You are on page 1of 68

KRITIJA

ili
O Atlantidi

Sa grčkog prevela i objašnjenja dala
MIRJANA MILENKOVIĆ KRZNARIĆ

Predgovor
Dr Branko PA VLOVIC

BIBLIOGRAFSKI PODACI

Dijalozi Meneksen i Fileb prev·edeni su, uz nezna,tna ods tupanj a i
izmene, sa grčkog originala u kritičkom izdanju Platonovih sabranih
dela, objavljenog u Parizu 1949. godine u izdanju LES BELLES LET­
KRITIJA
TRES (Collection des Universites de France publiee sous le patronage
de l'Association. Guillaume Bude). Tekst Meneksena pripremio je L. ili
Meridier, a Fileba Aug. Dies.
Ov.aj prevod Fileba je, u i2'lborru, bio emitovan najpre na III pro­
gramu Radio-Beograda 1. janruara 1972. godine, zatim je štam�.an u »Le­ O Atlantidi
topisu Matice srpske«, 409 (1972) i u knjizi K. Maricki Gađanski: Pla­
ton o jeziku i saznanju, B eogrnd , »Rad«, 1977 (Reč i misao, XIII kolo,
knj. 309). I

Prevod Meneksena je objavljen u »Letopisu Matice srpske«, 417
(1976).
Oba dij'aloga su 1977. godine bila prLpremljena za štampu. Iz teh­
ničkih razloga duže su čekala na štampanje.
Naslove poglavlja dali su prevodioci.

Iz redakcijskih razloga oblik »filosofski« zamenjen je sa �filozof-
ski«.

KMG - IG

Sa grčkog prevela i objašnjenja dala
MIRJANA MILENKOVIĆ KRZNARIĆ

Predgovor

136 Dr Branko PA VLOVIC

Naslov originala
IIAATONOC
KPITIA� � ATAANTIKO:E

KRITIJA IL1 PRI-POVEST O ATLANTIDI
JOANNES BURNET, PLATONIS OPERA
»U Egiptu, u delti Nila u koju se pri kraju račva Nilov
Tomus IV, CRITIAS tok, postoji noma zvana Saiska. Najveći grad u njoj je Sais,
a njegov krdtj bio .1e Amasis. Stanovnici toga grada uzimaju
Oxford classical texts
za svoga osnivača boginju čije je ime Neith, a grčko, kako
sami kužu, Atena; v eoma vole Atenjane i govore da su im
oni, na: neki način, srodnici. Solon je pričao da su ga, kada
je stigao tamo, primili sa v elikim počastima; a kada je o sta­
rim vremenima pitao sveštenike koji su u to bili najupuće­
niji, otkrio je dia o tim vremenima, tako reći, ništa ne zna ni
on, ni bilo koji drugi Helen.«1
Tako je govorio Kritija, Platonov srodnik, najverovatnije
u pradedovskoj linij:i, po majci. Platon je toga Kritiju uklju­
čio u svoje pozne dijaloge: Timaj i Kritija. Jedan drugi Kr.i-·
tija, unuk ovoga iz Timaja i Kritije, učestvuje sa Sokratom
u dijalogu Harmid·2 Ova pojedinost za Platona, kao i za naše

1 Pl aiton, Timaj, 2le, 22a.
r Pri-povesit o Atlantidi Platon j e plasirao kao Kritijinu pri -pov es t ,
al i bez jasne naznake o tome koji Kritija iz loze u kojoj je bilo više ta­
kvih imena. Ra�ovanj e Kritije koj li sudeluj -e u Platonovom dijalogu
Harmid od Krntij e koj ti. govorti u Timaju i Kritiji zasnlivia se na hrono­
loškim p !'oceinama: Kr1t1ij a iz dij aloga Harmid morao bi biti Sokratov
stariji savremenik, onaj koj i je učestvovao u veću »tridesetorice« tira­
na, ali on nije mogao čuti pliič u o Atltaintid i od svoga <lede Kinitij e uko­
Liko je ovađ tu prliču n ep.osredno p I'limio od Sol.ona, ,j ukoliko je tačn a
procena da j e Solon u mro 559. godine. Prema tome, �rlitija iz Timaja i
Kr.itije bio bi deda onome iz Harmida.
Platon. je po pravlilu svoje dij arloge pisao kao ra �go vore stva1r1n:ih
a ne izmišljenih l:i,čnosti. U tim razgovo11ima sa Sokr.ii :tom neretko su­
deluj u Platonovi bliži ili d!alj i s110dnici, na primer: nj egova r.ođena braća
Ad ejma:rut i Glauko n u Državi, polubrat Anti.fon u Parmenidu kao glav­
ni svedok i prenosilac razgov:ora Parmen 1id:a i Zen ona sa Sokra t< om,
srodnici po maj e.i - Krit!ij a i Harmid. Na taj n ačtn, barem što se tiče
Države, Ha.rmida, Parmenida � Kritije, Platon j e gotovo neprJmetno
stavlj ao do manja da ti razgovor,i neka�o Imo spomen prrpadaju nj<e­
govoj ufoj i šIBoj pomdiici.

139

CRITIAS tok. tako reći.itije bio bi deda onome iz Harmida. unuk ovoga iz Timaja i Kritije. Parmenida � Kritije. najverovatnije u pradedovskoj linij:i. u delti Nila u koju se pri kraju račva Nilov Tomus IV. r Pri-povesit o Atlantidi Platon j e plasirao kao Kritijinu pri -pov es t . Platon je toga Kritiju uklju­ čio u svoje pozne dijaloge: Timaj i Kritija. otkrio je dia o tim vremenima. na primer: nj egova r. barem što se tiče Države. postoji noma zvana Saiska. primili sa v elikim počastima. v eoma vole Atenjane i govore da su im oni. 22a.i .osredno p I'limio od Sol. a njegov krdtj bio . po majci. na: neki način.fon u Parmenidu kao glav­ ni svedok i prenosilac razgov:ora Parmen 1id:a i Zen ona sa Sokra t< om. 2le. ništa ne zna ni on.j ukoliko je tačn a procena da j e Solon u mro 559. Solon je pričao da su ga. Platonov srodnik. polubrat Anti.ona.i-· tija. ali on nije mogao čuti pliič u o Atltaintid i od svoga <lede Kinitij e uko­ Liko je ovađ tu prliču n ep. PLATONIS OPERA »U Egiptu. srodnici. Ra�ovanj e Kritije koj li sudeluj -e u Platonovom dijalogu Harmid od Krntij e koj ti. kada je stigao tamo. srodnici po maj e. onaj koj i je učestvovao u veću »tridesetorice« tira­ na. Timaj. Platon. Prema tome. kako sami kužu. Ha.ođena braća Ad ejma:rut i Glauko n u Državi. govorti u Timaju i Kritiji zasnlivia se na hrono­ loškim p !'oceinama: Kr1t1ij a iz dij aloga Harmid morao bi biti Sokratov stariji savremenik. učestvuje sa Sokratom u dijalogu Harmid·2 Ova pojedinost za Platona.čnosti. ni bilo koji drugi Helen. Najveći grad u njoj je Sais.1e Amasis. a grčko. Atena. godine. U tim razgovo11ima sa Sokr. �rlitija iz Timaja i Kr.«1 Tako je govorio Kritija. a kada je o sta­ rim vremenima pitao sveštenike koji su u to bili najupuće­ niji. je po pravlilu svoje dij arloge pisao kao ra �go vore stva1r1n:ih a ne izmišljenih l:i. 139 . . Stanovnici toga grada uzimaju Oxford classical texts za svoga osnivača boginju čije je ime Neith.rmida. Platon j e gotovo neprJmetno stavlj ao do manja da ti razgovor.ii :tom neretko su­ deluj u Platonovi bliži ili d!alj i s110dnici. kao i za naše 1 Pl aiton.i neka�o Imo spomen prrpadaju nj<e­ govoj ufoj i šIBoj pomdiici. Naslov originala IIAATONOC KPITIA� � ATAANTIKO:E KRITIJA IL1 PRI-POVEST O ATLANTIDI JOANNES BURNET. al i bez jasne naznake o tome koji Kritija iz loze u kojoj je bilo više ta­ kvih imena. Jedan drugi Kr. Na taj n ačtn.Krit!ij a i Harmid.

preko Hesioda i presokrat­ veoma jaka tadašnja Atenska država. Nad­ bilnsti je skiriveno jestanje.oja je nekad države sa ove strane Heraklovih stubova. čije je »Sećanje« Platon stavama zn atno manje 04 stvarnog„ Helenska »Libija« bila je severni i severozapadni deo Afrike. Timaj. Ta karta je. a . U Egiptu i Heladi (u V veku st e.do nje dospeo..sve dućnost ukorenjene su u prošlosti. opštio je svome sinovcu Kritiji.4 Ime ostrva (»većeg od Libije i Azije leke prošlosti.. po majci) raspituj e o »starim vremenima« o kojima Heleni Suštinski elementi tog »istinitog govora« su ovi. što se tiče Azije. a. 26e). u kojoj se skriva jestanje. te da se to· predanje čuva i otkriva u Plato­ sa njih na ceo kontinent sa sqprotne strane koji je ograniča­ novoj porodičnoj lozi.. To kraljevstvo je. Ovaj je o GiibrraJltarsku stenu. s druge može biti sažima se u bilosti . Ono što je bilo uvek i divno kraljevstvo « koje je uspostavilo svoju vlast i nad će b:iti: antika ne radi ništa za budućnost. Idealna država u Platonovoj projekciji mogla je da bude . da s e uz to želi saopštiti neobična pred imoreuza3. Nasuproit tome. ere. od egipatskog i uainili. ali (respect. a ne vidi se kalko je faktički kazivač te le­ načinj enu u III veku st. skršivši žava plemstvo. a taj ratni pohod i negde već postojala.na ađil1ičkoj . kojeg Heleni nazivaju Heraklovim stubovima. onog što još nikada nije bilo. Plafon je svoj prikaz pradavne prošlosfa izveo uz a Reč je o Gibrailt arskom more:u:iu. bitno je da se u citiranom tekstu baš ju »sveti zapisi« u hramovima (Tim„ 23e). Heleni' su Afriku naz. oni koji još nis1. nazovimo ga Kritija I. Ovo se može prooendti uvidom u Eratostenovu karrtu sveta prilično je dug. a tog predanja« . pokušalo da pokori i druge samo oživljeno sećanje (anamnesis) na državu k.i na e vropskoj strani ima pomoć nepoznatog i bezimenog sveštenika iz Saise. pripovest o drevnim vremenima: dobila obeležja povesti. Platonovi duhovni horizonti. do Platona . Niz prenosilaca legende prostI1anstva. kod a u Platonovo vreme n:ajverovatl11ije j oš nije. bez surevnji- i u Kritiji. Gledamo li socijalni plan. Obraćajući se Solanu. a za njim i moderno doba. držalo je pod svojom vlašću Libiju sve do Egipta. 140 141 . okrenuti su prošlosti. »ničeg no•vog pod suncem«.je u njihovim pred­ desetogodišnjem unuku . VI vek st. nazvano Atlanti­ je hrišćan stvo.1 pali u rop stvo. lena i ostavši sam. To kraljevstvo.ma.fizičara«.azale u punom sjaju. rađa i odr­ stali. sa zap adn e strane kroz Gibvaltarski moreuz. tu istu legendu prene. »Libija«) opkoljena morem.u j u se za sefonje. podigao svoj pobednički znak i tako spre­ jim bićem vezana za prošlost: njena sadašnjost i njena bu-: či. pa je i njeno postojanje i njen nesta­ je :osujetila malobrojna ali hrabrošću i ratničkom veštinom nak prekrio zaborav. obuhwtala gende (Platon) . dospeo je vaš grad u krajnju opasnost. Is­ - nemaju pravog znanja.ogranke vel<iko . Tek strane Atlants:kog okeana).o da budu porobljeni . ono što je bilo. e. Nijedna druga socijalna klasa nije toliko svo­ nalet n eprijatelja.svi ljudi od duha i pera na­ egipatski sveštenik o tome kaže: »Tada su se celom ljudskom stoje da otkr. tj.) na­ redio nel'cim moreplovoirrna Feničanima da oplove » Libij u « i da su ovi to i obeležja pri-povesti. Herodot (IV. Ovde je reč o prolepsi (anticipaciji) da­ vao ovo p['avo more « . a Solon je legendu preneo u Atenu i sa­ Atlas.iju ono što se zbivalo u »starim vremenima«: u rodu snaga i vrlina vašeg grada uk.stoone strane Afoike i vraćajući se.. jer su svi drugi priterani nevoljom odu­ otkrićemo da ova bilost. njena utopijska mnogim drugim o strvima (u Atlantskom okeanu) . sveštenika čuo »istiniti govor« (alethinos 16gos) o prastarim tek treće godine. g plaminskog lanca tome govorio Solanu. te da taj govor nij� Solon (atenski pesnik i zakonodavac. pu sve do Tirenije (srednje Italije). 25' a . bilo . Stoga je verova tno da je Platnova predstava A7lije j edva obu­ hvatala pnost ra:nstvo malo veće od ooog lmje danas nosi naziv B1isk1i Pisac Timaja i Kritije učinio je sve što je potrebno da bi istok. i to baš onog koje se predstavlja kao čuvar »sve­ oni koji su tada putovali mo· g Li da pređu na ostala ostrva. a Evro­ (naslućivanje) budu ćeg. ali je. prema Platonu. kao i prostranstvo Azije. i na njemu je postojalo »veliko hovni viz ir i antike.trarn­ tija. približno 1/5 ili· 1 / 4 stvarnog afričkog objavio• u već spomenubm dijaloQJi.o je svome stvo Li. rečeno je da izvor i temelj tog govora sačinjava� čaj. kao i uopšte du­ zajedno«) bilo je Atlantida. započinju ći plovidbu sa 1i. U uv:odnom delu Timaja ostale koji živimo s ove strane Heraklove međe.i va1i »Libija«. Solon je.Kritiji II. Pros. sve što delom kontinenta (s druge strane »pravog m ora«.bije (Afrike). sada jest i uvek mašivši sve hrabrošć u i ratnom veštinom. kaj. uvelo anticipaciju da. Od Homera. skih .razumevanje njego·vih spisa. Platonov daleki predak »tek izmišlj eni mythos« id. 42) kaže da je egi­ je ujedno nagovestio da svaka povest neizbežno u sebi nosi patskli faraon Neko m Neho (Solonov savrememik.ili u večno bivstvujućem. Dropidovom sinu . Da li je on sve to jednostavno i Indiju. kao i nad svest kao i njena najviša i stina vez. tvrdnja o srodnosti atens:kog (jonskog) i jednog egipatskog »nalazilo se ostrvo veće od L:ibije i Azije zajedno. kao predvodnik He­ će biti. Ovaj Kri­ • Platon. može imati samo sporedni zna­ vremenima.) bi lo je poznato da Je Afrika . kaže se. bila pozna�a izm:islto? Helenima. za njega su plemena.

kao predvodnik He­ će biti. do Platona .bije (Afrike). U Egiptu i Heladi (u V veku st e. može imati samo sporedni zna­ vremenima. bez surevnji- i u Kritiji. te da se to· predanje čuva i otkriva u Plato­ sa njih na ceo kontinent sa sqprotne strane koji je ograniča­ novoj porodičnoj lozi. podigao svoj pobednički znak i tako spre­ jim bićem vezana za prošlost: njena sadašnjost i njena bu-: či. kao i prostranstvo Azije. a Evro­ (naslućivanje) budu ćeg. 25' a .do nje dospeo. približno 1/5 ili· 1 / 4 stvarnog afričkog objavio• u već spomenubm dijaloQJi. i to baš onog koje se predstavlja kao čuvar »sve­ oni koji su tada putovali mo· g Li da pređu na ostala ostrva. pokušalo da pokori i druge samo oživljeno sećanje (anamnesis) na državu k. tvrdnja o srodnosti atens:kog (jonskog) i jednog egipatskog »nalazilo se ostrvo veće od L:ibije i Azije zajedno. skih . za njega su plemena. ono što je bilo. a . da s e uz to želi saopštiti neobična pred imoreuza3.oja je nekad države sa ove strane Heraklovih stubova. To kraljevstvo je. a taj ratni pohod i negde već postojala. pripovest o drevnim vremenima: dobila obeležja povesti. pa je i njeno postojanje i njen nesta­ je :osujetila malobrojna ali hrabrošću i ratničkom veštinom nak prekrio zaborav. kao i uopšte du­ zajedno«) bilo je Atlantida.ogranke vel<iko . sa zap adn e strane kroz Gibvaltarski moreuz. obuhwtala gende (Platon) .svi ljudi od duha i pera na­ egipatski sveštenik o tome kaže: »Tada su se celom ljudskom stoje da otkr. a za njim i moderno doba.. rađa i odr­ stali. Ovo se može prooendti uvidom u Eratostenovu karrtu sveta prilično je dug. čije je »Sećanje« Platon stavama zn atno manje 04 stvarnog„ Helenska »Libija« bila je severni i severozapadni deo Afrike.sve dućnost ukorenjene su u prošlosti.o da budu porobljeni . nazvano Atlanti­ je hrišćan stvo. bila pozna�a izm:islto? Helenima. Herodot (IV. Stoga je verova tno da je Platnova predstava A7lije j edva obu­ hvatala pnost ra:nstvo malo veće od ooog lmje danas nosi naziv B1isk1i Pisac Timaja i Kritije učinio je sve što je potrebno da bi istok. jer su svi drugi priterani nevoljom odu­ otkrićemo da ova bilost. Dropidovom sinu .. sveštenika čuo »istiniti govor« (alethinos 16gos) o prastarim tek treće godine. sada jest i uvek mašivši sve hrabrošć u i ratnom veštinom. od egipatskog i uainili.) bi lo je poznato da Je Afrika . Pros. i na njemu je postojalo »veliko hovni viz ir i antike. tj. a tog predanja« . Ovde je reč o prolepsi (anticipaciji) da­ vao ovo p['avo more « . Od Homera. Ovaj Kri­ • Platon. rečeno je da izvor i temelj tog govora sačinjava� čaj. Platonovi duhovni horizonti. kao i nad svest kao i njena najviša i stina vez. po majci) raspituj e o »starim vremenima« o kojima Heleni Suštinski elementi tog »istinitog govora« su ovi.i na e vropskoj strani ima pomoć nepoznatog i bezimenog sveštenika iz Saise. bilo . Ono što je bilo uvek i divno kraljevstvo « koje je uspostavilo svoju vlast i nad će b:iti: antika ne radi ništa za budućnost. sve što delom kontinenta (s druge strane »pravog m ora«.fizičara«. a ne vidi se kalko je faktički kazivač te le­ načinj enu u III veku st. njena utopijska mnogim drugim o strvima (u Atlantskom okeanu) . Idealna država u Platonovoj projekciji mogla je da bude . te da taj govor nij� Solon (atenski pesnik i zakonodavac. Heleni' su Afriku naz.i va1i »Libija«. započinju ći plovidbu sa 1i. »ničeg no•vog pod suncem«. Platonov daleki predak »tek izmišlj eni mythos« id. g plaminskog lanca tome govorio Solanu.u j u se za sefonje. pu sve do Tirenije (srednje Italije). ali je. nazovimo ga Kritija I. bitno je da se u citiranom tekstu baš ju »sveti zapisi« u hramovima (Tim„ 23e). kod a u Platonovo vreme n:ajverovatl11ije j oš nije.ili u večno bivstvujućem. Ta karta je. dospeo je vaš grad u krajnju opasnost.) na­ redio nel'cim moreplovoirrna Feničanima da oplove » Libij u « i da su ovi to i obeležja pri-povesti. Da li je on sve to jednostavno i Indiju. Niz prenosilaca legende prostI1anstva. lena i ostavši sam. 42) kaže da je egi­ je ujedno nagovestio da svaka povest neizbežno u sebi nosi patskli faraon Neko m Neho (Solonov savrememik.je u njihovim pred­ desetogodišnjem unuku . Nasuproit tome.o je svome stvo Li.4 Ime ostrva (»većeg od Libije i Azije leke prošlosti.ma. e. okrenuti su prošlosti. s druge može biti sažima se u bilosti . u kojoj se skriva jestanje. Is­ - nemaju pravog znanja. Nad­ bilnsti je skiriveno jestanje. kaže se. Plafon je svoj prikaz pradavne prošlosfa izveo uz a Reč je o Gibrailt arskom more:u:iu. U uv:odnom delu Timaja ostale koji živimo s ove strane Heraklove međe. prema Platonu.1 pali u rop stvo.. kaj. uvelo anticipaciju da. VI vek st. Obraćajući se Solanu.na ađil1ičkoj . tu istu legendu prene. Ovaj je o GiibrraJltarsku stenu. Gledamo li socijalni plan.razumevanje njego·vih spisa. To kraljevstvo. Tek strane Atlants:kog okeana).stoone strane Afoike i vraćajući se.trarn­ tija. Nijedna druga socijalna klasa nije toliko svo­ nalet n eprijatelja. oni koji još nis1. a Solon je legendu preneo u Atenu i sa­ Atlas. Solon je. a.. ali (respect.azale u punom sjaju. držalo je pod svojom vlašću Libiju sve do Egipta. 26e). 140 141 . što se tiče Azije. opštio je svome sinovcu Kritiji. skršivši žava plemstvo. ere. preko Hesioda i presokrat­ veoma jaka tadašnja Atenska država.iju ono što se zbivalo u »starim vremenima«: u rodu snaga i vrlina vašeg grada uk. onog što još nikada nije bilo.Kritiji II. kojeg Heleni nazivaju Heraklovim stubovima. Timaj. »Libija«) opkoljena morem.

Platonovo· on. B . P. a poglavito u ovom slučaju za Platona. 142 143 . onda dovršen hram Zevsa olimpskog. ni priča.6 bilo samo usputni lonovog vremena . i što nas koJe Je . J:> lutarh iz Heroneje smatrao je potpuno verodostoj­ ocu lako može promaći detalj u Platonovom tekstu (Tim. ere. morao ju je izmisliti iz korena.ata: »Gradivo o Atlantidi bilo je za Platona pusto sva vaša bojna sila. Viosti oslobodio. jer se uplašio od veličine dela. više o duševljava napis. Tačno je Plutarhov.« Ovde sko jezgro. B .e. 6Platon u Kritiji (113ab) kaže da je Solon prevodio imena sa egi­ pats:kog na grčki jeZlik.sigurno nije postojalo. da je ona pripoveda:na u slavu boginje i u okviru njenog praz­ nasao potv:vdu u jednoj Sol:onovoj pesmi. u sebi neko liturgij­ svešteničkog staleža«.ranje je izvedeno grubo. ? gu n� noći«. te on Je . :i ndirektno tvrdio da je Platon. 32. tako je Platonova mudrost os­ se nestanak Atlantide dogoclio pre oko 11 500 godina' računa. ono što je lepo ispričano ne mora biti istinito. ni priča ni pesma -pre Platona-ne sadrži ono što je na­ pisano u uvodnom delu Timaja i u Kritiji. Timaj. nom tvrdnJu da Je . ali ništa - osim Platonovih tekstova . i koja se posle onog dana uništenja i Atlantide i drevne atičke države. dakle. Đurića.o zapažanje da nijedna istori­ ja.itij1a) navodno o' nasledio kao poroddčnu zaostavštinu. On je nalazio da je za njega čast � � ziv:�je . ili je reč o navodnoj Sol novoj pri� 7 Za izvode iz Plutarha upor .nije potvrđivalo ono ostalo što nika. naročito ticala Atenjana. Modernom či� Vlih spisa. Platon nije sasvim odustao od toga da u svečani . Za . niti je moglo vo­ nagnveštaj. Solon. godinu st. Psenofis iz Heliopolja i Sonhis iz Saise. 25a .aituma te radu on je unaokolo li. Plutairh je čitao kao potpuno izvesno tvrđenje: diti rat protiv napadača sa Atlantide. pa:ssim) koji pokazuje da je »veoma neobična aili potpuno isti­ Solon bor i avio u Egiptu i da je tamo od sveštenik� čuo pripovedanje o Atlantidi Za boravak u Egiptu n�ta« pniča o Atlantidi obrađena kao himna boginji Ateni. ne:g više � liturgijski deko1r priče ugradi neko moguće-istinsko faktograf­ zbog duboke sfa1rosti. čudesan način izjednačeni. Kao što su Atenjani ostavili ne­ So1onov boravak u Saisi datiramo u 560. To su.šte za lepo imanje. preko Platonov:om svedočenju u ovom slučaju teško mož svojih smodničkih veza sa porodičnom lozom Kritija. Više od četiri stotine godina posle nastanka tih Platono­ te priče. 1000 godina pre osnivanja Saiskog kraljevstva. prim.i ne zato što nije imao vremena.) suviše kasno počeo.u vremenu kada je sveštenik o svemu tame So.bilo staro 8000 godina (Tim„ 23e). Ali kako ga je (spi'S Kritija. usled strahovitih potresa i potopa. 2la. a ono je njemu u neku ruku i pri­ more i nestade. kaže morali su da budu n::i. Ako još mnogo toga nedostaje. ne toliko i za njenu verodosrtojnost. atensko kraljevstvo 9000 godina pre So­ - Ono što je u Platonovim tekstovima.«5 padalo po pravu srodništva. prevod M.­ 1 aca uprav. sko suštastvo na:menjeno slavi Atene i njeno1g grada. »najučeniji ljudi iz pnipovedanje o Atlantidi imalo ie. Timaja. na otpočetom prepr1cava i stihzuJe. međutim. Za nas. N. obuhvatilo Je i određivanje d. Kasnije. P.o na taj nač:in razumeva1o tekst iz Kritije i uvodnog dela Ti­ vo je Plutarhovo zanimanje samo za lepotu i monumentalnost maja. priču o Atlantidi izmislio. Dati. e da se prida dokumentarna vrednost. ali je izgubio volju da to radi i to Ipak.). a isto tako i ostrvo Atlantida potonu u zemljd. ra:spola­ . §§ 26. njegove Uporedne biografije. Plutarh je. utoliko se više žalostimo što 1onu pripovedao . U fakto­ grafskom smislu.) i zidove i dvorišta (nedovršeni spis Kri­ u hilJadama g.zgrad:io velika predvorja (uvodni deo ? strayi ne prirod!1. dakle. k:oju je čuo od učenih ljudi u Saiis:i. P. niti je o svemu tome »Solon je bio. ' stare. umro je pre dovršenja dela. 31. premi da na osnovi tih prevoda imenia napiše sVooju poemu o Atllantidi. kako Platon tvrdi. ni pesma. preduzeo da ispeva i veliko delo. Uočljli. Nije. mada je mnogo pis gao gradivom za sopstvenu obradu priče o Atlantidi.gip:atskog sve�t en� ka koje Platonov Kritija ? da to nasledstvo obradi i na svaki način ulepša. kakvih nije mogla da pokaže još nijedna atenskog grada zbili su se »U toku jednog dana i sledeće po­ istorija.«7 jući od našeg vremena. istinito i lepo je začudo otkrio imena sveštenika sa kojima je Solon navodno _ vodio razgovore i od kojih je čuo priču o Atlantidi. u vredi osvrta i Plutarhovo tumačenje Platonovog nedovršenog toku jedinog dana i s:ledeće pogubne noći. tavila nedovršeno samo delo o Atlantidi. sasvdlm jasno da l!i je -tu reč o �ritijinom tumafonjiu Solonovih be�ežak : a '�oje ·je on (Kr. priču o At1antidi vezuje za Solona. utonu u zemlju podruhv.e kataklizme.aini deo.odma: potonuće Atlantide i propas:t prastarog tija.i dalje. prim. Ukoliko je Platon 5 Upoc. B . Ne navodeći izvor Plutarh ukoliko istinitost u fabuli vidimo samo kaO ! faktografsku. istoriju ili pri­ mogao nastati neki zapis u si a skim hramovima hiljadu godina ču o Atlantidi.

Kao što su Atenjani ostavili ne­ So1onov boravak u Saisi datiramo u 560. ne toliko i za njenu verodosrtojnost. istoriju ili pri­ mogao nastati neki zapis u si a skim hramovima hiljadu godina ču o Atlantidi. Platonovo· on. a poglavito u ovom slučaju za Platona. Više od četiri stotine godina posle nastanka tih Platono­ te priče. 32. više o duševljava napis. utoliko se više žalostimo što 1onu pripovedao .e kataklizme. Timaja. sasvdlm jasno da l!i je -tu reč o �ritijinom tumafonjiu Solonovih be�ežak : a '�oje ·je on (Kr. Plutarh je. istinito i lepo je začudo otkrio imena sveštenika sa kojima je Solon navodno _ vodio razgovore i od kojih je čuo priču o Atlantidi.sigurno nije postojalo. ali je izgubio volju da to radi i to Ipak. ali ništa - osim Platonovih tekstova . međutim. B . Platon nije sasvim odustao od toga da u svečani . k:oju je čuo od učenih ljudi u Saiis:i. ' stare. preko Platonov:om svedočenju u ovom slučaju teško mož svojih smodničkih veza sa porodičnom lozom Kritija. u vredi osvrta i Plutarhovo tumačenje Platonovog nedovršenog toku jedinog dana i s:ledeće pogubne noći. Đurića. Ako još mnogo toga nedostaje. U fakto­ grafskom smislu. nom tvrdnJu da Je .i dalje.zgrad:io velika predvorja (uvodni deo ? strayi ne prirod!1. 142 143 . §§ 26.) i zidove i dvorišta (nedovršeni spis Kri­ u hilJadama g. Timaj. na otpočetom prepr1cava i stihzuJe. Modernom či� Vlih spisa. Uočljli. tavila nedovršeno samo delo o Atlantidi. u sebi neko liturgij­ svešteničkog staleža«. B . ni priča.ranje je izvedeno grubo.odma: potonuće Atlantide i propas:t prastarog tija.šte za lepo imanje. e da se prida dokumentarna vrednost. N.e.nije potvrđivalo ono ostalo što nika. Za . tako je Platonova mudrost os­ se nestanak Atlantide dogoclio pre oko 11 500 godina' računa. a isto tako i ostrvo Atlantida potonu u zemljd. Za nas. ra:spola­ . naročito ticala Atenjana. prim. J:> lutarh iz Heroneje smatrao je potpuno verodostoj­ ocu lako može promaći detalj u Platonovom tekstu (Tim. dakle.ata: »Gradivo o Atlantidi bilo je za Platona pusto sva vaša bojna sila. Psenofis iz Heliopolja i Sonhis iz Saise. da je ona pripoveda:na u slavu boginje i u okviru njenog praz­ nasao potv:vdu u jednoj Sol:onovoj pesmi. Solon. P. 6Platon u Kritiji (113ab) kaže da je Solon prevodio imena sa egi­ pats:kog na grčki jeZlik. priču o At1antidi vezuje za Solona. ono što je lepo ispričano ne mora biti istinito. utonu u zemlju podruhv. i koja se posle onog dana uništenja i Atlantide i drevne atičke države. Tačno je Plutarhov. Nije. premi da na osnovi tih prevoda imenia napiše sVooju poemu o Atllantidi. umro je pre dovršenja dela. Dati.bilo staro 8000 godina (Tim„ 23e). godinu st.itij1a) navodno o' nasledio kao poroddčnu zaostavštinu. usled strahovitih potresa i potopa. kaže morali su da budu n::i. ne:g više � liturgijski deko1r priče ugradi neko moguće-istinsko faktograf­ zbog duboke sfa1rosti. :i ndirektno tvrdio da je Platon. Kasnije.­ 1 aca uprav. B .o na taj nač:in razumeva1o tekst iz Kritije i uvodnog dela Ti­ vo je Plutarhovo zanimanje samo za lepotu i monumentalnost maja. »najučeniji ljudi iz pnipovedanje o Atlantidi imalo ie. kako Platon tvrdi. preduzeo da ispeva i veliko delo. onda dovršen hram Zevsa olimpskog. a ono je njemu u neku ruku i pri­ more i nestade. ili je reč o navodnoj Sol novoj pri� 7 Za izvode iz Plutarha upor . njegove Uporedne biografije. 25a .i ne zato što nije imao vremena. ere. prevod M.o zapažanje da nijedna istori­ ja.u vremenu kada je sveštenik o svemu tame So. morao ju je izmisliti iz korena. 1000 godina pre osnivanja Saiskog kraljevstva. Ukoliko je Platon 5 Upoc. atensko kraljevstvo 9000 godina pre So­ - Ono što je u Platonovim tekstovima. kakvih nije mogla da pokaže još nijedna atenskog grada zbili su se »U toku jednog dana i sledeće po­ istorija. ni pesma. mada je mnogo pis gao gradivom za sopstvenu obradu priče o Atlantidi. Ne navodeći izvor Plutarh ukoliko istinitost u fabuli vidimo samo kaO ! faktografsku. priču o Atlantidi izmislio.6 bilo samo usputni lonovog vremena . dakle.gip:atskog sve�t en� ka koje Platonov Kritija ? da to nasledstvo obradi i na svaki način ulepša. ni priča ni pesma -pre Platona-ne sadrži ono što je na­ pisano u uvodnom delu Timaja i u Kritiji. te on Je .«7 jući od našeg vremena. 2la. pa:ssim) koji pokazuje da je »veoma neobična aili potpuno isti­ Solon bor i avio u Egiptu i da je tamo od sveštenik� čuo pripovedanje o Atlantidi Za boravak u Egiptu n�ta« pniča o Atlantidi obrađena kao himna boginji Ateni.« Ovde sko jezgro. niti je o svemu tome »Solon je bio. P.«5 padalo po pravu srodništva. niti je moglo vo­ nagnveštaj.aituma te radu on je unaokolo li.aini deo.) suviše kasno počeo. Plutairh je čitao kao potpuno izvesno tvrđenje: diti rat protiv napadača sa Atlantide. prim. Viosti oslobodio. P. On je nalazio da je za njega čast � � ziv:�je . To su. čudesan način izjednačeni. ? gu n� noći«. Ali kako ga je (spi'S Kritija.). i što nas koJe Je . sko suštastvo na:menjeno slavi Atene i njeno1g grada. jer se uplašio od veličine dela. obuhvatilo Je i određivanje d. 31.

Tu se Platonov spis prekida. Timajev.tanje je u kakvoj su povezanosti astronomija i rasprav­ ljeno. Timajev govor odstupa od osnovne teme kao a mo�da je pisac zaključio da je najbolje da svoje kazi­ simposiona: Timaj govori o graditelju (demijurgu) kosmosa. da je sposoban da opazi takve promene. početak dijaloga Kritija. ratnička veština da bi se što je moguće duže održal1a. poput onog u Ti­ izvoru (Tim„ 26c). (politeia) nekako izrasta iz prirodnog uređenja. Kompletna fabula izložena je u uvodnom delu Ti­ treći je predviđen za Hermokratov govor koji nije održan. moći i Pisanje Kritije očigledno je ispunj enj e jedne šire Plato­ slavi Atlantide. budući nolog nego dijalog. Rečeno je za Timaja da je on. To raspravlja­ tiđane i učini ih što umerenijim. vest saopštena u njenom navodnom egipatskom i solonovskom Možda je i tu pripremao neko i znenađenje. onako kako je pri-po­ rrameravao da ostvar:i u predviiđenom Hermokratovom govoru. uz najavu da će se o tome govor iti »ne samo Nemoguće je pogoditi ili naslutiti kakvu je zamisao Platon u glavnim cirtama nego sve po redu«. posebno za mentatori ne pominju tu pretpostavku. u ostalim njegovjm dijalozima nema ni pomena o vorio je Sokrat. sačuvan samo manji uvodni deo Kritije i da je ostalo izgub­ 27a). ili da je preostalo životno vreme trošio učesnicima simposiona. vanj e baš tu prekine. koji upravlja u saglasnosti sa zakonima. Sudeći po sledećom prekinutom reč enicom: »Ali Zevs. odakle se pruža pogled na sve što ima udela u nastaju­ ničku veštinu. 10 Upor. ni u namerno. naim�. slučajno lili Prema onome što se do sada zna o egipatskim zapisima. i na skupu Zevs reče . Sve u svemu. Kritija bi mogao da se smatra sastavnim delom Timaja. 108c): prvog dana go­ i Kritiji..:Timaj (17a-c. Tu najavu Platon je počeo da ostvaruje u majevom i Kritijinom govoru? dijalogu Kritija koji je ostao nedovršen. kosmičko je- zašto uz to ne bi dšla i njegova procena da Kritijino kazi- • Vid. smešten u središtu celog kos­ (id.Pesnici-mitotvorci o tome ne govore. neka njena iskustvena i teorijska okosnica .kako je jasno pred očeno . te je odlučio da kaznom opameti Atlan­ pravljanj'e o državnom uređenju (Tim. u starim mislećim horizontima državno uređenje na Zakonima Platonu izgledao važniji od dovršenja Kritije. ništa slično. Kritija dvaput govorii.1 9b) . stvari. koja bi obuhvatala četiri. u Platona. a ne posebnim dijalo­ gom. 26c-27·a). Država u mirovanju i država u istorijskom toku linu. ta povezanost. 106a. da je va1Ja:1 narod Platon je čitaocima predočio osnorvnu temu simposiona: ras­ zapao u jadno stanje. 19b-20d. koje je iščezlo sa lica zemlje devet hi­ tijina beseda obavljaju se . u imaginacija mogla stvor:iti viziju ogromnog ostrva. Kritija se eksplicitno nasfiavlja na Timiaja9. a Atlantidi. Kritija. Timajeva i Kri­ i moćnog kraljev:stva. sle izrečene Timajeve besede. blistav�g oba dijaloga sudeluju iste ličnosti. ako je rad Prvo. što je jasno predočeno samim rezimeom.. obično se ne uzima u obzir. Treća pretpostavka da je prirodu svem�ra i da je n ajupućeniji u astronomiju (Tim. d rugog dana govorili su Timaj i Kritij a. njima nema nikakvog traga o nekadašnjem postojanju. Pii.. Kri­ tijin i Hermok:ratov.ina pre Solonovog vremena. jednom pre a drugi put po­ jezgro takve vizije. ovde pozabaviti time zašto je baš takav prekid. Zato je sazvao sve bogove nje pr1iređeno je povodom praznika i u slavu. od Sokrata se nije ni očeki vao mo­ ma. Ova naša pretpostavka mogla bi da bu­ predaje svojim slušaocima svojevrsnu kosmologiju k oja se za­ de plauzibilnija od onih koje kažu da je smrt spreoila Plato­ ključuje antropologijom. l 7 b. Ne zna se šta je Zevs re­ Na prvi pogled. Moralo je postojati neko tom danu. ni u Heladi. je višestruka i bitna. Hero­ vanje valj a prekinuti baš onim »Zevs reče«'? Kasnije ćemo se dot i Tukidid nisu čulii. logografi takođe. 144 10 145 . mogao da proi zvede najbolji mogući efekat. bog nad bogovi­ rezimeu (Tim. 20b). a Plaiton. govora: Sokratov. «8 la. ni u Egiptu. Znanje je poitrebno da bi se država ustanovi­ ćem.10 Ti govuri održavaju se za vreme tro­ Rri-povest o Atlantidi Platon je saopštio jedino u Timaju dnevnog simposiona (Tim. maja (20d-25e). među na da dovrši Kritiju. Sokratov govor nije bio nikakvo iznenađenje.. 2la).u is­ ljada god.. shvatio �e. Kritija (lOBa-d) . Kritijo. Uvodni tekstovi i jednog i drugog predočavaju širu ce­ 2.. Jer. nije u nesaglasnosti sa onom drugom. koja u svome biću sjedinjuje znanje (mudrost) i rat­ mosa. uložio najviše napora da bi spoznao na pisanje obimnog dijaloga Zakoni. razgovori. Platonovi nastavljači i ko­ ljanje o dr žavnom uređenju? Za stare mislioce. Okončan je.. Stoga se postavlja pitanje kako je Platonova nove zami sli. boginje Atene u njihov veoma poštovani dom. Naša pretpostavka.. . 121c. 1 7a.

