IZDAJE VOJNOIZDAVACKI I NOVINSKI CENTAR

Za izdavača
mr Stevan STANOJEVIĆ, pukovnik, načelnik Centra

Pomoćnik načelnika za izdavačku delatnost
dr Nikola POPOVIĆ, pukovnik

Biblioteka
RATNA PROŠLOST NARODA I NARODNOSTI JUGOSLAVIJE
Knjiga tri stotine šezdeset druga

Monografija
jedinica NOV i PO Jugoslavije
Knjiga sto pedeset prva 4

UREĐIVAČKI ODBOR
Svetozar ORO, general-potpukovnik, (predsednik); dr Slobodan BRANKOVIĆ, potpu-
kovnik; Ahmet ĐONLAGlC, pukovnik; dr Vlado IVANOVSKI; Aleksandar JANIĆ, ge-
neral-pukovnik; dr Petar KAČAVENDA; Rahmija KADENIĆ, general-pukovnik; Zdrav-
ko KLANJŠČEK pukovnik; Metodije KOTEVSKI, general-potpukovnik; Ivan MATO-
VIČ, pukovnik; Veljko MILADINOVlC, general-potpukovnik; Antun MILETIĆ, pukov-
nik; Predrag PAVLOVIĆ, pukovnik; Radomir PETKOVIĆ, pukovnik; mr Stevan STA-
NOJEVIČ, pukovnik; Zika STOJŠIĆ, general-potpukovnik; Ali ŠUKRIJA; Fabijan
TRGO, general-potpukovnik; Petar VIŠNJIĆ, pukovnik; mr Avgust VRTAR, general-
pukovnik; dr Slavko VUKČEVIĆ, potpukovnik; Radomir ĐONDOVIĆ, pukovnik.

Glavni i odgovorni urednik
Radomir ĐONDOVIĆ, pukovnik

Urednik "
Ivan PANTELIĆ, potpukovnik

Recenzenti
Naučni savetnik Nikola ANIĆ, pukovnik; prof, dr Đorđe DRAGIĆ, general-potpukov-
nik; viši naučni saradnik Sekula JOKSIMOVIĆ, pukovnik; Zdravko KLANJŠČEK, pu-
kovnik; dr Rade MILUTINOVIC, pukovnik; prof, dr sci med Stanislav PIŠČEVIĆ, ge-
neral-potpukovnik i akademik prof, dr Miomir SAVIČEVIĆ.

Stručni redaktor
Nikola ANIĆ, pukovnik, naučni savetnik Vojnoistorijskog instituta

GRUPA AUTORA

Nastanak i razvoj sanitetske službe u
oružanim snagama narodnooslobodilačkog
pokreta u Sloveniji, Srbiji, Vojvodini, Kosovu
i Metohiji
TREĆA KNJIGA

Beograd, 1989.

Autori:
M i h a j l o FUNTEK, V e r a GAVRILOVIĆ, M a r j a n JUŽNIČ,| M i o d r a g JAŠOVIĆ i S t a n i s l a v
PIŠČEVIĆ

R e d a k c i j s k i o d b o r S a n i t e t s k e s l u ž b e u N O R - u 1941-1945.
Prof. d r sci m e d Stanislav PIŠČEVIĆ, g e n e r a l - p o t p u k o v n i k , ( p r è d s e d n i k ) ; m r sci m e d
d r J o v o KOVAČEVIĆ, p o t p u k o v n i k , ( s e k r e t a r ) ; n a u č n i s a v e t n i k N i k o l a ANIĆ, p u k o v -
nik; p r o f , d r Đ o r đ e DRAGIĆ, g e n e r a l - p o t p u k o v n i k ; prof, d r sci m e d V e r a GAVRILO-
VIĆ; p r o f . d r | M a r j a n JUŽNIČj p u k o v n i k ; m r p h Eliezer KATAN, p u k o v n i k ; d r I v a n
KRALJ, g e n e r a l - p o t p u k o v n i k ; d r H a j r o K U L E N O V I Ć , g e n e r a l - p v p u k o v n i k ; a k a d e m i k
p r o f , d r G o j k o N I K O L I Š , g e n e r a l - p u k o v n i k ; R a d o m i r PETKOVIĆ, p u k o v n i k ; d r Bra-
nislav POPOVIĆ, g e n e r a l - m a j o r ; a k a d e m i k d r sci p h . V l a d o STRUGAR, p u k o v n i k ;
p r o f , d r sci p h . D r a g a n STUPAR, p u k o v n i k i p r o f , d r B o r i v o j VRAČARIĆ, g e n e r a l - m a -
jor.

Glavni i o d g o v o r n i u r e d n i k
Prof. d r sci m e d . Stanislav PIŠČEVIĆ, g e n e r a l - p o t p u k o v n i k

UDK 356.33(497.1) »1941/1945«
SANITETSKA služba u narodnooslobodilačkom ratu Jugoslavije : 1941-1945. - Beog-
rad : Vojnoizdavački i novinski centar : Sanitetska uprava SSNO, 1989- . - 4 sv. : ilustr.
; 24 cm
Knj. 3 : Nastanak i razvoj sanitetske službe u oružanim snagama narodnooslobodilačkog
pokreta u Sloveniji, Srbiji, Vojvodini, Kosovu i Metohiji / grupa autora. - (Beog-
rad : Vojna štamparija). - 461 str. - (Biblioteka Ratna prošlost naroda i narodnosti
Jugoslavije ; knj. 362. Monografija jedinica NOV i PO Jugoslavije ; knj. 151)
Tiraž 3.700 primeraka. - Izvori i literatura: str. 427-433. - Registri,
a) Sanitetska služba u NOR-u - Nastanak i razvoj

Treća knjiga edicije »Sanitetska služba u narodnooslobodilačkom ratu Jugoslavije
1941-1945« nastavak je tematske obrade specifičnosti tokova i procesa stvaranja i rada
sanitetske službe u pojedinim krajevima Jugoslavije u narodnooslobodilačkom ratu Ju-
goslovenskih naroda i narodnosti. U njoj se obrađuje sanitetska služba u jedinicama na-
rodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, odnosno Jugoslovenske ar-
mije u Sloveniji, Srbiji, Vojvodini i Kosovu i Metohiji od 1941. do završetka rata 15. maja
1945. Ilustrovana je skicama i fotografijama iz rata.

CIP - Katalogizacija u publikaciji
Centralna biblioteka JNA

Narod je u narodnooslobodilačkom ratu
Jugoslavije 1941-1945. pružao neposrednu i
svestranu pomoć u smještaju i prijenosu, ishra-
ni i drugom snabdijevanju, i posebno u fizičkoj
zaštiti ranjenih i bolesnih boraca Narodnooslo-
bodilačke vojske i partizanskih odreda Jugosla-
vije, često i po cijenu vlastitog života. Bez te
dragocjene pomoći zadaci sanitetske službe ne
bi se mogli uspješno izvršavati.

Maršal Jugoslavije
Josip Broz Tito

PREDGOVOR

Treća knjiga edicije »Sanitetska služba u narodnooslobodilačkom ratu Ju-
goslavije 1941-1945.« nastavak je tematske obrade specifičnosti tokova i procesa
stvaranja i rada sanitetske službe u pojedinim krajevima Jugoslavije u narod-
nooslobodilačkom ratu.
U ovoj knjizi, koja se predstavlja javnosti, obrađuje se sanitetska služba
u jedinicama Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije,
odnosno Jugoslovenske armije u Sloveniji, Srbiji, Vojvodini i Kosovu i Metohiji
od 1941. do završetka rata, 15. maja 1945. godine.
Redakcijski postupak u obradi ove knjige isti je kao i u dve prethodne.
I ovom prilikom Redakcijski odbor zahvaljuje svima koji su dali svoj do-
prinos u radu na ovoj knjizi

Redakcijski odbor

Prof. dr Marian JUZNIC
PUKOVNIK*

SANITETSKA SLUŽBA
U NARODNOOSLOBODILAČKOJ VOJSCI
I PARTIZANSKIM ODREDIMA SLOVENIJE
(1941-1945)

Prvi period

NASTANAK SANITETSKE SLUŽBE U JEDINICAMA NOV SLOVENIJE (JUL
1941 - MAJ 1942)

POČETAK NARODNOOSLOBODILAČKOG RATA U SLOVENIJI 1941.

Rat, koji je počeo 6. aprila 1941. završio se porazom Jugoslovenske voj-
ske i okupacijom Slovenije.
Okupatori u podelili Sloveniju na tri dela. Štajersku, Gorenjsku i deo
Dolenjske anektirali su Nemci i pripojili Trećem Rajhu. Hitler je prilikom
posete Štajerskoj 1941. rekao: »Machen sie mir dieses Land wieder deut-
sch«.1
Prekomurje su okupirali i kasnije anektirali Madžari. Od južnog dela
Slovenije Italijani su osnovali ljubljansku pokrajinu kao deo Kraljevine Ita-
lije. Podela Slovenije na tri dela otežavala je organizaciju i razvoj oslobodi-
lačkog pokreta, pa time i sanitetske službe.
Na inicijativu Centralnog komiteta KP Slovenije 27. aprila 1941. osno-
vana je Osvobodilna fronta (OF) slovenačkog naroda radi okupljanja najširih
slojeva naroda za borbu protiv okupatora, i njegovih pomagača, za oslobo-
đenje slovenačkog naroda. Na sednici 16. septembra 1941. Vrhovni plenum
OF konstituisao se u Slovenski narodnooslobodilački odbor (SNOO), najviši
organ vlasti naroda. U OF su postojali matični odbori, koji su okupljali pri-
padnike pokreta prema profesiji (npr. Zdravstveni matični odbor). OF je raz-
vila jaku propagandnu aktivnost, organizovala sakupljanje finansijskih sred-
stava, oružja, odeće, obuće, hrane i sanitetskog materijala.
Posle napada Nemačke na Sovjetski Savez, 22. juna 1941. osnovan je
Glavni štab Narodnooslobodilačkih partizanskih odreda Slovenije. (Glavno
poveljstvo slovenskih partizanskih čet), koji je pozvao na opšti narodni usta-
nak. Oružane akcije počele su 22. jula 1941. Partizanske čete osnovane su u
Ljubljanskoj pokrajini (Molniška, Stiška, Ribnička četa), u Gorenjskoj (Rašiš-
* Prof. dr Marjan Južnič, pukovnik.
Učesnik u NOR-u od 1941. godine. Član Sanitetskog odeljenja Vrhovnog štaba NOV i POJ, po-
moćnik načelnika Sanitetskog odeljenja Glavnog štaba NOV i PO Slovenije, pomoćnik načel-
nika Sanitetskog odeljenja Vojne oblasti 4. armije.
Posle rata: načelnik sanitetskog odeljenja 4. armije, specijalista hirurg i profesor hirurgije.
1
«Učinite mi ovu zemlju opet nemačkom!«

U Glav- nom štabu bio je formalno odgovoran za sanitetsku službu dr Marijan Bre- celj. 4 Broj zdravstvenih radnika pripadnika OF postajao je sve veći. kojima je trebalo ne samo pružiti medicinsku pomoć nego 1 skloniti ih od neprijatelja. naročito u Opštoj bolnici. a zatim Drugi i Treći bataljon. dr Mavricij Nojberger (Neuberger) i dr Andrej Župančić. on je tu duž- nost preuzeo tek na oslobođenoj teritoriji juna 1942. u Ljubljani.ka. koji je okupio veći broj mladih lekara: dr Zdenka Budžića. Ljubljana. Sastanak je bio infor- mativne prirode i na njemu se raspravljalo o potrebi zdravstvene organiza- cije OF. oktobar). Određeni su lekari. maj 1945. prikupljanju sanitetskog materijala i finansijskih sredstava. dr Mavricij Nojberger. septebmra 1984. U Opštoj bolnici organizovan je odbor lekara stažista i volontera. kojem su prisustvo- vali lekari dr Damjana Bebler. Dr Marijan Brecelj. paljenjem sela. 1979. sazvao je u leto 1941. januara 1942. Jeseniška. Okupator je reagovao strašnim terorom: zatvaranjem i stre- ljanjem talaca. o zadacima lekara i drugih zdravstvenih radnika (pripadnika OF). osnovano je rukovodeće teleo sanitetske službe: Zdravstveni (Zdravniški) matični odbor OF (ZMO OF). Partizanske jedinice napadale su neprijateljeve vojnike i uporišta (Šoš- tanj 8. Jelovška četa) i u Štajerskoj (Revirska. dr Božena Sernec i dr Božena Ravnihar. Storžiški. Međutim. Dr Mavricij Nojberger bio je uhapšen februara 1945. u av- gustu 1941. Sanitetna organizacija v Ljubljani v prvem letu oslobodilne borbe. Članovi Odbora bili su pripadnici raznih političkih grupacija: dr Bogdan Brecelj. traženju stanova za ilegalce i drugim. lično saopštenje 21. 42. . širenju ideja OF među zdravstvenim rad- nicima. dr Borisa Vidmara. ubijanjem aktivista OF i drugih. Kasnije se formiraju partizanski bataljoni: Kamniški. ali nije bilo re- šeno pitanje šta sa teškim ranjenicima. diplomirani pravnik. prvi sastanak lekara komunista u Ljubljani. koji su u svojim jedinicama pružali pomoć ranjenim i bolesnim ilegalcima i partizanima. Gradivo o slovenski partizanski sa- niteti. Savinjska. Međutim. od Nemaca i posle mučenja na Tuijaku. 2 Zbog češćih oružanih akcija u Ljubljani i u Ljubljanskoj pokrajini bilo je više ranjenika. dr Miroslava Pleterskog. Ljubljana. Krimski i Štajerski. U zdrav- stvenim ustanovama Ljubljane. ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA OSVOBODILNE FRONTE U LJUBLJANI Zamenik komandanta GŠ Slovenije dr Aleš Bebler Primož. str. Radi uspešnog rešavanja sve većeg broja zdravstvenih problema. dr Bojana Vondota. dr Pavel Lunaček. kada je na tu dužnost postavljen dr Rudolf Obračunč Cedrik. Nemci su pošle velikih gubitaka zauzeli selo Draž- goše i spalili ga. dr Franc Novak i dr Božena Ravnihar. Od oružanih akcija najpoznatija je Dražgoška bitka u Gorenjskoj vođena 9-11. Početkom 1942. iseljavanjem stanovništva. SZD. U literaturi se često na- vodi da je dr Marijan Brecelj bio referent saniteta Glavnog štaba 1941. 3 Zdravstveni matični odbor povezan je s Izvršnim odborom OF i sa Glavnim štabom Slovenije. II. dr Marjana Južniča. Radomeljska. ubijen od slovenačkih domobrana u noći 3/4. on se bavio više političkim radom. organizovana je mreža terenskih odbora (ukupno 30). Pohorska. i obavljao do kraja 1942. Cankarev ili Prvi. 1961. Liub- ^ ljana v ilegali. na inicijativu slovenačkih klerofašista osno- van je »Slovenački savez« kao vodeći organ za borbu protiv NOP-a. dr Marjana 2 Dr Božena Ravnihar. Tada se govorilo o konkretnim zadacima. Sledećem sastanku prisustvovali su još lekari dr Peter Držaj i dr Mar- jan Južnič.

8 Duševna bolnica je imala svoje odeljenje i van Ljubljane (Razori). izrada kompleta za pružanje prve pomoći. dr Bogdan Brecelj. Prikrivanje ranjenika označeno je kao zločin.Žilića i druge. Tada su pri upućivanju partizana na lečenje preduzimane konspirativne mere. i u zdravstvenim ustanova- ma pojavili su se oni koji su sarađivali s okupatorom. dr Franci Derganc i dr Kazimir Derganc. Saša Luzar. Hirurška klinika. Za rad tog odbora bio je zadužen dr Marjan Južnič. Kristijan). 1961. bila je kod dr Božene Ravnihar. 5 Studenti medicine organizovali su svoj odbor. koji su vodili lekari braća Derganc (Franci. 335-345. Međutim. koji je bio direktno povezan sa ZMO OF. Na Prijemnom odeljenju Opšte bolnice postavljen je stražar. Emil Štraus. VMA. dr Robert Kukovec i dr Milan Zumer. specijalista hirurg Hirurške klinike. Rendgenske preglede oba- vljao je dr Rudolg Delkot (Delcott). još lekari specijalisti-hirurzi. Vojnosanitetski pregled. edukacija zdravstvenih radnika i lečenje ranjenika. Najčešće su ranjenici upućivani u Sanatorijum Emona. partizanski ranjenici lečili su se i u Bolnici za duševne bolesti (Umobolnica Studenec) u Ljubljani.Drugo hirurško odeljenje Opšte bolnice. Oni bi obavljali pregled ranjenika i odredili lečenje bilo kod kuće bilo u hirurškoj ustanovi . Ludvik Kovač Lajči. Za ranjene partizane iz unutrašnjosti postojale su kasnije 3 javke. mobilizacija lekara i medicinara za partizanske jedinice. dr Božidar Lavrič. Beograd. I. str. str. Izvlečki iz mojega življenja v NOB. 1967. upućivani ranjenici. Rihard Knez i drugi. koje su bile povezane sa hirurzima. 6 Sekretari terenskih odbora primali su uputstva za rad od ZMO i obaveštavali odbore o političkim promenama i o zadacima. dr Venceslav Arko. Osim u pomenutim ustanovama. str. XI. Do marta 1942. 382-387. . Javka za lekare koji su imali privatne ordinacije i bili voljni da ukažu lekarsku pomoć ilegalcima i partizanima. I. asistenti Hirurške klini- ke: dr Martin Benedik. koja je s pravom dobila naziv »Partizanski sanatorijum«. Ranjenike su u toj ustanovi operisali prof. u koje su. Sanato- r i u m Emona. pored navedenih. među kojima su bili najvažniji: organizacija zdravstvene pomoći ranjenim i bolesnim ilegalcima. takođe.7 Na Hirurškoj klinici su partizanke ope- risali. Okupator je preduzeo oštre mere. Razvoj sanitetske službe u NOR-u u Sloveniji. U ovoj ustanovi. koji je imao zadatak da budno prati sve primljene bolesnike. Izdata je naredba okupacionih vlasti da svaka zdravstvena ustanova mora prijaviti policiji svaku povredu. 7 Dr Kazimir Derganc. Hronike o radu sanitetske službe u NOR- u. Ortopedsko odeljenje iste bolnice. Ljubljana. kršenja pravila konspiracije od ranjenika. ilegalaca i partizana. i od lekara. Ljubljana. U njemu su bili medicinari: Ivan Matko Imek. Ljubljana v ilegali. str. Ljubljana v ilegali. Kazimir. sakupljanje i čuvanje sanitetskog materijala. gde ih je lečio dr Robert Kukovec. na Hiruršku kliniku ili u ordinaciju dr Nojbergera. 413. 5 Dr Marjan Južnič. 372-377. koja je preko kurirki upući- vala pacijente određenim lekarima. LECENJE RANJENIH ILEGALACA I PARTIZANA U OKUPIRANOJ LJUBLJANI U početku su ranjeni i bolesni ilegalci i partizani odlazili bez straha na pregled i lečenje na Drugo hirurško odeljenje Opšte bolnice. de- 6 cembar 1981. lečeno je u Sanatorijumu Emona 12 ležećih i 40 am- bulantnih ranjenika i bolesnika. došlo je do neopreznih postupaka. Ivan Matko. Rekonvalescenti su se lečili i po privatnim stanovima. 1961. 8 Dr Janez Kanoni.

Savo Vratačnik. naročito mlađe lekare bez porodica i medicinare. u Ljubljanskoj pokrajini 558. str. a naročito žene lekari: dr Ma- rija Bole. Konstantin Nahtigal. dr Ruža Germ Šegedin i dr Pavia Jerina. SZD. str. Jedan teži ranjenik s prostrelom grudnog koša prebačen je seljačkim kolima u Ljubljanu. koji su obavljali preglede i lečenje ranjenika i bolesnika. Zato su za lečenje partizanskih ranjenika angažovani lekari i upućivani u jedinice. Vinko Železničar. koje su došle iz Ljubljane. O tome kakva je bila pomoć ranjenicima u partizanskim jedinicama 1941. 1961. Med ranjenimi partizani. i 20. Par- tizanskih samostalnih četa bilo je 32. Štajerski bataljon (osnovan 6. od toga u Gorenjskoj 1100. ok- tobra) ranjenicima su pružile pomoć dr Ruža Germ Segedin i dr Pavia Je- rina. u partizanima. 12 Narodnoosvobodilna vojna na Slovenskem. u Štajerskoj 266. Kamniški bataljon imao je sep- tembra 1941. koji je imao svoj logor na Pogledu (u blizini Ljubljane) evakuisao je svoje ra- njenike i bolesnike u odeljenje Duševne bolnice Studenec (Razori). u Gorenjskoj i streljan od Nemaca. Janez Konšek takođe je posle dražgoške bitke zarobljen u Kranju i potom streljan. 219. 10 Početkom 1942. 13 Drugi partizanski bataljon. To su bili: dr Mirko Derganc. str. 13 t ^ R u z a Germ-Šegedin. Evakuacija ranjenika iz unutrašnjosti u Ljubljanu i lečenje u ljubljan- skim bolnicama pod lažnim dijagnozama postalo je sve rizičnije. str. 14 ® Narodnoosvobodilna vojna na Slovenskem 1941-1945. a kasnije go- tovo i nemoguće. Stalnih lekara i medicinara 1941 (osim nekih iznimaka) u partizanskim jedinicama nije bilo uprkos čestim pozivima ZMO OF terenskim odborima da pošalju u unutrašnjost.9 Zdravstvena organizacija OF je 1941. str. dr Boris Kune. Ko je le- čio ranjenike Trećeg partizanskog bataljona posle napada na Verd (1. Ljubljana v ilegali. Ljubljana je ograđena bodljikavom žicom i bunkeri- ma. 9. dr Robert Kukovec. Ivan Matko. Odziv medicinara bio je bolji i to su bili: Marko Dostal. 12 Posle napada Krimskog bataljona na Lož (19. II. dr Andrej Župančić." Samo su Emil Straus i Janez Konšek proveli zimu 1941/1942. 10. Emil Straus. Ljubljana. 1977. Idućeg dana taj bataljon je imao sukob sa Italijanima i imao 2 ranjena. 11 Isto. Ja- nez Kmet.) imao je po nekim pod- acima svog lekara. Ljubljana. Komandanti partizanskih jedinica bili su obavešteni od Glavnog štaba kojim se lekarima mogu obratiti za pomoć. u partizanskim jedinicama bilo 1924 borca. koje su Italijani zarobili i streljali. 1979. Za prolaz na bokovima svako je morao pokazati propusnicu (»lasciapas- sare«). u partizanske jedinice. Od lekara samo su dvojica 1941. i početkom 1942. ali je okupator uspeo da uništi 15. privremeno bili u partizanskim jedinicama i to dr Lojze Miheličić iz Semiča i dr Jože Gabrov- šek iz Ljubljane. Jože Tivadar. u koje je zdravstvena organizacija OF imala poverenje. 141. Janez Konšek. Ljubljana. 14 Narodnoosvobodilna vojna na Slovenskem. 10 Gradivo o slovenski partizanski saniteti. . februa- ra 1942) nije poznato. devetnaest poginulih i jednog ranjenog. dr Marjan Južnič. oktobra 1941. upućivala iz Ljubljane u partizan- ske jedinice lekare. Emil Straus zarobljen je 1942. Lečenje ranjenika u jedinicama U Sloveniji je krajem 1941. dr Peter Držaj. koga su u povlačenju iz Štajerske nosili sobom u Ljubljansku pokrajinu i evakuisali u Sanatorijum Emona. ima malo podataka.

Prvi partizanski lekar u Gorenjskoj u leto 1941. 19 Janez Konšek primio je iz Ljubljane od Zdrav- stvenog matičnog odbora sanduče sa sanitetskom opremom. jakog terora i represalija nad civilnim stanovništvom. 15 Kada je došlo do većih oružanih sukoba. U Štajerskoj je septembra 1941. gde se povukao glavni deo Cankarevog bataljona. a 86 odveo u zatvore u Št. januara 1942. februara 1960. Manji deo (60) boraca otišao je kao obezbeđenje na Mošenjsku plani- nu. gde je umro 6. 18 U drugoj četi četni bol- ničar bio je Gregor Rupnik. bio je dr Jože Gabrovšek. Okupator je spalio selo Dražgoše. uspela se spasti većina ranjenika koji su saonicama prebačeni na Kališnik u drvene kuće. str. Drugi ranjenici Maks Ržen (Sukančev). str. U Kranju je uhapšen i kasnije streljan. Partizanski ranjenici morali su da trpe znatne teškoće. koji je imao povredu obe natkolenice. sam je sebi oduzeo život. Ljubljana. Posle napuštanja sela 11. uprkos strašnom teroru. u najtežim vremenskim prilikama pri temperaturi od -30°C. 69. 1971. Pred samu bitku Janez Konšek i Gregor Rupnik održali su sanitetski kurs o pru- žanju prve pomoći borcima. Referent saniteta bio je Janez Konšek. Ljubljana v ilegali. . 17 Prva četa Cankare- vog bataljona imala je bolničarku Francku Basaj. Navodno. dok. fase. Gradivo o slovenski partizanski saniteti. Dražgoška bitka. br. 19 Gregor Rupnik. a lekarsku pomoć pružali su. a u Gorenjskoj je došlo do teške situacije počet- kom 1942. 194. kada je zatvoreno oko 250 pristalica OF. 16 Zbornik dokumenata NOR-a. ubio 41 se- ljaka. dovukao se s prostrelom trbuha u Podlonk. vodu i potrebnu negu. Dražgoška bitka. I. 32. 382-387. januara 1942) u kojoj je Cankarev bataljon od oko 200 boraca. 21 Ivan Jan. Dok je Bataljon bio u selu Dražgoše. Nemcima je uspelo opkoliti to obezbeđe- 15 Dr Jože Gabrovšek ponovo je stupio u partizane maja 1943. 2. U povlačenju nisu uspeli spasti Janeza Kovačiča. Podaci o gubicima su nepotpuni. Partizanska knjiga. Ivan Jan. prihvatio frontalne borbe sa nadmoćnijim neprijateljem na 3 km dugom frontu. Izdajstvom. koji je bio bolničar u Jugoslovenskoj vojsci.21 Kakvo je bilo pružanje medicinske pomoći za vreme bitke ima malo podataka. veći broj aktivista OF pao u ruke okupatora. 20 Zato su za vreme bitke poslali kurira Zdravka Tomazina u Kranj. ranjenici su smešteni po ku- ćama. Ivan Jan. 280-281. Za vreme dražgoške bitke Cankarev bataljon imao je organizovanu sa- nitetsku službu. u Gorskom kotaru. ranjenike su sakrivali u kućama seljaka-rodoljuba. 17 Janez Konšek je posle dražgoške bitke otišao u civilnom odelu u Kranj po instrumente. ali sanitetskog materijala nije bilo dovoljno. marta 1942. Arhiv Pokrajinskog muzeja Kranj. 12-13. Kritična situacija za ranje- nike nastala je na Mošenjskoj planini u šumarevoj kući. U seljačkoj kući umro je posle 14 dana. VI. Dražgoška bitka. O tome svedoči bitka u selu Dražgoše (9-11. 18 Pala u borbi nad Crngrobom kod Skofje Loke 27. Zbog teških prilika u Štajerskoj i Gorenjskoj nije bilo takve zdravstve- ne organizacije kakva je bila u Ljubljanskoj pokrajini. 20 Ivan Matko. koji se kasnije vratio u Ljubljanu. koje je pružalo pomoć partizanskim ranjenicima. 1961. 16 Cankarev bataljon morao se povući u šumski kompleks Jelovice. str. Vid kod Ljubljane. str. gde su dobijali hranu. pisana izjava 7. Ljubljana. mitraljezac iz Javorija. gde je od apotekara Rauha dobio zavojni materijal i do- neo ga u Dražgoše. civilni lekari. od pegavog tifusa. u kojoj je bio deo Cankarevog bataljona. Sanitetsko obezbeđenje u bici kod Dražgoše Na teritoriju Gorenjske i Štajerske lečenje partizanskih ranjenika za- davalo je još veće teškoće zbog pojačane delatnosti nemačke tajne policije. juna 1943.

