Освајачи
и владари БеОграда

Аргонаути

град На вечНОМ
с
тарији од већине европских градова, Београд с
околином је подручје на којем су људи имали
станишта више од седам хиљада година. Иако

УдарУ
бисмо волели да је одувек био српски, чињени-
ца је да Срби Београдом у континуитету владају
тек нешто мање од 150 година. Ипак, у Београду и око
њега Срби су још од досељавања Јужних Словена на
сингидун(ум), Нандор фехервар, алба Балкан у 7. веку, а први пут су свој барјак поболи шест
грека, Кастел Бјанко, Нандор алба, алба столећа касније.
Данашње име Београд је добио током бугарске
Булгарика, Белградум... Ма како га владавине.
називали, да би владали тим древним Британски истраживачи су побројали чак 114
битака око Београда. Његове капије чували су још
градом, и најјачи освајачи морали Скордисци, Трачани, Дачани, Римљани, Хуни, Визан-
2 су жестоко да се помуче. данашње име тинци, Угари, Турци, Аустријанци, Немци. Многи су ве-
дали су му Бугари, који су, парадоксално, ровали да ће заувек владати гребеном изнад ушћа Са-
ве у Дунав, али та привилегија и велика обавеза век и
њиме најкраће владали. по припада Србији. ƒ

15. август 2016.

ЛЕГЕНДА КОЈА
Скордисци
После келтске инвазије на Балканско полуострво

ТРАЈЕ 279. године пре нове ере, келтско племе Скордисци преу- 3
зело је град, направило тврђаву и назвало је Сингидун (дун
– тврђава).
О том келтском граду готово да нема никаквих траго-
ва, осим што су на локалитетима Карабурме и Роспи ћу-
Према античкој легенди Аргонаути су до прије пронађене некрополе с уметнички вредним предме-
Београда стигли преко реке Иштар тима, које су припадале ратницима племена Скордисци.
(Дунав), која је важила за једну од четири Знатни келтски утицаји уткани су у културу становништва
свете реке старог доба. Саву су тада Сингидунума, а делом су пренети и помешани с римским
античким културним елементима.
звали Западни Иштар. Мимо легенде, са Део Скордиска креће у освајање Грчке, али се после
сигурношћу се може рећи да су људска тешког пораза у Делфима враћа назад. Иако малобројнији,
насеља на подручју данашњег Београда успели су да се наметну као владајућа класа старијим илир-
ским племенима са којима су ступили у контакт, али су се
постојала још у периоду старијег каменог релативно брзо утопили у бројније популације локалног
доба, далеко у прошлости, до 7.000 година становништва. Владали су Панонијом, узимали данак и би-
пре нове ере и винчанске културе. Другим ли најмоћније племе у централном Балкану и, осим у Бео-
граду, изградили су тврђаву и у Земуну. Средином 1. века
речима, Београд је од вајкада био пун нове ере су политички и културно асимиловани.
живота. У тврђавама и утврђеним насељима у Београду ковали
су и први новац.
Свака заједница Скордиска имала је своја божанства,

И
сторија и митологија често су повезане и измеша- а божанства богиње Дане су сви поштовали. Иза њих је
не, а митови су неретко једина веза с давном исто- остала заоставштина у накиту и филигранским радовима.
ријом. И прича о Београду започиње легендом пре- Користили су масивни мач који је имао и до 110 сан-
ма којој су на подручје данашње српске престони- тиметара, као и копље и штитове од коже, ојачане мета-
це први уполовили грчки Аргонаути. Та митска дру- лом. Доминирали су све до доласка Римљана на Балканско
жина потиче још из времена пре Тројанског рата. Они су полуострво.
пратили Јасона у Колхиду (данашња Грузија) у његовој по-
трази за Златним руном. Име су добили по броду Арго, на- Фигура из Винче
званом према његовом градитељу. Аргонаути су стога до-
словце „морепловци с Арга”. Понекад их зову и Минијци,
по преисторијском племену из кога је потицала већина Ар-
гонаута.
Винчанска култура је једна од најважнијих праисториј-
ских култура Европе. Настала у околини Београда у 6. ми-
ленијуму пре нове ере, доминирала је Балканским полуо-
стрвом, као и деловима средње Европе и Мале Азије. Оста-
ци људских костију и лобања неандерталаца проналажени
су у Лештанима, на Чукарици, па и у центру града, код Бај-
лонијеве пијаце. Трагови културе млађег каменог доба про-
нађени су у Винчи, Жаркову и у Горњем граду, изнад ушћа
Саве у Дунав. То указује да је простор Београда био насе-
љен у континуитету и да је интензитет насељавања растао.
Многа данашња насеља београдске околине леже на
културним слојевима ранијих праисторијских насеобина.
Први земљораднички народи, који су насељавали тај про-
стор, повезују се с неолитском, старчевачком културом,
која је наследила винчанску и која је трајала пре 6200. и
5200. године пре нове ере. Ту су живела и палеобалканска
племена Трачана и Дачана, владајући тим подручјем пре
римског освајања. Област Београда је насељавало трачко-
дачко племе Синги.

године пре нове ере. Римске легије биле су праве ратне и бор- бене машине за поробљавање у старом веку. познатији као Јовијан. 15. који је почаст одбио због по. достојанствено држање и пажљивост у из- Престо је најпре понуђен паганину Салутију. Краткотрајна Јовијанова владави- цима. рањен у борби са Персијан. грешком. сви присутни војни за. август 2016. бору достојанственика. Наиме. Багдада. јана за новог цара и оденула га у царски пурпурни плашт. Био је то део шире римске кампање из- бијања на Дунав. отац Варонијан рођен као Јовијан је несрећно умро. неколицина војника извикала је Јови- Сингидунуму 332. прето. од лошег угља који је ложен у гов претходник на римском пећи царске одаје. али је Јовијан ипак беспоговорно прихва- У писаним изворима ћен у војним круговима. Његови Јовијан је на престо до. Због тог значајног успеха Скрибоније је добио три- јумфалну палату у Риму. на- чин ратовања. отприлике истовремено кад је освојен и Египат. царски плашт. који је био принуђен да склопи. али и као једини римски цар рођен ном Јовијану. Осниваче Београда. пићу и женама. Римљани су поту- кли неколико пута пре него што је тај град први пут зау- зет. Упамћен и остатак војске. због којег су 4 поделили око Констанцијеве источне и Јулијанове галске му приликом проглашења једва нашли довољно велики војске. јуна 363. Римљани се нису дуго задржали у освојеним територијама. Историчар ко би изабрали новог цара. се ражалостили. На страни Римљана било је све – бројност. упадима на подручје Рима допринели су да нај- јача војна армада Европе крене од Македоније ка Дуна- ву. када је про- конзул Гај Скрибоније Курио из Македоније напао и освојио Београд. рођен је у тали нову расправу. забележено је да је његов Ако је срећно дошао до власти. али неопход- поведници окупили су се ка. Флавије Јовијан. Келти. додуше. на остала је упамћена захваљујући ми- на 363. ОСВАЈАчИ И ВлАДАРИ БЕОГРАДА Римљани Према доступним подацима. други неповољним. године. храни. био је римски цар свега осам месе. Док су официри покре- поставио за званичну религију Римског царства. неки од војника су у Сингидунуму. ју. у околини данашњег ровном споразуму са Персијанцима. одмаклих година и слабог здравља. Ипак. снага. а потом и умро 26. а не новоизабра- љем Шапуром Другим. ним у датом тренутку. извори тај споразум називају срам- лину. рења свеже окречених зидова. Неки ку догађаја Амијану Марце. Једног јутра сељак на територији дана. То се догодило 75. године пре нове ере. ње. умро је од испа- гарде и то сплетом необич. до 17. у Ираку. у Дадастани. Узвик у част новог цара „Јовијан август!” прихватио је ци – од 26. По првој. романиза- Римски цар Хадријан цијом Сингидун је променио име у Сингидунум. ним. Јулијан. Скрибоније је успео да Скордиске. фебруара 364. био је склон уживању у ријанском префекту Истока. Изгле- да да им је било довољно само да ослабе и потисну вар- варска племена с границе. По сведо. РИМСКИ ЦАР ЈОВИЈАН – СЕЉАК ИЗ БЕОГРАДА Римски цар Јовијан. Дачане и остала племена протера преко Ду- нава. а по них околности. Било је то 17. Амијан забележио је неколико њего- али су се официри одмах вих особина: висок стас. другој. . Када су увидели грешку. фе- престолу. Међутим. иако је кампања била успешна. Освојене територије су неду- го затим остале ван римске контроле. Војници су помислили је по неславном миру који је склопио са персијским кра. шли су га мртвог у кревету. године. на- шњег Београда. који је хришћанство поново вас. Међутим. Скордиске. тешко је бруара 364. али и остали варвари. Дарданце. да се наздравља опорављеном Јулијану. граду у Малој Азији. савременици износе две претпостав- шао као заповедник царске ке о смрти.

Насеље су сило под заповедништвом Марка Лицинија Краса. који су неретко завршавали у водама Дунава. Град. Иако звучи неве. Простор око Београда. ја се задржала до данас. утврђена је у римско доба. од којих је имају и свој храм. за време владавине једног од највећих римских градили и први мост преко реке Саве. чији је важнија војна формација која се супротстављала претњи Дачана с друге стране Дунава. бање. Остатак такве структуре може се видети и у римском војном путу „Виа милитарис”. Да би ојачали Сингидунум. године. минацијум. који је кампањом 29. Тај пут је повезивао тврђаве и насеља Почетком нове ере почињу и прва прогањања хришћа- дуж дунавског лимеса. или су по римском обичају биле терме – бање. с улицама које су се секле под У то време Сингидунум је постао важна станица на правим углом. године пре У то време многи цареви су долазили у Београд. У Сингидунуму је касније било раширено и јеретичко ско језгро Београда настало је на римским грађевинама. да.. про. који је повезивао владара Октавијана Августа.Римски војни пут Уређење тог простора почиње педесетак година ка. касније. данашњем Београду. урбанистичка оријентација Студентског трга. Сингидунум је свој „римски” врхунац достигао дола- дардима. сеље је имало изглед мреже. који су погубљени у Сирмију- траси тог пута. од њих нађени су код данашње Патријаршије. ста. Најпознатији је свакако презвитер и свештеник Мон- нашњи Булевар краља Александра Обреновића био је на тан и његова жена Максима. цио у Дунав. Ви. затим Свети Донат и његов брат. За време дови од Сингидунума. и то хришћански. по оријентацији улица Узун Миркове. Тада почиње и изградња Београда по римским стан. касније су поново стигле до Београда.. Међу њи- Иако су и Сирмијум и Виминацијум били важнији гра. Сингидунум је добио квадратно утврђење. а ту су одржали и неке од својих сабора. предвођене Сингидунум и Таурунум (Земун). То се де. ском Четврте легије Флавија 86. У околини града Силаном. настањивали трговци и занатлије. На- Калемегдану. Наис). ђакон Фуртунат. ви. постаје велики град. ма је било и Београђана. Ва- које су. Подигнута су бројна здања – путеви. Примера ради. Сингидунум Сингидунум је био и седиште две римске легије – Че. а најпопуларније шеталиште Београда. кон Ермил и Стратоник. којим је вода стизала у град. још тада је била улица. чија је престоница била у обли- односно Сингидунума. цара Диоклецијана Београд је дао и своје мученике за Хри- шког положаја дуж „Виа милитариса”. . од њих био је Диоклецијан. конзула Македоније. односно границе Римског царства. које је цар Ликиније погубио и ба- роватно. ко. свака бројала најмање шест хиљада војника. Душанове и Краља Петра Првог. ђа- Кнез Михаилова. За време цара Константина Великог. Легија је била нај- ле. а остаци једне 33. Урзације. жњем Сирмијуму. али га нису освојиле. године пре нове ере. у којем хришћани тврте скитске (Флавијева) и Пете македонске. постао је део покрајине Мезије. зили још неки од градова данашње Србије (Сирмијум. део зидина и данас видљив на потезу Горњег града на Римљани су насељавали ветеране легије поред тврђаве. на којем су се нала. затрпане или уништене. Један нове ере стабилизовао подручје. Римљани су сније. на. он је задржао значај због страте. односно Сингидумљана. Римске легије. учење Арија. као и аквадукт до Малог Мокрог Луга. 34. Извесно је да и трени присталица те јереси био је сингидунумски епископ данас ходамо по остацима тадашњег града. му.