Okončan je. uložio najviše napora da bi spoznao na pisanje obimnog dijaloga Zakoni. a Plaiton. Kritija dvaput govorii. 19b-20d. Hero­ vanje valj a prekinuti baš onim »Zevs reče«'? Kasnije ćemo se dot i Tukidid nisu čulii.. ništa slično. među na da dovrši Kritiju. Tu najavu Platon je počeo da ostvaruje u majevom i Kritijinom govoru? dijalogu Kritija koji je ostao nedovršen. Rečeno je za Timaja da je on.kako je jasno pred očeno . ili da je preostalo životno vreme trošio učesnicima simposiona. u starim mislećim horizontima državno uređenje na Zakonima Platonu izgledao važniji od dovršenja Kritije.. ovde pozabaviti time zašto je baš takav prekid. ako je rad Prvo.10 Ti govuri održavaju se za vreme tro­ Rri-povest o Atlantidi Platon je saopštio jedino u Timaju dnevnog simposiona (Tim. Stoga se postavlja pitanje kako je Platonova nove zami sli. je višestruka i bitna. Kri­ tijin i Hermok:ratov. ni u Egiptu. ta povezanost. l 7 b. naim�. 20b). razgovori. koja bi obuhvatala četiri. Tu se Platonov spis prekida. Kritija (lOBa-d) . .. logografi takođe. u Platona. Naša pretpostavka. Država u mirovanju i država u istorijskom toku linu. boginje Atene u njihov veoma poštovani dom. 10 Upor. i na skupu Zevs reče . d rugog dana govorili su Timaj i Kritij a. Kritija. Kritija se eksplicitno nasfiavlja na Timiaja9. a ne posebnim dijalo­ gom.:Timaj (17a-c. 2la). sačuvan samo manji uvodni deo Kritije i da je ostalo izgub­ 27a). sle izrečene Timajeve besede. smešten u središtu celog kos­ (id. Treća pretpostavka da je prirodu svem�ra i da je n ajupućeniji u astronomiju (Tim. odakle se pruža pogled na sve što ima udela u nastaju­ ničku veštinu. Sve u svemu. onako kako je pri-po­ rrameravao da ostvar:i u predviiđenom Hermokratovom govoru.. 121c. Timajeva i Kri­ i moćnog kraljev:stva. Sokratov govor nije bio nikakvo iznenađenje. 26c-27·a). slučajno lili Prema onome što se do sada zna o egipatskim zapisima. Moralo je postojati neko tom danu. koja u svome biću sjedinjuje znanje (mudrost) i rat­ mosa. nije u nesaglasnosti sa onom drugom. Kritija bi mogao da se smatra sastavnim delom Timaja. u imaginacija mogla stvor:iti viziju ogromnog ostrva.. u ostalim njegovjm dijalozima nema ni pomena o vorio je Sokrat. 106a.u is­ ljada god.. Znanje je poitrebno da bi se država ustanovi­ ćem. 1 7a. njima nema nikakvog traga o nekadašnjem postojanju. da je va1Ja:1 narod Platon je čitaocima predočio osnorvnu temu simposiona: ras­ zapao u jadno stanje. Kompletna fabula izložena je u uvodnom delu Ti­ treći je predviđen za Hermokratov govor koji nije održan.tanje je u kakvoj su povezanosti astronomija i rasprav­ ljeno. ratnička veština da bi se što je moguće duže održal1a. poput onog u Ti­ izvoru (Tim„ 26c). Platonovi nastavljači i ko­ ljanje o dr žavnom uređenju? Za stare mislioce. To raspravlja­ tiđane i učini ih što umerenijim. koji upravlja u saglasnosti sa zakonima. Jer. Timajev. budući nolog nego dijalog. da je sposoban da opazi takve promene. kosmičko je- zašto uz to ne bi dšla i njegova procena da Kritijino kazi- • Vid.1 9b) . neka njena iskustvena i teorijska okosnica . posebno za mentatori ne pominju tu pretpostavku. 108c): prvog dana go­ i Kritiji.Pesnici-mitotvorci o tome ne govore. maja (20d-25e). bog nad bogovi­ rezimeu (Tim. «8 la. shvatio �e. uz najavu da će se o tome govor iti »ne samo Nemoguće je pogoditi ili naslutiti kakvu je zamisao Platon u glavnim cirtama nego sve po redu«. vanj e baš tu prekine. mogao da proi zvede najbolji mogući efekat. početak dijaloga Kritija. Timajev govor odstupa od osnovne teme kao a mo�da je pisac zaključio da je najbolje da svoje kazi­ simposiona: Timaj govori o graditelju (demijurgu) kosmosa. stvari. Uvodni tekstovi i jednog i drugog predočavaju širu ce­ 2. Sudeći po sledećom prekinutom reč enicom: »Ali Zevs. što je jasno predočeno samim rezimeom. Ova naša pretpostavka mogla bi da bu­ predaje svojim slušaocima svojevrsnu kosmologiju k oja se za­ de plauzibilnija od onih koje kažu da je smrt spreoila Plato­ ključuje antropologijom. obično se ne uzima u obzir. blistav�g oba dijaloga sudeluju iste ličnosti. ni u Heladi. od Sokrata se nije ni očeki vao mo­ ma. Pii. Kritijo. moći i Pisanje Kritije očigledno je ispunj enj e jedne šire Plato­ slavi Atlantide. govora: Sokratov. 144 10 145 . te je odlučio da kaznom opameti Atlan­ pravljanj'e o državnom uređenju (Tim. a Atlantidi. Ne zna se šta je Zevs re­ Na prvi pogled. ni u namerno. vest saopštena u njenom navodnom egipatskom i solonovskom Možda je i tu pripremao neko i znenađenje. Zato je sazvao sve bogove nje pr1iređeno je povodom praznika i u slavu.ina pre Solonovog vremena.. (politeia) nekako izrasta iz prirodnog uređenja.. koje je iščezlo sa lica zemlje devet hi­ tijina beseda obavljaju se . jednom pre a drugi put po­ jezgro takve vizije.

onog u knjem horizontalno i vertikalno generacijsko srodstvo (tj.« Vidljivi. Ona je r 1 anije bila iscrpno razmotrena u dijal:ogu Država. platu dovoljnu za umerene ljude. 4) ratnioi (čuvari) moraju biti ka umnog«. pročitajimo završetak Timaja (92c): »Primivši u se­ odlučno spro. Kosmos je za smrtn� i hrabra i mudroljubiva (filozofska). o pravičnosti i svemu drugom što je takav raigovor asocirao. besmrtnog i smrtnog.). ispunivši se potpuno na taj raju biti »odvojene« jedna od druge klasa (ethnos) ratnika i način. slika umnog i večnog po­ nika treba da brani i čuva državu ukoliko je ko napadne spo­ retka svega postojećeg. a pripadnici starijih generacija redom . 17c-19a) . treba lepši i najsavršenij1i. Platon. 146 10* 147 . živi bog . u skladu sa priro­ sve vidljivo.. tako da mu­ gu ima dualizam večnog i vremenitog. Umno postaje duševno hrabrost. odnos­ makroporodicu.neidentifikovanom . ded.ime u Timaju majke. treba Platon je preuzeo iz· tradicije.ći. kaciju uključeni u· dijalog. u zamenu za one koji se ovde budu pokazali nedoličnim � koje . drugom . onao k koji sluša i beleži Sokratov izveštaj o :razgovoru u Pireju. treba uspostaviti i održavati samo do najvišeg tada mogućeg stepena smisaonosti. zuju državno uređenje u »stanju mirovanja« (hesyhie). U tom hor. čitanjem Timraja razabiramo da okosnicu kosmič­ njem u zajednici. škarci i žene imaju iste dužnosti u ratu i u dTugim prilikama. najveći i najbolji. decu dobrih. Taj drugi (neidentifikovani). praktično smrtna ljudska pri11oda .primajuć:i od onih koje štite sko nije večno. Ova talim znanjima koja takv1m ljudima dolikuju. 3) duša ratnika (čuvara) mora da bude ujedno zemaljslmm i ljudskom mikroporetku. sveobuhvatan je ne samo u· nekom lja ili iznutra. ovaj ko.itet umskog i dos. a decu rđavih potajno slati u drugu državu i sa Sokratom koji je prikazan kao spiritus movens razgovoca samo ako tamo ispolje odgovarajuće vrline primati ih natrag..izontu je i Pla­ saznanjem onog što je večito.kosmos. koji nekom kao takve treba prognati iz države (Tim. mo­ kako se mož · e u mislima konstru:isati najbolje državno urec:1e:- rao bi biti sam pisac. Glavne te.. tvorujući umne ustanove i običaje. mora postojati Drugo. Sokrat je tu ujedno bio prikazan i kao pripovedač.ovi i bake. 9) pošto je nemoguće sprečiti raspravljanju o državnom uređenju. za mudiro&t. nebo jednorodno i jedno. 8) vladam i v1adarke mocaju skri­ i razvijeno ali nedovršeno iz. pi·sac je zamislio veno i svrsishodno podešenim ž. Ali u svemu tome značajnu ulo­ bolje usaglasiti i zbližiti s:a privodom muškaraca. 5) ratnici (ču­ druga katkad može da postoji kao oličenje one prve. k . za koji se kaže da je održan prethodnog dana. naj­ da obavlja jedino svoj životni i socijalni zadatak (klasa rat­ lepši i najve. bofanskog i ljudsko'g.podrobno prepričava ceo Oviih devet Platonovih teza u grubim konturama prika­ razgovor Viođen u jednom danu. raspodeljen na uvodni rez.smos je postao vidljivo živo biće koje obuhvata klasa privrednika. To je stara Platonova te­ da i rđavi ljudi imaju poitomstvo. potrebno je odgajati samo ma.i rebom postići da se u državi kao jedan od glavnih doprinosa osnovnoj temi simposiona . bogovi neposredno nadgle­ nju. klasa privrednika treba da održava ekonomsku prostornom smislu nego i kao makroporedak nadređen svakom snagu države).vedena i uporno održavana klasna segregacija. t11ošeći te prihode življe­ Treće. najviše razmnožavaju najbolji. naj­ dom (sposobnostima i sklonostima) njenih pripadnika. itd. kog sk1opa čini trijada um-duša:-te1o. Taj dualizam 7) sve što se odnosi na ženidbu i udaju. daju sve što se zbiva među ljudima i svaki bog ima svoje pod­ ze tog rezimea su ove: 1) u državnom uređenju koje treba da ručje nadZJora i vladavine. 485ab. ali on je preuzeto oplemenio da bude svima zajedničko. starajući se jedino za vrlinu (tj. mo­ be smrtna i besmrtna fava bića. ća i sestre. razoriti postojeću porodicu tako da cela država sačinjava jednu uspostavlja integr. ote1otv:ro ujući se.vljenja. umerenost i pravičnost). ali ništa zemaljsko i ljud­ već moraju živeti skromno .. ne bivajući uznemiravana na­ tonov Sokrat tragao za držiavnim uređenjem koje bi bilo »sli­ stajanjem i propadanjem«11. utelo­ vaDi) ne smeju raspolagati nikakvom materijalnom imovinom.očevi i Kritijin govor. muzikom i svim os­ u vidu dve države. ao i na decu. Mog1o hi se avgustinovski reći da je Platon imao telesno i duhovno oblikovani ginmas:tikom. jednu nebesku i drugu zemaljsku.. čija su starija braćia Glaukon i Adeimant poimenično i sa dovoljnim elementima za identifi­ 11 Rep. u kojoj su SV'i pripadnici jedne generacije bra­ no do božanskog.lagainje u Kritiji. ste koren i osnova političkog. ljudski običaji i ustanove pro­ U Tirnaju se rezimira neki razgovor o državnom uređe­ ishode iz božanskog ustano. opažljiv bog slika umnog. 6) prirodu žena treba što ili životno. 2) svaka od tih klasa.boraveći u telesnom i životnom .ont trajnosti i večnosti. takva da »Uvek žudi za ljude horiz. bude izgrađeno »prema umu« i stoga najbolje.peva do besmrtnog. nebeskog i zemaljskog.

pročitajimo završetak Timaja (92c): »Primivši u se­ odlučno spro. Platon. klasa privrednika treba da održava ekonomsku prostornom smislu nego i kao makroporedak nadređen svakom snagu države). 9) pošto je nemoguće sprečiti raspravljanju o državnom uređenju.). 8) vladam i v1adarke mocaju skri­ i razvijeno ali nedovršeno iz.. mora postojati Drugo.ont trajnosti i večnosti. slika umnog i večnog po­ nika treba da brani i čuva državu ukoliko je ko napadne spo­ retka svega postojećeg. ao i na decu. kaciju uključeni u· dijalog.lagainje u Kritiji.podrobno prepričava ceo Oviih devet Platonovih teza u grubim konturama prika­ razgovor Viođen u jednom danu.neidentifikovanom . mo­ be smrtna i besmrtna fava bića. 146 10* 147 . starajući se jedino za vrlinu (tj. naj­ da obavlja jedino svoj životni i socijalni zadatak (klasa rat­ lepši i najve. ste koren i osnova političkog. raspodeljen na uvodni rez. u skladu sa priro­ sve vidljivo. bofanskog i ljudsko'g.peva do besmrtnog. ne bivajući uznemiravana na­ tonov Sokrat tragao za držiavnim uređenjem koje bi bilo »sli­ stajanjem i propadanjem«11. potrebno je odgajati samo ma. U tom hor. Taj dualizam 7) sve što se odnosi na ženidbu i udaju. takva da »Uvek žudi za ljude horiz.vedena i uporno održavana klasna segregacija.itet umskog i dos. čitanjem Timraja razabiramo da okosnicu kosmič­ njem u zajednici. Ona je r 1 anije bila iscrpno razmotrena u dijal: Država..i rebom postići da se u državi kao jedan od glavnih doprinosa osnovnoj temi simposiona . 6) prirodu žena treba što ili životno. muzikom i svim os­ u vidu dve države. u kojoj su SV'i pripadnici jedne generacije bra­ no do božanskog. decu dobrih. najveći i najbolji. tvorujući umne ustanove i običaje. onog u knjem horizontalno i vertikalno generacijsko srodstvo (tj. jednu nebesku i drugu zemaljsku.kosmos. čija su starija braćia Glaukon i Adeimant poimenično i sa dovoljnim elementima za identifi­ 11 Rep. platu dovoljnu za umerene ljude. ote1otv:ro ujući se. 17c-19a) . drugom . za mudiro&t. treba Platon je preuzeo iz· tradicije.ime u Timaju majke. o pravičnosti i svemu drugom što je takav raigovor asocirao.izontu je i Pla­ saznanjem onog što je večito. sveobuhvatan je ne samo u· nekom lja ili iznutra. naj­ dom (sposobnostima i sklonostima) njenih pripadnika. 5) ratnici (ču­ druga katkad može da postoji kao oličenje one prve. Mog1o hi se avgustinovski reći da je Platon imao telesno i duhovno oblikovani ginmas:tikom. bude izgrađeno »prema umu« i stoga najbolje. živi bog . odnos­ makroporodicu. Umno postaje duševno hrabrost. kog sk1opa čini trijada um-duša:-te1o. 485ab. itd. ovaj ko. tako da mu­ gu ima dualizam večnog i vremenitog. a decu rđavih potajno slati u drugu državu i sa Sokratom koji je prikazan kao spiritus movens razgovoca samo ako tamo ispolje odgovarajuće vrline primati ih natrag. za koji se kaže da je održan prethodnog dana... Glavne te. Sokrat je tu ujedno bio prikazan i kao pripovedač. onao k koji sluša i beleži Sokratov izveštaj o :razgovoru u Pireju.« Vidljivi. 3) duša ratnika (čuvara) mora da bude ujedno zemaljslmm i ljudskom mikroporetku. zuju državno uređenje u »stanju mirovanja« (hesyhie). a pripadnici starijih generacija redom . mo­ kako se mož · e u mislima konstru:isati najbolje državno urec:1e:- rao bi biti sam pisac.. To je stara Platonova te­ da i rđavi ljudi imaju poitomstvo. Taj drugi (neidentifikovani). razoriti postojeću porodicu tako da cela država sačinjava jednu uspostavlja integr.ći.smos je postao vidljivo živo biće koje obuhvata klasa privrednika. daju sve što se zbiva među ljudima i svaki bog ima svoje pod­ ze tog rezimea su ove: 1) u državnom uređenju koje treba da ručje nadZJora i vladavine. pi· je zamislio veno i svrsishodno podešenim ž. t11ošeći te prihode življe­ Treće. opažljiv bog slika umnog. utelo­ vaDi) ne smeju raspolagati nikakvom materijalnom imovinom. Ova talim znanjima koja takv1m ljudima dolikuju. nebeskog i zemaljskog.primajuć:i od onih koje štite sko nije večno. ali on je preuzeto oplemenio da bude svima zajedničko.ovi i bake. treba uspostaviti i održavati samo do najvišeg tada mogućeg stepena smisaonosti. 2) svaka od tih klasa.boraveći u telesnom i životnom . praktično smrtna ljudska pri11oda . Ali u svemu tome značajnu ulo­ bolje usaglasiti i zbližiti s:a privodom muškaraca. ća i sestre. ded. umerenost i pravičnost). koji nekom kao takve treba prognati iz države (Tim. 4) ratnioi (čuvari) moraju biti ka umnog«. ispunivši se potpuno na taj raju biti »odvojene« jedna od druge klasa (ethnos) ratnika i način. ali ništa zemaljsko i ljud­ već moraju živeti skromno . bogovi neposredno nadgle­ nju.očevi i Kritijin govor. k . najviše razmnožavaju najbolji. Kosmos je za smrtn� i hrabra i mudroljubiva (filozofska).vljenja. škarci i žene imaju iste dužnosti u ratu i u dTugim prilikama. ljudski običaji i ustanove pro­ U Tirnaju se rezimira neki razgovor o državnom uređe­ ishode iz božanskog ustano. nebo jednorodno i jedno. besmrtnog i smrtnog. treba lepši i najsavršenij1i. u zamenu za one koji se ovde budu pokazali nedoličnim � koje .

. t ijinog govora: »Gledaj. ali kada je ovo spisu Z•akoni. Platon je jasno stavio do znanja da to nije be�ke Ckos�ičk �) države na mesto Sokrata došao je Timaj. bilo da su ova samo vemo· naslikana bilo da stavlJanJe »starih su mu bili mnogobrojni. nije ispunio sve ono što je pred nas kao pred sudije. ni sofisti.J a. svojom pričom o praistorij­ njegovim zakonom načinim građanima ove države.·darova Drugim reči. izvevši ih skoj Ateni i nestalo. v državi. odnosno nje­ �aJVlSe vtru� a uloz10 da b1 : saznao1 prirodu svemir . o državi uopšte.da. ljudi Platonovo kazivanje o iščezlim civilizacijama situira se n7�oj vrsti �r ��e između mitskog (poetskog) i sofističkog . i autora him­ nju. ne i državnik.ma i delima podraža­ vati) istorijsku . ovde se prepliću igrano i stvarno. bilo na delu u ratn�m operacijama. . 19b). Platon je tu nagovestio ra:mnatranja na­ za �ebe. Iščezao je So­ stvuje. Iščezle civilizacije mogu stoga što su suviše pristrasni i vezani iskustvom za državu u kojoj sru ockasld. 27a) najavljeno i ostvari. P1atonov Sokrat je uveren da ni pesnici (stal1i i novi). morao je Platono'v Kritija posegnuti za ne­ . sinevačkog i opažajnog. . . ne mogu dobro prikazati (u reči. Za ovo što smo ovde nazvali uređenje. dakle. redosled gostinskih . bez domovine.on oglašen nesprem­ krat. zakonodavac receno Je da su UJedno i državnici i filozofi (Tim. oni mogu govoriti samo o nekoj apstraktnoj u (10?11�1 i emp1n. imagi- narnog i rac10nalnog'. Sokrate. političaT. ali daita samo u hesihijii. Kao u teatru. .« (Tim. lmji poseduje veštinu prepo�navanja empiirijski mogućeg. Nelm ovo bude predstavljeno jedni� fragmentom iz Kri­ bilo na rečima u pregovorima« . on je uporedio sa nečim što podseća na lepa živa Je in:ao uzore u Herodota i Tukididu.. neko vrsno vasp1 tao . U to1? r:odu su ·na čudesan način pomešaru elementi upušta protiv drugih država. gov Sokrat. �li . Ono.j Atlantidi. . J sk1 ucenog). Za ovu trojicu teoretičar države i prava. 19c). U astronomlJU i pošto je . a . kom državom koja je iščezla sa lica zemlje. posreduje između jednog i drugog. Tu nešto očito nedostaje i zato ni bogovim<l. jer je . empirijski postojeća država.nje (Tim. . � kako smo ih ra�poire�m odlučili smo c:Ia Timaj. od su uisHnu živa. ne dospevajući . kao �a sam od njega primio ljude koj� · rijskog sećanja.Ja dia ih. samo u mirova­ Homera. koje nam. 19e).. i stvarno postojećim građanima Atene. mada iščezle otkriva reč svetih za­ ' ukazuje na to da je Platon prip remao i Hermokrato vo kazi­ . istorijska. a ispo­ Platon se o svemu tome izriažavao metaforično. i da ubuduće govorim takiO kao da je reč o sadašnjim vamje.. u svojim vaspitanicima.adovoljstvom bih slušao nekoga stvorio Je novi kn}lzevm rod filozofski dijalog i mo­ --'- ko bi mi govorio o borbama u koje se ona (njegova) država ?'ol�?·. kao što je jed­ Je on SVOJ11? op1s�m st:rono.ma. Ovu poslednju Plato­ prikaz1vanJe drzave u ratu delom i u svakodnevrum poslovti­ nov Sokrat nije kadar dovoljno dobro da prikaže.verovatno sprečen starošću . To je morala biti neka utopija. ne u pokretu i u borbi. nasuprot pesnicima. dokumentarno!5.on nije i j e�ne ni druge od tih uzora opo­ v nasao. delu. pa 1ipak je tu u živoj predstavi i reči.empirijski realnu .fističkim (logički i empirički učenim)« kazivanjem Platon devet teza. lik na ona koja je mogao čitati u Herodotovim i Tukididovim . v1remena« uzoci bića (kala dzoa). Onom prvom to kazivanje du­ a ta:kođe i sklonosti prema umskom posmatranju onoga što gu1e 1zvesnu slobodu u tvrđenjima koja nedostaje ovom dru­ je u obliku državnog uređenja umno.kako smo ovde videli .državu. govori prvi. Kritija. Sofisti su. Na sličan način govori se i o 148 149 . on je samo m� rečj'!" prepušte:i:o je Kritiji i Hermokratu. čije je glavne karakteristike sažeto prikazao u onih �so. u skladu sa S olonovom reči i mest o lmjeg više nema. pa da zamislimo da su to neka­ najavljeino navedenim Sokratovim očekivanjima. bu­ : du�. opisao nigde nije postojala na hori zontima isto­ i da pocevsi od postanka kosmosa završi sa prirodom čoveka � da posl� njeg� ja. Razumljivo je što ii tom dijialogu Sokrat ne uče­ bilo napisano Sokrat je već odavno bio mrtav. istori}skim spis. Uz to. Ali kako država koju je on. Državno sredovano je i jednini i drugim. Za prikazivanje ustrojstva ne. . dakle. Sokrat ovako govori: »Sa z. što jasno dašnji Atenjanli. bivajući lišeni državničkog iskustva.ima. Ovde se Deo najavljenog ispu njen je u Platonovom p oslednjem n� osredno odaje počast Sokratu. Za mitsko-poetsko pred­ . 1 �a Je među v�ama n� JUpUC8ll1Jll. u vaspitačkoim nim za takvu vrstu ispitivanja.. a kao da si ti neke od njih iz­ nako iščezla iz s ećanj a. Pesnici to ne 3. · pisa. .:r. u irat ispoljavajući u rafavanju ono što njeni građani duguju obrazovanju i vaspitanju. licem u lice. . gom. orfičara i Hesioda do tragičkih pesnikč:. kao i o tome kako časno kreće rnm1slJei:og i.(Tim.

Ono. pa da zamislimo da su to neka­ najavljeino navedenim Sokratovim očekivanjima. . nasuprot pesnicima. · pisa. od su uisHnu živa.J a. redosled gostinskih . odnosno nje­ �aJVlSe vtru� a uloz10 da b1 : saznao1 prirodu svemir . ne u pokretu i u borbi. 1 �a Je među v�ama n� JUpUC8ll1Jll. 27a) najavljeno i ostvari. u irat ispoljavajući u rafavanju ono što njeni građani duguju obrazovanju i vaspitanju. .on oglašen nesprem­ krat. empirijski postojeća država. Iščezle civilizacije mogu stoga što su suviše pristrasni i vezani iskustvom za državu u kojoj sru ockasld. Sofisti su. ne mogu dobro prikazati (u reči. o državi uopšte. Na sličan način govori se i o 148 149 . kom državom koja je iščezla sa lica zemlje. ovde se prepliću igrano i stvarno. orfičara i Hesioda do tragičkih pesnikč:. istorijska. pa 1ipak je tu u živoj predstavi i reči. Kao u teatru. Nelm ovo bude predstavljeno jedni� fragmentom iz Kri­ bilo na rečima u pregovorima« . Platon je jasno stavio do znanja da to nije be�ke Ckos�ičk �) države na mesto Sokrata došao je Timaj.fističkim (logički i empirički učenim)« kazivanjem Platon devet teza. Kritija. . ali daita samo u hesihijii. Sokrat ovako govori: »Sa z.·darova Drugim reči.. gom. bivajući lišeni državničkog iskustva.« (Tim.. oni mogu govoriti samo o nekoj apstraktnoj u (10?11�1 i emp1n. opisao nigde nije postojala na hori zontima isto­ i da pocevsi od postanka kosmosa završi sa prirodom čoveka � da posl� njeg� ja. u vaspitačkoim nim za takvu vrstu ispitivanja. ne i državnik.. izvevši ih skoj Ateni i nestalo. Onom prvom to kazivanje du­ a ta:kođe i sklonosti prema umskom posmatranju onoga što gu1e 1zvesnu slobodu u tvrđenjima koja nedostaje ovom dru­ je u obliku državnog uređenja umno. zakonodavac receno Je da su UJedno i državnici i filozofi (Tim. Za ovo što smo ovde nazvali uređenje. To je morala biti neka utopija. Za ovu trojicu teoretičar države i prava. ali kada je ovo spisu Z•akoni. a kao da si ti neke od njih iz­ nako iščezla iz s ećanj a. Uz to. .. Razumljivo je što ii tom dijialogu Sokrat ne uče­ bilo napisano Sokrat je već odavno bio mrtav. licem u lice. imagi- narnog i rac10nalnog'.ima. samo u mirova­ Homera. a ispo­ Platon se o svemu tome izriažavao metaforično. U astronomlJU i pošto je . dokumentarno!5. jer je . Tu nešto očito nedostaje i zato ni bogovim<l.:r. v državi. dakle. 19b). posreduje između jednog i drugog. �li . . i da ubuduće govorim takiO kao da je reč o sadašnjim vamje. ne dospevajući .ma. svojom pričom o praistorij­ njegovim zakonom načinim građanima ove države. Platon je tu nagovestio ra:mnatranja na­ za �ebe. što jasno dašnji Atenjanli. u svojim vaspitanicima.da. mada iščezle otkriva reč svetih za­ ' ukazuje na to da je Platon prip remao i Hermokrato vo kazi­ . delu..adovoljstvom bih slušao nekoga stvorio Je novi kn}lzevm rod filozofski dijalog i mo­ --'- ko bi mi govorio o borbama u koje se ona (njegova) država ?'ol�?·. morao je Platono'v Kritija posegnuti za ne­ . . on je uporedio sa nečim što podseća na lepa živa Je in:ao uzore u Herodota i Tukididu.j Atlantidi. istori}skim spis. . J sk1 ucenog). gov Sokrat.verovatno sprečen starošću . kao što je jed­ Je on SVOJ11? op1s�m st:rono. kao i o tome kako časno kreće rnm1slJei:og i. kao �a sam od njega primio ljude koj� · rijskog sećanja. 19c).državu. ljudi Platonovo kazivanje o iščezlim civilizacijama situira se n7�oj vrsti �r ��e između mitskog (poetskog) i sofističkog . i autora him­ nju. Za mitsko-poetsko pred­ . i stvarno postojećim građanima Atene. govori prvi. � kako smo ih ra�poire�m odlučili smo c:Ia Timaj. Ovu poslednju Plato­ prikaz1vanJe drzave u ratu delom i u svakodnevrum poslovti­ nov Sokrat nije kadar dovoljno dobro da prikaže. Za prikazivanje ustrojstva ne.on nije i j e�ne ni druge od tih uzora opo­ v nasao. Iščezao je So­ stvuje. čije je glavne karakteristike sažeto prikazao u onih �so. bu­ : du�. Pesnici to ne 3. Ali kako država koju je on.(Tim. dakle. t ijinog govora: »Gledaj. 19e). U to1? r:odu su ·na čudesan način pomešaru elementi upušta protiv drugih država. nije ispunio sve ono što je pred nas kao pred sudije. . P1atonov Sokrat je uveren da ni pesnici (stal1i i novi). u skladu sa S olonovom reči i mest o lmjeg više nema.Ja dia ih. koje nam. lik na ona koja je mogao čitati u Herodotovim i Tukididovim . v1remena« uzoci bića (kala dzoa). sinevačkog i opažajnog. ni sofisti. neko vrsno vasp1 tao . lmji poseduje veštinu prepo�navanja empiirijski mogućeg.kako smo ovde videli . . bilo na delu u ratn�m operacijama. političaT.ma i delima podraža­ vati) istorijsku . a . bez domovine. Državno sredovano je i jednini i drugim. Ovde se Deo najavljenog ispu njen je u Platonovom p oslednjem n� osredno odaje počast Sokratu. bilo da su ova samo vemo· naslikana bilo da stavlJanJe »starih su mu bili mnogobrojni. on je samo m� rečj'!" prepušte:i:o je Kritiji i Hermokratu.nje (Tim. Sokrate.empirijski realnu .

Ovde imamo posla sa lj udiima koji žavničkog iskustva. Ali Knitija nij e govorio na osnovu svog dr­ prema idejama i načelima. u koj em bivstvovanj e i sti. čak i kada su bile uništene nekom samog. ali Platonovo delo se ne može re­ primio i shvatio. To možemo nazvati tv•rdim m o­ sebe otkloni onaj bume. ni bilo koji drugi njanima vratiti izgubljeno nacionalno samopouzdanj e i uve­ pesnik ne bi postao slavniji od nj ega« (Tim.ve reči. On se po·zivao znaj u šta treba da bude. i da j e dovrši o predanje koje j e iz Egipta ova­ na namera bila j e liturgijsko-nacionaListička. nego na osnovu predanja. samo· j o. O· pradavnoj Ateni i Atlantidi. da­ renj e u traj nost i . Plat. bilost se ne na verodosto jnost predanja. Kome verovati..reč bila kle. sti: mi nismo ono što smo bili zato što ·ne znamo š. u Egiptu bi reč. preko Kritijinog lika i vremenima ili o »počecima « lj udskog roda uopšte. kojeg j e Platon prvi indirektno prikazao i k oj i j e Prvo. slavnog atenskog Ziakonodavca. hoće da pokaže kaJrn je » Ono što treba da bude« strane. ni Homer. One se što znatno prevazilazi neposredno d ejstvo moit iva i namera. sve drugo mora da bude oblikovano te svrhe Kritiju. već da j e na njoj ozbiljno ra­ finitivno iščezlom civiliz acijom Atlantide. i koj a j e uz to prika1Zana kao bitno supe•rinrna nad de­ samo uzgred bavio poezijom.služeći se likom mudroljubivog državnika Kritij e . Platonova neskrive­ dio. koji j e ujedno bio i pesnik i državnik. nij e dovršio predanj e preuzeto iz Egipta. Mi smo sada dospeli do vidokruga iz k o]eg skom nadahnuću koj im su bogovi. bez obzira može sećanjem privesti u sadašnjost. S druge nj ego. da j e Solo1n to što j e tamo dukovati na mo·tive i namere pisca. Za tvrdi moralizam idej e i načela su real­ događanj u i o njemu imaj u neposredno iskustvo. istorija se predstavlj a kao samostalnri tok događaja. mogla da predstavi doslovno sudbin­ ponešto načuo o iščezlom ostrvu Atlantidi? Platan mu . možda.š više zbu­ možemo jasno da uvidimo bar j edaJn od motiva koj i je Platona njivali smrtnike. 1 7c). služeći se Sokratovim Nešto• od toga nalazimo u promišlj an j u dvo�načnositi . Sta j e tu trebalo za tu svrhu pogodrrija nego reč j ed nog iz Kritij ine Loze koj a da se dovrši? Nij e li Platon time nagovestio da j e Salon. već nekada bilo. rektno zamera da to izvanredno otkriće nij e previše ozbiljno To su motivi i namere. kao u n ekakvom nj egovom snu. boko doživljuju kao zna. koja je u tom !iz­ što j e sigurno otkriveno? mišljanju prikazana kao savremenica civili zacij e na Atlan­ O Solanu Platon je sročio ovakve reči: »Da se Sofon nij e tid:i. da je u 11ovoru o s tarim vreme­ p11irodnom katastrofom. . prethodno prilrnz1ao »kakvo treba da bude uređenj e dr­ S j edne strane. istori j a se neguj e. Pokazalo se. Platon. Čij a bi .moralizma. u protivnom .nje o bivstvu.ta smo bili.uzvišenost nj enih institucija. Liturgij ­ vore o i storij i . n e mogu kvalifikovano da go­ Platono·v Kritija gov0cri kao atenski nacionalist.iščezlim civilizacijama. Uz to. opstaju u sećanju Sokrata Atenjani­ nima i sam Platon isip oljio punu meru pat1riotske pristrasno­ na.kćeri Zevsove.v ima.indi­ sku važnost » Čuvara« države. Uviđajući to.on je traži o pouzdanog sve­ skrivao svoju name. koji učestvuj u u istorijskom losti ka budućem . Solon. 2 1 cd).modernim vremenima doživeo karakterističan obrat i z bi­ voriti mudrolj ubivi državnici.. . čij a je verovati onome što se govorilo u kući Knitij inih. opet. ili lj udskom osvedočenj u da je istini to ono vodio izmišl] anju j edne atenske civilizacij e. os:im Sokratove. božan­ nog .ranog upućen pesnicima . obrađuj e kao p ovest ili kao žave i kakvi ljudi treba da sačinjavaju državu da bi ova pripovest o delima ljudi. nadalj e pozivao na egipatskog sveštenika i na »svete Platon j e . naime. ožiivlj avaj u rečju i mišlju. Ova merka U!pućena pesnicima znatnim delom je pogađala i nj ega država i nj ene institucij e. kao drugi. Jer. ralizmcm. p esnici su se obič­ znaj ući za nju. on je pretpostavio da o istorij•i najbolj e mogu go­ u . Izabrao j e za nij i od svega drugog . Neiskazana mu je pretpostavka da ono »treba« kao tok koj i j e nezavisan od defa i narnera lj udi i koj i se nije neka :fii k cija. oživljuj e u reči i misli radi sebe same. a Salon se.za­ Ateni.istorij e. Sada on. uz to kao predanje o najstarij·im bila najbolj a« (Tim. likom. simbolu večnosti atenske države i nj enih institucija. nikada n1i Hesiod. Trebalo j e Ate·· mo doneo . ako seže do Soolona. Platon j e na razne načine nastojao da od trebanje postaju j edno te isto. da ono prebiva u bilosti i da se ta bilost zbiva bez obzira na dužinu i kvalitet pamćenja. nego radi sadašnjo­ Napred je gov<Yreno o tome zašto »pesnici « i »sofisti « .ru i što j e tu nameru znalački s:provodio doka i dokumenat o prastarim vremenima . Ima u njemu mnogo toga čuo obradio onako kako su već postoj eća pripovedanja i pe- 150 151 . Ali u kontekstu onoga što j e Platon napisao ski karakter nj egovog govora namenjen j e prvenstveno boginj i . Mnogi drugii su to činili u nekom zanosu na�v­ no pozivali na muze . Shodno tome. je.imao prednost nad drugim i u tome što nije zapise« u saisklim hramo. ali koji znanj e o svome htenju du­ na Solana. ·pr�ma Platonovoj pretpostav ci.

nadalj e pozivao na egipatskog sveštenika i na »svete Platon j e . Platon. Uviđajući to. čij a je verovati onome što se govorilo u kući Knitij inih. 2 1 cd). da ono prebiva u bilosti i da se ta bilost zbiva bez obzira na dužinu i kvalitet pamćenja. Uz to. ni Homer. ako seže do Soolona. Trebalo j e Ate·· mo doneo . prethodno prilrnz1ao »kakvo treba da bude uređenj e dr­ S j edne strane.ta smo bili. preko Kritijinog lika i vremenima ili o »počecima « lj udskog roda uopšte. Sta j e tu trebalo za tu svrhu pogodrrija nego reč j ed nog iz Kritij ine Loze koj a da se dovrši? Nij e li Platon time nagovestio da j e Salon. obrađuj e kao p ovest ili kao žave i kakvi ljudi treba da sačinjavaju državu da bi ova pripovest o delima ljudi. u koj em bivstvovanj e i sti. ili lj udskom osvedočenj u da je istini to ono vodio izmišl] anju j edne atenske civilizacij e. naime. Za tvrdi moralizam idej e i načela su real­ događanj u i o njemu imaj u neposredno iskustvo. i da j e dovrši o predanje koje j e iz Egipta ova­ na namera bila j e liturgijsko-nacionaListička. ožiivlj avaj u rečju i mišlju. Platon j e na razne načine nastojao da od trebanje postaju j edno te isto.iščezlim civilizacijama. Čij a bi . bilost se ne na verodosto jnost predanja. koji j e ujedno bio i pesnik i državnik. Mnogi drugii su to činili u nekom zanosu na�v­ no pozivali na muze . . mogla da predstavi doslovno sudbin­ ponešto načuo o iščezlom ostrvu Atlantidi? Platan mu . 1 7c). nikada n1i Hesiod. S druge nj ego. nego radi sadašnjo­ Napred je gov<Yreno o tome zašto »pesnici « i »sofisti « .reč bila kle. i koj a j e uz to prika1Zana kao bitno supe•rinrna nad de­ samo uzgred bavio poezijom.ranog upućen pesnicima .modernim vremenima doživeo karakterističan obrat i z bi­ voriti mudrolj ubivi državnici.uzvišenost nj enih institucija. slavnog atenskog Ziakonodavca.imao prednost nad drugim i u tome što nije zapise« u saisklim hramo. istori j a se neguj e. Ovde imamo posla sa lj udiima koji žavničkog iskustva. oživljuj e u reči i misli radi sebe same. služeći se Sokratovim Nešto• od toga nalazimo u promišlj an j u dvo�načnositi .istorij e. kojeg j e Platon prvi indirektno prikazao i k oj i j e Prvo. os:im Sokratove. da je u 11ovoru o s tarim vreme­ p11irodnom katastrofom. opet. To možemo nazvati tv•rdim m o­ sebe otkloni onaj bume. ni bilo koji drugi njanima vratiti izgubljeno nacionalno samopouzdanj e i uve­ pesnik ne bi postao slavniji od nj ega« (Tim. Ali u kontekstu onoga što j e Platon napisao ski karakter nj egovog govora namenjen j e prvenstveno boginj i . čak i kada su bile uništene nekom samog. simbolu večnosti atenske države i nj enih institucija. nego na osnovu predanja. koja je u tom !iz­ što j e sigurno otkriveno? mišljanju prikazana kao savremenica civili zacij e na Atlan­ O Solanu Platon je sročio ovakve reči: »Da se Sofon nij e tid:i. likom. One se što znatno prevazilazi neposredno d ejstvo moit iva i namera.š više zbu­ možemo jasno da uvidimo bar j edaJn od motiva koj i je Platona njivali smrtnike. u Egiptu bi reč. Ali Knitija nij e govorio na osnovu svog dr­ prema idejama i načelima. Solon. da j e Solo1n to što j e tamo dukovati na mo·tive i namere pisca. opstaju u sećanju Sokrata Atenjani­ nima i sam Platon isip oljio punu meru pat1riotske pristrasno­ na. Sada on. već da j e na njoj ozbiljno ra­ finitivno iščezlom civiliz acijom Atlantide. Pokazalo se. rektno zamera da to izvanredno otkriće nij e previše ozbiljno To su motivi i namere.ru i što j e tu nameru znalački s:provodio doka i dokumenat o prastarim vremenima . Plat.moralizma. Shodno tome. nij e dovršio predanj e preuzeto iz Egipta. Platonova neskrive­ dio. Ima u njemu mnogo toga čuo obradio onako kako su već postoj eća pripovedanja i pe- 150 151 .kćeri Zevsove. On se po·zivao znaj u šta treba da bude. n e mogu kvalifikovano da go­ Platono·v Kritija gov0cri kao atenski nacionalist. je. Liturgij ­ vore o i storij i . a Salon se. Neiskazana mu je pretpostavka da ono »treba« kao tok koj i j e nezavisan od defa i narnera lj udi i koj i se nije neka :fii k cija. p esnici su se obič­ znaj ući za nju. ·pr�ma Platonovoj pretpostav ci. on je pretpostavio da o istorij•i najbolj e mogu go­ u . istorija se predstavlj a kao samostalnri tok događaja.indi­ sku važnost » Čuvara« države. hoće da pokaže kaJrn je » Ono što treba da bude« strane.. božan­ nog . da­ renj e u traj nost i . Kome verovati. sve drugo mora da bude oblikovano te svrhe Kritiju. uz to kao predanje o najstarij·im bila najbolj a« (Tim.on je traži o pouzdanog sve­ skrivao svoju name. Ova merka U!pućena pesnicima znatnim delom je pogađala i nj ega država i nj ene institucij e. Jer.ve reči. bez obzira može sećanjem privesti u sadašnjost. možda. boko doživljuju kao zna.v ima. O· pradavnoj Ateni i Atlantidi. Izabrao j e za nij i od svega drugog . kao drugi.nje o bivstvu. već nekada bilo. ali Platonovo delo se ne može re­ primio i shvatio. koji učestvuj u u istorijskom losti ka budućem .služeći se likom mudroljubivog državnika Kritij e . Mi smo sada dospeli do vidokruga iz k o]eg skom nadahnuću koj im su bogovi. ali koji znanj e o svome htenju du­ na Solana.za­ Ateni. sti: mi nismo ono što smo bili zato što ·ne znamo š.. samo· j o. u protivnom . . kao u n ekakvom nj egovom snu. ralizmcm.

. lik pradavne prošlosti bio bi ćevom sinu. i jed­ potomaka (Foroneja. one koji skom igrom u slavu Atene. onda. Te p otope preživljavaju samo » oni koji žive na plani­ mena znali o svojoj i o drugim civilizacijama... To što Solon nije uradio hteo je da uradi spalio sve n a Zemlji. Preživeli pastiri rih predanja. šta je u tim zapisima stajalo.vanja obradili Homer i Hesiod. n Timaj. očiste Z emlju (Tim. Iz tog tumačenja pro­ zapisa koji sežu u vremena starija od onih do kojih dopire izlazi da se spaljivanje 'Svega na Zemlji uistinu nekad? d ogo­ pamćenje Helena. te je potpuno izmenjen. rezonovao je Pla­ toga dolazi d o mnogobrojnih p ožara i pusto·šenja« (Tim. mogao da čini ono O takvim uništavainjima govori mit o Deukalionu i Piri. postepeno naselja­ svešternik ovako govo["i Solonu: » Vi Heleni j oš ste deca. 22cd) . tako reći ništa ne zna o s tarim vremenima« . Ova patskom svešte. Kako se. kao i druge. a ona manja na bezbroj drugih načina« nje tih civilizacija (Tim. moglo moga:o pomišljati na Oi!lO što su govorili Heraklit i Tales i na moguće egipatsko p orek1o njihovih vizija. top« (Tim. Svi ste mladi. reke odvlače u more. Ovo datiranje je do�sta pomeralo u delima umerene klime. q. Platon je. U dugim vremenskim razmacima katastrofe se ponav­ ljaju i »kao nekakva b olest obrušava se nebeski tala1. Platom je zaključio da »ni Solon. Deukaliona i Pire).im vremenima imali mitove a ne znanje. nepisme­ za čitavih hiljadu godina. razvijena u primorskom Uillištavane u najvećoj meri vatrom i vodom. 22e. podsetio je na helenski mit o Faetonu. gde » zima nije prejaka a žega ne od­ znatno dublju prošJost sve ono što su Heleni Platonovog vre­ bija« . 2 2 b) . 2 2d) . ali on je prokušao da odredi datum postodanja i propasti mitova koju su uveli sofisti. da je sećanj e na taj dogođa:j oblikovano u mitu o Fae­ Platon nisu mogli znati. upravljanju vatrenim Sunčevim k olima. naime. Civilizacije (i ljudi u gradovima) bivaju je civilizacija. Opšti p otop je najpogubniji za Altarntide i prastare Atenske države . Ovo­ što mu Filaton i pripisuje .k:.. us1ed svo1j e nezrelosrti i neumešnosti u Platon. spominjući u toj prilici mitove »O Foroneju zvrun9m prvi Na s1ličan naOin tumači Plaiton ona uništavanja ljudskog č ovek. kao pravi Helen.. ni su i :neobrazovani. vatrom i nijih ljudi koji su bili najzaslužniji za stvaranje i održava­ vodom ona najveća. 2 3 a . Platon j e sopstvenu teoriju o na­ žive po planinama) .r1tija. o Niobi. jer nisu poznava1i egipatsko pismo. 1 1 0a) . Sun. Platon nije utvrđivao rodoslovlje prvih o tome kaže rezultat · je upotrebe one metode u tumačenju ljudi. kao već goitovo potpuno izbledela se­ ne nosite ni. Eto.. S olon je. o tome ka. p astiri i govedari« . 22bc) .. ni bilo koji drugi š t o. Kada ovi ljudi upornim trudom u dugom SaglaSIIlo takvoj proceni .kakvo· davno verovanje. stv<oreno na osnovu sta­ ćanja na ono što se zbivalo pre · p otorpa. ovde. Pravi uzrok je p:msto u tome ske države. 22a). tumači mitove. ni Solon ni dilo. Platon je udesio da egipatski toku vremena ponovo razviju civilizaciju. ostav­ Na čudan način. niti ikakvo znanje vremenom osedelo. j e r u njima da se stvaraju · mitovi. 23a. prizivajući u pamće­ no mitsko objašnjenje : opšti potop nastupa onda kada bogovi nje vek trajanja tih događaja pokušavajući da odredi njiho:ve odluče da vodom . nema vajući obale reka i mora. stvo1re se uslovi za dokolicu i tek ta­ starog Helena.mogao je da »izvodi :r:odos1ovlje me Platon dodaj e uobičajeno. » U velikim vremenskim razmacima. 1 52 153 . skriven iza govora egipatskog sveštenika a na na­ je egipatska civi1izacija starija od helenske i da u njoj ima čin koji su uveli sofisti. ali sasvim u skladu sa knj iževno�dram­ ljajući u životu samo nepismene i neobrazovane « (tj. t onu. Heleni su kreću �m Zemlj e skreću sa svojih putanja. šta i govedari inače nisu ni imali poitpunije znanje o gradskim je tome uZJrok . koje po pravilu nastaju kraj reka i mora. A evo. ili za ovu priliku sročeno. K. Sve ostalo što se datume« (id. ovde vidimo Pla­ On j e zamislio sebe samog u Solonovo'j ulozi : znao :j e da tona kako. pre­ pre Solonoivog vremena. Oni lroji prežive opšti p otop. Umesto toga.mnogobrod na uništavanja sustizala su ljud­ zajednicama. ali on to nije uči­ nio.devet hiljada godina civtilizacije. Izašlo je da su nama. (Tim. pa na Zemlji zbog o ti. oni su čuli samo za imena najmoćnijih i najslav­ skli rod na najrazličitije načine i j oš će ga sustizati . duše su vam mlade.. koji je skrenuo S u nce sa njegove putanje.niku. dok gradove i stanovnike u njima atenska i atlantidska civi1izac ija starije čak i od egipatske.12 Ova Platonova teorija· o periodičnim ka­ stanku i propasti civilizacija pripisao sta:rom i mudr0tll1 egli­ tastrofama očigledno nije važila za eg1patsku civilizaciju. nebeska tela koda se Helen.o su Deukalion i Pira preživeli po­ roda i civilizacija k oja su izazvana katastrofalnim p oplavama. pojasu i u pojasu oko velike re:ke Nila. ton. te da pravi uzrok tog d ogađaja nikako ne može biti ne­ Ali s obzirom na utisak o gotoiv o nedoglednoj starosti egipat­ kakva Faetonova neumešnost .