Ljubljana. I. Ranjenike su posle spasili borci Cankarevog bataljona. . Nemci nisu ranjenike pronašli. a 4 su spasili. Posle 3 meseca povukao se u šumu i našao partizansku jedinicu. 26 Dr Franci Derganc. Partizanska knjiga. Neki su u kući umrli. novembar-decembar 1981. Drugi ranjenik s prelomom natkolenice (bez imobiliza- cije) lečio se kod jednog seljaka u Loškim brdima. France Iglič ranjen u nogu. Vojnosanitetski pre- gled. Razvoj partizanskog saniteta u NOR-u u Sloveniji. Tom prilikom pali su u zatvor aktivsti OF dr Damjana Bobler. 23 Dr Edvard Pohar. Okrvavljena roža. I. str. 24 Na prosekturi Opšte bolnice u Ljubljani organizovan je i kurs o zavo- jima. Kostja Nahtigal. 95. Ljubo Marion. gde su njih 10 ostavili kod seljaka Kocjana (zvanog Tomazin). Partizansko zdravstvo na Gorenjskem. Partizani ranje- ni u dražgoškoj bici lečili su se posle toga u tajnim skrovištima po seljačkim kućama. ali su odveli članove porodice Tomazin. kasnije. Predavači su bili prof. Dražgoška bitka. dok nije pao u zatvor. Emil Straus. 382-387. 24 Ljubljana 1965. 25 U maju 1942. trgovca u Ljubljani. str. str. dr Martin Benedik. hirurg specijalista Hirurške klinike. br. koji ga je hranio. Organizovano je nekoliko kurseva za bolničarke predviđene za odlazak u partizanske jedinice. organizovan je za medicinare kurs o podvezivanju krvnih sudova na prosekturi Opšte bolnice. Prvo skladište bilo je kod aktivista OF Romana Goloba. Savo Vrtačnik. ali je u novebru 1941. dr Damjana Bebler i dr Božena Ser- nec. dr Peter Držaj i dr Božena Sernec. Bilo je još toliko vremena da su ranjenike sakrili u već pripremljeni bunker. Mihael Kocmur i drugi. u tome što grupa od 60 boraca nije imala bolničara. 1961. 413. neki na konjima). 539-575. Borci su ga smatrali mrtvim i ostavili u kući. Jedan se krio 3 meseca u skrovištu u jami za đubre kod seljaka u Selškoj dolini. 25 Dr Marjan južnič. otkriveno od okupatora. 1978. neke su na njihovu vlastitu molbu streljali bor- ci da ne bi pali u ruke Nemaca. U dramatičnoj borbi noću pri temperaturi od -30°C uspeo je proboj boraca. ali su morali u kući ostaviti 13 ranjenih drugova. str. 22 Ranjenike (11 iz sela Dražgoše. 26 Zdravstvena organizacija OF organizovala je prikupljanje sanitetskog materijala. Sutradan se probudio i sam se spasio puzeći do sela Prtovč. Kurs o lečenju povreda vatrenim oružjem za mlade lekare vodio je dr Venceslav Arko. izgubio je svest zbog krvavljenja. Slušaoci su bili medicinari: Ivan Matko. Manjkavost sanitetske službe na Mošenjskoj planini bila je. posle par dana kuću su opkolili Nemci. 22 Ivan Jan.nje i napasti kuću. koji su ostali na Kališniku. Pored toga je medicinarima omogućena i praksa na Hirurškom ode- ljenju Opšte bolnice i na Hirurškoj klinici. ali je fraktura zarasla. 4 sa Mošenjske planine) su iz Jelovice. Tamo se izlečio i kao invalid preživeo rat. 6. Bojan Vari. Ivan Matko. a vodio ga je dr Franci Derganc. Borci su morali u teškoj borbi sami pružati pomoć ranjenim drugovima. Svi su odvedeni u internaciju. Među njima je bilo i boraca sa smrzotinama. prebacili u Bukovščicu (neki su išli peške. str. dr Božidar Lavrič. Ljubljana. i to na Hirur- škom odeljenju Opšte bolnice i na Hirurškoj klinici. Srećko Puc. organizovala kurseve o pružanju prve pomoći i transportu ranjenika za medicinare. hi- rurg specijalista Opšte bolnice u Ljubljani. Poslanstvo slovenskega zdravnika. Međutim. 23 EDUKACIJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA U LJUBLJANI I SAKUPLJANJE SANITETSKOG MATERIJALA Zdravstvena organizacija OF je u leto 1941. Slovenska Matica. 283-284. Ljubljana v ilegali. Ivan Konšek.

dr Ruža Šegedin. gde je. 30 Dr Božena Ravnihar. ali je kasnije pušten. 29 Dr Pavel Lunaček. 28 Dr Franci Derganc. 29 BRIGA ZA ILEGALCE I ZATVORENIKE I HAPŠENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA Zdravstvena organizacija OF organizovala je pomoć ilegalcima (smeš- taj. Mice Slander iz Opšte bolnice i Zdenke Kidrič iz Bolnice za ženske bolesti. ginekolog Bol- nice za ženske bolesti u Ljubljani. prebačeni na oslo- bođenu teritoriju. Beograd. koji su se mogli nositi na leđima. zatvoren je dr Marjan Južnič. na- kon čega je zatvorenik prebačen u bolnicu. dr Božidar Lavrič. str. Ljubljana. Septembra 1941. dr Bogdan Brecelj. zavoj- ni materijal) bilo je u bunkeru u kući dr Mavricija Nojbergera. U Opštoj bolnici okupator je održavao »Četvrto odeljenje« (zatvorsko). Uspešno su organizovana bekstva aktivista Ferda Kravanje. dr Franci Derganc. i prebacili na Hiruršku kliniku. torbe sa zavojnim materijalom). Kako sem prišel v partizane. i u ovom odeljenju su radili lekari pristalice OF (npr. hrana. 27 Posle toga je dr Pavel Lunaček. za- tvoreni su hirurzi dr Martin Benedik. str. prebacivali u sklonište privatne kuće u blizini bolnice kod prijatelja dr Lunačeka. Veću količinu instrumenata Jugoslovenske vojske spasili su prof. lekarski ranci . prof. Mnogi le- kari i medicinari bili su uplašeni. Neki zatvorenici simulirali su i duševne bolesti. lečenje) i zatvorenicima članovima OF. 1961. zatvoren je Ivan Matko. dobio zadatak prikupljanja. gde su izra- đivani prvi kompleti sanitetskog materijala u sanducima sivo obojenim. 382-387. I. 54. Novembra 1941. student medicine. čuvanja i sor- tiranja sanitetskog materijala. II. 1967. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u 1941-1945. Našlo se i ostataka sanitetske opreme Jugos- lovenske vojske. koji je nabavljao iz sanitetskih ustanova ili ku- povao novcem Zdravstvene organizacije OF. Ljubljana v ilegali. dr Josip Luzar) davani su zatvorenicima saveti za simulaciju bolesti. uz pomoć lekara saradnika i prijatelja (dr Bogdan Brecelj. pa su prebacivani u Bolnicu za duševne bolesti Studenec u Ljubljani.tornistre. zatim. Preko zatvorskih lekara (npr. Komplete su. Sanitetna organizacija v Ljubljani v prvem letu osvobodilne borbe. Svi zdravstveni radnici u sanitetskim ustanovama zaduženi su za pri- kupljanje sanitetskog materijala. kasnije interniran u Italiju. koji su ga prenosii na oslobođenu teritoriju. Milan Zumer i dr Kristijan Derganc. Međutim. X. Okrvavljena roža. u selu Ponoviče kod Litije 1941. a odatle na železničku stanicu u ruke železničara aktivista OF. Ljubljana. U proleće 1942. Ljubljana v ilegali. dr Božidar Lavrič i dr Franci Derganc. dr Peter Držaj i dr Božena Sernec. 27 Ivan Matko. str. Marta 1942. Bolesne zatvorenike nastojalo se što duže zadržati u bolnici i tako izbeći mučenja ili čak organizovati njihovo bekstvo. . 28 Dr Lunaček je u Bolnici za ženske bolesti organizovao najveće tajno skladište sanitetskog materijala. 1961. dr Fran Novak. babica i medicinskih sestara počela izrada kompleta sanitetskog materijala (ručne apoteke. I^t8. Ti instrumenti su 1942. uhapšeni su i internirani dr Damjana Bebler. Drugo veće skladište sanitetskog materijala (lekovi. dr Kazimir Der- ganc. instrumenti. dr Rudolf Obračunč) preko kojih je bilo mogućno uspostaviti kontakt sa bo- lesnicima. 30 Vremenom je okupator počeo preduzimati sve strože mere. dr Vladimir Trampuž). koje je organizovano zbog čestih bekstava za- tvorenika.

31 Profesor dr Lavrič je. . dr Franci Derganc i dr Milan Žumer osuđeni su na zatvorske kazne u Italiji. Posledica toga bila je da u grupi lekara. dr Božidar Lavrič i dr Kazimir Derganc pušteni su na »privremnu slobodu« i bili pod stalnom kontrolom. Dr Bogdan Bre- celj. Okrvavljena roža. Dr Kristijan Derganc je interniran u Padovi. od- veden u konfinaciju u Italiju. nije bilo ni jednog hirurga specijaliste. str. a posle kapitulacije Italije pridružio se Bazi NOV i POJ u Bariju. prof. Dr Martin Benedik. 94. 31 Dr Franci Derganc. gde su bili do kapitulacije Italije. koja je 1942. došla na oslobođenu teritoriju. kasnije.

Posle teških borbi sa Nem- cima. Knjižnica NOV in POS. U proleće 1942. 102. dok su na teritoriji bivšeg Dolenjskog odreda ostali u sastavu 3. Na oslobođenu teritoriju prebacilo se iz Ljubljane rukovodstvo oslo- bodilačkog pokreta . 1981. str. a brojno stanje postojećih jedinica na- glo se povećalo. Na teritoriji Ljubljanske pokrajine formiran je 16. Glavni štab slovenskih partizanskih odreda izdao je naređenje o pripremama za prolećnu ofanzivu. Drugi period RAZVOJ SANITETSKE SLUŽBE OD STVARANJA PRVE SLOBODNE TERITORIJE MAJA 1942. grupa partizanskih odreda: Krimski. Dolomitski i Not- ranjski odred. br. Krški i Belokranjski odred. DO KAPITULACIJE ITALIJE I. U italijanskoj okupacionoj zoni.Centralni komitet KPS i Izvršni odbor OF. grupe odreda Zapadnodolenjski. 42. Ljubljana. 32 a posle toga na osnovu direktiva Vrhovnog štaba izradio je nacrt za reorganizaciju slovenačke par- tizanske vojske. osim većih mesta u železničke pruge. VI>2. Notranjsku i Dolenjsku. maja 1942. kojim je bilo predviđeno formiranje četiri grupe partizanskih odreda u Sloveniji. 29. br. VI/2. Posle dosta duge zime nastupile su i vremenski povoljnije prilike za izvođenje oružanog otpora. maja 1942. juna 1942. u Ljubljanskoj pokrajini došlo je do snažnog poleta narodnooslobodilačkog pokreta. Ljubljana. Tomšičeva brigada (uvodni del). maja 1942. 35 Franc Strle. dok.35 Druga grupa partizanskih odreda krenula je 19. . tj. 1980. Zbog naglog povećanja broja boraca na teritoriju bivšeg Notranjskog odreda formirana je 5. Vojno-politička situacija u Sloveniji u proleće 1942. 33 Treća grupa partizanskih odreda je u saradnji sa hrvatskim partizani- ma 1. 34 «Slovenski poročevalec« doneo je 26. Stotine novih boraca stupaju u partizansku jedinicu. počela oslobađati teritoriju Ljubljanske pokrajine i uspela osloboditi Kočevsku. morala se povući natrag južno 32 Zbornik NOV. Ćez drn in strn. RAZVOJ SANITETSKE SLUŽBE U PRVOJ POLOVINI 1942. koji su imali velike gubitke na Jančjem. vojno-politička situacija u Sloveniji bitno se menjala u korist NOP-a. Prvi udar- ni proleterski bataljon »Tone Tomšič«. vest d a j e veliki deo Slovenije (oko 2/3 Ljubljanske pokrajine) oslobođen. preko gra- nične linije iz Ljubljanske pokrajine u Štajersku. 33 Zbornik NOV. dok. 34 Dr Aleš Bebler.

dr Marjan Morelj. Od lekara su bili dr Pavle Lunaček. Lunaček. jula 1942. dr Edvard Pohar. dr Mirko Pokorn. str. dok se četvrti morao vratiti u Ljubljansku pokrajinu. velika grupa lekara i drugih zdravstvenih radnika odlučila se za odlazak na oslobođenu teritoriju. u Sloveniji je u partizanskim jedinicama i bolnicama bilo 20 lekara (16 njih je došlo iz Ljubljane). Ljubljana 1980. 10. napad na voz kod Verda i oslobodila oko 300 interniraca. jula 1942. br. Marta Savelj. juna 1942. podaci po sećanju. Janez Kmet Mirko. dr Dušan Mravljak Mrož. prebacili su iz Ljubljane 29. prebacili na seljačkim kolima celokupnu količinu sanitetskog ma- terijala na slobodnu teritoriju u selo Znojile. istog dana. ili 5. na Gabršku goru u Gorenjskoj. navedenu pošiljku sanitet- skog materijala do železničke stanice Stična 39 odatle su. 1982. održana konferencija lekara i koman- danata. dr Ivan Pin- tarič. zvezek Ljubljana. 2. dr Stanko Pire Lojze. dr Stanko Černelč. str. grupe odreda u Tisovcu. 28. Spomenik de- lavskega revolucionarnog gibanja in narodnoosvobodilnega boja na Slovenskem. 37 Dr Marjan Južnič. V 37 nc. Konferenca Komunističke partije Slovenije na Cinku julija 1942. 298-339. dr Pavel Lunaček. dr Metod Mikuž. maja 1942. Vojnosanitetski pregled. koju je sazvao zamenik komandanta Glavnog štaba dr Aleš Bebler. Na putu za Gorenjsku 2. Dolazak lekara i prebacivanje sanitetskog materijala na oslobođenu teritoriju Zahvaljujući upornom političkom radu zdravstvene organizacije OF. gde su se skupila tri bataljona. dr Marjan Južnič Niko.36 Uvodni referat imao je Boris Kid- . Prisustvovao je i kasnije komandant 5. Kako sem prišel v partizane. str. . Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. održana je na Cinku u Kočevskom Rogu kon- ferencija KPS. 38 Tada je izvršen raspored lekara i medicinara u partizanske jedinice i bolnice. Južnič. dr Milan Cunder. koju je vodio dr Pavel Lunaček.40 Zajedno sa sanitetskim materijalom stigla je lična oprema lekara i dru- gih zdravstvenih radnika. grupe odreda dr Marjan Dermastija. 40 Dr Marjan Južnič. Medicinska doktrina u NOR-u u Sloveniji. dr Aleksander Gala Petar.ak- tivisti OF. Slovenski železničarji pod italijansko okupacijo v Ljubljanski pokra- jini. Brecelj. Oris partizanske sanitete. kraj sela Am- brusa.od Save. Posle toga je 2. podaci po sećanju. Železničari . grupa odreda vodila borbe sa Italijanima kod Muljave. dr Božena Ravnihar. Martin Malenšek Tine. dr Franc Novak Luka. CZ DO Komunist. bili u partizanskim jedinicama Slovenije: Juga Bergant Polak. Ništa nije bilo izgubljeno uprkos jakoj kontroli italijanskih karabinjera na svim želez- 36 Vida Dežlak. dr Rudolf Obračunč Cedrik. do 8. dr Karei Milavec Tine. dr M. str. aktivisti OF seljaci. 39 Anka Vidović-Miklavčič. dr An- drej Zupančič i August Zupet (dentista). Emil Straus i Franc Lesko. u kojoj je bilo i medicinske literature. Imala je 11 mrtvih i približno toliko ranjenih. grupa odreda izvršila je 28. Većina njih stigla je iz Ljubljane železnicom do Stične i zatim peške do Muljave i Štaba 3. U proleće 1942. 40. dr Zdenko Budič. gde se nalazio i operativni deo Glavnog štaba Slovenije. juna 1942. na kojoj su razmatrana najvažnija pitanja oslobodilačkog po- kreta i date direktive za budući razvoj. 122. Janez Kolšek. 38a) Zdravstvena organizacija OF je organizovala konspirativno prevoženje velikih količina sanitetskog materijala iz sanitetskog skladišta u Bolnici za ženske bolesti u Ljubljani. U Tisovcu je 4. dr B. 1982. Podatak po sećanju. Medicinari koji su u 1942. 38a Lekari koji su bili u partizanskim jedinicama u Sloveniji 1942: dr Arnold Bidovec Jagoda. Adolf Medvešček Šumski. dr Franc Novak i dr Božena Ravnihar. 8 medicinara i 1 dentista. dr Lojz Mihalčič. 38 Dr P. Od 5. Uspelo joj je da izbije preko Polhograjskih Dolomita 10.

gaze i tamponi. npr. br. 1.platnena podloga se mogla saviti u »rolnu« tako da je zauzimala manje mesta. benzin. hipermangan (kalijev permanganat) u supstanciji i tablete Burrow. prilog str. Zbornik VI/3. u kojima je bila veća količina pr- vih zavoja. a po potrebi brzo razviti na stolu. 1. . ne- koliko hidrofilnih i kaliko zavoja. makaze. Kako sam prišel v partizane.30 torbi sa zavojnim materijalom. kojima su se mogle obaviti i veće operacije. esmarhova poveska.Oko 100 komada »laičkih apoteka« u drvenim. podaci po sećanju. dok. 31. 4. 3. šeći u udlage određene dužine. str. više uputstava za organi- zaciju sanitetske službe u partizanskim jedinicama: »Naredbu o organizaciji saniteta«. VI/3. koje je bilo lako nositi a. antipiretici i antidiaroici) i ampulama (morfij. dok. štrcaljke i injekcijske igle. 42. 43 Uputstvo Glavnog štaba Slovenije za organizaciju sanitetske službe Glavni štab Slovenije izdao je u junu 1942. Ljubljana 1982. . svila. Tu je bila i gumena pregača. Zbornik VI/3. 43 Zbornik. potpisani od komandanta Glavnog štaba Franca Leskošeka Luke i komesara Ivana Mačeka . Dr Marjan Južnič. Zbornik VI/3. 44 »Pravilnik o poslovanju sanitetskih bolnica partizanskih odreda Slovenije« 45 i »Pravilnik o organizaciji saniteta u bataljonima«. 46 Zbornik dokumentov in podatkov. 45 Zbornik dokumentov in podatkov. Ljubljana. benzin. antidiaroici. jod. dok.alkohol. Tu je bila i metalna kutija za proveravanje in- strumenata. dok. ničkim stanicama. 43. 42 . 41 U pošiljci je bio sledeći sanitetski materijal: . es- marhova poveska i lekovi . medikamenti u tabletama (analgetici. po potrebi. Količina materijala u toj opremi bila je dovoljna za 6 meseci. Instumenti su bili poredani na čvrstoj platnenoj podlozi i fiksirani remenima . gumene kese sa steril- nim materijalom . knj. koja je odmah prebačena na Kočevski Rog. 1. dok. rast- vori za dezinfekciju . 44 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe v NOV na Slovenskem. alkohol. pincete. U svakoj kutiji bilo je sve potrebno za pružanje prve pomoći (prvi zavoji.igle. hidrofilnih i kaliko zavoja razne veličine. jod. karbo animalis). 10. dok. Na svakoj torbi bio je dugačak pojas. Najveći deo materijala za poljsku bolnicu je bio sa Hirurške klinike u Ljubljani. 5. gde je ostala u Central- noj bolnici do oslobođenja zemlje. X. zatim. knj. koji se mogao skraćivati ili produživati i prebaciti preko ramena. prevezena u selo Ambrus.Kramerove udlage bile su savijene u velike navoje (koture).Najskupoceniji deo pošiljke bila je oprema za kompletnu poljsku bolnicu. kopče. antitetanusni serum). Hronike o radu sanitetske službe. Razlika od gore opisanih bila je u tome šta je u hirurškim tornistrama bilo više in- strumenata.10 hirurških tornistri (zvani amputacijski ili laparatomijski). 42 1^9. Pošiljka je. sredstva za lokalnu anesteziju - 1% novokainski rastvor u tamno smeđim bocama od 100 ccm. 26. . tako da se kutija mogla nositi u ruci. Ostali materijal: pribor za šivenje rana . 1982. dok. 47 41 Dr Pavel Lunaček.analgetici. antipiretici. knj. 1982. 46 koji sadrži i stručni prilog za ukazivanje prve pomoći.20 lekarskih ranaca u tornistrama. 47 To su prvi pisani dokumenti o organizaciji saniteta u partizanskim jedinicama u Sloveniji. ako bi se svakog dana obavile 2 teže ili 4 lakše ope- racije. Ljubljana. smeđe obojenim ku- tijama sa kožnim držačem na poklopcu. tanalbin. u kojima je lekar imao sve po- trebno za pružanje lekarske pomoći ranjenicima i bolesnicima. . a odatle ka- mionom u Struge.

str. i 2. 5. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. da vodi spisak bolesnika. 11 na Kočevski Rog. pred- viđa da tom stanicom rukovodi uprava (upravnik i komesar). Bataljonski lekar treba da organizuje kurseve prve pomoći za borce i bol- ničare. 11 i 8 i fiksira mesta gde ih treba or- ganizovati. Južničem 21. lečenje lakših ranjenika u bataljonu ili kod najbližeg terenskog odbora. 85 navodi se mišljenje. le- kara iz najbližeg bataljona ili civilnog lekara. Izjava dr Franca Novaka. pregled boraca svakih 30 dana. 3. 3) str. do sada se nije moglo utvrditi. juna 1942. grupa partizanskih odreda vodile su borbe kod Muljave i Žužemberka. X. on nije autor tih dokumenata (usmena izjava u razgovoru sa dr M. U drugom delu naredbe govori se o organizaciji saniteta u bataljonu. jer partizanske jedinice ne mogu da ih sasvim oružano zaštite. Svaka samostalna jedinica mora imati sposobnog bolničara. a disciplinski odgovara štabu je- dinice. ukazuje na dužnosti bataljonskog lekara: kursevi prve pomoći. Za depedikulaciju preporučuje se peglanje odeće vru- ćom peglom ili stavljanje odeće u »krušnu« seljačku peć. 49 Dr Pavel Lunaček. 3. upravnike sanitetskih stanica i pomoćnike. 1-49. Ambrus. verovatno. izjavio je. Južničem 15. 48 O potrebi stroge konspiracije bolnica govoreno je na sastanku lekara i komandanta u Tisov- cu 4. u prvom delu ukazuje štabovima odreda i bataljona na potrebu osnivanja sanitetskih sta- nica (sanitetske postaje) br. septembra 1984) ali je izrazio mogućnost da je uputstva napisao dr Rudolf Obračunč. Južničem 15. određuje rad osoblja i rekonvalescenata. februara 1984 u Ljub- ljani. Beograd. kontroliše čistoću i izveštava partizansku jedinicu koja snabdeva stanicu o brojnom stanju ljudstva. 7. Svaki pacijent mora biti upoznat sa značajem konspiracije. koji će ukazivati stručnu po- moć. i razgovor sa dr M. Dr Franc Novak. Ni tadašnji referent saniteta Glavnog štaba dr Marijan Brecelj ne zna ko je autor tih dokumenata (njegova usmena izjava u razgovoru sa dr M. te ostalo sanitetsko osoblje premešta referent saniteta Glavnog štaba. da mu nije poznato ko je napisao pomenute dokumente (usmena izjava dr M. juna 1942. septem- bra 1984). juna 1942. koji ie prisustvovao pomenutom sastanku. februara 1984). takođe. 4. Naredba o organizaciji saniteta br. nisu primile ta uputstva. kontrola lične higijene i logora. Sanitetski materijal nabavlja samoinicijativno ili ga traži od referenta saniteta Glavnog štaba. Bataljonski lekar je u stručnom pogledu potpuno samostalan. da je autor bio dr Bogdan Brecelj. Komandanti su bili dužni da sanitetskim stanicama obezbede smeštaj u dobro maskiranim i strogo tajnim barakama. Upravnik je dužan uvesti uput- nice u bolnicu i otpusnice iz bolnice. PRVE PARTIZANSKE BOLNICE U SLOVENIJI Posle dolaska grupe lekara iz Ljubljane na oslobođenu teritoriju. . pa je moguće da neke jedinice. Bataljon- ske lekare. Međutim. Dr Aleš Bebler je tada rekao da nepokretne ranjenike treba zakonspirisati. knj. Tako su teški ranjenici evakuisani na oslobođenu teritoriju u s. Južniču 27. prema njegovoj izjavi. transport ranjenika i pratnju do mesta prijema. 49 Matije. Ko je autor ovih uputstava. upu- ćivanje težih ranjenika u sanitetsku stanicu br. ukazi- vanje pomoći civilnom stanovništvu. koje mora biti udaljeno od sanitetske stanice. Ova uputstva GS Slovenije za organizaciju saniteta izrađena su i do- stavljena jedinicama baš u vreme kada se pripremala i ubrzo počela velika italijanska ofanziva. Kako sem prišel v partizane. Ranjenik je bio komandir čete Iskra. 1967. ishranu i potrebnu opremu. kontrola prve pomoći. juna 1942. 48 Pravilnik o organizaciji saniteta u bataljonu od 30. 6 od 22. »Pravilnik o poslovanju sanitetskih stanica« izdat 30. U Zborniku NOV (tom VI.