. потерали су Готе и тиме изазва- ли велика померања у европској историји. као једно од последњих великих утврђења које може да издржи опасност од варвара. поделе и конач- Словена. преузело је Сингидунум након јали тако што би се већ постојеће неримско село ставило под римску власт. године. Римско царство је подељено на два дела. преко Урала и Дунава. касни- је познатог као Византијско царство. мировног споразума са Остроготима. То је. века стигли су у Европу преко Каспиј- ског језера. Продирући на Балкан. значило само нестабилност и нова разарања. град је неколико пута мењао властодршце. елике сеобе народа. Остроготи су 470. али су га убрзо заузели Сармати. Сармата. године нове ере цар Аурелијан напушта пред инвазијом Гота. али њихови грађани. али нису смели да учествују у политичком животу. Њихова територија простирала се од Немачке. живели су у вој- ном уређењу и били су познати као одлични коњаници. Крајем 2. Му. Острогота. у ствари. оних у колонијама. Новац из Византије Хуни. Словена. док су саветодавну власт имали декуриони окупљени у тело налик на сенат. за разлику од али су га Остроготи повратили 504. освојили Хуни. века нове ере. Римског царства. Тако се у периоду опадања. који ће се ускоро смењивати под и над зидинама не пропасти јединственог Римског царства сменило Сингидунума. Њихов неоспор- ни лидер био је Атила. другу класу Касније су га освојили гепиди (488). сти римских држављана (плаћање пореза и војна служба). У другој половини 4. источно римско царство ниципијуме обично нису оснивали Римљани него су наста. Извршну власт у муници- пијуму обично су вршила четири магистрата бирана на го- дину. Долазак Хуна В То је почетак новог раздобља у којем ће се освајачи Бе- ограда често мењати уз неизбежно уништавање града. У наредна два века. раз који се у римској држави користио за тзв. коју 270. после смрти Теодосија Првог. Они су имали сопствену самоуправу. Муниципијум је из- освојили град и протерали Сармате... Гепида. године. Римљани су га повратили после распада Хунског Римски новац царства 454. Тако се Сингидунум нашао на грани- ци пропадајућег царства. Авара и ограда. Сингидунум је касније прерастао тај статус и постао пуноправна колонија. ОСВАјАЧи и ВЛАДАРи БЕОгРАДА ЧЕСТЕ ПРОМЕНЕ ВЛАДАРА Сингидунум су 441. све до Балтика. доносе честе промене владара Бе- стопних упада Хуна. градова. народ турско-татарског порекла. века. ƒ неколико освајача Београда. карактеристичне за пропаст крајине Мезија и Илирик претрпеле су велике штете од уза. Источних Гота. Године 395. нису имали римско држављанство. По. Грађани муниципијума имали су дужно. моћ Римског царства почиње да опада. чији је статус био испод колонија. Прва провинција из које се Рим повлачи јесте Да- кија. Сармата. попут Хуна. Цар Хадријан (76–138) дао је Сингидунуму статус муниципијума у првој половини 2. односно нису бирани на јавне дужности. Сингидунум је лежао на северозападној граници Источног римског царства. карактеристичног надимка – Бич бо- . Гепида.

насељава германска племе- чио крај света ка. Остроготи и остала германска племена побунила су се 454. за зантијски цар Анастасије у чији је западни део његову непосредну околину њихов долазак зна. јер им је много ва- Калемегдана. века (512). међусобно завађени. Остроготима. на западној граници. ство преузело је град после штво продали у ро. По неким претпоставкама. до аварске пљачке Атила је умро на дан 584. после којих су Београд 434. војну вредност. лики непријатељ Почетком 6. сандра Македон. која су га одбра- квог су познавали. зантијски цар. После оп. једно са Аварима упадали и пљачкали по Византији. узео је нову. године Словени су населили подручје око Син- би га од ње освојили Сармати. уживао у миру око 50 го- ти постоје легенде. Према легенди. мировног споразума с бље. познат као први ви- Сирмијум и Наис. Њих су протерали Острого. ново протерали. предања. уз дозволу византијског запо- име које је означавало татицу (Атила је умањеница од гот. године. Како ви и насељу некадашњу нема прецизних до. Према једном од 602. У току ноћи остаци су спуштени у нум је служио као база. У рушевинама ранијег оград. населили у Сингидунуму и околини. Након вен. Наводно је зантијски цар Маврикије. а Атилини синови. 7 ског. а према имену њиховог краља Бајана на- гов гроб. што значи отац). али је поново изгубљен када су га скренути ток реке. Хунско царство стала је титула бан. овенчан година Остроготи су их по- славом попут Алек. до смрти био освојили Гепиди. За време Маврикијевих балканских похода. а затим им нанеле и неколико пораза. опсади Авара. смрт је била насилна. Тридесетак година ка. младу је одвео у гидунума до Атине. дина. вративши тврђа- њему страдао. нонској низији. освојио је Сингиду- њеница да је Атила у нум 535. Наредног јутра нађен је мртав. гидунума. а затим је ток враћен. Налазио се унутар Одлазак Хуна с историјске сцене и долазак герман. Атила је имао готско Око 630. Сингиду- сребрном и гвозденом. Источно римско цар- а његово становни. да Око 630. која се употребљавала све до 20 века. са тиме нису могли да се изборе. гидунум 441. Са њима је покушао да се обрачуна ви- своје одаје. Сингидунум. Формирали су аварски каганат у Па- Иако је у више наврата било настојања се открије ње. у својим по- Од осталих ходима. Звала се Идилко. ведника града. Сингидунум постаје Београд Исте године Византија је на кратко повратила град. нили од ратоборних Гепида. Београд поново Хуни су били ве. страни Доњег града. Словени су се. То је важило и за Бе. културе Германа. од Син- чања славило се и пило. До тог времена град је изгубио важност као по- . године против Хуна. На његовом двору владали изгубио значај пограничног утврђења и после тога више су готски обичаји. чије су трупе 592. Аварски и сло- ној причи. Оне су три године касније успешно одолеле са. хеолошки налази указују на континуитет живота у граду. све је остало само на покушајима. међутим. младу.жији. ни су трагови материјалне ли и разорили Син. Када је пала ноћ. а спомен му је сачуван и у готској народ. жнији био Сирмијум. Осим Београда. града. северно до Они се. нађе- саде Хуни су освоји. а по другом у Тиси. који су за- број жена. венски ратници за њега нису марили. који је био на римског града. на Херула. Град је каза. 488. постаје византијски град. Атила је од Атила ти. повратиле умро од прекомерне дозе алкохола и јаког крварења из но. ви- Римског царства. је после његове смрти брзо нестало. сахрањен је у три ковчега – златном. турски номадски народ. ширег подручја Балкана које су Словени већ освојили. Град је ске речи – ата. а с намером да по- освојених градова ново уједини велико цар- Београд издваја чи. од два и по века о њему није било помена. године. нису дуго задржавали. Ар- ских племена проузроковао је честе промене владара Бео. Атила је вечни мир нашао у Дунаву. ство. свог венчања. о његовој смр. опљачкали и спалили Авари. Иако На сцену су тада сту- је већ имао велики пили и Словени. Јустинијан Атила је разорио Први. Након пар краљ Хуна. сније.

Два и по века касније ствари се мењају. да је био 1071/72. коју је тада предводио легендарни бугарско-маке. а вођство је преузео Дељан. 1147. Нандор Алба. преузела град. Мир је трајао око сто година. Византинци су утврђење бр- је било је примање хришћанства. након што је Тихо. је сравњен са земљом. Београд је од 1230. На осно- љан. за који се претпоставља су Бугари.000 квадратних километара. Тај предводник крсташа видео је Убрзо је у Поморављу избила и словенска побуна. Ипак. Затим је Београд 976. која је прошла поред Претпоставља се да се прикључио устаницима када су осло. Како је Византи- 1018. дирући до Ниша. Под сада. Две групе устаника су се брзо где га је дочекао Стефан Немања. повратила дипломатским поново освојила 971. кроз Београд су пролазиле крста- илово царство 1018. зантијски сукоби. а као један од услова преда. Да ли је рушитељ мир. Кастелбјанко. Нандор Фехер. Наи- шћанског епископа Сергија.. Исте 1189. Бежећи пред њима. освојио До Београда су најпре дошли Франци. Актери су. а почетак краја била је неуспела опсада не зна се. ƒ 15. избијањем Византије на Дунав. Франачку владавину заменили зео је велики напад на Београд. Бугарска се протезала и до ла је да напусти тврђаву и да се преда. ја повратила Београд није по- јена Византијском царству с знато. напала и опљачкала Мађарска војска је 896. у Поморављу је бук. под Београд у рушевинама. одрастао је у изгнанству. жестини. Дељан ву записа арапског географа и картографа Идризија. када је папа Јован Осми га одузме Византији. највећом потпуно опљачкала Београд. али је већ 1232. кроз Београд је прошло 190. Византија га је Београд. На рушевинама Тауруну. највеће средњовековне дру у град. али је на основу постојеће у опису „Итинерера цариградског пута” из 1154. Други порушио је Београд ватно по зидинама од белих кречњачких стена. државном творевином ика. припао Угарској. до 1189. тија већ 1072.. Београд шке војске. Алба Грека. Освајачи и владари БеОграда Угарско-византијски сукоби гранично утврђење. али није успела да 878. који се издавао за Самуиловог унука. њака у Земуну. август 2016. зо повратили. После тог успеха краљ да. ске. зауставио се у Нишу. а малобројна посада са дуксом Никотом мора- државе балканских народа. ви пут помиње за време бу. били и стошила град. писао бугарском кнезу Миха. претпоставити да је Београд. није дуго трајала и да је Визан- шњим именом Београд се пр. порушио Земун и некадашњим београдским каменом по- вар. уста. Грич Вајсенбург. нак је угушен 1041. Угарска војска је 700. а Византија га је 1185. неко византијско погранично утврђење за које се може лом Великим уништили Аваре. чиме се објашњава то што је баш у Београду про. Бугарска је настала 632. а њихову Мађари. 1124. Угарска војска је 1096. који су под Кар. када је припо. који се налазио на граници Византије и Ма. Следећа освајања одлику- илу о смени београдског хри. Када је византијски цар Василије Други покорио Саму. вити да угарска власт у њему јања ратовала. убијен каменовањем. априла ла Београд. О оболелом Фридриху 8 повезале. што је чини 33. који су били подједнако рушилачки. . и његовим каменом гра- Тај назив се касније среће у различитим варијантама: дио Земун. а Авари и Словени (савезници) нису га У другој половини 11. су се повукли у Ниш. године. Неколико година касније угарски краљ преду- венизацијом Землн (Земун). донски цар Самуило. касније – сло. по његовој наредби. То је значило на. у После двомесечне опсаде Мађари су успели да про- време Првог бугарског царства. враћен у путем. разори- гарске власти. ме. напала Београд. Борбе на Дунаву су временом добијале на ма основали су франачко насеље Малевила. Угарска је 1182. 16. гли починити сличан злочин и у њиховом граду. Угарски краљ Саломон је 1068. године. вођством извесног Тихомира. века обновљени су угарско-ви- сматрали битним. ново градио Београд. али се може претпоста- којим је током целог посто. Саломон је наставио рат про- близу делте Дунава и посто. је и посебна бизарност. бодили Београд. да би убрзо јала је непрекидно све до склопио мир. поново био у саставу Бугар- Солуна. квама. баросе 1189. Такво наизменично освајање Београда од Угарске Бугарску. предводио немачки цар Конрад Трећи. Барбароси бринуо се Растко Немањић. Од 1096. године. Белградук као добро насељену и живу варош с многим цр- Уколико је то заиста био. Током шестодневног боравка Петра Пусти- је поново постао значајно војно упориште. Под вођством римско-немачког цара Фридриха Бар- ђарске. Бугари и крсташи. Ниш и Скопље. који је предводио Петар Де. и Византије повремено су прекидали крсташки походи. крсташка војска је починила масакр и опу- јаву нових разарања. знамо да је крсташку војску. а затим је византијски цар Манојло Први 1154. јер су се плашили да би крсташи мо- нуо устанак против Византије. У лето 1040. становници Београда Угари.000 људи и град глашен за цара и настављача Самуиловог царства. мађарски краљ Стефан Ново име град је добио веро. Београда. Бугари су преузели власт над тврђавом 827. помиње историјске грађе то немогуће потврдити. Београда то заслужио или је Растко на то био приморан. осим Византинаца. Алба Булгарика. Устаници су освојили Београд. године.

када су на историјску сцену Европе ступили Турци. који је владао од 1403. круне Мачву с Београдом. који је било тешко бранити. Угарска је освојила Београд 1319. у време цара Душана. Османлијско царство пред бедеме Бео- био период интензивног насељавања града први пут је стигло 1440. Када су Угари напали Србију и стигли до Жиче. То је хришћанства. После Косовског боја Београд је био у угарским рукама. град преда Ма- . до 1427. И то на миран. Тргов- ци су добијали повластице. болница и библиотека. а за то време Турска је три пута покушавала главни град. Београд је тада био не само престоница српске државе. Градили су се митрополитска црква.000 житеља. Угарски краљ Жигмунд је све више насељавао ма- ђарско становништво и ширио утицај католичке цркве. Угарска је повратила град четири године касније. поставши погра- нична база угарском одупирању ширења српске државе с југа. године. Војску Н овосаграђена београдска Саборна црква била је оли- чење снаге и богатства младе српске државе.ДОЛАЗАК СРБА 9 На београдску сцену као владари Срби ђарима. културни и верски центар. У Београду Прва турска опсада је Драгутин имао двор. После Стефанове смрти. године. Претпоставља се да је Београд тада имао између 40. цар Душан је успешно потукао угарску војску и успоставио границу на реци Сави. Београд је прозван бедемом први пут долази под српску власт. не дозвољавајући да остаци српске државе ојачају. осим ако то није било у њиховом интересу. После Драгутинове смрти 1316. а потиснуто српско становништво Драгутин. али са- мо као погранични град.000–50. да га освоји. Мађари су дозвољавали изградњу Београда за вре- ме деспота Стефана Лазаревића. У таквом стању Београд је доче- као 15. У жељи да се што спремније одупру турској наје- зди. године. а по угледу на Београдску подигао је Смедерев- ску тврђаву. Порушен и опустошен град прикључен је Мачванској бановини. осво- јили су Београд 1382. настао је спор – Угарска је тражила повраћај града. Они су мудро владали стеченим територијама. од угарске град. Српски краљ је почео да стагнира. долазили су богати и способ- ни људи. Нагло дипломатски начин. доносећи просперитет граду. године. У време угарске владавине измењена је це- су ступили у 13. који је преузео Драгутинов брат Милутин. већ и најважнији привредни. зет и вазал мађарског краља живело је у предграђу и није му био доступан Горњи Стефана. То је и период огромног напретка Београда. деспотов дворац. нова велика освајачка сила. добио је 1284. српског живља и јачања утицаја Српске православне цркве. Противници угарске круне. век. Прва опсада догодила се 1440. године. Пошто га није добила споразумом. Град тада Чекајући долазак Турака. нова тврђава. што је било Под угарском влашћу Београд је остао око сто година довољно да се први пут помене као (1427–1521). браћа Хорвати. деспотов наследник Ђу- рађ Бранковић био је принуђен да 1427. Тако је једно време у састав Душанове државе улазио и Београд. локупна структура становништва и изглед града. веку.