2 3 a . oni su čuli samo za imena najmoćnijih i najslav­ skli rod na najrazličitije načine i j oš će ga sustizati . duše su vam mlade. Iz tog tumačenja pro­ zapisa koji sežu u vremena starija od onih do kojih dopire izlazi da se spaljivanje 'Svega na Zemlji uistinu nekad? d ogo­ pamćenje Helena.. Izašlo je da su nama. Te p otope preživljavaju samo » oni koji žive na plani­ mena znali o svojoj i o drugim civilizacijama. spominjući u toj prilici mitove »O Foroneju zvrun9m prvi Na s1ličan naOin tumači Plaiton ona uništavanja ljudskog č ovek. skriven iza govora egipatskog sveštenika a na na­ je egipatska civi1izacija starija od helenske i da u njoj ima čin koji su uveli sofisti. t onu. Sve ostalo što se datume« (id. q.. pojasu i u pojasu oko velike re:ke Nila. koje po pravilu nastaju kraj reka i mora... nebeska tela koda se Helen. (Tim. te da pravi uzrok tog d ogađaja nikako ne može biti ne­ Ali s obzirom na utisak o gotoiv o nedoglednoj starosti egipat­ kakva Faetonova neumešnost . Umesto toga. a ona manja na bezbroj drugih načina« nje tih civilizacija (Tim. Kada ovi ljudi upornim trudom u dugom SaglaSIIlo takvoj proceni . očiste Z emlju (Tim. ni su i :neobrazovani. rezonovao je Pla­ toga dolazi d o mnogobrojnih p ožara i pusto·šenja« (Tim. 22a).o su Deukalion i Pira preživeli po­ roda i civilizacija k oja su izazvana katastrofalnim p oplavama. ovde vidimo Pla­ On j e zamislio sebe samog u Solonovo'j ulozi : znao :j e da tona kako. koji je skrenuo S u nce sa njegove putanje. niti ikakvo znanje vremenom osedelo. šta je u tim zapisima stajalo. gde » zima nije prejaka a žega ne od­ znatno dublju prošJost sve ono što su Heleni Platonovog vre­ bija« . Platon je. Heleni su kreću �m Zemlj e skreću sa svojih putanja. Opšti p otop je najpogubniji za Altarntide i prastare Atenske države . Oni lroji prežive opšti p otop. ali on to nije uči­ nio.vanja obradili Homer i Hesiod. naime. postepeno naselja­ svešternik ovako govo["i Solonu: » Vi Heleni j oš ste deca. U dugim vremenskim razmacima katastrofe se ponav­ ljaju i »kao nekakva b olest obrušava se nebeski tala1.kakvo· davno verovanje. » U velikim vremenskim razmacima. ali sasvim u skladu sa knj iževno�dram­ ljajući u životu samo nepismene i neobrazovane « (tj.k:. nema vajući obale reka i mora.mogao je da »izvodi :r:odos1ovlje me Platon dodaj e uobičajeno. 1 1 0a) . lik pradavne prošlosti bio bi ćevom sinu.im vremenima imali mitove a ne znanje. 22cd) . stvo1re se uslovi za dokolicu i tek ta­ starog Helena. Ova patskom svešte. 22bc) . Platon nije utvrđivao rodoslovlje prvih o tome kaže rezultat · je upotrebe one metode u tumačenju ljudi. Ovo datiranje je do�sta pomeralo u delima umerene klime. dok gradove i stanovnike u njima atenska i atlantidska civi1izac ija starije čak i od egipatske. Platon je udesio da egipatski toku vremena ponovo razviju civilizaciju. us1ed svo1j e nezrelosrti i neumešnosti u Platon.mnogobrod na uništavanja sustizala su ljud­ zajednicama. reke odvlače u more. o Niobi. 22e. kao već goitovo potpuno izbledela se­ ne nosite ni. moglo moga:o pomišljati na Oi!lO što su govorili Heraklit i Tales i na moguće egipatsko p orek1o njihovih vizija. Civilizacije (i ljudi u gradovima) bivaju je civilizacija. tumači mitove. ili za ovu priliku sročeno. prizivajući u pamće­ no mitsko objašnjenje : opšti potop nastupa onda kada bogovi nje vek trajanja tih događaja pokušavajući da odredi njiho:ve odluče da vodom .12 Ova Platonova teorija· o periodičnim ka­ stanku i propasti civilizacija pripisao sta:rom i mudr0tll1 egli­ tastrofama očigledno nije važila za eg1patsku civilizaciju. te je potpuno izmenjen. top« (Tim.r1tija. j e r u njima da se stvaraju · mitovi. 2 2d) . ali on je prokušao da odredi datum postodanja i propasti mitova koju su uveli sofisti. Eto.devet hiljada godina civtilizacije. pa na Zemlji zbog o ti. p astiri i govedari« .. onda. i jed­ potomaka (Foroneja. Preživeli pastiri rih predanja. n Timaj. Ovo­ što mu Filaton i pripisuje . vatrom i nijih ljudi koji su bili najzaslužniji za stvaranje i održava­ vodom ona najveća.. tako reći ništa ne zna o s tarim vremenima« . S olon je. Svi ste mladi. Platom je zaključio da »ni Solon. To što Solon nije uradio hteo je da uradi spalio sve n a Zemlji. jer nisu poznava1i egipatsko pismo. ostav­ Na čudan način. 2 2 b) . kao pravi Helen. 1 52 153 . one koji skom igrom u slavu Atene. ovde.niku. Sun. da je sećanj e na taj dogođa:j oblikovano u mitu o Fae­ Platon nisu mogli znati. Pravi uzrok je p:msto u tome ske države. podsetio je na helenski mit o Faetonu. Platon j e sopstvenu teoriju o na­ žive po planinama) . razvijena u primorskom Uillištavane u najvećoj meri vatrom i vodom. pre­ pre Solonoivog vremena. kao i druge. ni Solon ni dilo. ni bilo koji drugi š t o.. ton. Kako se. 23a. nepisme­ za čitavih hiljadu godina.. o tome ka. šta i govedari inače nisu ni imali poitpunije znanje o gradskim je tome uZJrok . upravljanju vatrenim Sunčevim k olima. Deukaliona i Pire). stv<oreno na osnovu sta­ ćanja na ono što se zbivalo pre · p otorpa. K. mogao da čini ono O takvim uništavainjima govori mit o Deukalionu i Piri. A evo.

i zato se Platonov Timaj obraća Kos­ noj važnoj tački. vode Nila prilikom poplava nadolaze iz naukama lakši nego u istorijskim naukama. 19). ka da j e to1iko vre­ da opišu na neki način već iščezlo? mena rastao.data u mi1tovima. Trebalo bi u oba staje j asno da j e Platon i ovde egipatskiom svešteniku pri. korigovati mitska predanj e : Deukalionov mosiu . imitira) ono što j est. a j oš peti u istorij skilm. štavaj ućem potopu. da u Egiptu nastajale izlivanj em Nila. koj e su kazujući t ezu da nastajanj e i pr:orpadanj e mora biti kružno. šta se može z nati »Vi se sećate s amo j ednog potopa n a Zemlj i. Po pravilu. Platon patsku zemlju plodnom i egipatsku civilizaci j u mogućom. Up:or. Herodot. kada j e sta:nj e koj e one hoće kakio bih rado hteo da siazn:am od njih zaš:to Nil raste po čev ši od letnje pr:omene Srunčeva kretanja kroz čitavih sto d:ana i . nego naprotiv sve izviru i nadolaze odoz­ po strani pitanj e o tome šta je znanje. i d aJ j e ) . pre- 154 155 . naukajIIl a.s molbom za (Nojev) p otop nije bio sveopšti. te21e za obj:aišnje:n je periodičllli h iz1iv:anja Ni'la potiču o d Helena (II.ima reč o večnim b ogovima i njihovim d elima . Ove poplave činile su egi­ život nastaj e iz. Hemdot ujedno napomi nj e da sve hiipo­ i reči proročišta. iako i h j e ra­ o iščezlim civilizacijama . U generalnom obliku. Pla1ton se derlom trudio da te zagonetke reši.ilizacij e se koj i ma j e umesto Deukaliona potop nazvan po s:pasenom pra­ rađaju i umiru . koj i su uz­ vremena otišao znatno dalj e od spomenwtih mitskih predanj a : roci nastanka i p ropadanj a uzornih država. do­ iskustvenoig znanj a o redovnim godi šnj i m p oplavama. i povl!ači se u svoj e l�oni. \1 ma rasprostranjenim vermranj ima Helena. Shodno tome. Taj odgovor j e moran.la nisam mogao ništa jeste i o onome što nij e d a nij e.bio sveopšti i sveuništavaj ući? Platonu takvo pitanj e tih teškoća on je eksplicitno predst avio na prvim sitratnama di­ nij e promaklo i on je pokušao da za nj ega nađe neki koliko­ j al oga Kritija (106 a_:__ 1 08a). n avodno. ostavlj a­ mada priprosto sroč eno svedoča:nstvo o potopu koj i se nekada j u ći u živo1tu samo j·edan lj udski par. 20 a delom j e i sam pisao zagonetno i alegorijski. pre­ što j e u prv. trebalo hi. smrti i smrt iz života.ko mi od Egip6ana ni š ta o tome nije mogao da kaŽle« (II. patski sveštenik. gotovo isto ·kao s up rotno od onoga što čine dru g e reke.to. dakle. u toj oproštaj ako j e šta o njemu neumesino rekao.dogoditi da ona tako dugo i n ep"reki dno postoji? Sama zamisao pisao 9no što j e sam mislio i verovao.to j e opšta teza koj u j e Platon mogao pri­ Vedrriku Noju (Post. Mit nije mogao prihvatiti predanj e o j ednom j edinom i sveu n i ­ o DeukaliOLnovom potopu Platon j e uzimao kao verodostoj no. pripadnik civilizacij e dugog i n eprekidanog Izvesno j er da su takva pitanja bila Platonu bliska u pozno trajanja.to su pitanj a koj ima j e možda i nij e bilo mnogo« (Tim. ako je bivanj e po davno s1tvarno dogodio.ih kakvu Nil ima sn agu .13 Imamo li u vidu da j e podzemlje. koje je pisao nekako u isto doba kada i Timaj•a i Kritiju.po­ u drugima . svih hipoteza koj e za objašnjenje izlivanj a Nila spominj e He­ Naj kraće rečeno.. Jer. onda zašto j e već bilo mno­ čanstvo bilo zabeleženo u starozavetnian j evrej skim spi sima u go potopa i uni štenj a i zašto će ih uvek biti. On nij e znao da j e slično svedo­ svojoj osnoynoj odredbi kružno. u Egiptu kiše ne padaj u : »U ovoj bom da smrtnim ljudima » podairi znanj e. Deo vore .ritiji) taj Prema toj Platonovoj pretpostavci. hvatiti i na osnovu onoga što se nalazilo u spisima presokrat­ N o Platon je u s voj1im vizijama proteklog zemaljskog skih »fizičara« . no problematizovao u dij alogu Theajtet. ako je potop . ponovo o pada. Egipat j e ostao pošteđen.­ letnje pQ'iQmene Sunčeva k ret anj a ostaje cele ziime niskog vodostaj a . Kako j e bilo moguće tako dugo i neprekidno traja­ doba nj egova života.. 6). koji j e uništio ceo ljudski rod. Ovde (u K. Ostavimo sada ne p!iitiču s v�sina.» b ogu koj i j e nekada davno postao« . naj savršeniji i naj ­ zemlji ni tada (u vreme potopa) niti bilo kada vode na polja blagotvorniji lek međ' lekovima« (Krit. izlazi da je pu t d o znanja u prirodnim rodot (II.i odozgo.. o p e rfodi č nim katastrofalnim potopima mogla j e pro1z1c1 iz on j e to s:voj e verovainj e razvio u Fedonu (72b passim). 1 0 6ab) . U Zakonima. govorio egi­ nemoguće naći pouzdano istiniti odgovor. ko1j e j e Platon poseb­ do« (Tim„ 22e). u j ed ­ u samu lj udsku prirodu . nj a na davno1 prošla vremena . koj a se razlikuj e od problem se dodiruje uzg redno i alegorijski. carstvo smrti . aM kada sam s e raspitiVJao kod nj. Najdublji koreni tih teškoća sežu -toliko zadovoljavaj ući odg<:»vor. 1 9-2 6). Arsenića. t e čirni sasv1im ta sećanj'a su zagonetna i pesnički deikorisana. slučaja da ljudsko znanj e · pres1likava (podražava. te da s e 'Oin suočavao s velikim teškoćama nj e egipatske civilizacije. Ali kako do toga cilja dos­ dozn ati ni od (egipatskdh) sveštenika miti od bilo koga drugog . 23b) . Tako j e . Istorija.e : »O sa moj prirodri reke Ni.kao što mitovi go­ u traženju j ednoznačno:g i pouzdanog odgovma n a njih. a tada do iduće Tu su na raspolaganju predanja. ni. Ci\r. p l'evod M.o ljudima i njihovim delima. da ono govori o ornome što j este da 13 Herodot piš. uj e dno i s mol­ zemlj i voda ne d olaz. nej1asna i oskudna seća. Ovo zbog toga same utrobe Zemlj e. Ali kako one nasitaju i propadaju.

Istorija. Ovo zbog toga same utrobe Zemlj e. koje je pisao nekako u isto doba kada i Timaj•a i Kritiju. slučaja da ljudsko znanj e · pres1likava (podražava. izlazi da je pu t d o znanja u prirodnim rodot (II. no problematizovao u dij alogu Theajtet. smrti i smrt iz života. i povl!ači se u svoj e l�oni. pre- 154 155 . trebalo hi.to. On nij e znao da j e slično svedo­ svojoj osnoynoj odredbi kružno. Ci\r.la nisam mogao ništa jeste i o onome što nij e d a nij e. Hemdot ujedno napomi nj e da sve hiipo­ i reči proročišta. i d aJ j e ) . Up:or. carstvo smrti . Kako j e bilo moguće tako dugo i neprekidno traja­ doba nj egova života.ima reč o večnim b ogovima i njihovim d elima . n avodno. Arsenića. Trebalo bi u oba staje j asno da j e Platon i ovde egipatskiom svešteniku pri.. govorio egi­ nemoguće naći pouzdano istiniti odgovor. Ostavimo sada ne p!iitiču s v�sina. ka da j e to1iko vre­ da opišu na neki način već iščezlo? mena rastao.ilizacij e se koj i ma j e umesto Deukaliona potop nazvan po s:pasenom pra­ rađaju i umiru . 23b) . naukajIIl a.po­ u drugima . nj a na davno1 prošla vremena . naj savršeniji i naj ­ zemlji ni tada (u vreme potopa) niti bilo kada vode na polja blagotvorniji lek međ' lekovima« (Krit. U Zakonima. Tako j e .­ letnje pQ'iQmene Sunčeva k ret anj a ostaje cele ziime niskog vodostaj a . o p e rfodi č nim katastrofalnim potopima mogla j e pro1z1c1 iz on j e to s:voj e verovainj e razvio u Fedonu (72b passim). hvatiti i na osnovu onoga što se nalazilo u spisima presokrat­ N o Platon je u s voj1im vizijama proteklog zemaljskog skih »fizičara« . koj i su uz­ vremena otišao znatno dalj e od spomenwtih mitskih predanj a : roci nastanka i p ropadanj a uzornih država. Najdublji koreni tih teškoća sežu -toliko zadovoljavaj ući odg<:»vor.ko mi od Egip6ana ni š ta o tome nije mogao da kaŽle« (II.i odozgo. Taj odgovor j e moran. 6). aM kada sam s e raspitiVJao kod nj. štavaj ućem potopu.data u mi1tovima.. Herodot. Deo vore . t e čirni sasv1im ta sećanj'a su zagonetna i pesnički deikorisana. Mit nije mogao prihvatiti predanj e o j ednom j edinom i sveu n i ­ o DeukaliOLnovom potopu Platon j e uzimao kao verodostoj no. u j ed ­ u samu lj udsku prirodu . i zato se Platonov Timaj obraća Kos­ noj važnoj tački.e : »O sa moj prirodri reke Ni.to su pitanj a koj ima j e možda i nij e bilo mnogo« (Tim. da u Egiptu nastajale izlivanj em Nila. patski sveštenik. Po pravilu. da ono govori o ornome što j este da 13 Herodot piš. p l'evod M. šta se može z nati »Vi se sećate s amo j ednog potopa n a Zemlj i. ponovo o pada. kada j e sta:nj e koj e one hoće kakio bih rado hteo da siazn:am od njih zaš:to Nil raste po čev ši od letnje pr:omene Srunčeva kretanja kroz čitavih sto d:ana i . pripadnik civilizacij e dugog i n eprekidanog Izvesno j er da su takva pitanja bila Platonu bliska u pozno trajanja. ni. u toj oproštaj ako j e šta o njemu neumesino rekao. Ali kako do toga cilja dos­ dozn ati ni od (egipatskdh) sveštenika miti od bilo koga drugog . Pla1ton se derlom trudio da te zagonetke reši. gotovo isto ·kao s up rotno od onoga što čine dru g e reke. a tada do iduće Tu su na raspolaganju predanja.to j e opšta teza koj u j e Platon mogao pri­ Vedrriku Noju (Post. u Egiptu kiše ne padaj u : »U ovoj bom da smrtnim ljudima » podairi znanj e. U generalnom obliku.bio sveopšti i sveuništavaj ući? Platonu takvo pitanj e tih teškoća on je eksplicitno predst avio na prvim sitratnama di­ nij e promaklo i on je pokušao da za nj ega nađe neki koliko­ j al oga Kritija (106 a_:__ 1 08a).dogoditi da ona tako dugo i n ep"reki dno postoji? Sama zamisao pisao 9no što j e sam mislio i verovao.s molbom za (Nojev) p otop nije bio sveopšti. Ove poplave činile su egi­ život nastaj e iz. a j oš peti u istorij skilm. 1 9-2 6). te21e za obj:aišnje:n je periodičllli h iz1iv:anja Ni'la potiču o d Helena (II. Ali kako one nasitaju i propadaju. svih hipoteza koj e za objašnjenje izlivanj a Nila spominj e He­ Naj kraće rečeno. Platon patsku zemlju plodnom i egipatsku civilizaci j u mogućom. ostavlj a­ mada priprosto sroč eno svedoča:nstvo o potopu koj i se nekada j u ći u živo1tu samo j·edan lj udski par. ko1j e j e Platon poseb­ do« (Tim„ 22e). 20 a delom j e i sam pisao zagonetno i alegorijski. te da s e 'Oin suočavao s velikim teškoćama nj e egipatske civilizacije.kao što mitovi go­ u traženju j ednoznačno:g i pouzdanog odgovma n a njih. dakle. vode Nila prilikom poplava nadolaze iz naukama lakši nego u istorijskim naukama. korigovati mitska predanj e : Deukalionov mosiu .13 Imamo li u vidu da j e podzemlje. koj e su kazujući t ezu da nastajanj e i pr:orpadanj e mora biti kružno. Ovde (u K.o ljudima i njihovim delima. Shodno tome. koj a se razlikuj e od problem se dodiruje uzg redno i alegorijski. do­ iskustvenoig znanj a o redovnim godi šnj i m p oplavama. onda zašto j e već bilo mno­ čanstvo bilo zabeleženo u starozavetnian j evrej skim spi sima u go potopa i uni štenj a i zašto će ih uvek biti. 19). \1 ma rasprostranjenim vermranj ima Helena. nej1asna i oskudna seća. nego naprotiv sve izviru i nadolaze odoz­ po strani pitanj e o tome šta je znanje.ritiji) taj Prema toj Platonovoj pretpostavci. pre­ što j e u prv. imitira) ono što j est. Jer.ih kakvu Nil ima sn agu . uj e dno i s mol­ zemlj i voda ne d olaz. ako je potop . iako i h j e ra­ o iščezlim civilizacijama . koji j e uništio ceo ljudski rod. 1 0 6ab) . Egipat j e ostao pošteđen..» b ogu koj i j e nekada davno postao« . ako je bivanj e po davno s1tvarno dogodio.

izuzimajući njen vrhunsko bo­ kre za obnovu ljudskog roda« (id . d rugi oružja.µ:i od bogova. Na osnovu svega toga što je tu rečeno. ere. kao država može da se odbrani od naipada znatno bmjnij e.j:a1I1a i .ivao da su primitivna društva brdskih sebno ona Homerova. is1tina.konodavcima. Leg. iz. bez uobičajenog zakonodavstva. Uz to. Na j edan način. razaraju gradove i države (u dugim vremen­ rodnih katastrofa. nikada ne propada krivJcom nekog drugog. moglo bi se za­ · o d tada pa nadalj e sve do potpune propasti. ono što j e le. nego uvek sop­ Postoj i. Bogovi u principu ne mogu biti krivci za propa.između ostalog l j oradnj u i ustaljeni život po gradovima. osim momlnog.n je tmao u porazima đenj a potiču direktno od bogova. sačuvaini na vrhovima planina kao slabe is­ kaže da su l j udsku prirodu .14 S druge strane. širenj e i utvrđivanje gradova. koj e postepeno prelaze na zem­ bedi atenske države u tom ratu upravo je . ponav­ Lajbnicovo viđenj e. Ali u III knjizi Za­ korupcij a lj udi i nj ih ovih d ržavnih zaje dnica. mo6nim ljudskim delom« . Ali takav zaključak Platom izri­ nesposobni da procene šta je to istinski srećan život (Krit. » da su oni koji su tada izbegli propast verovatno bili neki veštaj.. 677b) . čito odbacuje.radu alata i skom« .St ljud­ Tu se. 677a) . j oš i fizičkog i metafizičkog ljaju se go. Zakoni.Platou vidi kao veoma uređene i vođene.to je temeljna teza Platonove teodicej e.Spartanaca nad znatno broj­ nijom persij skom vojnom silom. 680a). Sfoga u l ju d­ gradovi (gradske države) u takvim katastrofama poitpuno iš­ skoj prirodi.v a . Jedan takav nagoveštaj j e onaj u Timaju. Iščezavale su i državne zaj ednice i ljudi su živeli je­ kao ono što j e podložno postepenoj ali neizbežnoj korupciji.zajedno sa mnogim drugim dugo vreme posle tih katastrofa ljudi žive ne osećajući po­ ljudima njegvog i prethodnog vremena . Ponavlj a se da su žanski umni deo . i oni sve više postaj u prvi uzroci propasti država. ali loše i usavršavanj e političkih ustano. ali Platon j e .oblikovala niža božanstva. » Kada božanski udeo izgubi snagu. Platon govori o tome da državna ure­ u Isto11ijtsku 01snovu za takvo uverenje Rlato.verovao da tim o trebu za za. dino u izolovanim porodičnim i plemensk im zaj ednicama . protumači i prevede u isto['ij u .vij a u ljudskim bolesti. posebno oma koj a j e obu­ lj udskoj prirodi direktno j e supro1tstavlj en onom čisto1 »ljud­ hvatala upotrebu ruda. 15 Cf. Ko su ti »drugi« kojima se razj ašnj avan j u nastanka ii razvoj a država. osim vrhunski božanskog (umnog). Na drugi način. da su ona od samog po- persij ske vojske prilikom njenih pohoda na Heladu u V veku st. primaj u stari govori (hoi palaioi logoi) skih država . verovatno.tovo doslovno reči » egipatskog sveštenika« iz Tima­ · zla . J)J"etežno kao moralno zlo.i mnogih drugih nevolj a... U Kritiji (pri kraju) » b ožanski udeo« u žavničke. pokaže kako i malobrojna. dobro lj udima izgleda kao :ružno i rđavo. ono se začinje i raz. bogovi i prirodne ka­ dugotraj an proces koji započinj e u vremenu posle velikih pri­ tastrofe. nego samo u nago­ ja. U Zakonhna kona vidno je nj egovo nastoj anj e da pesnička predanja. suštinska p ro tivrečn ost u Platonovom i stvenom krivicom « (Leg. da su sa njima iščezavale i sve dr­ titansko i demonsko. 683e) . uključuj ući lizgradnj u..i ma.s obzirom na materij alne uslove svoga života - nj e o davno prošlim događaj-ima. Znatno kasnij e tek neznatan deo lj udskog roda« (Leg. ure­ katastrofama uvek prethodi neizlečiva i nezadrživa moralna đujući svoj život po navikama i po tzv. 680a dalj e. Tu se događaj koji se u pre� zna:tno manje iskvarena od potpuno razvijen. I I I .pastiir i. po­ (III knjiga) on j e dokaz. 680b). 156 157 . kada ne dol. prvi kao ono što održava u punoj snazi državu. On kaše: » kralj evska ili bilo koj a druga vlast 1 2 1abj .u Platona . . katkad p[·ipisuj e krivica za propast neke države ili civiliza­ on vidi nastanak i razvoj du:-žava kao dugotrajan uzlazni proceis. pri čemu je ositajao u životu dušama.po i klj učiti da s:u prirodne ka1tas:trofe. očin skim običajima (Leg. Zlo ni­ o tome »da su lj udi već mnogo puta propadaJi od poplava.imala da . sile. i prekretnica u životu ljudi. ali dobro uređena. Ceo taj uzlazni pro­ . u zna­ pastira . kao · greh.ne postoj i eksplicitno. postoj i i ono čezavali sa lica zemlje.. cij e? Druge države? . međutim. gde se brđani . izazvane vatrom i vodom. Jer Platonova p:dpovest o ratu koji započinj e u brdJskim predelima uvećavanj em i udruži­ Atl'anitide protiv država sa ove strane Heraklovih stubova i po� vanj em stočarskih porodica. dolaženj a do1 meitala.Ne.ih gradskih za­ danju naziva Deukali:Oillo v potop poismatra kao stvarni događ a j j ednica. · ces. nagoveš:ten j e početak dekadencij e . o n tvrdi da skim razmaoima) .15 Saglasno toj pretpostavci.danje o Atlant1di se uopšte ne spommJ e. zbog čestog mešanj a sa poput HomerovJh kiklopa (cf. te u veličanstvenim pobedama Aten. zanatske i druge veš:tine.

I I I .s obzirom na materij alne uslove svoga života - nj e o davno prošlim događaj-ima.. kao država može da se odbrani od naipada znatno bmjnij e.Spartanaca nad znatno broj­ nijom persij skom vojnom silom. Ali u III knjizi Za­ korupcij a lj udi i nj ih ovih d ržavnih zaje dnica. nagoveš:ten j e početak dekadencij e .vij a u ljudskim bolesti. .po i klj učiti da s:u prirodne ka1tas:trofe.ivao da su primitivna društva brdskih sebno ona Homerova. · ces. ure­ katastrofama uvek prethodi neizlečiva i nezadrživa moralna đujući svoj život po navikama i po tzv.St ljud­ Tu se.v a . Zakoni.ih gradskih za­ danju naziva Deukali:Oillo v potop poismatra kao stvarni događ a j j ednica.u Platona . ono se začinje i raz. Uz to. i prekretnica u životu ljudi. da su sa njima iščezavale i sve dr­ titansko i demonsko. Na osnovu svega toga što je tu rečeno. d rugi oružja. 677a) . 156 157 . dolaženj a do1 meitala. bogovi i prirodne ka­ dugotraj an proces koji započinj e u vremenu posle velikih pri­ tastrofe. Sfoga u l ju d­ gradovi (gradske države) u takvim katastrofama poitpuno iš­ skoj prirodi. dino u izolovanim porodičnim i plemensk im zaj ednicama . cij e? Druge države? . 15 Cf. kada ne dol. međutim.ne postoj i eksplicitno. Znatno kasnij e tek neznatan deo lj udskog roda« (Leg. sile. j oš i fizičkog i metafizičkog ljaju se go.14 S druge strane.j:a1I1a i . posebno oma koj a j e obu­ lj udskoj prirodi direktno j e supro1tstavlj en onom čisto1 »ljud­ hvatala upotrebu ruda.zajedno sa mnogim drugim dugo vreme posle tih katastrofa ljudi žive ne osećajući po­ ljudima njegvog i prethodnog vremena . 680a dalj e. Iščezavale su i državne zaj ednice i ljudi su živeli je­ kao ono što j e podložno postepenoj ali neizbežnoj korupciji. suštinska p ro tivrečn ost u Platonovom i stvenom krivicom « (Leg. te u veličanstvenim pobedama Aten. po­ (III knjiga) on j e dokaz. postoj i i ono čezavali sa lica zemlje. uključuj ući lizgradnj u. » Kada božanski udeo izgubi snagu. 677b) . ali Platon j e . Jer Platonova p:dpovest o ratu koji započinj e u brdJskim predelima uvećavanj em i udruži­ Atl'anitide protiv država sa ove strane Heraklovih stubova i po� vanj em stočarskih porodica. izazvane vatrom i vodom. is1tina. primaj u stari govori (hoi palaioi logoi) skih država . zbog čestog mešanj a sa poput HomerovJh kiklopa (cf. gde se brđani . protumači i prevede u isto['ij u . da su ona od samog po- persij ske vojske prilikom njenih pohoda na Heladu u V veku st. U Zakonhna kona vidno je nj egovo nastoj anj e da pesnička predanja. Na drugi način.i mnogih drugih nevolj a.15 Saglasno toj pretpostavci. nego samo u nago­ ja. koj e postepeno prelaze na zem­ bedi atenske države u tom ratu upravo je . Platon govori o tome da državna ure­ u Isto11ijtsku 01snovu za takvo uverenje Rlato. mo6nim ljudskim delom« . Na j edan način. ere. očin skim običajima (Leg. verovatno.oblikovala niža božanstva. nego uvek sop­ Postoj i. moglo bi se za­ · o d tada pa nadalj e sve do potpune propasti. Leg.. On kaše: » kralj evska ili bilo koj a druga vlast 1 2 1abj . ali dobro uređena.i ma. Tu se događaj koji se u pre� zna:tno manje iskvarena od potpuno razvijen.Ne.konodavcima. pokaže kako i malobrojna. osim vrhunski božanskog (umnog)..imala da .pastiir i. u zna­ pastira .. J)J"etežno kao moralno zlo.radu alata i skom« . Jedan takav nagoveštaj j e onaj u Timaju. U Kritiji (pri kraju) » b ožanski udeo« u žavničke. dobro lj udima izgleda kao :ružno i rđavo.Platou vidi kao veoma uređene i vođene. Ko su ti »drugi« kojima se razj ašnj avan j u nastanka ii razvoj a država. bez uobičajenog zakonodavstva. razaraju gradove i države (u dugim vremen­ rodnih katastrofa. Ali takav zaključak Platom izri­ nesposobni da procene šta je to istinski srećan život (Krit. i oni sve više postaj u prvi uzroci propasti država. nikada ne propada krivJcom nekog drugog. prvi kao ono što održava u punoj snazi državu. osim momlnog.n je tmao u porazima đenj a potiču direktno od bogova..verovao da tim o trebu za za. katkad p[·ipisuj e krivica za propast neke države ili civiliza­ on vidi nastanak i razvoj du:-žava kao dugotrajan uzlazni proceis. Ponavlj a se da su žanski umni deo . Zlo ni­ o tome »da su lj udi već mnogo puta propadaJi od poplava. ali loše i usavršavanj e političkih ustano. sačuvaini na vrhovima planina kao slabe is­ kaže da su l j udsku prirodu . Bogovi u principu ne mogu biti krivci za propa.izuzimajući njen vrhunsko bo­ kre za obnovu ljudskog roda« (id . 683e) . 680b). čito odbacuje. zanatske i druge veš:tine. o n tvrdi da skim razmaoima) .između ostalog l j oradnj u i ustaljeni život po gradovima.danje o Atlant1di se uopšte ne spommJ e. širenj e i utvrđivanje gradova.tovo doslovno reči » egipatskog sveštenika« iz Tima­ · zla . ono što j e le. kao · greh.to je temeljna teza Platonove teodicej e. pri čemu je ositajao u životu dušama.µ:i od bogova. » da su oni koji su tada izbegli propast verovatno bili neki veštaj. Ceo taj uzlazni pro­ . 680a). ponav­ Lajbnicovo viđenj e. iz.

vij enom obliku naći ćemo ga u Kritiji i Timaju . a u tidu dobj_o je Posejdon i nastanio ga svoj im potomcima. moglo tumačiti kao uverenje d a j e svaka bilo otkriveno. sve dok se atičke zemlje.e. t i me s e tvrdi dla se Atenj•alilli (odnosno Jonjani) niot­ (Tim. naći ćemo ga i u Zakonima naporedo sa onim prvim Prema tome. 2 ) . ne slaže se sa onim što j e govorio Ti. dobio svog božanskog otkriveno : » tek je hiljadu ili dvaput toliko godina prošlo ot­ zaštitnika. I prošlo j e veoma mnogo nj.naći ćemo u mnogim Platoinov:im dijalozima.. nešto Palamed.Demijurg uz pomoć » nižih bo­ Prvo. koj e se zbiva u dugim oživeo ugrađuj ući i m dušu u telo. Ateni U Zakonima Platon je predstavio veliki p otop (kata­ (čij e j e egipatsko ime Neith) pripisuj e se osnivanj e saiske klysm6s) kao p o tpuni prekid u istorij skom toku. prema religij om. zakodavac je Z evs .ima bilo svađe i borbe oko poseda (kao što govore stari vremena do pOIIlO•vnog pronalaženj a onog što je ranije već bilo pesnici). Atl antiđani su.. Ove prekretnice prostranst. I . je . rođeni potomci j ed­ gledištem. u 4.nju lj udi. barem upola. reklo u sofističkoj prorsvećenosti) da civilizacija nije dar bo­ To gledište se nekako i može usaglasiti sa onim koj e j e gova nego posledica ljudskih tehničkih i drugih izuma. . tom prikazu.oigo vremena prošlo otkako po stoj e državne za­ onako kako j e Timaj govorio· da su svi lj udi na st a li ..:>io ono bilo. Na s. kao unište­ države u Egiptu (Tim .o gledište . Da se veliki po­ na to upućuj u : boge. 6 24a) .lrno takvi nisu ni » autohtoni « niti su na s tal i izrecivo mn.to mnogo : praktično. 677a i dalj e) . nešto Orfej . Sho dno tome. ek�liicitno saopštio Tukidid : »Ata­ ku su od daVlnina uvek nastanjtvaili isti ljudi« (Peloponeski rat. To verovanje j. nije među veli su morali početi sve :iznova.im sposobnostima i sklonostima do l. kao i sve što je u bilo kojoj drugoj mudrosti civilizacij a . istorij a državnih uređenj a i civilizacij a samo prihvatio o d drugih. te_. 158 159 .« . na navedenim mestima iz Zakona uočljivo je Platono­ gova« sačinio lj udska bića od raznih elemenata i ako ih j e vo viđenj e nastaj anj a i vraćanja istog. nj e svega šito su ljudi pre toga izumeli i otkrili : tada su uni­ štena sva oruđa i sve vredno· što je u državničkom umenju Ovo b:i s e možda. sa prekretnicama koj e označavaj u pisana u zaj ednic e i nastanj ena u raznim oblastima zemljinog kraj p rethodne i početak narredne eoohe. mo­ Timaj saopštio u i sto·im enom Platono. . Jer.. razj asnio) Da. na nj egove običaje i zakone. » ostrvo Atlan­ T. a u onome što se fajstu. pre Platona. Svaki n a rod j e. Tu se kaže da je seme z a Atenjane uzeto od Ge.kao što tvrdi Ti. top nij e dogodio i da j e sve ostalo onako kako j e pre nj ega svaki je prema svoj. koj e posebno raz. Atički narod do� zao.je i Hefajsta Drugim rečima. uz to. onda s u ljudska bića (gru­ vremenskim razmacima. 676 b) . sve što.četka i još dugo posle toga savršena i postojana.oblikovana nekom ranij e postignuto (Leg. U Timaju i Kritiji na­ l a zimo da j e Posejdon zakonodavac Atlantide. 2 1 e) . Otuda je taj narod od davnina . 677d) prema mudrosti i zanatima. 677c).j dal. 1 Z ačude.maj . a sklonosti i sposobnosti ovoga prenosile su se na kako j e nešto od toga (ranij e poznatog) ponovo otkrio (poka­ nj egov na:rod. j e vredno U početku Zakona i u Kritiji (109b) nalazimo tvrđenj a koj a bilo je u prepotopskim Viremenima otkriveno. Opi � prepotopske Atike i Atlantide Lakedemonu . već učvršćeno kod starih i P l a ton ga j e naciji. 16 I tvrdnj a o p oreklu Atlantiđana neizbežno ide ·putem dekadencij e o d savršenih izvornih obl'ika. .maj . postignu. kao u Kritiji. Ali i u Timuju (23e) u Kritiji (109d) saopštava se 16 j oš j edno gledište. III. . ali sam Platon o tome ne kaže ništa eksplicitno . ako ramo se pozabaviti drugtm impiliJrnciij ama iz III knjige Zakona.samonikli iz kuda nisu doselili u Grčku. « (Leg. a u ratnoj veštini j edva da j e Ostavimo li po st. između ostalo1g. teško bi se moglo išta novo pmnaći (Leg .vom dij alogu. j ednice« (Leg. po svemu sudeći. te d a su Atenja•ni »autohtoni« .va) mogla biti rraspodelj e:na kao posedi različitim bogovima. I. mu smrtna žena riodi u j ednom kraj u ost rva« (Krit.. u onome bio je svoje božanske zaštitnike i zakonodavce u Ateni i He­ što se odnosi na muziku Marsija i Ol:irnp. Platon i u Zakonima govori o bogovima kao začetnicima zakono­ davstva poj edinih država : na Kritu. .modernim j ezikom rečeno . · Jer. Preži­ mesto n a zemlj i i one ljude koji mu pripadaju.ispoljavao naklonost odnosi na liru Amfion .ličan način.rani ovde nagoveštenu tezu (čije j e p o ­ ima·o dostojnog takmaca. 23e) . prrema tome.vi su među sobom podelili celu zemlj u. Tu se. Apolon (Leg. A bilo j e. Verovanj e da su stanovnici Atike autohtoni bilo »božanski ud e o « u ljudskoj prirodi održava u snazi i domi­ je. kaže da j e »Neizmerno i ne­ nog b oga. neisaglasino sa onim o » stvara. 1 1 3c). dok se Ateni i Hefajstu pripisuj e ustainovlj enj e atenske države .

ispoljavao naklonost odnosi na liru Amfion . 23e) . · Jer. 677d) prema mudrosti i zanatima. . Jer. U Timaju i Kritiji na­ l a zimo da j e Posejdon zakonodavac Atlantide. tom prikazu. kaže da j e »Neizmerno i ne­ nog b oga. . barem upola. 677a i dalj e) . 677c). A bilo j e. te_.« . 2 ) .je i Hefajsta Drugim rečima.ličan način. nešto Orfej . na navedenim mestima iz Zakona uočljivo je Platono­ gova« sačinio lj udska bića od raznih elemenata i ako ih j e vo viđenj e nastaj anj a i vraćanja istog. . I prošlo j e veoma mnogo nj. teško bi se moglo išta novo pmnaći (Leg . Preži­ mesto n a zemlj i i one ljude koji mu pripadaju.e. Ove prekretnice prostranst. a sklonosti i sposobnosti ovoga prenosile su se na kako j e nešto od toga (ranij e poznatog) ponovo otkrio (poka­ nj egov na:rod. a u tidu dobj_o je Posejdon i nastanio ga svoj im potomcima. između ostalo1g. . ek�liicitno saopštio Tukidid : »Ata­ ku su od daVlnina uvek nastanjtvaili isti ljudi« (Peloponeski rat. kao u Kritiji. a u ratnoj veštini j edva da j e Ostavimo li po st. prema religij om. istorij a državnih uređenj a i civilizacij a samo prihvatio o d drugih. « (Leg.. sa prekretnicama koj e označavaj u pisana u zaj ednic e i nastanj ena u raznim oblastima zemljinog kraj p rethodne i početak narredne eoohe. onda s u ljudska bića (gru­ vremenskim razmacima. rođeni potomci j ed­ gledištem. 676 b) .:>io ono bilo. 2 1 e) . ne slaže se sa onim što j e govorio Ti. koj e se zbiva u dugim oživeo ugrađuj ući i m dušu u telo.. sve što. mo­ Timaj saopštio u i sto·im enom Platono. 1 Z ačude. reklo u sofističkoj prorsvećenosti) da civilizacija nije dar bo­ To gledište se nekako i može usaglasiti sa onim koj e j e gova nego posledica ljudskih tehničkih i drugih izuma.. ali sam Platon o tome ne kaže ništa eksplicitno . Tu se.j dal.. a u onome što se fajstu. 16 I tvrdnj a o p oreklu Atlantiđana neizbežno ide ·putem dekadencij e o d savršenih izvornih obl'ika.oblikovana nekom ranij e postignuto (Leg. Verovanj e da su stanovnici Atike autohtoni bilo »božanski ud e o « u ljudskoj prirodi održava u snazi i domi­ je.vom dij alogu. nj e svega šito su ljudi pre toga izumeli i otkrili : tada su uni­ štena sva oruđa i sve vredno· što je u državničkom umenju Ovo b:i s e možda. dok se Ateni i Hefajstu pripisuj e ustainovlj enj e atenske države . Da se veliki po­ na to upućuj u : boge. koj e posebno raz.rani ovde nagoveštenu tezu (čije j e p o ­ ima·o dostojnog takmaca. razj asnio) Da. sve dok se atičke zemlje.va) mogla biti rraspodelj e:na kao posedi različitim bogovima. pre Platona. III. nije među veli su morali početi sve :iznova.vij enom obliku naći ćemo ga u Kritiji i Timaju .oigo vremena prošlo otkako po stoj e državne za­ onako kako j e Timaj govorio· da su svi lj udi na st a li . prrema tome. već učvršćeno kod starih i P l a ton ga j e naciji. Otuda je taj narod od davnina . Atl antiđani su.to mnogo : praktično. Na s. uz to. Svaki n a rod j e.nju lj udi.maj . j e vredno U početku Zakona i u Kritiji (109b) nalazimo tvrđenj a koj a bilo je u prepotopskim Viremenima otkriveno. naći ćemo ga i u Zakonima naporedo sa onim prvim Prema tome. To verovanje j. u onome bio je svoje božanske zaštitnike i zakonodavce u Ateni i He­ što se odnosi na muziku Marsija i Ol:irnp. kao unište­ države u Egiptu (Tim . ako ramo se pozabaviti drugtm impiliJrnciij ama iz III knjige Zakona. 158 159 . 1 1 3c). Ateni U Zakonima Platon je predstavio veliki p otop (kata­ (čij e j e egipatsko ime Neith) pripisuj e se osnivanj e saiske klysm6s) kao p o tpuni prekid u istorij skom toku.. t i me s e tvrdi dla se Atenj•alilli (odnosno Jonjani) niot­ (Tim. Opi � prepotopske Atike i Atlantide Lakedemonu .samonikli iz kuda nisu doselili u Grčku. dobio svog božanskog otkriveno : » tek je hiljadu ili dvaput toliko godina prošlo ot­ zaštitnika.im sposobnostima i sklonostima do l.ima bilo svađe i borbe oko poseda (kao što govore stari vremena do pOIIlO•vnog pronalaženj a onog što je ranije već bilo pesnici). . u 4. top nij e dogodio i da j e sve ostalo onako kako j e pre nj ega svaki je prema svoj. » ostrvo Atlan­ T.modernim j ezikom rečeno . Platon i u Zakonima govori o bogovima kao začetnicima zakono­ davstva poj edinih država : na Kritu. Apolon (Leg. je . moglo tumačiti kao uverenje d a j e svaka bilo otkriveno.lrno takvi nisu ni » autohtoni « niti su na s tal i izrecivo mn.Demijurg uz pomoć » nižih bo­ Prvo.naći ćemo u mnogim Platoinov:im dijalozima. I . zakodavac je Z evs . kao i sve što je u bilo kojoj drugoj mudrosti civilizacij a . nešto Palamed.o gledište . neisaglasino sa onim o » stvara. j ednice« (Leg. na nj egove običaje i zakone. 6 24a) . Tu se kaže da je seme z a Atenjane uzeto od Ge.četka i još dugo posle toga savršena i postojana. I. po svemu sudeći.kao što tvrdi Ti.maj . Sho dno tome. postignu. mu smrtna žena riodi u j ednom kraj u ost rva« (Krit. te d a su Atenja•ni »autohtoni« . Atički narod do� zao.vi su među sobom podelili celu zemlj u. Ali i u Timuju (23e) u Kritiji (109d) saopštava se 16 j oš j edno gledište.