Prve partizanske bolnice u Ljubljanskoj pokrajini bile su bataljonske (neke od njih su se zvale sanitetske stanice ili sanitetska služba. Na području Notranjske bile su tri ratne bolnice: Bolnica u Iškom Vint- garu (Krvavice) osnovana 20. 51 Dr Aleksander Gala. Up- ravnik je bio dr Karei Milavec Tine. maja 1942. pokrivena šatorskim krilima. u blizini Iga. Partizanski zdravnik. Na teritoriji Kočevske bilo je pet bolnica. jedan sat pešačenja od sela Bele Vode. koji je dolazio u većim količinama iz Ljubljane. 43. X. Beograd. Ljubljana. na te- ritoriji Notranjske. koje nije mogao evakuisati zbog velikih razdaljina do Centralne bolnice. Oris partizanske sanitete. Sanitetska oprema: »lekarski ranac« i rezervni sanitetski materijal. 1972. dr Metod Mikuž. a sanitetska oprema jedan »lekarski ranac«. Upravnik je bio bolni- čar Franc Berce koji je najpre izgradio nadstrešnicu sa 10-15 ležaja. Najpre je improvizovana izgradnja. Kočevski Rog. 299.51 Bolnica u Zapotoku ispod Mokrca (sanitetska stanica br. Javka se nalazila jedan sat pešačenja od bolnice. januar 1943. Upravnik dr Marjan Mo- 50 Franc Berce. u blizini Struge. Popis bolnice v Iški. Partizanska knjiga. str. str. Moji spomini. Bolnica na Petelinjeku (sanitetska stanica br. Upravnik je bio dr Aleksander Gala. Osnovane su u proleće i leto 1942. . Bolnica Zapadnodolènjskog odreda u selu Rapljevo. osnovana juna 1942. Slovenija. 1967. 50 To je bila prva partizanska bolnica u Sloveniji. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. U svojim uspomenama dr Gala opširno opisuje ra- njenike koje je lečio i teškoće na koje je nailazio u lečenju teških ranjenika. 8) na području 3. a kasnije baraku od 6 x 5 m. smeštena u seljačkoj kući. Kočevske i Dolenjske. 113-117. a vodili su ih bataljonski ili odredski lekari). Bila je nekonspirativna. Zatim je izgrađena konspirativna bolnica (barake 6 x 4m) Ogenjca u blizini Mrtaloza. bataljo- na Notranjskog odreda. 7). str. Ranjenici u bolnici Zgomji Hrasnik. Smeštena je u nekonspirativnoj drvenoj baraci u blizini Štaba Notranjskog odreda. a kasnije se preselila u blizini bata- ljona. Dr Gala naziva kraj »Oganci« (pravilno Ogenjca).

Na ovom mes- tu nastala je konspirativna Slovenačka centralna vojnopartizanska bolnica (SCVPB) Vinica. 60. u brigadi »Tone Tomšič«.relj. gde je umro uprkos velikim incizijama. Oris partizanske sanitete. Ranjenike s povredom glave i grudnog koša lečili su. grupe odreda. Partizanska bolnica na Smuki. Upravnik je bio dr Pavel Lunaček. U prizemlju je bila operaciona sala sa betonskim podom. Jedan ranjenik s povredom pluća i jednjaka umro je posle nedelju dana. 49-61. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. smeštena u seljačkoj kući. Krišlerji (150-200 ranjenika i bolesnika). Ljubljana. Sanitetsku dokumentaciju nisu vodili iz razloga konspi- racije. Beograd. Imala je bunker (baraku u kraškoj jami) za nepokretne ranjenike. ali dublje u šumi. Kasnije su u blizini bolnice. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. . gladovanjem. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. Kasnije premeštena u stari mlin Kačji potok. 77-103. Upravnik dr Lojze Mihelčič. str. Sanitetska oprema: »lekarski ranac« i rezervni sani- tetski materijal.54 Još kasnije preseljena u s. Up- ravnik dr Franc Novak. str. Oprema . Bolnica je osno- vana početkom jula. bolnica je imala 12 nepok- retnih ranjenika. 53 Bolnica Belokranjskog odreda u selu Kočarji (sanitetska stanica br. ambulantu u s. 139-149. 1942. izgradili drvenu baraku sa 32 ležaja. bila je organizovana otropedska gimnastika za brzu rehabi- litaciju lakih ranjenika. Upravnik dr Miroslav Gerbec. 54 Zbornik VI/3. za prelome natkolenice manšete za ekstenziju. Bolnica je krajem juna rasformirana. a počela je primati ranjenike 15. juna 1942. posteljina) dobijena je iz termalnog lečilišta Dolenjske 32 Dr Marjan Morelj. Imala je tri odeljenja: odeljenje u s. dok. Odredba Glavnega poveljstva slovenskih partizanskih čet z dne 24. str. koja je prebačena iz Ljubljane na Kočevski Rog. Za vreme borbi kod Žužemberka i Zagradca u bolnici je vršena hirurška ekscizija rane sa šivenjem po Fridrihu. 7.»lekarski ranac«. sanitetska stanica br. prema stepenu hit- nosti. Beograd. Os- tala oprema (kreveti. 1. jugozapadno od Koprivnika. Proletarske udarne brigade o premes- titvi zdravnikov. Smuka (50 pacijenata) i am- bulantu za Radnički bataljon na Pugledu (100 pacijenata). Nekonspirativna. U bolnici su organizovani kursevi za narkotizere. Za imobilizaciju preloma potkolenice imali su Braunove udlage. za prelome nadlaktice drvene abdukcijske udlage. a osoblje dodeljeno bolnici Smuka. 31. intrumen- tarke. lekar asistent dr Božena Ravnihar. Kada je počela ofanziva. Moie uspomene u Prvom bataljonu Zapadnodolenjskog odreda (1942). dr. 4). Bolnica na Smuki u koju se preselilo osoblje rasformirane sanitetske stanice br. Beograd. Osnovana početkom juna 1942. a vodu su crpili iz dve cisterne. Travnik. Sanitetska oprema . u brigadi »Matija Gubec« i u bolnici u Žumberku. X. pored os- talog. knj. gde su izgrađene konspirativne barake. Metod Mikuž. Sanitetska oprema sastojala se od kom- pletne poljske bolnice. 1967. Bolnica je smeštena u lepoj šumarevoj kući i imala kapacitet 40 ležaja. a posle 6~nedelja bila je zbog predstojeće ofanzive eva- kuisana na Kočevski Rog. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe v NOV. X. 55 Centralna bolnica na Daleč hribu (Zelena gorica. 1967. Moje uspomene na život i rad u Prvom bataljonu Zapadnodolenjskog od- reda.»lekarski ranac«. a zatim u šumu blizu s. 4 iz Novog Loga. 53 Dr Miroslav Gerbec. štaboma Zapadnodolenjskega odreda in 1. 9. Bolnica je bila telefonski po- vezana sa Štabom 5. dok. Planina. a za sve druge frakture upotrebljavali su Krame- rove udlage. 3). U pomoćnoj zgradi u blizini bila su 2 kotla za pranje bolesničkog rublja. Drugi sa teškom povredom kolena je evakuisan u Centralnu bolnicu. Bolnica je imala tačno razrađen plan evakuacije. asistente. str. komesar dr Andrej Župančič. 11). 1967. 1982. Dr Franc Novak. 52 Bolnica Zapadnodolenjskog odreda u selu Novi Log (sanitetska stanica br.

Bolnica je imala dva bolničara. juna do 15. dr Marjan Morelj. Beograd.. zavezanih očiju radi očuvanja tajnosti. Smeštena u kućici u vi- nogradu. I drugi pacijent s povredom trbuha je umro. 56 Dr Pavel Lunaček. 1—49. ali je uvela neke konspirativne mere. u bolnici se lečio 71 pacijent. Kako sem prišel v partizane. 14. u ovoj bolnici bilo je brigadno previjalište. Bila je bez stalnog lekara i služila za smeštaj lakših ranjenika i bolesnika. npr. Prilikom napada Tomšičeve brigade na nemačko pogranično uporište Bučka (Male Drušče). avgusta 1942. 56 U Dolenjskoj. Pa- cijent je umro posle operacije zbog peritonitisa. str. neke su završile sm- rtnim ishodom (verovatno. 1 sat hoda udaljena od Šmarjete sa 20 ležaja. lekar Krškog partizanskog odreda. za sanitetski materijal i drugu opremu i za operacije. . Hronike o radu sanitetske službe. Bolnica nije bila konspirativna. Dr Ivan Pintarič je sa bataljonskim lekarima Tomšičeve brigade (dr Marjan Južnič. Upravnik dr Ivan Pin- tarič. X. Od 1. Izvr- šeno je nekoliko većih operacija (najviše amputacija). Prezdravljene ranjenike. Bolnica u Dolu pri Klevevžu ili ambulanta br. Slovenija Toplice. 15. koja se nalazila u Auerspergovoj vili. Stručni nadzor oba- vljao je dr Ivan Pintarič. u Gorjancima bile su tri bolnice i to: Bolnica u blizini Šmarjete ili ambulanta br. Bio je u teškom stanju i operaciju nije bilo moguće izvršiti. imala je tri prostorije: za ranjenike i boles- nike (oko 20 ležaja). odvode iz bolnice. Hranu je nabavljao intendant bolnice. zbog teškog šoka posle dugotrajnog transporta i pomanjkanja transfuzije krvi). dr Stanko Pire) izvršio veću operaciju (nefrektomija i šav sigme). Kočevski Rog. 1967. a tri partizanke radile su u kuhinji. prijem ranjenika se obavljao u Podstenicama u ambulanti. Tu su obavljani ambulant- ni pregledi i trijaža. Smeštena u seljačkoj kući.

Moje uspomene na život i rad u Zapadnodolenjskom odredu. Sve tri gore navedene bolnice evakuisane su zbog italijanske ofanzive 31. u tom pogledu bilo teškoća u Zapadnodolenjskom odredu. Uputstvima Glavnog štaba nije predviđeno 57 Dr Ivan Pintarič. smeštene na širokom prostoru. Još nije bilo rešeno pitanje uloge i mesta bataljonskog lekara i njego- vih bolničara za vreme borbe. 159-171. 49-61. apsolventa medicine Martin Malenšek i Adolf Medvešček. radi odb- rane slobodne teritorije. 5 59 ® Dr Aleksander Gala. Sanitetska služba u Tomšičevoj brigadi za vreme na- pada na nemačko uporište Bučka (Male Drušče). evakuisana u s. Tako je u Notranjskom odredu bio lekar odreda dr Karei Milavec Tine. koja se nalazila u blizini. Partizanski zdravnik. a zatim u Goijance i Prisjeku u Žumberak. u s. otpadne jame. komesar Na- nde Kavčić. koji su vodili sanitetsku službu u bataljonima. Povremeno je u medicinskom radu učestvovao i monah iz kartuzijanskog manastira Pleterje. septembra 1942. Zbog napornog rada neki borci nisu pokazivali naročitu volju za bol- ničarski rad. Jedinice su bile. str. U manastiru je bilo skriveno skladište sanitetskog materijala. Neprijatelj tu bolnicu nije nikada otkrio. Upravnik Adolf Medvešček. koji je poma- gao u partizanskoj bolnici. bataljona. pregled boraca. a dr Aleksander Gala u 3. Ljubljana. odnosno sanitetskih sta- nica. X. udaljenih jedna od druge po 6-7 sati pešačenja. Ovaj bataljon imao je 5 četa. ba- taljonu. ležišta). Beograd. Bolnice v Gorjancih. Dr Gala navodi da je imao velike teškoće u traženju novih bol- ničara. koji su na sanitetskim kurse- vima osposobljavali četne bolničare i bolničarke. Partizanskog bureta joć nije bilo. Zbog vašljivosti pojavljivale su se često gnojne infekcije kože. Dr Pintarič je obavljao operativne za- hvate i za bolnicu partizanskih jedinica iz Hrvatske. dr Maijan Južnič. posetio član Vrhovnog štaba Ivo Lola Ri- bar. str. divizije. 41. služila kao konspirativ- na bolnica Gubčeve brigade 15. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. 58 Dr Marjan Morelj je za bolničare najčešće uzimao studente tako da nije. 1985. bataljonski i odredski lekari bili su. smeštena u kući u vinogradu. U blizini bolnice kasnije su u Gorjancima u šumi. koja je 1943. avgusta 1942. jer su je suzbijali samo pranjem rublja i peg- lanjem odeće. izgradili konspirativnu baraku. gde su se smestile po seljačkim kućama. koji je kontrolisao sanitetsku službu 1. Vaš- ljivost je bila prilično proširena. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. u grapi Pen- diijevki.Bolnica je zbog italijanske ofanzive 21. depedikulacija) i higijenu logora (nužnici. avgusta 1942. U bolnici je bilo oko 50 pacijenata. X. lekar dr Stanko Černelč i 2 medicinara. . upravnik dr Ivan Pintarič. Bolnica u blizini manastira Pleterje ili ambulanta br. 1972. Revija Borec. ujedno. Prisjeka. str. Mirna Vas. i 2. od toga 2 amputacije (jednu am- putaciju stopala i jednu natkolenice). 57 TRUPNI SANITET U PARTIZANSKIM BATALJONIMA I ODREDIMA Nosioci sanitetske službe u partizanskim jedinicama u Sloveniji u leto 1942. 1967. Dr Ivan Pintarič obavio je nekoliko operacija. Bolnica u Prisjeki (Žumberak). upravnici bataljonskih bolnica. Tu bolnicu je 11. u blizini Novog Sela (u Žumberku). Dr Marjan Morelj. 16. 59 Bataljonski lekari kontrolisali su ličnu higijenu (pranje rublja. Pored obavljanja sanitetske službe u jedinicama. bili su bataljonski lekari i lekari odreda. U svakom odredu bilo je nekoliko lekara.

služili su se improvizacijom (obavijanje ekstremiteta maramom. ako je situacija dopuštala. Partizanski zdravnik. 1980. koji su pravilnu primenu naučili na sanitet- skim kursevima u bataljonima. jula 1942. u čiji je sastav ušao i udarni proleterski bataljon »Tone Tomšič«. Međutim. Ranjenici su posle pružanja lekarske pomoći evakuisani seljačkim kolima u Centralnu bolnicu. 26. Kod jakih krvavljenja na ekstremite- tima upotrebljavali su Esmarhovu povesku.razvijanje bataljonskog previjališta. 63 Franci Strle. a njegov pomoćnik i asistent bio je dr Marjan Južnič. 1972. Bataljon je brojao 135 boraca. posle bitke. U ekipi je bio i bolničar. Međutim do operativnog rada nije došlo. specijalista ginekolog sa hirurškim iskustvom. imao je organizovanu sanitetsku službu. Knjižnica NOV in POS. U »laičkim apotekama« bolničari su imali sve što je potrebno za pružanje prve pomoći. a u pomanjkanju nje. grane. Manje i srednje hirurške zahvate često su morali obavljati bataljonski lekari sami. str. juna do 1. a bilo je i slučajeva da su se ranjenici. Primarna hirurška ekscizija rane nije se radila. str. bilo je i je- dinica gde nije bilo »laičkih apoteka«. Vojno-politička situacija Velika italijanska ofanziva u Ljubljanskoj pokrajini počela je 16.61 Dr Karei Milavec Tine obavljao je hirurške zahvate u bolnici Štaba Notranjskog odreda na Mokrcu. koji je osnovan u Zapo- toku 12. Italijani su najpre ogradili Ljubljanu bodljikavom žičanom ogradom. Očekivalo se da će bataljon u obavljanju borbenih zadataka imati veći broj ranjenika. 1982. jula 1942. Beograd. Prve za- voje stavljali su četni bolničari. novembra 1942. Prilog Pravilniku o organizaciji saniteta u bataljonu 30. 61 Dr Aleksander Gala. knj. juna 1942. 62 Isto. Tomšičev bataljon kre- nuo je iz Zapotoka na Polževo. a onda od 24. Ovde je u planinskoj kućici imao nekoliko soba i mogućnosti obavljanja hirurških zahvata. str. 63 Raspolagala je velikim hirurškim rancem. daščice. 62 Prvi proleterski udarni bataljon Tone Tomšič.000 stanov- 60 Uputstva za prvu pomoć. 60 Za imobilizaciju najviše su se upotrebljavale Kramerove ud- lage. Ljubljana. 1. Od 80. Početkom jula bataljon je kre- nuo na Kočevski Rog. Ekipu je vodio dr Franc Novak. palice). Tomšičeva brigada (uvodni del). posebnom torbom sa zavojima i Kramerovim ud- lagama. a ponekad se služilo i improvizacijama (trougle marame. pa su neki komandanti smatrali da se ba- taljonski lekar mora nalaziti s ostalim borcima u streljačkom stroju. koja se steže koma- dom drveta). pa mu je zato dodeljena hirurška ekipa. imao je 5 poginulih i 11 ranjenih boraca. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. koje je svaki lekar imao u »lekarskom rancu«. izveli masovna hapšenja. 298. 259. . osnovana Tomšičeva brigada. dr Mar- jan Južnič. juna 1942. Partizanski sanitet u Sloveniji (1942). gde je 16. U vreme dok se zadržavao na Polževom. Ljubljana. obratili neposredno lekaru bataljona. 1967. II SANITETSKA SLUŽBA ZA VREME VELIKE ITALIJANSKE OFANZIVE OD JUNA DO NOVEMBRA 1942. u Centralnu bolnicu na Kočevski Rog. jula i završila se 4. koja se razliko- vala od drugih bataljona. Okupator je imao nameru da uništi partizan- ske jedinice GŠ Slovenije i da razbije oslobodilački pokret. lekar opšte prakse. Ljubljana. Ovom sanitetskom opremom ekipa je mogla da obavlja i veće hirur- ške zahvate. Teški ranjenici upućivani su.

armijskog korpusa od 30. . 309. 68 Uskoro je naredbom Glavnog štaba Slovenije od 16. 9-52. 2 str. dok. Da bi se povećala njihova manevarska sposobnost pristu- pilo se osnivanju partizanskih brigada. Sercerjeva brigada. 413. U pis- mu Edvarda Kardelja Ivi Loli Ribaru navodi se da se oko 260 partizana . IOOF. str. potom. av- gusta) a zatim Kočevski Rog (14 . 186. str. Naređenjem od 30. Italijani su od 16. 70 Broj odreda je bio smanjen.23. dok. NOV na Slovenskem. osnovana 3. br. Zbor je bio 6. Imala je oko 350 boraca. 19-42. Za vreme ofanzive Glavni štab Slovenije pristupio je reorganizaciji par- tizanskih jedinica. 1954. avgusta). Glavni štab Slovenije imao je oko 4000 boraca. str.000 vojnika. br. SNOUB »Ljubo Šercer«. Ljubljana. str. 308. str. 65 Nepri- jatelj je planirao da okruži partizanske jedinice i sistematski ih uništava. slovenska narod- nooslobodilačka udarna brigada »Matija Gubec«. da sačuvaju živu silu.64 General Mario Roboti (Robotti). a po selima seoske straže. do 24.66 Sledile su teške represalije . Ljubljana. 332. 239 zarobili i streljali. Milan Guček. Ofanziva je najpre zahvatila Notranjsku i Kočevsku (16.paljenje partizanskih kuća i odvođenje u internaciju osumnjičenih pripadnika OF. osno- vana je Prva proleterska udarna brigada Tone Tomšič. angažovao je u ovoj ofanzivi 4 divizije i druge jedinice . Ofanziva je.predalo okupatoru. U jesen 1942. Imala je oko 300 boraca. jula 1942. 70 Zbornik VI/4. ok- tobra 1942. NOV na Slovenskem. Najteže je bilo sa nepokretnim Narodnoosvobodilna vojna na Slovenskem. NOV na Slovenskem. među kojima i veliki broj aktivista OF. partizanske brigade krenule su u ofanzivu da očiste Not- ranjsku i Dolenjsku od belogardejskih seoskih straža tzv. jula ubili 150 ustanika. »Legija smrti«. koja je. Međutim. i Glavni štab.13. u težnji da se uništi ruko- vodstvo oslobodilačkog pokreta Slovenije . Zbornik VI/3. str. knjiga 1.naoružane grupe belogardista.ukupno oko 65. 107. Ljudska oblast na Slovenskem 1941-1945. komandant italijanskog 11. dok. a odveli su u internaciju oko 6000. general Mario Roboti nije uspeo da uništi partizanske jedi- nice. u selu Cesta na Kočevskom. I l l . septembra 1942. zatvorili su 20. 69 Istom naredbom osnovana je 4. Beograd. a predalo im se 250 partizana. osnovana 2. Brigada je osnova- na 16. 332. kao i materijalna baza. 28 i 42. str. Na Trebeljnom je 4. već su nasto- jale. Prema saopšteniu Štaba italijanskog 11. Zapadnodolenj- ski i Istočnodolenjski. 312. " Zbornik VI/3. Cankarjeva brigada. 8-29.CK KPS. Partizanske jedinice nisu se upuštale u frontalne borbe. dobila naziv 1. Zbornik VI/3. Lado Ambrožič. na Mokrcu kod Ljubljane. NOV na slovenskem. 71 NOV na Slovenskem. dok. slovenska narodnooslobodilačka udarna brigada. str. 1977. na njegovo mesto došao novi komandant ge- neral Gastone Gambara. podeljene u manje grupe.nika Ljubljane. Imala je tri bataljona i oko 640 boraca. Ostali su samo Notranjski. pa je u decembru 1942. 66 Dr Tone Ferenc. armijskog korpusa. Gubčeva brigada. septembra 1942. juna 1942. kasnije. str. Okupator je organizovao i naoruža- ne jedinice za borbu protiv partizana MVAC (Milizia volontaria anticomunista) . jula . jula 1942. 346. Broj naoružanih saradnika okupatora popeo se do kraja novembra na 4471 voj- nika. Lado Ambrožič. 67 Imala je tri bataljona i oko 450 boraca. zahvatila i preostali deo Ljubljanske pokrajine.71 Stanje partizanskih bolnica za vreme italijanske ofanzive Zbog predstojeće ofanzive partizanske bolnice morale su da se preba- ce u one krajeve u kojima će biti bezbednije. knj. udarna brigada »Ivan Cankar«.435 osoba.

januara 1943. Septem- bra 1942. Sa njima su bili i dr Ivan Pintarič i dr Arnold Bidovec. Svi su preživeli ofanzivu. Dr Gala bio je u teškoj situaciji. dok. VI/3. Zbornik. Italijani su zarobili i osudili na doživotnu robiju. 189. koje nije poznavao. Kada su Italijani prvi put došli do bolnice. odlučio da sakrije 14 najtežih ranjenika sa bolničarkom Mimicom u krašku jamu u blizini bolnič- ke barake. Komandant Notranjskog odreda odlučio je da dr Gala preuzme 12 ne- pokretnih ranjenika u svoju bolnicu i. Za vreme evakuacije došli su Italijani po drugi put do bolnice. da ga zbog jakih reu- matičnih bolova puste u jamu. i 15 pratilaca. Bolnica je imala 12 nepokretnih ranjenika. str. U konspirativnu bolnicu Oganca. 72 Dr Aleksander Gala. mis- leći da nema preživelih ranjenika. Noću je uspeo da ih 10 evakuiše. Tamo je 7. naknadno je primio 2 teška iz Be- lih Voda. koje bolničarka nije pogodila.74 Bolnica na Smuki. Do pro- leća 1943. Nešto kasnije zarobili su i ubili dr Mirka Pokornog. Ljubljana. Moralo se nabavljati sve iznova. Pronašli su i skladište sanitetskog materijala. 1954. Osoblje bolnice ostalo je na stražarskim mestima. otkrili bunker. samo je jedan od njih tražio. Trojicu ranjenika. 73 Posle ofanzive od preostalih boraca formiran je Loški odred. Sav sanitetski materijal uništili su Ita- liani u bolnici Oganca. na- vodno. av- gusta 1942. 1972. 74 Ernesta Senčara odveli su Italijani u internaciju. morale su pune da se sele. koju je vodi bolničar Franc Berce i bolnica Notranjskog od- reda u Zapotoku. jer u slučaju neprijateljevog napada jedinice nisu mogle da ih si- gurno odbrane. kada je italijanska ofanziva zahvatila Kočevski Rog. 101. te ubili dva teška ranjenika i kuvara bolnice. 1972. Sa 20 nepokretnih ranjee- nika te dve bolnice preselile su se u Jelenov Žleb. nego je doveo Italijane do jame. Posle kapitulacije Italije on se vratio i. Kada se videlo približavanje italijanskih jedinica dr Gala je u sporazumu s osobljem bolnice. premešten dr Gala. hranu i opremu i sve uništiti. ali je došlo do tragedije u bolnici. koji je krenuo u partizansku četu da pregleda ranjenike. Partizanski zdravnik. čak iz Gorskog ko- tara i iz slovenačkog primorja. Sa njima su došli u bolnicu i pratioci. bunker nisu pronašli. a zatim se i sama ubila. Nije se vratio. br. 72 Po- kretni ranjenici iz tih bolnica produžili sa lekarima su pokret na Kočevski Rog. evakuisana je 15. koji je vršio napade u Loškoj dolini. Beograd. Iz Jelenovog žleba u toku noći prebacilo se još 12 nepokretnih ra- njenika. nalazila se u šatorima u šumi na Prezidanskom Berniščku. koju je vodio dr Franc Novak. ali se ponovo preselila u šumu. Ljubljana. Partizanski zdravnik. Kao najugroženije bolnice. Dr Gala i ostali članovi kolektiva sakrili su se u šumi i proveli nekoliko dana bez vode i hrane. U Dolenjskim Toplicama slučajno ga je otkrio preživeli ranjenik Vinko Smolnikar. koje su sakrili u bunker u blizini bolnice. O tom događaju govori i izveštaj generala Robotija od 1. Upravnik dr Novak je posle toga doznao da su Italijani zarobili otpuštenog ranjenika i odlučio da evakuiše ranjenike. zbog vršenja nužde. U Jelenovom Žlebu sreli su se sa dr Aleksan- drom Galom. avgusta 1942. pomenuti stražar je u kritično vreme iznudio od bolničarke da ga pusti iz jame. čime su bila narušena pravila konspiracije. 73 Naime. verovat- no zbog izdajstva. koju je vodio dr Karei Milavec. Obezbedili su ranjenike hranom i vodom. Ranjenici su od- lučili da se brane i. ranjenim. 170-209 (Tragedija na Ogancah). . str. Trebalo je organizovati novu bolnicu. stupio je u partizansku vojsku. U toku zime je bila u baraci na Po- žarju. Senčar je u Dolenjskim Toplicama na sudskom prosecu osuđen na smrt. morala je pet puta da se seli. na kraju tražili da ih bolničarka pobije što je ona i učinila. u kojoj je od ranije imao 5 teških ranjenika. zajedno s njima. i to bolnica u Iškom Vintgaru. Dr Aleksander Gala.

