18 Praktikumza Rimskopravo

Milena Polo.iac: 1. Stipula

- UVODNA
STIPULATIO OBJASNJENJA jestefur
sponsio
neka rar
zualna,r
Pojam. Stipulacijaje najvaZnijiverbalni kontrakt i najvaZnijikontrakt
ni pove
rimskog prava.To je najstarijioblik preuzimanjaobaveza.Odlikuje se jedno-
sluZii g
stavnom,saietom,ali strogomformom u kojoj poverilac(stipulator)postavlja
Ugovor
pitanje,a duZnik (promissor)odgovaraupotrebljavajuci istu red koja je sadrZa-
(Gai njenjeo
na u pitanju bez mogucnostibilo kakve modifikacije Institutiones,3.92).
postiii I
O ostalimzahtevimau pogleduformegovori,na primer,Ulpijanovtekstiz Digesta
(D.45.l.l.pr-1). postupk
Najstarijioblik, sponslo,bio je dostupansamorimskim gradani-
ma (Dari spondes? odvijan
Spondeo). U svom osnovnomobliku stipulacijasadrZisamo
jednu obligacijui predstavlja jednostranoobavezujuci kontrakt (contractus uni- da pobr
plae,k
lateralis),a s obzirom na to da seiz stipulacijene vidi svrhaobavezivanja(causa),
svakik<
on je apstraktankontrakt.Stipulacijaje za5tiienatuibama stricti iuris i zatoje
kontrakt stricti iuris. StipulatormoZeprotiv promisorada podignekondikciju stipula
ako je on obeiao odredenustvar(certares)ili odredenusvotu novca(certapecu- to da n,
jom fle
nia).tJ siuiajutzv.stipulatioincertas predmetomnaJacereili nonfacere,tuZba
je bila ex stipulatu. zatvore
dozvol
Forma i njen razvoj. U daljem razvojuforme uoiavaju sedva pravca.Usme-
za konl
ni formalizamslabi(Ulpianus,D.45.l.L2-6). Osim toga,dolazido upotrebepi-
preuze
sanogdokumenta(cautio,instrumentumstipulationls). On sluZikao dokaz da
stipula
je stipulacijazakijutena,ali kasnijepredstavljai samustipulaciju(dispozitivna
isprava).]ustinijanje poku3aopomiriti dinjenicuda sestipulacijau tekstovima Pr
kiasidnihpravnikapojavljujekao verbalnikontrakt saiinjenicom da seu st\rar- je mog
nosti nije viSepribegavalozakljudenjuusmenestipulacije(lustinianiInstitutio- razlog
nes,3.l9.l2). poveri
de6ap
Stipulacija i opdti pojmovi o pravnim poslovima. Kao najstariji i najie5ti
dictio:
pravni posaoi oblik preuzimanjaobaveze,stipulacijaje smatranaprototipom
Mogu
obligacije. Zbog togarimski pravniciuz stipulacijuraspravljaju o opitim pojmo-
vima vezanimzapravneposlove.Tekce sekasnijeovapitanjaizdvojiti u tzv.opiti o
deo obligacionogprava.Medu or,im opitirn pitanjima nalazese ona yezanaza verbo
predmetobligacije(ada),tj. zaiinidbu rli prestacrju
(nemoguinostiinidbe, dinid- onese
ba na dare,facere,praestare, odredenaili oclredivadinidba,stipulacija,odnosncr et del
obligacijasaviSedinidbi i sl.).Sledipitanjekakvo dejstvoima dodavanjeuslova fustin
ili roka u obligaciju,odnosnostipulaciju(adb),kao i kakvo dejstvoima iirtjenica duobt
da je poverilacili duinik u docnji- nlorLt(adc).U stipulaciji,odnosnoobligaciji pulat
moZesudelovativi5esubjekata(add) na poverilaikojili duZniikoj strani.Takve
obligacijesu podeljeneili solidarne.Kod solidarnihobligacijatreba razlikovati
aktivnuod pasivnesolidarnosti, elektivnuod kumulativnesolidarnosti.