Moguće j e da j e »iščezlost« misli kao dvostruku: kao fizičko uništenj e i ne­ u tim pričama neustrašivih moreplovaca bilo govora i o kon­ staj anj e s a lica zemlj e. propasti onih koj i su poznavali ta dela i zbog dužine protek­ Drugo.rit. od kojih olrnfra puke upotrebe pesničke slobode. govrnr.tava o svom boravku u Saisu i o. Te katastrofe j e uvek preživlj avao nepismen na­ Ta i druga imena on j e j edino našao u helenskom predanj u rod nastanj en na planinama. naj ući i kulturu na Kritu. mi vidimo da su poetsko-mitska cij e .no za imena kao iimerna najstarijih kralj eva i htonskih heroja... kaz:i vanjima nema ni traig a o Solonovom pripremanj u da na­ Ovde komentarisani t ekstovi iz III knjige Zakona pisani piše poemu o prastaroj Ateni i Atlantidi i o nekom ra:tu su tako kao da j e pisac držao u · rezervi svoju pri-povest o koj i j e između njih vođen. 22a) . 6 78a) . tome šta je tamo nam ostaj e nepoznato kako j e on dolazio do procena nj ene video i čuo. i naziv Gadejrijska zemlja za j ednu oblast u vremenu Atenu mo:rao izmisliti. Ovo. rečeno. Po­ tragovima.i o So1onu.morao da gradi empiričku sliku iščezlih tom moru s one s. tu vidimo Platonov pokušaj da odredi početke one ci­ log v1remena .. mnogobroj ni. Može se gospoda1ra u ravnici. a dela su pala u zaborav zbog nij e države. Uz to. kao i o iz lj udskog znanj a. on. mogla biti polazna obaveštenj a za Platonov uverenj em 1i ako ih j e uzimao kraj nj e ozbiljno i sasvim izvan opis Atlantide? . ako su i postoj ale. Treće. nazovimo j e tako. takođe. n e dokazuj e da Ateni i Atlant:idi iz prethodnog velikog istorij skog perioda. čisti j e plod Platonove literarne imagina­ lenskom području) . onda j e on A:tlantidu i njoj sa­ zapadnoj Africi.Naj verovatnije opet samo imena. j er. ali u n j egovim st�110sti. Te pretpostavke. čak ni u nago­ predanja (ponajviše ona koj a potiču od Homera) glavni Pla­ veštajima ne daje nikakav izveštaj o tome. nej asan i .ivim države. riodu istorij e. Atlantida nije postojala i da j e i ona čist plod Platonove ima­ O tom periodu se u Zakonima ne govori ništa. državnog uređenj a i zakonodavstva (Leg. razume se. onda. .am živeo : počeci se datiraj u stanjen na planinama (K. metafizike istorij e. Nij edan__9rugi stari pisac. Na svaki način izlazi Platon nij e mogao u helenskom mitsko-poetskom preda­ da takve priče moreplovaca. nego samo dovodi u potpllil1o osnovaillu sumnju doku­ saopštavaj u pretpostavke kojima se takav period podrazu­ mentarnu. hiljadu ili dve hilj ade godina pre Platonovog vremena (raču­ Tvrdnj a da je predanj e o Atlantidi sačuvano u Egiptu. Platon pominj e četiri imena tih kide? Uzročnike tome Platon je tražio u velikim prirodnim predaka: Kekrop. osim što se ginacij e. 1 1 4a-c). mo1ra biti d a j e čije.limično se obnavlj a u mitov1ma.na osnovi svoje. nama poznatu kao najstarij u u he­ po svemu sudeći.. niti da je trojanski rat vođen. meva. 1 09d) . a nema jakih razloga odsudnu ulogu imaj u dva : n aziv Atlas za planinu u severo­ da s e pretpostavi suprotno. H erodot vrlo po­ tonovi izvori obaveštenj a o počecima h elenske civilizacij e. On j e svoj1m čitaocima j asno stavio do znanj a da ovu vidbi tim »muljevitim morem« (Tim„ 25d). Uostalom.trane Heraklovih stubova i o otežanoj plo­ država.im ostrvima u tom moru. Platou o d retkih i smelih moreplovaca čuo n ešto o mulj evi­ metafizike istorij e . Sećanje na davno prošla vremena de­ kontekstu. ali drobno' izveš. ali da j e kontekst odbacio kao oskudan. da u sećanj u prošlosti. uzete zajedno sa onima iz Tiniaja i da Homer n ij e spevao Ilijadu i Odiseju. Erehtej. Ako j e Platon te konture gradio s punim Sta su. kao nestaj anj e iz sećanj a i prema tome tinentu koji se nalazi s one strane » atlantskog mora«. katast:mfama. Erisihton (Krit. ali » pripovedanj e mitova i is- u 161 160 . ako i nisu postojale. mi n e bi1smo znali d. Za to j e imao tumačenj e kod e mu je izgledalo što j e bilo pre katakli zma: u sećanj u ne osta. A ti lj udi su čuli s a:r.1 Kritije.ta palaia (Tim. o gradovima koji .u Platonova Vireme i ranij e onih koji su preživeli veliki potop nij e ostalo ništa od ranij e dokle j e sećanj e dopiralo . Šta se dogodilo s a tim nekadašnjim slavnim i moć­ nešto j e ipak p['obijalo zid zaborava: u predanju su sačuva­ nim gradovima? Zašto istorijsko sećanje 1ma tako duge pre­ na imena Tezej evih predaka.više nisu postojali u vidlj. niko osim nju da nađe nešto što bi svedočilo o prethodnom velikom pe­ Platona nij e uzimao previše ozbiljno.. homerski spevovi su govorili o slavnoj kakav uvid u starine . uvek j e preživlj avao nepismen narod na­ vilizacijske epohe u kojoj j e s. Erihtonij e. vrednost Platonovog pozivanja na Solana. 678a) . O tuda nj egova tvrdnj a da Heleni nemaju ni­ S druge strane.j e ništa od ra­ uverlj ivo : imena su sačuvana. osim Platona. Platon j e . 1 09d) .. državnog uređenj a i zakonodavstva (Leg. sačinj avaj u okosnicu ili osnovne konture svoj evrsne j e Troja uopšte postoj ala. l l Oab ) . dok su o njihovim delima znali · tek veo­ pretpostaviti da ih j e našao u nj ihovom prirodnom mitskoun ma malo (Krit.uj edno :izazivaj u potpuni prekid u lj udskom sećanju na ono protivrečan. Druga­ blizini H eraklovih stubova (Krit.

limično se obnavlj a u mitov1ma. nej asan i . 1 09d) .. o gradovima koji .rit. čak ni u nago­ predanja (ponajviše ona koj a potiču od Homera) glavni Pla­ veštajima ne daje nikakav izveštaj o tome. nama poznatu kao najstarij u u he­ po svemu sudeći. l l Oab ) . osim što se ginacij e. niti da je trojanski rat vođen. n e dokazuj e da Ateni i Atlant:idi iz prethodnog velikog istorij skog perioda. mi n e bi1smo znali d. ali da j e kontekst odbacio kao oskudan. On j e svoj1m čitaocima j asno stavio do znanj a da ovu vidbi tim »muljevitim morem« (Tim„ 25d). Ako j e Platon te konture gradio s punim Sta su.. uzete zajedno sa onima iz Tiniaja i da Homer n ij e spevao Ilijadu i Odiseju. rečeno.j e ništa od ra­ uverlj ivo : imena su sačuvana.. uvek j e preživlj avao nepismen narod na­ vilizacijske epohe u kojoj j e s. sačinj avaj u okosnicu ili osnovne konture svoj evrsne j e Troja uopšte postoj ala. Erihtonij e. tu vidimo Platonov pokušaj da odredi početke one ci­ log v1remena .u Platonova Vireme i ranij e onih koji su preživeli veliki potop nij e ostalo ništa od ranij e dokle j e sećanj e dopiralo .morao da gradi empiričku sliku iščezlih tom moru s one s. meva. ali » pripovedanj e mitova i is- u 161 160 . Po­ tragovima. kao nestaj anj e iz sećanj a i prema tome tinentu koji se nalazi s one strane » atlantskog mora«. a dela su pala u zaborav zbog nij e države.na osnovi svoje. 1 09d) . mo1ra biti d a j e čije. ali u n j egovim st�110sti. propasti onih koj i su poznavali ta dela i zbog dužine protek­ Drugo. tome šta je tamo nam ostaj e nepoznato kako j e on dolazio do procena nj ene video i čuo. ako i nisu postojale. Platon pominj e četiri imena tih kide? Uzročnike tome Platon je tražio u velikim prirodnim predaka: Kekrop. Treće. 22a) .i o So1onu. od kojih olrnfra puke upotrebe pesničke slobode. a nema jakih razloga odsudnu ulogu imaj u dva : n aziv Atlas za planinu u severo­ da s e pretpostavi suprotno. Te katastrofe j e uvek preživlj avao nepismen na­ Ta i druga imena on j e j edino našao u helenskom predanj u rod nastanj en na planinama. razume se.ivim države. osim Platona. Te pretpostavke. Druga­ blizini H eraklovih stubova (Krit.tava o svom boravku u Saisu i o. govrnr. onda j e on A:tlantidu i njoj sa­ zapadnoj Africi.više nisu postojali u vidlj. vrednost Platonovog pozivanja na Solana. hiljadu ili dve hilj ade godina pre Platonovog vremena (raču­ Tvrdnj a da je predanj e o Atlantidi sačuvano u Egiptu. Erehtej.. j er.am živeo : počeci se datiraj u stanjen na planinama (K. mogla biti polazna obaveštenj a za Platonov uverenj em 1i ako ih j e uzimao kraj nj e ozbiljno i sasvim izvan opis Atlantide? .Naj verovatnije opet samo imena. Može se gospoda1ra u ravnici. da u sećanj u prošlosti. Uz to. kaz:i vanjima nema ni traig a o Solonovom pripremanj u da na­ Ovde komentarisani t ekstovi iz III knjige Zakona pisani piše poemu o prastaroj Ateni i Atlantidi i o nekom ra:tu su tako kao da j e pisac držao u · rezervi svoju pri-povest o koj i j e između njih vođen..im ostrvima u tom moru. nego samo dovodi u potpllil1o osnovaillu sumnju doku­ saopštavaj u pretpostavke kojima se takav period podrazu­ mentarnu. Moguće j e da j e »iščezlost« misli kao dvostruku: kao fizičko uništenj e i ne­ u tim pričama neustrašivih moreplovaca bilo govora i o kon­ staj anj e s a lica zemlj e. ali drobno' izveš. Nij edan__9rugi stari pisac. Šta se dogodilo s a tim nekadašnjim slavnim i moć­ nešto j e ipak p['obijalo zid zaborava: u predanju su sačuva­ nim gradovima? Zašto istorijsko sećanje 1ma tako duge pre­ na imena Tezej evih predaka. mi vidimo da su poetsko-mitska cij e . Platou o d retkih i smelih moreplovaca čuo n ešto o mulj evi­ metafizike istorij e .1 Kritije.. Platon j e . metafizike istorij e. 6 78a) . nazovimo j e tako. riodu istorij e. homerski spevovi su govorili o slavnoj kakav uvid u starine . državnog uređenj a i zakonodavstva (Leg. naj ući i kulturu na Kritu. i naziv Gadejrijska zemlja za j ednu oblast u vremenu Atenu mo:rao izmisliti. on. ako su i postoj ale. H erodot vrlo po­ tonovi izvori obaveštenj a o počecima h elenske civilizacij e. katast:mfama. mnogobroj ni. Sećanje na davno prošla vremena de­ kontekstu. 678a) .no za imena kao iimerna najstarijih kralj eva i htonskih heroja. kao i o iz lj udskog znanj a. onda. dok su o njihovim delima znali · tek veo­ pretpostaviti da ih j e našao u nj ihovom prirodnom mitskoun ma malo (Krit.trane Heraklovih stubova i o otežanoj plo­ država. Na svaki način izlazi Platon nij e mogao u helenskom mitsko-poetskom preda­ da takve priče moreplovaca. Atlantida nije postojala i da j e i ona čist plod Platonove ima­ O tom periodu se u Zakonima ne govori ništa. takođe. Za to j e imao tumačenj e kod e mu je izgledalo što j e bilo pre katakli zma: u sećanj u ne osta. A ti lj udi su čuli s a:r. Uostalom. 1 1 4a-c). Erisihton (Krit. državnog uređenj a i zakonodavstva (Leg. .ta palaia (Tim. niko osim nju da nađe nešto što bi svedočilo o prethodnom velikom pe­ Platona nij e uzimao previše ozbiljno.uj edno :izazivaj u potpuni prekid u lj udskom sećanju na ono protivrečan. Ovo. O tuda nj egova tvrdnj a da Heleni nemaju ni­ S druge strane. čisti j e plod Platonove literarne imagina­ lenskom području) .

T. Uostalom. vor o državi: to mora biti govor o najbo1l j oj državi. 11 PLat on tlime ujedno daje indirektan odgovor n a pi t a nj e šta su Takođe j e rečeno da su nj1ihove besede »U izvesnom smislu mitovi? . bilo da se ova otkriva u svom večnom cij e i kreacij e. Stvar je imag inacije i kreacije kako će s:e taj uvid mom usijom države koju je Sokrat otkrio istraživanj em. l l Oa) P naj srodnij e večnom i »božanskom. nego rezultat istraživanj a koje se okonačava bilo u svom vremenitom biću. treba svoj pogled na nj u da upravlj a« (Rep . onaj ko želi da u svome ličnom i j avnom životu njem. S olonovo predanje moglo j e. 5 1 7b) . tada iz samog ra­ u ovom slučaj u. svom vrhunski mogućem identitetu. shodno prirodi god se može opazi. kao ono najbolje što u Iskazana maksima lj udskog delanj a mora važitri i za go­ lj udskom zaj edništvu može biti. Ali kada se ona j ednom sagleda.izrazimo mnoge re­ stavlj ao da j e takvo državno uređenje postoj alo i da opet može zerve. bi ovo » potpuno « moralo da znači . u samom tekstu Timaja i Kritije stavlj ene fanskog«. Uz pomoć tih sećanja i zapisa {uko- 1. su ograde koj e omekšavaj u tu tvrdu formulu o » potpunoj isti­ drošću i Hefaj stovom radinošću. mada je Platon ustvrdio i to da danj e« o naj boljoi državi. Ono j e moglo kom slučaju.rađanju kosmosa Platon J e ispravio u dopunio u Timaju. 1 08d). A to se u smrtnih ljudi. Platon je mogao j ednostavno izmisliti. Ovo Pla­ razumljivo. U toj mogućnosti več­ ština do koj e »istraživanj e« treba da dopre uvek j e ista. meni izgleda j asno da je u području saznatlji­ imati samo retoričku (ubeđivačku) snagu. pa i ono što j e najbolj e i votne p otrebe. »U sva­ izvorom. i ako se može večno obnavlj ati. Tu dopunu on gradi ispravlJanJ em rm ­ � Karakteristično je Kritijino nastoj anje da svoja sećanja skog predamja.u svim poj edinostima i u prema Platonovoj pretpostavci. Pvedanja o praiskonskim događaj. Ako se sve dela .istinito pre­ lovanje svojih literarnih kazivanj a. z:apravo Za Platona. Ljudi moraj u nekako ot­ danje.�u Uz t o ide i nepouzdanost lj udskog sećanj a (Krit.. pripada domenu večnog i »bo­ celini. zajedno s njegovim nova alegorij a o y ećini u p očetku VII knjige Države.g. 1 07b). 20d) . On j e pretpo­ Spremni smo da i o jednom i o drugom . O tome impresivno govori Plato­ poziva na egipatske zapise. Pri tom j e uočljivo da to što Kritij a govori nije uvek njući taj poduhvat već uvodnim delom Timaja. Modernim j ezi­ da j e u području v1dlj ivog rodila svetlost i gospodara svetlo­ kom rečeno : empirij sko je samo slikovito-opažaj na strana onog sti. Nas.razumno.ima veza­ uskladi sa rezultatima Sokratovog istraživanj a usije najbolj e nim za ljudski rod nameravao j e da ispravi i dopuni u Kritiji. ova se može istraživanjem zamisliti u 5 1 7bc) . pa nog obnaylj anj a nalazio je Platori osnovu za poučavalačlm de­ j e i predanj e koj e se slaže sa istraživanjima .o su slaiba . Su­ održati. zanima pitanj e da li je Plafon ui:stinu otkrio usiju ton ne čini :iz retoričkih pobuda. nego reč Kritijino. što u sebi sadrži sa­ na događaje iz pradavne prošlosti.< ne može se u ljudi večn.. I Platrnn j e na razne načine to činio: »bog zna da li j e postoj ati. je Solonovo predanje » potpuno istinito« (Tim . kad ono što j e uvek isto. » Solonovo preda­ uvidom da bolj eg ne može biti i mislećim pListankom uz to nj e« iz Tirnaja i Kritije biva stavlj ena u punu saglasnost sa sa­ »naj bolj e « . »Istraživanje st ar!in a« Platon je očigledno zan�i �ljao ki:io �načaj. Shodno tome. đaja.g (Platonovog) tumačenj a poje- 162 11* 163 . domenu koji je simbolički predstavlj en :\teni�om m1:1. Ili na drugi način. vanjem otkiriveno u razumlj ivim suštinama. ili način na koji je on sročio »:istinito pre­ zervi se moramo za!Ustaviti. ispoljava vazda različiLto.iko postoj e) može se doći do verodostojnog prikaza pradavnih doga ­ svim određene teškoće na putu po. skUJplj anj em empirijskih rasutosti u istosti. da iskaže u živim slikama ono što je istraži­ suđivanj a sledi da j e ona uzrok svemu što j e ispravno i lepo. započi­ države. a da j e u području UJmnog oma sama gospodarica koj a daj e suštinskog do koj eg se može dospeti samo uvidom. predstaviti..o » Istraživanje« ispravlj a i dopunj ava mitska predanje. koj e se kriti svoj put prema dobru. To predanj e. • tiraživanj e starine ulaze u gradove zajedno sa dokolicom. dopunu >�pripovedanj a o s tarini«.gledati. N a toj bitnoj re­ nj egove razloge. 1 08b) .i primitivnom ima.inaaijom oblikovana sećanja podražavanj e i preslikavanje« (id. U ovom slučaj u reč je o Solonovom predanju. pre ne« (Krit. domenu u koJem bivstvuJe nitosti« . raz-um-eva­ istinu i um... da izgleda živ. . pri čemu Tu je reč o meta-fizičkoj ili čisto teorijskoj osnovi koj a. VII. sa. ne i dijalektičku vog ideja dobra ono poslednj e i da j e tek s mukam možemo (dokazivačku) .ti da su kod nekih zadovolj ene osnovne ži­ smrtnoga..stizanj a » potpune istinitosti« . da bi čitaoce pridobio za najbolje države i da li j e ono što j e napisao o Atlantidi istinito? neko svoj e viđenje najboljeg državnog uređenj a. kako će se on dočarati. to odnosi na dxžavu. reč predanja. čak i ako nj egovi sagovornici i čitaoci ne prihvate to što j a nagađam istinito« (Rep. RečelilO je da j e Timaj besedio kaio »ipesnik« i nagove­ šteno j e da će i Kritij a istupati u istom svojstvu (Krit. to » naj bolj e« nij e rezultat ljudske imagina­ o samoj usiji države. Predanja o pra�skonskom .

i ako se može večno obnavlj ati.gledati.stizanj a » potpune istinitosti« . A to se u smrtnih ljudi.razumno.o » Istraživanje« ispravlj a i dopunj ava mitska predanje. kako će se on dočarati. da iskaže u živim slikama ono što je istraži­ suđivanj a sledi da j e ona uzrok svemu što j e ispravno i lepo.o su slaiba . Platon je mogao j ednostavno izmisliti. vanjem otkiriveno u razumlj ivim suštinama. nego rezultat istraživanj a koje se okonačava bilo u svom vremenitom biću. z:apravo Za Platona.g. kao ono najbolje što u Iskazana maksima lj udskog delanj a mora važitri i za go­ lj udskom zaj edništvu može biti.. Stvar je imag inacije i kreacije kako će s:e taj uvid mom usijom države koju je Sokrat otkrio istraživanj em. raz-um-eva­ istinu i um. što u sebi sadrži sa­ na događaje iz pradavne prošlosti.ima veza­ uskladi sa rezultatima Sokratovog istraživanj a usije najbolj e nim za ljudski rod nameravao j e da ispravi i dopuni u Kritiji... da bi čitaoce pridobio za najbolje države i da li j e ono što j e napisao o Atlantidi istinito? neko svoj e viđenje najboljeg državnog uređenj a. ispoljava vazda različiLto. l l Oa) P naj srodnij e večnom i »božanskom. U toj mogućnosti več­ ština do koj e »istraživanj e« treba da dopre uvek j e ista. bi ovo » potpuno « moralo da znači . tada iz samog ra­ u ovom slučaj u. ova se može istraživanjem zamisliti u 5 1 7bc) . pa nog obnaylj anj a nalazio je Platori osnovu za poučavalačlm de­ j e i predanj e koj e se slaže sa istraživanjima . S olonovo predanje moglo j e. pa i ono što j e najbolj e i votne p otrebe. koj e se kriti svoj put prema dobru. nego reč Kritijino. Ovo Pla­ razumljivo.istinito pre­ lovanje svojih literarnih kazivanj a. Modernim j ezi­ da j e u području v1dlj ivog rodila svetlost i gospodara svetlo­ kom rečeno : empirij sko je samo slikovito-opažaj na strana onog sti. 1 08d). Ono j e moglo kom slučaju. Ako se sve dela . Nas. 11 PLat on tlime ujedno daje indirektan odgovor n a pi t a nj e šta su Takođe j e rečeno da su nj1ihove besede »U izvesnom smislu mitovi? . . mada je Platon ustvrdio i to da danj e« o naj boljoi državi.T. 5 1 7b) ..ti da su kod nekih zadovolj ene osnovne ži­ smrtnoga. Pri tom j e uočljivo da to što Kritij a govori nije uvek njući taj poduhvat već uvodnim delom Timaja. Tu dopunu on gradi ispravlJanJ em rm ­ � Karakteristično je Kritijino nastoj anje da svoja sećanja skog predamja. kad ono što j e uvek isto. I Platrnn j e na razne načine to činio: »bog zna da li j e postoj ati. đaja. dopunu >�pripovedanj a o s tarini«.izrazimo mnoge re­ stavlj ao da j e takvo državno uređenje postoj alo i da opet može zerve. pri čemu Tu je reč o meta-fizičkoj ili čisto teorijskoj osnovi koj a. pripada domenu večnog i »bo­ celini. zanima pitanj e da li je Plafon ui:stinu otkrio usiju ton ne čini :iz retoričkih pobuda. VII. zajedno s njegovim nova alegorij a o y ećini u p očetku VII knjige Države. Predanja o pra�skonskom . pre ne« (Krit. Ljudi moraj u nekako ot­ danje. Ali kada se ona j ednom sagleda. Uostalom.i primitivnom ima. predstaviti.rađanju kosmosa Platon J e ispravio u dopunio u Timaju. Su­ održati. domenu koji je simbolički predstavlj en :\teni�om m1:1. svom vrhunski mogućem identitetu. RečelilO je da j e Timaj besedio kaio »ipesnik« i nagove­ šteno j e da će i Kritij a istupati u istom svojstvu (Krit. su ograde koj e omekšavaj u tu tvrdu formulu o » potpunoj isti­ drošću i Hefaj stovom radinošću. to » naj bolj e« nij e rezultat ljudske imagina­ o samoj usiji države. sa. On j e pretpo­ Spremni smo da i o jednom i o drugom . shodno prirodi god se može opazi. je Solonovo predanje » potpuno istinito« (Tim . to odnosi na dxžavu. To predanj e. da izgleda živ. » Solonovo preda­ uvidom da bolj eg ne može biti i mislećim pListankom uz to nj e« iz Tirnaja i Kritije biva stavlj ena u punu saglasnost sa sa­ »naj bolj e « . čak i ako nj egovi sagovornici i čitaoci ne prihvate to što j a nagađam istinito« (Rep.< ne može se u ljudi večn. »U sva­ izvorom. domenu u koJem bivstvuJe nitosti« . 1 08b) . 20d) . skUJplj anj em empirijskih rasutosti u istosti.. treba svoj pogled na nj u da upravlj a« (Rep .g (Platonovog) tumačenj a poje- 162 11* 163 .inaaijom oblikovana sećanja podražavanj e i preslikavanje« (id. meni izgleda j asno da je u području saznatlji­ imati samo retoričku (ubeđivačku) snagu.�u Uz t o ide i nepouzdanost lj udskog sećanj a (Krit. u samom tekstu Timaja i Kritije stavlj ene fanskog«. vor o državi: to mora biti govor o najbo1l j oj državi. Pvedanja o praiskonskim događaj. bilo da se ova otkriva u svom večnom cij e i kreacij e. započi­ države.tiraživanj e starine ulaze u gradove zajedno sa dokolicom. Uz pomoć tih sećanja i zapisa {uko- 1. a da j e u području UJmnog oma sama gospodarica koj a daj e suštinskog do koj eg se može dospeti samo uvidom.iko postoj e) može se doći do verodostojnog prikaza pradavnih doga ­ svim određene teškoće na putu po. Shodno tome. reč predanja. onaj ko želi da u svome ličnom i j avnom životu njem. Ili na drugi način. O tome impresivno govori Plato­ poziva na egipatske zapise. ne i dijalektičku vog ideja dobra ono poslednj e i da j e tek s mukam možemo (dokazivačku) . ili način na koji je on sročio »:istinito pre­ zervi se moramo za!Ustaviti. N a toj bitnoj re­ nj egove razloge.. 1 07b).u svim poj edinostima i u prema Platonovoj pretpostavci. »Istraživanje st ar!in a« Platon je očigledno zan�i �ljao ki:io �načaj. U ovom slučaj u reč je o Solonovom predanju.

Ako j e u opisi. pre svega na tome što j e i kritska i pretpostavlje­ gde j e koji ethnos 1stanova. Na primer.19 Platonov Kritij a. kritsku civili­ sebnu funkciju u iskonskoj atenskoj držav:i. Time se uj edno potvrđuj e 6 . ova pitanja uka­ ustav naj bolj e uređene države direktno proishodi iz božanske zuju na naj tamnij e strane Platonove političke filozofije. zaje11no sa onim što se danas zna o državama tzv. mada bi se tako nešto lantskom okeanu . potomci ostalih na drugim ostrvima. obeležj e herojske dinastij e. Ostalo j e. Kritija. Sokratova teza o najbDlje » deca dobrih«? Ili se 0' »rđavim « i » dobrim« govorilo samo u uređenoj državi (Krit . služeći s e pri tom na atlantska civilizacij a bila razvij ena na ostrvu. Oni nisu tražili od drugih njima. To uređenje je unekoliko moglo da tidi i drugim ostrvima u Atla:ntskom okeanu (Krit. Posej don je sam zika i kulture osvajača postao » Stalež«. 1 8c). nos ratnika izdvoj ili i državu uredili tako da.. u iskonskom vremenu atenske države Kritij a nala­ nom odnosu sa \. 23e. koji j e deset kralj eva : potomci Atlanta i nj egovog brata blizanca na uspeo da pokori starosedelački »zemljoradnički narod « i da ovome priključi »ethnos zanatlija«.sa one strane Heraklovih stubova. shodno tome.. osim toga. niti j e govor:io o žrebu kojim vla­ Ustanovljenje države na Atlantidi Platon je pripisao Po­ dari i vladarke potajno udešavaj u da se u dTŽavi najviše raz­ sej di:mu. Upotreba reči ethnos (narod. Sokratove teze o najboljoj državi . petu Sokratovu ·tezu.. u otpisanoj raskoši svetilišta Atene zaštitnice i osnivača drevne atenske države. i to kao dar 164 165 .rlina? Uopšte. Mogućnosti analogij e tu i prestaj u. I deveta (pos. na osnovu arheoloških nalaza. sve takođ�. koji su opet imali svoj a provincijska kralj evstva. on je vladao nad ostalom bra­ državnom uređenju Sparte. utvrdio i prostorno u redio svoje »Sveto ostrvo«. Kritij a potvrđuj e prvu. nij e direktno potvrdio sedmu Sokratovu tezu koja go­ ostalo j e različito. p1eme) indirektno otkriVTa. Drugi moglo izvesti iz onoga što je Kiritij a rekao o autohtonosti drev­ ei emenat spomenute analogij e mogao bi se naći u obredima ve­ nog atenskog ratničkog plemena i o ulozi i kvalitetima boginje zantm za žrtvovanje bika. a kako nijedan gati samo oslabljenim sećanjem na civilizacij e koj e su davno od njih nije posedovao ništa zasebno. Analogij a sa kritskom civilizacijom građena j e . na Atlan­ naj starijih država na tlu Grčke. na­ Platon taj običaj tumači kao svedočanstvo da su u iskonskoj ime. l l Oc. Ratnici su imali zaciju. posebno naglasio veliku nesrazmeru u veličini ta dva O »mudroljubivosti« ratničkog plemena i njegovoj opre­ ostrv:a. Platon je mogao raspola ­ sve što j e neophodno za ishranu i obrazovanje.nisu niukakvom direkt­ Nadalje. Posejdon j e sa Klej to izrodio deset sinova ili pet bliznanaca. Goto1vo i sve drugo što j e Platon 18 Tim. moglo imati nekog udela. da je Platon odnekuda poznavao uređenje ćom.' l l Ocd). Ali u Platono­ građana ništa više od onoga što im je bilo potrebno za ishranu vom vremenu nije bilo nikakve arheologij e u današnjem smi­ (Krit. Na taj način.po svemu što se o svoj inom sve što im j e pripadalo.usvajanjem je­ Atlantidi. Jedino je nagovešteno da je i u tom dr·· mena Gaj e i Hefajsta)18.onim što j e Platon napisao o državnom urP­ zi >>bo. Atlantska dinastij a imala je.žanske ljude« (a to su oni koj e je Atena odgajila iz se­ đenju na Atlantidi. držali su zajedničkom pre nj egovog vremena iščezle i to naglo . I u prvom i drugom slučaju. pokazuj e kako s e čini. vori o zajednici žena i dece. onda j e za opis državnog uređenj a na Svaki od tih »naroda« imao j e svoj e zasebno boravište i po­ ostrvu Atlantidi moglo poslužiti sećanje na tzv. u drevne atenske države sećanj e na tzv. ethnos je . Platon je. Tim. Treći. nj a koj a bi umanjila nj enu krajnju maglovitost. nej asno ka:ko se odabiraju » <leca dobrih « i kako j e moguće atenskoj državi u ratu učestvovale i žene a ne samo mu­ tu decu razlikovati od »<lece rđavih« . 1 1 2b) .zumeva se da okviru poj edinačnih mana i v. odeljak ove studi}e. bude nalik na kastinsko.. tt V1deti 2. a Krit deljenosti za saznanj e onog što j e večito (treća Sokratova te. me­ opisom Akropolj a kao tačkom za orij entaciju (Krit. mikensku civilizaciji. Podra. 'pa im pripi1suj e u zaslugu što su eth­ žavnom uređenj u postoj ala klasna segregacij a.o u drevnoj Ateni. .. đutim. Da se i ne govori o tome da j e Atlantida potonula. Taj bog je sa smrtnom ženom Klejto izrodio vladalač­ množavaju najbolj i �osma Sokratova teza). običaj da se boginja A te­ S okratova teza ostala je nepotvrđena i bez dodatnih razJ aSnJe­ na u slikama i skulpturama predstavlja kao žena pod o. napisao o ustrojstvu atlantske imperij e ima obeležj e čudesnog. mikenske civilizacije i o Najstarij i sin dobio j e ime Atlas.lednja) ku lozu na Atlantidi. danas zna.dinih elemenata predanj a. Kritij a ne govori posebno. 1 14a i dalj e) . Da li su deca ratnika škarci. Vremenom.i njoj žive ti rade još i ethnos zanatlij a i ethnos zemljoradnika. Uređenje Sparte moglo je nastati iz gospo­ I u potonjim generacij ama atlantskom imperij om upravlj alo j e darećeg položaja osvajačkog »ratničkog naroda« (ethnos-a). i dvorca na Atlantidi. niti o j asno predočeno'j lokalizacij i Atlantide u At­ iz Tim-aja). po•red ovoga. (Atenine) mudrosti.z a j e j oo tu.ružj em. drugu i slu te reči...

. on je vladao nad ostalom bra­ državnom uređenju Sparte. Ostalo j e. onda j e za opis državnog uređenj a na Svaki od tih »naroda« imao j e svoj e zasebno boravište i po­ ostrvu Atlantidi moglo poslužiti sećanje na tzv.zumeva se da okviru poj edinačnih mana i v. 1 1 2b) .. 23e. a Krit deljenosti za saznanj e onog što j e večito (treća Sokratova te. u drevne atenske države sećanj e na tzv.. Drugi moglo izvesti iz onoga što je Kiritij a rekao o autohtonosti drev­ ei emenat spomenute analogij e mogao bi se naći u obredima ve­ nog atenskog ratničkog plemena i o ulozi i kvalitetima boginje zantm za žrtvovanje bika. vori o zajednici žena i dece.. osim toga. Jedino je nagovešteno da je i u tom dr·· mena Gaj e i Hefajsta)18. me­ opisom Akropolj a kao tačkom za orij entaciju (Krit. petu Sokratovu ·tezu.nisu niukakvom direkt­ Nadalje. Ratnici su imali zaciju. držali su zajedničkom pre nj egovog vremena iščezle i to naglo . i to kao dar 164 165 . mikenske civilizacije i o Najstarij i sin dobio j e ime Atlas.dinih elemenata predanj a. utvrdio i prostorno u redio svoje »Sveto ostrvo«. obeležj e herojske dinastij e. služeći s e pri tom na atlantska civilizacij a bila razvij ena na ostrvu. mikensku civilizaciji. Upotreba reči ethnos (narod. a kako nijedan gati samo oslabljenim sećanjem na civilizacij e koj e su davno od njih nije posedovao ništa zasebno. Oni nisu tražili od drugih njima. p1eme) indirektno otkriVTa.lednja) ku lozu na Atlantidi.. niti o j asno predočeno'j lokalizacij i Atlantide u At­ iz Tim-aja). ethnos je . Posej don je sam zika i kulture osvajača postao » Stalež«. u iskonskom vremenu atenske države Kritij a nala­ nom odnosu sa \. bude nalik na kastinsko. Kritija.onim što j e Platon napisao o državnom urP­ zi >>bo. potomci ostalih na drugim ostrvima. ova pitanja uka­ ustav naj bolj e uređene države direktno proishodi iz božanske zuju na naj tamnij e strane Platonove političke filozofije. koji su opet imali svoj a provincijska kralj evstva. 1 8c)..z a j e j oo tu.usvajanjem je­ Atlantidi. Vremenom. Da se i ne govori o tome da j e Atlantida potonula. nij e direktno potvrdio sedmu Sokratovu tezu koja go­ ostalo j e različito. Da li su deca ratnika škarci.19 Platonov Kritij a. u otpisanoj raskoši svetilišta Atene zaštitnice i osnivača drevne atenske države. moglo imati nekog udela.o u drevnoj Ateni. zaje11no sa onim što se danas zna o državama tzv. Treći.žanske ljude« (a to su oni koj e je Atena odgajila iz se­ đenju na Atlantidi. Taj bog je sa smrtnom ženom Klejto izrodio vladalač­ množavaju najbolj i �osma Sokratova teza).ružj em.' l l Ocd). đutim. koji j e deset kralj eva : potomci Atlanta i nj egovog brata blizanca na uspeo da pokori starosedelački »zemljoradnički narod « i da ovome priključi »ethnos zanatlija«. nej asno ka:ko se odabiraju » <leca dobrih « i kako j e moguće atenskoj državi u ratu učestvovale i žene a ne samo mu­ tu decu razlikovati od »<lece rđavih« . Podra. shodno tome. Platon je. Goto1vo i sve drugo što j e Platon 18 Tim. Sokratova teza o najbDlje » deca dobrih«? Ili se 0' »rđavim « i » dobrim« govorilo samo u uređenoj državi (Krit .i njoj žive ti rade još i ethnos zanatlij a i ethnos zemljoradnika. i dvorca na Atlantidi. običaj da se boginja A te­ S okratova teza ostala je nepotvrđena i bez dodatnih razJ aSnJe­ na u slikama i skulpturama predstavlja kao žena pod o. Kritij a ne govori posebno. niti j e govor:io o žrebu kojim vla­ Ustanovljenje države na Atlantidi Platon je pripisao Po­ dari i vladarke potajno udešavaj u da se u dTŽavi najviše raz­ sej di:mu. To uređenje je unekoliko moglo da tidi i drugim ostrvima u Atla:ntskom okeanu (Krit. Mogućnosti analogij e tu i prestaj u. 'pa im pripi1suj e u zaslugu što su eth­ žavnom uređenj u postoj ala klasna segregacij a. mada bi se tako nešto lantskom okeanu . posebno naglasio veliku nesrazmeru u veličini ta dva O »mudroljubivosti« ratničkog plemena i njegovoj opre­ ostrv:a. Tim. odeljak ove studi}e.. na Atlan­ naj starijih država na tlu Grčke. kritsku civili­ sebnu funkciju u iskonskoj atenskoj držav:i. na­ Platon taj običaj tumači kao svedočanstvo da su u iskonskoj ime. tt V1deti 2. Na taj način. sve takođ�. I u prvom i drugom slučaju. nj a koj a bi umanjila nj enu krajnju maglovitost. pre svega na tome što j e i kritska i pretpostavlje­ gde j e koji ethnos 1stanova. Atlantska dinastij a imala je. Analogij a sa kritskom civilizacijom građena j e . nos ratnika izdvoj ili i državu uredili tako da. na osnovu arheoloških nalaza.po svemu što se o svoj inom sve što im j e pripadalo. napisao o ustrojstvu atlantske imperij e ima obeležj e čudesnog. da je Platon odnekuda poznavao uređenje ćom. Posejdon j e sa Klej to izrodio deset sinova ili pet bliznanaca. Kritij a potvrđuj e prvu. drugu i slu te reči. 1 14a i dalj e) . pokazuj e kako s e čini. po•red ovoga.rlina? Uopšte. Platon je mogao raspola ­ sve što j e neophodno za ishranu i obrazovanje.sa one strane Heraklovih stubova. Time se uj edno potvrđuj e 6 . Ali u Platono­ građana ništa više od onoga što im je bilo potrebno za ishranu vom vremenu nije bilo nikakve arheologij e u današnjem smi­ (Krit. (Atenine) mudrosti.. Uređenje Sparte moglo je nastati iz gospo­ I u potonjim generacij ama atlantskom imperij om upravlj alo j e darećeg položaja osvajačkog »ratničkog naroda« (ethnos-a). danas zna. Sokratove teze o najboljoj državi . l l Oc. I deveta (pos. Na primer. Ako j e u opisi.

Obredni čin skupštine sastojao se iz zaj ed­ razmera.j užni i j ugozapadni deo prosta kopij a već viđeno. U opisu se pominj u hramovi. ( »br­ vo održavanom kultnom bratstvu kraljeva. Osnovu političkog uređenj a u hipotetičkoj Atlarn tskoj imperiji Platon je ohlikovao kao Platon j e pretpostavio da j e takvu grandioznu izgradnju strogi patrij arhalni kult. nego je maštovito izveden proj ekt . 1 1 4e i nih i kopnenih poj<rseva. u tvrđeno stanište kiružnog oblika. Ti prsteni su . šumom. raznobojnog kamenja. Izvan ovog utvrđenog starušta prostirala se na­ Ostavimo li po strani pitanj e o tome da li j e Atlantida stvarno pred spomenuta ravnica sa planinama u svom severnom za­ postoj ala.. čij i tekst j e urezan na bilo teško (Krit. putevi i mostovi (Krit. on j e U Platonovom opisu prestonog grada na Atlantidi prepozna­ t o utvrđivanj e i uređivanj e ostrva izveo n a geometrijski način. Poslednji je naj širi kružni nom metropolom i njenim provincijama. Njima. u hvait anju kultnog bika koje: su kraljevi izvodi­ (Krit. raznovrsnom florom i faunom. bogato rudama. kao i druga dva unutrašnja i mornarice. sve širi. delo svojevrsne p olitičke filozofij e. kome to (kao b ogu) nij e tomcima u nasleđe neku vrstu ustava. Na središnj oj uzvišici (akro­ Ako Atlantida nije postojala. spoj enih sa geometrij ski rproj ektova­ dalj e) . shodno tome. Skupština! j e morala ilmati delom obredni a delom „ u središnj em krugu j e sagrađen Posej donov hram ogromnih praktični karakter. Taj Platonov proj ekt majstorski koristi sve pogodnosti tla te ravnice uredio„ za svoju smrtnu izabranicu Klej to. Svaki kralj j e. nj egov opis nij e moru. isrpunjen morskom vodom. Imperija je konstituisana kao neka takođe. 1 1 3e) .. zauzimaj ući kako se čini .bilo je pretežno planinsko.. Bilo j e tu mno­ godine.svojoj smrtnoj ženi Klej to i njenom potomstvu. To j e ustav u obliku dati i gradnja pravolinij slmg kanala. sa nje­ središta prema p eriferiji. ko.v išice (akropo­ glo izgledati tako kao što je u Kritiji predstavlj ena. idući od denu vizij u p olitičke orga:n izacije j edne velike imperije. kaže se. blistavog oreihalka. j emo ponešto od toga što se u nj egovom vremenu moglo videti Prema Kritijinom opisu. odnosno podanici njihovog velikog kraljevstva. Oko te uz. pr�staništa. sasvim j e lj a) iskopao j e kružni kanal. Svaki od deset kraljeva bio j e. prema tom testa­ vezivao s morem. nasleđenom od predaka (tj . koji j e kružne kanale po­ testamenta. Posej don-otac ostavio je svoj im po­ mogao izvesti j edino bog . Veoma 1razuđenu :i praktično-korisnu mrežu mentu. pripada i viremenom stalno uvećavano ukrašavanje is­ vrsta federacije ili čak konfederacij e. i to zbog obaveze da se j ednako poštuju i neparni i go zlatnih ukrasa. » Taj hram i e u svom izgledu imao nečeg varvarskog« ničkih molitvi. suveren na svom posedu. čij e su j edinice bile konskih g. naj zad na većoj udalj enosti i treći naj širi sobnost za urbano '1rostorno planiranje. a oko ovoga koncentrično i naizmenično pnre­ Ovome možemo dodani i nj egovu prilično podrobno izve­ đana tri vodena i dva kopnena :prstena. ali be. na brižlj i­ crvenkastom legurom koj u je Platon nazvao » Oreihalk «. Sliku baš ta­ koj a je u svom zaleđu imala rplanine a bila j e otvorena prema kvog naselj a Platon nigde nij e mogao videti. na račun poseda drugih.. Posejd on je u j ednom delu dom. 1 1 6d). Začudo.radnji m o·rala j e pripa­ stubu glavnog svetiHšta n a akropolj u.rađ evina: :izgradnja zidova obloženih bronzom i nekom povezane zaj ed:n:ičkim kultom oca i. organizacijom voj ske kanal. ostrvo Atlantida . kanala u ravnici vremenom su izgradili potomci Posej dona i od Posejdonovih sinova) . Taj posed se nije moga o povećavati Klej to.g. lj orn u središtu. kružna kanala.gledano u ce­ u svetilištima (Olimpiji. Prema dimenzij ama. paš­ gradskih republika. a parni broj evi. teritorij alnom podelom i organizacij om uprave. kralj evske palate. Na osnovu Platonovog opisa stvaramo sliku tog svoj u takođe izvanrednu sposobnost za organizaciju privređi­ utvrđenog staništa : velika kružna površina sa kružnim akrorpo­ vanj a u j ednoj velikoj državi. potom na određenoj udaljenosti sigurno d a j e Platon u tom spisu otkrio svoj u izvanrednu spo­ j oš j edan malo šir:i. ta ravnica j ednog gra a prilično udaljenog od mora i smeštenog u ogrom­ j e imala površinu od oko dvesta hilj ada kvadratnih kilome­ noj ravnici. Opis pominj e prostranu ravnicu u obliku četvorougla nom mrežom kanala za plovidbu i navodnj avan j e . li zajednički -bez upotrebe metalnog oružj a . primaj ući palatu od svog pret­ ma testamentu) naizmenično svake pete odnosno svake šeste hodnika dodavao nove ukrase onim postojećim. uj edno pokazujući i kružni kanal.Posej don.samo uz pomoć 1 66 167 . D elfima) i na akropolama helenskih lhri . đanski bakar « ) . Toj iskonskoj g.j e Platon navodi. dokovi za popravku brodova.i - ostrva. u kojoj nema velikih reka ali koj a ipak obiluj e vo­ tara (oko 4/5 površine Jugoslavij e). ako ono što kao ostrvo nij e mo­ p olis) odredio j e mesto za njen dom. veoma i zaleđa bogatog mineralima. otkrićemo da se dij alog Kritija može čitati i kao leđu.z teatra i sa dodatkom čudesnih vode­ nj acima i vodom. naselj eno raznovrsnom faunom (Krit. Platon govori o skupštini kraljeva koj a j e sazivana (pre­ 1 1 5c) .

zauzimaj ući kako se čini . primaj ući palatu od svog pret­ ma testamentu) naizmenično svake pete odnosno svake šeste hodnika dodavao nove ukrase onim postojećim.rađ evina: :izgradnja zidova obloženih bronzom i nekom povezane zaj ed:n:ičkim kultom oca i. u kojoj nema velikih reka ali koj a ipak obiluj e vo­ tara (oko 4/5 površine Jugoslavij e).gledano u ce­ u svetilištima (Olimpiji. a oko ovoga koncentrično i naizmenično pnre­ Ovome možemo dodani i nj egovu prilično podrobno izve­ đana tri vodena i dva kopnena :prstena. To j e ustav u obliku dati i gradnja pravolinij slmg kanala. pr�staništa. sasvim j e lj a) iskopao j e kružni kanal. otkrićemo da se dij alog Kritija može čitati i kao leđu. D elfima) i na akropolama helenskih lhri . Ti prsteni su . isrpunjen morskom vodom. 1 1 4e i nih i kopnenih poj<rseva. dokovi za popravku brodova. i to zbog obaveze da se j ednako poštuju i neparni i go zlatnih ukrasa. ko. koji j e kružne kanale po­ testamenta. Platon govori o skupštini kraljeva koj a j e sazivana (pre­ 1 1 5c) .. veoma i zaleđa bogatog mineralima. sve širi.. shodno tome. Začudo. šumom.samo uz pomoć 1 66 167 . ostrvo Atlantida . Veoma 1razuđenu :i praktično-korisnu mrežu mentu.j užni i j ugozapadni deo prosta kopij a već viđeno. li zajednički -bez upotrebe metalnog oružj a .Posej don. Osnovu političkog uređenj a u hipotetičkoj Atlarn tskoj imperiji Platon je ohlikovao kao Platon j e pretpostavio da j e takvu grandioznu izgradnju strogi patrij arhalni kult. Posej don-otac ostavio je svoj im po­ mogao izvesti j edino bog . kao i druga dva unutrašnja i mornarice. Sliku baš ta­ koj a je u svom zaleđu imala rplanine a bila j e otvorena prema kvog naselj a Platon nigde nij e mogao videti. Oko te uz. putevi i mostovi (Krit.radnji m o·rala j e pripa­ stubu glavnog svetiHšta n a akropolj u. đanski bakar « ) . uj edno pokazujući i kružni kanal. kralj evske palate. kružna kanala. prema tom testa­ vezivao s morem. Opis pominj e prostranu ravnicu u obliku četvorougla nom mrežom kanala za plovidbu i navodnj avan j e .i - ostrva. Prema dimenzij ama. raznovrsnom florom i faunom. 1 1 6d). lj orn u središtu. na brižlj i­ crvenkastom legurom koj u je Platon nazvao » Oreihalk «. raznobojnog kamenja. potom na određenoj udaljenosti sigurno d a j e Platon u tom spisu otkrio svoj u izvanrednu spo­ j oš j edan malo šir:i. a parni broj evi. kaže se. spoj enih sa geometrij ski rproj ektova­ dalj e) . naj zad na većoj udalj enosti i treći naj širi sobnost za urbano '1rostorno planiranje. odnosno podanici njihovog velikog kraljevstva. paš­ gradskih republika. Na središnj oj uzvišici (akro­ Ako Atlantida nije postojala. Obredni čin skupštine sastojao se iz zaj ed­ razmera. na račun poseda drugih. on j e U Platonovom opisu prestonog grada na Atlantidi prepozna­ t o utvrđivanj e i uređivanj e ostrva izveo n a geometrijski način. suveren na svom posedu.g. čij e su j edinice bile konskih g.z teatra i sa dodatkom čudesnih vode­ nj acima i vodom. Njima. » Taj hram i e u svom izgledu imao nečeg varvarskog« ničkih molitvi. pripada i viremenom stalno uvećavano ukrašavanje is­ vrsta federacije ili čak konfederacij e. Svaki kralj j e. bogato rudama. Toj iskonskoj g. naselj eno raznovrsnom faunom (Krit. idući od denu vizij u p olitičke orga:n izacije j edne velike imperije. kanala u ravnici vremenom su izgradili potomci Posej dona i od Posejdonovih sinova) . blistavog oreihalka. delo svojevrsne p olitičke filozofij e. nego je maštovito izveden proj ekt . u hvait anju kultnog bika koje: su kraljevi izvodi­ (Krit. sa nje­ središta prema p eriferiji. nj egov opis nij e moru. Imperija je konstituisana kao neka takođe. ako ono što kao ostrvo nij e mo­ p olis) odredio j e mesto za njen dom.. 1 1 3e) . Skupština! j e morala ilmati delom obredni a delom u središnj em krugu j e sagrađen Posej donov hram ogromnih praktični karakter. kome to (kao b ogu) nij e tomcima u nasleđe neku vrstu ustava.v išice (akropo­ glo izgledati tako kao što je u Kritiji predstavlj ena.bilo je pretežno planinsko.j e Platon navodi. teritorij alnom podelom i organizacij om uprave. u tvrđeno stanište kiružnog oblika. Taj Platonov proj ekt majstorski koristi sve pogodnosti tla te ravnice uredio„ za svoju smrtnu izabranicu Klej to. nasleđenom od predaka (tj . j emo ponešto od toga što se u nj egovom vremenu moglo videti Prema Kritijinom opisu. ta ravnica j ednog gra a prilično udaljenog od mora i smeštenog u ogrom­ j e imala površinu od oko dvesta hilj ada kvadratnih kilome­ noj ravnici. čij i tekst j e urezan na bilo teško (Krit. Poslednji je naj širi kružni nom metropolom i njenim provincijama. Svaki od deset kraljeva bio j e. ali be. Na osnovu Platonovog opisa stvaramo sliku tog svoj u takođe izvanrednu sposobnost za organizaciju privređi­ utvrđenog staništa : velika kružna površina sa kružnim akrorpo­ vanj a u j ednoj velikoj državi. Taj posed se nije moga o povećavati Klej to. organizacijom voj ske kanal. Posejd on je u j ednom delu dom.svojoj smrtnoj ženi Klej to i njenom potomstvu. Bilo j e tu mno­ godine. Izvan ovog utvrđenog starušta prostirala se na­ Ostavimo li po strani pitanj e o tome da li j e Atlantida stvarno pred spomenuta ravnica sa planinama u svom severnom za­ postoj ala. ( »br­ vo održavanom kultnom bratstvu kraljeva. U opisu se pominj u hramovi..

na nj egovim stanovništvom gospodari i pruža mu zaštitu (Krit. Atenjani su nekako pre­ mogao. mada se mkako ne moze znati da h J e rao imati i j edan dodatak.. da j e svaka presuda m orala biti ugravirana na zlatnu ploču. taj događaj pri. menu mogućeg..bine Atlantide i praiskonske države n a Atičkom po­ Atlantida je stvorena kao zagonetna mogućnost i takva luostrvu.Atenj anima.. ljevske skupštine odvij ao se posle ovog obrednog i obuhvatao No u celoj stvari odluka . Pla- što malo. bratstvo po krvi. osnovu » svetih zapisa« . je suđenj a prekršiocima zavetnog ustava. dobije 'po j edan dai 11ad njime i nj egov Kriti.. » j er se ne­ Ljudi uvek ostaj e bitno nedovrš ena. toljaga i užadi.po­ tako da ni skeptik ni lakovernik. lini. koj i j e predviđao strašne kazne za taj uspeh b i o motivisan ličnim uverenj em d a j e Atlantida 1:1e­ one k oj i se usude da ga. podrazumevajući da mitsko pre­ vremenic ima . Njenu istorijsku sudbinu Platon j e na jasan način nom t e istom prirodnom katastrofom u j ednom danu i j ednoj okončao. naravno. Jasno j e j ed:iino to da je u ta­ tog ostalog spada uviđan j e da Plaitonov opis Atlantide ima kvim prllikama neki od kraljeva morao biti optužen.'eštei:ik. piti stub sa ugraviranim u stavom-testamentom. učinio je najbolje što j uvek moze bude zapečaćena. naime. u žrtvovanju bika čij a j e krv morala poškro­ lonovog vremena (Tim. u vremena kada su bo . ili u mu prl tom što ničim nije jasno razgranič i o ono što govori parovima (Atena-Hefajst). On je sigurno imao u vidu veoma dugo traj anj e tih is­ negdašnji izgled Atike i svih . P:1sain3 e 169 1 68 . [S­ pij e ili proguta deo (thr6mbos) krvi žrtvenog bika (Krit. S druge strane. pritom morao d a iz » kratera « (posebne obredne posude) po­ ljudsko seme koje bi moglo na nekom drugom mestu rnc1.ukoliko ih . On je sačinio prikaz njene sudbme ziv » zakletva« (h6rkos) . .i ma . U domen nij e naročito p odrobno govorio. . pisac Timaja i Kritije načinio je značajno razlikovanj e iz­ koji nač:in mogla proveriti. Platom je . čime j e . njeno u �bano. .. Pokazao j e. njena kultna osnova. u raspri oko postojanj a ili škroplj en krvlju žrtvene životinj e. ustav-testa:me1nt je mo­ najv:išu tačku uspeha. Ovaj poslednj i čin rituala posebno j e imao da osnaži Platon j e·. Iako j e za obe države napisao da su uništene j ed­ ć:e i ostati. ni na Ali. 23b). .kazao j e tako da sudbina Atlantide njime je to učinio s nekom namerom ili ne. te traga za empirički uverlj ivim i proverljivim objaš­ Platon smešta u iskonska vremena. A zabrana upotrebe metalnog oružj a pri tom činu tre.j a od onoga što j e g:? vorio egip<:tski s". Nasuprot tome. � j ećeg. u svom p o uhvatu dose% �o . balo j e da spreči ubijanj e žrtvene životin j e pre obrednog liko mu nj egov tvorac uspe da u dahne izgled stvarno posto­ trenutka. koji pripada do­ lanju. Platonovim sa­ konski ustanovljenih država. O tome Platou Ona se čak mora potisnuti da bi s e uvidelo ostalo . ne mogu definitivno p o dići svo j pobed­ » zakletva« obredno oživljavana i nj ena obaveznost j e pro­ nički znamen. na:stojao da njegova Atlmitska imperij a izvorno bratstvo kraljeva. među sud. Kolektivno hvata­ ne ostavi za sobom nikakvog traga. prekrše. � ak i ka�a se do­ istorija . te da onog » najl epšeg i najbolj eg roda među lj u dima « . . I tekst » zakletve« morao je biti . ali svoj spis o tome ostavio je nedovrše nim. Verodostoj nost opisa Atlantide nij e se. Sudeći prema Platonovom tekstu. semena (od tog roda) zadržalo« i u Atenjanima iz So. Bilo da e noći. i vojno u stroj stvo. A i onaj koj i bi se držao nekog sredn]eg puta dužavana do naredne skupštine kralj eva.oca da dođe na trojstvo j edne ogromne imperij e . ne ostavlj aj ući za s�·� . godi da neka civiliza cija iščezne bez traga. dakle.čuvaju sećanj e na njih.kako se čini . Ne kaže obeležj e višestruke projekcij e : proj ektovano je političko us­ se ništa o tome šta bi moglo nagnati prekrši. ek?n �msko skupštinu uprkos realnoj mogućnosti da na njoj izgubi život. Ne smeta govi podelili Zemlju na posede tako d a svaki od njih. O potomcima Atlantiđana Pla. Tu Platou nastupa kao Nastanak Atlantske imper.o tome ne mora biti naJ vazmJ a. da se istorija kosmosa živeli katastrofu i Platon ih je mogao O!Značiti kao potomke predsta viti kao dovršena istoirij a ili teorija dovršen og.. 1 1 9d čezla u mo·rskim dubinama. prio3 ektovan Je izgled Govori se samo o tome da j e presudu morala izreći većina i i sastav nj enih zanatskih i umetnički h dela. Nema sumnj e. Kao da Je u »zap1s1ma« bm pnkazan 1 09b). Svaki kralj j e ton nij e rekao ništa: Atlantida je. Ovo »moguće « postaj e toliko stvarnosno ko­ . kao da j e baš hteo da j e nj e žrtvenog bika o bredno j e potvrđivaJo j edinstvo braće u de­ sagradi dajući joj izgled teorijskog modela. i dalj e) . prikaz geomorfo loških pramena Atike ima obeležj e rekonstruk­ koj a se ostavlj a u svetilištu i čuva kao memento. KntiJe.dobro znanih mes:ta u njihovom gradu i oko­ danj e i zapisi . Praktični d e o kra­ ne bi mogao reći ništa odlučno. Tom dodatku Plafon daj e na­ ka:da stvarno postojala. . n epostoj anja Atlantide ..ije i prastare Atenske države geolog. nj enjima promena koj e su na atičkom tlu nastupile .. . cij e negdašnj eg :izgleda tog područj a.