voće) i tako preživeli kritično vreme. 1-49. Lekari su s osobljem bolnice skupljali hranu po njivama (krompir. bolničarka Zlata Zgonc i 2 stražara. dr Božena Ravnihar i dr Andrej Župančič sa dentistom Avgustom Zupetom počeli su. uz pomoć slovenačkih i hrvatskih partizanskih jedinica. Poročilo upravnika bolniške postojanke Jelenbreg z dne 14. da grade baraku 6 x 6 m na dobro sakrivenom mestu. pokret u Brezovu reber. građena na isti način od materijala koji se našao u šumi. Izvor pitke vode bio je udaljen oko 20 minuta pešačenja. Zbornik. Ohrabreni rezultatima dotadašnjeg rada i zaštite ranjenika. Kako sem prišel v partizane. dok. 94 . Upravnik Jelenovog žleba postao je dr Ivan Pintarič. merama konspiracije i ka- muflaže. Prva kordunaška brigada prenela je teške ranjenike u bolnicu. Centralna bolnica na Daleč hribu (Zelena gorica) napadnuta je prvi put pre ofanzive 23. jer su Italijani još uvek kontrolisali puteve na Ko- čevskom Rogu. Kada je počela 15. ali nisu pronašli ni jednog ranjenika. te žrtava nije bilo. knj. sanitetnemu referentu Glav- nega poveljstva slovenskih partizanskih čet o napadu na partizansko bolnišnico v Prisjeki Zumberački. bila je 14. jer je bolnica ostala bez veze sa vojnim i civilnim vlastima. Vremenom je osoblje bolnice uspostavio kontakt sa seljacima u obližnjim selima. a zatim napadnuta od ustaša.ambulante br. površina oko 10 m 2 ). 76 75 Dr Pavel Lunaček. pasulj. Posle ofanzive nastupila je teška situacija. Smestila se u konspirativne barake u blizini sela Travnik u šumi. jula 1942. Poročilo upravnika sa- nitetne postaje št. za koje je znalo samo osoblje bolnice. 76 Dr Metod Mikuž. Preživeli ranjenici i osoblje izvršili su. 1. 15. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 75 Nedaleko je nastala i druga konspirativna bolnica Jelenov žleb. uz pomoć osoblja i građevinskog majstora Janeza Menarta. dok. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. septembra 1942. Ljubljana. 1982. U obe bolnice izgrađena su i skladišta hrane. 15 Krškega odreda z dne 21. te se snabdeva- nje bolnice poboljšalo. Oktobra 1942. 1982. str. 1967. najpre bunker u kraškoj jami za teške ranjenike (dubina 4 m. vratilo u Gorjance. Italijani su spalili sve zgrade bolnice. 15 i 16. Sanitetski materijal sa instrumentarijem za kompletnu poljsku bolnicu ostao je netaknut i sačuvao se do oslobođenja. Tako je nastala prva konspi- rativna bolnica na Kočevskom Rogu zvana Jelenbreg. 1967. Izgradili su. preko javki. avgusta ofanziva na Rog. Za teške ranjenike izgra- dili su dve nadstrešnice tako da su bili zaštićeni od kiše. bol- nica je evakuisana u veliku krašku vrtaču u šumu. ba- raka je izgrađena i ranjenici preseljeni u nju. Oris partizanske sanitete. koji su ubili 15 par- tizana. Ljubljana. onda su otkrili i spalili drvenu baraku u šumi. Od javke do bolnice ranjenika su nosili nosači iz bolnice. Osoblje se kasnije. septembra 1942. str. Prijem novih ranjenika obavljao se na konspirativan način. de- ^er!!?nr? 1 . pod koman- dom apsolventa medicine Adolfa Medveščeka. 2 ' sanitetnemu referentu Glavnega poveljstva o stanju postojanke. od bolničkog osoblja izgubili su život dr Stanko Černelč. odlučili su da istraju i da samoinicijativno izgrade konspirativnu bolnicu. od toga 10 ranjenika. 58-60. 14. u koju su se sklonile bolnice u Gorjancima . X. Zima je bila na pragu i lekari dr Pavel Lunaček. apsolvent medicine Martin Malenšek-Tine. I partizanske jedinice počele su da šalju hranu za bol- nice. Beograd. ali bolnicu nisu otkrili. Bolnica u selu Prisjeka u Žumberku. knjiga 2. koji su brižljivo kamuflirali sve tragove za sobom. kada su Italijani spalili ambulantu na Podstenica- ma. . Bolnica Belokranjskog odreda Kočarji za vreme ofanzive je evakuisana. najpre bombardovana iz vazduha.

bataljonu bio je lekar dr Marjan Južnič Niko. jer je svaki bataljon imao svog lekara pošto su se. Nemci su upotrebljavali dum-dum metke. 1985. te je predložio da ranjenike čuvaju brigade po selima. a posle toga izvršila pokret prema Ljubljani i napadala nep- rijateljeva uporišta na železničkoj stanici Zalog. 78 Pri napadu na belogardističko uporište Sv. Dr Marjan Južnič. jer su rane bile velike. Prvi. u 2. dok. koji je vodio previjalište 1. lekarskim rancem. koje je vodio dr Marjan Morelj. spalila fabriku papira u Vev- ču. do kraja 1942. nije bilo novih di- rektiva o organizaciji i radu sanitetske službe u brigadama. Ti ranjenici previjeni su u bataljonskom previjalištu. . od kojih su nastajale velike rane. Brigada je sa Kočevskog Roga kre- nula u Dolenjsku i napadala neprijateljeve garnizone Sv. ranjenici su primili samo prvi 77 Poročilo upravnika postojanke Jelenbreg z dne 14. Bučka-Male Drušče i Ratežu. 5. 15. koju je vodio dr Ivan Pintarič. Pri napadu na nemačko uporište Bučka (Male Drušče) u avgustu 1942. ali nije bilo brigad- nog sanitetskog referenta. Ana. a u 3. dok nisu izgrađene prve konspirative bolnice Jelenbreg i Jelenov žleb. pored bataljonskih previjališta koje su vodili bataljonski lekari. Ljubljana. koje bolničarke nisu mog- le da pokriju prvim zavojima zbog male površine sterilne gaze. dr Marjan Morelj. Bizovik i Dobrunje. Svi ranjenici iz obe akcije bili su evakuisani u bolnicu Krškog odreda u Dol pri Klevevžu. gde je bilo dovoljno sterilnog zavoj- nog materijala. bataljoni borili samostalno. Ana 13. orga- nizovano i brigadno previjalište sa hirurškom ekipom. U 1. U brigadnom previjalištu hirurg nije obavljao primarnu eksciziju rane.FORMIRANJE SANITETSKE SLUŽBE U PRVIM SLOVENAČKIM PARTIZANSKIM BRIGADAMA Za vreme i posle italijanske ofanzive. tako da šav nije bilo mogućno izvesti. razmešteno u selu Dol pri Klevevžu. bataljonski lekari rešavali su sporazumno pitanje lečenja ranjenika i evakuaciju. dok je drugi umro posle operacije koju je izvršio dr Ivan Pintarič (nefrektomija i šav sigme). str. 78 Dr Marjan Južnič. referentu saniteta Glavnog štaba izrazio mišljenje da dok ima snega neće biti u stanju da prima ranjenike. 77 Za vreme ofanzive zbrinjavanje ranjenika rešavali su samoinicijativno štabovi brigada i brigadni lekari. 10 teških i oko 15 lakših ranjenika. Centralna bolnica bila je spaljena i nije mogla da prima ranjenike. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe v NOV. napala uporišta Polje. Sanitetna služba pri napadu Tomšičeve brigade na nemško postojanko Male Drušče (Bučka). Revija Borec. knj. 278. bri- gada je imala 5 mrtvih. dr Stanko Pire Lojze. Prva SNOUB »Tone Tomšič« imala je tri bataljona. bilo je. decembra 1942. s teškom povredom trbuha. kojim je mogao da pruža lekarsku pomoć i obavlja manje hirurške zahvate. bataljona primetio je da neki ranjenici (10 lakših i srednje teških ranjenika) dolaze s ogromnim ra- nama neprivijenim u bataljonskom previjalištu. često. sanitetnemu referentu Glavnega poveljstva slovenske partizanske vojske o stanju postojanke. čiji je ka- pacitet bio mali i skoro bez zavojnog materijala. Dr Pavel Lunaček je u pis- mu od 14. 1982. avgusta 1942. 1. decembre 1942. Za imobilizaciju su upotrebljavanje kramerove udlage. Na bataljonskom previjalištu. Svaki bataljonski lekar raspolagao je sa- nitetskom opremom tj. Kada bi došlo do udruženih akcija više ba- taljona. umro je uskoro posle dolaska na brigadno previjalište. pa ni šivenje. št. Brigada je imala dva teška ra- njenika.

dr Mar- jan Morelj sve do premeštaja 7. a transportnu imobilizaciju tek u ambulanti br. 81 Sanitetska služba brigade ulagala je velike napore za održavanje higi- jene. Ljubljana. ispod brda Molnik. Za lečenje su utrošene velike količine zavojnog materijala. pre- mešten je u Centralnu bolnicu. oktobra 1942. bataljon je imao 2 teška i nekoliko lakših ranjenika. gde su terenski aktivisti OF izgradili veći bun- ker (oko 10 ležaja) i jedan manji sa jednim ležajem. a u svakoj od 3 čete u bataljonu bio je četni 79 Dr Marjan Morelj. a ostalu medicinsku pomoć u bolnici. januara 1942. u bolnicu u Žumberku (So- šice). Posledice su bile brojne gnojne infek- cije kože. Jedan ranjenik (sa povredom noge) iz 2. dok. bataljonu Zapadnodolenjskog odreda. št. gde je napadala neprijateljeve jedinice i rušila železničku prugu. koji je preuzeo dužnost sanitetskog referenta brigade. 49-61. 16 u Vrhpolju. bataljonu. 80 Novembra 1942.79 I pri napadu na utvrđeno uporište Ratež. Poročilo zdravnika Prve udarne brigade »Tome Tomšiča« z dne 25. Bataljonsko pre- vijalište vodio je dr Marjan Južnič. u kojem je 2. krenuo sa bataljonom u Dolenjsku i. sanitetnemu referentu Glavnega poveljstva slovenske narodnoosvobodilne vojske o organizaciji in delu sa- nitetne službe v 2. ostao je bez posledica u manjem bunkeru. Beograd. bataljona. U Tomšičevoj brigadi ostao je dr Stanko Pire. ali je sutradan umro. Ranjenici su primili na bataljonskom previjalištu samo prvi zavoj. str. 16. Za pomoćnike je imao brigadnu bolničarku Nadu Hajek. Za depedikulaciju nije bilo mogućnos- ti. obezbeđen vodom i hranom. knj. bataljona brigade »Tome Tomšič«. 8<) Dr Marjan Južnič. koji je pre napada izvršio pokret na Mokre. koji je vodio borbe na Pogledu blizu Ljubljane preuzeo je dr Marjan Južnič. X. 1. 2 teška i 2 laka ranjenika. zavoj. 1967. 1982. a u svakoj četi i četnu bolničarku. februara 1943. Dr Juž- nič je u februaru 1943. Brigadni lekar bio je od 1. koja je zavr- šila bolničarski kurs i još jednog bolničara. bataljon izvršili su pokret na Mokre. gde se nalazila i brigada »Ljubo Ser- cer«. 82 Dr Marjan Južnič. posle toga. dr Marjan Morelj premešten je u brigadu »Matija Gu- bec« a dužnost bataljonskog lekara 2. Borci su živeli u šumi pod šatorima na snegu. zadržala na teritoriji između Ljubljanske pokrajine i Štajerske i želez- ničke pruge Ljubljane-Novo Mesto. 82 Druga SNOU brigada »Matija Gubec« se posle osnivanja 4. Moje uspomene na život i rad u 1. u brigadi »Matija Gubec« i u bolnici u Žumberku. Imobilizacija je izvr- šena kramerovom udlagom. 1967. bataljonsko previjalište vodio je dr Mar- jan Morelj. Uslovi za održavanje lič- ne higijene bili su vrlo teški. Oba su bila tako zaka- muflirana da ih nije otkrio neprijatelj za vreme napada italijanske kolone na brdo Pogled. u brigadi »Tone Tomšič«. Ranjenik sa teškom povredom leve nadlaktice i velikim defektom tki- va ostao je u životu i izlečen konservativnim lečenjem. . injekcije morfijuma). Partizanski sanitet u Sloveniji 1942. Na Pogledu su ranjenici i bolesnici lečeni u konspirativnoj bolnici Kladnik. Ranjeniku sa teškom povredom trbuha pružena je lekarska pomoć (prvi zavoj. pa je vašljivost bila jako proširena. 14. Partizanski sanitet u Sloveniji 1942. Prvi i 3. Drugi bataljon je imao jednu bolničarku. bataljon imao 2 mrtva. Beograd. Pri napadu 1. Bolničarke su organizovale povremeno pranje rublja u obližnjem mlinu Podlipoglav. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. bataljona na belogardističko uporište u Polju 22. septembra 1942. u čemu se nije oskudevalo jer su stizale pošiljke tajnim kanalima iz Ljubljane. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. novembra 1942. U bataljonima su bili bataljonski bolničari (većinom studenti). pa su svi evakuisani u ambu- lantu br.

ranjenike su evakuisali u brigadno previjalište u selu Plana (5 teških i 15 do 20 lakših). . gde je dr Morelj obavio jednu eksartikulaciju u karpometakarpalnom zglobu. 88 Dr Franc Novak. Lakši ranjenici su se lečili u brigadi. oktobra u Notranjskoj između železničkih pruga Ljubljana-Postojna i Ljublja- 83 Dr Marjan Morelj. septembra dr Franc Novak Luka}5 Njegova sanitetska oprema bio je komplet za veće hirurške za- hvate. u brigadi »Matija Gubec« i u bolnici u Žumberku. bataljonu Zapadnodolenjskog odreda. Rana je brzo i potpuno zarasla. ali se moralo istog dana seliti u selo Gušiće zbog pritiska neprijatelja. str. 83 U napadu na utvrđeno uporište Ajdovec 12. osnovana 28. Partizanski sanitet u Sloveniji 1942. 393. koje se nalazilo u seljačkoj kući i blizini Suhora. lično saopštenje. 88 Ostale ranjenike brigada je evakuisala u Centralnu bolnicu na Kočevski Rog. a zatim u već ranije izgrađene bunkere u selu Smaveru. te su se za ličnu higijenu borci brinuli sami. Zbog loše lične higijene i vašljivosti javljale su se gnojne kožne infekcije i skabies. u brigadi »Tome Tomšič«. 1967. U napadu na utvrđeno uporište Dob 26-27. koje je organizovao sa vodom od 5 do 10 boraca. dok. 49-61. X. 85 Naredba Glavnog štaba slovenačkih partizanskih odreda o reorganizaciji slovenačke partizan- ske vojske. Beograd. dr Marjan Južnič. a u brigadnom previjalištu lekar je popravljao prve zavoje. a rezervni sanitetski materijal brigada je dobijala tajnim kanalom iz Novog Mesta. septembra 1942. pojavljivali su se prolivi. Napadala je italijanske transporte i sprečavala akcije belogardis- tičkih jedinica. decembra brigada je imala 15-20 ranjenika. br. Sanitetska služba je kontrolisala javnu higijenu - kopali su poljske nužnike i otpadne jame. a zatim je izvršila pokret u Brezovu Reber i Žumberak. decembra 1942. Sani- tetska oprema brigadnog lekara bio je lekarski ranac. Zimi 1942. U napadu na neprijateljevo uporište Suhor 26. 109. Brigadno previjalište bilo je u selu Volčje Njive. ali bez težih simptoma. 84 Za brigadnog lekara postavljen je 16. Kasnije su ranjenici evakuisani u Centralnu bolnicu. iz- vršio laparatomiju i ušio rane na crevima i na jetri. primio je jednog teškog ranje- nika s povredom trbuha. Ranjenik je podlegao teš- koj povredi. 27 i 44. Ranjenici su u četama ili u bataljonskom previjalištu primali prve za- voje. 87 NOV na Slovenskem. koja je tada upravo počela da prima ranje- nike. 84 NOV na Slovenskem. Dr Morelj je organizovao kurseve za bolničare. Ti borci su mobilisali seljačka kola za transport ranjenika. str. Moje uspomene na život i rad u 1. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. str. dok. Treća SNOU brigada »Ivan Cankar«. Ranjenici su evakuisani u bolnicu Istočnodolenjskog odreda. Za vreme akcija brigadni lekar vodio je brigadno previjalište. bila je najpre na Kočevskom Rogu. 87 Brigadno previjalište. Nije bilo organizovane higijenske službe. Uslovi za održavanje lične higijene u brigadi bili su u zimsko doba ne- povoljni. gde su bolji uslovi za rad. a od brigadnog previjališta evakuisani su seljačkim kolima u bolnicu Istočnodo- lenjskog odreda. novembra 86 brigada ga je likvidirala ali je imala 4 poginula i 11 ranjenih. iako je prošlo 14 časova od ranjavanja. Četvrta SNOU brigada »Ljubo Sercer« zadržavala se posle osnivanja 6. Zbornik NOV VI/4. Brigadno previjalište bilo je u seljačkoj kući. Ranjenike su do brigadnog previjališta nosili borci. bolničar ili bolničarka. 86 Zbornik NOV VI/4. Dr Novak je. 350. obavljao transportnu imobilizaciju i davao antitetanusni serum i injekcije morfijuma.

bataljonu Istočnodolenjskog odreda. Bolnica je bila formirana za lake ranje- nike i bolesnike. zdravstveni vestnik. mogao je da obavlja ma- nje i srednje teške hirurške zahvate. Neprijatelj je ubio jednog bo- lesnika i zarobio 8 partizana. št. a u januaru 1943. neprijatelj se brzo povukao i nije pronašao sanitetski materijal. (završili sa- nitetski kurs u brigadi). interno i zarazno odeljenje. Vašljivost je bila jako proširena. 92 Dr Miroslav Gerbec. gde nije bilo mogućnosti za pranje i depedi- kulaciju zbog pomanjkanja vode. a neko vreme morala se smestiti i pod šatore u šumi. Jurij i Žalovice. 90 Bolnica (»bolesnička četa«) Istočnodolenjskog odreda. Ako nije bilo gaze. X. Kako zdravimo gnojne bolezni kože. Prvi put u selu Sv.91 Uprav- nik bolnice bio je dr Miroslav Gerbec. 5. 21-28. koje su prokuvavali. Bolnica je imala hirurško. str. Pošto je brigada posedo- vala potrebnu sanitetsku opremu (lekarski ranac). 1967. mo- rala je primati i teške ranjenike. iz koje je pri- mala najviše ranjenika i bolesnika. napadala njegove tran- sporte kao i železničku prugu Ljubljana-Postojna. Ra- njenici su imali u seljačkim kućama zadovoljavajući smeštaj i ishranu. pokrivali su rane ko- madima platna. odnosno bolničarke. sapuna i rublja. ali je bilo nerešeno pitanje zaštite bolnice. Partizanski sanitet u Sloveniji 1942. evakuisana na Ko- čevski Rog. Od ovih su 3 ranjenika sa prostrelom grudnog koša ostali u životu. drugi ranjenici i bolesnici spasili su se goli i bosi u okolnom žbunju. Međutim. Zadržavala se u selima u blizini Gubčeve brigade. Pod zaštitom mitraljesca bolnice izvršena je evakuacija u pravcu sela Žalovice. formirana u oktobru 1942. visokog snega. Brigadni lekar bio je dr Karei Milavec Tine. a pored toga. Zato se bolnica zadržavala u zabačenim selima Sv. U bataljonima su bili bataljonski bolničari (u sva tri bataljona). 89 Uslovi za održavanje lične higijene bili su veoma teški. a u sve tri čete u svakom bataljonu četni bolničari. Posle napada izvršena je evakuacija bolnice na Kočevski Rog. koja nije bila u stanju da zaštićuje bolnicu od nadmoćnog nep- rijatelja. ali zbog nemogućnosti evakuacije u Centralnu bolnicu. Beograd.na-Kočevje i vršila pritisak na neprijateljeva uporišta. od toga 35 nepokretnih. ujutro. a njegov pomoćnik student medicine Marta Šavelj sa 3 bolničarke. 90 Dr Marjan Južnič. Partizanski. Bolnica je raspolagala sanitetskom o p r e m o m (lekarski ranac). U njoj se lečilo 136 ranjenika i bolesnika. Prvu pomoć ranjenici su dobijali u četama i bataljonskim previjališti- ma. primala je sanitetski materijal iz Novog Mesta. Služili su se m o k r o m sterilizacijom instrumenata i gaze. a zatim su bili evakuisani u »brigadnu bolnicu« na Mokrcu. koji je imao hirurško iskustvo. Drugi napad izvršilo je 300 Italijana i 200 belogardista 18. jer nije bilo mogućnosti za evakua- ciju u Centralnu bolnicu zbog ugroženosti komunikacija. str. To je bila pokret- na bolnica. Hro- nike o radu sanitetske službe. Dan ranije bolnica je uspela da evakuiše 18 nepokretnih ranjenika u blnicu u Žumberak. ali do sela nisu stigli. 92 89 Dr Marjan Južnič. U ovoj bol- nici dr Milavec lečio je i teške ranjenike. podaci po sećanju. januara 1943. a jedan s povredom glave i drugi s povredom trbuha su umrli. Partizansko bure nije se upotrebljavalo. i drugog. Za zaštitu bolnice bila je zadužena Hmelj- niška četa. . 91 Dr Miroslav Gerbec. Borci su živeli u šatorima u dubokom snegu. ali i iz drugih jedinica na toj teritoriji. Jurij i odbila je na- pad. 1967. Beograd. 77-103. Moje uspomene na rad u 1. Brigada je dva puta napadnuta. maj 1944.

pošto su bolnicu napale ustaše. slovenački lekari nisu bili obavešteni zbog velike italijanske ofanzive koja je zahvatila čitavu teritoriju Ljubljanske pokrajine. 1967. Za upravnika je imenovan dr Adolf Šumski. operativne zone Dolenjske od 20. vrše već dulje vremena zajedničke akcije na sektoru Zumberka i teritoriji Slovenije. Milunić. marta 1943. Bolnica je 23. operativne zone Dolenjske. januara 1943. 92b Bolnica je bila u Sošicama i imala je još 2 lekara. III. slovenačke brigade: 1. knj. za zamenika J. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. 93 Dr Marjan Morelj. Prema naredbi štabova 2. Bolnica je bila u selu Prisjeka. 92a Lečeni su ranjenici žumberačkih partizana i 13. Od zaraznih bolesti bio je jedan slučaj pegavaca iz 4. udarna »Matija Gu- bec« i 3. a drugo u selu Kunčanima. a za političkog komesara Dane Šti- mac. februara 1943. odlučeno je da se organizuje privremeno zajednički sanitet obiju Zona. bataljonu Zapadnodolenjskog odreda. izvršena je evakuacija ranje- nika uz pomoć 1. ORGANIZACIJA I RAD SANITETSKE SLUŽBE U 1943. X. DO KAPITULACIJE ITALIJE (JANUAR-SEPTEMBAR 1943) Vojno-politička situacija Kada je 20. Dolaskom slovenačkih brigada u Žumberak. str. Lici. a u cilju što uspješnijeg organizova- nja sanitetske službe na teritoriji obeju Zona. str. Jedan od njih bio je dr Marjan Morelj. operativne zone Dolenjske. U tu svrhu se privremeno osniva Vojno-partizanska bolnica 2. Više o ovome se može naći u članku dr Ivana Kralja o sanitetu u Hrvats- koj (druga knjiga ove edicije). evakuisana uz pratnju 13. 92b Isto. u brigadi »Tone Tomšič«. kordunaške NOU brigade. na Kordunu. str. decembra 1942. Bosanskoj krajini i Dalmaciji počela okupatorska ofanziva protiv Operativne grupe Vrhovnog štaba. Beograd. operativne zone Hrvatske od 29. 5. ukazala se potreba za većom bolnicom koja je počela da funkcionište. Moje uspomene na život i rad u 1. od kojih je bilo jedno u selu Kamence. dok te specijalne prilike ovog te- rena zahtjevaju. koji je dijagnosticirao dr Marjan Morelj. septembra 1942. 362-363. proleterske divizije »Rade Kon- čar« 93 zbog pritiska neprijatelja. Naredba je imala odmah stupiti na snagu. udarna »Tone Tomšič«. koji je ovamo premešten iz Gubčeve brigade. Bolnica je imala 4 odeljenja: dva odeljenja u Sošicama za teške ranje- nike i dva odeljenja za lake ranjenike. Baniji. ponovo je obnovljena ova žumberačka bolnica. operativne zone Hrvatske i brigade 1. 362. udarna »Ivan Cankar« krenule su u Žumberak zajedno sa hrvat- 92a Zbornik sanitetske službe. operativne zone Hrvatske i 1. operativne zone Hrvatske i 1. . SARADNJA SANITETSKE SLUŽBE SLOVENAČKIH I HRVATSKIH JEDINICA Na Žumberku je po naredbi Štaba 2. Posle toga. 2. Međutim. a za komesara Ante Novak. dotadašnji referent saniteta udarne brigade »Ivan Cankar«. kordunaške brigade. proleterske NOU bri- gade »Rade Končar«. formirana Glavna bolnica Žumberačkog vojnog područja. »a budući da brigade 2. O Prvom kongresu partizanskih lekara u Bosanskom Petrovcu 25-26. u brigadi »Matija Gubec« i u bolnici u Žumberku. pa zato nisu ni mogli uputiti svoje delegate na kongres.« U naredbi se dalje kaže da se za upravnika te bolnice imenuje dr Franc Novak Luka. januara 1943. 49-61.