Услед таквих догађаја угарска Крсташки рат утврђења на југу. Дубровчани и остали. када су се довољно приближили. Освајање Београда за њих је било важно. с најбољим војсковођама царства. Седмомесечна вета. Султан је покушавао и подмићивањем да натера град на предају. У жељи да га освоје. маја.000 коњаника. у којем су изгубили ски великаши су јој тражили супруга. Турци 1439. Град је географски. Турци су жестоко бомбардовали град како би осла- били бедеме и омогућили продор јаничара. етнички и привредно био део Србије и могао се једино раз- вијати у време постојања тесних веза са залеђем. Јаничари су успели да продру у град. Када су оне прекинуте. који се налазио око града. али је родивши сина била спремна на бор- бу како би му обезбедила престо. Султан је посланике послао у Смедерево да чекају одговор. У међувре- сама себи. . Владислав се 1440. сматрајући неуспех и личном срамотом. Како би онемогућили даље турско продирање. препоручио сина Лазара. Њихов број није познат. Београдско је потом. подигли су утврђење. данашњој Авали. Јарак. а уместо Мурата Другог.000 војника. Било је много претен. први пут освојили Србију и Смедерево. пешадија је изводила силовите јурише. његова жена. била су препуштена На следећу опсаду чекало се 16 година. проценио да у град може да стане 6. који као се. У одбрани града учествовали су и ње- гови становници – Угари. била је трудна. а неки и заробљени. 1439. борба завршила се турским поразом. ла су и дешавања на угарском двору. Пову- дената. али су браниоци ипак Краљица се определила за пољског краља Владислава успели да сачувају град. Београд је паралисан. 17. На његову одлуку утица- ске војнике. које су предводили сул- тани. покушавали су да затрпају разли- читим материјалом. на За то време Србија се борила за опстанак. Трећег Јегалонца. Копањем подземног туне- ла турска војска је покушала да продре у Београд. Краљица Јелиса. Два пута су покушавали да га освоје. године. Турци су се због пожара у паници повукли. Када су престо је дошао Мехмед Други. пољски краљ Владислав је тек 17. Обе стране су имале при- сталице. а ма- лобројну војску хришћана предводио је Јован Таловац. Наиме. јуна отпочео прику- пљање новца неопходног за борбу против Турака. па 10 су. Оба пута су то чиниле велике војске. браниоци су бацали бакље на тур- је предводио султан Мурат Други. Брокијер је 1433. али сукоби нису завршени. Док су топови бомбар- довали град. јер је представљао препреку за даља освајања Угарске. али су се услед снажног отпора повукли. Освајачи и владари БеОграда припремао општи напад на Београд. на оближњем брду Жрнов. веку Турци приступа- ли опсади града тек после темељних вишемесечних припре- ма. мену је Турска ојачала. 1451. разнели турске копаче. у Бео- граду је привредни живот скоро замро. Султан се морао одрећи даље опсаде. Срби. утврђење било је знатно оштећено. међу њима и Београд. Иако је северински бан затражио помоћ још 20. У таквој ситуацији угар. Ни то ни- је успело јер су браниоци копали тунел Турцима у сусрет. бродови су уништени. Следећи озбиљан уда- рац градском животу донела је турска опсада града. август 2016. а у међувремену је Султан Мурат II 15. одакле су посматрали и контролисали околи- ну. али је стварни број бранила- ца био далеко мањи. због старости. Бра- ниоци су били снабдевени топовима и пушкама. Крајем јула угарски краљ је послао преговараче сул- тану тражећи прекид непријатељстава.000 до 7. Београд је спадао у утврђеније градове тог доба. Многи турски за престо распламсао прави грађански рат. после смрти угарског краља Алберта. У другој половини маја Београд је увелико био под опсадом. у Угарској се у борби Напад с река је такође био неуспешан. крунисао за мађарског краља. најбоље показује чињеница да су у 15. а међу њима и српски деспот Ђурађ Бранковић. касније назван Освајач. Међутим. Нема сумње да је томе умногоме доприносила неосвоји- вост његових бедема. Колика се пажња посвећивала освајању Београда. али је и тај план пропао. тада је било касно да се евентуална помоћ дотури.

Влашка је мировала. Пре тога је турска ордија морала да пређе пре- ко Србије. Наредне године Мехмед је заузео Ново Брдо. Папа Калист Трећи градио је флоту на Тибру. Турски пљачка. Фиренца. године. Ка Београду је ишао и Хуњади . договорено је да београдски кастелани припре- названа Халејева комета. Султан је после тога. Одлучујућа битка одиграла се 14. планирао је да запоседне тадашњу српску престоницу – Смедерево. Како подршка двора и племића није била обезбеђе- на. Копном се ка Земуну кретала крсташка војска под ла. Једина нада било је довођење нових снага. Народ у гра. пра- вљени су планови за крсташки поход против Османлија. добило је на важности. Освојио је Цариград. који је објављен још у фе- бруару 1456. Од босанског краља тражио је 10. попут француског краља Шарла Сед- мог или Енглеске у којој је почињао династички рат. Болоња. Претпоставља се ме мале лађе и да. јула у Сланкамену. Помоћ су најавили многи. између 4. У том периоду у Угарској. ћа 4. Главни проповедник Стефана Вукчића 8. На грађане је кусни Хуњадијеви борци и одреди крсташа.000. која је била вероватно плозивним материјалом. Османлијама је било важно да осигурају превласт на Дунаву. у Будиму је одржан сабор угарских вели- каша. Ношена речним струјама Дунава. нападну Турке. уклонио је јула 1453. поново. најмање сто бродова. и уопште на Западу. доноси несрећу. Угарску су. Капистран је додатно утицала и репата звезда која се појавила на небу.000 војника. онемогућили достављање помоћи браниоцима. Угарска флота окупила се 13. Победа је ојачала ратоборно крило међу ото- манским великодостојницима који су подржавали Мехме- да. којима су Турци ка Београду. био је Јанош Хуњади. што ће се нешто касније показати као изузетно важно.Већ је у првим годинама владавине. Да би акција била Ондашњи. који се тада звао Нандор фе. огромна тур. започео припреме за напад на Угарску. односно земљу деспота Ђурађа Бранковића. а од војводе Петра Првог Павлови- био је фрањевац Капистран. дима у Петроварадин. 1453. од херцега Капистрановом командом. флота је кренула више од 300 топова. који се залагао за компромис с хришћанским силама. плаћање данка како би осигу- рао мир и слободну трговину за поданике. стојао је само један већи брод снабдевен топовима и екс- ду био је престрашен турском силом. још у зиму 1455/56. био је други велики напад Турака. престоницу византијских царева и центар источног хри- шћанства. морала је да се мобилише маса фанатичних верника. Фебруара 1456. Модена. касније успешна. Први поход 1454. ска војска кретала се кроз Србију ка Дунаву. урадио оно о че- му су претходни султани сањали. а помоћ је обећао и Алфонсо Арагонски. Ипак. Херој одбране Београда. а војвода од Молдавије прихватио је у октобру 1455. када борбе почну. Великог везира Џандарли Халила. Одзив сиромашних био је ма. а Опсада Нандор фехервара. Проповедање крсташког рата. а основна преокупација турског султана био је Балкан. Они су одби- сован. сујеверни свет сматрао је да та појава. разарали уну- трашњи сукоби. јула. Иако су браниоци пружали снажан отпор. људи који су добро познавали Дунав. Групе крсташа стизале су са свих страна. ситуација ња. а осим Београда. Султан је пре доласка тражио помоћ од својих ваза. бургундски војвода и португалски краљ. а у таквим околностима био је неизбежан сукоб с Угарском. У Сланкамену су такође били ис- највећа војска окупљена испод зидина града. У јуну 1456.000 људи. По- шки одреди узнемиравали су околину Београда. који је био централно место окупља.000 и одговарајућу количину намирница. и 22. да је у нападу на Београд учествовало и до 100. био известан. преко Бу. истичући како ће плаћати само редован данак. У борби су на хришћанској страни учествова- желели да осигурају Саву и Дунав како би изоловали град и ли и српски шајкаши. био је неуспешан. важну и богату рудар- ску област. на којем се расправљало о одбрани јужне границе и опремању војске. Венеција. то је било могуће тек пробијањем речне блокаде Турака. многи моћни европски владари нису подржали по- ход против Турака. Следио је поход на Запад. у опседнутом Београду постајала је све тежа и ускоро је пад хервар. ли помоћ. проповедима одржавао морал бораца. јула 1456. Међу њима и Ђенова.

али су се и хришћани жестоко бори. Командант града Силађи наре. . Папа је вест о победи разносио даље. Храброст Срба шајкаша нарочито је хвалио хро. По речима папе Калиста Трећег. трени зид. где је после недељу дана умро. Турци су јуришали ка мосту који је водио у Горњи град. наређењу. у полуразореном граду дошло је до 12 ли. Јаничари нису успели да се про- бију у Горњи град. и 21. оца Мурата Другог 1440. Турски губици били су огромни. Хуњади је сматрао да војници који су се често борили мимо наређења претпо- је ситуација безнадежна. чело је и копање подземног канала да би се минирали зи. милан- Увече. у град је пребачена група од 4. Хуњади био организатор. а када би се упаљене бакље. Били су жестоки. започињала би борба прса у прса. јих бранилаца. ситуацију. новој интервенцији није дошло до крвопролића. Султан је наредио да се спале лађе које нису биле уни- После разбијања првог борбеног реда турских галија. јула. почеле да. ничар Таљакоцо. освајача устрелио војник Титус Дујевић. од тога да ли ће крсташи раз- ће и остали запаљиви материјал. ша и угарских чета. којој је нађен врабац. збуњене упорношћу одбране. Направљен је огроман ва- бити ред турских галија. Ноћ ји београдски браниоци Хуњади и Капистран слали су пи- пред напад. папи. по његовом Турака. Многи виђенији борци нападали већ њихово и Капистраново. предложио напуштање града. На крају. Хуњади је 20. због чињенице да је султан Мехмед Други био бесан због Тврдили су да победа није дело било ког угарског племића. Многи су је наредио повлачење угарских одреда. Нападали Победу хришћана обележио је и губитак најзначајни- су свим средствима. Најзначајни- непосредној близини града одакле је командовао. И сам је остао у се надали да су заустављена турска освајања. па је обилазили дервиши и одређивали награде за оне који се она стигла и до етиопског владара. 21. Ху- Критични тренутак наступио је када је група од 600 њади је пребачен у Земун. пру- је зависило од првог налета. за успех. Око поноћи борба ширења заразних болести. август 2016. Успешан исход борби било је тешко замислити без дови и омогућио продор у град. су да се повлаче. Уследио је противудар хришћана. турске јединице. не осво- турске блокаде и отворили речни пут ка граду. Београд. на старешине. сматрао је да је најбоље да распусти крсташе. Турци су се пробили у Доњи град. На њему се одвијала борба од које је зависила судбина града. Све њади – међу Турке су бачени балвани уваљани смолом. низатор и војни заповедник. Први знаци куге појавили су се је достигла врхунац. пробијене речне блокаде. док је стојећем турском нападу. касније симбол Београда. Удружене снаге код Земуна су водиле од постављања барјака у Горњем граду. племићима. легата Карвахала. прободен дио је да се истакну на градске зидине. Сутрадан. теријала за затрпавање градског јарка. Пораз је нарушио углед турског султана. који се све- ухватила је паника. Захваљујући брзој Капистра- су жестоко како би спасили главе пред бесом султана. Земљом из тог канала за. те је у ноћи између 20. Освајачи и владари БеОграда бедемима и на улицама. Војску су ском војводи. јула стављених. после победе код Зе. Највише времена провео је с кр. а код Капистрана 6. који су носили ствовали једни на друге топовима и пушкама. али је непознатог прве борбе. као и Силађија и папског трпаван је јарак. побијени чим су стигли у Софију. Турске лађе биле су распоређене код Земуна и пове- Браниоци су употребили и замку коју је смислио Ху- зане ланцима како би отежале пробој борбене линије. Наиме. који је био превелики изазов и за његовог појачања и намирнице. ли су и Дубровчани. Одмах после опсаде почели су сукоби између крста- сташима у Земуну. довољно приближили. године. Зидине су попу. али су пробили града враћао се рањен и с проређеном војском. као и довлачење ма. Убрзо су се у граду напади Турака нису јењавали. Легенда каже да су Турци били на корак са својим људима. неколико заробљених и више стотина подављених одрубио главе својим војсковођама. О интензитету опсаде Београда говори и легенда по плењене турске заставе. Бродови су деј- осталих. јула обавештен о пред. Сукоби су се водили и на Хришћани су изгубили човека који је цео живот посветио 15. код Хуњадија 4. Приче о победи шири- први попну на зидине и оне који уђу у град. Трвења међу борцима пренела су се и Без обзира на то што су доживели неуспех у блокади. августа. али ни. Хуњадија и Капистрана. напади су почели да јењавају.000 крсташа. Постоје подаци да је лично галија. Капистран је углавном био орга- Одвијале су се последње припреме за општи напад. учешћа Хуњадија и Капистрана. с три стреле. носећи за. а неки су. Капистран је убр. битке нападачи су се приближавали зидинама. Као да се зид од ватре сручио на јаничаре. донекле и појавиле глад и болести. у Београд су ушли Хуњади и Капистран. Објавио је да је крсташки рат завршен и убрзо напустио штале на толико места да се нису могле закрпити. Исход борбе одредили су и Турско бомбардовање је престало. сма угарском краљу. Турке. 22. Вест о хришћанској победи ширила се брзо. штене како не би пале у непријатељске руке. до 700 јаничара продрла у град. Крсташи су били незадовољни. Пред зору. ња. Напустио је Београд. августа. Угарске лађе жестоко су напале. То је и учи- мали покретни хришћански бродови имали су веће изгледе њено ујутро. Тада је и Силађи посумњао у мо- гућност да град одбрани. Увидевши Бомбардовање је настављено. Отпо. јула отпочео је турски напад. који је турске трупе у тврђави раздвојио од Разбијена је прва турска борбена линија. Венецији. зо напустио Београд. који нису били вешти у борби на води. Стигла су јивши Београд. Без обзира на сва наређе- За исход борбе био је значајан напад шајкаша из Београ. било је неколико потопљених тио најближим сарадницима. Уз велике гу. Освајач Цари- Хришћани су имали мање жртава. с леђа. муна.