Praktični d e o kra­ ne bi mogao reći ništa odlučno. ljevske skupštine odvij ao se posle ovog obrednog i obuhvatao No u celoj stvari odluka . Atenjani su nekako pre­ mogao. toljaga i užadi. prio3 ektovan Je izgled Govori se samo o tome da j e presudu morala izreći većina i i sastav nj enih zanatskih i umetnički h dela. Ne kaže obeležj e višestruke projekcij e : proj ektovano je političko us­ se ništa o tome šta bi moglo nagnati prekrši. Platom je .. dobije 'po j edan dai 11ad njime i nj egov Kriti. dakle. P:1sain3 e 169 1 68 . u svom p o uhvatu dose% �o .i ma . . u raspri oko postojanj a ili škroplj en krvlju žrtvene životinj e. semena (od tog roda) zadržalo« i u Atenjanima iz So. . Sudeći prema Platonovom tekstu. [S­ pij e ili proguta deo (thr6mbos) krvi žrtvenog bika (Krit. 1 1 9d čezla u mo·rskim dubinama. A zabrana upotrebe metalnog oružj a pri tom činu tre. prekrše. Nema sumnj e. prikaz geomorfo loških pramena Atike ima obeležj e rekonstruk­ koj a se ostavlj a u svetilištu i čuva kao memento. na:stojao da njegova Atlmitska imperij a izvorno bratstvo kraljeva. O potomcima Atlantiđana Pla. U domen nij e naročito p odrobno govorio. njena kultna osnova.čuvaju sećanj e na njih.kazao j e tako da sudbina Atlantide njime je to učinio s nekom namerom ili ne.. cij e negdašnj eg :izgleda tog područj a. koj i j e predviđao strašne kazne za taj uspeh b i o motivisan ličnim uverenj em d a j e Atlantida 1:1e­ one k oj i se usude da ga. S druge strane.. pritom morao d a iz » kratera « (posebne obredne posude) po­ ljudsko seme koje bi moglo na nekom drugom mestu rnc1. n epostoj anja Atlantide . balo j e da spreči ubijanj e žrtvene životin j e pre obrednog liko mu nj egov tvorac uspe da u dahne izgled stvarno posto­ trenutka. mada se mkako ne moze znati da h J e rao imati i j edan dodatak. te da onog » najl epšeg i najbolj eg roda među lj u dima « . Tu Platou nastupa kao Nastanak Atlantske imper. Platonovim sa­ konski ustanovljenih država. Ovaj poslednj i čin rituala posebno j e imao da osnaži Platon j e·. te traga za empirički uverlj ivim i proverljivim objaš­ Platon smešta u iskonska vremena. O tome Platou Ona se čak mora potisnuti da bi s e uvidelo ostalo . Verodostoj nost opisa Atlantide nij e se. A i onaj koj i bi se držao nekog sredn]eg puta dužavana do naredne skupštine kralj eva.. Ovo »moguće « postaj e toliko stvarnosno ko­ . među sud. ek?n �msko skupštinu uprkos realnoj mogućnosti da na njoj izgubi život. ne mogu definitivno p o dići svo j pobed­ » zakletva« obredno oživljavana i nj ena obaveznost j e pro­ nički znamen.o tome ne mora biti naJ vazmJ a. taj događaj pri.kako se čini .j a od onoga što j e g:? vorio egip<:tski s". Tom dodatku Plafon daj e na­ ka:da stvarno postojala. .. i dalj e) . u žrtvovanju bika čij a j e krv morala poškro­ lonovog vremena (Tim.po­ tako da ni skeptik ni lakovernik. Kolektivno hvata­ ne ostavi za sobom nikakvog traga. naravno. . � j ećeg.bine Atlantide i praiskonske države n a Atičkom po­ Atlantida je stvorena kao zagonetna mogućnost i takva luostrvu. učinio je najbolje što j uvek moze bude zapečaćena. je suđenj a prekršiocima zavetnog ustava. ne ostavlj aj ući za s�·� . osnovu » svetih zapisa« . Jasno j e j ed:iino to da je u ta­ tog ostalog spada uviđan j e da Plaitonov opis Atlantide ima kvim prllikama neki od kraljeva morao biti optužen.. ili u mu prl tom što ničim nije jasno razgranič i o ono što govori parovima (Atena-Hefajst).oca da dođe na trojstvo j edne ogromne imperij e .. Iako j e za obe države napisao da su uništene j ed­ ć:e i ostati. Svaki kralj j e ton nij e rekao ništa: Atlantida je. Bilo da e noći. Njenu istorijsku sudbinu Platon j e na jasan način nom t e istom prirodnom katastrofom u j ednom danu i j ednoj okončao. da j e svaka presuda m orala biti ugravirana na zlatnu ploču. godi da neka civiliza cija iščezne bez traga. bratstvo po krvi. kao da j e baš hteo da j e nj e žrtvenog bika o bredno j e potvrđivaJo j edinstvo braće u de­ sagradi dajući joj izgled teorijskog modela. na nj egovim stanovništvom gospodari i pruža mu zaštitu (Krit. menu mogućeg. koji pripada do­ lanju.ije i prastare Atenske države geolog. I tekst » zakletve« morao je biti . Kao da Je u »zap1s1ma« bm pnkazan 1 09b)..Atenj anima. Nasuprot tome. . On je sigurno imao u vidu veoma dugo traj anj e tih is­ negdašnji izgled Atike i svih . u vremena kada su bo . piti stub sa ugraviranim u stavom-testamentom. » j er se ne­ Ljudi uvek ostaj e bitno nedovrš ena. njeno u �bano. nj enjima promena koj e su na atičkom tlu nastupile . i vojno u stroj stvo.ukoliko ih . lini. ustav-testa:me1nt je mo­ najv:išu tačku uspeha. 23b). On je sačinio prikaz njene sudbme ziv » zakletva« (h6rkos) . � ak i ka�a se do­ istorija . ali svoj spis o tome ostavio je nedovrše nim. .dobro znanih mes:ta u njihovom gradu i oko­ danj e i zapisi . da se istorija kosmosa živeli katastrofu i Platon ih je mogao O!Značiti kao potomke predsta viti kao dovršena istoirij a ili teorija dovršen og. pisac Timaja i Kritije načinio je značajno razlikovanj e iz­ koji nač:in mogla proveriti.'eštei:ik. Ne smeta govi podelili Zemlju na posede tako d a svaki od njih. KntiJe. Pla- što malo. čime j e . . ni na Ali. naime. Pokazao j e. podrazumevajući da mitsko pre­ vremenic ima .

Oto Muk: Alles ilber Atlantis.grešna. što je m ožda bila prava istorijska pod1oga Platonovoj priči. Platonova priča u p ogledu lokalizacij e.u Kritiji ona j e naglo prekinuta. što je . na pr imer .en.živanjima ni­ su pmnađeni ostaci Platonove Atlantide. drugoj strani Atlantskog okeana postoj i kontinent (Severna i Spomenute pretpostavke pripadaju domenu odlučivanj a o Južna Amerika). a ovde . naročito u modernim vremenima. ali je nađeno nešto drugo. Reč j e o katastrofalnoj vulkanskoj erupciji koj a se 2:a­ 5. ali pravdanj e j e sa­ i život Atlantide. Kombi>novrunim geološkim i arheološkim istra. drugi razorne . da na nije ona koju j e Platon opisao u Timaju i Kritiji.n o da je taj lanac događaja n1a Ter:i morao imati sledi. imaju ili nemaju dokumentarnu vrednost. a treći konstruktivno-utopijskim. među­ Arheološka istraživanj a. rama i destruktivnom snagom katastrofe. izd.j zad.ipak portugalske obale. Buše­ novih spisa i za promišljanj e n. Platonova pri-povest Doka:�ano j e da j e u stravičnoj eksploziji vulkana potom. koj a j e izazvala potonuće jedno·g ogromnog ostrva. Pripo­ očekivane rezillltate. približno u sre­ češće prihvataju priču kao verodostoj an izveštaj o prirodno1 dištu trougla čij a temena sačinj avaju Knosos (na Kritu) . do sada nisu potvrdila tim. ili je ta priča u svojoj os­ mere i posledice poznate. Arheološki nalazi koji govore o iščezfoj Ovde nij e m oguće. Osim toga. prikazati civilizaciji ovde su se pokazali bogatim preko svih očekivanja. Ko•riste se rezultati modernih istra­ bij e i Azij e zajedno«. eksplozij a na Teri do. Kao da j e pripovedanj e u svemu po<lraža­ mo uteha u nedostatku kolikio-toliko pouzdanih indikatora. Moramo se zadovioljiti time da to samo konstatujemo i no bila zatrpana debelim slojem vulkanskog pepela. ona ne može biti puka hronika. tonova lokalizacija Atlan1iide. valo tok dogMaja.vam lokalizaci­ a time i poplavu stravično rušilačke snage kakva u poto­ . nij e da1o čemu što j e dovršeno. prevod Ljli'l. j om Atlantide. veliku popular­ oveći deo ostrva Tere i da su naselja na tom o·strvu prethod­ nost. 170 171 .iako znatno ublažooe . Od svega toga potpuno j e izvesno novi tačna. Ova lmjdiga je na naš jezli.p osledice i za civiliza­ arheološkim. cij u k oj a j e u to V'reme cvetala na Kritu. 1976. Od Aristotela nj e tla na A�orskom grebenu u Atlantskom okeanu. »Rad«. ali onda civilizacija čiji su ostaci nađeni na Teri da j e Platon odnekuda znao. Stoga se čini da se mora pretpostavlj ati: ili j e nim katcustrofama (zemljotresima. Džon čedvi:k. Atlantide. Odjeci priče o Atlantidi vršila eksplozijom vulkana na ostrvu Teri (Santorinu) oko 1 500 godine stare ere.to stekla je.uz sve korekcij e Platonove živanj a morskog dna naspram obale severozapadne Afrike i pogrešne predstave o veličini » Libij e « (Afr:ike) i Azije . j ednako kao i nj egovo datova­ Na. nije i ne mo·ra biti j edini i najvažniji za čitanje Plato­ p opularno-prirodnjačku interpretaciju Platonove priče.tubova «.k. a možda nij e ni potrebno. prevedena pod naslovom Tajna 21 v. N egativni rezultati arheoloških istraži­ vest koja na neki način čini isto·r iju trebalo· bi da bude do­ vanj a tog područj a mogu se. Jedan ćemo nazvati papularno-prirodnjačkim. Takođe da ovde naznačimo glavne pravce koj e literatura o Atlantidi je dokaza.1d. Propast Atlantide se upoređuje sa prirod­ zima na Teri. shodno Platonovoj tvrdnji da se Atlantida znatno veća p ovršina od p ovršine iščezlog dela Tere.21 Popularno-prirodnj ački napisi o Platonovoj Atlantidi naj ­ Ali Tera se nalazi u Sredozemnom moru. !storija se p1se o ne­ koj a bi trebalo da sadrži ostatke potonulog ostrva. a neretko oni su uzimani za uzor koji se hoće 20 Videti. Jasno j e.j'ihovih sadržaj a. Beograd 1980. vulkanskim erupcij ama) . 20 Tu se običn o p rihvata Pla­ hiljadu a ne devet hiljada godina pre Solonovog vremena. ili j e samo naslućivao. To se nikako ne slaže sa Platona. Mi­ katastrofi. doduše.godila se oko njim vremenima nije zabeležena. u oblasti pa naovamo ti spisi u znatno•j meri određuju tematska pod­ ručje filozofije. odnosno Gibral­ dakle. ogromno naraslu literaturu o Atlantidi. datuma propasti i ve­ koj e su se dogodile u modernim vremenima i čij e su raz­ ličine Atlantide potpuno po. Beograd 1980.j ane Crepajac. baš kao . Platon j e napisao da je Atlantida »bila veća od Li­ nj e potonuća tog ostrva.ton j e okončao prekinutom rečenicom. nalazila »Sa one strane Heraklovih 1:. Diisseldorf - Wi·en. da zagonetka Atlantide nij e rešena arheološkim nala­ tarskog moreuza. Mikenski svet. međutim. pravdati samim razme­ vršena. let i Atina. Taj dorm. »Jugoslavija«-»Prosveta«. kao i za postoj anj e mnoštva ostrva u Atlant­ tome da li i u koj oj meri Pl atonove istorijske reminescencij e skom okeanu.

Džon čedvi:k. prikazati civilizaciji ovde su se pokazali bogatim preko svih očekivanja. tonova lokalizacija Atlan1iide. rama i destruktivnom snagom katastrofe. 20 Tu se običn o p rihvata Pla­ hiljadu a ne devet hiljada godina pre Solonovog vremena. nalazila »Sa one strane Heraklovih 1:. a neretko oni su uzimani za uzor koji se hoće 20 Videti. drugi razorne . drugoj strani Atlantskog okeana postoj i kontinent (Severna i Spomenute pretpostavke pripadaju domenu odlučivanj a o Južna Amerika). N egativni rezultati arheoloških istraži­ vest koja na neki način čini isto·r iju trebalo· bi da bude do­ vanj a tog područj a mogu se. međutim. ona ne može biti puka hronika. !storija se p1se o ne­ koj a bi trebalo da sadrži ostatke potonulog ostrva. Kombi>novrunim geološkim i arheološkim istra.en. što je .uz sve korekcij e Platonove živanj a morskog dna naspram obale severozapadne Afrike i pogrešne predstave o veličini » Libij e « (Afr:ike) i Azije . baš kao . Pripo­ očekivane rezillltate. Oto Muk: Alles ilber Atlantis. »Jugoslavija«-»Prosveta«. Odjeci priče o Atlantidi vršila eksplozijom vulkana na ostrvu Teri (Santorinu) oko 1 500 godine stare ere. Platonova pri-povest Doka:�ano j e da j e u stravičnoj eksploziji vulkana potom.21 Popularno-prirodnj ački napisi o Platonovoj Atlantidi naj ­ Ali Tera se nalazi u Sredozemnom moru. a možda nij e ni potrebno. Beograd 1980.grešna. među­ Arheološka istraživanj a. što je m ožda bila prava istorijska pod1oga Platonovoj priči. na pr imer .ton j e okončao prekinutom rečenicom. približno u sre­ češće prihvataju priču kao verodostoj an izveštaj o prirodno1 dištu trougla čij a temena sačinj avaju Knosos (na Kritu) . da na nije ona koju j e Platon opisao u Timaju i Kritiji. Ko•riste se rezultati modernih istra­ bij e i Azij e zajedno«.živanjima ni­ su pmnađeni ostaci Platonove Atlantide. To se nikako ne slaže sa Platona. da zagonetka Atlantide nij e rešena arheološkim nala­ tarskog moreuza. 1976. Buše­ novih spisa i za promišljanj e n. eksplozij a na Teri do. Diisseldorf - Wi·en. Mi­ katastrofi. j om Atlantide. cij u k oj a j e u to V'reme cvetala na Kritu. pravdati samim razme­ vršena. shodno Platonovoj tvrdnji da se Atlantida znatno veća p ovršina od p ovršine iščezlog dela Tere. do sada nisu potvrdila tim.k. nije i ne mo·ra biti j edini i najvažniji za čitanje Plato­ p opularno-prirodnjačku interpretaciju Platonove priče. u oblasti pa naovamo ti spisi u znatno•j meri određuju tematska pod­ ručje filozofije. koj a j e izazvala potonuće jedno·g ogromnog ostrva. 170 171 . naročito u modernim vremenima. Beograd 1980. doduše. izd.j ane Crepajac. imaju ili nemaju dokumentarnu vrednost.to stekla je. Od svega toga potpuno j e izvesno novi tačna. Propast Atlantide se upoređuje sa prirod­ zima na Teri. Stoga se čini da se mora pretpostavlj ati: ili j e nim katcustrofama (zemljotresima. Osim toga. Reč j e o katastrofalnoj vulkanskoj erupciji koj a se 2:a­ 5. Atlantide. ogromno naraslu literaturu o Atlantidi. ali onda civilizacija čiji su ostaci nađeni na Teri da j e Platon odnekuda znao.iako znatno ublažooe . a treći konstruktivno-utopijskim. Od Aristotela nj e tla na A�orskom grebenu u Atlantskom okeanu. Platon j e napisao da je Atlantida »bila veća od Li­ nj e potonuća tog ostrva. odnosno Gibral­ dakle. Platonova priča u p ogledu lokalizacij e.j'ihovih sadržaj a. Takođe da ovde naznačimo glavne pravce koj e literatura o Atlantidi je dokaza. Kao da j e pripovedanj e u svemu po<lraža­ mo uteha u nedostatku kolikio-toliko pouzdanih indikatora. Moramo se zadovioljiti time da to samo konstatujemo i no bila zatrpana debelim slojem vulkanskog pepela. ali je nađeno nešto drugo. valo tok dogMaja. veliku popular­ oveći deo ostrva Tere i da su naselja na tom o·strvu prethod­ nost. »Rad«. prevedena pod naslovom Tajna 21 v. prevod Ljli'l.ipak portugalske obale.vam lokalizaci­ a time i poplavu stravično rušilačke snage kakva u poto­ . Arheološki nalazi koji govore o iščezfoj Ovde nij e m oguće. ali pravdanj e j e sa­ i život Atlantide. Taj dorm.godila se oko njim vremenima nije zabeležena. ili je ta priča u svojoj os­ mere i posledice poznate. kao i za postoj anj e mnoštva ostrva u Atlant­ tome da li i u koj oj meri Pl atonove istorijske reminescencij e skom okeanu. Jasno j e.1d.u Kritiji ona j e naglo prekinuta. Ova lmjdiga je na naš jezli. Jedan ćemo nazvati papularno-prirodnjačkim. let i Atina. vulkanskim erupcij ama) . Mikenski svet. datuma propasti i ve­ koj e su se dogodile u modernim vremenima i čij e su raz­ ličine Atlantide potpuno po. j ednako kao i nj egovo datova­ Na.tubova «.n o da je taj lanac događaja n1a Ter:i morao imati sledi. ili j e samo naslućivao.p osledice i za civiliza­ arheološkim. a ovde . nij e da1o čemu što j e dovršeno.j zad.

r enosti . barem na prvi pogled . nje stavlj a konstrukciju i z um evanj a lj udslmg delanj a ne pokazuje uzaludnost. Bekon se najviše trudio da ostane veran uzoru. vidiku i nema ne čeg bolj eg od onoga što u njima nekako is­ traj ava. U tim pričama imaginacij a j e toliko oskudna koliko j e moralistička nameira nam etlj iva . neki predeo ili neko mesto (t6pos) lj i vo skrivajući svoj e . Naziv za ovo » nepos toj eće mesto•« smi slio j e k oj a zaslužuje naziv » Nova Atlantida « . godine). Pri ka z » nep ostoj eć eg mesta« .sva:ki n a svom » O strvu« . Mnogi pisci. Njihovi prikazi j edva prikriv aju golu i uočljivo veštačku mi­ saonu konstrukciju poučnih priča. kao pr­ postoji. Bekon je sačinio d u­ Tomas Mor (1 5 1 6 .shod­ no uverenju da j e već Platon znao za njega. istrajnost na usp onu do vrhunca i nužnost ponov­ i zato mu je svaka kontemplacij a suvišna. zanimljivost i misaonu dubinu svog uzora. Platonovo mišlj enj e Potonj a kons:truktivno-utopij ska misao samo indirektno i » nepostojećeg mesta« kreće se. Frensis Bekon i Kampanela pronalaze . ali ono uveliko· zalaz.oponašati. gotovo istovremeno. ogledali su se u tome. Ovde imamo priliku da Platona otkrij emo. u okvi­ preko mnogih posrednika sledi uzor koji j e Platon i n auguri­ rima tog naturalističkog hori zon ta. posle Pla­ t ona. oni p ovremeno šalju svoj e učenjake kao može realno (tj .trvo ideje za korisne reforme. udes najbo lj i h državnih uređenj1a j este u t om e što Dr Branko PAVLOVIĆ ne mogu večno p odnosit i ono što j e n aj bo l je . Biće n ajbol j e države oni pre ­ meštaj u i z platonske bilosti u sadašnj ost : mw najbolje empi­ rički koegz.is:tiira sa ovim ovde. ali sa mu zamis ao 01 takvom mestu hovitu k ons trukciju. boraveći na tom ostrvu pet godina. U t oba renesanse.naj b o ­ lj e državno uređenj e. ali sada sa nepatvorenom hrišćanskom c ivilizaci jom vog pisca utopija. treba ga samo preneti iz. oni su po pra­ vilu uzimali Platonov pokušaj kao uzor. da­ leke i n ep ozna te ostrvs:ke zemlj e i presaditi u O•v o naše leglo iskva. ali ovo najbolje proj ek­ područj e l j udskog delanja.mišlj enj e najboljeg kao m ogućeg. On a takođe traga za n aj b o·l j im . doneli n a svoj e os. To je prikaz mogućeg kao postoj ećeg. nego· d a i dalj e 1 72 . On nema šta da oponaša ni u bilosti ni u postoj ećem n avl j an j e. t o uhode u druge države. čulna) da postoji ili ne p ostoj i . nego po­ ak ci j u . ne usrpevaj u da do­ stignu uverlj ivost. koju j e u sebi skrivala početna Plato­ gorih ljudskih zaj ednica j este u tome što nigde na nj ihovom nova zamisao. međutim. tako da ga više niko ne može videti. On j e svioj s:rpis Nova Atlantida ostavio nedovršenim. kao takvo. Uz to. razum evaj uć i to delanj e na način tuj e u j oš nedostignu tu budućnost. za ame­ rički kontiin ent urpotrebio j e nazi'v »Velika Atlantida« . Ovi pisci. Stotinu g odina kasnij e . Taj način ra­ napušta kontemplaciju i namesto. briž­ Gledajuć i naturalistički. odlično p ozn aju savremena im druga državna u ređen j a .i u sao. Udes naj­ posledn j a m og uć no st . pokazuj e se kao . da bi i nkogni to proučili njihovu moć i » m esto« mož e bi ti oblikovano. n1a način ko·j i j e Platou ina­ ugurisao. u kojem j edan moreplovac pr:ipoved a o naj ­ b olj em državnom ure đenj u koje j e otkrio na j ed nom ostrvu i temeljno ga upoznao . Duh ove najnovij e utoPiij e koji u krajnjoj liniji pmishodi iz mita o Sizifu. Mor je sv<:>j u Utopiju sročio kao dij alog. Time je i skušana i nog započinjanja posle propasti onog vrhunskog. našao j e da Platonovo ostrvo nij e potonul o u more. prema kojoj g rađani » Nove Atlantide« on j e preuzeo od Pl atona . razoreno ili sa svim uništeno .

r enosti .oponašati. u kojem j edan moreplovac pr:ipoved a o naj ­ b olj em državnom ure đenj u koje j e otkrio na j ed nom ostrvu i temeljno ga upoznao . koju j e u sebi skrivala početna Plato­ gorih ljudskih zaj ednica j este u tome što nigde na nj ihovom nova zamisao. odlično p ozn aju savremena im druga državna u ređen j a . u okvi­ preko mnogih posrednika sledi uzor koji j e Platon i n auguri­ rima tog naturalističkog hori zon ta. Njihovi prikazi j edva prikriv aju golu i uočljivo veštačku mi­ saonu konstrukciju poučnih priča. Bekon se najviše trudio da ostane veran uzoru. treba ga samo preneti iz. On a takođe traga za n aj b o·l j im .i u sao. kao pr­ postoji. tako da ga više niko ne može videti. ali sada sa nepatvorenom hrišćanskom c ivilizaci jom vog pisca utopija. On j e svioj s:rpis Nova Atlantida ostavio nedovršenim. nje stavlj a konstrukciju i z um evanj a lj udslmg delanj a ne pokazuje uzaludnost. posle Pla­ t ona. nego· d a i dalj e 1 72 . ali ono uveliko· zalaz. Ovi pisci. Biće n ajbol j e države oni pre ­ meštaj u i z platonske bilosti u sadašnj ost : mw najbolje empi­ rički koegz. ali ovo najbolje proj ek­ područj e l j udskog delanja. U tim pričama imaginacij a j e toliko oskudna koliko j e moralistička nameira nam etlj iva . neki predeo ili neko mesto (t6pos) lj i vo skrivajući svoj e . Bekon je sačinio d u­ Tomas Mor (1 5 1 6 . Uz to.trvo ideje za korisne reforme. pokazuj e se kao . razum evaj uć i to delanj e na način tuj e u j oš nedostignu tu budućnost. razoreno ili sa svim uništeno . našao j e da Platonovo ostrvo nij e potonul o u more. Naziv za ovo » nepos toj eće mesto•« smi slio j e k oj a zaslužuje naziv » Nova Atlantida « . prema kojoj g rađani » Nove Atlantide« on j e preuzeo od Pl atona . oni p ovremeno šalju svoj e učenjake kao može realno (tj . kao takvo. vidiku i nema ne čeg bolj eg od onoga što u njima nekako is­ traj ava. ne usrpevaj u da do­ stignu uverlj ivost. godine). t o uhode u druge države. zanimljivost i misaonu dubinu svog uzora. Platonovo mišlj enj e Potonj a kons:truktivno-utopij ska misao samo indirektno i » nepostojećeg mesta« kreće se. da bi i nkogni to proučili njihovu moć i » m esto« mož e bi ti oblikovano. gotovo istovremeno. Mnogi pisci. U t oba renesanse. On nema šta da oponaša ni u bilosti ni u postoj ećem n avl j an j e. međutim. Udes naj­ posledn j a m og uć no st . Ovde imamo priliku da Platona otkrij emo. boraveći na tom ostrvu pet godina.shod­ no uverenju da j e već Platon znao za njega. doneli n a svoj e os. oni su po pra­ vilu uzimali Platonov pokušaj kao uzor. ali sa mu zamis ao 01 takvom mestu hovitu k ons trukciju.mišlj enj e najboljeg kao m ogućeg. briž­ Gledajuć i naturalistički.naj b o ­ lj e državno uređenj e. ogledali su se u tome. udes najbo lj i h državnih uređenj1a j este u t om e što Dr Branko PAVLOVIĆ ne mogu večno p odnosit i ono što j e n aj bo l je . nego po­ ak ci j u . barem na prvi pogled .sva:ki n a svom » O strvu« . Duh ove najnovij e utoPiij e koji u krajnjoj liniji pmishodi iz mita o Sizifu. da­ leke i n ep ozna te ostrvs:ke zemlj e i presaditi u O•v o naše leglo iskva. čulna) da postoji ili ne p ostoj i . za ame­ rički kontiin ent urpotrebio j e nazi'v »Velika Atlantida« .is:tiira sa ovim ovde. Mor je sv<:>j u Utopiju sročio kao dij alog. Pri ka z » nep ostoj eć eg mesta« . Stotinu g odina kasnij e . Taj način ra­ napušta kontemplaciju i namesto. istrajnost na usp onu do vrhunca i nužnost ponov­ i zato mu je svaka kontemplacij a suvišna. Time je i skušana i nog započinjanja posle propasti onog vrhunskog. Frensis Bekon i Kampanela pronalaze . n1a način ko·j i j e Platou ina­ ugurisao. To je prikaz mogućeg kao postoj ećeg.

.

IZRITIJA .

A smisao pravedne kazne j e u tome da se za­ bludeli covek vrati na pravi P\' i. kao da sam se odmorio od dugog putovanja. ona ipak mora biti izrečena.ma koj e su bile pred­ met naših izlaganj a.. Timaju. Zar bi se neki pametan čovek usudio da tvrdi kako 'ono o čemu si ti besedio nije dobTo? Plošto j e za ovo. Okončao sam ga sa zadovoljstvom i tolikom rado­ šću. najsa­ vršeniji i najblagotvorniji lek med' lekovima. kao što si se ti na početku** obratio bogu tražeći oproštaj . Prema tome. A ielim. TIM EJ rekli nešto neskladno o stvari. Po­ . na­ stavi besedu. Sokrate. ** 'l'im. 12* 177 . sada na kraj u izlaganja. da dobij em i više oproštaja. lakše je pred ljudima besediti o * Tim. c j er si nameravao da govoriš o važnim stvarima.sle ove molbe neka K:r:itija. s obzirom na j oš veću važnost stva- 107 ri o kojima će bitli reči. Obraćam se s molbom bogu1. KRITIJA : U redu. moram poku­ šati nekako da objasnim taj zahtev. ovde. davno postao.* . 27cd. i protiv volje. Ako smo. shodno dogovoru. koji je u stvarnosti nekada . budući da j e veoma teško. T1ma:ju! Prihvatam! Ali. da bismo ubuduće valjano besedili besede o postanku bogova. zamolimo ga da nam podari znanje. Iako sam gotovo ubeđen da molba koj u hoću da uputim odaj e veoma častolju­ bivog i veoma nesmotrenog molitelja. potrebno više oproštaj a. to isto i j a sada molim. a sada. o čemu će biti reči. 1 06a TIMAJ : Evo me.. eto i u našim izlaga­ Lica: SOKRAT njima. Po mom mi­ šlj enj u. da bude blagonaklon prema onome što j e u KRITIJA b njima rečeno s merom. 27 ab. neka odredi odgovarajuću �az­ HERMOKRAT nu.

Po mom mi­ šlj enj u. ona ipak mora biti izrečena. Iako sam gotovo ubeđen da molba koj u hoću da uputim odaj e veoma častolju­ bivog i veoma nesmotrenog molitelja. kao da sam se odmorio od dugog putovanja. 27 ab. Sokrate. neka odredi odgovarajuću �az­ HERMOKRAT nu. da bismo ubuduće valjano besedili besede o postanku bogova. kao što si se ti na početku** obratio bogu tražeći oproštaj . ovde. 27cd. zamolimo ga da nam podari znanje. Ako smo. ** 'l'im.ma koj e su bile pred­ met naših izlaganj a. c j er si nameravao da govoriš o važnim stvarima. da bude blagonaklon prema onome što j e u KRITIJA b njima rečeno s merom. na­ stavi besedu. A ielim. davno postao. shodno dogovoru.* . TIM EJ rekli nešto neskladno o stvari.. eto i u našim izlaga­ Lica: SOKRAT njima. da dobij em i više oproštaja. a sada. Zar bi se neki pametan čovek usudio da tvrdi kako 'ono o čemu si ti besedio nije dobTo? Plošto j e za ovo. lakše je pred ljudima besediti o * Tim. sada na kraj u izlaganja. Okončao sam ga sa zadovoljstvom i tolikom rado­ šću. T1ma:ju! Prihvatam! Ali. Obraćam se s molbom bogu1. to isto i j a sada molim. Po­ . A smisao pravedne kazne j e u tome da se za­ bludeli covek vrati na pravi P\' i. 1 06a TIMAJ : Evo me. 12* 177 . Prema tome. s obzirom na j oš veću važnost stva- 107 ri o kojima će bitli reči. moram poku­ šati nekako da objasnim taj zahtev.sle ove molbe neka K:r:itija. KRITIJA : U redu. Timaju. budući da j e veoma teško. potrebno više oproštaj a. najsa­ vršeniji i najblagotvorniji lek med' lekovima. i protiv volje. koji je u stvarnosti nekada .. o čemu će biti reči.

toliku slavu da će ti biti potrebno veo­ podražav:anj e i preslikavanj e. nebo i sve ono što Zato se treba hrabro prepustiti izlaganju i posle ·· se oko nj ega nalazi i kreće. i e . Pričalo se. ne idu. ma predanj u.kako dolikuj e izložim ono o čemu će sada. Jer. /Pripovedamje/ o mčllilj e već više oproštaja. a da naslika naša tela. pre svega. A tebi. ukoliko o podražavanim s. ali od zaborava. . moguće učiniti. Jer. neka do tog da govori nešto O• njima . da ti ga po­ Rekli smo. počeo rat između naroda koj i žive 108 . s obzirom na ono· o čemu tom ratu treba sada završiti. zapravo. da se ono naj važnij e de­ . Sto se tiče ondašnjih mnogobrojnih v. /Opazićemo/ da n am se. a vi me sledite u toku izlaganja.2 Bogledajmo· rad sli­ ma mnogo naklonosti ako želiš da mu tu slavu pre- · kara /koji nastaj e podražavanj em/ božanSJkih i ljud­ otmeš. takođe. Baš sada to moram. ne lakše već silo /pre/ devet hiljada godina„ od kada j e. Ali plašljivi vanjem. skih tela. 109 replovce da i splo'. TIMAJ : Evo me. onome ko ne postiže potpunu d osim bogova koje si ti spomenuo treba prizvati i · sličnost. reke. j er j e baš u rukama sređene pažnj e oštro opažamo nedostatke. ta opomena j e lmćom on zadovoJj ava posmatrače svojim podraža­ upućena n e samo Kritiji već i meni. Da bi ovo što govo>rim bilo j asnije Kritij a. naročito Mnemosinu5. a sada.'a ovdašnj e mo­ * U polukružnim zagradama je tekst prema kome je prevođeno. biti rem. i razmislimo sa kolikom lakoćom ili teš­ HERMOKRAT : Bez sumnj e. bogovima nego na ovom skupu besediti o smrtni­ trećem govorniku . pre svega._ go. j er zbog usred­ druge. zado­ da sveštenici ispričali.vornik. a imamo nepouzdano znanj e. poznato. naime. bez pri­ učiniti. od Libij e i Azij e. kad god j e neko kadar prizivanja Apolona4 i muza. j u zemlj a. dana vrline starih sugrađana i pesmom ih slaviti. Ono nik3 lmji ti j e prethodio stekao j e kod njih. · ti­ dvoj ica. bez ikakvog oklevainj a. nikada nisu podigli pobednički trofej . Treba uo­ te boginj e ·sve /ono/ naj važnij e u našim izla1ganjima. pre� teže govoriti o smrtnicima. kad god slušaoci nemaju iskustva i kad. a što j e opet Solon sipasao voljavamo se i sa malo verovatnim izlaganjem. A kad god neko· pokuša ko se treba pouzdati u tvoj savet i ohr. Sokirate. Svaka­ lj ivom i nej asnom skicom. Jasno j e da će uskoro.tvairima KRITIJA: Sutrašnji dan j e tvoj . Osim toga. dragi mo. Kritij a. onda ono što• j e naslika­ ti si već sada odvažan zato što ti prethodi drugi na ne podvrgavamo ni i spitivanj u ni kritici. čiti da se to isto dešava i sa izlaganjima: kada su Ukoliko se dobrio setim i saiopšti_m ono što su neka­ u pitanj u nebeske poj ave i božanske stvari. da je to ostrvo nekada bilo veće darimo? Isti dar nećemo uskratiti ni Hermokratu. ma. šuma. planine. . prema postoj ećem mnjenju. tražiti oproštaj kao i vas god j e velii:ko njihovo neznanje (o bogovima). sada na kraju izlaganj a s one strane Heraklovih stubova6 i svih naroda na­ postojeće teškoće.a daruj te! a ove druge naš grad. Sve ovo sam ispričao. Imajući njih u vidu. zadovoljavamo samo var­ pokazati šta j e tu. trebalo da i sam goyori. tražim ne stanj enih s ove /nj ihove/ strane. koj i j e i doveo ra:t do kraja. tražim daT. Ako izgleda da s pravom da su one prve predvodili vladari ostrva Atlantide. Sokrate. nameravam da govorim. dragi Hermokrate.'e u more s one strane7. je. me pružaj u značajnu olakšicu onome ko namerava b i da ne bi bio prinuđen da govori isto. pošto j e zbog zemljotresa potoplj eno. SOKRAT: Zar ne nameravamo. dopada­ c lj udi. već se. način ispunio svoj u duž­ i lj udskim delima. znam da će slušaoci po svoj prilici zato podrobno ispituj emo kada j e reč o smrtnicima smatrati da sam na pravi . Da bi se obezbed:io /i taj/ drugi početak. na ču­ što smo svi mi besedili doista je u izvesnom smislu desan način. neprohodan mulj spreča'. treba izneti na svetlost da podražavanjem pruži i neznatnu sličnost s nji..aibrenj e.ar- 178 12 179 . umu da j e. Sam /tok razgovora/ uskoro će ti ipak d kad j e reč o tim stvari. postaj emo neugodne sudije. A lwliko o bogovima zna­ doba govori tako kao da ga je dobio. valj a imati na e Podsetimo se. Kad god nisam kadar da sasvim nost. kad bude b cima. preme. Kritija. treba oprostit1i . te dalje a u kosim dopune prevodioca. po svoj oj volji mi g. unapred iznosim mišlj enj e slušalaca: pes­ /razjasniću/.

zado­ da sveštenici ispričali. treba izneti na svetlost da podražavanjem pruži i neznatnu sličnost s nji. A kad god neko· pokuša ko se treba pouzdati u tvoj savet i ohr. da se ono naj važnij e de­ .aibrenj e. je. onome ko ne postiže potpunu d osim bogova koje si ti spomenuo treba prizvati i · sličnost. pre svega.2 Bogledajmo· rad sli­ ma mnogo naklonosti ako želiš da mu tu slavu pre- · kara /koji nastaj e podražavanj em/ božanSJkih i ljud­ otmeš. Kritij a. unapred iznosim mišlj enj e slušalaca: pes­ /razjasniću/. SOKRAT: Zar ne nameravamo. na ču­ što smo svi mi besedili doista je u izvesnom smislu desan način. te dalje a u kosim dopune prevodioca. Baš sada to moram. onda ono što• j e naslika­ ti si već sada odvažan zato što ti prethodi drugi na ne podvrgavamo ni i spitivanj u ni kritici. takođe. čiti da se to isto dešava i sa izlaganjima: kada su Ukoliko se dobrio setim i saiopšti_m ono što su neka­ u pitanj u nebeske poj ave i božanske stvari.kako dolikuj e izložim ono o čemu će sada. kad god slušaoci nemaju iskustva i kad. a imamo nepouzdano znanj e. . ali od zaborava.. /Opazićemo/ da n am se. sada na kraju izlaganj a s one strane Heraklovih stubova6 i svih naroda na­ postojeće teškoće. naročito Mnemosinu5. prema postoj ećem mnjenju. Osim toga. a sada. naime. pre svega. šuma.vornik. Ako izgleda da s pravom da su one prve predvodili vladari ostrva Atlantide. umu da j e. j u zemlj a. zapravo.a daruj te! a ove druge naš grad. Svaka­ lj ivom i nej asnom skicom. bez ikakvog oklevainj a. Kad god nisam kadar da sasvim nost. nikada nisu podigli pobednički trofej . treba oprostit1i . biti rem. planine. koj i j e i doveo ra:t do kraja. Ali plašljivi vanjem. poznato. s obzirom na ono· o čemu tom ratu treba sada završiti.'e u more s one strane7. ne lakše već silo /pre/ devet hiljada godina„ od kada j e. kad bude b cima. da ti ga po­ Rekli smo. preme. tražim daT. Jasno j e da će uskoro. Sokirate.tvairima KRITIJA: Sutrašnji dan j e tvoj . Jer._ go. po svoj oj volji mi g. dana vrline starih sugrađana i pesmom ih slaviti. Kritija. A tebi. pošto j e zbog zemljotresa potoplj eno. već se. tražiti oproštaj kao i vas god j e velii:ko njihovo neznanje (o bogovima). . nebo i sve ono što Zato se treba hrabro prepustiti izlaganju i posle ·· se oko nj ega nalazi i kreće. Treba uo­ te boginj e ·sve /ono/ naj važnij e u našim izla1ganjima. zadovoljavamo samo var­ pokazati šta j e tu. Pričalo se. Da bi se obezbed:io /i taj/ drugi početak. Da bi ovo što govo>rim bilo j asnije Kritij a. bogovima nego na ovom skupu besediti o smrtni­ trećem govorniku . dopada­ c lj udi. toliku slavu da će ti biti potrebno veo­ podražav:anj e i preslikavanj e. počeo rat između naroda koj i žive 108 . da je to ostrvo nekada bilo veće darimo? Isti dar nećemo uskratiti ni Hermokratu. dragi Hermokrate. neka do tog da govori nešto O• njima . nameravam da govorim. a vi me sledite u toku izlaganja. me pružaj u značajnu olakšicu onome ko namerava b i da ne bi bio prinuđen da govori isto. ma predanj u. moguće učiniti. ma. dragi mo. od Libij e i Azij e. · ti­ dvoj ica. ta opomena j e lmćom on zadovoJj ava posmatrače svojim podraža­ upućena n e samo Kritiji već i meni. ukoliko o podražavanim s. reke. a da naslika naša tela. Sto se tiče ondašnjih mnogobrojnih v. A lwliko o bogovima zna­ doba govori tako kao da ga je dobio. i razmislimo sa kolikom lakoćom ili teš­ HERMOKRAT : Bez sumnj e. pre� teže govoriti o smrtnicima. TIMAJ : Evo me. Sam /tok razgovora/ uskoro će ti ipak d kad j e reč o tim stvari. Ono nik3 lmji ti j e prethodio stekao j e kod njih. i e . kad god j e neko kadar prizivanja Apolona4 i muza. Sokrate. /Pripovedamje/ o mčllilj e već više oproštaja. znam da će slušaoci po svoj prilici zato podrobno ispituj emo kada j e reč o smrtnicima smatrati da sam na pravi . trebalo da i sam goyori. neprohodan mulj spreča'. skih tela. valj a imati na e Podsetimo se. a što j e opet Solon sipasao voljavamo se i sa malo verovatnim izlaganjem. postaj emo neugodne sudije.ar- 178 12 179 . način ispunio svoj u duž­ i lj udskim delima. bez pri­ učiniti. Sve ovo sam ispričao.'a ovdašnj e mo­ * U polukružnim zagradama je tekst prema kome je prevođeno. 109 replovce da i splo'. ne idu. j er j e baš u rukama sređene pažnj e oštro opažamo nedostatke. tražim ne stanj enih s ove /nj ihove/ strane. Imajući njih u vidu. Jer. j er zbog usred­ druge.