394 i 395. 95 Isto. . Predrag Jeftić. osnovane su prve slovenačke divizije: Prva (kasnije preimenovana u 14). 97 Ukaz Glavnega štaba NOV in POS z dne 14. notranjsku. van zagrada ukupni gubici slovenačkih i hrvatskih jedinica.skom 13. komandant 15. 1943. 1943.1. 2.74 UKUPNO: 129 248 1: 1. Ambrus. Beograd. gde su belogardisti posle velike ita- lijanske ofanzive uspeli da postave neka uporišta. dolenj- sku. 1943. str. Anić Nikola i dr. Vojnoistorijski institut. Posle toga krenule su u ofanzivu u Suhoj krajini. 4 20 1:5 Napad na Žužemberk i sela pri Žumberku 24. Najpoznatije borbe su bile na području Pleševica. 1. 33 44 1 : 1. DO KAPITULACIJE ITALIJE Broi Broj Odnos Operacija Datum palih pali : ranjeni ranjenih Napad na Bukovicu . jula 1943. 2. 1943. Bitkom u Jelenovom žlebu završena je partizanska ofanziva u Ljubljanskoj pokrajini. 2.38 Boj u Jelenovom žlebu 26. 1982. Korinj i Ribnica. str. udružile su se ponovo u veću operativnu grupu i. 2. izvršile napad na Žužemberk i sela pri Žumberku gde su poginuli Ivan Kavčič Nande. Tabela 1 GUBICI SLOVENAČKIH PARTIZANSKIH BRIGADA U 1943. a onda na Draganić da bi se ras- teretio nemački napad na Operativnu grupu Vrhovnog štaba. 95 Do organizacionih p r o m e n a u NOV Slovenije došlo je u toku 1943. februara 1943. str. 7. 226. štajersku. 40. alpsku (ksnije podeljena u Primorsku i Gorenjsku) i 4. 3. 3. zamenik političkog komesara Glavnog štaba NOV i POS. načelnik Glavnog štaba Slovenije. 150. 1943. 3. Gubčeva brigada. kordunaškom brigadom i počele veće napade na neprijateljeva uporišta u Bukovici i Krašiću.. št.93 * U zagradi gubici slovenačkih brigada. 1943. dok. 1. i Druga (kas- nije preimenovana u 15). Tabela br. koji je imao 106 poginulih i 102 ranjena. 39 68 1:1. napale belogardistički garnizon u manastiru Pleterje i prisilile neprijatelja da ga napusti. a zaplenjene su velike količine oružja. 96 Naredbom Glavnog štaba NOV i PO Slovenije u julu 1943. proleterskom i 4.77 Napad na Pleterje 19. 251. go- dine. 18 32 1 : 1.Korinj 17-19.7 Napad na Draganiće 9. 1943. Veći uspeh postigle su u Jelenovom žlebu prilikom napada na bataljon divizije »Macerata«. 7. jer nisu obuhvaćene sve borbe.97 U oružanim sukobima do kapitulacije Italije slovenačke brigade i od- redi imali su nekoliko stotina ranjenika. Stvarni gubici su veći. str. Zbornik VI/6. 17 17 1:1 Borbe u području Plešivica - Ambrus . 18(8)* 67 (41) 1:3. Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije. jula 1943. 94 Slovenačke brigade su zatim 15. Do 4. koja je sprečila dalje širenje belogardizma. 24. Glavni štab Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Slove- nije podelio je celu teritoriju Slovenije na četiri operativne zone: 1. . 96 NOV na Slovenskem. prikazuje podatke o poginulim i ranjenim partizanima u pojedinim borbama. 94 Lado Ambrožič.Krašić 29. divizije i Milovan Šaranović.

svrsishodno. imenovao za referenta saniteta Glavnog štaba dr Rudolfa Obračunča Cedrika. vratio iz Štajerske u Ljubljansku pokrajinu. januara 1943. str. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. Nova uputstva nisu izdata za razre- šavanje nastalih problema. upu- tio Glavnom štabu NOV i PO Slovenije dopis. Me- đutim. 360. pa je u Žumberku organizovana (u Sošicama) bolnica koju je vodio dr Franc Novak. juna 1943. deliti sanitet- ski materijal. str. 65. Lekar Tomšičeve brigade je 7. Centralana bolnica je uskoro počela sa gradnjom novih baraka. Zbornik dokumentov in podatkov sani- tetne službe. 66. januara 1943. Izvršni odbor OF odobrio je zajam od oko 2 miliona lira. št. zdravnika Tomšičeve brigade z dne 25. poziv Zdravstvenom matičnom odboru Osvobodilne fronte u Ljubljani za mobilizaciju novih lekara i drugih zdravstvenih radnika. zadržao u Glavnom štabu u Polhograjskim Do- lomitima. Tako je privremeno rešeno pitanje hospitalizacije i lečenja ranjenika iz borbi u Žum- berku. Zbornik do- kumentov in podatkov sanitetne službe v NOV. knj. u kojem kaže da je organiza- cija saniteta prepuštena inicijativi pojedinaca i predlaže da se pri Glavnom štabu postavi referent saniteta. a zatim se prebacio na Kočevski Rog. Glavnog štaba Slovenije i Štaba Dolenjske operativne zone sa lekarima Slovenske centralne vojnopartizanske bolnice i njenim upravnikom dr Pavlom Lunača- kom. Kao stalna javka za prijem ranjenika određeno je ranije spaljeno selo Podstenice na Kočevskom Rogu. januara 1943. 1. 1967. Oris partizanske sa- nitete. fase. koji se krajem 1942. U prvom. 98 Glavni štab je u januaru 1943. dok. 49-61. 99 Dopis dr Marjana Južniča. Oris partizanske sanitete. morali su krajem marta 1943. . fase. divizije i nji- hovim sanitetskim referentima dva dopisa. sanitetnemu referentu Glavnega povelistva NOV in PO Slovenije. dok. koja je tada imala dva odeljenja po 20 kreveta. 16. str. koji će davati direktive za jedinstvenu orga- nizaciju sanitetske službe. 102 Pismo sanitetnega referenta Glavnog poveljstva NOV i POS ZMO v Ljubljani. dok. 360/11. ranjenike evakuisati u SCVPB. 28. Novi referent saniteta Glavnog štaba Slovenije uputio je 6. 1. 1982.. too £). i 15. 1.102 Za nabavku sanitetskog materijala 7. knj.103 U avgustu 1943. Hronike o radu sanitetske službe X. 101 Zbog pritiska neprijatelja na bolnicu u Žumberku. 1-49.' 00 Na sastanku je odlučeno da Centralna bolnica.104 Po- red toga u dopisu ukazuje ii na manjkavosti u sanitetskom transportu i u 98 Dopis dr Marjana Južniča Nika Glavnemu poveljstvu NOV i PO Slovenije z dne 7. sve više se osećala potreba da- ljeg rukovođenja sanitetskom službom. dr Metod Mikuž. 19. maja 1943. Arhiv IZDG v Ljubljani. 65. Poboljšanja u organizaciji sanitetske službe Posle italijanske ofanzive krajem 1942. do sastanka članova CK KPS. upozorava na manjkavosti u sanitetskoj službi i traži od štabova da pre početka vojnih akcija odrede mesta ambulanti (ne upotrebljava se izraz »previjališta«). Ljubljana. grupe odreda. str. trebalo je rešiti pitanje hospitalizacije sve većeg broja ranjenika. dotadašnjeg referenta saniteta 2. Oris partizanske sanitete. 6. 104 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe knj. 103 Arhiv partizanske sanitete IZDG v Ljubljani. X. januara 1943. je dr Obračunč uputio štabovima 14. 101 Dr Marjan Morelj. nije se moglo čekati na izgradnju novih konspirativnih baraka. str. raspoređivati kadrove i. dr Metod Mikuž.Pavel Lunaček. Poziv je bio uspe- šan. 99 Dr Obračunč se do marta 1943. Zbog zajedničkih operacija slovenačkih i hrvatskih brigada u Žumber- ku. U selu Črmošnjice došlo je 27. avgusta. dr Metod Mikuž. zbog borbi u Žumberku i pristizanja većeg broja ranjenika.

str. gaza. dr Emilija Krajger. Nedostajalo je zavojnog materijala (prvi zavoji. di- vizije. gde se bavila uređenjem operacionih prostorija. dr Bogdan Brecelj. 403-503. ali se osećala velika oskudica u potrošnom sanitet- skom materijalu. gde je radila u sanitetskim stanicama Zgornje. kon- trola stručnog rada u jedinicama. a posle nemačke oktobarske ofanzive (u oktobru 1943) premeštena je za asistenta u hiruršku ekipu 15. DOLAZAK NOVE GRUPE LEKARA I SNABDEVANJE SANITETSKIM MATERIJALOM U LETO 1943. . 107 Dr Marjan Južnič. 405-409. ali je sačuvan kratak program za sanitetske kur- seve za bolničare. dr Milan Perušek. 105 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. kontrola edukacije zdravstvenih radnika. udlaga. iz Ljubljane došlo oko 10 lekara i 6 bolničara. došlo je i 6 profesionalnih bolničara na Kočevski Rog. Poslanstvo slovenskega zdravnika. 108 U leto 1943. pozivaju se divizijski referenti saniteta da realizuju novu sanitetsku organizaciju. Podaci po sećanju. na oslobođenu teritoriju došli su zdravstveni radnici: dr Marjan Ahčin Mat- jaž. analgetici. Na poziv referenta saniteta Glavnog štaba NOV i POS u leto 1943. 108 Dr Janez Milčinski. Ljubljana. a oni su raspoređeni na rad u jedinice i bolnice. vata. 106 Podatak koji je dao u knjizi »Oris partizanske sanitete« dr Metod Mikuž (str. Partizanski zdravstveni vestnik. 1.medicinskoj dokumentaciji. dr Janez Podboj Stojan. antitetanusni se- rum). Referenti saniteta je- dinica trebalo je da dostavljaju mesečne izveštaje referentu saniteta Glavnog štaba NOV i POS. baktericidnih masti (beli precipitat) i lekova (antipiretici. 1967. Umesto sanitetskog referenta u dopisu se pominje »Sanitetski odsek Glavnog štaba NOV i POS«. avgusta 1943. dr Frida Vudler Breda i dr Igor Tavčar Mita.105 Date su direktive za rad referenta sanitetske divizije a to je saradnja sa štabom divizije.svaka je imala »lekarski ranac«. do- šla je iz Ljubljane nova grupa lekara i drugih zdravstvenih radnika. što nije tačno. Marija Jeras. U drugom dopisu od 17. Lašče. Oris partizanske sanitete. 106 Sa »julskom grupom« stigle su na Kočevski Rog i studentkinje medicine Majda Kmet i Marija Jeras. knj. maj 1944. dr Robert Kukovec. dr Vlado Voj- ska Vojko. hidrofilni za- voji. papirna vata). a snabdevanje se pogor- šalo. Rečeno je da injekcije seruma treba da- vati uvek na istom mestu (desna strana grudnog koša). dr Majda Benedik-Kmet. Brigade su raspolagale osnovnom sanitetskom opremom . U toku leta 1943. Kerebs. 80). uputstva za jedinstvenu dokumentaciju i održavanje mesečnih konferencija lekara. Hronike o radu sanitetske službe. 109 Dr Metod Mikuž. korpusa. takođe. str. 107 Marija Je- ras bila je raspoređena. 5. ali se ne pominje Statut sanitetske službe Vrhovnog štaba. alkohola i joda. u kojoj nema podataka o tome da li je ranjenik primio antitetanusni serum i slično. morfijum. predloži štabu za preduzimanje preventivnih mera protiv zaraznih bolesti i mera za očuvanje zdravlja boraca. Majda je bila raspoređena na rad u sanitetskoj službi Stari log ( u SCVPB). dr Alojz Štrancar. Beograd. Priloženi obrasci za jedinstvenu dokumentaciju nisu očuvani. 80. št. Među nji- ma bilo je i 12 lekara. XI. dok. U to vreme još nije organizovana apotekarska služba sa centralnim ru- kovodećim telom i apotekarskim referentima u divizijama. 109 Za vreme ofanzivnih operacija slovenačkih brigada u Žumberku. u korpusnu hiruršku ekipu 7. a novembra 1944. 1965. 30 1982. Naša operacijska soba. na rad u SCVPB. u kojem se tvrdi da je u junu 1943. dr Cirila Maselj dr Janez Milčinski. Leseni kamen i Zgornji Hrastnik. po- trebe ta sanitetskim materijalom sve više su rasle.

dok. Beograd. 1. 26. maja 1943. Partizanski Rog. Velikom akcijom zdravstvenih radnika u Ljubljani i železničara us- pelo je da se prebaci vagonska pošiljka sanitetskog materijala na železničku stanicu Straža kod Dolenjskih Toplica. izgubila dodir sa ilegalnom zdravstvenom organizacijom OF u Ljubljani. leukoplast i antitetanusni serum. 1-49. Zbog sve većeg broja ranjenika bilo je neophodno organizovati veće bolnice (SHVPB u Žumberku. 25. Ljubljana. dok. a umesto alkohola upotrebljavali rakiju. 22. 111 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Anka Vi- dovič-Miklavčič. 63. Lekar Tomšičeve brigade dr Stanko Pire 20. uz oružanu pratnju. Međutim. koristili tajnim kanalima iz okupi- ranih gradova Ljubljane i Novog Mesta. knj. U proleće 1943. Osećalo se jako pomanjkanje morfijuma. nije bilo moguće uspostaviti veze. referenta saniteta Glavnog štaba NOV i POS o pomanjkanju sanitetskog materijala pri napadu na Žumberak. javlja referen- tu saniteta Glavnog štaba da nije mogao uspostaviti vezu sa gradovima i da je došlo do kritičnog stanja zbog oskudice sanitetskog materijala. zatvorena od Italijana i ostala u zatvoru do avgusta 1943. Adolf Medvešček- Šumski izveštava 30. Zato se služilo improvizacijama. dr Pavlu Luna- čeku uspelo je ponovo da uspostavi vezu sa zdravstvenom organizacijom u Ljubljani. . 112 Dr Pavel Lunaček. Zato su tražili sanitetski materijal od referenta saniteta Glavnog štaba NOV i PO Slovenije ili od Centralne bol- nice. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne služ- be. str. 111 Do pomanjkanja sanitetskog materijala došlo je i u bolnicama. str. Dr Franc 110 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Brigadni lekari su se krajem 1942. knj. str. Jare. zatim. a za šta su bili potrebni lekari. kada je puštena. knj. abs.113 Zdravstvena organizacija OF radila je 1942. Ljubljana. a odatle čamcem preko reke Krke i seljačkim kolima. Hronike o radu sanitetske službe. 1982. Kritični ar- tikli bili su zavojni materijal. Knjižnica OF. tako da se stanje u SCVPB popravilo. 1980. dr Ruža Segedin. 113 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 298-339. 1982. 1967. brigade »Ivan Cankar«. novembra 1983. trougle marame i kramerove udlage. jod i al- kohol. godine posle odlaska grupe lekara na oslobođenu teritoriju dalje pod rukovodstvom dr Ruže Germ-Se- gedin. Cen- tralna bolnica na Kočevskom Rogu je u toku zime 1942/1943.112 Sanitetski materijal je. poveća- nje SCVPB na Kočevskom Rogu). knj. na Kočevski Rog u sanitetsku stanicu Jelen Žleb. 1982. Zavoje su iz- rađivali iz čaršava. antitetanusnog seruma i drugih medikamenata. Za vreme njenog odsustvovanja zdravstvenu organizaciju OF vodila je dr Tatjana Zalokar. radi stalnih pokreta brigada. 1943. O uspeloj akciji i mogućnostima na- bavke u Ljubljani izvestila je sanitetskog referenta Glavnog štaba NOV i POS tadašnji »zdravstveni intendant« zdravstvene organizacije OF u Ljubljani dr Tatjana Zalokar-Marija. 1. oskudice u sanitet- skom materijalu i organizacionih slabosti. 1. Ljubljana. Rad trupne sanitetske službe U prvoj polovini 1943. 247. jula 1943. lično saopštenje 22. Najteže je bilo nabaviti zavojni materijal i instrumen- te. Nedosta- jalo je i finansijskih sredstava. koja je u decembru 1942. dok. 110 I sanitetski referent 3. godine došlo je do nazadovanja sanitetske služ- be u brigadama i odredima zbog pomanjkanja lekara. med. X. pa je bilo preki- nuto snabdevanje sanitetskim materijalom. Slovenski železničarji pod italijansko okupacijo v Ljubljanski pokrajini. 1. Ljubljana. str. podeljen na 10 delova i prebačen u druge konspirativne sanitetske stanice. Uskoro su stigle iz Ljubljane još dve pošiljke sanitetskog materijala.

Adolf Medvešček. 1. U Dolomitskom odredu lekarsku pomoć ranjenicima i bolesnicima pružao je dr Rudolf Obračunč-Cedrik. 19 120 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. svaki bataljon imao je ba- taljonskog bolničara. Beograd. a ponekad i dalje od BP. kni. Lekar Istočnodolenjskog odreda dr Miroslav Grebec morao se sa ranjenicima »bolesničke čete« povući krajem januara 1943.Novak morao je napustiti Cankarevu brigadu. jer je 7. jula 1943. godine bolničarka Nada Hajek. Posle premeštaja dr Aleksandra Gale u Slovenačko primorje. 121 Dr Miroslav Gerbec. Hronike o radu sanitetske službe. Arhiv IZDG u Ljubljani. zamenio abs. Naredbom Sanitetskog odseka Glavnog štaba NOV i PO Slovenije 17. Dopis Štaba 15.117 U isto vreme postavljeni su i referenti saniteta u divizijama koje su for- mirane. izvršena je popuna praznih mesta referenata sanite- ta. referent saniteta Glavnog štaba NOV i PO Slo- venije. dok. 119 Sanitetski odsek Glavnog štaba NOV i POS je aktom Štabu 14. 115 U Gubčevoj brigadi je kraće vreme zamenjivao sanitetskog referenta abs. divizije određen je abs. Organizacija sanitetske službe u brigadama i odredima ostala je ista kao krajem 1942: u četama su bili četni bolničari. X. druge sanitetske ustanove još nisu bile formirane u divizijama. Lično saopštenje. fase. Ljubljana. 26. posle dolaska iz Ljubljane nove grupe le- kara na Kočevski Rog. Štab 15. Od ba- 114 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. divizije od 13. 5 Dr Marjan Morelj. u SCVPB. potvrdio pomenutu naredbu. jer je preuzeo dužnost uprav- nika SHVPB u Žumberku. str. 121 Zapadnodolenjski odred bio je. gde je organizovan privremeni smeštaj. dotadašnji referent saniteta Tomšičeve brigade. 118 U 14. 77-103. Dopis Sanitetskog odseka Glavnog štaba NOV i POS Štabu 14. Partizanski odredi su u prvoj polovini 1943. divizije. ° Nada Hajek. Notranjski odred os- tao je bez lekara. med. Adolf Medvešček. divizije od 17. a nekad samo do mesta sanitetskog transporta (seljačka kola). Istom naredbom za referenta saniteta 15. decembra 1982. Ljubljana. knj. avgusta 1943. . a u Sercerovoj (zbog odlaska dr Karla Milavca u SCVPB) dr Igor Tavčar-Mita. dr Grebec je preuzeo dužnost up- ravnika sanitetske stanice Vinica u istoj bolnici. Tek u drugoj polovini 1943. 49-61.120 U avgustu 1943. na Kočevski Rog u s. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. 1982. februara 1943. 360/11. fase. Tako je i Istočnodolenjski odred ostao bez lekara. 8. a od juna do avgusta 1943. med. 8 IZDG u Ljubljani. nalazio na području Dolomitskog odreda. koje je često bilo bliže četama nego BP. Tako je Cankareva brigada ostala bez lekara sve do dolaska dr Alojza Mihelčiča. U četama nije bilo stalnih nosilaca ranjenika. 114 I Gubčeva brigada izvesno vreme ostala je bez lekara. fase. IZDG u Ljubljani. Adolf Medvešček. diviziji je naredbom Štaba te divizije postav- ljen za referenta saniteta dr Stanko Pirc-Lojze. koji se do marta 1943. a u Sercerovoj brigadi dr Karei Milavec. dok. 116 U Tomšičevoj brigadi bio je sanitetski referent dr Stanko Pire. divizije postavio je za referenta saniteta Cankareve bri- gade dr Marjana Ahčina-Matjaža. avgusta 1943. 1. 360/11. 1967. a u Gubčevoj brigadi dr Janeza Podboja- Stojana. 22. Pogorelec. X. ostali bez lekara. Kada su ranjenici premešteni u bolnicu Jelen žleb. Beograd. 1943. 1967. bez lekara. Za vreme borbe ranjenike su nosili do bataljonskog previjališta borci na improvizova- nim nosilima. dr Marjan Morelj premešten u SHVPB u Žumberak. med. koga je 15. Sanitetskom odseku Glavnog štaba o pomanjkanju lekara. 31. a istovremeno odredio nove referente saniteta u brigadama: u Tomšičevoj brigadi postavljen je dr Vlado Vojska (Vojko). takođe. 360/11. str.

Centralna bolnica imala je 10 bolničkih stanica (ode- ljenja) i to: Jelenbreg. knj. Centralnoj bolnici bio je dodeljen Ivan Mavrović-Ivanov iz Tomšičeve brigade sa zadatkom da organizuje intendanturu za snabdevanje Centralne bolnice i to dalje od same bolnice u Poljanskoj dolini. prestali su i sani- tetski kursevi za bolničare. Pogled i Lašče (kasnije nazvana Spodnje Lašče). kuhinju sa nadstrešnicom. skladište za namirnice ukopano u zemlju. 123 Isto. jednoličnoj ishrani. 1. X. str. Izgrađena je u oktobru 1942. Jelenžleb. str. 26. 1967. 121-127. Beograd. dr Emilija Krajger-Mariča. Za dezinfekciju kože često su se služili rakijom. Najverovatnije hroniku je napisao dr Ivan Pintarič. 125 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 28.Jelendol. a pored toga i bunker za nepokretne sa 17 kreveta. tu je abs. iz- građene su. zimi i nepovoljnim smeštajnim uslovima. koja je bila najbliža. avgusta 1943. Nedostajalo je antitetanusnog seruma. knj. četiri bolničke stanice . januara 1943. umro je pacijent od tetanusa u Jelenžlebu. Stari log. Zgornje Lašče i Leseni kamen). str. Od juna 1943. Transportnu imobilizaciju ranjenici su dobijali u brigadnom previjalištu. nadstrešnicu za osoblje i rekonvalescente. a kasnije još četiri . dok. Zbog pomanjkanja kramerovih udlaga služili su se improvizacijama (trouglim maramama. kota 640). pomanjkanju alata i građevinskog materijala. U bolnicama su se počeli javljati slučajevi tetanusa. Vinica. Kasnije je u julu 1944. daščicama. dok. 126 RAZVOJ CENTRALNE BOLNICE NA KOČEVSKOM ROGU Posle sastanka u selu Črmošnjice 27. . 26. Jelenileb je izgrađena u oktobru 1942. pa mnogi ranjenici nisu primili injekciju seruma. došao lekarski pomoćnik Andrej Senica. 28. jula 1943. kuhinju sa krovom gde je vršena depe- dikulacija i pranje rublja. Adolf Medvešček a od jula 1943. Uprkos velikim teškoćama. X. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. referenta saniteta Glavnog štaba NOV i POS122 koji je tim povodom 6. Imala je baraku 6x5. 124 Još nije bilo rešeno ni pitanje mesta brigadnog previjališta u borbi. Sredinom 1943. 126 Isto.Hrasnik.taljonskog do brigadnog previjališta ranjenike su vozili seljačkim kolima. med. podatak po sećanju: početkom aprila 1943. a dalje istim transportnim sredstvima u bolnicu. u uvali južno od Podste- nica. 45 minuta hoda jugozapadno od Daleč hriba (Zelena gorica. a samim tim i do pada stručnog nivoa medicin- ske pomoći. upozorio štabove divizija na to. štabovima divizija i referentu saniteta ukazao na nizak stručni nivo bolničara. 1967. 0 tome obaveštava referent saniteta Cankareve brigade 30. nužnik. 127 Upravnici su bili dr Pavel Lunaček od oktobra 1942. 124 Dr Marjan Južnič. U brigadama i odredima u kojima nije bilo lekara. pa je zato došlo do nazadovanja teoretskog i praktičnog znanja bolničara. 128 D.125 Bilo je i nedovoljne saradnje sanitetskih organa i štabova. skladište za namirnice. pali- cama. u šumi iznad Pogoreleca. te dentista Avgust Zupet. Beograd. Ime autora pogrešno je. a radili su još i dr Božena Ravnihar i dr Andrej Župančič. najpre. 1. 123 Zbog pomanjkanja sterilne gaze i prvih zavoja ranu su pokrivali na previjalištima prokuvanom krpicom platna. Imala je baraku za pacijente 6 x 6 m. koju su fiksirali zavojima iz plat- na. dok. i v a n Tavčar-Igor. koji je bio prvi upravnik Jelenžleba. avgusta 1943. 128 Kasnije 122 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Re- ferent saniteta Glavnog štaba je 6. Hronike o radu sanitetske službe.5m. Centralna bolnica dobila je 12 boraca za građe- vinsku ekupu. 127 Dr Pavel Lunaček. 1-49.

str. Neposredno posle kapitulacije Italije osnovano je još jed- no novo rekonvalescentno odeljenje u selu Šale. Rekonvalescenti su pravovremeno evakuisani u kon- spirativne barake. 131 Dužnost upravnika je vršila stud. str. 1967. 10 minuta daleko od Komarne vasi. Kada je krajem februara 1943. Slovenija je bila izgrađena još manja baraka sa 20 kreveta za osoblje. U leto 1943. dr Ivan Pintarič. iznenada prodrli na Kočevski Rog i spalili sve kuće u Hrastniku. Upravnik je dr Alojz Mi- 129 Dr Marjan Južnič. koje je delimično spaljeno. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. Beograd. stud. med. XI. Juga Bregant. . marta 1943. do 17. Iz bezbednosnih razloga su u šumi. Nalazio se u bli- zini sela Štale. Jelen žleb je posle toga bio skladište sanitetskog materijala. Spaljeno je u nemačkoj ok- tobarskoj ofanzivi 1943. odeljenje je spa- ljeno u nemačkoj oktobarskoj ofanzivi 1943. Kočevski Rog. marta 1943. med. ta sanitetska stanica je 23. nazvano Škrilj. u drugoj kuhinja. Jelenovega žleba. Italijani su 18. Kronika postojank nad Pogorelcem. 130 Juga Bregant. med. pri- mila 80 ranjenika i 20 članova osoblja koji su došli iz bolnice iz Žumberka. in Zg. Upravnik je bila stud. Beograd. do aprila 1943. Bolnica Spodnji Hrasnik. U jednoj je bio le- kar. dr Marjan Južnič. 1967. Međutim. 1 ^ 9 . Upravnici su bili od novembra 1942. izgrađene su tri manje barake. podaci po sećanju. izgrađene dve konspirativne barake za smeštaj u slučaju napada neprijatelja. Hrastnik je u početku rekonvalescentno odeljenje za lake ranjenike i bolesnike u zaseoku Smrečnik. sa oko 150 kreveta. Krajem 1942. X. izgrađene su u šumi Bukova gorica još dve konspirativne barake. kada su svi ranjenici preseljeni u Stari log i Spodnje Lašče. 130 od decembra 1942. Sp. 131 Dr Pavel Lunaček. izvršena adaptacija jedne se- ljačke kuće i tri pomoćne zgrade. Lašč. jula 1943. Vinica. Marta Šavelj. 129 Ova baraka služila je za skladište sanitetskog ma- terijala. u trećoj ležaji za 10 ranjenika. koja je u nuždi korišćena i za pacijente. 311-319. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. Marta Šavelj.