дугачак око њовековној београдској историји није забележен у тако километар и по. октобра 1456. 10. су распоређене с обе стране друма којим је прошао сул- ју говори и велики број извора. Пири-па- великом броју. У другој половини јула наследника. који. Пре него што је кренуо у поход. које је његов трпљени пораз – град нису освојили. нису добили плате готово две годи- не. У лето 1521. прве мете за докази. Скобалић. Као и остали угарски градови на граници. Пад града Крајем јуна 1521. Извори говоре да их је било између 400 и 900. а за то је било потребно да се освоје БЕОГРАДСКА ЗВОНА Мачва и Срем. био изузетно запуштен. беде. године. Главе бранилаца биле ту. што је и планирао. Бројала је више од 100. које су до- вукли са зидина Београда. За време опсаде Београда 1456. а Турци добили задовољење за пре. с више хиљада војника покушала да заузме тврђаву Жрнов. али нису успели да онеспособе турску артиљерију. који је 1521. године. папа Ка. Бали-бег и Хусрев-бег. Папа је 6. Земун се предао. Капистран је умро 23. пуно одсекли Београд. у Београду се за- текло свега неколико стотина војника. Турској посади послата је помоћ из Смедерева. али је њихов највећи отац склопио 1519. како би пот- лист Трећи је 29. тако да и данас звона свих католичких црка. тан. под стражу. Наравно. мада је. чиме је и одбрана Бео- града дугорочно ослабљена. захваљујући бици код Авале 1515. Младом султану. О значају који су савременици придавали том догађа. захваљујући браниоци побијени. које су предводили Михаило и Марко лама да притекну у помоћ браниоцима града и хришћан. вање снаге и одважности биле су Београд и острво Родос. Војна посада била је малобројна и недовољна за било какву озбиљнију акцију. Сви турски напо- ва и даље звоне у подне. и мађарском племићу Јаношу Хуњадију. у противник био мртав. је спреман да обнови примирје с Угарском. Град је жестоко бомбардован. За разлику до претходних неуспелих опсада Сулејман је решио да Београд нападне и са Саве и са Дунава. а Турци су у против- Султан Сулејман Величанствени нападу успели да заплене топове. у част поменуте хришћанске по. интензивирана су турска бомбардовања. а Иако је град био успешно одбрањен.000 ратника. султан Сулејман био борби против Турака. После кратке опсаде. данас налази у срцу Сарајева. 13 У прилог остваривању давнашње турске жеље ишли су бројни властелински сукоби у Угарској. односно оне које није освојио његов претходник Мехмед Освајач. крајем 1520. Београд је 1521. Наиме. С тим циљем је. становништво је одведено у робље. папа никад није После пада Земуна ситуација у Београду се знатно по- повукао наредбу. па је тај напад пропао. Док је Бали-бег пустошио Срем. Турци су заузели де. Османлије су добро знале да би освајањем Београда турска царевина имала отворен пут ка Угарској и Аустрији. који је ша. према мле- Зидине Београда успео је да запоседне тек султан ко- тачким изворима. Ахмед-паша. Обруч се све више стезао. долазећи из Београда. Шабац и побили сву градску посаду. јуна издао наредбу да сваког дана у под. а ма- не звоне звона са свих цркава као молитва небеским си.000 људи. Ниједан догађај у сред. било свега 30. лобројни браниоци. Браниоци су извршили противнапад. јуна 1521. као заробљеник. ша и Хусрев-бег отпочели су опсаду Земуна. нити ју је повукао било ко од његових горшала. новца и посаде за одбрану. према речима савреме- ника Ђурађа Сремца. султанова војска прошла је поред Ниша. а са њим су би- реч је о султану Сулејману. Такав третман посланика тур- ски султан је искористио као повод да отпочне освајање угарских области. Будим послат посланик који је на угарском двору јако ло- у Илоку. који је требало да се слави у целом хришћанском све. напокон освојио ле и његове најбоље војсковође – Пири-паша. Био је смештен у ниску просторију и стављен Бранковић. август прогласио даном београдске побе. На Сави је саграђен велики војнички мост. . мађарска војска је. добро опре- ји је свом имену додао придев Величанствени. Такође. мљених. због чега су утвр- ђења попут Београда или Шапца практично остала без управника (бана). Пре краја године умро је и српски деспот Ђурађ ше примљен. Турску војску предводио је султан. ри били су усмерени на рушење бедема и појединих кула. чија се џамија и на престо дошао годину дана раније. Београд није имао далекометне топове за од- брану. Утврђени ским борцима. Опколили су утврђење и почели да га бомбардују топовима. Мустафа-па- дотадашњи бедем хришћанства. нису могли да пруже снажнији отпор.

су нападали с три стране – с обале Саве (Пири-паша). године. који преживеше.. Тако се срем. чији су зидови били озбиљно оштећени. попут огромне бакље.. Отпочело је и подизање понтонског њима су јуриле гомиле јаничара. јула 1521. Султанов хроничар описује битку: „Неколико од- врх копља привеже буктињу и да је запали. а послед. правили топови. 8. без страха.. Освајачи и владари БеОграда Најзад. а одбрана упорна. У дневнику султановог похода за. сада и грађана ипак надјачао турску бројност. чија виси- Султан је одлучио да с топовима пређе на Ратно на пара облаке. војска приближавала зидина и почело продор кроз велике бреше што су их на- Београду. умакоше у тврђаву. султан је наредио да сваки војник за Доњи град. Иако вљена и наредних дана. 29. с речне стране (Ах- њег дана јула султан је стигао у Земун. августа 1521. Како је војска у Зе. али је очајнички отпор по- моста на Сави. Они. реда јаничара стигло је.. Битка за Београдску тврђаву је уз краћа затишја наста- писано је да је борба била жестока. јер су бедеми с те стране Преживели браниоци повукли су се у Горњи град. ле Дунава (Мустафа-паша) и фронтално. мача ратника за праву веру. Јаничари неуморно забадаху бритке сабље у груди чаним интензитетом. те у дугој борби отправише у пакао многе јунаке на град. али је постало јасно да помоћ брани- . султан је прешао у Срем и кре. пак. видевши пади су одбијани. на- противника праве вере. У то време пао је и Сланкамен. Ипак. у свом налету до градских ском равницом. За били најслабији. с оба- нуо ка Београду. а само у једном дану на зидинама је уби. најзад. мед-паша). Турцима је био потребан цео дан да се пробију у мун стигла по мраку. Тврђава се Општи напад турске војске на Доњи град одиграо се одржала.” острво и одатле „туче” град. да се неће моћи одржати и да ће најзад и сами погинути од јено 500 нападача. излажући груди читавим обла- цима метака и стрела. Истовремено су започели и јуриши неверних. И тако је овде оборена застава кри- Бомбардовање Београда настављено је у августу поја- ве вере.

Забележена су и прва бекства из била већа. браниоци на- панику бранилаца. Ди. „није више остало човека способног за борбу – многи су по- ним лако запаљивом трском. па су разарања други су били против тога. ав- . после дана предаха напади су обновље- Под командом Ахмед-паше. Топови су постављени ближе тврђави. дозивања у већих градских кула на североисточној страни – Јаков Утје- помоћ. крици. града. У борби се посебно истакао заповедник једне од нај- кључало – одјекивали су повици на јуриш. лила се крв. Један издајник је Турцима пренео да међу посадом пор и смола. јавили предају града. 24. Дошло је до раздора ме. Султан је наредио да се запале све мине догуране подзем- стока борба прса у прса. очекујући да ће јуришима покушали да се попну на тврђаву. Турци су наставили рушење кула и беде. Читава турска војска кренула је у јуриш. Београдска тврђава оцима неће стићи. како би се изазвао пожар на кућама покриве. пор. био је завршен мост преко Саве. како би поткопали и минирали куле и најва. усијано пламсала очајничка и неравноправна борба. лаве одбране биле су исцрпљене све могућности за даљи от- сциплина бранилаца је попуштала. мађарски подбан Михаил Море 29. ђулад. ма... Поново се рас- падаче бацали велике комаде дрвета с клиновима. већина преосталих је рањена. који је храброшћу подстицао и остале борце. Све је горело и уље. ђу командантима – док су једни предлагали да се град преда. Напади су трајали до касно у ноћ. им све већа слабост бранилаца олакшати освајање града. ширили се пожари. У тим условима. го- шиновић. августа. летеле су стреле. ни барута за топове”. жније делове тврђаве. У град су убацивани и запаљиви материјали – сум. августа. гинули. Турци су 16. 17. Ни после два дана борбе Сутрадан. Турци нису успели да превладају. спаса за Београд није било. град су потресале експлозије барута. тако да је османлијска војска са земунске стране могла још Ипак. Куле су летеле у ваздух. По- реле су ватре. августа брзим ни. После два месеца жи- лакше да се пребацује под зидине Београдске тврђаве.. нале – лагуме. Опседнути су с врха тврђаве на на- ним ходницима до градских зидина и кула. гинуо је у одбрани града. више немају ни хране. изазивајући Иако су недељу дана касније. Вођена је же.. Турци су копали и подземне ка.

тан је пристао. Град је добро снаб. по једном извештају. угарска посада пуштена је да се врати кућама. лики базар. бровнику испалили почасне плотуне. икону Богородице и остале црквене вредности. У селу Барјачићи на Дардане- лима до Првог светског рата постојала је српска колонија Срби. а у њему је. Аустрије. Нај. попут мошти Свете Петке и Свете дуже време прекинут круг насиља. значило и то да ће у наредним вековима бити изузет од ра- рено је и село Београд. године. Такав потез донео им 16 танбулу попут „Београдске шуме” (Белград Ормани) и „Бе. Венеције. њали су Дубровчани. јаничари су први ушли у Београдску твр. Они су у част освајања Београда у Ду- кадашње Београђане и данас чувају локални називи у Ис. ско становништво града. царским ферманом. Београд се ширио ван бедема. борцима дукате. у Београду је на ли и бројне реликвије. Уз звуке Постигнут договор Угара и Турака није важио за срп- зурли и весеље. на Савамали био је ве- ски заповедник града био је Бали-бег. које је одведено у изгнанство у ђаву. Оно је било ослобођено плаћања зарања. После крвавог лета 1521. послао је посланство с понудом да град преда већа црква у граду одмах је претворена у џамију. веку. но 3. а нешто даље ство. Највећи успон град је достигао у 17. први посао започи- од око 500 људи који су говорили српски. Сул. Први тур. Теофане. а велики број за град. као и занатство. Делећи султану – под условом да се посада слободно повуче. Као велики мајстори трговине. године густа 1521. У наредних 150 година развијала се трговина. . У наредним годинама. Турску.000 људи. Са собом су поне. што је ве основана је нова „Белиград махала”. Освајачи и владари БеОграда Турци освајају Београд 1521. преживела августа 1521. Успомену на не. У граду су поред Турака живели Јермени и очували сећање на отаџбину. срПсКи Крајеви У ТУрсКОј Српски становници Београда прогнани после његовог девен оружјем. август 2016. трговаца и занатлија стизао је из Грчке. је трговачке и царинске повластице. Дубров- Неки од потомака старих Београђана вековима су ника. на- пореза под условом да се становници брину о пијаћој води рочито текстила и зачина. Север променила се стратешка важност Београда. што је потврђено и оградске капије” (Белград Каписи). султан Сулејман је ушао у Београд 30. Према уговору о предаји града. продором Турске на Запад и Између Златних и Силивриских врата Цариградске тврђа. По зидинама су развили жуто-црвене заставе. Турци су одмах отпочели обнову Београда. смеште- пада насељени су у околини Цариграда. 15.