Funkcije i vrste. |edna od najvecihprednostistipuiacijejestenjenaSiroka
jednostavnojformi i iinjenici da sene navodirazlogobave-
upotreba.Zahvaljr-rjuii
zivanja,onaje moglada posluli u razliditesvrhe.Jednaod najstarijihi najvaZnijih

3).ZloupotrebommoZebiti pogodeni poverilac.3. Mogucaje i querelanon numeratae pecuniae.3 (Destipulati- oneseryorum).honorarna.5(De stipulationibus praetoriis).46.1 (De fdeiussoribuset mandatoribus). Osnovni izvori: GajeveInstitucije. lustinijanove Institucije. De duobusreisstipulandietpromittendi. Stipulacijaje. stipulatiodu- plae. Tu ulogu kasnijece preozetipactum.realnaili konsen- zualna.verbalna.3.30.2 (De novationibus et delegationibus).Ona je omoguiavalada se svaki dozvoljenisadri.to je u starompravubilo i neophodnos obziromna to da neformalnikontraktinisu imali posebnupravnuza5titu.Stipulacija je svo- jom fleksibilnoiiu ublaZilai otklonila dinjenicuda je u rimskom pravu postojao zatvorenikrug kontrakata(numerusclausus).15-20 (nazivi tutulusa: De verborum obligatione. exceptiodoli (tJlpianus. 4. . D eJideiussor ibus).1(De verborumobligationibus).De divisionesti- pulati on um.De stipulationeservorum.civilna.1.SpretavanjuzloupotrebausledapstraktnostistipulacijesluZilasu sle- deia procesnasredstva:actiodoli. takode. Apstraktnost stipulacijeimala je i svoju negativnuosobinu. 46. prirodna. 4.4(De acceptilatione).2 (De duobusreisconstituendis).7).kojom sekupac osiguravaza sluiaj da mu stvarbude evincirana).46.Zatoje stipulacijapostalasinonim za kontrakt.45. D e inutilibus st ipulati onibus. Stipulacijakojom su stranke u postupkubile prinudeneda daju odredenegarancije(cautio)moglaje da olakSa odvijanjesudskogpostupka(procesnestipulacije)i sl. Stipulacija sluZii gaienju obligacijeu istoj verbalnojformi koja senazivaacceptilatio(ad d). Prigovori. 46. Ona je imala ulogu opdtegoblika obavezivanja. Istorijskigledano. 3.kaoi con- dictiosinecausai exceptionon numeratae peciniae(CodexIustiniaunus. Ugovornakazna(stipulatiopoenae)zakljuiivala senajpreda bi seosiguraloispu- njenjeobavezeiz stipulacijeu kojoj je predmetfacere(ade).a to je moguinostzloupotrebe kojasesastojala u tomeda du2nikbudeu obaveziiako razlognjegovogobavezivanja nije ispunjen.7.ugasii pretvoriu stipuiaciju(novatio)ili da senovomstipulacijomprome- ni poverilacu ranijoj obligaciji(cessio)ili duinik (expromissio) (ad c).s tom bitnom razlikom u odnosuna stipulaciju5toje neformalan. Titulusi u Digestama45.45.sluZilatomeda se nekaranijaobligacija. Ugovornestranesu mogle da poboljSajui osigurajusvoj poloZaju ugovoru stipulacijom(npr.Stipulatio 19 jestefunkcija personalnogobezbedenjau vidu tri oblika jemstva (adpromissio): sponsio.D.ajzaogrne u formu stipulacije.Stipulacijomsemogao postici efekatugovorau korist trecih lica (ad f).Konadno. svakikontrakt odredenesadrZine(kauzalnikontrakt) mogaosezakljuditiu formi stipulacije.Jideipromissio i fdeiuissio(adb).svakidozvoljenisporazum.92-127.

