не проживи цео живот и не дође надомак смрти. Судбина Крезовог сина Атиса Након што је на овакав начин поступио са Солоном. Солон ову тројицу наведе као најсрећније људе на свету. међутим исприча анегдоте о Телу и браћи Клеобу и Битону. вукли до храма богиње Хере. 3. Атис му рече да. након тога. Крез се због овога наљутио и питао Солона зашто га у толикој мери не поштује. Зато се много потресао око овог предсказања. не види због 7 . борећи се за свој народ. након свег блага које је видео. да би се што мање бавио пословима који би га довели у опасност. а онда. пошто је људска судбина веома нестална и човекова срећа може за веома кратко време да се потпуно окрене. а Солон му мудро одговори да се човекова срећа не мери богатством. У исто време дође у Сард Ардис. умрли као велики хероји. Он је. у ком је видео да ће његов син Атис умрети тако што ће га пробости копље. по тадашњем обичају. ако је у копљу видео узрок његове смрти. Крез није хтео ни да чује за ово. па од њега није имао нека велика очекивања. забранио сину да иде у борбе и лов и наредио да се свако копље склони из близине његовог сина Атиса. који је тражио да га. да ће Солон да му одговори да је он тај најсрећнији човек. Тада Мисијци јаве Крезу да један дивљи вепар са Олимпа уништава њихове усеве. човек протеран из Фригије. Крез је имао и другог сина. Крез усни сан-предсказање. Поред Атиса. сматрајући га за будалу. и замоле га да пошаље свог сина Атиса да убије штеточину. уместо волова. Солон му.очекивајући. наиме. био крив за убиство свог рођеног брата. доживео да види своје унуке. Онда Атис рече оцу да не може више да поднесе начин живота који му он намеће. које није извршио намерно. Одлучи такође и да га ожени. Тел је био обичан човек који је живео у Атини.

3. где се не бори против људи. Пророчиште у Делфима је дало најтачније привиђење и Крез прихвати то пророчиште као право.чега не би могао да иде у лов.4. одлучи да коначно пита пророчишта за савет поводом планираног рата са Персијанцима. који се полакомио на освајање Персије. пророчанства су казивала да ће се велика држава срушити уколико он сада нападне Персију и. па одлучи да за савет пита пророчишта. кад год је затражио ново прорицање. Пошто се оваквим одговорима веома обрадовао. Тако је тамо добио повластице и имао предност. а у том лову се деси велика незгода и Адрест случајно убије Атиса копљем. верујући чврсто да је та велика држава из пророчанства Персија. али њему. Кад је упитао да ли 8 . у намери да испита њихову веродостојност. да се распита који су најјачи хеленски полиси и да их придобије за савезнике. Кад је мислио да је већ довољно дарова послао. Оба одговора су била веома задовољавајућа за Креза. Послао је своје људе у више пророчишта. прихватио је и одговор Амфијарејевог пророчишта. Ову причу. Крез је жртвовао три хиљаде животиња у част бога у Делфима и тамо слао вредне дарове. Крез посустане и пусти Атиса у лов у пратњи Фригијца Адреста. Управо то је Крез и урадио. иако нису били јасни и лако их је погрешно протумачити. којој може бити узрок Крезова надменост коју је показао у разговору са Солоном. Тада Крез престаје са жалошћу и размишља о томе да спречи превелико напредовање персијске државе. Адрест изврши самоубиство на Атисовом гробу. Поред њега. да би умилостивио Аполона. Након тога. испунивши тако пророчанство. Крез је даривао Делфе још више. као и да би сликовито приказао трагичну судбину краља Креза. Херодот вероватно прича да би истакао своју главну моралну поуку о важности људске врлине у односу на моћ и богатство. Наиме. Слао их је исто тако и у Амфијарејево пророчиште. није ни била потребна јача потврда да су му планови добри. Иако је Крез за ово више окривио божју вољу и себе. такође. Крезов план напада на Персијанце Око две године након Атисове смрти персијска држава почиње да се шири.