с остатком војске предао Аустријанцима. а његово становништво. 1717–1739. Хрватску до Уне и јужног Велебита (Кордун. на десну обалу Саве и Дунава код Београда. Београд је из тих сукоба изашао разорен. војника. кад је царска вој- Леополд настојао је да се миран период продужи. а Бе- . Но. Да би се спасили смрти.000 војника и 98 топова.300 Турака. ценија Београд су звали „Дар-ул-џихад” или местом рато. године. Албанце. који је трајао од 1683. даље у Србију. под па- ку двадесетогодишњег примирја с Турском. до 1699. године. те Сла- вонију. сто хиљада грађана. под вођством Мустафа-паше Кеприлија. По исте. Пољско-литванску заједницу. Турци су знали да искористе повлачење Аустријанаца и готово без проблема од 8. Београд под турском владавином достиже Аустријску војску предводио је Максимилијан Други Ема- нуел. Укупно је бројала око 40. августа до 8. сем југоисточног Срема са Земуном и Митрови- цом. све до Косова. Паша се Турци су се око Београда сукобљавали с новом си.. Мир је скло- пљен у Сремским Карловцима 1699. трговинска размена између Европе и После опсежних опсадних радова. Луј Четрнаести напао је снаге Хаб- тим. Иако се о тој опсади не зна много. завршили поход у Србији. Оп- зенит у 17. Млетачку републику. под условом да лом – Аустријом. Тих година бројао је око сада Београда трајала је нешто дуже од месец дана. Опсада Еугена Савојског Прошло је мање од 20 година од успостављања мира и нешто мање од 30 година од последњег разарања. што је значило још већа разарања. а не. па је главнина аустријске вој- вио је рат Хабзбуршкој монархији и кренуо на Беч. 17 успела опсада Беча из 1683. збуршке монархије на Рајни. тако није размишљао султан Мехмед Четврти. због сарадње са Аустријанцима. Хабзбуршка монархија добила је Угарску. познато је да је град враћен после експлозије барутане. ТУРСКИ РАТОВИ Тако су велике амбиције утврдиле пут пропасти. септембра.АУСТРИЈСКО је скупо коштао Османско царство. Лику и Крбаву). Аустрија и Турска су успоставиле границу дуж река Саве. октобра 1690. Водила се жива јула до 6. царска војска је продирала ва/тврђавом џихада. осим Баната. постављања мосто- брана и неколико покушаја Турака да разбију опсаду. Царски генерали позвали су Први аустријски налет десио се за време Великог тур. док су губици Аустријанаца износили око 700 зарања. ји је извршен 6. Аустријанци су обуставили напад. ска дошла до Косова. која га је освајала три пута га Максимилијан не изручи Србима. устанак против Турака. Бугаре и остале хришћанске народе на Балкану на ског рата. С њом се повукао и ве- лики број Срба. Тих де. немачко Свето римско царство. септембра 1688. Ма- дласком снажне угарске државе са европске сцене. Дунава и Тисе. део турске војске. преба- цио се 1688. Османлије су га изнова заузимале.. која је пот- пуно уништила замак деспота Стефана. Они који су остали трпели су стравичне последице због Максимилијан II Емануел одлуке да се побуне. веку. Србе. прогонима и пљачкама.000 војника. који су се населили у јужној Угарској и Сре- му. град је био познат по бројним нонаде аустријских топова омогућиле су коначни напад ко- џамијама и црквама. Турци О су испред себе поставили три реда затворених Срба. Србе. као и побуњене Грке. Преживело је свега (1688–1690. Тако су Турци после две године вратили Београд у своје руке. чиме је Београд опет постао погра- нична утврда. јер је осим Аустрије против себе имало и Русију. и 1789–1791). Након освајања Београда. Њихова војска кажњавала је побуњене Србе од Пирота до Београда. Одазвали су се само Срби. Тај рат ске била присиљена да се повуче. била је окидач за почетак трај- ног повлачења Турске из централне Европе. било је изложено убијању. Обја. Међу. аустријски цар тријархом Арсенијем Чарнојевићем. ђара и Јевреја. Хрвате. од око 30. После низа пораза. Уз велика ра. Бугаре. 1. од 30. године. ка- Турске.

Освајачи и владари БеОграда Дедиње – Сава према западном врху Велике Аде Циган- лије. с друге стране. која је. а не да се склањам од њега па зато хоћу и да Како није могла сама да се одбрани од Османлија. Судбину Београда у доброј мери одредио је и пода- ска Еугена Савојског. најкасније до 22. Сазнавши да Турци за наредни дан спремају концен- чу. у два сата после поно- за Турке. Савојски Турцима. преко Врачара. августа. Ваља напоменути да су војни и политички кругови у Бе. У настали међупростор продрли то је утврђење. запретила Турцима. од чега пет хиљада од руке српских бораца у саставу ау- поредила се на линији Вишњица – Екмеклук (Звездара) – стријске војске. преко пута Великог ратног острва. Хабзбуршка војска имала је пет хиљада по- 15.000 људи. су јаничари и спахије. Тиме је битка би- гибијом команданта флоте код Турака је дошло до дез.000 војни. август 2016. Савојски је 19. Еуген Савојски је био један од војсковођа се одвијала највећа битка у дотадашњој историји. на 18. плозије Турци су имали велике губитке. манданту тврђаве Београда требало да пренесе инфор- ска је до краја године ослободила Банат с Темишваром. ном имовином. августа принц Еуген је са секре- се тако нешто и изведе. пешадије Освојивши Вишњицу. августа. ћи. врховног заповедника аустријских так добијен од шпијуна. није. пред њим Међутим. подигну. Ноћу. Додатни заплет унела је и јутарња магла. који се налазио код Ниша. одакле Османлије су одговориле објавом рата. августа пристигла је главнина турске војске и рас. Ратна срећа почела је да се прелива на аустриј- ри податак да је линија за напад и за одбијање евентуал. Турска посада у Београду истакла је на градским бе- јанци су тако снажно тукли Београд да су после два дана демима беле барјаке у знак предаје. Уследили су удари и противудари коњице. Сукоб бродова одиграо се код Земуна. а уз помоћ Карловачког мира. Током ноћи војници су уредили две убојне ли- је за ту намену припремио 70. ску страну. потиснули аустријску коњицу и по- Видећи шта се спрема Турци су запалили Земун. и артиљерије. Противно до. Принц Еуген је имао среће да трупа у том рату. и Османлијске армије. оград је поново био на мети топова. Саве. после четири сата борбе. што је било мало у односу на број тадашњој војној тактици. . ко да га развој догађаја није обесхрабрио. Посади тврђаве ускоро је стигла у помоћ вој. што је било велико изненађење Битка је почела 16. док се с већином војске сукобио с армијом ве- Балканско полуострво. Савојски се одлучио на опа- сан потез.000 војника. узимали Београд као главну трисани напад са две стране. Он је успео да разбије турску опсаду 5. На банат. била додир с коњицом. ска Халил-паше. већ преко Дунава. након што је на јуриш заузета турска бате- ног испада ишла од луке на Сави код велике Аде Циган. с једне. децом и покрет- 18 је вест да турска војска добија појачање – 150. стигла ске посаде одобрено је да са женама. Предаја је уговоре- одбрамбени топови били сасвим оборени. информацију која је одлучила исход битке добије директ- августа 1716. Почетком августа ву није могао да се настави пре него што се одбаци вој- опколили су Петроварадинску тврђаву и започели бом. а по склопљеном уговору војницима тур- Када се мислило да је исход битке известан.000 војника. јула и да униште фло. још од почетка 18. На ту претњу шајки 11. другима. а после је ћа битка била најпромишљенија и техничко-тактички нај- позвао генерале и рекао им да ће се сутра сукобити с већа аустријска операција освајања Београда. које су се налазиле између турског Бео- града. а затим ту Аустрије. рија на Дедињу. августа заузео је Велико ратно острво. пре- тило је уништење. Ситуација се у потпуности променила. августа. јуна посео по. с 40. по. жестокој борби разбили Турке и одбацили их.” ција је склопила савез с Аустријом. Ташмајдана до Дунава. због магле аустријска пешадија лије. сакупио вој. кушали да окруже пешадију. Ипак. који је ко- После победе код Петроварадина. бардовање. он није пребацио војску преко Турака. „Ја сам дошао почели војну акцију. везировог изасланика. 15. Турци су поново за. О размерама опсаде довољно гово. турску артиљерију. Мањи одред оставио је да спречава испаде из стратегијску тачку за продор Хабзбуршке монархије на тврђаве. ла готова. Аустри. аустријска вој. Аустријанци су око 8 часо- вукли се у Београд и ужурбано утврђивали град. Напад на тврђа- Испрва су Турци имали успеха. као гарант Наредио је да се трупе добро наоружају. организације у командовању. док је флота започела блокаду турско слагалиште муниције у Горњем граду. одбили противнапад Татара и спахија. По. века. та- је учествовало око 250. Вене. ложаје око Миријева и на Великом Врачару и приступио која је наизменично доносила добру срећу и једнима и опсадним радовима. а аустриј- ским снагама. у којој који су знали да изађу из готово немогућих ситуација. ву. Овог пута. верника. Велики везир су топови почели да бију по Доњем граду и неутралишу Силхадар Дамат Али-паша је с пролећа 1716. на левом крилу наступала је погрешним правцем и изгу- ској страни. па су се повукли. Испоставиће се да је предстоје- таром правио распоред војске у свом шатору. а тај рат је био сјајна прилика да ликог везира. у срећу покушали су да преокрену 5. Ратну ва увели у напад пешадију и коњицу Другог ешелона. но од Јаноша Векоња. мације о усаглашавању заједничке акције. До 12. Незадовољни одредбама мира из са мојим храбрим витезовима да узмем Београд од не- Сремских Карловаца кренули у поход против Венеције. Три дана касније запаљено је главно ску и кренуо ка Београду. а од екс- млетачког Крфа. останем. Процењује се да је тада погинуло десет хиљада Турака. напусте тврђа- ка под вођством Халил-паше.

веку удво. Београд је био засебан град. као првог јула потписан је Пожаревачки мир. Пожаревац. стријски службени документи тога времена територију на- зивају Краљевина Србија. Београд и Србију ску општину. Ваљеву. Шабац. који је био и судија. Округом је Еуген Савојски је у јуну 1718. у два Седиште војске било је у Београду. урављао провизор. бу. су били подељени на кнежине. Освајање Београда била је круна војничке каријере а управа области је названа Војна командатура Краљевине принца Еугена Савојског и потврдила да је водећи европ- Србије. а још три коњич- наврата проширена је за још 315. који ски војсковођа тог времена. Ваљево. Осим имена. Поред Београда. провизората. Руд- Опсада Београда 1717. део Хабзбуршке монархије. Смеде. помоћника и заменика. опсед. рево. Док се пре Карловачког и Пожаревачког мира ског живља. у њој није било много тога српског. а аустријски цар за себе узима нут у Александрији. Уне. Банат. ке дивизије биле су распоређене у Шапцу. кнез Алек- сандар Виртембершки и многобројни генерали. Јагодину. а 21. Управник области имао је титулу гувернера.гинулих. Срби су „давали” збор угледних људи и оп- до Тимока и планине Бујукдаша. део Босне између Саве и штински одбор с кнезом/бировом. вишењу између Пожаревца и Костолца. године . победио непријатеља у његовом шта- титулу краља. Превагу је Прва Краљевина Србија однела чињеница да је у борби заплењен 131 топ од бронзе Прва Краљевина Србија (1718–1739) била је саставни и 35 мерзера артиљеријског оруђа кратке цеви и великог ка. Немци су живели на обали Дунава и тамо није било срп- стручена. уз помоћ ишпана – жупана. По том уговору. обухватала је либра.000 квадрата. који је. Имао је немачку и срп- цар је задржао Влашку до Алуте. 19 Хришћанска Европа радовала се великој победи Еуге. Земља је подељена на 11 округа. дошао у Београд. простирала на око 303. склопљен на једном уз. Упоређивали су га са Цезаром. а оне на села. а међу рањенима били су и принц Еуген. Ау- на Савојског. Територија Хабзбуршке монархије је у 18. Крагујевац.000 квадратних километара.

а у све више су се досељавали Нову Варош и Пријепоље. ње устанка био је слаб. дио оберкапетан Вук Исаковић. покушала да посредује. код Гроцке. који су. а турски војни одго- Мир је трајао готово две деценије. потписаним 18. Београдским миром. ни. Одзив Срба и Албанаца за диза- Мађари. нове границе аустријског царства постале су условима. Кад је видела да су се са Аустријанцима. вића Млатишуме. 20 Балкану. Шакабента. Руси и Турци заратили су 1735. чему је наводно до- Србија је аустријску окупацију дочекала скоро опу- принео неки Србин који је давао упутства Турцима. која је Иако незадовољни односом Аустрије. боље одвијала на српском ратишту. да би 22. Патријарх и избеглице повлачили везник Русије. где од 1717. а онда су се буб. августа. јула 1739. Поред тврђаве и ва. већи део Срба организована у капетанате по селима и коју је предво. У рат је ушла под врло неповољним бра 1739. Аустрија је. Сава и Дунав. у почетку. Французи. није било значајнијих војних операција. српски патријарх Арсеније Четврти Јовановић су се углавном уз границу. септем- рена с Француском. у периоду ција се. Руси неће лако да попусте и да имају већих планова на Током 1738. одлучио се за руско-аустријску страну. углавном. пораз у бици код Бање Луке 4. Освајачи и владари БеОграда нику и у Јагодини. вор био је енергичан. а изграђена су и нова зда. Ситуа- стошена. . Аустријанци одлучујуће поражени и сама зарати с Турцима. одлучио је да Срби помогну аустријској стице и имала задатак да чувају границу. је царска војска имала српске помоћне одреде. Аустрија је одмах по уласку у рат доживела велики ске гласнике. напустили Нови Пазар. Аустријанци су 24. Он је изгу. „Хајдучка” села налазила марта 1737. уплашила се за свој положај и решила да 1737. иако није била коначно изми. Заузети су Ниш и Нови Пазар. август 2016. На тајном збору. августа године. потпуно је променила град. Аустријанци су били дезорганизова- њеви рата поново зачули. Немци. избила је куга. У центру сукоба био је Крим. Оживела је трговина. а старо- рош је била опасана бедемима. као са. под запо- био дотадашње турско-источњачке црте и попримио ведништвом крагујевачког оберкапетана Станише Марко- обележје средњоевропског града. После пораза код Видина. Уживала су одређене повла. Хабзбуршка владавина Београдом. трпели поразе. влашки кнез Атанасије Рашковић са својим људима узео је ња. 15. Чеси и остали Европљани. Постојала је и српска милиција. до 1739. са неколико епископа и световних главара с турског подручја. путнике и цар- војсци.