etiam hae tamen inter ci. Verbalnaobligacija. FACIES?FACIAM.oyrir 2. oprol. D.n(oter re].FIDEIUBES?FIDEIUBEO.At illa verborumobligatioDARI eri SPONDES? SPONDEOadeopropria civium Romanorumest. 2. ri- ) LrP verbis obligatio fit ex interrogationeet responsione.Et quamvisad Graecam na vocem expressae fuerint.easti ti? casti mi. za.da se ne moze tadnoprevestina grdki jezik.velut DARI spoNDES? IvZ SPONDEO. iako se smatrada je rei 4.45.opotroy<ir.valent. l\r vis dicatura Graecavocefigurataesse. vaie medu rimskim gradani- CA ma pod uslovom da razumeju grdki jezik.. ceteraevero iuris gentium sunt.pr-l (ULPIANUSlibro quadragesimo octavoad Sabinum): Stipulationon potestconfici nisi utroqueloquente:et ideo nequemutus ne.Dari spondes?Spondeo"u toj meri je specifiino 3. te su punovaine izmedu svih ljudi. SCd ko haecquidem verborum obligatioDARI SPONDES?SPONDEOpropria ci.et adquiretei ex stipulatuactionem. I ukoliko se izgovorena 1.Ius vesRomanosvalent.ipak vazei medu peregrinima.si Ve modo Latini sermonisintellectumhabeant.Ni /saglasansi? saglasansam/. makar izgovorenena -.obeiavai li da iei dati? obeiavam" svojstvenaje sa- Pita mo rimskim gradanima.verbalnaoba- veza nastalareiima . PROMITTIS?PROMITTO.a ostalepripadajuius gentiuma. 5.item 7.et e con- trario quamvisLatine enuntientur. bilo da su Rimljani ili peregrini. nor1ou.oprol.l. b per servumpraesentem stipuletur.roulou"r/UtiniieS? Udiniiu/.ut ne quidem in Graecumsermonemper interpretationemproprie transferri possit. 6c. FIDEPROMITTIS? Ze FIDEPROMITTO.DABIS?DABO. P si quis obligarivelit.rloter xel.) K 1.N que surdusnequeinfans stipulationemcontraherepossunt:nec absensqu.sivecivesRomanossiveperegrinos..N rimska.erio /easti ti? easti os mi) notrloerg.20 Milena Polojac:Praktikumza Rimskopravo \ilflr POJAM lnte Iati (sti Tekstovi: cl:i neI L Gai Institutiones.obeiavaSli da iei dil ^1. eui praesens It .ot grdkomjeziku. niotet retrefo. 93.O idem.quam. udiniieS?udiniiu".si quis igitur ex his vult stipulari. iubeatet erit quod iussuobligatus.K spondeonastalapo ugleduna grdki. 93. strf vium Romanorum est.l. niote r rcel.si modo Graecisermonisintellectumhabeant.. te (92. velut hoc modo 56oerg. quoniam exaudireinvicem debent.eferg. Daie5?Dacu.oyeig. 3. 4^ klinjeSli sedaSiu?Zaklinjemsedaiiu.roro /DaieI? Daiu/.l.pod uslovomda razumejulatinski jezik. 6crroerg. kao npr.6uroro. 3. noLrloerg.obeiava5?obedavam.eferg.verbalna obligacijanastajeiz pitanjai odgovorakao: . itaque inter omnes noI r - homines. I obrnuto. L ' latinskom. dati?obeiavam.tamen etiam inter peregrinosvalent.92-93: . opotroyeiq.l. 6.