dr Ivan Pintarič. Ljubljana. 1967. bolnica. nadstrešnica za 15 pacijenata). Italijani su 27. Beograd. X. 133 Dr Božena Ravnihar. severno od ove drugu stanicu. ba- raka za osoblje 3 x 5 m (služila i za ambulantu i previjanje). Ime autora je pogrešno Hroniku je napisao dr Ivan Pintarič. baraka za osoblje ( 5 x 3 m). dr. U nemačkoj oktobarskoj ofanzivi 1943. 1967. student med. Juna 1943. Neprijatelj je nikada nije otkrio. perionica . skladište za namirnice. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. Zbog blizine ceste Štale-Ribnik-Resa-Raj- henau važila je kao manje bezbedna. zatim dr Bogdan Brecelj do kapitulacije Italije. Upravnik je bio od maja do sredine juna dr Pavel Lunaček. U nemačkoj oktobarskoj ofanzivi 27. na koti 804. Izgrađena je 18. u uvali u blizini proplanka Jelenica oko 200 m od šumskog puta Podstenice-Žaga Rog. nadstrešnica za 15 pacijenata. 133 Spodnje Lašče. ranjenici su evakuisani u bunker u blizini. Upravnik od 17. 132 Pugled. Hronike o radu sanitetske službe. otkrivena je i spaljena. Objekti: barake 10 x 7 m sa oko 50 ležišta za pa- cijente. prodrli u Podstenice. 135 Izgrađen je i podzemni bunker za 4 nepokretna ranjenika. Jelendol. izgrađena je nova baraka za 30 ranjenika kao odeljenje SCVPB. od kojih tri za pacijente — ukupni ka- pacitet 60 ležaja. nadstrešnice (za 25 pacijenata). Nova stanica nazvana je Zgornje Lašče. po- sle toga dr Frida Vudler-Breda do februara 1945. nadstrešnica za osoblje. kuhinja. kada su Italijani prodrli na Podstenice i dalje na Kočevski Rog. radili su u Jelendolu i lekari dr Janez Milčinski i dr Vlado Vojska. bunker (kraška jama za oko 15 pacijenata). kuhinja (nadstrešnica). Ljubljana. Kasnije su izgradili još nove barake. bolnica izgrađena je u maju 1943. udaljenoj jedan sat hoda od Podstenica. Moje delo v sanitetnih postojankah Spodnje in Zgornje Lašče. nužnik (baraka). 366-372.sa prostorijom za depedikulaciju i dru- gom prostorijom za sanitetski materijal. XI. izgrađena u junu 1943. Zbog blizine ceste Podturn-Podstenice-Žaga Rog bezbednost je bila manja. a lekar (ujedno komesar) dr Andrej Župančič. Februara 1943. marta 1943. 1967. tri bunkera za skladište. udaljena od ceste 20 minuta hoda. posle njega dr Ruža Šegedin. bolnica izgrađena je aprila 1943. baraka za upravu SCVPB (kasnije izgrađena još baraka za 50 rekonvalescenata. Objekti: baraka za pacijente 8x6 m (25 ležišta) kuhinja . do oktobra 1943. 134 Dr Ivan Tavčar-Igor. Zgornje Lašče. skladište za namirnice (pola uko- pano u zemlju). Majda Kmet. 77-103. marta 1943. str. Stari log. Ovde je radila stud. Objekti: ba- 132 Dr Miroslav Gerbec. baraka za osoblje i kuhinja. Objekti: bara- ka za pacijente 10 x 7 m (oko 25 ležišta). Objekti: baraka 10 x 7 m (za oko 30 pacijenata). Beograd. iako je neprijatelj nikada nije otkrio. na dobro sakrivenom mestu u šumi. Zbog ug- roženosti ranjenici su evakuisani na novu prostoriju gde su izgradili radi veće bezbednosti. 1-49. otkrili su je Nemci. nužnik. skla- dište za sanitetski materijal. . februar 1984. Ranjenici su bili prethodno evakuisani. Beograd. 135 Dr Pavel Lunaček. jugozapadno od sela Šale. lično saopštenje dr Južniču. Izgrađena je zapadno od spaljenog sela Podstenice. str. Miroslav Gerbec. str. u šumi blizu Žage Rog. helčič. dr Ruža Šegedin. dr Božena Ravnihar. Upravnik od 18. spalili objekte i ubili 21 ranjenika. med. februara 1984. Lično saopštenje dr Južniču 15. a posle toga dr Alojz Štrancar.baraka 3 x 3 m. U leto 1943. do 15. u uvali u podnožju Daleč hriba (Zelena gorica). marta 1943. juna 1943. X. oktobra 1943. Neprijatelj nije nikada otkrio Jelendol. bunker za 6 ranjenika. Juga Bregant. 134 Vodio ih je Juga Bregant. oko 2 km severno od Spodnje Lašče. Up- ravnik je bio od aprila 1943. Maijan Južnič. Hronike o radu sanitetske službe NOR-u. nadstrešnica za 20 pacijenata. baraka sa ope- racijskom prostorijom i apotekom. novembra 1943. Radila je od jula 1943. Upravnik je od marta 1943. do kraja septembra 1943.

kamuflaža objekata i organizacija vlastite obaveštajne službe. med. do 29. kuhinja. XI Beograd. med. obuću. U tom slu- čaju ranjenici i osoblje. više ili manje udaljenih. juna do 1. upravnika je zamenjivao dr Ivan Pintarič. Na žalost. Stare Zage. septembra 1943. Smisao dekoncentracije: pretpostavljalo se da će neprijatelj. već je izgrađeno 10 odeljenja .140 Iz tih razloga na Kočevskom Rogu nisu izgrađene velike barake na jed- nom mestu. posle njega dr Karei Milavec-Tine do no- vembra 1943. Nabavljao je ne samo hranu. Lično saopštenje 15. dr Ivan Pintarič. a zatim dr Alojz Št ran car. Neprijatelj nikada nije otkrio Zgornje Lašče. 1967. našli bi utočište u drugoj bolnici. Poslanstvo slovenskega zdravnika. str. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. Posle nemačke ofanzive postao je upravnik dr Janez Lovšin i ostao na toj dužnosti do oslobođenja. Kako sem prišel v partizane. baraka za depedikulaciju. Moje delo v sanitetnih postojankah Spodnje Lašče iz Zgornje Lašče. 366-372. 37 Dr Alojz Strancar. Upravnik od juna 1943. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. baraka-nužnik. bio je dr Franc Novak. 137 Jedan sat hoda od nje bilo je odeljenje Gaj. i dr Janez Milčinski do decembra 1943. krojačka radionica. Upranik je posle od- laska dr Milčinskog postala stud. Praksa je tu pretpostavku potvrdila i dekoncentracija se pokazala kao jedna od značajnih zaštitnih mera. koje se nalazilo uz ces- tu Štale-Ribnik-Resa-Rajhenau. u Poljan- skoj dolini u s. baraka za osoblje. 1967. radila je stud. Od 1. postigla bi se još veća dekon- centracija. godine pokazala su da je ranjenike moguće zaštititi od neprijatelja u konspirativnim bolnicama. 139 Zaštita bolnice od neprijatelja. jula do 19. kuhinja sa skladištem. ako se poštuju ova načela organizacije bolnice: dekoncentracija ranjenika. možda. 140 Dr Pavel Lunaček. radionica sa izradu odeće i stolarska radionica.sanitetskih stanica. radionica za iz- radu rublja. baraka za osoblje 5 x 4 m. Ime autora po- grešno jer je hroniku napisao dr Ivan Pintarič.136 Leseni kamen. februara 1984. 136 Dr Ivan Tavčar-Igor. već i odeću. Beograd. Od 15. Ivan Maurović-Ivanov sa svojim intendantima-na- bavljačima upravljao je tom ustanovom. na taj način. U bunkere bi sklonili nepokretne ranjenike u kritično vreme većih ofanziva i. Svaka stanica trebalo je po pravilu da izgradi još jedan ili više bun- kera. 1^19. 1965. Dr Janez Milčinski. septembra 1943. a jedna od druge bile su udaljene od 1 do 5 sati pe- šačenja.raka za pacijente 10 x 7 m. otkriti neku bolnicu ali je bilo malo verovatno da bi otkrio sve. Ljubljana. Hranu i sve os- talo nosili su na leđima nosači iz sastava osoblja iz razloga konspiracije. Juga Bregant-Polak. koji bi se spasili. septembra 1984. Dr Božena Ravnihar. Marija Jeras. Objekti: baraka za paci- jente 10 x 7 m. rublje. Izgradnjom 10 odvojenih sanitetskih stanica - odeljenja postigla se i dekoncentracija sanitetske opreme. avgusta 1943. bolnica izgrađena u aprilu 1943. raznu opremu i sve što je bilo potrebno. čime se sprečavao gubitak opreme i sanitetskog materijala. strogo čuvanje konspiracije. 138 Upravnik od aprila do juna 1943. raštrkanih u šumskom kompleksu. X. koje je pripadalo Lesenom kamenu i u koje su smeštali zarazne bolesnike (TBC): baraka sa 10 ležišta (izolator). u šumi Kočevskog Roga udaljena oko 20 minuta hoda od spaljenog sela Resa. Ljubljana. neke stanice nisu izgradile podzemne bunkere. 2 skladišta za namirnice. nadstrešnica sa 15 ležišta i kuhinja. Str. Ljubljana. Lično saopštenje 27. Centralna intendantura bila je u podnožju Kočevskog Roga. . koja se zvala Sanitetski ekonomat. Iskustva u velikoj italijanskoj ofanzivi 1942. Kasnije su organizovane radionice i perionica za pranje bolesničkog rublja i zavojnog materijala. istočno od kote 945.

Uz baraku za pacijente građeni su i ovi objekti: ku- hinja. Ljubljana. knj. Uvedene su i druge konspirativne mere: stanice su nosile lažna imena (Jelen breg. Zimi su tragove posuli snegom kroz sito. Na taj način potreba za daskama. od juna 1943. koji je služio tamo gde nije bilo operacione prosto- rije i kao operacioni sto. koji su ob- razovali izvidnice i kontrolisali pojedine sektore. Centralna bolnica je 1943. kamenju ili po pokretnim drvenim mostovima. 1982. često su po selima lansirane vesti da su ranjenici prebačeni u Hrvatsku i drugo. Zbornik dokumentov in pod- atkov sanitetne službe. Ležaji su bili sa obe strane barake podignuti od poda. 40. Put kroz šumu do barake (od mesta odvajanja od većeg puta) bio je brižljivo prikrivan. Osoblje koje je radilo u jednoj bolnici samo je znalo za tačno mesto bolnice i niko drugi. u posebnoj zgradi. Prijem ranjenika obavljao se na javci daleko od bolnice . oktobra 1943. novembra 1943. Bilo je zabranjeno šeći drveće u blizini i tako prorediti vegetaciju. O svakoj promeni i opas- nosti obaveštavali su upravu. skladište za sanitetski materijal. Jedna od teškoća konspiracije i kamuflaže bilo je snabdevanje vodom. Naročito se pazilo na dim iz kuhinje: kanal iz ognjišta bio je sproveden u zemlji tako da se dim resorbirao i razredio. Svaka baraka bila je pokrivena jelovim granama. suvim lišćem ili grančicama. smeštena u stanici Jelendol. jer bi neprijatelj mogao otkriti barake iz vazduha i bombar- dovati ih. skladišta za hranu i opremu. koje su posle upotrebe sakrili. a kasnije drveni ugalj. ispod kojih je bilo mesto za cipele. Za krovove su upotrebljavali »škodlje« (šindru) od jelovih balvana. dobila 2 mitraljeza i 12 boraca. a ova stanice. a ranjenicima su za vreme transporta (kod prijema a isto tako kod otpusta) vezane oči. Barake su gradili iz materijala koji su našli u šumi (balvani. Pokazalo se da je za smeštaj ranjenika najprikladnija baraka dimenzija 10 x 7 m. U sredini barake bio je veliki sto. dok. Prvi upravnik bio je dr Pavel Lunaček. U gradnji baraka došlo se do određenih iskustava. . Rudolf Obračunč- 141 Naredba Glavnog štaba NOV i POS z dne 13. Uprava centralne bolnice bila je od sredine juna do 16. Eksere su skupljali u spa- ljenim selima. Upotrebljavali su male izvore i kišnicu. gde je ostala do oslobođenja. Zbog pomanjkanja vode rublje su nosili na pranje u selo.u spaljenom selu Pdostenice . oktobra 1943. novembra 1943. do 3. bila je smanjena. Konspiracija je bila drugo značajno načelo organizacije konspirativne bolnice. koja su vremenom obogaćivana sve novim i novim iskustvima. nužnik i barake za osoblje i za depedikula- ciju. Jelendol itd. Za vreme ofanzive nije se ku- valo po danu. Posle toga preselila se u selo Komarna Vas. koji su bili označeni na geog- rafskim kartama. gde je bio sanitetski ekonomat s perionicom. Širina hodnika između ležaja bila je 3 m. sve tragove su po- sle ulaska i izlaska posuli jelovim iglicama. (otvoreno ognjište za nadstrešnicom). Bolničke stanice nisu se gradile blizu izvora. Ho- dalo se i po balvanima. U kuhinji su upotrebljavali za loženje samo suva drva.). koju su hvatali sa krova barake u burad. kada je premešten na duž- nost referenta za bolnice u Sanitetski odsek Glavnog štaba NOV i PO Slo- venije. Iznad glava pacijenta bila je polica za predmete lične opreme. tesani balvani i daske).141 Dužnost upravnika preuzeo je 10.tako niko od pratnje nije moga da nasluti gde su barake. Od javke do bolnice ranjenike je nosilo osoblje. Maskiranje je sprovođeno po određenim pravilima. 1. kojih je bilo malo.

fase. str. str. fase. str.Cedrik i obavaljao sve do jula 1944. a po- sle nje obavljalo se previjanje i. izdala nekoliko naredbi i uputstava. 77-103. 145 Predloži za je- lovnike. IZDG u Ljubljani. Partizanski zdravstveni vestnik. U svim bolničkim stanicama bila je jutarnja vizita. 1967. te imenovala nadzorne hirur- ge: Za istočni sektor dr Franca Novaka. često sa sm- rtnim ishodom. 365 i 358a. 367. otežavala je kontrolu stručnog rada. empijemi. fase. 143 Kućni red napisan je 1. 152 U 1943. Indikacije za hirurško lečenje rana bile su samo komplikacije . IZDG u Ljubljani.146 Postupak pri sahranjivanju umrlih. bolesnika i in- valida. Plan evakuacije i mere bezbednosti u slučaju napada neprijatelja. 147 Isto. IZDG u Ljubljani. Oris partizanske sanitete.zapadni i istočni. gasna gangrena). 382. 82. po potrebi. str. Oris partizanske sanitete. str. 384. fase. 68. 5. a za zapadni dr Ivana Pintariča.krvav- ljenja. a kada su ranjenici zbog dugotrajnog transporta posle više dana stigli u bolnicu.149 Radi bolje organizacije i koordinacije rada Uprava SCVPB uvela je 14. 148 Isto. Međutim lekari u brigadama nisu ovladali teh- nikom primarne ekscizije. fase. Oris partizanske sanitete. Kako brigadni tako i bolnički lekari poznavali su Fridrihovu doktrinu o lečenju rana. 145 Dr Metod Mikuž. 146 Isto. Zato je Uprava Centralne bolnice podelila čitavu teritoriju bolnica na Kočev- skom Rogu na dva sektora . 143 Dr Metod Mikuž. Dekoncentracija ranjenika na 10 bolničkih odeljenja. apscesi. Posle prekuvavanja pristu- palo se previjanju na bolesničkom krevetu na strogo aseptičan način. 144 Isto. koji je došao iz Gubčeve brigade. 407. IZDG u Ljubljani. Beograd. 14-21. dolazilo je do teških infekcija i kod rana mekih tkiva. rukavice i zavojni ma- terijal. IZDG. a lakši ranjenici u ostala odeljenja. primarna ekscizija nije više bila mogućna. str. maj 1944. I 1 "' Dr Ivan Pintarič. 81.150 Stručni rad u Centralnoj bolnici. Naše izkušnje o putridni infekciji.142 Prvi komesar bio je Milan Venišnik- Savinc. Već pre vizite bolničar i bolničarke su pripremali u jednom sudu in- strumente. fase. koja su bila me- đusobno udaljena po nekoliko sati hoda. IZDG u Ljubljani. jula 1943. koja je prevladavala u ne- mačkoj medicini pa i na našim medicinskim fakultetima: hirurškom eksci- zijom rane prvih 6 sati posle ranjavanje može se postići sterilizacija rane i ona se može primarno sašiti. gde nisu bili povređeni vitalno važni organi. lekar je sterilnim rukavicama i pincetom obavio čiš- ćenje rane gazom natopljenom benzinom (ako ga je bilo). fase. 147 Dozvola i pravila lova na div- ljač. 152 Dr Miroslav Gerbec. . 81. Bol- ničari su skidali zavoje. operacije. 77. 81.144 Redosled pranja rublja u glavnoj intendanturi. a u drugom gaze. IZDG u Ljubljani. Radi obučavanja bolničara i bolničarki Uprava Centralne bolnice or- ganizovala je sanitetske kurseve. fase. Teži ra- njenici upućivani su u odeljenja koja su imale hirurga (Jelendol. Oris partizanske sanitete. septembra 1943. 81. fase. 150 Dr Metod Mikuž. infekcije (flegmone. IZDG u Ljubljani. Pri prijemu većeg broja ranjenika upravnik je na javci obavljao trijažu. str. str.bolnički karton za svakog pa- cijenta i nedeljni raport o kretanju brojnog stanja ranjenika. Zgornje Laš- če. Uprava je 1943. 383. tampone i rukavice. 149 IZDG u Ljubljani. 382. 151 Hirurški rad. str. Leseni kamen). br. alkoholom ili ra- 142 Dr Metod Mikuž.148 Propisi o medicinskoj dokumentaciji . Hronike o radu sanitetske službe. dnevne konferencije svih upravnika i komesara. 382. Prvi je počeo u Jelendolu 4. 82. upotreblja- vala se samo »mokra sterilizacija« i to za instrumente. str. 382. X. Pošto se nije praktikovala primarna ekscizija rane. Zato je lečenje rana u bolnicama bilo konzervativno.

154 Kod preloma natkolenice upotrebljavala se i ek- stenzija . operativne zone Slovenije. Kod preloma donjeg ekstremiteta upotrebljavala se imobilizacija na braunovoj udlazi i previjanjem rane. primenjivana je resekcija rebra i drenaža gumenim drenom.dolazio bi nadzorni hirurg sektora. dr Bogdan Brecelj uz asistenciju dr Marjana Južniča u stanici Stari log. . a upotreba rakije je napuštena. 1967. (Tct. Takvu operaciju je izvršio u julu 1943. Prelomi gorenjeg ekstremiteta lečeni su najviše imobilizacijom krame- rovim udlagama uz povremenu korekciju imobilizacije i kontrole rane. Kod empiema grudnog koša. 77-103. rede lokalna (1% rastvor novokaina). operativne zone Hrvatske i 1. 311-318. 362-363. X. prema naredbi Štaba 2. nije upotrebljavana. Kasnije se primenjivala ekstenzija leukoplastom ili kožnom manšetnom. posle prostrela. 157a D r Marjan Južnič. Jelenovega žleba. 5. u nameri da se na ranu deluje an- tiseptički i antiflogistički. organizovana je. kada operativno lečenje nije više bilo moguće. Iz komada prokuvane gaze iscedio je vodu. Sp. Posle podne su bila predavanja. Dr Lunaček je sa »mokrim« za- vojem imao dobre rezultate. Anestezija je bila opšta (eter). 155 Dr Miroslav Gerbec. str. Podatak po sećanju. primećeno je poboljšanje u lečenju preloma . 158 Zbornik sanitetske službe. operativne zone Dolenjske od 20. 1-49. a umesto utega koristila se vrećica s kamenjem. prelio gazu rakijom i po- krio ranu. »mokra« sterilizacija bila je zame- njena »suvom« (u vodenoj pari). počela velika neprijateljeva ofanziva protiv glavnine NOVJ oko Vrhovnog štaba. 156 Dr Miroslav Gerbec. alko- holom i jodom. Lično saopštenje 20. Operaciono polje čistilo se benzinom. U kro- vu barake sa svake strane nalazio se prozor tako da je osvetljenje operacio- nog polja po danu bilo zadovoljavajuće.157a SARADNJA SANITETSKE SLUŽBE IZMEĐU SLOVENAČKIH I HRVATSKIH PARTIZANSKIH JEDINICA 1943. 1967. Skeletna trakcija 1943. Lašč.kijom. politički časovi. Beograd.157 Posle uvođenja ekstenzije kod preloma natkole- nice. decembra 1982. Posle podne vizita se obavljala samo u nekim stanicama jer je lekar bio stalno prisutan i obavešten o svim promenama. jodi). in Zg. Teške povrede glave i trbuha većinom su došle kasno u SCVPB. jer su se po- javila mišljenja suprotna »mokrom« zavoju. X. Hronike o radu sanitetske službe. Operacije je obavljao upravnik s asistentom (me- dicinarom ili bolničarom). 154 Dr Marjan Južnič. Hronike o radu sanitetske službe. 157 Juga Bregant.nije bilo više deformacija natkolenice. a za veće operacije tražena je pomoć od uprave . Ljubljana. Podaci po sećanju. operativne zone Hrvatske i 1. na kojima je fiksirana vrpca. Kada je u januaru 1943. 1944. kulturne priredbe.156 Dr Ivan Pintarič primenio je ekstenziju u opštoj anesteziji i gips zavoj u stanici Spodnje Lašče. knj. Beograd. Vojno partizanska bolnica 2. 158 poznata i kao Slovenačko-hrvatska vojnopartizanska bolni- 153 Dr Pavel Lunaček. 153 Kasnije. str. Hronike o radu sanitetske službe. Prelivanje gaze rakijom uveo je dr Pavel Lunaček 1942.u početku improvizovana sa cirkularnim zavojem i dva peana. str. februara 1943. Preko gaze stavljao je komad papirne vate i zavoj. 155 U stanici Vinica ekstenziju kod preloma natkolenice uveo je dr Bogdan Brecelj u leto 1943. Kronika postojank nad Pogorelcem. Operacije su obavljane na velikom stolu u baraci za ranjenike. XI.

str. diviziji NOVJ. 159 Krajem marta 1943.vodio je odeljenje lakših ra- njenika u selu Kamence. 466. « NOV na Slovenskem. Za to vreme je upravnik odeljenja partizanske bolnice u Lici.Bo- siljevo-Trošmarija-Gornja Dubrava (prelaz preko Mrežnice). imala je oko 400 ranjenika. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. str. a Gradnikova na područje Bukovo. brigade su tamo krenule. Radi jačanja os- lobodilačkog pokreta u Beneškoj Sloveniji. marta izvršena evakuacija bolnice iz Sošica u pratnji 13. osnovana je. Ta bolnica primala je ranjenike iz slovenačkih i hr- vatskih brigada. str. jula 1943. Februara 1943. 1. 165 Isto. U Slovenačkom pri- morju nalazio se Soški odred. str. Teži ranjenici evakuisani su u Centralnu bolnicu na Kočevski Rog (80 ranjenika). od jedinica Južnoprimorskog odreda 6. dr Milana Pe- ruška i dr Cirilu Maselj. i 13. U decembru 1942. knj. 163 Neprijatelj je pojačao svoje garnizone na oko 90 do 100 hiljada voj- nika. Evakuacija je vršena seljačkim ko- lima pravcem Kamenice-Planina-Dragatuš-Vinica (prelaz preko Kupe) .161 Posle dolaska grupe od 12 lekara iz Ljubljane na oslobođenu teritoriju Kočevski Rog. formirani Severnoprimorski i Južno primorski od- red. P o č e o je da izlazi »Primorski poročevalec«. izabran je Pokrajinski o d b o r OF za Primor- s k u . Beograd.ca (SHVPB) u Žumberku u Sošicama. imala 43 poginula borca. Oko 50 do 70 težih i lakših ranjenika evakuisano je u Kordun. Na planini Golobar brigada »Ivan Gradnik« je 26. « Dr Aleš Bebler. Cez drn in strn. a pratio ih je dr Marjan Morelj. marta 1944. Glavni štab Slovenije uputio je na ispomoć u Glavni štab Hrvatske lekare dr Franca Novaka. Dr Franc Novak postao je referent za bolnice u Sa- nitetskom odeljenju GŠ Hrvatske. Arhiv IZDG u Ljubljani. tamo je upućen dr Aleš Bebler za predstavnika CK KPS i OF. . a potom re- ferent saniteta u 8. 417^419. počela je neprijateljeva ofanziva na Žumberak. iz kojeg su naredbom Štaba Alpske operativne zone od 13. X. 165. prole- terske brigade. 1982. februara 1943. 49-60. U Perjasicu je kolona stigla 1. 164 Isto. 469-470. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 1967. str. koju je vodio upravnik dr Franc No- vak a lekar u bolnici bio je dr Marjan Morelj . 164 Naredbom Glavnog štaba NOV i POS u aprilu 1943. februara 1943. Beograd. 1^19. bla Više o tome vidite u tekstu dr Ivana Kralja o sanitetu u Hrvatskoj što se nalazi u drugoj knjizi ove edicije. 358a/IV. ai °u P ' L u n a č e k . a dr Marjan Morelj otišao je u Sanitetsko odeljenje Glavnog štaba NOV i PO Hrvatske u Korenicu. a 14. 165 59 Dr Marjan Morelj. Veliki broj novih boraca stupio je u redove NOV. opomba 5. fase. 161 " RAZVITAK SANITETSKE SLUŽBE U JEDINICAMA NOV U SLOVENAČKOM PRIMORJU Vojno-politička situacija Krajem 1942. oslobodilački pokret pojačao se i u Slovenačkom pri- morju. str. brigada »Ivan Gradnik«. 1967. 160 i tu ostao do 1. dr Roberta Kukovca. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. X. aprila 1943. Došlo je do žestokih borbi. Posle toga brigade su se vratile: Gregorčičeva u Vipavsku dolinu. Zato je 23. aprila. 111-113.

a zatim su transportovani u sanitetsku stanicu bata- ljona. dr Gala je bio u prvoj polovini 1943. Sanitetska služba u brigadama. 325. Tako. na primer parti- zanka Katja sa frakturom natkolenice. (Primer teškog ranjenika ve- zanog za stolicu koga je bolničar Karei Cufar nosio 2 dana sa Šentviške vi- soravni u Bapku grapu i preko Kobilje glave u Grapu ispod sela Lisce). Mirka Bračića. Svaki štab bataljona bio je dužan organizovati po jednu strogo kon- spirativnu sanitetsku stanicu (sanitetsko odeljenje). Smatralo se da je ovakva organizacija sa četnim i bataljonskim sani- tetom i sa sanitetskim stanicama potrebna zbog velikog broja neprijateljevih jedinica. izradio je uputstva za organizaciju sanitetske službe. koje bi bile dostupne jedinicama NOV. 166 Odredba Štaba Primorske operativne zone NOV i POS od 18. a primali su i osnovnu medicinsku i povremenu lekarsku pomoć. Organizacija sanitetske službe u jedinicama NOV u Slovenačkom primorju Iz bolnice Notranjskog odreda dr Aleksander Gala je 7. gde se ranjenicima pružala potrebna nega i zaštita. da oni budu odgovorni u brigadi za higijenu i čuvanje sanitetskog materijala. 168 Isto. 1972. ali 1943. Naime. 167 Dr Aleksander Gala. Borce su najviše mučile svrab i gnojne infekcije kože. marta 1943. Ljubljana. vršiti nabavku sanitetskog materi- jala. Partizanski zdravnik. je- dini partizanski lekar u Primorskoj. krenuo u Glavni štab NOV i POS u Polhograjske Dolomite i 4.169 Prilike za održavanje lične higijene bile su. . ozlede nogu (žuljevi) vašljivost. januara 1943. bila je bez imobilizacije donesena u sanitetsku stanicu br. Nametala se potreba da se organizuje mreža malih konspirativnih bataljonskih bolnica rasutih po čitavoj teritoriji. to više nije bilo mogućno. 7. str. 3. str. pa ja zato i me- dicinska pomoć bila na nižem nivou. odredima i bataljonima borila se sa ve- likim teškoćama. Nije bilo lekara koji bi obučavali bolničare. osim u operativnim jedinicama. 18. 168 Transport po brdskom terenu za- davao je velike teškoće ranjenicima i nosiocima. takođe. str. Zato je sanitetska služba pojedinih bataljona organizovala konspirativ- ne sanitetske stanice. i®9 Isto. str.167 Ranjenici su primali prvu pomoć na četnom i ba- taljonskom previjalištu. 366. došao u Štab Primorske operativne zone. Ranjenike nije bilo mogućno transpor- tovati na duže relacije. vanredno teških geografskih uslova u brdsko-planinskom zemljištu i zbog pomanjkanja lekara. Manj- kavosti u pružanju medicinske pomoći bilo je više. a da u svakom bataljonu bude po jedan bol- ničar koji će kontrolisati četne bolničare. Neprijatelj je često upadao u sela i pretražiovao bi svaku kuću. Po nalogu komandanta zone. Partizanski zdravnik. dr Aleksander Gala. Naredba određuje da svaka četa treba da ima 2 bolničara za pomoć ranjenim i bolesnim borcima. Na njenom čelu stajao je dr Gala sve do kapitulacije Italije. enterokolitis (često sa krvavim stolicama) i iscrpljenost. ostavljali u seljačkim kućama. marta 1943. gde su bili bolničari sa stručnim obrazovanjem stečenim u italijanskoj vojsci. marta 1943.166 Ovom naredbom bili su po- loženi temelji organizacije sanitetske službe u jedinicama NOVJ u Primor- skoj. starati se za organizaciju sanitetskih bataljonskih stanica i transport ra- njenika. 353. koja je Štab iz- dao u obliku naredbe br. Štab odreda bio je dužan da izveštava štab zone o izvršavanju ove naredbe. Ranjenici su se 1942. vrlo nepovoljne zbog stalnih dnevnih i noćnih pokreta i zime. 292. Lakši ranjenici ostali su u četama.