На томе су крајина – према имену команданта српских добровољач- радили и Турци. периоду од 1789. аустријска војска пре- верне и западне Србије добио је у другој половини 18. Срби задуго нису помишљали ских поседа у Европи. Цар Јосиф Други и руска ца- бивши тако прилично сигурне границе на југу. ƒ . пре. века. Највећи део се. до 1791. Рат је на овом подручју вођен крај- на нове авантуре. Турцима натерали су Аустрију да и сама. задржала до 1918. Руски успеси у рату с ме поправили су многе оштећене путеве. Тек 1789. у Кара- У Србији је половином 18. вратили у првобитно стање. О утицају досељеника Тада је уништено око 30 џамија. за- писала „вечни мир”. Ката- обележја.. Београд је освојен на јуриш. с пограничним положајем. године. нерал Лаудон (касније фелдмаршал). После те. с изузетком у ње траљаво. јер је Београдским рина Друга показала је и вољу и снагу да Русији у задатак мировним уговором граница дефинисана на реци Сави. Главни аустријски штаб налазио се у Земуну. до. Босне. Аустрија је с Портом 1747. узела је иницијативу. уђе у решавање Источног питања. мира вратили Турцима. редних пола века. ново се јавила аустријска агитација. У нашем народу рат је познат као Кочина новити страховито проређено становништво. Аустријанци су држали говори чињеница да су све главне породице Србије 19. века најважније било об. Црне Горе. односно уговор о не нападању. лазак на Егејско и Средоземно море. којима није било у интересу да богата ких одреда. тембра до 8. сеп- века ново становништво. године Османлије су поново загосподариле Београдом и Осамдесетих година 18. када су га по одредбама Свиштовског века потекле управо од њих. када је команду преузео ге- погранична област изгледа као пустиња. После три недеље опсаде. стави ослобађање Балканског полуострва од Турака и из- Непријатељство Аустрије и Турске јењавало је у на. од 15. до 1791. Аустријска опсада Београда 1789. године пот. Последњи аустријско-турски рат од 1787.. а џамије. почео је великим плановима. Бечу је постало ја- и нове. октобра 1789. За то вре. град све до 1791. Херцеговине. Градили су ље. после дуже паузе. макар и преко во- творене у цркве. матиној кући. године. по- њиме владале наредних 50 година (1739–1789). Успостављена граница се. Београд је поново постајао варош оријенталних сно да је у Русији на Балкану добио опасног такмаца. рица Катарина Друга склопили су савез ради поделе тур- шких искустава с Аустријом. Долазили су Срби из Рашке.

осамостаљивању локалних управника и јаничара. у којем је констатовано Београд се почетком 19. на коначно Сеча кнезова преузимање и вароши и тврђаве чекало Сасвим случајно. они су 1801. мајору Митезеру. до доношења Сретењског устава и укидања феудализма 1835. јећи се и аустријске интервенције у могућем устанку. века налазило у великој кризи. Почетком 1803. којег су Срби зва- ли „српска мајка”. од из- бијања Првог српског устанка 1804. Одлучено је да се за осам месеци подигне устанак. Бо- почетак његовог повратка Србима. кабадахије. Иако су га устаници чували само неколико година. а у сваком месту имали су СРПСКА своје представнике. године. Светећи се. међу којима су се нарочито истицали Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин. ОСВАЈАчИ И ВЛАдАРИ БЕОгРАдА вратак у Београдски пашалук. Дахије су поде- лиле пашалук на четири дела. Алекса Ненадовић упутио је писмо аустријском коман- данту у Земуну. Подразумевао је пе- риод обнове српске државе. Османско царство се крајем 18. Мула Јусуфом и Мехмед-агом Фочићем. године. први пут да су Срби посвађали дахије и да ће највероватније доћи после 400 година. орга- Н азив „српска револуција” пр- ви је употребио немачки исто- ричар Леополд Ранке у истои- меном делу. у српским рукама. август 2016. који се још шездесетак година. века. састало РЕВОЛУЦИЈА се 12 кнезова ваљевске нахије. Био је то су увидели каква је ситуација у Београдском пашалуку. . која се испољавала и у великом слабљењу централне власти. пашиним ферманом присиљени да напусте Београдски па- шалук. По завршетку аустријско-тур- ског рата (1788–1791) тадашњи сул- тан Селим Трећи одлучио је да олак- ша положај Срба. због великих зулума над српским становништвом. писмо је доспело у руке дахија. Кучук Алијом. макар накратко нашао до оружаног сукоба између њих. убили Хаџи Мустафа-пашу и завели страховладу с четво- рицом дахија (вођа јаничара) – Аганлијом. Султанову политику у Бео- градском пашалуку спроводио је Ха- џи Мустафа-паша. уредио је кнежинску самоуправу. Срби су у тај- ности почели да спремају устанак. објављеном 1829. Крајем исте годи- не. Они су. Када је турско насиље достигло врхунац. како би спречио но- ве побуне у пограничним областима према Аустрији. што је самоу- права на нивоу данашње општине. 22 Због Наполеоновог похода на Египат цариградска Порта морала је да попусти и јаничарима дозволи по- 15. Од 1793.

султан Селим Трећи је на устанике послао војску с новим београд- ским пашом Хафизом. За вођу устанка на скупштини најугледнијих из Шумадије прво је предложен Станоје Главаш. године. фебруара 1804. због чега и представља прекретницу у Првом српском устанку. Током 1804. приближили су се Бео- граду. За време Карађорђевог одсуства. заједно са Карађорђем. већ против дахија. који су силом преузели власт у Београдском пашалуку. за вођу устанка изабран Карађорђе Пе- тровић. устаници су истицали да се нису побунили против султана. Тако је остало до 1806. познаницима и првим људима у околним нахијама да устају на Турке. Порта је послала босанског везира Бећир-пашу да преговара са дахијама и српским по- буњеницима.низовали су Сечу кнезова. а устаници. када је Београд ослобођен. априла у Београду су се водиле жестоке борбе између српских устаника и Турака. на шта Бећир-па- ша није могао да пристане. на збору у Орашцу. нарочито оних који су се истакли у бор- би против јаничара у Кочиној крајини. предвође- ни Миленком Стојковићем и Петром Добрњцем. београдски Турци су не- Први српски устанак 1804. којих је почетком марта било око 10. у којој је по- бијено седамдесетак најистакнутијих Срба. Он се сагласио са српским захтевом да се да- хије погубе и да се у Пашалуку успостави поредак од пре 1801. цела Шумадија била је „очишћена” од Турака. фебруара 1804. Устанак је постепено узимао све више маха. Карађорђе је послушао савете Бећир-паше и осталих посредника да буде толерантнији према Порти. До одлучујуће битке. Потом је 14. Пошто мира није било. марта до 24. у којој су устаници. И он је одбио. Дахије су побегле Дунавом на острво Ада Ка- ле. па је сма- њио устаничке снаге око Београда. Устаници су захтевали да споразум гарантују Аустрија и Русија.000. однели победу дошло је 1805. Била је то прва битка устаника с регуларном турском војском. а Карађорђе је поручио свим пријатељима. код Иванковца. године. трговаца. Пошто је одбио. али је она била довољно јака да издржи турске нападе. Свега десет дана касније букнуо је устанак. устанак је прерастао у борбу за ослобо- ђење од турске власти. 4. године Вожд Ђорђе Петрвић Карађорђе колико пута дошли у сукоб са српском војском. кне- зова. предложен је кнез Теодосије Марићевић из Орашја у крагујевачком округу. Од буне на дахије. . убијају субаше и пале ханове. где их је погубио Миленко Стојковић. Крајем априла. Од 21. свештеника.

а народу је кроз три дана објављи- ван тај радостан глас. октобра то су Тур- ци све Београђане. И Карађорђе је одлучио да крене на Београд. године. грувањем из топова”. Уста- ској страни било око 300.000 српских војника и 40 топова. којим је вић. Избе- сукоби са Турцима догодили су се две године касније. који због оскудице у лађама нису мо- гли пребећи. али га је и он 27. Како је Београд горео још и 5. коба због Наполеоновог продора. јер су се отоманске трупе поново нашле на Сави и Дунаву. Тада је погинуо један од најхра. Команду града преузео је Младен Мило- пад је детаљно испланиран. Руси. савезници устаника. истока и запада. Османлијске јединице бројале су четврт милиона војника. Турци су били вољни да пре- око 25. пут ка поразу 1812/1813. управљали Србијом. нарочито оних у Аустрији. који се састојао од . Исту вест касније је објавио и лист „Газета де Фран- це” у нешто измењеном облику: „Пошто је Београд 5. после приспелих вести о заузећу Београда: „Извештај о по- бедама над Србима и о заузимању Београда однео је тата- рин (курир) великог везира у Цариград. Узун Мирко Апостоловић и Милисав Чамџија. Већ око 10 сати ујутру. када је пошао ка Стамбол капији (на месту дана- шњег Народног позоришта) у помоћ Станоју Главашу и Ву- ницима. напустио. Прве институције устаничке вла- сти основане су 1805. Су- традан око 10 часова пре подне ушли су Турци преко Гроцке. јер је помислила да су Турци. ли борбе ради ослобођења од турске власти. и гласи: „Београђа- ни су 4. у околини Београда било је Сходно стању на терену. започео је процес на- стајања њене државе. На- јици Вулићевићу. задржали да гасе пожар”. али жене и деца. нахије. Прва вест о упаду Турака у Бе- оград објављена је 22. ме- Борба је трајала целу ноћ. која су. новембра 1806. остали устаници продрли су у град. октобра запалили оба београдска предграђа. У на- падима је пао и један од најхрабријих војвода Првог срп- ског устанка Васа Чарапић. док их је на тур. својим људима пришли Сава-капији. Одбацили су Ичков мир и настави- су убрзо отворили ватру. глице су се вратиле у град. Конда и Узун Мирко су са ског пашалука. Карађорђе. Пад Београда у турске руке изазвао је велику пажњу медија. Турци стицали да наставе рат. побијени су или су се подавили”. године. октобра 1813. Устаници жа пустила у град. Као представник турске штански мир. били аутономију. Међутим. први Живот се у Београду почео нормализовати. Потписали су Букуре- Београд је био у рукама устаника. до 1813. кнез Сима Марко. Према осмој тачки тог документа. Турци су похапсили Србе који нису успели да побегну у недо- статку чамаца и приморали их да гасе пожар. Напад на Београд предводили су ници су у Цариград послали земунског трговца Петра Ичка. спремила за коначни обрачун с уста. Сутрадан је султан примао честитања за то. се с војском налазио у околини Београда. Узун Мирко Апостоловић. где их је турска стра. морали су да се повуку из су- бријих устаника – Васа Чарапић. све лепши. Васа Чарапић и Станоје Главаш. који је у јесен 1806. Карађорђе вановић. Још у мају 1804. ђутим. Русија је Турској објавила рат. Крајем 1806. Држали су Бео- Станоје Главаш град шест година. године – командант (Карађорђе) и Правитељствујушчи совјет (Влада). што је подигло узбуну у граду. Средином новембра 1806. октобра још увек горео. а Турци су се вратили у Београд и поново децембра 1806. командант војске Грочанске Турска се 1806. Пошто су су Русији били потребни као савезници. имајући у виду и кризу у односима с Русијом. Срби су до- власти у граду је остао Сулејман-паша. када су их Турци напали с југа Србије. у страху од непријатеља кренула према Са- ви и Дунаву. говарају. који је из дана у дан постајао код Топчидерске реке. Освајачи и владари БеОграда У боју за Београд бесмртну славу стекли су Конда ка- петан. Устаници то нису прихватили и недуго затим били су суочени са страшним крајем. односно на ау- стријско-турској граници. Био је то. Главни напад догодио султан Србима гарантовао аутономију на подручју Београд- се 30. склопио такозвани Ичков мир. Иако је Србија била покорена. због чега су их под- убили стражаре. Исти лист известио је и о великом слављу у Цариграду.

формирана ради стварања команд- ног кадра будућег бугарског устанка. предаји градова свечано је прочитан на Калемегдану. јуна. Порушено је и оштећено око 380 кућа. међу којима и једна бугарска чета. За разлику од осталих уста. Средином марта 1867. Оружани сукоб већих размера поново је спречен ин- тервенцијом великих сила. Шапца и Кладова. У лето 1862. они 1813. При- ничких старешина. које су у јулу 1862. Шапцу. развије и турска застава. Престоницу је из Крагујевца у Београд вра- Када је Србија стекла потпуну независност 1878. предао кључеве Београда. Крви је. устаници нису освајали утврђења. За време његове владавине не и постала Краљевина Србија. Велики турски везир Али- представника 12 нахија у Београдском пашалуку. Ферман о Хаџи Продан Глигоријевић. и 1862. у уторак 5. а султановим ха. Турцима је дозвољено да бораве са. када је њен главни град дант београдске тврђаве Али Риза-паша. био престоница Кнежевине Срби- а дан касније град је напустио и последњи турски коман- је. Смедерева. да се поруше утврђени гра- дови Соко и Ужице и да српска влада плати Турцима одште- Кнез Милош Обреновић ту за напуштена имања у Србији. под условом османски војноадминистративни поредак. ског везира постављен је Сулејман-паша Скопљак. објавио да султан уступа Србији сламања Првог српског устанка. Из 56 тврђавских топова бомбардовање је трајало неколико часова. суствовали су српски великодостојници. Турци су у Београду починили неколико десетина тешких злочина. на Чукур чесми на Дорћолу догодио се ин- цидент када је турски војник убио српског дечака који је за- хватао воду са чесме. За разлику од Пр. Станоје Главаш и предаји Београда. Смедереву. српска застава. мо у утврђењима Београду. поново је успостављен све градове у којима се налази турска посада. Земљу је захватила велика напетост. Београд је од 1817. представници ве- Две године касније уследио је Други српски устанак ликих сила. поред српске. био Крагујевац. Кнез Михаило је прогласио ратно стање у Београду. који је утицао на то да се пред зору закључи примирје које су потписали Ашир-паша и министар Гарашанин. нису напустили Србију. То је узбунило варош и започело је пушкарање између Срба и Турака. сем из Београда. а српска стража заменила је турску. захтевао да Порта повуче своје посаде у српским градовима. Том приликом погинуло је 50. Кнез Михајло је отишао у град где му је за- вог. ишчекивало се решење и излаз из но- вонастале ситуације. из града су грунули топови. ство Београда. Београд је опет постао београдско утврђење добило је српску управу. сем у периоду од 1818. до- нета је одлука да се Турци иселе из Србије. кључни град на Балкану. кнез Михајло одлази у Цари- Три најутицајније личности у Београдском пашалуку град. дан касније. једини пут у историји да је Београд променио владара без крви и борбе. ваљда. враћа се у Београд с ферманом о у то време били су Милош Обреновић. фебруара 1867. априла 1867. поведник београдске тврђаве Али Риза-паша симболично тишерифом из 1830. код Цариграда. било у годинама које су претходиле историјској предаји кључева 25 на Калемегдану. пре свега британ- ског конзула Лонгворта. као и представници страних сила. ƒ . године. Смедерева и Кладова. да се у њима. поред турске. Почетком априла. Коначно српски Био је то. додуше. Ти догађаји представљали су увод у дешавања из 1862. сазвале међународну конферен- цију у Канлиџи. Неочекивано. као и целокупно грађан- под вођством Милоша Обреновића.000 војника. Послед- њи одред турске војске напустио је Београд 24. Шапца. годи- тио кнез Михаило Обреновић. а ра- њено 20 лица. завијорила и Ужицу и Соко-граду. Веће крвопролиће избег- нуто је интервенцијом страних конзула. За београд. где се идућих дана окупило око 15. до 1841. Кладову. На Београдској тврђави се. После паша је 19. У периоду између 1857. После дугих преговора. српске и турске војске. ради решава- ња српско-турског спора. Кнез Михајло је у јесен 1866.