одлучи да њих придобије као савезнике.ће његова владавина трајати дуго. ни по чему раван својој жени. Санданис. Борбе са Персијанцима и опсада Сарда Лидијска војска је прешла у Кападокију преко реке Халис и Крез одлучи да прво опустоши њиве. а то венчање се десило ради примирја ове две државе после рата који је водио Крезов отац Алијат. јер мазга заправо представља персијског краља Кира Великог. Када су једном хтели из Сарда да купе злато за изградњу Аполоновог кипа.5. (Hdt. Крез је Лакедемонцима раније учинио доброчинство. добио је још један чудан одговор. Ни на шта Крез није желео да се обазире. моћног и богатог краља. да би их убедио да му се придруже у походу на Персију. Он је зацртао себи јасан циљ – освајање Персије и рушење краља Кира Великог. а отац Персијанац и њихов поданик. Овакви примери пропасти због погрешних тумачења предсказања из пророчишта су чести. који је био ожењен Крезовом сестром. Пошто је Крез помислио да Персијом никада неће моћи да влада мазга. Пошто је с Лакедемоњанима у прошлости већ имао добро искуство. иако су пророчанства била двосмислена и иако је један лиђански мудрац. 3. (Hdt. покушао да га одврати од тога и да му објасни да Персијанци нису богати и немају много да изгубе. Они су на то пристали и заклели су се Крезу на пријатељство и савез. Тада се распитао о најмоћнијим хеленским полисима и сазнао да су то Атина и Спарта. или секундарни разлог. Ово је пример сликовитости и нејасности пророчанстава. коме су родитељи били различите народности 7. I 73-4) 9 . У исто време је Кир спремио своју 7 Кирова мајка је била Међанка од бољег рода. кћер Кировог претходника Астијага. а затим опседне град Птерију. Крез им је то злато дао на поклон. за разлику од њега. а делом и из неких историјских и породичних разлога 9. Крез није добро протумачио ово пророчанство. (Hdt.8 Убрзо је Крез почео са припремама за напад. Речено му је да ће Лиђани бити поражени оног момента када Персијом буде владала мазга. пошто су му веровали. мада му је то вероватно био само изговор. Послао је изасланике да им испричају о пророчанству и својим плановима. из лакомости. I 91) 8 Наиме. I 69) 9 Кир Велики је збацио са престола свог деду Астијага. родило се у њему велико самопоуздање и одлучио је да придобије хеленске савезнике и сруши персијску државу.

Ипак. Иако је војска Лидије била веома ратоборна и пуна вештих коњаника. У окршају ове две војске. Лидијски краљ није ни стигао да чује одговор. Крез избегао смрт. Бабилонци и Лакедемонци) притећи у помоћ и верујући да Кир неће имати смелости да нападне Сард. надајући се да ће му савезници (Египћани. Тако су Лиђани у старту имали неочекивану ситуацију. који није ни знао да напада Креза лично.10 10 Лидски сине. које су служиле за пренос терета. Ово је раније Питија из Делфа прорекла. (Hdt.војску. али ипак је одлучио да пошаље своју војску у борбу против Персијанаца. наводно. Кирова наредба је била да се убијају немилосрдно сви Лиђани. Занимљива је и прича о Крезовом глувонемом сину. Њих стави у први бојни ред. али се нису збунили и чим су увидели да њихови коњи нису у стању да јуришају у присуству камила. Пустиће он глас свој на дан несреће страшне. Кир је одлучио да нападне пре него што Крез успе да сакупи савезничку војску. па је наредио једном делу својих коњаника да се попну на камиле. захваљујући ком је. Крез је увидео да има мање војске од Кира и одмах после овог напада се повукао у Сард. одмах су сишли са њих. То им је и пошло за руком после четрнаест дана. моћни краљу и безумни Крезу. али он му се сам приказао. а на крај постави остатак своје коњице. Не жели сина говор у сјајном двору свом! Боље ће бити за те да га не чујеш тамо. али ниједна није изашла као победник. Ово је Крез схватио као знамење и послао је изасланике у пророчиште да испитају значење тог знамења. и да је од тада почео да говори. Онда се десила још једна крвава битка са много губитака са обе стране. I 85) 10 . обе стране су претрпеле велике губитке. пешадију иза њих. Ово је за Креза било веома неочекивано и нашао се у великој неприлици. Кир се послужио мудрошћу и смислио добру стратегију – знао је да се коњи плаше камила. када ју је краљ упитао о судбини и говору свога сина. Тада се око Сарда десила велика најезда змија и коњи су их потаманили. Наиме. Херодот каже да је он говором спречио напад једног војника. али да се Крез обавезно зароби жив. пошто Лакедемонци нису стигли да дођу у помоћ и пошто су Персијанци успели да продру у Сард преко једног неприступачног бедема.