Radila je od aprila do juna 1943. usledio je veći priliv novih boraca tako da je prema naredbi Glavnog štaba NOV i POS operativna zona podeljena u Primorsku i Gorenjsku ope- rativnu zonu.drugo . Lekarsku pomoć u sanitetskim stanicama obavljao je povremeno dr Aleksander Gala. 173 NOV na Slovenskem.u blizini rečice Tolminke). otkrili su Italijani i ubili 3 ranjenika i bolničara. i to: . pre svega. Po- čela sa radom aprila 1943.četvrta. bila je od aprila do avgusta 1943. Kam- niški i Zasavski bataljon pripali su 4 (štajerskoj) operativnoj zoni.prva je bila u šumi. u šumi ili ispod stene postavljana je nadstreš- nica ili krov od šatorskog krila. raspoređen po bataljonima i četama. Poljanski. lišću ili na jelovim grančicama. 1978. zvezek 5. bolničar. . Saniteta pred Goriško ofenzivo in v njej Partizanska saniteta na Pri- morskem. . SANITETSKA SLUŽBA U PARTIZANSKIM JEDINICAMA U GORENJSKOJ Vojno-politička situacija Gorenjski partizanski odred preživeo je zimu 1942/1943. ka- muflaži i obaveštajnoj službi. . 171 U leto 1943. ali manjeg obima. koje su vršile ackije manjeg obima. Jednu sanitetsku stanicu.173 Štab 2 (gorenjske) operativne zone je 170 Dr Aleksander Gala. str. kuvar. na planini Babanu (1700 m). otkrili su je Italijani i ubili 4 borca. 171 Zbornik VI/6. brdo u blizini Male Vrše. primedba 8.172 Gorenjski odred imao je devet bataljona: Jelovški. Knjižnica Zdravstvenega vestnika. 7-12. podzemni bunker. Kranjski. 473. i . Postojala je od aprila do septembra 1943. U junu 1943. u masivu Kanina (iznad sela Gornja Žaga na Bovškem). br. jer nije imao hirurškog iskustva. koja se preselila u blizinu Prap- rotnog vrha (»Pod krogom«) a radila je od maja do avgusta 1943. pod kojim je ležao ranjenik na slami. str. odnosno do kapitulacije Italije. Od osoblja bio je obično komandir. Broj ležaja bio je od 5 do 15.Oblakov vrh (Krlice). Selški. str. a četvrti ranjenik je skočio u po- tok. Zaštita sanitetskih stanica temeljila se isključivo na konspiraciji. br. radila od aprila do septembra 1943? .šesta.treća.u šipražju. 471.sedma na brdu Matajur iznad sela Sužid. str. Kokrški. Loški i Dražgoški. To nisu bile prave bolnice jer nisu imale lekara nego se radilo o skro- vištima u prirodi . On je obavljao u hirurške zahvate. u Knežnoj grapi ispod Nemačkog Ruta (uvala ispod Lisca). U sanitetskim stanicama lečilo se oko 250-300 ranjenika. zatim preseljena ispod sela Avško. Ljubljana. kurir i stražar. ispod Cadrga (iznad sela Zadlaz . ra- dila od maja do septembra 1943. a umrla su samo 4. . borca. na- pade na nemačke policijske stanice i izvodio diverzantska dejstva. na desnom bregu Idrijce. Pokljuški. Koroški. 473. 172 NOV na Slovenskem. .deveta.peta.osma u blizini Doblara iznad zaseoka Gomile (Kolovrat iznad Soče) od februara do aprila 1943. 37.170 U Slovenačkom primorju bilo je 9 sanitetskih stanica. 9. . Tim je bila obuhvaćena teritorija Gorenjske i Koruške. NOV na Slovenskem. blizu Idrije. dok. .

SNOU brigada France Prešem. kojima je pružao lekarsku i hiruršku pomoć. čes- to kontrolisanom od neprijatelja. juna 1942. Većim brojem manjih grupica ranjenika postignuta je maksimalna dekoncentracija. Pored toga morao je da obilazi brojne sanitetske stanice i skrovišta za ranjenike. 177 Među zarob- ljenicima bio je i apotekar Zdenko Lavička (1915-1972). U borbi u Udinem borštu od 13.174 Zbog ispresecanosti zemljišta brojnim komunikacijama. Prvi je bio raspoređen u Kamniški bataljon (kasnije pripojen 4. Kada su prilike dopuštale. str. Ljubljana. Revija Borec. a 33 zarobljeno. str. Zato se na ovom prostoru sve do kraja rata zadržao partizanski način ratovanja. koji su pružali prvu pomoć ranjenicima. avgusta 1943. do 14. 1979. str. U nekima je bio samo jedan ranjenik i jedan bolničar. 185-201. Nemačka ofanziva u leto 1942. 1965. a drugi u Cankarev bataljon. Student medicine Emil Straus. 185. Tragedija v Udinem borštu. 176 Gradivo o slovenski partizanski saniteti. To su bila skrovišta za ranjenike. 1985. Poslanstvo slovenskega zdravnika. 178 Dr Edvard Pohar. Brigade su se zadržavale samo u graničnom predelu prema Primorskoj. dok su 24 poginula. Na području jed- nog bataljona organizovana je jedna sanitetska stanica i veći broj privreme- nih skrovišta. stvarali su stanice za više ranjenika. ostao je samo dr Edvard Pohar. sanitetski referent bataljona. rekama i dru- gim prirodnim preprekama. kada su partizanske jedinice pretrpele velike gubitke. operativnoj zoni).naredbom od 12. slična sanitetskim stanicama u Primorskoj. dok. Poslanstvo slovenske- ga zdravnika. zvala 7. zbog velike nadmoćnosti neprijatelja i čestih njegovih ofanziva. stigli dr Milan Cunder i dr Edvard Pohar. Ranjeni komandant Jože Gregorčič sam je sebi oduzeo život. na Davči osnovao od jedinica Gorenjskog doreda 8. Partizansko zdravstvo na Gorenjskem. takođe je zarobljen januara 1943. trajala je 3 meseca. 175 Dr Edvard Pohar. 38. Kamniški bataljon imao je teške gubitke. spa- silo se samo 6 boraca. i streljan u Gornjoj Bes- nici 23. 70. 542-543. 175 Organizacija sanitetske službe U Gorenjsku su 2.178 Spaša- vanje ranjenika bilo je skoro nemoguće. Ljubljana. br. jula 1943. Sanitetska služba u ovim jedinicama u Gorenjskoj radila je u vrlo teš- kim uslovima. 177 Ivan Jan. septembra 1942. zbog dobrih komunikacija. Gorenjska je bila stečište partizanskih jedinica Najpovoljniji su bili šumski kompleksi Mežaklja i Jelovice desno od Save. Ljubljana. 540.176 Dr Edvard Pohar obilazio je partizanske jedinice i od- ržavao kurseve za bolničare. 29. •« U velikim teškoćama transporta ranjenika po brdovitom zemljištu. koji se kretao na području Karavanki. s tom razlikom što su prilike u Gorenjskoj bile mnogo teže. št. iznenadni na- padi manjih partizanskih jedinica i brzo povlačenje uz strogu konspiraciju boravka i kretanja jedinica. udarnu brigadu (koja se od 10. mogao je brzo da prodre u svaki kraj. 1965. bataljon Kokrškog odreda. Partizansko zdravstvo na Gorenjskem. marta 1943. Mežaklje i Pokljuke. u prvom redu. koje su kasnije dobile naziv »odredske ambulante«. U borbi selške čete septembra 1942. Gorenjski odred je organizovao konspira- tivne sanitetske stanice. Posle zarobljavanja dr Milana Cundera zimi 1942/1943. U Gorenjskoj je neprijatelj držao jake snage. koju je vodio 2. bili su zarobljeni mnogi ranje- nici. Motorizovanim jedinicama. . koji je bio u Poljanskoj četi. koje je ob- 174 Zbornik VI/6. Svi ranjenici bili su za- robljeni. str.

Bolnica na Mežaklji bila je od leta 1943. Imala je samo jednog bolničara. Grogova sanitetska stanica ili odredska ambulanta C. gde je izgrađena manja baraka. ukupno 5 žrtava. Funkcionisala je sve do oslobođenja. izgradili su novu baraku 4 x 4. Krajem novembra 1943. izazvanom dum-dum met- kom. Beograd. U avgustu 1943. On je davao lekarsku i hiruršku pomoć i. str. Razvoj partizanskih bolnica u Sloveniji. Ljubljana. Kasnije je napravljena baraka sa 3 ležišta za osoblje. Poslednje prebacivanje bilo je u maju 1944. blizu brda Malenski vrh. učesnik dražgoške bitke. organizovana je i Odredska bolnica »Stol« Gorenjskog odreda. a ostali su se spasili. U ofanzivi jula 1943. 200-235. ilazio dr Pohar. neke ubio a neke zarobio.5m sa ležajima na sprat . iz 1941. . Najpre je bila na Mežaklji u blizini dalekovoda prema Jesenicama. a gore za lake ranjenike. Zbog opasnosti dekonspiracije selila se pet puta. Bolnica se selila 4 puta.179 Sanitetna stanica Plenšak (u blizini sela Podlonk) ili Odredska ambulan- ta A. bila je između brda Ojstri vrh i Martinov vrh na desnoj obali Selške gore. bila je u Poljanskoj dolini. počele su da se grade i barake. Hronika o radu sanitetske službe u NOR-u. jer je neprijatelj napao logor. dobile naziv »odredne ambulante«. Pojedini ranjenici morali su se zbog konspiracije često seliti. Gregor Rupnik-Groga. Odredskih ambulanti bilo je pet. Izgrađena je u decembru 1942. Poslanstvo slovenskega zdravnika. Jedanput je bila napadnuta od nep- rijatelja. Obilazio ju je dr Pohar. pridružili su mu se još drugi ranjenici i bolesnici. u podnožju brda Ratitovec u blizini sela Prtovč i Podlonk. Nemci su uništili barake. Kas- nije. Izgrađena je u junu 1943. u Rožca-Petelin ali nije preseljena. Odredska bolnica »Stol« Gorenjskog partizanskog odreda. a kasnije se opet izgradila nova baraka u blizini sela Podlonk. koji je zbog bolesti otpušten iz jedinice i sakrivao se ovde pred Nemcima. pružao je ranjenicima i hiruršku pomoć.dole za teške. Najpre je izgrađena baraka za 8 ranjenika (4 x 4 m) a kasnije još i za kuhinju. Pored sanitetskih sta- nica. Neko vreme ranjenici su držani pod šatorima. Od osoblja bila su 2 kurira. koje su u leto 1943. Sanitetska stanica nad Dovjem bila je prinudno sklonište za 3 ranje- nika. U toku zime 1942/1943. 1942. Imobilizacija sa gips-zavojem smanjila je ranjeniku bolove i rana je za- 179 Dr Marjan Južnič. U jedinicama ranjenici su primali samo prvu pomoć i osnovnu me- dicinsku pomoć koju su pružali bolničari. Organizovali su obaveštajnu službu u kraju Zelezniki. bolničar Cankarevog bataljona. učesniku dražgoške bitke. Kasnije su izgradili još nekoliko manjih baraka za ranjenike. u blizini Želez- nika. str. koji je ubio jednog ranjenika. Zbog nedovoljne konspiracije sta- nica se preselila u podnožje Blegoša u blizini sela Poljane. 1967. obučavao bolničare. Andrejeva sanitetska stanica ili odredska ambulanta B. Više puta se selila. najpre pod šatorima. 1 bolničar i 1 kuvar. Njo- me je rukovodio dr Edvard Pohar. ujedno. Zbog nedovoljne konspiracije trebalo je da bude prebačena na novo mesto. Činila je baraka sa 5 kreveta. osnovao ju je sa podzemnim bunkerom. osnovana je u junu 1943. nazvana po partizanu Andreju. koji je bio i kurir i intendant. došao je novi bolničar koji je vodio ambulantu sve do oslobođenja. 1965. U ambulanti D na Mežaklji dr Po- har lečio je partizane sa teškom povredom lakta. Partizansko zdravstvo na Gorenjskem. Od jula 1943. odredska ambulanta D. 180 Dr Edvard Pohar. 539-575. dok su ranjenici bili pravovre- meno evakuisani pod sam vrh Ratitovca.180 U odredskoj bolnici »Stol« dr Pohar. bolnicu je obilazio dr Pohar.

Kamniški. 34. 186 j) r Edvard Pohar. Kozjanski. zarobljen od Nema- ca. Jedan kom- plet sanitetske opreme doneo je dr Pohar iz Ljubljane. dr Cunder bio je 25. juna 1942.' 81 Postojala su tri izvora snabdevanja sanitetskim materijalom: tajnim ka- nalom iz Ljubljane. str. marta 1943. Rekvizicija je izvršena u bolnici u Jesenicama noću 20/21. operativne zone for- mirane 26. ipak je 8. 539-575. str. odmah bi krenuli u akciju. izgradio podzemni bunker- bolnicu za 40-50 ranjenika u Tuhinjskoj dolini. 425. . među njima i partizanskog lekara dr Dušana Mravijaka. 182 N Ov na Slovenskem. 395. Pohorski bataljon u bli- zini Osankarice. Postojala je bolnica u Tuhinjskoj dolini (Vodovše). Bataljoni su ratovali u vanredno teškim uslovima. POČECI SANITETSKE SLUŽBE U PARTIZANSKIM JEDINICAMA U ŠTAJERSKOJ I I KORUŠKOJ U Štajerskoj i Koruškoj operisale su jedinice 4. Brigada u prvoj polovini 1943. Bila je to baraka za 6 ranjenika. 185 NOV na Slovenskem. str. str. decembra 1942. takođe. Dr Cunder je obilazio i bolnicu . anestetici i narkotici). teške gubitke.rasla. operativne zone bili su početkom 1943. zavoje) i lekova (analgetici. otpušten iz bolnice. Druga podzemna bolnica »Janezov bunker«. Pri operacijama služili su se mokrom sterilizacijom instrumenata i za- vojnog materijala.183 Partizanske jedinice u Štajerskoj pretrpele su u zimu 1942/1943. U sastavu 4. 183 Isto. januara 1943. lekar Kamniškog bata- ljona. sa 2 mit- raljeza. Poslanstvo Slovenskega zdravnika.000 ljudi. rekvizicijom kroz oružane akcije u bolnicama okupatora i skupljanje sanitetskog materijala preko terenskih odbora OF. kod Znojile iznad Lukovice. Nemci su preko folksdojčera imali široko organizovanu mrežu obaveštajaca. U bolesnika sa koštanom tuber- kulozom dr Pohar napravio je u bolnici »Stol« amputaciju desne natkolenice. Nije bilo oskudice u sanitetskom materijalu. 534. Iako su zbog takve situacije koruški Slovenci odlazili u gorenjske jedi- nice. Savinjski i Pohorski bataljon. koje su se lažno pred- stavljale za partizane (takozvane Gegenbande).podzemni bunker za 4-5 ranjenika. za 10 ranjenika. 184 NOV na Slovenskem. dr Milan Cunder je preživeo rat i umro 1970. Partizansko zdravstvo na Gorenjskem. Osim toga Nemci su počeli sa regrutacijom Slovenaca u nemačku vojsku tako da su do maja 1943. marta 1943. str. Za previjanje koristili su sterilno pakovanu gazu. str. Moravški. ali je pacijent umro zbog teških tuberkuloznih promena. mobilisali 17. pa je maja 1943.186 Zdravstvenu pomoć pružao je borcima Kamniškog bataljona i bolničar Jože Pirš-Luka iz Radomelja. str. Najveća tragedija zadesila je 8. Zvala se »Pri treh sestrah«. Terenske organizacije OF prikupljale su i slale partizanskim jedinicama velike količine zavojnog materijala (sterilne paketiće gaze. izgrađenu juna 1942. 428. 419. izgrađena je u 181 Isto. Čim bi doznali za neku partizansku jedinicu. gde su Nemci ubili 69 boraca. Upotrebljavali su i posebne jedinice. gušili razvoj oslobodilačkog pokreta. nije bilo u Štajerskoj. Međutim. januara 1943. Zvala se »Brode« ili »Srečo«. dr Pohar ušao je u bolnicu i pokupio sve potrebne instrumente i le- kove. 184 U Koruškoj su uslovi za razvoj oslobodilačkog pokreta bili nepovolj- niji. formirana Koruška partizanska četa. Uz pomoć 50 boraca. Gradivo o slovenski partizanski saniteti.182 Strašan teror nad civilnim stanovništvom i teškoće sa ishranom su.185 U Štajerskoj je u to vreme dr Milan Cunder. On je 5.

Partizanska saniteta na Stajerskem. 1967. Iz kuće seljaka Novaka ranjenici su uveče primali topli obrok. sa 45 udobnih ležaja. januara 1943. . izgrađen u šumi. Jaka Kompan postao je sanitetski referent te brigade. Tuhinjskem področju in v Podvolovlieku. divizije. str. zvezek 6. Kod jednog seljaka izgradio je podzemni bunker za 4 ranjenika. Jaka Kompan je kasnije postao zamenik sanitetskog referenta Zasavskog bataljona u blizini Limbarske gore.™ Na području Moravškog bataljona radio je bolničar Jaka Kompan-Kla- divo. Jaka Kompan proširio je svoju delatnost na Peč. Oris partizanske sanitete. godina bila je najteža. 120-121. 189 Dr Adolf Drolc. januara 1943. koji je pre dolaska u NOV bio bolničar na Hirurškoj klinici prof. Ljubljana. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. Treći bunker za 20 ranjenika bio je u blizini Krvave peči.proleće 1943. 189 Za sanitetsku službu u Štajerskoj 1943. Dr Ivan Cestnik. 9-21. Partizanska saniteta na Stajerskem. Partizanske bolnice su vodili bolničari. električnim osvetljenjem i elek- tričnom grejalicom. Ljubljana. Posle formiranja Kamniško-savinjskog odreda. U to vreme ranjenici su se krili po seljačkim kućama. str. Druga bolnica bio je. jer posle zarobljavanja dr Milana Cundera 25. Na tom području obilazio je nekoliko podzemnih bunkera. Mo- ravškem. oko sat hoda od sela Moravče. zvezek 6. str. Neko vreme radio je sa dr Rudolfom Obračunčem. 188 Mara Samsa. Na teritoriji Moravškog bataljona organizovao je dve bolnice. XI. podzemni bunker. Prva je bila u podrumu spaljenog zamka blizu sela Mo- ravče. zvanu Kr- hljič. Dolgo brdo i do Save. 65-74. novembra 1943. iznad Crne. Ljubljana. sa 50-60 ležišta. a zidovi i krov bili su od dasaka. Nemci su bolnicu pronašli i uništili 7. Saniteta na Kozjanskem med NOB. Zasavskem. januara 1943. Izvršio je i jednu am- putaciju ruke ranjeniku Francu Travnaru u opštoj anesteziji. 1980. str. grupe partizanskih odreda. a obilazili su ih civilni lekari i to dr Franc Repič. Zbog izdajstva. Operacija je bila uspešna. dr Ev- gen Jeger i dr Stanko Pogrujc. 560-564. Jože Pirš snabdevao je i bolnicu za 20 ranjenika u Razboru iznad Lukovice. i smrti dr Dušana Mrav- ljaka 8. Knjižnica Zdravstvenega vestnika. do dolaska 14. Lav- riča. dr Metod Mikuž. u privremenoj bolnici na Jelovici. sanitetskim referen- tom 2. 14. 188 Avgusta 1943. u stvari. Zarobljen je od Nemaca i odveden u Dahau (Dachau). Partizanska saniteta IV operativne cone na Komniškem. koje okupator nije otkrio. severno od'Lukovice kod sela Trnovče. u partizanskim jedinicama nije bilo ni jednog lekara. Tovariš Kladivo pripoveduje. 1967. Ispod sela Hrastnik izgradio je dva podzemna bunkera. a zatim još 3 skrovišta za ranjenike u šumi. Jaka Kompan postao je upravnik divizijske pokretne bolnice. 1980. Peterš. Posle dolaska 14. Beograd. tj. divizije u Štajersku. a zatim u Dobrovlju. Jaka Kompan organizovao je i nekoliko pokretnih bolnica u seljačkim ku- ćama. izveden u proleće 1943. formirana je Slanderova brigada. zvana »Ribnik«. Knjižnica Zdravstvenega vestnika. Na Kozjanskom području nije bilo organizovane sanitetske službe sve do kraja 1944.

diviziji su. bila je prelomni do- gađaj i za NOP u Sloveniji. oktobra 1943. Deo italijanske vojske (u Ljubljani i duž pruge Ljubljana-Postojna) razoružali su Nemci. Ljubljanskoj pokrajini i Slovenačkom primorju. SNOUB »Tone Tomšič«. SNOB Rabska. i 18. SNOB Istarska (postojala samo nekoliko dana). Brigada »Ivan Gradnik« se 20. 190 Jedinice NOV zaplenile su velike količine oružja i vojne opreme ita- lijanske vojske. U 14. 553. održan Zbor delegata slovenačkog naroda. ukinuta 3. od ranije postojećih brigada. Najveći uspeh postigle su jedinice NOVJ razoružavanjem italijanskih jedinica. 191 Isto. SNOUB »Ivan Gradnik« (ranije 6. Ova poslednja bila je formirana posle kapitulacije Italije. a deo njih povukao se u nemačku okupacionu zonu pod zaštitu Nemaca. SNOUB »Ljubo Šercer«. SNOB Tržaška (i ova je bila rasformirana posle par dana). udarna brigada) i 7. 13. diviziji su bile: 11. Zbog velikog broja novih boraca brojno stanje partizanskih jedinica jako je poraslo. objavljena 8. septembra 1943. str. Došlo je do narodnog ustanka u tzv. U Ljubljanskoj pokrajini nastala je velika oslobođena terito- rija. U Kočevju je od 1. 17. a Prešernova brigada u Gorenjsku. do 3. 569-571. pa su formirane nove jedinice. U bivšoj Ljubljanskoj pokrajini NOV je imala tri divizije: 14. oktobra 1943). septembra 1943. Izvršni odbor OF je na oslobođenoj teritoriji proglasio opštu mobili- zaciju. bile 1. 16. 191 Novoformirane brigade u 14. 190 n o v NA slovenskem. i 6. septembra 1943. Belogardističke jedinice deli- mice su se predale Narodnooslobodilačkoj vojsci (za njih je bila proglašena amnestija). 2. SNOB Loška (kasnije »Mirko Bračič«). Za šefa Pokrajinske uprave Ljubljanske pokrajine 22. Treći period OD KAPITULACIJE ITALIJE DO OSLOBOĐENJA SLOVENIJE (SEPTEMBAR 1943-15. na kojem je izabran Plenum OF kao vrhovni organ Osvobodilne fronte i Slovenaćki narodnooslobodilački odbor (SNOO) kao vrhovni organ narodne vlasti. str. vratila u Slovenačko primorje. SNOB Snežniška ili Brikinska (kansije rasformirana). SNOUB »France Prešern«. MAJ 1945) Vojno-politička situacija Kapitulacija Italije. 15. imenovan je general Lev Rupnik. 3. .

formiran je 7. SNOUB »Slavko Šlander«. str. SNOB »Simon Gregor- čič«. a kasnije je formirana još Brigada državne bezbednosti (VDV . Brojno stanje jedinica se to- liko povećalo. 18. SNOUB »France Prešern« i 16. SNOB »Ivan Gradnik«. divizija sa 17. divizija sa 3. 9. SNOB »Srećko Kosovel« i 31. 192 NOV na Slovenskem. korpus NOVJ sa 6 brigada i 5 odreda. diviziji bile su novoformirane brigade 8. Slovenija 1943. 193 Hiljade novih boraca stupile su u NOVJ. 194 NOV na Slovenskem. 544-549. SNOB Železničarska i 15. i 18. 623. SNOB (Štajerska).192 U Slovenačkom primorju je 11. septembra 1943. U 18. Naredbom Glavnog štaba NOV i POS od 3. 15. U njegovom sastavu bile su 14. U 15. 193 Dr Aleš Bebler. Zaplenjeni sanitetski materijal posle kapitulacije Italije. korpusa bili su Gorenjski. osnovan »Primorski narodnoosvobodilni svet«. SNOB Soška i 19. a 20. 14. 1981. SNOB »Janko Premrl- Vojko«. SNOB (ljubljanska). Čez drn in strn. da je naredbom Vrhovnog štaba NOV i POJ 21. str. kojom se Primorska Slovenija uključuje u Sloveniju a i time i u Jugoslaviju. formiran. a po odob- renju Vrhovnog štaba NOV i POJ. SNOB »Fran Levstik«. Bohinski. 5. divizija. . septembra izglasana je rezolucija. 194 U sastavu 9. korpus NOVJ. 7. oktobra 1943. diviziji bile su od ranije postojećih brigada: 4. U sastavu 9. Dolomitski. a od no- voformiranih 12. Ljubljana. umesto Treće (alpske) operativne zone. SNOUB »Ivan Cankar« i 6. decembra 1943. 9. SNOB i 10. korpusa bile su 30. SNOB Be- lokranjska.Vojska državne varnosti). Južnop- rimorski i Severnoprimorski partizanski odred. SNOUB »Matija Gubec«. Založba Lipa.