Postupa­ c živa bića koja žive u zajednici. Atika se tada prostira­ nastanj en po p!laninama.podelili bez svađe. i s a imenima žena. osim što su imali nekih nej asnih vesti o Azop. i nisu marili za drevnu prošlost preda­ j ednih i drugih.svešteinici. · ka.zanatlije i zemlj orradnici. Ali za razliku od pastira. govo­ ma sebi pribave /rposed/. Erihtonije. Kao osobito popustljiva bi­ j e. piiipovedanje mitova i istraživanje sita„ rodu orve rz:emlj e. na osnovu praved­ reći o onom ratu.. Kako s u u t o vreme ratni po­ koji uz udairce naipasaju stoku. 17 d-18 b. U toku mnogih generacija i oni j eve na zemlji. i zato gala. koj a je u sebi sjedinila /sve/ prirodne uslove što je neophodno za ishranu i yaspitanj e. Ovim mojim rečima dokaz je Solonovo pripo­ više pristoji drugima. Imena /tih/ ljudi potrebnu hranu i ne tražeći ništa /više/. kad god b Nekada su bogovi. oni su im usa­ svojinom svih. Dakle. prema moru. oni su. Govorili su sa­ govoriti najpre o vojnoj snazi i državnom uređenju mo o tome. kip boginj e u ratnoj opre­ ća. oni. zatim. pa j e u to vreme zemlj a mogla da • Tim. a /njihova/ dela su pala u zaborav su obavljali sve juče* spomenute poslove koji su.reč o ta:d ašnjim Atinjanima i pr:otiv­ j e /�va/ njihova pažnj a bila usmerena na zadovo­ nicirrn a sa kojima su r. tako c silu da bi ukrotili tela. mučili se. a svojstvena staleži13 građana . nazivali /junake tog rata/ mnogim ne raspodele dobili su cmo što im j e odgovaralo i imenima kao što· su: Kekrop. podelili por oblasti­ se može opaziti da su kod nekih zadovolj ene os­ ma celu zemlj u . dok e vali imena predaka. treba dati na. bili namenjeni čuvaliima. Najpre. naselili zemlje . i mužj aci i ženke. pošto su ga u početku umetnosti. među sobom. jući tako. dohvativši dušu kao kormilor.12 lasti i njih uredili. sami i njihovi potomci oskudevali su u stvarima po­ j edinačno biti reči svuda gde 1Jo pri. s de­ ma znali tek · veoma malo. spuštajući se niz planine. znajući da to dela. pokušavali da svađom sami­ b vedanje. preko ostalog kopna. 23 ab. i da: bi. Prednost. · /U njemu stoj i/ da su . bogovi nisu koristili slovi bili zajednička briga žena i muškaraca. a spominj ali su i većinu ostalih imena kao svoj a blaga i štićenike /onako/.11 Isti slučaj j e pastiri sa svojim stadima.14 /Ratnici/ su imali sve ono lju. Doista. kako to čine /uobičajenih/ kod Tezej evih predaka. Tako se baš i de� opravdano pretpostaviti da bogovi ne poznaju ono silo da su se sačuvala imena starih. Kad j e . A ti ljudi čulii su samo za e la do Istma. dok su o njihovim deli­ Kiterona i Parneta. Potomcima su rado da­ sne strane se graničila sa Oropskom zemljom.lika bude nala­ 110 trebnim za 'održavanje golog života. Erehtej. Primaj ući od ostalih građana samo dili težnju za uređenjem države. dobili j ednu oblast i to ovu /ovde/ zem­ odvojili božanski ljudi. što j e dokaz da su sva li sa krme. rine ulaze zajedno sa dokolicom u gradove. u skladu sa svojim namerama. nužno j e na početku lj avanj e osnovnih životnih potreba. * Tim. Sta­ su im i ista stremljenja u ljubavi prema mudrosti i lež ratnika živeor j e zasebno. Kao što je rani­ što j e rečeno o našoj zemlji j este ubedljivo i isti­ j e* rečeno. Atena i Hefest9 su. Posle naselj avanj a negovali su nas Erisihton. pre ne. prema onom zakonu. Kada su d vatne svojine sve stvari smatrali su zajedničkom od zemlje10 stvorili valj ane ljude. lišeni pri­ d potrebne za negovanje vrline i mudrosti.8 Ne bi bilo novne životne potrebe. marljivo su sačuvane. o njima će po.. do vrhova imena gospodara u ravnici. zbog propasti onih koji su poznavali /:tliadiciju/ i kako je rečeno. upravlja­ mi bio kod njih žrtveni dar.15 Plodnošću16 j e prevazilaZila sve ostale kra­ svakom od njih. granica bila reka znavali. varskih plemena i h elenskih naroda. su vladali svim smrtnim bićima. 180 181 . Pa i ono zbog dužine proteklog vremena. ali ne i njihova što dolikuj e svakom · od njih. uvek j e preživljavao nepismen narod nito.atovali. Dok po prirodi sasvim sposobni da ispunj avaju obavezu su drugi bogovi prilikom podele dobili različite ob­ svojstvenu svakom pojedinom rodu. čije podvige i zakone nisu po­ joj j e s leve strane. o granicama. s obzirom Ovu zemlju u to vreme naselj avali su ostali na zaj edničko poreklo (otac im j e isti) .:. pri tome.

dok e vali imena predaka. jući tako. lišeni pri­ d potrebne za negovanje vrline i mudrosti. ali ne i njihova što dolikuj e svakom · od njih.14 /Ratnici/ su imali sve ono lju. Najpre. Kao osobito popustljiva bi­ j e. Postupa­ c živa bića koja žive u zajednici. Potomcima su rado da­ sne strane se graničila sa Oropskom zemljom. Imena /tih/ ljudi potrebnu hranu i ne tražeći ništa /više/. i s a imenima žena. a spominj ali su i većinu ostalih imena kao svoj a blaga i štićenike /onako/. koj a je u sebi sjedinila /sve/ prirodne uslove što je neophodno za ishranu i yaspitanj e. dok su o njihovim deli­ Kiterona i Parneta. oni. podelili por oblasti­ se može opaziti da su kod nekih zadovolj ene os­ ma celu zemlj u . uvek j e preživljavao nepismen narod nito. nazivali /junake tog rata/ mnogim ne raspodele dobili su cmo što im j e odgovaralo i imenima kao što· su: Kekrop. i nisu marili za drevnu prošlost preda­ j ednih i drugih.8 Ne bi bilo novne životne potrebe. i zato gala. Doista. Prednost. u skladu sa svojim namerama.zanatlije i zemlj orradnici. dohvativši dušu kao kormilor. Kad j e . govo­ ma sebi pribave /rposed/. pre ne. bili namenjeni čuvaliima. Ali za razliku od pastira. Sta­ su im i ista stremljenja u ljubavi prema mudrosti i lež ratnika živeor j e zasebno.svešteinici. 180 181 . zbog propasti onih koji su poznavali /:tliadiciju/ i kako je rečeno.reč o ta:d ašnjim Atinjanima i pr:otiv­ j e /�va/ njihova pažnj a bila usmerena na zadovo­ nicirrn a sa kojima su r. bogovi nisu koristili slovi bili zajednička briga žena i muškaraca. a svojstvena staleži13 građana . 17 d-18 b. Posle naselj avanj a negovali su nas Erisihton. Govorili su sa­ govoriti najpre o vojnoj snazi i državnom uređenju mo o tome.15 Plodnošću16 j e prevazilaZila sve ostale kra­ svakom od njih. prema moru. preko ostalog kopna. kad god b Nekada su bogovi. * Tim. pošto su ga u početku umetnosti. što j e dokaz da su sva li sa krme. na osnovu praved­ reći o onom ratu. U toku mnogih generacija i oni j eve na zemlji. Primaj ući od ostalih građana samo dili težnju za uređenjem države. Atika se tada prostira­ nastanj en po p!laninama. Pa i ono zbog dužine proteklog vremena. Dakle. spuštajući se niz planine. sami i njihovi potomci oskudevali su u stvarima po­ j edinačno biti reči svuda gde 1Jo pri. Kako s u u t o vreme ratni po­ koji uz udairce naipasaju stoku.atovali.11 Isti slučaj j e pastiri sa svojim stadima. i da: bi. Kada su d vatne svojine sve stvari smatrali su zajedničkom od zemlje10 stvorili valj ane ljude. A ti ljudi čulii su samo za e la do Istma. naselili zemlje . osim što su imali nekih nej asnih vesti o Azop. pri tome. dobili j ednu oblast i to ovu /ovde/ zem­ odvojili božanski ljudi. a /njihova/ dela su pala u zaborav su obavljali sve juče* spomenute poslove koji su. pokušavali da svađom sami­ b vedanje. s de­ ma znali tek · veoma malo.:. treba dati na. rine ulaze zajedno sa dokolicom u gradove. znajući da to dela. marljivo su sačuvane. kako to čine /uobičajenih/ kod Tezej evih predaka. čije podvige i zakone nisu po­ joj j e s leve strane. o granicama. Erihtonije. mučili se. Atena i Hefest9 su. granica bila reka znavali.. oni su im usa­ svojinom svih. i mužj aci i ženke. · /U njemu stoj i/ da su . zatim.lika bude nala­ 110 trebnim za 'održavanje golog života. o njima će po. oni su.podelili bez svađe. pa j e u to vreme zemlj a mogla da • Tim. Erehtej. prema onom zakonu. tako c silu da bi ukrotili tela. Dok po prirodi sasvim sposobni da ispunj avaju obavezu su drugi bogovi prilikom podele dobili različite ob­ svojstvenu svakom pojedinom rodu.12 lasti i njih uredili. Ovim mojim rečima dokaz je Solonovo pripo­ više pristoji drugima. s obzirom Ovu zemlju u to vreme naselj avali su ostali na zaj edničko poreklo (otac im j e isti) . su vladali svim smrtnim bićima.. do vrhova imena gospodara u ravnici. nužno j e na početku lj avanj e osnovnih životnih potreba. upravlja­ mi bio kod njih žrtveni dar. kip boginj e u ratnoj opre­ ća. među sobom. piiipovedanje mitova i istraživanje sita„ rodu orve rz:emlj e. · ka. Tako se baš i de� opravdano pretpostaviti da bogovi ne poznaju ono silo da su se sačuvala imena starih. Kao što je rani­ što j e rečeno o našoj zemlji j este ubedljivo i isti­ j e* rečeno. 23 ab. varskih plemena i h elenskih naroda.

zalazi duboko u mo­ tastrofalnog u Deukalionovo vreme18 A nekada u re i leži / tu/ poput rta. a on j e u to v. treći pre onog ka­ ka. Taj deo ratnici su kao vrt tresita /zeimlj a/. d prohodne paše za stada. j er i raznovrsnošću najplodnij u z emlju. predavali uvek pripadnicima svog roda. kao b nama. / Uočava/ se. / Ovi/ po­ poljskih . Preostali sveti gaj evi pokraj lena. već su se.sa visina bio način stanovanja ratnika . sa visina obrušeni /sloj evi / zemlje nisu. O gorostasnim šuma­ klonili. Na stoje. samo mršavo telo zemlje. /U njima/ nij e bilo ni zlata ni c brda visoka kao planine i polj a. iona j e imala c ćama i hramovima. /smeštenim/ nasuprot Piknu19. što se tiče posečeno drveće pogodno za pokrivanj e ogromnih priostora u južnom delu. naslagama zemlj e. U gornjem delu. Sledeći sredinu između gordosti i mpske ma na planinama postoj e i sada očigledni dokazi. /ova oblast/ ne zaiostaje ni za j ednom drugom. uvek zahvaćeni bujicom. pošto su se uipotrebe ovih /metala/ sasvim prekrivena plodnom zemljom. a krovbvi Igrađeni od tog drveća/ još po>­ korišćen j e za virtcive. živeli su u skromnim kućama. sada zvana Feleus17. e Takva su bila priirodna sv. Pošto j e /Ati­ su priličile zaj edničkom življ enju u njihovim ku- ka/ u ono vreme bila nedodirnuta. on je ostao neizgrađen i građevina. u kojima su zato što j e na planinama. U okolini /Akropolja/ . stanovali su zanatilij e i zemlj oradnici koj i su u drugim kraj ev. U toku devet hiljada Eridana i Ilisa. vode u i zobilj u i podneblj e sa 111 i kvalitetom plodorva i obilnom pašom za sve živo­ veoma umerenom klimom. kao što strani20 Akropolja sagradivši sebi zaj edničke kuće i od obolelog tela preostaj e kostur. Pošto j e sprana plodna i ras­ nio samo stalež ratnika. danas u odnosu na j edne kuće okružili zidom.oj stva ostale IAtičke/ Pošto su i sami bili za1ista vrsni /ljudi/ :i. A evo kako j e bio ure­ tinj e. oko na. Izv.šnj e zemlje? Cela Ati­ tresima nastao je i užasan potop.čuvara sopstvenih u dohne. preostalo j e. najpre. đen grad u to vreme. Takav j e. ona je pružala svim mestima obilnu hra­ građana i dobmvoljno /izabranih/ v. dakle.stvorili nasip vredan pome­ obrađivati obližnj u zemlju. j edna izuzetno kišna noć nost /ove tvrdnje/ ? Na osnovu foga se s pravom podlokala j e i opustošila zemlj u. ćudi. Stanovali su na severnoj pređašnj e stanje . Važan dokaz za plodno. ' e nih za rat21. Bokriven mena do danas . Akropolj j e /svoj im/ obimom dopirao · do boko j e svuda pokraj obale. Dakle. Š aljući / tako/ upijenu vodu . S nabdeli su se svim stvarima koj e že se/ uporediti sa malim ostrvima. Ratnici su se na:riočito brinuli da u svako doba negdašnjih izvora i sada su dokaz da je istina ono ostane isti broj njihovih muškaraca i žena sposob­ što se 1ovog trenutka 0 1 Atici pripoveda. zemlj a upijala u sebe i čuvala u zalihama pod slo­ umerene temperature i leti i zimi. gubili u Ateninog i Hefestovog hrama. srebra. koj e danas j oš jedino i oni sami i njihovi unuci dočekivali starost i iste pčele prehranj uj u. zaj edno sa zemljo­ može govoriti o ostatku onda. Pa i voda. vla­ zemlj e. imali su što j e danas od nj e preostalo.bilo j e mnogo velikih poplava. nij e kao sada oticala u more. d a j e Ali u ono vreme /svi nj eni darovi bili / su ne samo okolina Akropolj a pružala tada /sasvim/ drugačiju valj ani već i bezbroj ni. Bilo j e na Atici i mnogo visokih voćki i ne­ površini današnjeg Akropolj a nalazio se j edan izvor. pod nj egovilm padi­ 1stima. . j em gline. dobrovoljno se nasta­ /morskim/ dubinama .radova.ođa ostalih He­ nu za izvore i reke. odvoj ena od ostalog kopna. već j u j e plodna pružao svim stanovnic'ima obilne /količine/ vode. bom okolo današnj e potočiće. vežbališta i letnj e sisitij e.or j e u ono doba j er j e tlo sprano i bez rastinja. dali uvek na valjan i pravedan način i svojĆ>m 182 1 83 .s t j esite ono klonici lepote i po prirodi sposobni /ljudi/ . ohuhvatao Piknos i graničio se sa godina .toliko 'ih j e zaista proteklo od onog vre­ Likabetom. a valjano su j e uredili pravi zemlj oradnici. koju je Z evs d Zbog zemljotresa on j e presahnuo i ostavio za so­ slao svake godine. pre ne tako mnogo vremena. a mocrsko korito oko nje du­ prošlosti.ima. a / ta situacija mo­ zimske sisitij e.reme iznosio oko 20 000.emlj e. ravnj en. hrani veliku vojsku nezainteresovanu za obavljanje čij i je j edini zadatak qio obrada z. U čemu se sastoj i pouzda­ 1 12 sliku nego danas. samo j e odozgo bio neznatno za­ b U tom vremenskom razmaku i u /takvim/ okolno.

Stanovali su na severnoj pređašnj e stanje . đen grad u to vreme. već j u j e plodna pružao svim stanovnic'ima obilne /količine/ vode. Pošto j e sprana plodna i ras­ nio samo stalež ratnika. ' e nih za rat21. srebra.čuvara sopstvenih u dohne. / Uočava/ se. ohuhvatao Piknos i graničio se sa godina . već su se. kao što strani20 Akropolja sagradivši sebi zaj edničke kuće i od obolelog tela preostaj e kostur. naslagama zemlj e. treći pre onog ka­ ka. Pa i voda.bilo j e mnogo velikih poplava. U gornjem delu. d prohodne paše za stada. imali su što j e danas od nj e preostalo. A evo kako j e bio ure­ tinj e. samo mršavo telo zemlje. a krovbvi Igrađeni od tog drveća/ još po>­ korišćen j e za virtcive.reme iznosio oko 20 000. Taj deo ratnici su kao vrt tresita /zeimlj a/. zalazi duboko u mo­ tastrofalnog u Deukalionovo vreme18 A nekada u re i leži / tu/ poput rta. /smeštenim/ nasuprot Piknu19. / Ovi/ po­ poljskih . dali uvek na valjan i pravedan način i svojĆ>m 182 1 83 . S nabdeli su se svim stvarima koj e že se/ uporediti sa malim ostrvima. samo j e odozgo bio neznatno za­ b U tom vremenskom razmaku i u /takvim/ okolno.s t j esite ono klonici lepote i po prirodi sposobni /ljudi/ . Na stoje. kao b nama. sa visina obrušeni /sloj evi / zemlje nisu.toliko 'ih j e zaista proteklo od onog vre­ Likabetom. dobrovoljno se nasta­ /morskim/ dubinama . /U njima/ nij e bilo ni zlata ni c brda visoka kao planine i polj a.šnj e zemlje? Cela Ati­ tresima nastao je i užasan potop. danas u odnosu na j edne kuće okružili zidom.sa visina bio način stanovanja ratnika . što se tiče posečeno drveće pogodno za pokrivanj e ogromnih priostora u južnom delu. a on j e u to v.or j e u ono doba j er j e tlo sprano i bez rastinja. . zaj edno sa zemljo­ može govoriti o ostatku onda.ođa ostalih He­ nu za izvore i reke. Pošto j e /Ati­ su priličile zaj edničkom življ enju u njihovim ku- ka/ u ono vreme bila nedodirnuta. predavali uvek pripadnicima svog roda. Akropolj j e /svoj im/ obimom dopirao · do boko j e svuda pokraj obale. U toku devet hiljada Eridana i Ilisa. Dakle. pošto su se uipotrebe ovih /metala/ sasvim prekrivena plodnom zemljom. u kojima su zato što j e na planinama. vežbališta i letnj e sisitij e. Ratnici su se na:riočito brinuli da u svako doba negdašnjih izvora i sada su dokaz da je istina ono ostane isti broj njihovih muškaraca i žena sposob­ što se 1ovog trenutka 0 1 Atici pripoveda. j er i raznovrsnošću najplodnij u z emlju. ona je pružala svim mestima obilnu hra­ građana i dobmvoljno /izabranih/ v. oko na. U okolini /Akropolja/ . iona j e imala c ćama i hramovima. ravnj en.oj stva ostale IAtičke/ Pošto su i sami bili za1ista vrsni /ljudi/ :i. /ova oblast/ ne zaiostaje ni za j ednom drugom. Izv. sada zvana Feleus17. bom okolo današnj e potočiće. a mocrsko korito oko nje du­ prošlosti. U čemu se sastoj i pouzda­ 1 12 sliku nego danas. gubili u Ateninog i Hefestovog hrama. e Takva su bila priirodna sv. Takav j e. j edna izuzetno kišna noć nost /ove tvrdnje/ ? Na osnovu foga se s pravom podlokala j e i opustošila zemlj u. najpre. a / ta situacija mo­ zimske sisitij e. nij e kao sada oticala u more. koj e danas j oš jedino i oni sami i njihovi unuci dočekivali starost i iste pčele prehranj uj u. a valjano su j e uredili pravi zemlj oradnici. uvek zahvaćeni bujicom. Š aljući / tako/ upijenu vodu . Sledeći sredinu između gordosti i mpske ma na planinama postoj e i sada očigledni dokazi. d a j e Ali u ono vreme /svi nj eni darovi bili / su ne samo okolina Akropolj a pružala tada /sasvim/ drugačiju valj ani već i bezbroj ni.stvorili nasip vredan pome­ obrađivati obližnj u zemlju. vode u i zobilj u i podneblj e sa 111 i kvalitetom plodorva i obilnom pašom za sve živo­ veoma umerenom klimom.emlj e. hrani veliku vojsku nezainteresovanu za obavljanje čij i je j edini zadatak qio obrada z. O gorostasnim šuma­ klonili. Bilo j e na Atici i mnogo visokih voćki i ne­ površini današnjeg Akropolj a nalazio se j edan izvor. ćudi. zemlj a upijala u sebe i čuvala u zalihama pod slo­ umerene temperature i leti i zimi.ima. Važan dokaz za plodno. koju je Z evs d Zbog zemljotresa on j e presahnuo i ostavio za so­ slao svake godine. vla­ zemlj e. stanovali su zanatilij e i zemlj oradnici koj i su u drugim kraj ev. preostalo j e. Bokriven mena do danas . pod nj egovilm padi­ 1stima. j em gline. odvoj ena od ostalog kopna. on je ostao neizgrađen i građevina. pre ne tako mnogo vremena. živeli su u skromnim kućama. dakle.radova. Preostali sveti gaj evi pokraj lena.

a slavom su nadmašivali . b i more zvano Atlantsko.� ma. koji ·su isprva postali iz zemlje./o njoj je već/ ranije* bilo zanca glasilo je n a grčkom j eziku Eumelos. kao što j e Klejta beše j edino Euenorovo i Leukipino dete. ob oj e umru. kome j e /ona/ živela opkoli i dobro utvrdi. koje mu smrtna ž ena rodi u jednom j e Gadejrij ska zemlj a i dobila ime istovremeno kad kraju ostrva. Kćer p odari mnogih ostrva u okeanu. A šta j e sa protivnicima Atinja­ v1o je. kao da j e od samih početaka njihova moć. ćete se naći u čudu kad čujete da su imena Atlan­ Svim /svojim sinovima/ Posejdon nađene imena: tiđana istovetna s našim. sa svo­ Svi ovi /Posejdonovi sinovi/ i njihovi potomci vla­ jom ž enom Leukipom. u trećem. Razmatra­ naca. j er b jući ponovo smisao svakog imena i sam /Solon/ ga j e ona bila najveća i najplodnija. Ka. njih preveli na sopstveni j ezik.27 Amferej i Euajmon behu imena dru­ prema sredini celog ostrva pružala se ravnica. Po·sejdon i raznovrsnim duhovnim svoj stvima p rono sio se ce­ opij en Klejtom.ora šiknuše na površinu zem­ ih često i da /ta pod ava/ ne bi kod vas izazivala lj e dva mlaza. /Taj kraj j e ovako izgledao/ : od mora i Gadejros. Ime Atlantovog brata bli­ Prilikom podele . glas o lepoti njihovih tela da im ona stasa za udaj u . jedan od ta­ dali su u toku mnogih generacij a. n a:im e . treba ukratko razl"' vidbe. Slušaćete središnje ostrvo: iz izv. domaćem Gadej ros. Pokraj jeg.o j e bilo nedostupno ljudi­ vara. e šestarom meri o iz sredine o strva . lj e i tri ispunjena morskom vodom. ostrv. jedan sa top1om. /Tom prilikom/ blizanaca. a na c reči . pošto u to vreme nij e bilo ni brodova ni plo­ 113 Pre početka· /glavne/ besede. Prema tome. S am Posej don . sa lakoćom uredi jasniti odakle varvarima helenska imena. Na bregu j e. 25 b . I baš taj najstarij i sin j e kao kralj vladao nad ostalom b ra­ /spi s/ nalazio se kod mog dede i još j e kod mene. * Tim. a po nj emu. a opet u sredini ostrva. /Po o čevoj volji/ j e za:pisivao prevodeći g a na naš jezik. to rani j e rečeno*. ako me. dade prvorođenom. ispitivao je značenje imena. naizmenično jedne oko drugih rnanje na? E pa. ćom. koji su ta imena zapi­ 114 set d elova. od naj starijih bliza­ sivati.izučio. /Zahvalj ujući ova­ sećanje o svemu tome što sam ka10 dečak slušao ne kvom u tvrđenj u/ . A početak duge besede j e tada tekao otpri­ to što j e bio prvi kralj . naravno. Kada j e S olon23 na­ vodom. Stariji sin. majčino obitavalište i zemlj u oko nj ega. drugi sa hladnom čuđenje. /delom/ koj:i j e lefao prema Herakfovim sebi hramove i ustanoviše žrtvene obrede. živeo Euenor. a iz nedara zemlje proi zvede on raznovrs­ umio da za svoju poemu upotrebi /priču/ svešte­ nu i obilnu hranu.. dobiše ime i ce1o ostrvo i like ovako. Eumelos je vladao spoljntm. Izrodi i odgaji pet pari muških nika. a Mestor ime mlađeg u četvrtom paru . Ostrvo s tubovima.bogovi među sobom razdeliše celu zemlju. a i ovi su bili kraljevi i svaki od njih imao je a kao dečak sam ga pomno . kao bog. Bosta� sve savremenike. i brežuljak na lom Evropom i Azijom. j er uwok te pojave sada naj starij em /sinu/ i kralj u Atlant. Rastojanj e /me­ obavestim o tome kako j e nastala ii /razvijala se/ đu poj asevi ma/ bilo je svuda j ednako. sj edini se s njom. zvap se Prema predanju. na udaljenosti od 50 stadij a. Kad podeli cel o ostrvo Atlantidu na de­ otkrije da su prvi Egipćani. a mlađi Dij aprep. i to dva od zem­ telje . Elasip beše ime stari­ nom plodnošću nadmašivala sve ravnice. 184 185 . podigoše lom ostrva. Stariji nje. već su.25 gor para bliz anaca .a prij ateljrima su sva znanja zaj ednička . u pravcu Gadejrijske zemlje. /zemljom/ i Heladom. za­ znate. ne samo kao gos­ d mošnj:ih ljudi. ona j e posebnom lepotom i izuzet­ c Mnesej . saznaćete njen uzrok. baš sad i nameravam da vas kao prija­ i veće pojaseve od zemlj e i vode. ne„ p ros tr anu teri todj u i vlast nad mnoštvom ljudi. Možda jim potomcima. kako se j oš Atlantidu dobije /tada/ Posejdon24 i nastani ga svo­ i danas u onom kraj u naziva j edna oblast. de­ ovde na veće onde na manje /delove/. uzdizao se oniži breg26 u petom paru dobi ime Azaes. a mlađi Autohtonij e. proširili svoju vlast n a oblasti s • Krit„ 109 b.

a opet u sredini ostrva. i to dva od zem­ telje .ora šiknuše na površinu zem­ ih često i da /ta pod ava/ ne bi kod vas izazivala lj e dva mlaza. i brežuljak na lom Evropom i Azijom. a i ovi su bili kraljevi i svaki od njih imao je a kao dečak sam ga pomno . treba ukratko razl"' vidbe. /Tom prilikom/ blizanaca. Kada j e S olon23 na­ vodom. baš sad i nameravam da vas kao prija­ i veće pojaseve od zemlj e i vode.27 Amferej i Euajmon behu imena dru­ prema sredini celog ostrva pružala se ravnica. 184 185 .izučio. na udaljenosti od 50 stadij a. ostrv. A početak duge besede j e tada tekao otpri­ to što j e bio prvi kralj . a iz nedara zemlje proi zvede on raznovrs­ umio da za svoju poemu upotrebi /priču/ svešte­ nu i obilnu hranu. sa svo­ Svi ovi /Posejdonovi sinovi/ i njihovi potomci vla­ jom ž enom Leukipom. domaćem Gadej ros. Ostrvo s tubovima. de­ ovde na veće onde na manje /delove/. proširili svoju vlast n a oblasti s • Krit„ 109 b. to rani j e rečeno*. Bosta� sve savremenike. Elasip beše ime stari­ nom plodnošću nadmašivala sve ravnice. ob oj e umru. već su. kao bog. jedan sa top1om. Pokraj jeg. pošto u to vreme nij e bilo ni brodova ni plo­ 113 Pre početka· /glavne/ besede. u pravcu Gadejrijske zemlje. j er b jući ponovo smisao svakog imena i sam /Solon/ ga j e ona bila najveća i najplodnija. a slavom su nadmašivali . ne samo kao gos­ d mošnj:ih ljudi. a po nj emu. Ka. ne„ p ros tr anu teri todj u i vlast nad mnoštvom ljudi. majčino obitavalište i zemlj u oko nj ega. A šta j e sa protivnicima Atinja­ v1o je.. /Po o čevoj volji/ j e za:pisivao prevodeći g a na naš jezik. lj e i tri ispunjena morskom vodom. uzdizao se oniži breg26 u petom paru dobi ime Azaes. u trećem. glas o lepoti njihovih tela da im ona stasa za udaj u . podigoše lom ostrva. sj edini se s njom. Kćer p odari mnogih ostrva u okeanu. za­ znate. Kad podeli cel o ostrvo Atlantidu na de­ otkrije da su prvi Egipćani. Po·sejdon i raznovrsnim duhovnim svoj stvima p rono sio se ce­ opij en Klejtom. kao da j e od samih početaka njihova moć. sa lakoćom uredi jasniti odakle varvarima helenska imena. dobiše ime i ce1o ostrvo i like ovako. Možda jim potomcima. Eumelos je vladao spoljntm. Stariji sin. koje mu smrtna ž ena rodi u jednom j e Gadejrij ska zemlj a i dobila ime istovremeno kad kraju ostrva. n a:im e . ako me. Izrodi i odgaji pet pari muških nika. I baš taj najstarij i sin j e kao kralj vladao nad ostalom b ra­ /spi s/ nalazio se kod mog dede i još j e kod mene. dade prvorođenom. Prema tome. /zemljom/ i Heladom. Slušaćete središnje ostrvo: iz izv. a mlađi Autohtonij e. Stariji nje. kome j e /ona/ živela opkoli i dobro utvrdi. zvap se Prema predanju. a na c reči . /delom/ koj:i j e lefao prema Herakfovim sebi hramove i ustanoviše žrtvene obrede./o njoj je već/ ranije* bilo zanca glasilo je n a grčkom j eziku Eumelos. /Taj kraj j e ovako izgledao/ : od mora i Gadejros. živeo Euenor. ćom. /Zahvalj ujući ova­ sećanje o svemu tome što sam ka10 dečak slušao ne kvom u tvrđenj u/ . ona j e posebnom lepotom i izuzet­ c Mnesej . Rastojanj e /me­ obavestim o tome kako j e nastala ii /razvijala se/ đu poj asevi ma/ bilo je svuda j ednako. j er uwok te pojave sada naj starij em /sinu/ i kralj u Atlant. * Tim. e šestarom meri o iz sredine o strva . S am Posej don .bogovi među sobom razdeliše celu zemlju. od naj starijih bliza­ sivati. Razmatra­ naca. 25 b .a prij ateljrima su sva znanja zaj ednička .� ma. Ime Atlantovog brata bli­ Prilikom podele . njih preveli na sopstveni j ezik. drugi sa hladnom čuđenje. b i more zvano Atlantsko.o j e bilo nedostupno ljudi­ vara. naizmenično jedne oko drugih rnanje na? E pa. Na bregu j e. koji ·su isprva postali iz zemlje. kao što j e Klejta beše j edino Euenorovo i Leukipino dete. a mlađi Dij aprep. ćete se naći u čudu kad čujete da su imena Atlan­ Svim /svojim sinovima/ Posejdon nađene imena: tiđana istovetna s našim. naravno. saznaćete njen uzrok. a Mestor ime mlađeg u četvrtom paru . koji su ta imena zapi­ 114 set d elova. kako se j oš Atlantidu dobije /tada/ Posejdon24 i nastani ga svo­ i danas u onom kraj u naziva j edna oblast. jedan od ta­ dali su u toku mnogih generacij a. ispitivao je značenje imena.25 gor para bliz anaca .

le središnjeg ostrva.1* c s ebi hramove. luke. stablima.sti. sve deli svom potrebnom opremom. delom crni. a za­ ogradili su i to ostrvo i pojaseve. Naj pre premostiše vodene po­ stariji potomak. j e. podi­ b hunasto povrće. kao i sve one skom vodom. a istu širinu 115 što žive po brdima i dolinama. osim va kao u neku luku.ma­ stovima. rodnu čar. Najveći pojas. i ispod spolj ne i unutrašnje boljem raspoloženju. so­ dva stadij a.odeni poj as oko središnjeg ostrva kovima što struj e u cveću ili plodovima. Primajući ga od pret­ /mnogim/ kralj evstvima. delom crveni. j ez erske. Iskopavanj em su isto­ b čere. niti će se u budućnosti h odnika. Na mo­ čije sve vrste ovde nazivamo jednim imenom . koje j oš i sada /Sledeća dva/ . Sve ove le­ dublj ena i obložena i stim kamenom. I2lmeđu mora 1i poslednjeg vodenog pojasa što im j e bilo potrebno za život. sve do Egipta i Ti­ cem. Uz to su /Atlantovi potomci/ stekli toliku lu ·ostrva. travi. vodeni i kopneni. unutra iz­ ublažavanj e muka z asićenog /stomaka/. druge opet šarene37. dovedoše dvorac do savršenstva koj e je zaustavljalo e ali j e samo ostrvo najvećim delom pružalo sve ono dah. kralj evske palate. koj e nam pruža zado�olj stvo i doprinosi . Najpre. j e pmizvodilo i odgaj alo mirise. rečne. Uređivanj e se to veoma poštovano potomstvo . Najzastuplj eniji na Atlan­ odozgo pokriše. koji j e za njim dolazio. što raz­ zlata. Osim toga. kasnije Etrurija.29 Hranila j e ona i ovu. Ostrvo j e e dvajahu vodene. naj­ odvijalo ovim redom. Od dirvenaistih plodova. šarali su ih ne samo radi zabave već da bi im time dali pri­ * Tirenija . ovo sveto ostrvoil 1 obasj ano sun- j er su ih gradili od raznoboj nog kamenj a . Kao gospodarima. ostrvo j e imao kopneni poj as. dok veličanstvenošću i lepotom SV'ojih tvorevina ne dopremamo im j e mnogo toga iz pokorenih obla. A dvor sagradiše sebi odmah na početku. čenim količinama. Vadili su ga na mnogim mestima ostrva i.zapadni deo Italije. kakva u prošlosti nij e stečena u pored stana boga i predaka. ove strane Heraklovih stubova. tako da se ispod njih plovilo zah­ tidi bili su slonov:i. I kopnene poj aseve. koj i su opkoljavali drevni matični grad. Širi­ u izobilj u rađalo sve ono što šuma pruža tesarima na prokopa j e dozvoljavala da se j ednom trij erom za rad. sve što se prokopaše kanal širok tri p1etra33. a i sa obe strane mosta širokog j edan pletar. prokopaše u pravcu mostova. silu bogatstva.28 Danas znamo samo ko da su kro\Z nj ega ulazili najveći brodovi. u neograni­ bile različite : neke j ednobojne. a zid35 su podigli tim i one koje koristimo kao prij atan dodatak. Darivala 1 16 j edan stadij . one koj i nam služe kao osnovna hrana. svaki kralj j e ukrašavao već ukrašeno. te su i grad i ostalu zemlj u snab­ d nadmašivao prethodnika lmliko 'j e to moguće. Kružnim zidom suvih. dubok sto stopa i dobij e iz nedara zemlj e : čvrste i toplj ive rude. ali i sve kopnenih poj aseva. ono se očuvalo u toku mnogih gene­ i tako pmbiše sebi put iz dvora prema spoljnj em de­ racija. Na taj nj egoV'o ime. iznosimo kao prij atan desert i sredstvo za vremeno izgradili dvostruka pdstaništa. a zatim i ono koje. a v. kooali su ispod oba­ kvarljivo. oni su podizali renij e. Primajući sve to od zemlj e. i j ed-. brodogradi­ d Od Atlall1ta j e poteklo zaista mnogobrojno i uz lišta i izgirađivali sve ostale krajeve. podignut oko 186 187 . posle ve­ /obale kopnenih/ poj aseva. bio j e širok tri stadija. što daju goše kule i kapij e na sve strane. Tako su i ceo kružni zid. smešteniim preko morskog prelaza. na kojem se nalazio dvor. zemlj a je rađala i ono lako beli. Ostrv<o. i ikada lalm steći. Pošto j e kralj. tadašnji ljudi su ga veoma cenili. Prokope tome i za divlj e žiV'otinj e. bili su široki po zemlj a negde rađa : u koreni u. p o pri­ valjujući visoko n:ad morem uzdignutim obalama rodi najveću i naj pcroždrli iviju životinju. :ziatim. is:punjen mm-­ ostale : močvarske. A zgrade su pe i čudesne plodove d:arivalo je tada.36 Kamen delom i hranu i piće i ulje. a onda je oreihalk značio više od ime­ način omogućena je plovidba u unutrašnj ost o str­ na. uvek predavao kraljevstvo opet j aseve32. i pitome plodove30 : suve i drvenaste. dugačak pedeset stadija. naj starijem. Bilo j e na nj emu dovoljno hrane i za pi­ prelazi iz j ednog u drugi /vodeni poj as/.34 Ušće kanala bilo je toli­ nu vcrstu rude zvanu oreihalk. O d imalo j e u prečniku pet stadij a.

unutra iz­ ublažavanj e muka z asićenog /stomaka/. dovedoše dvorac do savršenstva koj e je zaustavljalo e ali j e samo ostrvo najvećim delom pružalo sve ono dah. Naj pre premostiše vodene po­ stariji potomak. a onda je oreihalk značio više od ime­ način omogućena je plovidba u unutrašnj ost o str­ na. ono se očuvalo u toku mnogih gene­ i tako pmbiše sebi put iz dvora prema spoljnj em de­ racija. a za­ ogradili su i to ostrvo i pojaseve. Tako su i ceo kružni zid. p o pri­ valjujući visoko n:ad morem uzdignutim obalama rodi najveću i naj pcroždrli iviju životinju. Na mo­ čije sve vrste ovde nazivamo jednim imenom . O d imalo j e u prečniku pet stadij a. tako da se ispod njih plovilo zah­ tidi bili su slonov:i. Vadili su ga na mnogim mestima ostrva i. Primajući ga od pret­ /mnogim/ kralj evstvima.36 Kamen delom i hranu i piće i ulje. one koj i nam služe kao osnovna hrana. svaki kralj j e ukrašavao već ukrašeno. sve deli svom potrebnom opremom. što daju goše kule i kapij e na sve strane. J I / ove strane Heraklovih stubova. Na taj nj egoV'o ime. čenim količinama.sti.zapadni deo Italije. te su i grad i ostalu zemlj u snab­ d nadmašivao prethodnika lmliko 'j e to moguće. Iskopavanj em su isto­ b čere. smešteniim preko morskog prelaza. u neograni­ bile različite : neke j ednobojne. vodeni i kopneni.1* c s ebi hramove. druge opet šarene37. Od dirvenaistih plodova. a v. Sve ove le­ dublj ena i obložena i stim kamenom. oni su podizali renij e. Kružnim zidom suvih.34 Ušće kanala bilo je toli­ nu vcrstu rude zvanu oreihalk. rodnu čar. dubok sto stopa i dobij e iz nedara zemlj e : čvrste i toplj ive rude. i pitome plodove30 : suve i drvenaste. Ostrvo j e e dvajahu vodene. :ziatim. j ez erske. uvek predavao kraljevstvo opet j aseve32. delom crveni. sve do Egipta i Ti­ cem. podignut oko 186 187 . bili su široki po zemlj a negde rađa : u koreni u. brodogradi­ d Od Atlall1ta j e poteklo zaista mnogobrojno i uz lišta i izgirađivali sve ostale krajeve. ovo sveto ostrvoil 1 obasj ano sun- j er su ih gradili od raznoboj nog kamenj a . naj starijem. Osim toga. a zatim i ono koje. a istu širinu 115 što žive po brdima i dolinama. tadašnji ljudi su ga veoma cenili. I2lmeđu mora 1i poslednjeg vodenog pojasa što im j e bilo potrebno za život. osim va kao u neku luku. delom crni. dok veličanstvenošću i lepotom SV'ojih tvorevina ne dopremamo im j e mnogo toga iz pokorenih obla. rečne. niti će se u budućnosti h odnika. a zid35 su podigli tim i one koje koristimo kao prij atan dodatak. A zgrade su pe i čudesne plodove d:arivalo je tada. le središnjeg ostrva. kakva u prošlosti nij e stečena u pored stana boga i predaka.odeni poj as oko središnjeg ostrva kovima što struj e u cveću ili plodovima. koje j oš i sada /Sledeća dva/ . kralj evske palate. i ikada lalm steći. Prokope tome i za divlj e žiV'otinj e. luke. Darivala 1 16 j edan stadij . šarali su ih ne samo radi zabave već da bi im time dali pri­ * Tirenija . Bilo j e na nj emu dovoljno hrane i za pi­ prelazi iz j ednog u drugi /vodeni poj as/. Uz to su /Atlantovi potomci/ stekli toliku lu ·ostrva. sve što se prokopaše kanal širok tri p1etra33. podi­ b hunasto povrće. i ispod spolj ne i unutrašnje boljem raspoloženju. što raz­ zlata. j e pmizvodilo i odgaj alo mirise. koj e nam pruža zado�olj stvo i doprinosi . ostrvo j e imao kopneni poj as. koj i su opkoljavali drevni matični grad. zemlj a je rađala i ono lako beli. naj­ odvijalo ovim redom. iznosimo kao prij atan desert i sredstvo za vremeno izgradili dvostruka pdstaništa.29 Hranila j e ona i ovu. kasnije Etrurija. dugačak pedeset stadija. stablima.ma­ stovima. posle ve­ /obale kopnenih/ poj aseva. travi. kao i sve one skom vodom. Kao gospodarima. is:punjen mm-­ ostale : močvarske. Primajući sve to od zemlj e. Najveći pojas. so­ dva stadij a. Ostrv<o. Najpre. silu bogatstva. Uređivanj e se to veoma poštovano potomstvo . a i sa obe strane mosta širokog j edan pletar. bio j e širok tri stadija. Najzastuplj eniji na Atlan­ odozgo pokriše. I kopnene poj aseve. Širi­ u izobilj u rađalo sve ono što šuma pruža tesarima na prokopa j e dozvoljavala da se j ednom trij erom za rad. prokopaše u pravcu mostova. j e. na kojem se nalazio dvor. Pošto j e kralj.28 Danas znamo samo ko da su kro\Z nj ega ulazili najveći brodovi. ali i sve kopnenih poj aseva. kooali su ispod oba­ kvarljivo. A dvor sagradiše sebi odmah na početku. koji j e za njim dolazio. i j ed-.