којој чак ни богови не могу да утекну. да је одлучио да сачува Крезов живот. Кира је ово толико погодило. Персијски краљ се овом доброчинству толико обрадовао. То пророчанство је морало бити испуњено. јер је требало више да се саветује. 11 . због којих се Кир сажалио и схватио да није човечно да убија доброг човека. говорећи да ће добити све што затражи. Персијанци нису могли да угасе ватру док Крез није позвао у помоћ бога Аполона и док овај из ведра неба није пустио кишу. Питија је Крезу у одговору указала на све његове грешке у тумачењу пророчанстава и поручила да он нема права да се љути. Тада је изрекао битне речи. Ипак. исприча им о томе шта му је мудрац Солон рекао. То пророчанство је рекло да ће Гигови потомци испаштати због начина на који је он дошао до престола. да би видео да ли ће га неки од богова спасити. да је питао Креза постоји ли нешто што би он могао да учини за њега. Тада је заинтересовао Кира и присутне Персијанце и. заслужио овакву судбину. Аполон је успео да ублажи Крезову судбину. Крез се даде у размишљање и поче да саветује Кира како да спречи Персијанце да у обести не однесу сав ратни плен из Сарда. док се ватра око њега још распламсавала. Све ово је Кира потпуно уверило у то да је Крез побожан и добар човек. Овде долази до изражаја грчко веровање у судбину. а оне су гласиле овако: Желео бих више од свег блага на свету да сви владари схвате речи једног човека. Крез се сетио Солонових речи када се ватра већ око њега била распламсала и зачуди посматраче кад поче да дозива Солоново име. Гиг. Све што је Крез тражио било је да се његови окови пошаљу у Делфе и да његови људи упитају Питију чиме је он. једнаког себи. је заборавио на пророчанство које су му Делфи изрекли. рекла је и да је Крезу било предодређено да испашта због својих предака – први краљ из породице Мермнада. Такође. када му је дошао у посету.6.3. побожан човек који је толико даривао то пророчиште. Након свега овога. Заробљавање и ослобођење Креза Крез убрзо беше ухваћен и Кир одлучи да га спали на ломачи. упркос Аполоновој жељи да спасе Креза. знајући колико је био побожан. Ипак.

Пише да се Херодот сматра оцем историје из три разлога – прво. Херодот покушава да изврши критику предања. различити украси. али он не треба да пропусти да ужива у лепоти Херодотовог приповедања. повезани са Херодотовим и. генерално хеленским важним мотивима – пролазношћу и променљивошћу људске среће и предношћу људске врлине у односу на богатство. односно само зато што је редак извор таквог типа. Ова прича подразумева. пророчанства и вољу богова. ометен предрасудама свога времена и иако не зна увек да направи разлику између мита и историје. као критичару. пак. Херодота не треба узети као једини и сигуран извор. колику имају историјски подаци у делу.4. Увид у константно преплитање историјског и уметничког дела даје управо и начин на који Херодот представља причу о лидијском краљевству. указују на једну солидну вештину писања и природан таленат писца. још једну битну тему – судар Истока и Запада. Међутим. закључак и поука су. а то је управо судар Истока и Запада. ако не и већу важност. лакоћом и једноставношћу језика. јер комбинује уметничку вредност. који обилује свежином. не може се рећи да је Херодотова Историја “случајно” актуелна и данас. да одреди како ће да реконструише “праву” историју Креза и Лидије. Треће. опет. Закључак Овај полумитски логос представља бит Херодотове Историје. види се да је целокупно градиво сложено према јединственом универзално-историјском гледишту и да се Херодот. у зависности од теме која се обрађује. Ипак. У сваком случају. Херодотову историјску важност. 12 . Осим тога. али углавном јасном стилу. свакако. иако није увек био способан да је утврди. увек враћа на централни предмет. На читаоцу је. Друго. Писана је у променљивом. која има исту онолику. упркос бројним дигресијама. али и мане из угла модерне историје добро представља др Милош Ђурић у Историји хеленске књижевности. уосталом. Са историјског аспекта. Прича која приказује успон и пад једног варварског краљевства је нераскидиво везана за судбину. она није претерано развијена и углавном се заснива на субјективним разлозима. јер очигледно тежи истини.

Матица Српска 2. М. A. Asheri. др Ђурић. Завод 13 . Oxford University Press 3. Београд. Историја хеленске књижевности. A commentary on Herodotus Books I-IV. A. Превод и коментар Херодота и његове Историје.5. New York. Нови Сад. (1965). Lloyd. Литература 1. Corcella. Арсенић. (2007). М. (1966). D.