чета 18. пао је Душан И. Непријатељ је тек 1. посебно на Београдској 15. Као прва жртва у Великом рату. јула 1914. На речним острвима и Савском пристаништу одиграле су се прве битке. Ђоновић. краљев- ска палата. како би напала Србију са запада. И то на кратко. а нарочито делови Београда уз Саву. На њега су пале прве гранате и у њему страдале прве жртве. Пашићева влада. А устроугарска је објавила рат Краљевини Србији 28. Због тога је војвода Радомир Путник. жандарми. Био је то увод у Цер- ску операцију (12–24. Аустроугарска је желела да снажним бомбардовањем веже велики број српских једини- ца за главни град. па је крајем новембра из Бе- ограда почела евакуација војске и државних надлештава. После екс- плозије моста. сву одговорност преузео на себе и донео од- 26 луку о напуштању престонице. погинуо је и њен капетан Карло Еберлинг. ме да ли треба бранити престоницу. окупатор је ушао у престоницу после тактичког повлачења српске војске. док је обилазио браниоце на Калемегданској тврђави. Бомбардовање Београда наставило се све снажније. још није била донела одлуку о то- града. ОСВАјАчИ И ВЛАдАРИ БЕОгРАдА ТРИ ОСЛОБОЂЕЊА У ПРОШЛОМ ВЕКУ Први светски рат код нас почео је у Београду. ученик Трговачке академије. баш кад је мост од- Војвода Радомир Путник летео у ваздух. Тих дана. Народни музеј. кад је са шлеповима у којима су се налазили непријатељски војници потонула мађарска лађа „Алкот- мањ”. а гранате испаљене 28. После неуспелог упада и прве победе савезника у рату. . Прва армија је због притиска непријатеља морала да се повуче с положаја Проструга–Рајац–Сувобор како би сма- њила и колико-толико одржала линију фронта. а исто вече почело је бомбардовање Бео- града. децембра приметио да су Срби напустили београдске положаје. цево- вод. одмах испод Сиротановића стругаре. Страдали су Београдски универзитет. царско- краљевска војска бежећи је напустила Србију. јула у 23 часа с аустроугарских оклопних бродова Генерал Оскар Поћорек – монитора били су први хици испаљени у Великом рату. електрична централа. начелник Штаба Врховне команде српске војске. четник у чети старог комитског војводе Јована Бабунског. цавање на Аду Циганлију) храбро су одбили браниоци Бео- која се склонила у Ниш. Иако је рат почео крајем јула. И Први пешадијски напад непријатеља на Београд (искр- то само неколико сати по објави сукоба. пешадијског пука и чланови гимнастичког друштва „Душан Силни”. многобројни споменици. август). ра- њен је и принц Ђорђе Карађорђевић. четници из Танкосићевог одреда. август 2016.

Завршне борбе за ослобођење престонице вођене су Тако је прва окупација Београда потрајала непуне две од 11. На Торлаку виће се. Поћореку приредио и дру. испоста. Код Раље су уз садејство са снагама Друге ар- пуса. до 14. бу- обележавао годишњицу ступања на престо. и непријатеља и пријатеља Србије. Имале су изузетан значај и симболику. данта инвазионих аустроугарских снага генерала Оскара Београд после бомбардовања 1914. Дан касније водиле су се борбе за Торлак. бра снажно нападају Стражу и Липу. децембра. Срби су га ослободили у једном налету. от- су се током ноћи преко три неоштећена моста на Сави. Генерал Франк је истог дана одржао параду и поди. ви обухватни напад на Липу и Пландиште. Срби с једне и Јужни Слове- Из Беча и Пеште убрзо је организовано двадесетак ни с друге. Далеко ма- гарску 5. у ваздух. први извештаји о томе почели су да стижу Поћо- да. 27 како наводе. ње него што је Фрањо Јосиф предвиђао. мостовима на Сави. ни српски град”. изузетно кратковида изјава. Сувобору и Колубари. децембра. вића. У седам сати изјутра. наступајући од Славије ка Калемегдану. цар и краљ Фрања Јосиф. не обазирући се што су преко њих још прелазили го изненађење. како би спречила даље разарање Београ- часова.45 тим тренуцима. Порази у низу од мија 12. децембра запосели напуштени Београд. Прве армије и јединица Друге и Треће армије разбијена на Када су јединице елитне српске Коњичке дивизије 15. који су били потпуно затечени.000 аустроугарских војника. и 13. Била је то. Тимочка дивизија првог позива против Јелачи- возова за излетнике који су желели да виде освојени „древ- ћеве регименте. Док је почињало славље. бљено је више од 3. тог 3. 10 часова. Увече. године . Друга стиже до Погле. на опште изне- Највећи ударац доживела је аустроугарска 5. су се тукли Срби против Срба. мије добиле битку. Војвода Путник је. „победоносно и свечано” у скоро празан Бео. њихови заштитни делови. у 19. децембра. слабије снаге аустроугарског 5. а њени остаци потражили су спас у децембра. гао царску и краљевску заставу на Београдској тврђави. јединице Одбране Београда започеле су но- 2.тврђави. У току тог продора заро- град. и отворио јаку артиљеријску ватру. Почела је Београдска операција. са генералом Либеријусом Франком. пришле паничном бекству преко Саве и Дрине. нађење свих. непријатељ их је у 10. де- У потпуном расулу и паници њене главне снаге пребациле цембра. док је аустроугарска војска улазила у Београд. који је тог дана и Љубин гроб. Како нису до. и 15. изјавио је „да дући да је Кумодраж родно место војводе Степе Степано- се та застава одатле уклањати неће”. децембра 1914. ским армијама према Београду. У почела је снажна српска контраофанзива.45 часова дигао после стратегијског повлачења. Кумодраж Тим поводом. између 2. а јединице Одбране Београда између 11. армију започео је 11. и заузеле их до Већ 3. умарширале су. и 12. српска Врховна команда одлучила је да српске једини- реку и Франку. недеље. Аустроугарска војска је у снажној противофанзиви це не улазе у град. Напад српских снага на аустроу. чиме су преко Авале отвориле пут срп. децем. Трећа српска ар. армија. године. кор. децембра заузима Мељак. мање и слабије српске војске коштали су каријере коман- да. децембра. били „ватрени одговор”. несметано су у ноћи између 1.

Разбијене непријатељске јединице повлачиле су се и с Ал- Непријатељ је почео да прелази Дунав 7. Ниш је ослобођен 1. Трупе је у Београду посетио и аустроугарски цар По завршетку Колубарске битке и ослобођењу Београда. при чему су браниоци мо- рали прво да се повуку у Душанову улицу. Како их је непријатељ сустигао. самим тим и читаве Србије. октобра 1915. Случајно или не. а затим у Васи- ну. У том тренутку Србију је напала и Бугарска.. године.317 подофицира и војника.182 погинула и 8. силовања. на белом коњу пројахао до Гор- њег града. септембра 1918. године. Престоницу су осим војника 28 бранили и цивили. болестан. која је 1914/15. Истовремено. битка за коначно осло- ћали помоћ. подацима. Сам Гавриловић је био тешко рањен. биле Коначно слобода су материјално и физички истрошене. септембра. у 8 часо- робљени аустроугарски војници. сетак јуриша. Други и последњи пут био је у новембру 1917. коју је енергично гонила Прва армија. После завршетка борби у граду је остао мањи део становништва – око 8. потиснути су с Аде Циганлије и Бановог брда. по повратку из ратног заробљеништва у Немачкој. Као значајно стратешко место окупатора. која ће се изно- је одржао и славни мајор Драгутин Гавриловић. За Београд и његове становнике трогодишња оку- пација била је веома тешка. По неким После 15 дана ратовања.000 грађана Србије. официра и 43. како се говорило. Београд је тих ратних година угостио два цара. жене. Када су немачке јединице заузеле Дедиње. Војске су се сукобиле у де- ска. кедонском фронту означио је почетак краја за окупаторе.000 граната. Браниоцима Београда говор матским пописивањем покретних добара. Друга београдска операција. почела је представљао је трбушни тифус. Релативни мир трајао је ва на целом фронту. сити „по реду” из Србије приликом повлачења аустроугар- гласни поклич српски војници су кренули у контранапад и ске војске. на град је испаљено 30. Борба је трајала три дана. која. Уз громо. Памте се зверства према ци- вилном становништву. ојачане с до јесени. Само за на. а додатни проблем бођење Београда. Преко Београда се повлачила немачка вој- ском и артиљеријском ватром. браниоци су се повукли на Авалу. који су у Србију донели за. пробојем Солунског фронта 14. у Карло. године. октобра. зера разних калибара. У тим борбама. хаубица и мер. септембра предузеле снажно Напад аустроугарских и немачких јединица почео је гоњење ка Вардару. Велики број жртава однела је и епидемија пега- вог тифуса. . Пробој фронта натерао је бугарско- 5. Прва и Друга српска армија. деца и старци. Иако су Србија и Црна Гора победиле у борби против Аустроугарске. били су принуђени да се врате у Београд. али је она била незнатна. Неуспех на Ма- пад на Београд намењено је око 400 топова. одакле су се повукли ка Звездари и данашњем Прав- ном факултету. Савезници су обе. банског фронта преко Црне Горе и Босне у правцу Мађар- Браниоци су га дочекали на Дунавском кеју јаком пешадиј- ске и Аустрије. због чега је Моравска дивизија другог позива пребачена на тај фронт. док се већи део повукао с вој- ском. Аустроу- гарске и немачке снаге имале су 1. После пораза у Колубарској бици. Бугарска је капитулирала 29. Он је експресно. систе- оружје од погинулих бораца. Освајачи и владари БеОграда готово сви изгинули.. губици српске вој- ске износили су око 5.000 људи. Немачки кајзер Вил- Мајор Драгутин Гавриловић хем Други је јануара 1916. Тиме су окончане борбе око Београда 1915. август 2016. године усмртила око 360. која је припремана још с пролећа 1918. Београд је бомбардован тешком немачке снаге на хитно повлачење. Аустроугарска је планирала нову офанзиву против Србије. а после тога на линију Брестовик – Парцански висови. који су узимали на пљачка. депортације. исте године. савладале су грчевит бугарски от- на Србију.619 ра- њених војника. овога пута немачки напад две француске дивизије. не рачунајући цивиле који су погинули и рањени приликом бомбардовања. послат у пензију. а од 20. док је непријатељ користио све предности За то време у окупираном Београду трајала је брутал- јаке артиљеријске подршке. Преживео је рат и умро 1945.000. Поћорека. обе крунисане главе биле су и по- српском заробљеништву остало је 600 аустроугарских следње царске главе својих земаља. пробиле фронт. пор. када је покренут нов. Да би пљачкање текло неометано. артиљеријском ватром током целог дана и ноћи. нису чини- ли ни Турци – масовна убиства. пљачке. октобра. узето је 250 15.