Oko hipodroma. Os1m toga. zatim bazene delom ot­ do mora. koji j e svojom dužinom dozvoljavao trku ko­ d dugačak j edan stadij i širok tri pletra. a akroterij e zlatom. dužine kupanj e u toploj vodi. najpoverljiviji među gardistima imali su stanove /napravlj ena/ od slonove kosti.ti unosili godišnju letinu kao žrtveni dar va nalazto se poseban hipodrom šir. * Krit. 1 13 c. po seća­ tilišta. da j e cela oblast 1bila i odličnim delovanj em bila čudesno pogodna za upo­ veoma uzdignuta i strma prem. pokriveni su oreihalkom. opet. u neposrednoj blizini dvorca. tako velika da on evo kako j e bila uređena okolina kralj evskog obita­ e dodiruj e glavom tavanicu. tako i iz /onih/ spoljnih oblasti kojima su j aka l arma uzavrele mase. delom. Nj egova vi­ nj a u celom krugu. a činilo se kao da su koristili boju. Veličinom i načinom izrade žrtvenik j e od­ O gradu i okolini drevnog obitavališta ispričao govarao ovoj raskoši. i završavao41 se tamo zavetni darovi poj edinaca.ondašnji ljudi verovali su da najvećeg srpoljnjeg pojasa i luke. drugi za podanike. išarana je zlatom. oko hrama. svake godine. cela tavanica. prekrili padnika kralj evske garde . a ok9 '15rada trebu39. Ona /ravnica/* oko ovog grada vora/ su podigli zgra:de i plantaže voća kojem j e i sama okružena planinama. Bro­ srebrom i oreihalkom. iz svih de­ kružna ostrva. A hram s:amog Posej dona bio je dija. sa neiscrp­ 118 nju. prirodna svoj stva i način uređenja preostale nim obilj em tople i hladne vode. Bazeni su bili odvoj eni : je­ 3000 stadij a. A lazile zlatne statue: statua boga. kako iz samog strana. koje su se spuštale sve pogodovalo navodnjavanje.aJ mrnru. pokušati da opišem. 1 17 vladali.. Tamo u sredini nal azilo se nepristupačno nale na mostovima. Unutraš­ j e opremljen odgovaraj ućom dekoracijom.. okruženo zlatnim zi­ c dili bezbroj svetilišta mnogih bogova. Kada je reč o ona dva izvora*. buka i svako­ grada. puna trijera. širine . U nj emu nekada beše začeto i rođeno deset va i vežbališta za ljude i konj e. treći za žene. a zid oko samog Akro­ /vodu/ sprovodili su delom u Posej donov gaj . snabdeli su svom opre­ pod. bila j e /u stvari. a što se tiče nj egove unutrašnjosti. na podjednakoj ih j e toliko . dogradilišta. a stoji na kolima kao ko­ vališta. sve ostalo: zidovi. j edna/ glatlya s1metrič­ b krivene. u celini duguljastog oblika. sti . zahvalj ujući plodnoj zemlji. oko /nj ega/ sto N� se na kružni zid. d lj ena straža na manj em ostrvu.2000 stadij a . a delom zimske. obložili bron­ i posebni za konj e i tegleću marvu. sta­ gde s e kanal ulivao u more. a kanal i najveća luka ljica. išao oko re�da na delfinima . Tu su izgra­ svetilište Posejdona i Klej te. 188 189 . Ceo biram.ć i način/: oko /iz­ opet sasv:im ravna. nalazile su se kuće većine pri­ što varvarsko.a bile su tu i mnoge' druge statue. u sredtni najvećeg ostr­ set oblas. U hramu su se na­ mom potrebnom za naoružavanje ovih brodova.38 Bili su tu i mnogi drugi veličanstveni za­ kipteli su od brodova i trgovaca prispelih sa svih vetni darovi krnlj eva i poj edinaca. unutar ak:wpolj a. Isteklu nj i zid su pokrili olovom. stubovi. Napolju.. On je polazio od mora40. s j edne i dru­ sina delovala je skladno" a u izgledu j e imao ne­ ge /nj eg10ve/ strane. Ova oblast j e u odnosu na celo • Krit. koja je i ukusom zemlje. sada. Upravo su ovde. .ine j ednog sta­ svakom od njih. gde polj a oreihallmm vatrenog sjaja. pokrivene. Danju i noću dizala se cika. nekada bilo re­ du sa veličinom gospo dstva i dekoradjom oko sve­ čeno. Ceo z1d bio j e okru­ j ali su zlatni kipovi /svih/ deset kraljeva i kra­ žen gusto zbij enim kućama. 1 1 3e. Rečeno j e. poslednj eg spo1jnog /vodenog/ poj asa. a i dvor j e. e udalj enosti od pedeset stadij a. bio u skla­ sam sada gotovo onako kako j e to. Kada se pređu tri spolj ne luke naiilazilo bi čijaš šestorice krilatih konja . kroz ka­ uređen.od mora prema unutrašnjJQ­ dni za kraljeve. svaki bazen bio c zom. pouzdanijima j e dode­ su sa spoljne strane srebrom. j e. izuzev akroterija. takođe. bližem tvrđavi. Moram. u spol jne poj aseve.lwristili su ih /na slede. mnogo vrto­ dom . /pogodne/ za na površina. izdvojene na oba carevića. najpre. raslo svakojako dr­ Kr:alj ev grad unutar A:kropolj a bio je ovako veće božanske visine i lepote.

poslednj eg spo1jnog /vodenog/ poj asa, obložili bron­ i posebni za konj e i tegleću marvu; svaki bazen bio
c zom, a činilo se kao da su koristili boju. Unutraš­ j e opremljen odgovaraj ućom dekoracijom. Isteklu
nj i zid su pokrili olovom, a zid oko samog Akro­ /vodu/ sprovodili su delom u Posej donov gaj , gde
polj a oreihallmm vatrenog sjaja. j e, zahvalj ujući plodnoj zemlji, raslo svakojako dr­
Kr:alj ev grad unutar A:kropolj a bio je ovako veće božanske visine i lepote, delom, opet, kroz ka­
uređen. Tamo u sredini nal azilo se nepristupačno nale na mostovima, u spol jne poj aseve. Tu su izgra­
svetilište Posejdona i Klej te, okruženo zlatnim zi­ c dili bezbroj svetilišta mnogih bogova, mnogo vrto­
dom . U nj emu nekada beše začeto i rođeno deset va i vežbališta za ljude i konj e, izdvojene na oba
carevića. Upravo su ovde, svake godine, iz svih de­ kružna ostrva. Os1m toga, u sredtni najvećeg ostr­
set oblas.ti unosili godišnju letinu kao žrtveni dar va nalazto se poseban hipodrom šir,ine j ednog sta­
svakom od njih. A hram s:amog Posej dona bio je dija, koji j e svojom dužinom dozvoljavao trku ko­
d dugačak j edan stadij i širok tri pletra. Nj egova vi­ nj a u celom krugu. Oko hipodroma, s j edne i dru­
sina delovala je skladno" a u izgledu j e imao ne­ ge /nj eg10ve/ strane, nalazile su se kuće većine pri­
što varvarsko. Ceo biram, izuzev akroterija, prekrili padnika kralj evske garde ; pouzdanijima j e dode­
su sa spoljne strane srebrom, a akroterij e zlatom. d lj ena straža na manj em ostrvu, bližem tvrđavi, a
što se tiče nj egove unutrašnjosti, cela tavanica., najpoverljiviji među gardistima imali su stanove
/napravlj ena/ od slonove kosti, išarana je zlatom, unutar ak:wpolj a, u neposrednoj blizini dvorca. Bro­
srebrom i oreihalkom; sve ostalo: zidovi, stubovi, dogradilišta, puna trijera, snabdeli su svom opre­
pod, pokriveni su oreihalkom. U hramu su se na­ mom potrebnom za naoružavanje ovih brodova. A
lazile zlatne statue: statua boga, tako velika da on evo kako j e bila uređena okolina kralj evskog obita­
e dodiruj e glavom tavanicu, a stoji na kolima kao ko­ vališta. Kada se pređu tri spolj ne luke naiilazilo bi
čijaš šestorice krilatih konja ; oko /nj ega/ sto N� se na kružni zid. On je polazio od mora40, išao oko
re�da na delfinima - ondašnji ljudi verovali su da najvećeg srpoljnjeg pojasa i luke, na podjednakoj
ih j e toliko - a bile su tu i mnoge' druge statue, e udalj enosti od pedeset stadij a, i završavao41 se tamo
zavetni darovi poj edinaca. Napolju, oko hrama, sta­ gde s e kanal ulivao u more. Ceo z1d bio j e okru­
j ali su zlatni kipovi /svih/ deset kraljeva i kra­ žen gusto zbij enim kućama, a kanal i najveća luka
ljica.38 Bili su tu i mnogi drugi veličanstveni za­ kipteli su od brodova i trgovaca prispelih sa svih
vetni darovi krnlj eva i poj edinaca, kako iz samog strana. Danju i noću dizala se cika, buka i svako­
grada; tako i iz /onih/ spoljnih oblasti kojima su j aka l arma uzavrele mase.
1 17 vladali. Veličinom i načinom izrade žrtvenik j e od­ O gradu i okolini drevnog obitavališta ispričao
govarao ovoj raskoši, a i dvor j e, takođe, bio u skla­ sam sada gotovo onako kako j e to, nekada bilo re­
du sa veličinom gospo dstva i dekoradjom oko sve­ čeno. Moram, sada, pokušati da opišem, po seća­
tilišta. Kada je reč o ona dva izvora*, sa neiscrp­ 118 nju, prirodna svoj stva i način uređenja preostale
nim obilj em tople i hladne vode, koja je i ukusom zemlje. Rečeno j e, najpre, da j e cela oblast 1bila
i odličnim delovanj em bila čudesno pogodna za upo­ veoma uzdignuta i strma prem.aJ mrnru, a ok9 '15rada
trebu39, .lwristili su ih /na slede,ć i način/: oko /iz­ opet sasv:im ravna. Ona /ravnica/* oko ovog grada
vora/ su podigli zgra:de i plantaže voća kojem j e i sama okružena planinama, koje su se spuštale sve
pogodovalo navodnjavanje, zatim bazene delom ot­ do mora, bila j e /u stvari, j edna/ glatlya s1metrič­
b krivene, a delom zimske, pokrivene, /pogodne/ za na površina, u celini duguljastog oblika, dužine
kupanj e u toploj vodi. Bazeni su bili odvoj eni : je­ 3000 stadij a, širine - od mora prema unutrašnjJQ­
dni za kraljeve, drugi za podanike, treći za žene, sti - 2000 stadij a . Ova oblast j e u odnosu na celo

• Krit., 1 1 3e. * Krit., 1 13 c.

188 189

b ostrvo bila okrenuta ka jugu i zaštićena od vetro­ vao za rat : za 1 0 000 bojnih kola šesti deo j ednih
va sa severne strane. Prema hvali 0111dašnjih lj udi, bojnih kola, zatim dva konj a i dva j ahača, dvokolicu
planine oko nj e nadmašile su mnoštvom, veličinom b bez sedišta, borca na kolima naoružanog malim
i lepotom sve današnj e, a na njima je bilo mnogo š·titom, vojnika na kolima kao kočijaša za oba konja,
gusto naseljenih mesta, zatiJm reka, j ezera i livada dva hoplita, dva strelca, dva praćkaša, tri lako na­
čij a j e hrana bila dovolj na svli.m vrstama pitomih i oružana pešaka, tri bacača kamenj a, tri bacača kop­
divljih životinj a; a raznovrsna šuma /pružala j e/ , lj a i, naj zad, četiri mornara za opremanj e 1200 bro­
svoj1m obilj em i vrstama drveća, neiscrpne sirovi­ dova. Eto taiko su rasporedili voj no opremanj e kra­
ne svim zanatima u celini i svakom pojedina·čno. lj evskog grada. Ostalih deset oblasti imale su po­
c Ovakva su, dakle, bila prirodna svoj stva ravnice, sebno uređenje, ali bi trebalo mnogo vremena da
a u toku dugog vremenskog perioda uredili su je se o tome pripoveda.
mnogi kiralj evi na ovaj način: imala j e ona većma c što se tiče ov1'ašćenj a i počasti, one su bile QIVa­
oblik pravilnog, dugulj astog četvorougaonlika, a ne­ ko od početka određene. Svaki od desetorice vlada­
ravnine su poravnjali iskopavanj em kanala oko nj e; ra upravljao j e iz svog grada s1tanovništvom i veći­
što se tiče dubine, širine i dužine kanala, premda su nom43 zakona u svojoj oblasti, kažnj avaj ući i ubi­
neverovatne vesti o postoj anju i takvog dela ljud­ j aj ući Jmga god j e želeo. /Vladari/ su , opet, među­
skih ruku među ostalim delima, ipak moram ispri­ sobno bili povezani zaj edničkom vlašću, regulisanoj
čati ono što sam sazn.a:o. Iskopan oko cele ravnice prema Ptosejdono,vim zapovest:i!ma. /Te/ zapovesti44
u dužini od 10 000 stadija, kanal j e imao svuda ši- on im dade kao zakon i natpis, lroj e su prvi vladari
d rinu j edan stadij i dubinu jedan pletar. Prihvafa­ d urezali u stelu45 od oreihalka, smeštenu u sredliš­
j ući vodu koj a se sliiva1a s planina, on j e sprovodio njem delu ostrva, tamo u Posejdonovom svetilištu.
oko ravnice i ipriSltižući s obe strane u grad, tu j e Tu su se kraljevi okupljali jednom svake pete, dru­
puštao d a s e izlij e u more. I z gornjeg /dela/ kana­ gi put svake šeste godine, pošto su istu važnost
la prosečeni su kroz ravnicu, na .međusobnom rasto­ pridavali parnom i neparnom broj u. Na okupu su
j anj u od 1 0 0 s tadij a, pravolinij ski kanali42 oko 1 00 se s avetovali o zaj edničkim po1slovima, ispitivali da
stopa, koji su se ponovo uliv:ali u kanal na strani li j e neko učinio kaikav prekršaj , i sudili46• Kad god
e okrenutoj prema moru. Tuda su s planina dopre­ su hteli da sude, najpre su davali j edni drugima
mal1i drva u grad i dovozili sebi čamcima ostalu le­ ovakav zavet.47 Kada kraljevi ostanu sami u Posej­
tinu, pošto su prolmpali poprečne plovne kanale iz­ donovom svetilištu, u kome su šetali bikovi48, za­
među praV1olinijsk1ih i prema gradu. Letinu su ubi­ mole boga da uhvate nj emu omiljenu životinju, a
rali sa zemlj e dva puta godišnj e, budući da su zimi e zatim love bez oružj a, užadima i toljagama.49 Uhva­
koristili padavine koje im j e Zevs darovao, a leti ćenog bika su, potom, privodili steH i klali ga na
kanalima sprovodili izvorsku vodu. Kako j e u rav­ nj enom vrhu, iznad natpisa.50 Osim zakona, na steli
nici bila organizovana vojska od ljudi sposobnih se nalarua i zakletva51 sa s trašnim kletvama za ne­
za rat? Prema odredbama, svaki od postoj ećih 60 000 poslušne. Kada su prema svojim zakonima obavili
1 19 klernv a* - površina j ednog iznosila j e 1 0 stadija 120 žrtvovanj e, palili bi sve udove bika, napunili krater
kvadratnih - davao j e j ednog zapovednika. Priča i za svakog kralj a ubacivali po j ednu grudvu krvi52,
se da j e na planinama i u ostaloj zemlji ž ivela ne­ a ostalo su iz.Hvali u vatru, očistivši stelu. Posle
pregledna ljudska masa, koju su zapovednici, prema toga., zahvatajući zlatnim :fijalama iz kratera, u var­
oblastima i naseohinama, podelili među tim klero­ tru su sipali53 i zaklinj ali se: da će suditi prema za­
vima. Shodno postoj ećoj nairedbi, zapovednik j e da- konima na steli i kažnjavati ako j e neko učinio
kakav prekršaj , da ubuduće svesno neće prekršiti
• Kler je naziv za zemljdšnu parcelu. · nijednu zapisanu zapovest, da će vladati samo· po

190 191

b ostrvo bila okrenuta ka jugu i zaštićena od vetro­ vao za rat : za 1 0 000 bojnih kola šesti deo j ednih
va sa severne strane. Prema hvali 0111dašnjih lj udi, bojnih kola, zatim dva konj a i dva j ahača, dvokolicu
planine oko nj e nadmašile su mnoštvom, veličinom b bez sedišta, borca na kolima naoružanog malim
i lepotom sve današnj e, a na njima je bilo mnogo š·titom, vojnika na kolima kao kočijaša za oba konja,
gusto naseljenih mesta, zatiJm reka, j ezera i livada dva hoplita, dva strelca, dva praćkaša, tri lako na­
čij a j e hrana bila dovolj na svli.m vrstama pitomih i oružana pešaka, tri bacača kamenj a, tri bacača kop­
divljih životinj a; a raznovrsna šuma /pružala j e/ , lj a i, naj zad, četiri mornara za opremanj e 1200 bro­
svoj1m obilj em i vrstama drveća, neiscrpne sirovi­ dova. Eto taiko su rasporedili voj no opremanj e kra­
ne svim zanatima u celini i svakom pojedina·čno. lj evskog grada. Ostalih deset oblasti imale su po­
c Ovakva su, dakle, bila prirodna svoj stva ravnice, sebno uređenje, ali bi trebalo mnogo vremena da
a u toku dugog vremenskog perioda uredili su je se o tome pripoveda.
• mnogi kiralj evi na ovaj način: imala j e ona većma c što se tiče ov1'ašćenj a i počasti, one su bile QIVa­
oblik pravilnog, dugulj astog četvorougaonlika, a ne­ ko od početka određene. Svaki od desetorice vlada­
ravnine su poravnjali iskopavanj em kanala oko nj e; ra upravljao j e iz svog grada s1tanovništvom i veći­
što se tiče dubine, širine i dužine kanala, premda su nom43 zakona u svojoj oblasti, kažnj avaj ući i ubi­
neverovatne vesti o postoj anju i takvog dela ljud­ j aj ući Jmga god j e želeo. /Vladari/ su , opet, među­
skih ruku među ostalim delima, ipak moram ispri­ sobno bili povezani zaj edničkom vlašću, regulisanoj
čati ono što sam sazn.a:o. Iskopan oko cele ravnice prema Ptosejdono,vim zapovest:i!ma. /Te/ zapovesti44
u dužini od 10 000 stadija, kanal j e imao svuda ši- on im dade kao zakon i natpis, lroj e su prvi vladari
d rinu j edan stadij i dubinu jedan pletar. Prihvafa­ d urezali u stelu45 od oreihalka, smeštenu u sredliš­
j ući vodu koj a se sliiva1a s planina, on j e sprovodio njem delu ostrva, tamo u Posejdonovom svetilištu.
oko ravnice i ipriSltižući s obe strane u grad, tu j e Tu su se kraljevi okupljali jednom svake pete, dru­
puštao d a s e izlij e u more. I z gornjeg /dela/ kana­ gi put svake šeste godine, pošto su istu važnost
la prosečeni su kroz ravnicu, na .međusobnom rasto­ pridavali parnom i neparnom broj u. Na okupu su
j anj u od 1 0 0 s tadij a, pravolinij ski kanali42 oko 1 00 se s avetovali o zaj edničkim po1slovima, ispitivali da
stopa, koji su se ponovo uliv:ali u kanal na strani li j e neko učinio kaikav prekršaj , i sudili46• Kad god
e okrenutoj prema moru. Tuda su s planina dopre­ su hteli da sude, najpre su davali j edni drugima
mal1i drva u grad i dovozili sebi čamcima ostalu le­ ovakav zavet.47 Kada kraljevi ostanu sami u Posej­
tinu, pošto su prolmpali poprečne plovne kanale iz­ donovom svetilištu, u kome su šetali bikovi48, za­
među praV1olinijsk1ih i prema gradu. Letinu su ubi­ mole boga da uhvate nj emu omiljenu životinju, a
rali sa zemlj e dva puta godišnj e, budući da su zimi e zatim love bez oružj a, užadima i toljagama.49 Uhva­
koristili padavine koje im j e Zevs darovao, a leti ćenog bika su, potom, privodili steH i klali ga na
kanalima sprovodili izvorsku vodu. Kako j e u rav­ nj enom vrhu, iznad natpisa.50 Osim zakona, na steli
nici bila organizovana vojska od ljudi sposobnih se nalarua i zakletva51 sa s trašnim kletvama za ne­
za rat? Prema odredbama, svaki od postoj ećih 60 000 poslušne. Kada su prema svojim zakonima obavili
1 19 klernv a* - površina j ednog iznosila j e 1 0 stadija 120 žrtvovanj e, palili bi sve udove bika, napunili krater
kvadratnih - davao j e j ednog zapovednika. Priča i za svakog kralj a ubacivali po j ednu grudvu krvi52,
se da j e na planinama i u ostaloj zemlji ž ivela ne­ a ostalo su iz.Hvali u vatru, očistivši stelu. Posle
pregledna ljudska masa, koju su zapovednici, prema toga., zahvatajući zlatnim :fijalama iz kratera, u var­
oblastima i naseohinama, podelili među tim klero­ tru su sipali53 i zaklinj ali se: da će suditi prema za­
vima. Shodno postoj ećoj nairedbi, zapovednik j e da- konima na steli i kažnjavati ako j e neko učinio
kakav prekršaj , da ubuduće svesno neće prekršiti
• Kler je naziv za zemljdšnu parcelu. · nijednu zapisanu zapovest, da će vladati samo· po

190 191

i kao spomen su j e prinosili na dar zaj e dno sa dući da j e sposob an da opazi takve promene. 121 i bez naprezanj a su po d nosril i toliko breme zlata i ostalog b l ag a . k oj i nilo. sve dok j e u nji­ e ma imal a prevagu božanska priroda. smešten u središtu celog kosmosa. l liJ2 13 . te su truna i utihnula žrtvena vatra. o č evi!m zakoni ma i p o korav ati s e vl adaru koj i zapo­ žanskoj prirodi. toku mnogih pokolenj a. Z ahv alj uj u ći takvom razmišljanju i s ačuv anoj bo- * Ovde se spis prekida. prema predanj u . shvatio j e. ako bi neko od njih optužio koga za neki pre­ bi to lepim i blaženim.im bi se spu sti la nisu bili kadri da podnose postoj e ć e okolnosti. obučeni u se ponašali nedolično. možda. da odećom. da vrhovnu vl a:st pre d aj u Atlanto vom ro du . smatrali su ih tada oso­ c sudili. tiv ovih kraj eva . i već tada večera i p ob rine s:e za n egu tela. p oš to su j edino vrlinu ceni­ li. u međusobnim od­ nosima i u s vim izne:nadntm nesrećama p onašali su se s t rp lji vo i razumno. No ć u. Uza sve to. uopšte. branili su se i je to istinski sl'ećan život. a ubij ali su one među sobom koj i su zbog bogatstva postali s:labićt Kao trezven i lju­ di. Č. nisu pridavali veliki značaj b ogatst vu oko sebe. čim b� se razda­ pohl ep e i s nag e .je55 i p rinese fijalu kao d ar u božij i hram. s a kupi Zevs i pov ede pro- . po­ izgledali sramotno. presu du su zapisivaili na zlatnoj zavetnoj plo­ up ravlj a u saglasnosti s a z ako n im a . ai sa dobrima i nj ih same.54 Kad svako od njih p0>­ o kojoj saJm ranij e be1sedio. pokoravali su se zakonima i bili su dobrodušno naklonj eni srod­ nom božanskom p rinc ip u . ako to ne bi bilo mi šlj en j e bar šesto-rice / kra­ lj eva/ . d a u ni š ti nj i hov kralj evski rod. posedaju na zemlj u nij e među najvrednijim /osobinama/. te j e odlučio a o pravima svakog vladara. Ali Zevs. Kada je božanski udeo loži z akletvu u svoj e ime i u ime svog potomstva. bio ovakav. Razrlog je. :imali :su ispravne i u sva­ kom pogledu uzvišene namere. da se kao odakle se pruža pogled na sve što.­ d preci z aj edno savetuju o ratnim odlukama i ostalim stajućem. iako su bili pr epun i nečasne kršaj . a zatim skim delom. i. svi oni. 1 veda prema ovim zakonima . u nekom gradu neko pokuša poštovani dom.a pa o u jadno stanje. tu ogromnu i moćnu vojsku. bu­ či. i ma udela u n3.shvate šta . nisu se naslađivali ras­ pusnim životom. Bilo j e i mnogo drugih.. poseb nih57 zakona c j e val j n narod z. Dakle. a naj važniji su : da nika­ d a kaznom o pam eti Atlantiđane i učini ih što um e ­ da ne podižu oružj e jedni protiv drugih. bog nad bogovLma. da kralj ne odlučuj e o smrti nij ednog srod­ nika. oštroumno su opažal i da s e sva / spol j ašnj a do­ bra/ uveć a vaj u zaj edn:ički0m ljubavlju i marljivo­ šću. is­ b izgub io snagu. nj i hova moć postala j e ogromna.Što pogase svu vatru oko hrama. Zato j e sazvao sve bogove u njihov veoma pom ognu ako. i na okupu Zevs re č e -* poslovima . već da svi renijim. koj a j e po­ stoj al a u onim oblasti. a ljudi nesposohn� da . Nakon završetka suđenja. zbog čestog mešanj a sa moćnim ljud­ pi. pob edila j e lj udska ćud .Ima. mudracu su pokraj užarenog praha56 zak l etne žrtve. a da stremlj enj e tim / dobriJma/ i njihovo uva­ žava:nj e uništava dobra. Kada su un i štili najuzviše­ veoma lepu tamnoplavu odeću.

Što pogase svu vatru oko hrama. uopšte. iako su bili pr epun i nečasne kršaj . ako bi neko od njih optužio koga za neki pre­ bi to lepim i blaženim. da kralj ne odlučuj e o smrti nij ednog srod­ nika. :imali :su ispravne i u sva­ kom pogledu uzvišene namere. d a u ni š ti nj i hov kralj evski rod. shvatio j e. o č evi!m zakoni ma i p o korav ati s e vl adaru koj i zapo­ žanskoj prirodi. s a kupi Zevs i pov ede pro- . p oš to su j edino vrlinu ceni­ li. mudracu su pokraj užarenog praha56 zak l etne žrtve. bog nad bogovLma. obučeni u se ponašali nedolično. tiv ovih kraj eva . toku mnogih pokolenj a. 121 i bez naprezanj a su po d nosril i toliko breme zlata i ostalog b l ag a . Kada je božanski udeo loži z akletvu u svoj e ime i u ime svog potomstva. koj a j e po­ stoj al a u onim oblasti.­ d preci z aj edno savetuju o ratnim odlukama i ostalim stajućem. te su truna i utihnula žrtvena vatra. l liJ2 13 . prema predanj u . tu ogromnu i moćnu vojsku.54 Kad svako od njih p0>­ o kojoj saJm ranij e be1sedio. nisu se naslađivali ras­ pusnim životom. is­ b izgub io snagu. ai sa dobrima i nj ih same. oštroumno su opažal i da s e sva / spol j ašnj a do­ bra/ uveć a vaj u zaj edn:ički0m ljubavlju i marljivo­ šću. sve dok j e u nji­ e ma imal a prevagu božanska priroda. i na okupu Zevs re č e -* poslovima . čim b� se razda­ pohl ep e i s nag e . možda. k oj i nilo. u nekom gradu neko pokuša poštovani dom.im bi se spu sti la nisu bili kadri da podnose postoj e ć e okolnosti. i ma udela u n3. da odećom. nj i hova moć postala j e ogromna.je55 i p rinese fijalu kao d ar u božij i hram.a pa o u jadno stanje. bu­ či. presu du su zapisivaili na zlatnoj zavetnoj plo­ up ravlj a u saglasnosti s a z ako n im a . Z ahv alj uj u ći takvom razmišljanju i s ačuv anoj bo- * Ovde se spis prekida. Zato j e sazvao sve bogove u njihov veoma pom ognu ako. nisu pridavali veliki značaj b ogatst vu oko sebe. Dakle. i kao spomen su j e prinosili na dar zaj e dno sa dući da j e sposob an da opazi takve promene. a ubij ali su one među sobom koj i su zbog bogatstva postali s:labićt Kao trezven i lju­ di. smatrali su ih tada oso­ c sudili. pob edila j e lj udska ćud . Kada su un i štili najuzviše­ veoma lepu tamnoplavu odeću.. u međusobnim od­ nosima i u s vim izne:nadntm nesrećama p onašali su se s t rp lji vo i razumno. i. pokoravali su se zakonima i bili su dobrodušno naklonj eni srod­ nom božanskom p rinc ip u . da se kao odakle se pruža pogled na sve što. a naj važniji su : da nika­ d a kaznom o pam eti Atlantiđane i učini ih što um e ­ da ne podižu oružj e jedni protiv drugih. poseb nih57 zakona c j e val j n narod z. i već tada večera i p ob rine s:e za n egu tela. branili su se i je to istinski sl'ećan život. Ali Zevs. smešten u središtu celog kosmosa. po­ izgledali sramotno.Ima.shvate šta . bio ovakav. posedaju na zemlj u nij e među najvrednijim /osobinama/. Č. Uza sve to. No ć u. Nakon završetka suđenja. svi oni. Bilo j e i mnogo drugih. već da svi renijim. da vrhovnu vl a:st pre d aj u Atlanto vom ro du . a ljudi nesposohn� da . Razrlog je. te j e odlučio a o pravima svakog vladara. zbog čestog mešanj a sa moćnim ljud­ pi. 1 veda prema ovim zakonima . ako to ne bi bilo mi šlj en j e bar šesto-rice / kra­ lj eva/ . a zatim skim delom. a da stremlj enj e tim / dobriJma/ i njihovo uva­ žava:nj e uništava dobra.

kalion i F1ira su obnoviJ. stupio od tradicionalnog uverenja o borbi za abičko tlo.st nad Ati:kom. j edinog i jednorodnog neba« THEOI podrazumeva filozofe-vladare. kaže: »Primivši u sebe smrtna i besmrtna živa bića i ispu­ ri atičke zemQje.sniva Platon na geo­ ' Platon ovde.. ali bi1a je i ostala je nj egova zasluga to što njegovih mnogobrojnih funkcija) i predvodnika muza. na Akropolju. I s. 257-258) � Mnemosina. 452).planina na granici Ati ­ čava kao učesni ke u dramskJim taikmičenjdma. kao zaštitnik zanata i zanatlija. .stočnom kraju Atine spaja se se ErLdanom. Ol'op. slika umnog boga.ičko ropstvo. zaštitnicu grada.lepšeg i najsavrš·enij eg.ida. IDojti su dobili svoje ime prema Heraklu . 1944..r:�tij inog izlaganja .ii veli su ga desetog Eul'i.ac u severnoj Atici . no od Aklvopolj a .i obratno. iza­ njihovlh porodica i podanika. 16 Tezu o osobitoj plodnosti atičkog tla za. mogu biti i filozofi. zatim je mnogim dru- 1 94 13* 195 . Likabet .18b) uglavnom zadržava NAPOMENE na obavezama i vasp!itarnju čuva·ra.ska zemlja (Ororp ija) .polju 21 Plato111 smatra da su prirodne sposobnosti muškaraca i žena jed­ slano jezero.1 12 c7) preveden je prema. Kao bogdnj a kuća i palata ana j e bila z. Pl atonovo učenje o bogu kao apsolutnom dobru. Apeilt smatra mogućnom ovu Suzemdlovu pretpostav­ nivši se. Apeltom umest<l' epi to pan pelagos .no mesto nalazilo se u Abi:ni. Zato ženama čuvara treba dati i 2imnastičko vas­ i Atenu da se raspravljaju oko toga kome će pripasti Atika (237 c-d). naš kosmos j e postao viidljdVIO žilvo biće koj e obuhvata ku. udarcem trozupca. stigao u Ubiju i tamo je kod Tartesosa j edino Deuka1Hon (Prometej ev sin) i nj egova žena Pira. p. jer ono što sve što se vidi.brdo sever­ 7 Misli se na Atlantski okean. tako da žena može obavljati sve muške pos1ove . 1u Piknos . Rheinisches Muse­ um«. Istam . koji se zbio po volj. Atena j e stanovndcima Atiike da­ terovom članku .i u i. Na Kritu je poštovana kao zaštitnica gradova. zapravo. Bogovi su u Z ašto Illi j e ponovo pročitao Solonov spis koji se nalazi kod nj ega ('kako Kritiji veoma popustlj iva bića. (Aites und Neues zu Piatons Kritias. otvorio na Akro. sisahtetljom. nije obratio pažnju (II. Deu­ ra i Seute) . . Altes und Neues . boga muzike i umetnosti (to j e j edna od pušta na volju svojoj mašti. 92. Ovde čitam zajedno sa O. . Prež. najve­ dolazi dalj e ukazuje na Platonovu ddealnu državu. skrivend. .ja Atena uzela seme za atičke stainoV1lllike. O pesništvu kao podražavanju Platon govori iscrpno u X knj:izi Države. a njih identifikuje sa autohtonim ( 92 c). ali to. u Za prevođenj e odeljka 1 10 a6-b5 korišćena su Herterova uput­ stva iz članka »Altes und Neues zu Platons Kritias. 259-262). Atenu. bio je i jedno od glavnih Hefestovih svetilišta.vaka mikenska tvrđava imala j e svoju bran j e za arhonta i orpU111 omo6en da izmiri protivničke partij'e u Atini. njdma. 18 c. već navedenom Her­ sejdon nadmetalli za vfa.rečica u Atimd. dok se na početku Timaja (17d .1 1 0 cl korišćena su uputstva iz Herteriovog članka »Altes und Neues . roditeljka devet muza. na kraju di­ 14 Ko su boŽ'anski ljudi? Suzemil sma•tra da su to najstarij. muš­ bila pod njenom zaštitom. • Danas Gibra. drugi u Africi (to su stene Gibralta­ ročitom kovčegu. Grad Atina političk:h prava i dužnosti građana. 10). (p. 15 Asop. Godine 594. (Herter. 247 . Priču j e slušao kao dečak. i to ne slučajno. poštovan. .ve govori Platon detaljno u Državi (III knjiga). jedan u Evropi. Prema predanju.emlji. Herakle j e. p. 109 d). Njena veo imovinski cenzus koji j e bio osnovni kriterijl\lffi pri određivanju najstarije kult.maj se obraćao »>čulno opa.ljudti potekli iz same zemlje. . U Timaju.brdo na zaipadu od AkropoJj a . e Ovde Platon odstupa od tradicij e pl'ema �oj oj su se Atena !i Po­ 20 Odeljak ( 1 1 2 b5 . pre svega. reka koja teče kroz j užnu Beotiju i severoistočnu Atiku.. Bogovii Hti Kekrop dali s u prednost Ateni i od tada je Atika nake. loškom doka1zu koji se i danas može prihvatiti. stanovništvom (Crit.<'lštit­ zahvaćenoj borbama demosa i eupat:r. 3 Platon poredi govornike sa pesnicima koje arhont-eponim ozna­ net . Posle oštre kritike pesničkog prikazivanja bogova u Državi iza koje stoj i S okrat takođe podse6a na učešće žena u ratu. Herter pod ANDREOI ćeg i najboljeg.oblast u severoistočnom delu Atike. 17 Feleus je krševiita atička oblast.Ž'ajll10Il1 bogu« o kome.Uair. prema njegovom mišljenju. 1 Ti. juma stare ere. 254-5) 2 Ovim rečima je 1naglašen pesničld karakter K. 13 O podeli građana uzorine drža.gorski la:n.epi to peran peliagos. ke i Beotij e .i život na z.korintskia prevlaka. ali i ženskih poslovoa . 244-247. Pl atom je u Kritiji od­ 22 Kl'itij a se poziva na svoje sećanje.i Zevsovoj . 23 Solon (640-564). 1 2 Za prevođenje odeljka 1 1 0 b5 . V.�edenj a i t anj'a·. Ilis . postao je čulno opažajni bog. Tako je u VI reformlisao at[nrsko društvo tako što j e ukinuo dužn. na koju Herodot hniteljki pesnika i filozofa. U dij alogu Meneksen Platon pušta Posejdona karac sve ženske. 'tu j e Hefest. naj. zaštitnica i nada­ je prvi shvatio uzrok pojave ogolj enja krševite zemlje. jeste personifikacija sećanj a. saznajemo u 1 1 3 b ) ? To je nedoslednost koju Platan verovatno nije sti- ' Lik i karakter bog·inj e Atene formirali su se u taku II milerni­ gao da ukloru . Salon j e k nica ratnika. j er u ratu protiv Atlantide čuvari imaju odlučujuću ulogu. atinski pesnik i zakonodavac. prilikom !izvršenja 18 Sveorpšti potop. Kiteron . vladara. Sigurno je da Platon Pajon je nadimak Aip olorua. koj a teče sa severD!ih padina Himeta u bLizirni Likej a.250. Par­ . a Posejdon j e. 1 0 U Timaju (23 e) sveštenik obaveštava Salona da je od Geje i He­ festa boglin. bog vatre. rovala maslinu. i da donese zakone. Z ato su oni AU­ TOHTOONOI .izivanja Pajona i muza « . u na­ podigao dva stuba.i gospoda­ jaloga Timaj. kaže »posle pr. pitanje i naučiti ih veštini ratovanja (Država.stej·evog zadatka. Kada se posle poplava i zemljotresa sve smirilo. za­ veku stare ere poštovana kao božanstvo marlih ljudi i zanatlija.

Bogovi su u Z ašto Illi j e ponovo pročitao Solonov spis koji se nalazi kod nj ega ('kako Kritiji veoma popustlj iva bića. kalion i F1ira su obnoviJ.ve govori Platon detaljno u Državi (III knjiga). ali bi1a je i ostala je nj egova zasluga to što njegovih mnogobrojnih funkcija) i predvodnika muza. Grad Atina političk:h prava i dužnosti građana.1 1 0 cl korišćena su uputstva iz Herteriovog članka »Altes und Neues . Ol'op. Z ato su oni AU­ TOHTOONOI . Pl atom je u Kritiji od­ 22 Kl'itij a se poziva na svoje sećanje.Uair. sisahtetljom.emlji.Ž'ajll10Il1 bogu« o kome.i u i. Herter pod ANDREOI ćeg i najboljeg.i obratno. Apeilt smatra mogućnom ovu Suzemdlovu pretpostav­ nivši se. 259-262). boga muzike i umetnosti (to j e j edna od pušta na volju svojoj mašti.gorski la:n. a njih identifikuje sa autohtonim ( 92 c). drugi u Africi (to su stene Gibralta­ ročitom kovčegu.ida.stej·evog zadatka. ke i Beotij e . skrivend. Rheinisches Muse­ um«. Ilis . juma stare ere. već navedenom Her­ sejdon nadmetalli za vfa. 'tu j e Hefest.�edenj a i t anj'a·. zapravo. udarcem trozupca. naj. U Timaju.ii veli su ga desetog Eul'i. rovala maslinu.rečica u Atimd. prilikom !izvršenja 18 Sveorpšti potop.epi to peran peliagos. naš kosmos j e postao viidljdVIO žilvo biće koj e obuhvata ku. p. Istam .stočnom kraju Atine spaja se se ErLdanom.250.1 12 c7) preveden je prema. 15 Asop. .ac u severnoj Atici . iza­ njihovlh porodica i podanika.. . I s. nije obratio pažnju (II. poštovan.i Zevsovoj . ali i ženskih poslovoa . 1 0 U Timaju (23 e) sveštenik obaveštava Salona da je od Geje i He­ festa boglin.ja Atena uzela seme za atičke stainoV1lllike.izivanja Pajona i muza « . Altes und Neues . j er u ratu protiv Atlantide čuvari imaju odlučujuću ulogu. Herakle j e.lepšeg i najsavrš·enij eg. Zato ženama čuvara treba dati i 2imnastičko vas­ i Atenu da se raspravljaju oko toga kome će pripasti Atika (237 c-d). 23 Solon (640-564). slika umnog boga. u Za prevođenj e odeljka 1 10 a6-b5 korišćena su Herterova uput­ stva iz članka »Altes und Neues zu Platons Kritias.planina na granici Ati ­ čava kao učesni ke u dramskJim taikmičenjdma. roditeljka devet muza. najve­ dolazi dalj e ukazuje na Platonovu ddealnu državu.vaka mikenska tvrđava imala j e svoju bran j e za arhonta i orpU111 omo6en da izmiri protivničke partij'e u Atini. Atenu. Par­ . jedan u Evropi. 1 Ti.<'lštit­ zahvaćenoj borbama demosa i eupat:r. postao je čulno opažajni bog. Likabet . koj a teče sa severD!ih padina Himeta u bLizirni Likej a. Ovde čitam zajedno sa O. 247 . pre svega. 1 2 Za prevođenje odeljka 1 1 0 b5 . Godine 594. 18 c. . reka koja teče kroz j užnu Beotiju i severoistočnu Atiku. Apeltom umest<l' epi to pan pelagos .no mesto nalazilo se u Abi:ni.i život na z. 17 Feleus je krševiita atička oblast. 109 d). Bogovii Hti Kekrop dali s u prednost Ateni i od tada je Atika nake. 452). mogu biti i filozofi. . Posle oštre kritike pesničkog prikazivanja bogova u Državi iza koje stoj i S okrat takođe podse6a na učešće žena u ratu. (p. p. (Herter. prema njegovom mišljenju. • Danas Gibra.sniva Platon na geo­ ' Platon ovde. (Aites und Neues zu Piatons Kritias.i gospoda­ jaloga Timaj. atinski pesnik i zakonodavac. saznajemo u 1 1 3 b ) ? To je nedoslednost koju Platan verovatno nije sti- ' Lik i karakter bog·inj e Atene formirali su se u taku II milerni­ gao da ukloru . bog vatre. pitanje i naučiti ih veštini ratovanja (Država. 92. Prež. kaže: »Primivši u sebe smrtna i besmrtna živa bića i ispu­ ri atičke zemQje. Prema predanju. u na­ podigao dva stuba.ska zemlja (Ororp ija) .maj se obraćao »>čulno opa. . 1944. Atena j e stanovndcima Atiike da­ terovom članku .polju 21 Plato111 smatra da su prirodne sposobnosti muškaraca i žena jed­ slano jezero. Tako je u VI reformlisao at[nrsko društvo tako što j e ukinuo dužn. a Posejdon j e. kaže »posle pr. Kiteron . na kraju di­ 14 Ko su boŽ'anski ljudi? Suzemil sma•tra da su to najstarij..ljudti potekli iz same zemlje. i to ne slučajno. Salon j e k nica ratnika. na koju Herodot hniteljki pesnika i filozofa. jeste personifikacija sećanj a. kao zaštitnik zanata i zanatlija. za­ veku stare ere poštovana kao božanstvo marlih ljudi i zanatlija. j edinog i jednorodnog neba« THEOI podrazumeva filozofe-vladare. Pl atonovo učenje o bogu kao apsolutnom dobru. 254-5) 2 Ovim rečima je 1naglašen pesničld karakter K. stigao u Ubiju i tamo je kod Tartesosa j edino Deuka1Hon (Prometej ev sin) i nj egova žena Pira.. Kao bogdnj a kuća i palata ana j e bila z. muš­ bila pod njenom zaštitom. zatim je mnogim dru- 1 94 13* 195 . V. 13 O podeli građana uzorine drža. Njena veo imovinski cenzus koji j e bio osnovni kriterijl\lffi pri određivanju najstarije kult. IDojti su dobili svoje ime prema Heraklu . dok se na početku Timaja (17d . tako da žena može obavljati sve muške pos1ove . O pesništvu kao podražavanju Platon govori iscrpno u X knj:izi Države.r:�tij inog izlaganja . Sigurno je da Platon Pajon je nadimak Aip olorua. njdma. ali to.korintskia prevlaka. no od Aklvopolj a . Priču j e slušao kao dečak.oblast u severoistočnom delu Atike. Na Kritu je poštovana kao zaštitnica gradova.18b) uglavnom zadržava NAPOMENE na obavezama i vasp!itarnju čuva·ra. zaštitnicu grada. vladara. na Akropolju. jer ono što sve što se vidi. . 16 Tezu o osobitoj plodnosti atičkog tla za. i da donese zakone.brdo na zaipadu od AkropoJj a . Deu­ ra i Seute) . 257-258) � Mnemosina. e Ovde Platon odstupa od tradicij e pl'ema �oj oj su se Atena !i Po­ 20 Odeljak ( 1 1 2 b5 . 244-247.ičko ropstvo.st nad Ati:kom. zaštitnica i nada­ je prvi shvatio uzrok pojave ogolj enja krševite zemlje. bio je i jedno od glavnih Hefestovih svetilišta. 1u Piknos . loškom doka1zu koji se i danas može prihvatiti. koji se zbio po volj. 3 Platon poredi govornike sa pesnicima koje arhont-eponim ozna­ net . U dij alogu Meneksen Platon pušta Posejdona karac sve ženske. 10). Kada se posle poplava i zemljotresa sve smirilo.brdo sever­ 7 Misli se na Atlantski okean. otvorio na Akro. stanovništvom (Crit. stupio od tradicionalnog uverenja o borbi za abičko tlo.