tako i actio ex stipulatu ako je bila zakljudenana incertum.obavezanastaje.kao ni odsutnijer ne mogu jedan drugogada duju.) Pitanja: l. Proditajtetekst iz |ustinijanovih Institucija (br.i to kako kon- dikcija. stricti iuris/bonaefidei. 3.a kakva incerta?Navediteprimer(e)za jednu odnosnodrugu. (Verbalnaobavezazakljuiuje se pitanjem i odgovorom. Naveditejoi nekeosnovneosobinestipulacijei dajteobjaSnjenje za svakuod osobina (formaian/neformalan.15. bilateralis(in)aequalis. Na koji naiin je stipulacijapostalaustanovaiusgentiuma? 6..1. ObjasniteStasu verbalnikontrakti i zaito je stipulacijanajvaLnijamedunjima? 2.cum quid dari fi- erivenobisstipulamur.quam ex stipulatusi incerta.tam condictiosi certasit stipulatio.iussum. apstraktan/kauzalan.Ex qua duaeproficiscunturactiones.Lelida zakljudi stipulaciju.ako je pre nego 5to je dobio odgovorotiSao.kada ugovaramoda ie nam neito biti dato ili uiinjeno.duinik.moZeto udiniti preko prisutnogroba koji mu pribavljapravo na tuZbuiz stipulacije. IustinianiInstitutiones. 3) i odgovoritekakva je stipu- latio certa. odsutnih.mox discessitet reversoresponsum est. Ako neko ko je prisutan postavipitanje. gluvi niti dete.inutilem efficit stipu- lationem:sin vero praesensinterrogavit.pr: Verbisobligatiocontrahiturex interrogationeet responsu.si antequamsibi respondereturdiscessit.lrto \tipulatio 21 interrogavit. stipulacijaje ni5tava.jer meduvremene utiie nepovoljno na valjanostobaveze. contractusunilateralis/contractus pripadasistemulus civileaili iusgentiuma). 3. Oslanjajuii sena Gajevi Ulpijanov tekst.ako je stipulacijabila zakljudenana certum. (Stipulacijasene moie zakljuditiukoliko obestranene izgovoreodredenere- ci: zatostipulacijune mogu zakljuiiti nemi. mo- 2e to narediti i tako ie biti obavezanna osnovunaloga.navediteu kojim sveaspektimasla- bi prvobitni strogiformalizamstipulacije? 7. . Iztogaproizlaze dve tuZbe. Naveditekoji su svestrogi zahteviu pogleduforme vaZili prvobitno? 4.obligat:intervallumenim medium non vitiavit obligationem. Koja forma stipulacijeje najstarija?Na koji natin se obja5njavanjeno pore- klo i njenafunkcija?Po demu se ova forma izdvajaod ostalih koje su nastale kasnije? 5.) ).Ako neko od njih. ako neko Lelida bude obavezan.ali nakon povratkadobio odgovor.ali ako je prisutanpostaviopitanjepa otiSao.Isto tako.

Si qt a) Koji je poloiaj Marka. a 5tanije? nec c) Koje su prednosti. U tekstu br.D . a kada actio ex stipulatu?Koja je zaitita za stipulatora postojala u legisakcionompostupku? Zadaci: Tekst Marko i Gaj zakljudili su verbalnustipulaciju.22 Milena Polojac:Praktikumza Rimskopravo I. a koji Gajau ovom poslu? uto b) Staje iz ovogugovoravidljivo..^ Tc SA us ta Ir . Sdtr alia I I I con tio attz hilr prc dui tur res col utl ali et ob pe (A 1.a koji su nedostaciovakvogugovora? pro ' rit: d) Kojom tuZbom ie Marko tuZiti Gajaukoliko ne ispuni obavezu?Da li Gaj tus: ima tuibu nrotiv Marka? non sub cit t -^+.Dali 1 .Kada stipulatormoie da FORI upotrebi kondikciju.Marko je upitao Gaja:.Obecavam".. 4 obeiava5da ie5 mi dati 1000sestercija?" Gajje odgovorio:. Stipu 8. 3 govori se o tuZbamaiz stipulacije.