скорашњу непослушност. Председник Француске је две године после ослобо. за храбро држање у и слом Југославије. данас. 3. том бомбардовању без претходне објаве рата. Мала. страховите губитке. али уз За одбрану Београда одређен је Шести ловачки пук. храбро и пожртво- мах иза челног одреда. ваљало је осветити се и за по- После снажног налета елитних српских дивизија. према неким калкулацијама и ма Београда појавиле су се прве комите. Београд је тако по. априла проглашена рату одликовао град „Крстом витеза Легије части”. Београд 1941. У Загребу је 10. по- кућство.30 у град 4. Хрва. октобра донео је 10 дана касније осетили његови становници у страхови- одлуку да се његова армија без застоја повуче иза Дунава. Последњег дана боравка на те- риторији Београда пљачкали су радње од Теразија до Сла. цемент. је продро коњички ескадрон Дунавске дивизије и избио на Осим 6. Немци су над Бео- жаве Јужних Словена под именом Краљевина Срба.. најавиле су нова разарања и Београда и Србије. Осим за Саве и Дрине. живина. Београд је једини који носи то ство буде спречавало „храбре” аустроугарске војнике да часно звање. Око 15 часова Моравска и Дунав- вано. новембра ујутру на улица. керамика. винуо у сусрет непријатељу и погинуо. штвом се истакао пилот-ловац Душан Борчић. Ускоро. али поносна Краљевина изгуби. пљачкају Београд. новембра ослобођена је и читава Србија.000. винуо се Командант армије војвода Петар Бојовић стигао је од- у небо без посебне наредбе и покушао. 1.. и 7. Демонстрације 27.500 становника. Оно што нису Аустри- Други светски рат 29 јанци. јатељу. пилота-ловаца. који се први Главни град Србије убрзо је постао престоница др. Београд је ослобођен. искључили струју и воду. смештен у Земуну и Прњавору. храбре ваздухопловце који су пружили отпор. Иако затечени. године . које су фактички по- вије. да брани слободу земље и да се супротстави непри- ска дивизија налазиле су се на линији Велики Врачар – Ба- њица – Топчидерско и Баново брдо. уз материјалну штету од је био збуњен храброшћу југословенских пилота. а око 10. со.талаца под претњом да ће сви бити побијени ако грађан. довршили су Немци. а затим и Југославија. бен. Житарице. порушили Железничку ста. тило око 2. рила противавионска артиљерија.000 војника). Командант 11. а ту цену животима је пла- навске. ништиле приступање Краљевине Југославије Тројном ницу и мост на Сави. Јуна- око шест милијарди златних франака. разе из Првог светског рата. Ду.000 цивила и 402. априла. Већ око 13 часова последњи немачки састави дана. људи. Осим страшне девастације главног града уследио је ђења Београда.244. Београд је бомбардован и наредних Калемегдан. децембра 1920. вачког пука. Моравске и Дринске. ракија. процењујући да се услови за организовану одбрану Као пример. број југословенских авијатичара. Пљачкало се све и свашта.000 људи (842. 26. Београд је био први на мети. До квислиншка нацистичка Независна Држава Хрватска. градом 6. Имао је 43 авиона ловца и ла је 1. пакту. што су свега Београда погоршавају из дана у дан. 21. рушећи за собом Железнички мост све док не отпочне освајање с копна. априла 1941. јер је према Хитлеровој наредби град требало „тући” напустили су Београд. а 14 пилоти Шестог ло- стао главни град највеће државе у својој историји. уз још три града. армије генерал Штој. Непријатељ што значи 43 одсто грађана. изгубили 40 авиона – 26 је обо- та и Словенаца. један и понтонске мостове. марта 1941.

ци јеврејског порекла. у град је ушла претходница дивизије „Дас једна од највећих и најзначајнијих битака на Балкану у Дру- Рајх”. Сва страхота етапе (11–14.000–15. ма у ваздушном нападу на Београд”. Освајачи и владари БеОграда Пет дана касније. немачка обавештајна слу. потписа- на је безусловна капитулација Југословенске краљевске вој- ске. Тако су почеле ма.000 мртвих. Сајмишту. тово до последњег истребљени су београдски староседео- Пре капитулације Београда. који су подигли устанак у окупираном граду ка- посредно супротно дејство на вођење рата. Јајинцима. то је да ће се Срби центрациони логори на Бањици. август 2016.287 дана. 11.. ваздушни напад на Београд био је мање у вези с војним операције за коначно ослобођење Србије. која су дошла из правца Панчева. Слободу су пуса. послао отпутовао је у Москву. Го- лако предати. заувек владати прекинут је после четири године. односно када је зверског напада на отворен. у Штабу немачке 2. пуковник Тусен. окупатор протеран до линије одакле артиљеријом више није боље може наслутити из поверљивог извештаја „о искустви. небрањени град можда се нај. септембра. где је постигао споразум о зајед- Команди копнене војске: „Према лично добијеним утисци. представник немачке војске армијски генерал Фон у руке освајача 13.” да су Совјети избили на Вислу. армије.000 рањених и 2. да становни. јер готово да није ник Бонофати. приближно. ничким дејствима НОВЈ и Црвене армије. Међутим. оклопне дивизије из правца Тополе. најмир. године. југословенске партизане не задеси судбина варшавских штво стави под најјачи морални притисак и да тако учини устаника. Вајкс и италијански краљевски изасланик у Београду пуков- нија предаја града у његовој историји. што је веома изненадило немачку врховну Уследила је окупација која је трајала 1. маршал Јосип Броз Тито аташе у Београду. октобар 1944). године масовног ваздушног и артиљеријског бомбардовања и на- кнадних борби ради уласка у град достићи. који је немачки војни Пре тога. Истог гом светском рату. 30 операцијама. 10. априла 1941. која није веровала у поруке да се град предао. Била је то. оклопне дивизије из правца Земуна и и совјетске Црвене армије. могао да туче град. Совјети у Пољ- 15. било борби.. Ако нешто нису очекивали. априла. Он је управо имао циљ да паралише главни На тај начин отклоњена је и последња стрепња да град земље као седиште централних власти. моторизованог кор. 16. 14–18. Београдска операција или Београдска офанзива била је Дан касније. и 18–22. И кон- команду. а Београд пао ковић. Током ноћи и јутра у донели војници југословенске Народнослободилачке војске град су ушли делови 7. Цивилне жртве су предвиђене у 10 пута већем обиму. 21. Београдска офанзива Прве немачке трупе ушле су у град дан раније. Злочини нису прекидани све до осло- жба је предвидела да ће губици југословенске војске после бођења 1944. вероватно. Акт су потписали представници југословенске оружане силе Александар Цинцар Марковић и генерал Радивоје Јан- Србија је у наредним данима раскомадана. Операцију војни историчари деле у три дана објављен је проглас о предаји Београда. Бомбардовање Београда 1941. . То су Вековни немачки сан да ће Београдом и Подунављем била извиђачка одељења немачког 41.

По сваку цену желели су да сачувају линију Солун–Београд. Ри. Друга етапа операције почела је непосредним напа- дом снага НОВЈ и Црвене армије 14. рајевска. Велики Врачар. Румуније. октобра. желели да се про- Немци су очигледно били решили или да одбране Бе. не једновремени. Савска и Улица кнеза Милоша. Црвена армија је ушла на територију Југославије и сусрела се с припадницима НОВЈ између 10. а поготово специфичност борбе у насе- љеном месту. До 14. Спољни одбрамбени повлачење неких јединица из уличних борби у самом Бе- појас ослањао се на Обреновац. године којом би се група армија „Е” извлачила из Грчке с око 300. октобра ослободиоци су сти- топек и Авалу. Чукарицу. и заузели скоро све прилазе граду пре доласка корпусне групе „Штетнер”. октобра. Немци су благовремено утврдили већи број одбрамбе. лије и Бежанијске косе. Одбрамбени појас на прилазима граду протезао се дан и Народно позориште. ограду. онако како су пристизале јединице. Због тога су од 15. чиме су пресудно утицале на даљи ток операције. током по- поднева. октобра. и 11. Кошутњак. окто- нер” и снага групе армија „Е” с простора Краљева и Крагу- бра заузета је Игуманова палата на Теразијама. већ су посматра. вођене тешке борбе на линији Болеч–Врчин–Зу- це–Рипањ. У поподневним сатима тога дана извршен је непо- средни напад на Београд. а у прилог НОВЈ изашли на Трг Димитрија Туцовића (Славија) и „Мостар”. већ по време- ну пристизања појединих дивизија. спојиле с јединицама Другог украјинског фронта из Чукарицу. зграде Управе града фасадама зграда често је исписивано „мин њет” (нема ми. Због огромног значаја који су придавали Београ. Већ 17. на). успешно бранили Баново брдо и гарске. Рушањ. октобра јединице Прве армијске групе НОВЈ и Црвене армије разбиле су спољну одбрану Београда бр- зим наступањем и смелим нападима. Првог дана и током ноћи у жестоким борбама заузе- ли како немачки окупатор сурово и у крви гуши побуну. опкољавањем неколико хиљада немачких војника који су Коњарник. Освоје- ни су Обреновац. марта (Краљице Марије) – Цара Душана. Моштаницу. Баново брдо. Напад је ишао у чети- ри колоне: Булевар револуције (краља Александра) – 27. Дедиње.ској нису кренули у помоћ устаницима. ишла је чињеница да се радило о важном. што се раније није дешавало. Младеновац и Авала. Београд је био центар немачке Команде за Југоисток. на линију Топола–Младеновац–Обреновац. Бањица – Деди- ње – Булевар ослобођења (Шумадијска) – Пролетерских бригада (Крунска) – Моше Пијаде (Дечанска) – Калемег- дан.000 војника продору Црвене армије ка Немачкој. на релативно малом простору. Ослободиоци су Ипак. хотел „Москва”. а сутра- јевца. Баново брдо – десна обала Саве – Железничка станица – Савско приста- ниште. кружно од Саве до Дунава. тешку и сложену етапу карактерисала је употреба великог броја разнородних јединица НОВЈ и Црвене ар- мије и „испреплетаност” праваца њихових дејстава на пе- риферним и централним деловима града. Југославија није била Пољска. Према изричитој наредби тај мостобран „се гли до зграде Народног позоришта и угла улица Марша- морао упорно бранити” до доласка корпусне групе „Штет- ла Тита (Краља Милана) и Кнеза Милоша. До вечери 16. Црвеноармејци на Теразијама 1945. продором из Бу. . ослањајући се на упоришта – Последња етапа операције почела је 18. окто- бра. Захваљујући Београдској операцији. Ту изузетно важну. Тих дана на палата „Албанија”. За то време су Немци су. Београд једва је спречен. става у Немањиној улици и Старог двора. Топчидер – Војна болница – Маршала Тита (Краља Милана) – Кнез Михаилова – Горњи град. подржани артиљеријском ватром с Аде Циган- се јединице Трећег украјинског фронта. бију до снага у Београду. уз них појаса у околини и у самом граду. из Смедерева. октобра заузете оград по сваку цену или да га потпуно сруше. 31 Прва армијска група НОВЈ почетком октобра наступа.000 војника и која би с 2. Заузете су Са. и Министарства саобраћаја и Железничка станица. јужном делу али су заустављени код утврђеног блока зграда министар- Источног фронта. то се није остварило. преко Авале и Врчина. оклопном армијом чинила снажну брану с више од 600. На десном кри- ла је из Западне Србије и Шумадије ка Београду и избила лу заузет је Велики Врачар и Железничка станица Дунав. Покушај немачких појачања да из Пожаревца уђу у ду. Бањички вис. Дедиње и Топчидер. ти су Бањички вис. У граду су 19.

мост на Сави. Активирале су се бројне ослободилачке групе наору- ка војска имала је велике губитке. Процењује се да је у чење преко Саве у ноћи између 19. пролетерска и делови 28. жали подршку и помоћ јединицама НОВЈ и Црвене арми- Према званичним подацима. моби- лисани су за коначно ослобо- ђење домовине. сцене нестале су и четничке формације. Град је остао. је пропао немачки план консолидације фронта у Србији. Немци су се масовно пре- часова протеране су последње немачке снаге с Чукарице давали. С војничке и политичке ћаја и хотел „Београд”. Београђани су ослободиоцима пружали нице НОВЈ изгубиле су 2. од којих су три имале више од 2.000 бо- маца. јер је највећи број страдалих имао између 18 и мегдан. као и остали грађани Србије. октобра. сабијене на Калемегда. Преостале немачке јединице. Бео- град је постао главни град Ју- гославије. још једном бомбар- дован. По окончању рата. баш као и 1944. да. октобра уништена је читава окружена гру- на леву обалу Саве. вали водовод. Ослобођење Београда Београд после Другог светског рата није значило и крај страдањи- ма. Посебно се истицала група од око 200 активиста с губитак велике количине оружја. без кове заузеле су Доњи и Горњи град. пру- тобра ујутру повукли према Руми. није значи- ло и крај страдања српске престонице. Београд до тада никада у историји није био главни град тако велике државе.994 бораца и старешина. Био је то дефинитиван крај армејцима заузели су простор око Министарства саобра. главну телефонску централу. из Београда су протерани сви квислинзи који 6. уз раца. 19. Генерал Пеко Дапчевић је у извештају маршалу Ти. Тако се у листу неславних нападача на Бео- град уписао и НАТО. Тадашња по- вршина СФРЈ била је већа од Велике Британије. Освајачи и владари БеОграда ту јавио: „Међу српским топовима из Првог српског устан- ка сада леже модерни немачки тенкови и топови”. Радио Бео- Москва је поздравила заузимање Београда с 24 пло- град. авио-корпуса Црвене армије. територијално проширена на Истру и градо- ве у Далмацији. дефинитивно зела је палату „Албанија”. уз учешће наоружаног становништва. Београд је. збрињавали рањенике. До 19 Због огромних губитака. ƒ . дивизије заједно са црвено. која је у односну на претходну.000 и 100. Погинуло је 16. Заузети су општим јуришом уз подршку авијације 9. крајем 20. И овог пута од некада- шњих савезника. познатих као група „Ф”. а скоро 10. спаса- не армије 960 бораца и официра.800 Не- жаних грађана. где су Немци пружали најјачи отпор. Сем Немаца. Истовремено. туна из 324 топа. Прва ди. пада код Земуна и на Бежанијској коси. добрим делом. Последње борбе вођене су око Главне железничке станице и моста на Сави. младости. године. започеле су повла. До 19. Иако није осва- јан с копна. октобра 1. ок- Београђани су. века.. Знатан број њих страдао је на Сремском фронту. и 20. Београду и Земуну за време рата живот изгубило између визија и Инжињеријска јуришна бригада уз совјетске тен. мачких војних снага. у борбама за град немач- је. Многи Београђани. Београд је у Другом светском рату претрпео огром- ну и уском подручју око Савског моста. нестрпљиво чекајући слободу. су сарађивали с окупатором. уз подршку тенкова и артиљерије Црвене армије. У центру града. Једи- Пашиног брда. зау. 30 година. пролетерска дивизи- Ослобођењем Београда и потпуним разбијањем не- ја. После неуспелог покушаја противна- пација. међутим. не људске и материјалне губитке.000 људи. муниције и возила. а око 6 часова и Кале. Недићеве владе и Љотићеваца. Немци су се 22.. Ту. а Црве- драгоцене информације. 90. хотел „Москва” и Управу гра.000 војника и официра је заробљено.