a iz konteksta sobna udaljenost popireČ!ll ih kana. Kule j e moguće podići na lev:oj i desnoj �s Ravnica j e. Kronov i Rejin sin. da je on velik i proždrlj iv. međutim.Ja iznosila 100 stadii j a.vrečno ako su nj e građana da će se deset godi. IV knj„ 141-5).j s:kii kalll afil. p1eks bio uvučen u ravnicu i poremećen kanaUma za n avodnj avanje. p . uzme u obzir to da je Atlantida Posejdonov posed i vođeni pojas .na slu�iti njegovim zakonima. kroz sredinu grada. daleko i· za Herodotove Ekbatane i imao je prečnik 27 stadija. sprovodio vodu sa obe stra111. (Friedli:inder) u PosejdO!Il. Platons Na koji način je glaWli kanal (tafros) dodiivivao grad? Tejlor je Natu'l1lmnde. a odatle do centra ima oko vlačnost a. Tačnij e računajući malo vtiše. svojiim j užnim del•om. e. Na tom tri mosta ( 1 1 5 e) označena pluralom. bio j e glavni bog u m:ikenskoj 33 1 plater = 100 stopa 31 meta>r. to potvrđuje čitaocu da je o slo­ padno-istočnd. 1 06--1 13. p. «. Dakle. bio j e da bi Hustrovao plodnost ovog svet'og ostrva. k.rav- bici iZJmeđu Semi1rnmL!llde i indijSlk:og krulja Stabrobata.a­ ža obiilnu hranu. Sama reč potiče iz nekih nama nepoznatih 39 U prevođenju ovog loše očuva111og mesta sledim Apelta koji 7rpoc lmjiževn:ih izvora. sve 196 197 . 252-2-5 9.vao da :iskodsti za svoj e pravim putem do velii:Jmg kanafa koji j e veza s morem. Međutim. čudno je da n ai'laz. daokile.raj mora. (Friedlii. okrenutoj moru. p . Ukupno va? Vesti o slonoviima mogle su doći iz Libije. SolOiil je napustio Atilllu i krenuo n a put. ali 01I1 sam ih !llJiJkada nije video.nder) rem. Nairavno da nij e protri. ni eupatridi nli demos nii.ton od celolkupnog životinj skog sveta. Nj egove LUJilkcij e su mno­ nesmotreno upotrebljava j edninu. (OVl\l neuj ed:lllačenost izdavači Ilijada.joj 3o Odeljak 1 1 5a5-1 15b4 preveden je uz pomać Herterovih ob­ bački. ali i na ulazu i izlazu. tako da celiina ima socij alna borba rasplamsala novom snagom. ali singular ne dozvoljava da se putovanju posetrlo j e Egipat. (Herter) 27 U prevodu ovog.lo građev:Lna je nešto po sebi istoČ!llj ačko i prelazi u esha­ 50 stadija.i poj asevi su premošćeni ali nije rečeno koliki j e b:roj mo­ gim merama podsta.ne uk1anj a postoj eće teškoće.l l 7 e 3 prevedena je prema Herte­ krajevima Libije (IV knj„ 191). Odakle Platolll zna ono o čemu nas obavešrt a­ nala bilo 19. 211 Platonovo svedočanstvo o slonovima jeste jedno od najstarijih koj-e je do nas došlo.da je taifros smisao celine. poprečn1i kainalJ (ih&7rAouce: 7rA()(y!ove: ) . = kulturi.ko se sudi po oduševlj enj u sa kojim on sl�ka površinu zemlje.. sa Fridleniderom. zaštitnik ribarstva i moreplovstva.kao ekonomski ra1zvita:k Atike i Atine.ničko delo. Platolll zaj edno sa svojom braćom. 32. mesta sledim O. 1 04-106.i Hadom. bila jednom svoj•om stranom suče. Može se.ao gospodar mora. znači da j e tačna udaljenost iznosila 61 stadij . . a to svoje ma!llje upotre­ 1 00 klerova. Herodot spominje postojanje slonova u zapadnim 4 1 Rečenica i z odeljka 1 1 7 d8. Uz to nisu ispravili.i pretpostaviti da je tafros dodir-iv. vodJ besedu egi.ao kružni grad na severu. dakle.k. . Najpre je bio bog kopnenih voda i izvora.ipats. u posled:!llji spoljni Ako se.iji. u superlativu. Ovi pravolirui. Pravoli nijske kanale sekli su :z.atastrođ'alnod Kirovoj borbi protiv Derbike. 38 Odeljak 1 1 6 e4-8 je preveden uz pomoć Herterovih objašnjenja zs OreihaJk (verovatno neka vrsta legure) daje slici izgubljenog iz č1anka »Altes und Neues . (Herter) slučaju moralo bi se j oš pretpostaviti da j e kroz severnli deo grada.unce i vlažnost osnovni uslov svake plodnosti. prema nj egovom mišljenju. Oni polaee iz onog dela kanala kojii j e bio okrenut ka se­ o k. a ne novima bio podvobno obavešten (već Homer spomLnje slonovu kost . kav nesklad. ostrva arhad ono obeležj e. j ambskim ali Blaton nije misliio na talr:vo rešenje. čvrsto vezan za vlaž­ 34 1 stadij = oko 600 stopa 192 metra. taidia je nj.ihov ukupan broj u ravnici iznosio 60 000. pro. Ni druga pretpostavika . . itd. VLdi belešku br. uz obeća­ ceo red je shva6en kao j edan most. 3 1 Apelt tvrdi da bi sveto (ostrvo HIJERA NESOS) trebalo za­ 'Dime se doikazuje nemogućnost da je tafros. na ulazu i izlazu mostova. jer to. Platon j e. je. stavlja iza 1:x()('t"sce:u.imo na ova­ i trohej skli m stihovima. Fila. liznos'. bilo ih je 29. svo­ se mogla uk�oniiti time što bi se p ravac mostova p omerio iz ose kanala.čke stavove. spominje samo s�ona. 40 Zlid je opdsivao krug pr·ečnika 127 stadija . Može se pomis liti da pootojii više mostova. široki 100 stopa. A11istotelovo poznavanje veru i ulivaju se ponovo u njega na južnaj strani. ukiin e svoj e mkone.&xe:ce:uue:T()(9· ) pružaju se u p.eg vodenog pojasa. plovna. osnivač gradova i rodonačel­ 33 Ekasta:hose (na sve strane) može značJti levo ·i desno. je eti.kih sveštenika koj u j e niamera. u j edinoj anegdotslmj priči o 4 2 Pravolinijski kanali ( �Lwp. pošto su s.iz članka »Altes und Neues . tamo gide se ovaj kanal uliva u m01I1e. gobrojne : u.o i obj ašnjavao u svojim ele�jama.s u bi•li zadovoljni 1Solonoviim merama. a isto tako i iz Persije. onda je tih ka­ je j asnio da je on biljojed. ako se osmortrii priroda. Kasrui. zahteva laziio neposredno pok. Sam breg (Država. Da ne bi blio prisiilj en da zrakast oblik. Zevsom . . vladao je svetom 3> Zid je podignut oko tri mosta koj i imaju isti pravac.5 stadijia. . Ali za Platona je to ša1renii1o moralo imati neku pri­ 50 stadija od pos1ednj. i u izveštaju cu sever-jug. Apelta.­ 7rA()(yae: ) kako stoj i u grčkom tekstu. a između ratova. 10. koj i će postati središte o strva. Ali tada bi ceo gradSlk:i kom­ j ašnjenja . 61 6 e) . K_a pije je moguće postaviti samo na ulazu i izlazu mosta. meniti sa DIERA (vlažno). 251.) smatrao da tafros dodiruje kružni zid grada u nj egovoj najjužrui. loše oouvaruog.. 16 Nliskii breg. Ova nezgoda bi pes. jer je kružni zid bio udaljen tološku fantaziju. Salon je zJ!l'ačaj i suštinu svojdh refomni. iako g a u Heladi niko nije mogao videti. prema naš·oj rekonstrukc. kojem Atlantida pru­ njih se nalazilo 30 kopnenih poj·aseva. ilako to treba uč-tniti).krotitelj je i gospodar konja.je. nt Voden. Pod pretpostavkcxm da je i među­ saznajemo. Poslednji most. neizvesno je. Pa lipa. a između nji h se nailazilo 2-0 kopnen:ih pojasevia. (Friedlander) samo oreiha•lkom prevazila:ci AhUejev štit. sij a govor1i o korišćenju slonova u ratu. međusobno su bili udaljeni a materij al o slcmovLma mogao je sakupiti pre ili posle Aleksa:ndrovih 1 00 stadij a. Ali kaže se ( 1 16a) »most« nasuprot »poj asevima «. « . Brema Flridlenderovom proračunu. te se stova. 1 stopa = 31 cm. Atlantida se u svakom slučaju može nazvat. = nost i plodnost zemlje. bi:1o 20 X 30 = 600 pa>rcela zemlj e. sl1onov·a nalazimo n a razllič itim mestima nj egove »!storije živort[nja«.l jena s mo­ strani mostova. (Herter. ali u tom sV'etom. Da li j e stvarno sa tog puta doneo llleku bvoj redova umnoži. udaljen j e od mora 37 šarerui. aLi takođe nik mnogih plemena i naroda. A!ko je svaka parcela imala Ve11ovatI1J0 je P1aton čitao nešto od Ktesiij e. Kte­ rovom članku »Altes und Neues . «. .

ali i na ulazu i izlazu. a iz konteksta sobna udaljenost popireČ!ll ih kana. prema naš·oj rekonstrukc. a između nji h se nailazilo 2-0 kopnen:ih pojasevia. u superlativu. = kulturi.i Hadom. prema nj egovom mišljenju.ton od celolkupnog životinj skog sveta. Atlantida se u svakom slučaju može nazvat. meniti sa DIERA (vlažno).i poj asevi su premošćeni ali nije rečeno koliki j e b:roj mo­ gim merama podsta. = nost i plodnost zemlje. spominje samo s�ona. bila jednom svoj•om stranom suče. udaljen j e od mora 37 šarerui. nt Voden. čudno je da n ai'laz. gobrojne : u. p. Tačnij e računajući malo vtiše. čvrsto vezan za vlaž­ 34 1 stadij = oko 600 stopa 192 metra. p . Sam breg (Država. Da ne bi blio prisiilj en da zrakast oblik. (Friedlander) samo oreiha•lkom prevazila:ci AhUejev štit.rav- bici iZJmeđu Semi1rnmL!llde i indijSlk:og krulja Stabrobata. e. plovna. bilo ih je 29.imo na ova­ i trohej skli m stihovima. liznos'. svojiim j užnim del•om. 251.ao gospodar mora. onda je tih ka­ je j asnio da je on biljojed. Ovi pravolirui.je. 38 Odeljak 1 1 6 e4-8 je preveden uz pomoć Herterovih objašnjenja zs OreihaJk (verovatno neka vrsta legure) daje slici izgubljenog iz č1anka »Altes und Neues . a ne novima bio podvobno obavešten (već Homer spomLnje slonovu kost . kav nesklad. kojem Atlantida pru­ njih se nalazilo 30 kopnenih poj·aseva.unce i vlažnost osnovni uslov svake plodnosti. itd. široki 100 stopa. Kronov i Rejin sin. Salon je zJ!l'ačaj i suštinu svojdh refomni. ukiin e svoj e mkone. Ova nezgoda bi pes. K_a pije je moguće postaviti samo na ulazu i izlazu mosta. VLdi belešku br. ni eupatridi nli demos nii. 1 stopa = 31 cm. vodJ besedu egi. Ni druga pretpostavika .l l 7 e 3 prevedena je prema Herte­ krajevima Libije (IV knj„ 191). u posled:!llji spoljni Ako se. .eg vodenog pojasa. da je on velik i proždrlj iv. 1 06--1 13. 32. SolOiil je napustio Atilllu i krenuo n a put. kroz sredinu grada. p . a između ratova. jer je kružni zid bio udaljen tološku fantaziju. A!ko je svaka parcela imala Ve11ovatI1J0 je P1aton čitao nešto od Ktesiij e. ali u tom sV'etom. tako da celiina ima socij alna borba rasplamsala novom snagom.) smatrao da tafros dodiruje kružni zid grada u nj egovoj najjužrui. daokile. Brema Flridlenderovom proračunu. A11istotelovo poznavanje veru i ulivaju se ponovo u njega na južnaj strani.o i obj ašnjavao u svojim ele�jama. 10. to potvrđuje čitaocu da je o slo­ padno-istočnd. IV knj„ 141-5). « . Sama reč potiče iz nekih nama nepoznatih 39 U prevođenju ovog loše očuva111og mesta sledim Apelta koji 7rpoc lmjiževn:ih izvora. 211 Platonovo svedočanstvo o slonovima jeste jedno od najstarijih koj-e je do nas došlo.­ 7rA()(yae: ) kako stoj i u grčkom tekstu. (Herter.ihov ukupan broj u ravnici iznosio 60 000. Odakle Platolll zna ono o čemu nas obavešrt a­ nala bilo 19. a to svoje ma!llje upotre­ 1 00 klerova.l jena s mo­ strani mostova. Herodot spominje postojanje slonova u zapadnim 4 1 Rečenica i z odeljka 1 1 7 d8. te se stova. poprečn1i kainalJ (ih&7rAouce: 7rA()(y!ove: ) . 1 04-106.ao kružni grad na severu. Pravoli nijske kanale sekli su :z.j s:kii kalll afil. Može se. zahteva laziio neposredno pok. Može se pomis liti da pootojii više mostova. (Friedlii. pošto su s. ali singular ne dozvoljava da se putovanju posetrlo j e Egipat.ne uk1anj a postoj eće teškoće. Platon j e. tamo gide se ovaj kanal uliva u m01I1e. Ukupno va? Vesti o slonoviima mogle su doći iz Libije. svo­ se mogla uk�oniiti time što bi se p ravac mostova p omerio iz ose kanala. na ulazu i izlazu mostova. Ali tada bi ceo gradSlk:i kom­ j ašnjenja .s u bi•li zadovoljni 1Solonoviim merama. i u izveštaju cu sever-jug. bio j e da bi Hustrovao plodnost ovog svet'og ostrva. koj i će postati središte o strva. ako se osmortrii priroda.ipats.krotitelj je i gospodar konja. pro.&xe:ce:uue:T()(9· ) pružaju se u p. jer to.nder) rem. Apelta. 16 Nliskii breg. p1eks bio uvučen u ravnicu i poremećen kanaUma za n avodnj avanje.na slu�iti njegovim zakonima. sprovodio vodu sa obe stra111. bio j e glavni bog u m:ikenskoj 33 1 plater = 100 stopa 31 meta>r. neizvesno je. Platons Na koji način je glaWli kanal (tafros) dodiivivao grad? Tejlor je Natu'l1lmnde. uz obeća­ ceo red je shva6en kao j edan most. a isto tako i iz Persije. «. Kule j e moguće podići na lev:oj i desnoj �s Ravnica j e.ko se sudi po oduševlj enj u sa kojim on sl�ka površinu zemlje. Platolll zaj edno sa svojom braćom. 40 Zlid je opdsivao krug pr·ečnika 127 stadija .vao da :iskodsti za svoj e pravim putem do velii:Jmg kanafa koji j e veza s morem. u j edinoj anegdotslmj priči o 4 2 Pravolinijski kanali ( �Lwp.čke stavove. Pod pretpostavkcxm da je i među­ saznajemo. je eti.vrečno ako su nj e građana da će se deset godi.a­ ža obiilnu hranu. a odatle do centra ima oko vlačnost a. Nj egove LUJilkcij e su mno­ nesmotreno upotrebljava j edninu. Da li j e stvarno sa tog puta doneo llleku bvoj redova umnoži.kao ekonomski ra1zvita:k Atike i Atine. . (OVl\l neuj ed:lllačenost izdavači Ilijada. Kasrui. mesta sledim O.raj mora.iz članka »Altes und Neues . . . Zevsom . stavlja iza 1:x()('t"sce:u.lo građev:Lna je nešto po sebi istoČ!llj ačko i prelazi u esha­ 50 stadija. Ali za Platona je to ša1renii1o moralo imati neku pri­ 50 stadija od pos1ednj. uzme u obzir to da je Atlantida Posejdonov posed i vođeni pojas .i pretpostaviti da je tafros dodir-iv. bi:1o 20 X 30 = 600 pa>rcela zemlj e. ali 01I1 sam ih !llJiJkada nije video. (Herter) 27 U prevodu ovog. ilako to treba uč-tniti). Uz to nisu ispravili.Ja iznosila 100 stadii j a. Poslednji most.k.da je taifros smisao celine. (Herter) slučaju moralo bi se j oš pretpostaviti da j e kroz severnli deo grada. dakle. Kte­ rovom članku »Altes und Neues . znači da j e tačna udaljenost iznosila 61 stadij .atastrođ'alnod Kirovoj borbi protiv Derbike.5 stadijia. Ali kaže se ( 1 16a) »most« nasuprot »poj asevima «. . 252-2-5 9. je.ničko delo. Dakle. 61 6 e) . Na tom tri mosta ( 1 1 5 e) označena pluralom. loše oouvaruog. Nairavno da nij e protri.joj 3o Odeljak 1 1 5a5-1 15b4 preveden je uz pomać Herterovih ob­ bački. aLi takođe nik mnogih plemena i naroda. okrenutoj moru. međutim. sa Fridleniderom. ostrva arhad ono obeležj e. Najpre je bio bog kopnenih voda i izvora. taidia je nj. međusobno su bili udaljeni a materij al o slcmovLma mogao je sakupiti pre ili posle Aleksa:ndrovih 1 00 stadij a. daleko i· za Herodotove Ekbatane i imao je prečnik 27 stadija. sl1onov·a nalazimo n a razllič itim mestima nj egove »!storije živort[nja«. sij a govor1i o korišćenju slonova u ratu. sve 196 197 . «. Međutim. Pa lipa.iji.. zaštitnik ribarstva i moreplovstva.kih sveštenika koj u j e niamera.. Fila. Oni polaee iz onog dela kanala kojii j e bio okrenut ka se­ o k. (Friedli:inder) u PosejdO!Il. iako g a u Heladi niko nije mogao videti. k. . j ambskim ali Blaton nije misliio na talr:vo rešenje. vladao je svetom 3> Zid je podignut oko tri mosta koj i imaju isti pravac. 3 1 Apelt tvrdi da bi sveto (ostrvo HIJERA NESOS) trebalo za­ 'Dime se doikazuje nemogućnost da je tafros. osnivač gradova i rodonačel­ 33 Ekasta:hose (na sve strane) može značJti levo ·i desno.

i odvJiače g a u hram.toljagama ii užadima. Krit. ali ne u sred1štu ostrva. U Hijadi (XX.klane životinje dođe u rail elu. (Herter) sbke. Platon.no je bilo da se njena glava razmrska čaj a samo za sakralnu oblast. Pos1e ispij anj a kraljevi prinose fijaile na dar i 'Jne postaj1u t1abu. Sdgurna paraleLa za scenu liova bika nailazi se kod Pausanije. napravljena je od oreiha. tačno njena mesto. U nj emu se kaže da su se čuvari . jer je dobro poznato lmli'ko zna­ letvce. to oruzJe atlantidskih kraljeva ima.r aljevi Atlantide. Daleke sličnosti ne mogu pomoći.ost. već x<Xtiiµe:p"f)v Totw yčov . VIII Po saidržini po ds eća na zakletvu atičkih arhonata : lltx<Xlcvc&pzyx <Xtx<X t& knjiga. Zatim nastaje čiš6enje započnu suđenje. izli j e prekJo natpisa.ti žrt v a koj a j e bogu p o vol ji . već s luži sa. poL 55. Tauirokapsij a je bilo u Pl a t. 's Zašto ne svim zakOl!lima? Zato što osim apsolutne v1asti. 52 Posle žrtvovanja (l. sva kog kralja ubacuj e se po j edna grudva krvi (krv se zgrnšava nmfazi se u rečenici u kojoj PJ. hipotetički moglo izvesti.a je u tome da krv za.mo Jednom cilju . ovaj izraz ne precizira kl et va . svaki kralj se krvil ju . 5) . Bilo je to svo­ žanskom pomoći na početku svog razvoja. XVII. ona u Stra­ k on taikt sa reči.adara. svoju paralelu u predstavama koje su Platon i njego·v i s'a­ da je. a1'i stela na n eki način zauzima nj egovo mest'o. one su za. a preostail[ deo piju posle izgovor. Svaki Grk je poznavao tolj agu ispijanje.o&ct<Xp&Tl:x<XtAe:ooo"IJC�<Xc staj e spaljivanje sviih udova. 811.onovo vreme.i one znatno ods tup aj u od sta. nal. mada se to na je još j edan momenat : . do 56. bio iskopan ka­ u rukama Herakla i Teseja.ir b ožans tvu . Kralj evi love naj primitivni­ ali posle nje nastaje i spijanje preostale tečnosti iz fijale. možda j e oni vuku za rogove kao što to čini Herakle shvatimo kao nepisani xo txom<X. sa teškim kletvama za n eposluš n e. nij e obeležje grčkih sakralnih radnji. Ključ za nj egovo r'azumevanje viino. Izgleda da ovaj problem Pla­ kolj e tek na stehl. . i da li se p. Za- x 0t t o tx<Xtoood<Xc rte:pt TCilvµe:yldCilv. Čime su j e klali.om izveštaj u. zat:o da bi natpis ost ao čitak. ali t akvo koj e.možda tako· postupaj u i k. poštuje osim pisanih zakona i nepisanu tradiciju. 19.da se prema P1ooejdJonovim zaipovestima.:Il1a.­ na virhu . izvan tafrosa ostao jedan obalski pojas vremenici dobiili o lovu ob a heroj a. Pausanija tu govori o zimskom prazniku Dionisija odr­ (oocvoµovc (Ari st ot „ AT. o kojima će kasnije biti reči.1ka . Zaj edničko jim s redstvima . žanom u Kinaiti . pomešane ili n ep o ­ Atlantla•. a1i j e ima1o potrebu za bo­ da b ogu n amenj en!og bika dignu uvis i iznesu ga na oltar.detna žrtva je obično bila hol o kautom a . p.. Ovde j e već sas vim p ouzda. OsiJm z akon a. međusobno povezani.unv ) .nepisa:nog zakona bio od zna­ tinja mogla da stane go11e.pxµx<Xt . u svom konzervat. Kra lj evi i z l i vaju j edan slučaju jedan od bikova iz Posejdonov10g gaja. davali j ednd dru�ima j emstvo (tizgoV'ara.n stav prema deLotvorinost i zakle tv e (Nomoi.evi.gu o stanovništvu. s druge.ih je Evans ž e­ svaki vlaicl!a1r . Pijenj e krvi . kao. re�ul i s aina možda. i . pDedate su kao zakon koj1i mi ovde želimo da žrtvu ka oltaru. biiLo životiinj ske biLo lj udske. kao uobičaj end nosilac natpisa. ali j e jasno da j e reč o središnj em pol ožaju. im a ju u nj egovom kultu. nom krv i i (verovatno vina. To što Posej don ima deo tečnosti i zakl:inj 1 l se. 2 .t<Jn ne 5 1 Za Pl atott1•a je sad a nastao pravi momenat da prec1z1ra sadržaj kaže ( e:vµe:ccp ). povezuj e kr'aljeve međusobno. veoma čvrstu vezu. na­ bra!nlioci egipatskih zakona. koji Pfaton izričito ne spominje.1i su zakletvu) stele. pre svega. To je zajednička vlast &. s jedne s:t·ra:n e.frintu l.:. a mogla se pokopati iLi uklo . jer Pla.e sličnost delimična. neposrednii PosejdonoV1i potomci.životinj a mora biti živa uhvaćena. Drugi deo mei\avine moglo je biti samo 41 S cen i suda prethodi sakralni aikt . sastali u lav. " Zapovesti Jmaju dvojaku tradicij u : s j edne strane. Vatru treba zamis:liti pM dnu stele. Č it a va scena nema neko dublj e 2lnačenje koj e bi se. kloj ima ie bog iupotpunio s. '6 Za 1ovaj sakralni akt nužno j e uhvatiti žrtvu koj a j e u ovom 53 Lib a dj a se obavlj a zlatnim fi j a l1am a .e on mogao naći adekvatnu pa­ klan j a žrtve iznad natpis. " Lov bez oružj a je kultni arhafaam. zato što se u samom središtu nalazilo svetilište Kleite natpisa. te ne treba misliti samo na 54 Z akletva ima više karakter obećanja i tiče se samo budućnosti. bonov. Ovde je b it n o da se krv paju iLi gra!Ildče. a . 55 Z ak letv a je ž rtvovan jem već sta vljen a pod nadzoir Posejdona. potiču Iz Herterovog članka •Das Kčinlgsritual der na tpisa .ma zakletve. Ona se nala2n u Posej donovom gaju. s druge.o na I1aspolaganju tra­ 1. Dakle.do severne iviice po1slednjeg spoljnog vodenog p1oj as2 .t diciju iz minoj skog vrem(. koj a j e prešla preko natp�sa. Da j. Poznato je da p.p i­ predstavlja da.voju uhva. povezao i sa sadrlinom • Beleške od 43. tu se nalazi i za­ i Posejdona. kao sportski agon o prazniku. j er Platon. B1aton ne kaže.er. Dok udovi gore kraljevi pune krater meŠ'av1- !inventivnu moć.iviz­ i Tezej . daje posebno obeležje Atl'antidi.mkritskih pri redbi iz koj .e Platon 1ima. zato što ritual garantuje natpis u:rez8!li kralj . Stela.rude koja zo.sani i nepisani zakoni pokla. ali j. čajnu ul!ogu OIIlii. jer se ona osnovi doslovnog tekista (118 a) ne očekuj e. Vlada1ri su morali da podignu bika to­ nima već i u Državniku. 403) se kaže da mladići teg le sane na steli. Zakletvu kraljeva on okružuje ritualom.. a to se može na­ mu. muškarci za vreme praznika hvataju iz stada j ednog bika na kojeg ih j e bog uput1o. Za. pDe nego što u dio d i1ru sia V'azduhcim).). Neizvesno' je gde j.i drugim praznic ima efebi su morali eri kada je čovečanstvo v� b]lo nezavisno. postoh i nešto drugo čdme su kra�j evi leo d a ih izvede. Ovakvo irešenj e namece zakJjuča:k pre svega. liko da on može biti z akia n na steh. Smisao čatljivim potezima . koju ali.. mešane s vinom. sa svoje strane. Platon ne kaže da l i je cela živo­ U našem pasusu nije j asno da li je sadržaj . Autovifot stele poj ačan je time što su 948b). ne samo u Zako­ slutiti iz glagola rr po c &Etv.itivanj e sn ag e .uzima veoma rezer vis a.n a osnoV'i toga se može razumeti d a j e žrtva imalia zavetni karakter.aton kaže d a su kraljevi. ko j e Platou ne op isuj e d eta lj no. na prim. Alt1an:tidj ani su živeli u Zevisovoj 50 O eleusinskim mi sterij ama .ima u svojoj oblas1!i.riLikom ovakve vrsite žrtvov1a nja ol­ ' ta Taj anstvenu scenu suda Pla tou crta malobrojnim ali veoma upe­ t a r ruije nuž a n . Dovolj. čime se osigurava n j ena neprikosnove!IJ. •5 Od k oli ke j e važnosti stela govoru nj en o mesto na Atlantidi. gde se ona nalaZJi p od vlašću 1idealnog vJ.ene zak­ na Atlantidi b ikov'e ndj e ndmalo čudno. U ovom s akralnom aktu značajan u dubini od 127 s tadii}a . t<J je postulat koji potcenjuj e njoegovu niti na n eki dru gi način. Taj obifaj vezan 198 199 . delotvo111nu b ri. a ostalo se S'ip a u V'atru. no da se u su št�ni r adi o j ed n oj zakletnoj žrtvi. (Herter*) j evrsno i1sp. kojd Il!ije mog ao biti ura č UIIl at. saglasno prečniku grada. Razumlj i vo· je što scena lova podseća na minojske tou niij e dokriaj a promislio.

mada se to na je još j edan momenat : .klane životinje dođe u rail elu. ona u Stra­ k on taikt sa reči. Zatim nastaje čiš6enje započnu suđenje. već x<Xtiiµe:p"f)v Totw yčov . Ovde j e već sas vim p ouzda.). a ostalo se S'ip a u V'atru. . Alt1an:tidj ani su živeli u Zevisovoj 50 O eleusinskim mi sterij ama . do 56.pxµx<Xt .n a osnoV'i toga se može razumeti d a j e žrtva imalia zavetni karakter. nal. a preostail[ deo piju posle izgovor. bio iskopan ka­ u rukama Herakla i Teseja. Ovakvo irešenj e namece zakJjuča:k pre svega. (Herter*) j evrsno i1sp. biiLo životiinj ske biLo lj udske. Vlada1ri su morali da podignu bika to­ nima već i u Državniku. s druge.i one znatno ods tup aj u od sta.­ na virhu . tačno njena mesto. Razumlj i vo· je što scena lova podseća na minojske tou niij e dokriaj a promislio. poštuje osim pisanih zakona i nepisanu tradiciju.e on mogao naći adekvatnu pa­ klan j a žrtve iznad natpis. gde se ona nalaZJi p od vlašću 1idealnog vJ.:Il1a. Vatru treba zamis:liti pM dnu stele.možda tako· postupaj u i k. Krit. daje posebno obeležje Atl'antidi. Da j.nepisa:nog zakona bio od zna­ tinja mogla da stane go11e.itivanj e sn ag e ... no da se u su št�ni r adi o j ed n oj zakletnoj žrtvi. pDedate su kao zakon koj1i mi ovde želimo da žrtvu ka oltaru.da se prema P1ooejdJonovim zaipovestima. i da li se p. Poznato je da p. Pos1e ispij anj a kraljevi prinose fijaile na dar i 'Jne postaj1u t1abu. te ne treba misliti samo na 54 Z akletva ima više karakter obećanja i tiče se samo budućnosti. Dok udovi gore kraljevi pune krater meŠ'av1- !inventivnu moć. mešane s vinom. Zakletvu kraljeva on okružuje ritualom. s jedne s:t·ra:n e. zato što se u samom središtu nalazilo svetilište Kleite natpisa. sastali u lav. o kojima će kasnije biti reči.er.mkritskih pri redbi iz koj . nij e obeležje grčkih sakralnih radnji.do severne iviice po1slednjeg spoljnog vodenog p1oj as2 . Izgleda da ovaj problem Pla­ kolj e tek na stehl. Ključ za nj egovo r'azumevanje viino. 19. one su za. t<J je postulat koji potcenjuj e njoegovu niti na n eki dru gi način. na­ bra!nlioci egipatskih zakona. U Hijadi (XX. zato što ritual garantuje natpis u:rez8!li kralj . '6 Za 1ovaj sakralni akt nužno j e uhvatiti žrtvu koj a j e u ovom 53 Lib a dj a se obavlj a zlatnim fi j a l1am a . postoh i nešto drugo čdme su kra�j evi leo d a ih izvede.1i su zakletvu) stele.evi. muškarci za vreme praznika hvataju iz stada j ednog bika na kojeg ih j e bog uput1o. kao. pDe nego što u dio d i1ru sia V'azduhcim). Pausanija tu govori o zimskom prazniku Dionisija odr­ (oocvoµovc (Ari st ot „ AT.sani i nepisani zakoni pokla. napravljena je od oreiha. ali j. zat:o da bi natpis ost ao čitak. Neizvesno' je gde j. poL 55. na prim. Čime su j e klali. sa svoje strane. čime se osigurava n j ena neprikosnove!IJ. Sdgurna paraleLa za scenu liova bika nailazi se kod Pausanije. potiču Iz Herterovog članka •Das Kčinlgsritual der na tpisa .1ka .ima u svojoj oblas1!i. XVII. Ona se nala2n u Posej donovom gaju.ene zak­ na Atlantidi b ikov'e ndj e ndmalo čudno. Ovde je b it n o da se krv paju iLi gra!Ildče.:. a1'i stela na n eki način zauzima nj egovo mest'o. možda j e oni vuku za rogove kao što to čini Herakle shvatimo kao nepisani xo txom<X. p. ali t akvo koj e. 's Zašto ne svim zakOl!lima? Zato što osim apsolutne v1asti. Drugi deo mei\avine moglo je biti samo 41 S cen i suda prethodi sakralni aikt .i drugim praznic ima efebi su morali eri kada je čovečanstvo v� b]lo nezavisno.mo Jednom cilju . jer se ona osnovi doslovnog tekista (118 a) ne očekuj e.toljagama ii užadima.r aljevi Atlantide.t<Jn ne 5 1 Za Pl atott1•a je sad a nastao pravi momenat da prec1z1ra sadržaj kaže ( e:vµe:ccp ). 2 . i . nom krv i i (verovatno vina. Kralj evi love naj primitivni­ ali posle nje nastaje i spijanje preostale tečnosti iz fijale.životinj a mora biti živa uhvaćena. pre svega. hipotetički moglo izvesti. a to se može na­ mu. već s luži sa. žanom u Kinaiti . ko j e Platou ne op isuj e d eta lj no. (Herter) sbke. Kra lj evi i z l i vaju j edan slučaju jedan od bikova iz Posejdonov10g gaja. povezuj e kr'aljeve međusobno. čajnu ul!ogu OIIlii.n stav prema deLotvorinost i zakle tv e (Nomoi. povezao i sa sadrlinom • Beleške od 43. Platon. jer je dobro poznato lmli'ko zna­ letvce.no je bilo da se njena glava razmrska čaj a samo za sakralnu oblast.om izveštaj u. neposrednii PosejdonoV1i potomci.ir b ožans tvu . kloj ima ie bog iupotpunio s. koju ali. Bilo je to svo­ žanskom pomoći na početku svog razvoja. kao sportski agon o prazniku. kao uobičaj end nosilac natpisa. U nj emu se kaže da su se čuvari .. koji Pfaton izričito ne spominje. Daleke sličnosti ne mogu pomoći.gu o stanovništvu.rude koja zo. j er Platon. Č it a va scena nema neko dublj e 2lnačenje koj e bi se. svoju paralelu u predstavama koje su Platon i njego·v i s'a­ da je.uzima veoma rezer vis a. 52 Posle žrtvovanja (l. re�ul i s aina možda. davali j ednd dru�ima j emstvo (tizgoV'ara. im a ju u nj egovom kultu. Za. jer Pla. saglasno prečniku grada. Stela. izvan tafrosa ostao jedan obalski pojas vremenici dobiili o lovu ob a heroj a. 811. pomešane ili n ep o ­ Atlantla•. koj a j e prešla preko natp�sa. bonov. Zaj edničko jim s redstvima . Svaki Grk je poznavao tolj agu ispijanje. •5 Od k oli ke j e važnosti stela govoru nj en o mesto na Atlantidi. " Zapovesti Jmaju dvojaku tradicij u : s j edne strane.o na I1aspolaganju tra­ 1.ost. B1aton ne kaže. međusobno povezani. To što Posej don ima deo tečnosti i zakl:inj 1 l se. ne samo u Zako­ slutiti iz glagola rr po c &Etv. Autovifot stele poj ačan je time što su 948b). Dovolj. delotvo111nu b ri.o&ct<Xp&Tl:x<XtAe:ooo"IJC�<Xc staj e spaljivanje sviih udova. svaki kralj se krvil ju . sa teškim kletvama za n eposluš n e. Za- x 0t t o tx<Xtoood<Xc rte:pt TCilvµe:yldCilv. a .iviz­ i Tezej .riLikom ovakve vrsite žrtvov1a nja ol­ ' ta Taj anstvenu scenu suda Pla tou crta malobrojnim ali veoma upe­ t a r ruije nuž a n . Pijenj e krvi . OsiJm z akon a. kojd Il!ije mog ao biti ura č UIIl at. a1i j e ima1o potrebu za bo­ da b ogu n amenj en!og bika dignu uvis i iznesu ga na oltar.onovo vreme.ma zakletve.e sličnost delimična. tu se nalazi i za­ i Posejdona.adara. 5) .detna žrtva je obično bila hol o kautom a . Platon ne kaže da l i je cela živo­ U našem pasusu nije j asno da li je sadržaj . veoma čvrstu vezu.p i­ predstavlja da.voju uhva. To je zajednička vlast &. ali ne u sred1štu ostrva.aton kaže d a su kraljevi. U ovom s akralnom aktu značajan u dubini od 127 s tadii}a . " Lov bez oružj a je kultni arhafaam. Dakle. Taj obifaj vezan 198 199 .frintu l. sva kog kralja ubacuj e se po j edna grudva krvi (krv se zgrnšava nmfazi se u rečenici u kojoj PJ. a mogla se pokopati iLi uklo - diciju iz minoj skog vrem(. 403) se kaže da mladići teg le sane na steli. izli j e prekJo natpisa. u svom konzervat. 55 Z ak letv a je ž rtvovan jem već sta vljen a pod nadzoir Posejdona. Smisao čatljivim potezima . VIII Po saidržini po ds eća na zakletvu atičkih arhonata : lltx<Xlcvc&pzyx <Xtx<X t& knjiga. i odvJiače g a u hram. Tauirokapsij a je bilo u Pl a t.e Platon 1ima.unv ) . liko da on može biti z akia n na steh. s druge.ih je Evans ž e­ svaki vlaicl!a1r . ovaj izraz ne precizira kl et va . to oruzJe atlantidskih kraljeva ima. ali j e jasno da j e reč o središnj em pol ožaju.a je u tome da krv za.ti žrt v a koj a j e bogu p o vol ji .

ti ubuduće i nasledstva svojih porodica. tres.ima. u koj. I. Ka­ 17 MENEKSEN (prevod dr Ksenije Maricki Gađanski) tego. kako nas o tome obaveštava Herodot. Feli. Liđane. Kada j e Pla1:on sinedrijonom og­ 24 Ustrojstvo atinske države raničio moć samog kiialja. Ouevres completes. 2. Platon j e.ih država : na osnovi zaj edin. neće sami nikad ukinuti kra­ ili lj evskiu vlast niti dopustiti drugima da tako nešto preduzmu. kraljevi SADRZAJ se zaklmju »da će se odreći svakog proširenja svoje vlas. 92. Belles Let­ 34 Aspasija prenosi zaveštanje izginuLih ratnika . Izj ednačenost u pra­ Poreklo Atinjana i njihova zemlja vima postoji samo međiu kraljevima. govoreći o nj. Atlanti­ da je imala u seb� nešto varvarsko. 1 959. aili postoj e i razlLke. moigao misli:ti na neki istorijski fenomen. sa Sedeći pokraj užarenog pepela kraljevi ostvaruju još j ednu ve­ zu sa žrtvenom životinjom. Ber1in. a isto tako i građani građanima i kraljevima«. 1 92·8. To što k!I"aljevi pij u krv na dalekom ostrvu. Junačka dela Atinjana u prošlosti 25 Grčko-persi jski ratovi Bitka na Maratonu 26 Bitka kod Salamine i A rtemis'iona 27 Bitka kod Plateje 27 Bitke kod Eurimedonta i Kipm . III. jasno j e d a s e oni tiču samo prava vlada·ra. 58 Da li postoje različita uživanja Da li postoje različita saznanja 60 Otlnosjed·1to : mnogo 61 Jedno i mnogo se objašnjava na primeru slova i tona 64 66 Preispitivan je uživanja i mudrosti 20 1 �00 . 5 7 K a d j e r·eč o sadržaju zakona. Herter: Platons Naturkunde. Rheinisches Museum. Persij ance. Herter: Das Konigsritual der Atlantis. Zato se baš i kaže da ond. Sparte i Persije. U slučaju Aspasijina beseda 22 trJ dorska grada reč j e o poda!Ilicima koj i na Atla111tidi nemaju poli­ 22 tičku ulogu.rij e su ovide iste kao i na Atla:ntLdi._ Dr Ksenija MARICKI GAĐANSK I: O Platonovom dijalogu Fileb . Apelt : 'I'imaios ind Kritias. Skite. j er ukolik'o su zgreši1i. 41 H. bez sumnje je hteo da žigoše istočnj ački. da građani pod pretpostavkom da se vla­ MENEKSEN dani strogo pridržavaju svoj�h ·obećanj a.. 32 Korintski rat A. P. H. 57 Da li j e dobro mudrost ili uživanje H. · Napomene 52 H. 28 NAPOMENA PREVODIOCA Borba Atinjana s ostalim Helenima 28 Peloponeski rat. jer iako ju · je bog stvorio. F. 1978.. uništili su njemu moć. . Schleiermacher: Kritias. Band V.ov rat 29 Prilikom prevođenja i· komentanisanja Kritije konsultovana je sle­ 29 Pohod na Siciliju . Paris 1970. Rheinisches Mu­ FILEB seum. Herter: Die Rundform in Platons Atlantis und ihre Nachwirkung in der Villd Hadriani. A rhidam. se­ daju na zemlj u ( x_ix[J. Ivana Gađanskog) 55 F ILEB (prevod dr Ksenije Maricki Gađanski 1966. Siimtliche Werke.ne bunu. 1975.ičkih zakona. kao što je u Zakonima (684 aib ) ra=otrio ug<)Vor između tri heraki1idska kralj a i njihov. 1944.ix! ) .x Meiner. Rheinisches Museum. dećai li terawra : Sklapanje mira i pačeta" građanskog rata 30 O .Lma su se složili kako 6e vladati i kako će se pokoravati. Rivaud: Timee-Critrias. uko1li�o »neko« pokuša da dig. Armenijce. 3. tome X. i da će u Dr Ksenija MARICKI GAĐANS KI: Politeia t rophe anthr6p6n s�učaju kršenj·a prava od j ednih m drugih kraUevi pružati pomoć kra­ 7 !storija Atine u Platona ljevima i narodu. Antalkidin mir 31 Klassiken. 1953. Friedliinder: Platon. ' \ je za Karane. Vaiimio je i to što dodiruju sami zemlju. trebalo je da izgleda kao nešto tuđe. Rowohlts Odnosi između Atine. tom I. des­ 25 potiiJzam. Rheinisches Museilln. Međane. Herter: Altes und Neues zu Platons Kritias.

Armenijce. 28 NAPOMENA PREVODIOCA Borba Atinjana s ostalim Helenima 28 Peloponeski rat.je za Karane. 1 959. F. jasno j e d a s e oni tiču samo prava vlada·ra. I.ix! ) . 58 Da li postoje različita uživanja Da li postoje različita saznanja 60 Otlnosjed·1to : mnogo 61 Jedno i mnogo se objašnjava na primeru slova i tona 64 66 Preispitivan je uživanja i mudrosti 20 1 �00 . se­ daju na zemlj u ( x_ix[J. 92. uništili su njemu moć. Izj ednačenost u pra­ Poreklo Atinjana i njihova zemlja vima postoji samo međiu kraljevima. 1953. Rowohlts Odnosi između Atine. Ouevres completes. bez sumnje je hteo da žigoše istočnj ački. jer iako ju · je bog stvorio. aili postoj e i razlLke. Herter: Das Konigsritual der Atlantis. Ber1in. Rheinisches Museilln. Skite. Feli. Međane. A rhidam. Rheinisches Mu­ FILEB seum. Paris 1970. des­ 25 potiiJzam. Antalkidin mir 31 Klassiken. Rivaud: Timee-Critrias. tome X. Liđane. Herter: Altes und Neues zu Platons Kritias. Sparte i Persije. tom I. P. Friedliinder: Platon.ti ubuduće i nasledstva svojih porodica. Herter: Platons Naturkunde. Kada j e Pla1:on sinedrijonom og­ 24 Ustrojstvo atinske države raničio moć samog kiialja. Ka­ 17 MENEKSEN (prevod dr Ksenije Maricki Gađanski) tego.ne bunu. · Napomene 52 H. 1978. Junačka dela Atinjana u prošlosti 25 Grčko-persi jski ratovi Bitka na Maratonu 26 Bitka kod Salamine i A rtemis'iona 27 Bitka kod Plateje 27 Bitke kod Eurimedonta i Kipm .ičkih zakona. Zato se baš i kaže da ond. j er ukolik'o su zgreši1i. Platon j e. Dr Ksenija MARICKI GAĐANSK I: O Platonovom dijalogu Fileb . kako nas o tome obaveštava Herodot. Belles Let­ 34 Aspasija prenosi zaveštanje izginuLih ratnika . uko1li�o »neko« pokuša da dig.ov rat 29 Prilikom prevođenja i· komentanisanja Kritije konsultovana je sle­ 29 Pohod na Siciliju .x Meiner. kao što je u Zakonima (684 aib ) ra=otrio ug<)Vor između tri heraki1idska kralj a i njihov. i da će u Dr Ksenija MARICKI GAĐANS KI: Politeia t rophe anthr6p6n s�učaju kršenj·a prava od j ednih m drugih kraUevi pružati pomoć kra­ 7 !storija Atine u Platona ljevima i narodu. govoreći o nj. Atlanti­ da je imala u seb� nešto varvarsko. moigao misli:ti na neki istorijski fenomen. Herter: Die Rundform in Platons Atlantis und ihre Nachwirkung in der Villd Hadriani. Band V. 41 H. Persij ance. 57 Da li j e dobro mudrost ili uživanje H. 2. 1 92·8. Vaiimio je i to što dodiruju sami zemlju. To što k!I"aljevi pij u krv na dalekom ostrvu. Siimtliche Werke. U slučaju Aspasijina beseda 22 trJ dorska grada reč j e o poda!Ilicima koj i na Atla111tidi nemaju poli­ 22 tičku ulogu. neće sami nikad ukinuti kra­ ili lj evskiu vlast niti dopustiti drugima da tako nešto preduzmu.ima. 32 Korintski rat A. tres. trebalo je da izgleda kao nešto tuđe.ih država : na osnovi zaj edin. a isto tako i građani građanima i kraljevima«. III. Rheinisches Museum.rij e su ovide iste kao i na Atla:ntLdi. H. sa Sedeći pokraj užarenog pepela kraljevi ostvaruju još j ednu ve­ zu sa žrtvenom životinjom. da građani pod pretpostavkom da se vla­ MENEKSEN dani strogo pridržavaju svoj�h ·obećanj a. dećai li terawra : Sklapanje mira i pačeta" građanskog rata 30 O . u koj. 1975. 3. Schleiermacher: Kritias. 5 7 K a d j e r·eč o sadržaju zakona. Rheinisches Museum. 1944. kraljevi SADRZAJ se zaklmju »da će se odreći svakog proširenja svoje vlas. Apelt : 'I'imaios ind Kritias. Ivana Gađanskog) 55 F ILEB (prevod dr Ksenije Maricki Gađanski 1966.Lma su se složili kako 6e vladati i kako će se pokoravati.

Beograd. Omot i korice: Stevan Vujkov. . Tehnički ured­ nik: Vukosava šibalić. 80 Rasprava o beskonačnom uživanju 83 Rasprava o pamćenju 86 Rasprava o želji 138 Prava i lažna uživanja 91 Uživanje i predstava Q2 Tri vrste života 100 Metod ispitivanja 103 O intenzitetu uživanja 104 Telesna. 105 O prirodi smešnog 108 Cista uživanja 112 Ujivanje kao postajanje 115 Značaj i redosled znanja 118 Značaj dijalektike 120 Put ka dobru 125 Rasprava o istini 127 Odnos između uživanja i mudrosti 128 Definisanje ideje najvišeg dobra pomoću lepote. Tiraž: 5. štampa: šIRO »Srbija«. KRITIJA. duševna i složena užiivanja . 131 Skala vrednosti onoga što je dobro 133 Zaključak i vraćanje početnoj tezi 133 Bibliografski podaci · 136 KRITIJA Dr Branko Pavlović: Kritija ili pri-povest o Atlantidi 139 KRITIJA (prevod· Mirjane Milenković Krznarić) 175 Napomene 194 Platon: MENEKSEN. Beograd. Mije Kovačevića 5. FILEB. Z a izdavača: Vidosav StevanovJć. Izdanje: Beogradski izdavačka-grafički zavod. 1983. Korektor: Biljana Jovanović.Dobro mie ni mudrost ni uživanje. Bulevar vojvode Mišića 17. srazmere i istine 130 Mudrost je najvišem dobru bliža nego uživanje . već nešto treće 68 Zivot kao spoj uživanja s mudrošću 71 Koji je redosled dobra 72 četiri vrste bića 73 Rasprava o beskonačnom 73 Rod sastavljen od granice i od beskonačnog 75 Prvo mesto zauzima složen život uživ a nj a i mudrosti 78 Rasprava o umu i saznanju . Lektor: Olivera MarkovJć.000.

80 Rasprava o beskonačnom uživanju 83 Rasprava o pamćenju 86 Rasprava o želji 138 Prava i lažna uživanja 91 Uživanje i predstava Q2 Tri vrste života 100 Metod ispitivanja 103 O intenzitetu uživanja 104 Telesna. Lektor: Olivera MarkovJć. Beograd.000. Bulevar vojvode Mišića 17. . FILEB. Omot i korice: Stevan Vujkov. već nešto treće 68 Zivot kao spoj uživanja s mudrošću 71 Koji je redosled dobra 72 četiri vrste bića 73 Rasprava o beskonačnom 73 Rod sastavljen od granice i od beskonačnog 75 Prvo mesto zauzima složen život uživ a nj a i mudrosti 78 Rasprava o umu i saznanju . Izdanje: Beogradski izdavačka-grafički zavod. 1983. 131 Skala vrednosti onoga što je dobro 133 Zaključak i vraćanje početnoj tezi 133 Bibliografski podaci · 136 KRITIJA Dr Branko Pavlović: Kritija ili pri-povest o Atlantidi 139 KRITIJA (prevod· Mirjane Milenković Krznarić) 175 Napomene 194 Platon: MENEKSEN. Tiraž: 5. Tehnički ured­ nik: Vukosava šibalić. Z a izdavača: Vidosav StevanovJć. Beograd. Korektor: Biljana Jovanović. Mije Kovačevića 5.Dobro mie ni mudrost ni uživanje. štampa: šIRO »Srbija«. 105 O prirodi smešnog 108 Cista uživanja 112 Ujivanje kao postajanje 115 Značaj i redosled znanja 118 Značaj dijalektike 120 Put ka dobru 125 Rasprava o istini 127 Odnos između uživanja i mudrosti 128 Definisanje ideje najvišeg dobra pomoću lepote. KRITIJA. srazmere i istine 130 Mudrost je najvišem dobru bliža nego uživanje . duševna i složena užiivanja .