Reorganizacija vodećeg organa santitetske službe počela je uskoro po- sle kapitulacije Italije. 1. Miroslav Stepančič. . vet. i 7) Sekciju za veterinu (dipi. a kasnije i glavni hirurg. br. 1943. knj. Zato je GŠ Slovenije formirao Sani- tetsko odeljenje Glavnog štaba NOV i POS sa 7 specijalizovanih sekcija. partizanski sa- nitet u jedinicama i bolnicama. 40. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Za zamenika načelnika Sanitetskog odeljenja Glavnog štaba postavljen je dr Bogdan Brecelj. 10. u blizini ceste koja vodi u Čr- nomelj. Početkom 1944. 6) Tehničku sekciju (ing. 196 Odredba Glavnog štaba NOV in POS z dne 20. str. 195 Službeni dokument o završenoj reorganizaciji Sanitetskog odeljenja donet je 20. 197 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe.196 Sanitetsko odeljenje GŠS je. 63-65. na osnovu dotadašnjih iskustava. Slovenač- kom primorju i u Štajerskoj. Dotadašnji načelnik Sanitetskog odseka Glavnog štaba Slovenije dr Rudolf Obračunč preuzeo je dužnost upravnika Slovenske centralne vojno- partizanske bolnice. Prvi referent bio je Franjo Fi- 195 Naredba Glavnog štaba NOV in POS z dne 3. bio je u stanju da rukovodi sanitetskom službom u novonas- talim uslovima posle kapitulacije Italije. Milan Dolenc).Janez Jerič). na čijem je čelu bio dr Rudolf Obračunč. Posle kapitulacije Italije on se vratio iz Glav- nog štaba NOV i PO Hrvatske. Posle kapitulacije Italije. Organizacijski razvoj Glavnog štaba NOV i POS. Zbornik dokumentov in podatkov. oktobra 1943. knj. knj. 2-3. Slovenačkom primorju u Štajerskoj i drugim delovima Slovenije. 4) Sek- ciju za apotekarstvo (stud. 1973. u selo Petrova Vas. u blizini sela Travnik. 1. 195. da sprovede reorganizaciju sanitet- ske službe u operativnim jedinicama u smislu Statuta sanitetske službe Vr- hovnog štaba NOV i POJ i da proširi. 1. Uskoro je bila osnovana Glavna sanitetska intendantura (kasnije zvana Glavni sanitetski ekonomat). 5) Sekciju za zubar- stvo (dentista Gustav Zupet . dok. postavljen referent za sve partizanske bolnice dr Pavel Lunaček. opomba 4. najpre. 1) Sekciju za bolnice (dr Pavel Lunaček). str. bio instruktor za bolnice. Samo takav upravni organ sa referentima. FORMIRANJE SANITETSKOG ODELJENJA GLAVNOG ŠTABA NOV I PO SLOVENIJE Vodeće rukovodstvo sanitetske službe oružanih snaga NOP-a u Slove- niji bio je Sanitetski odsek Glavnog štaba NOV i POS. formirana je Propagandna sekcija koja je vodila kul- turno-prosvetni rad u sanitetskim ustanovama. pre- bacilo se u Belu krajinu. koji je na osnovu vlastitog iskustva jednako dobro poznavao. 2) Sekciju za operativnu vojsku (dr Marjan Ahčin-Matjaž. januara 1944. Vojnoistorijski glasnik. koji je.197 Zadatak joj je bio snabdevanje partizanskih bolnica. koju je vodio Ivan Maurovič Ivanov. 3) Sekciju za epidemiologiju (dr Milan Perušek). Jože Va- lentinčič-Tine). dok. istovremeno. Dužnost načelnika Sanitetskog odeljenja je preuzeo dr Franc Novak. a u proleće 1944. Najpre je 3. januara 1944. št. gde je bio referent za bolnice u Sanitetskom odseku. 48. organizaciji oddelkov in od- sekov Glavnega štaba. a kasnije dr Marjan Morelj). smešteno u konspirativnoj baraci »Draga« na Kočevskom Rogu. koji su vodili pojedine specijali- zovane sekcije. Sanitetski odsek GŠ Slovenije nije bio više u stanju da uspešno rukovodi brojnim sanitetskim ustanovama u brigadama i korpusima u Ljubljanskoj pokrajini. Sanitetsko odeljenje imalo je 7 sekcija. Reorganizacija Sanitetskog odeljenja GŠ Slovenije time nije bila zavr- šena. farmacije Janez Varl-Vane). mre- žu konspirativnih partizanskih bolnica u Ljubljanskoj pokrajini.

koji je pre- uzeo i dužnost urednika »Partizanskog zdravstvenog vestnika«. Referent za apotekarstvo apsolvent farmacije Janez Vari rukovodio je nabavkom. Razgovor o sanitetnem materialu in pripravi zdravil proti srbečici. 201 Navodila Sanitetnega oddelka Glavnega štaba NOV in POS upravi SCVPB za vođenje ad- ministracije. 198 Sanitetsko odeljenje Glavnog štaba NOV i POS vršilo je snažan uticaj na razvoj sanitetske službe. 200 Osim toga izdavao je direktive za vođenje jedinstvene medicin- ske dokumentacije u bolnicama. Dr Pavel Lunaček je napisao članak o najčešćim greškama u lečenju ranjenika. 203 Dr Marjan Ahčin. 203 Svojim neposrednim učešćem u organizovanju hi- gijenskih ekipa i antiskabično-depedikulacionih stanica. št. go- dine. 14-dnevni raport. 199 On je krajem 1943. januara 1944. 11-12. Beograd. str. pre svega. 204 Radio je u Goransko-primorskoj diviziji od jula do oktobra 1943. Navodila kirurškim ekipam. a tajnim kanalima i iz okupiranih gradova. Partizan-bolničar. 2. Partizanski zdravstveni vestnik. isto riju bolesti. te tako otkrivao slabosti partizanskog saniteta koje je opisao u svojim izveštajima i člancima. dok. ličnim kontaktom sa zdravstve- nim radnicima i neposrednim angažovanjem u organizovanju sanitetskih us- tanova. 171-176. Napake. januara 1944. str. knj. 1. Sekcija za apo- tekarstvo izdavala je uputstva za rad apotekarskim referentima u divizijama i snabdevala ih sanitetskim materijalom. 15-22. št. 199 Dr Bogdan Brecelj. 5-13. 206 1. januar 1944. knj. Tako je dr Bogdan Brecelj napisao članak o organizaciji i radu hirurških ekipa. ki jih opaža najčešće zdravnik partizan. konspirativnim i nekonspirativnim bolnicama. 206 Referent za zubarstvo Gustav Zupet obilazio je jedinice i organizovao ekipe za lečenje bolesti zuba u Ljubljanskoj pokrajini i Slovenačkom primor- 198 Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. a zatim dr Bogomir Maganja (specijalista psihijatrije). proučavanjem sanitetskih izveštaja i preduzimanju mera za rešavanje uočenih problema kao i člancima u »Partizanskom zdravstvenom vestniku«. i organizovale recepturu za izradu lekova potrebnih partizanskom sanitetu. doprineo je uspos- tavljanju organizacije borbe protiv pegavog tifusa na granici Slovenije i Hr- vatske. . maj 1944. otpusnice i propusnice za otpuštene pacijente. 1. koja su bila obavezna i za štabove potčinjenih jedinica. 70. 200 £)r p a v e ] Lunaček.javž-Matevž. str. str. dok. Partizanski zdravstveni vestnik. 1967. 203 Dr Milan Perušek. Zbornik dokumentov in podatkov. št. str. Naša borba proti ušivosti in pegavici. februar 1944. Terenske apoteke nabavljale su sanitetski ma- terijal na terenu. 5. Zbornik do- kumentov in podatkov. i organizovao apotekarsku službu u partizan- skim jedinicama i terenskim apotekama. u kojem su referenti pojedinih sekcija pisali stručne direktivne članke. naredbama i uputstvima. čuvanjem i raspodelom sanitetskog materijala i sanitetske opreme. duže vreme boravio u Slovenačkom primorju i neposred- no učestvovao u reorganizaciji sanitetske službe 9. korpusa. kartoteku osoblja. št. Partizanski zdravstveni vestnik. 3-13. Partizanski zdravstveni vestnik. knjigu pa- cijenata itd. 202 Poročilo odseka za operativno vojsko Sanitetnega oddelka GS za januar 1944. 1. proizvodnjom. Ono je upoznavalo Glavni štab i sva njegova ode- ljenja i odseke sa problemima saniteta. skupljanjem. str.201 Dr Marjan Ahčin obilazio je partizanske jedinice 202 i proučavao sani- tetsku službu na licu mesta. 203 Dr Milan Perušek radio je na suzbijanju pegavca u Hrvatskoj 1943. Apotekama su rukovodili upravnici sa stručnim obrazovanjem (magistri i studenti farmacije). Anketa Slovenskega zdrav- niškega društva. št. 74. Janez Vari. Partizanski zdravstveni vestnik. 6-10. 1.204 Izdao je brojna uputstva i direktivne članke za borbu protiv pegavca i drugih zaraznih bolesti.

knj. izrađivala tabele za raspodelu nabavljene hrane i opreme pojedinim bolnicama. 207 Pisao je članke o lečenju bo- lesti zuba i usne šupljine. 22-31. 1943. Partizanski zdravstveni vestnik. Navodila za pregled mesa. korpusa i 4. koji je izlazio od januara 1944. str. 210 Glavna sanitetska intendantura organizovala je intendantsku službu u partizanskim bolnicama po celoj Sloveniji. Dr Mirko Cernič stariji preveo je na slovenački brošuru »Ranjenik« koju je izdalo Sanitetsko odeljenje Glavnog štaba. maree 1944. št. za rad sa privrednim komisijama na terenu. 3. koje su pisali partizanski le- kari i drugi zdravstveni radnici bila su obrađena sva važnija pitanja i iskustva partizanskog saniteta 2 1 3 »Partizanski zdravstveni vestnik« primali su svi lekari. Sastavljala je mesečne obračune o finansijskom poslovanju. Partizanski zdravstveni vestnik. i 9. Ljubljana. Organizovao je i skupljanje zubarskih instrumenata i potrošnog zubarskog materijala. 4. izdavala i stručnu literaturu. Zbornik dokumentov in podatkov. medicinari i drugi zdravstveni radnici 7. 57. 212 Od najvećeg značaja za napredak sanitetske službe bila je stručna pub- likacija »Partizanski zdravstveni vestnik«. Samo u decembru 1943. Partizanski zdravstveni vestnik. št. 213 Dr Bogomir Magajna. Trdnejši od brona. 1. . Zbornik dokumentov in podatkov. dok. koju su zaplenile jedinice NOV prilikom kapitulacije Italije. Prva pomoć). Zbornik dokumentov in pod- atkov. 9. 73. 209 Sekcija za veterinu izdavala je direktive za lečenje životinja i direktiv- ne članke u Partizanskom zdravstvenom vestniku«. knj. 1. pored kontrole kulturno-prosvetnog rada u bolnicama. i u Kočevju koje su italijanske jedinice napustile. 102. Izdala je brošure za sanitetske škole (Anatomija. 1. 12. bile su u Novom Mestu posle razoružanja divizije »Isonzo«. april 1945. Izdavala je uputstva o nabavkama.ju. str. št. knj. Epidemiologija. januar 1944. U člancima. operativne zone. Zbornik dokumentov in podatkov. Preko te publikacije upoznavali su se sa jedinstvenom medicinskom doktri- nom partizanskog saniteta. a dostavljena je svim sanitetskim ustanovama. 208 Gustav Zupet. do oslobođenja (ukupno 10 brojeva). dok. go- dini. 210 Milan Dolenc. Sve broje PZV izdala je Sekcija za partizansko zdravstvo Slovenskog zdravniškog društva (faksimile). dok. str. 211 Odredba Glavne sanitetne intendance št. 23-25. 208 Tehnička sekcija raspolagala je građevinskim ekipama i gradila kon- spirativne partizanske bolnice na teritoriji 7. I u civilnim apotekama ostale su velike količine sanitetskog ma- terijala. 4. 9-10. Predstavljao je tada jedinu medicinsku literaturu. bilo je u gradnji 18 bolničkih objekata. 1. 209 Poročilo šefa tehnične sekcije za decembar 1943. NOVI ZDRAVSTVENI RADNICI U NOV SLOVENIJE Najveće količine sanitetskog materijala i sanitetske opreme. 428. operativne zone po jedinistvenim načelima i na osnovu iskustava stečenih u 1942. str. 50. njih nega in zdravljenje u NOV. Zobne bolezni. 1944. i 1943. o odnosu prema civilnom stanovništvu. 207 Poročilo sekcije za zobozdravstvo za januara 1944. Priloga. knj. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe u NOV na Sloven- skem 1941-1945. korpusa i 4. Izdavao je uputstva za rad zubara. Partizanski zdravstveni vestnik. 1985. knj. dostupnu svim zdravstvenim radnicima. 2 " Propagandna sekcija je. 114. 212 Poročilo Sanitetnega oddelka Glavnega štaba NOV in POS Sanitetnemu oddelku Vrhovnega štaba NOV in POJ z dne 10. dok. 1. 1 z dne 16.

str. dr Tone Ravnihar. dok. Ljubljana.219 Janez Vari. str. Pored njih farmaceutske dužnosti još su obavljali student hernije Miran Babšek. da sortira zaplenjeni sanitetski materijal. dr Franja Boje. 447. Vera Gerbec. . Nada Midofer. Mi pa se nismo uklonili. 214 Janez Vari. 1. Kapitulacija Italije. Anča Lamut. dr Ruža Germ- Segedin. dr Ru- dolf Kac dr Janez Kanoni. Beograd. u Stare Žage. Velika količina sanitetskog materijala smeštena je u Jelenžlebu na Kočevskom Rogu. Ivan Matko. pa su i one pale u ruke neprijatelju. tako da su lekari veći- nom Italijani. Skoro sve brigade dobile su lekare za referente saniteta. Milan Cilenšek. Franc Janežič. jer je taj deo Slovenije posle prvog svetskog rata bio pod Italijom i nije bilo slovenačkih lekara. dr Jože Tivadar. 220 Dr Metod Mikuž.dr Jože Benigar. Ljudmila i Vlas- ta Žeslin. 1981. Od medicinara su došli: Jože Andlović. 2 7 j Tone Ferenc. dr Stefan Sobar.216 Sanitetski materijal u Kočevju je. Vinko Kambič. Zgodovinski oris zdravstva na Dolenjskem. dr Igor Tavčar.Gradivo o slovenski 219 partizanski saniteti. Velike količine sanitetskog i drugog materijala os- tale su i na šumskim puteveima Kočevskog Roga. Franja Gomzi. dr Anton Cizelj. ćebadi i razne opreme za partizanske bolnice. Marko Dostal. studenata medicine. dr Jože de Reggi. dr Bogomir Magajna. 1963. hemijski inženjer Anči Ivančič. dr Mirko Cernič stariji. 217 Posle kapitulacije Italije stupio je u jedinice NOVS veliki broj zdrav- stvenih radnika. stupili u NOV mr Boris Andrijanič. Načelnik Sanitetskog odeljenja Glavnog štaba NOV i POS poverio je zadatak skupljanja sanitetskog materijala Janezu Varlu. Miloš Siligoj.214 Zaplenjeni sanitet- ski materijal evakuisan je kamionima u Dolenjske Toplice i zatim. kada je počeo pristizati od saveznika. dr Stane Kolar. Dušan Vodeb. dr Zvezdana Zadnik-Reja. Marta Nosan. ali ju je neprijatelj otkrio u nemačkoj ok- tobarskoj ofanzivi i spalio. dr Petar Držaj. 1973. dr Marjan Zilič. Zbornik dokumentov in podatkov knj. Janko Kost- napferl. Rudolf Cik. 219. Bogomil Kenta. Oris partizanske sanitete. mr Dalibor Vrankovič i studenti farmacije Vera Černoš-Morelj. Zora Koniajev-Stritar. dr Julij Saje. Gabrijel Kastelic. Međutim. 215 Ivan Maurovič. farmaceuta. Porast broja zdravstvenih radnika i velika količina zaplenjenog sanitetskog materijala bili su najvažniji činioci za dalji razvoj i napredak sanitetske služ- be. dr Milan Červinka. Knjižnica Zdravstvenega vestnika. Milan Biber. Radim Visljak. student agronomije Milan Bračika. dr Pavia Jerina. 59-72. Borut Ha- bermut. Li- dija Cerina. dr Ivan Kopač. lekara. Iz Starih Žaga materijal su odmah prevozili dalje u konspirativne bolničke stanice SCVPB na Kočevski Rog. Iz bolnice u Novom Mestu došli su iskusni lekarski po- moćnici Anton Draginc i Franjo Senica Andrej. str. Ljubljana. dr Božena Grosman. 218 Od farmaceuta su. 1979. dr Amilcare Scalinci. Metod Rus. 215 U prostorije sanitetskog ekonomata evakuisane su i ve- like količine hrane. a zatim su ga evakuisali u sanitetska skladišta. Ljubljana. dr Ludvik Židaršič i dr Milan Kirn. Franc Lipovšek. farmacije i drugih. Ivanka Žigon i Jasna Zupančič. Sekcija za partizansko zdravstvo SZV. Jože Verlič. dr Ladislav Jermol. Magistar Boris Andrijanič. Boris Cergolj. dr Vaclav Pišot. takođe sortirao mr Boris Andrijanič. Jože Satler. Zlata Viseljak. dr Franc Brumen. U NOV je došlo i nekoliko le- karskih pomoćnika. dr Lojze Roje. koji je došao iz Novog Mesta i stupio u NOV. Stane Plevnik. dr Vladimir Mila vec. dr Tone Hočevar. SCVPB napunile su svoja skladišta sanitetskim mate- rijalom i bilo ga je dovoljno do sredine 1944. Pavia Kavčič. Ludvik Kovač. dobio je zadatak. Dušan Grom. 216 Dr Janez Milčinski. 445. Borivoj Jelenič. Na teritoriji Slovenačkog primorja priliv novih lekara i drugih zdrav- stvenih radnika bio je manji. posle kapitulacije Italije. Lično saopštenje. . Janze Jenštrle. dr Miroslav Saje. Bogdan Marinič. zvezek 1. Živa Majcen. Mihael Kocmur. 218 Posle kapitulacije Italije u NOV i PO Slovenije stupili su ovi lekari i medicinari: lekari . godine. dr Stanko Lajevec. dr Jože Slapar. Prebegao u domobransku vojsku 1944. dr Vekoslav Valentinčič. u prostorije sanitetskog ekonomata.220 i student agronomije Milan Troha. dr Mirko Černič mlađi. Vojko Mli- nar. Branko Grahek. pa su se posle kapitulacije u najvećem broju prebacili u Italiju. str. dr Pavel Vrankar. Stane Jurko. 42. Poslanstvo slovenskega zdravnika.

Franc Kožman. koji su stupili u NOV u Slovenačkom primor- ju. zatim puštena na slobodu i stupila ponovo u NOV 6.Mihajlo Arizov. 1978. operativnoj (alpskoj) zoni bila su samo dva lekara: dr Aleksander Gala u Slovenačkom primorju i dr Edvard Pohar u Gorenjskoj. 225 Anketa Slovenskega zdravniškega društva. U 13 brigada bili su referenti saniteta lekari. Ljubljana. 226 Prema anketi SZD stupila u NOV već 3. ali je 21. operativne zone. divizije i lekar bolnice na Jelovici u Gorenjskoj. Kratek pregled partizanskega zdravstva v IX korpusu. i to: u 14. dr Bojan Tavčar i dr Viktor Volčjak.bivši bolničari u italijanskoj vojsci. korpusu. diviziji od 3 brigade 2 su imale lekara. 1972. januara 1944). bio u konfinaciji u Italiji od 8. koji je bio neko vreme referent saniteta 7. 222 Zarobljena zajedno sa dr Pavlom Jerina u Ribnici u nemačkoj oktobarskoj ofanzivi. German Malov i Mihajlo Zahirov. a posle dr Franja Boje222 dr Antonio Cisarelli223. u 15. član SKOJ-a. str. Posle kapitulacije Italije stupili su u NOV ovi medicinari: Ernest Berke. 22 ' Branko Keršič-Cene.221 Od lekara i medicinara. Partizanski 228 zdravnik. Stupio dobrovoljno u NOV iako mu je data mogućnost da se vrati u Italiju. Ljubljana. 426. u 18. Dr Aleksander Gala. Gradivo o slovenski partizanski saniteti. septembra 1943. koji nije bio u vojnim jedinicama. dr Franc Podko- ritnik. avgusta 1941. dr Dušan Možina. operativne zone student medicine Branko Štangl. 1943. Bio lekar Centralne vojne bolnice 3. dakle. zatim lekar oporavilišta 31. str.Tek 1944. 227 Jože Kenda. av- gusta 1944. bilo je 12 lekara. korpusu. diviziji referent saniteta bio je dr Stanko Pirc-Lojze. U NOV su prebegli iz nemačkog zarobljeništva i neki lekarski pomoć- nici ruske narodnosti . dr Pavel Filipov. 224 Ruski lekar koji je prebegao iz nemačkog zarobljeništva u NOV.228 SANITETSKA SLUŽBA U DIVIZIJAMA 7. 225 U 9. diviziji od 9 brigada 6.226 Ivan Cibic. 12-18. u 15. dr Vladislav Klajn. Od farmaceuta je stupio u NOV mr Tone Priveršek. septembra 1943. Mario Zdravljič. 5. Ljubljana. Jože Kenda. 223 Lekar italijanske vojske zarobljen od jedinica NOV u Gorici. u 18. 221 Dr Viktor Volčjak. diviziji apsolvent medicine Adolf Medvešček. Od lekarskih pomoćnika bivše Jugoslovenske vojske u partizanske je- dinice u Primorskoj stupili su Milorad Bogojević i Milan Đurović. 176. Jože Feijančič. u vreme njegovog formiranja. Za sanitetsku službu u Slovenačkom primorju bili su od velikog zna- čaja i Slovenci . (podaci ankete SZD). Knjižnica Zdrav- stvenega vestnika. Potrebno je spomenuti i dr Da- nila Lokara. Marjan Štrancar i Tone Šavelj. diviziji od 6 brigada 5. dr Pavia Jerina. str. pa upravnik bolnice Koruškog odreda »Krtina«. Pre kapitulacije Italije u 3. mnogo manje nego u 7. pa su mogli obavljati dužnosti bataljonskih i četnih bol- ničara. navešćemo samo one koji su obavljali značajnije dužnosti. Gradivo o slovenski partizanski saniteti. str. jer su imali stručno ob- razovanje i iskustvo. Gradivo o slovenski partizanski saniteti. str. 76. Pre kapitulacije Italije pridružio se partizanskim jedinicama u Slovenačkom primorju a posle referent saniteta Se- vernoprimorskog odreda. Ljud- mila Bizjak. dr Alek- sander Gala. Od medicinara je već pre kapitulacije Italije stupio u Gorenjski odred 3. ŠNOB »France Prešern«. str. 76. zv. Franc Bidovec-Frenk. KORPUSA Posle kapitulacije Italije došlo je do većih promena u sanitetskoj služ- bi oružanih snaga NOP-a u Sloveniji. Poginuo 31. Partizanski zdravnik. U 14. 75-78. do 12. a kasnije bio lekar SNOS-a u Črnomlju. 1972. Gradivo o slovenski par- tizanski saniteti. stu- pio u Pokrajinski odbor za Slovenačko primorje. septembra 1943. jer su do- lazili iz okupirane Gorenjske i drugih delova Slovenije.224 dr Svetozar Jauko- vić. broj lekara i drugih zdravstvenih radnika se povećao. . diviziji dr Marjan Ahčin (od 16. 12.

SNOB Loška (kasnije »Mirko Bračič«) . 14.dr Petar Držaj. Navešćemo te bolnice: . 44-59. diviziji: 8. Veliki broj lekara u brigadama i dovoljne količine sa- nitetskog materijala omogućile su viši stručni nivo pružanja medicinske po- moći ranjenicima i bolesnicima. septembra 1943. a njegov pomoćnik dr Jože Tivadar (posle odlaska dr Podboja u 9. a njegov pomoćnik dr Miroslav Saje (do 14.dr Ludvik Žni- daršič (do 8.231 12. 230 Nije utvrđeno ko je bio brigadni referent saniteta. 232 1 5. 17. Ljubljana.dr Janez Podboj-Stojan. u kojima su postojale mnogo bolje mogućnosti smeštaja i gde se radilo skoro kao u mirnodopskim uslovima. SNOB . Imala je odlične mogućnosti smeštaja u leči- lištu za više stotina ranjenika. u m r o 14. 234 Dr Julij Saje. 13. Brigadni referenti saniteta . Brigadni referenti saniteta u 18.234 . Naime. zbog naglog porasta partizanskih jedinica.233 10. SNOUB »Matija Gubec« . SNOB Železničarska.dr Vekoslav Valentinčič. 231 Dr Miroslav Saje pratio je transport ranjenika kamionom. do rasformiranja brigade). SNOB »France Prešern« . u bolnici u Novom Mestu. SNOB Rabska .dr Ivan Kopač-Pavček. oktobra 1943. septembra 1943). SNOB Tržaška. septembra 1943. kada je evakuisana zbog pred- stojeće ofanzive u Črmošnjici. SNOUB »Ljubo Šercer« . Ranjenici su primani u Kandiji dok neprijatelj nije 14. 6. SNOB Snežniška ili Brkinska . . Poboljšao se i sanitetski transport: ranjenici su sa brigadnih previjališta evakuisani automobilima i kamionima na oslo- bođenu teritoriju. divizije. koje partizanske bolnice nisu mogle da prime.dr Bogomir Maganja (od 17. SNOUB »Tone Tomšič« - dr Vlado Vojska do 19. oktobra 1943) i dr Ludvik Žnidaršič (do 30. pa i 229 Nije utvrđeno ko je bio brigadni referent saniteta. a posle njegove smrti dr Jože de Redi (Reggi) (do 8. 16. SNOB »Franc Levstik« . novembra 1943). SNOUB »Slav- ko Šlander« . SNOB Belokranjska . 2. oktobra 1943. septembra i 3. 11. diviziji: 4. Brigada je rasformirana.dr Julij Saje. septembra 1943. 233 Dr Ladislav Jermol poginuo je u nemačkoj ofanzivi 28. 230 Brigadni referenti saniteta u 15.dr Janez Kanoni (do ras- formiranja brigade). 5. SNOB Ljubljanska .u 14. diviziji 1. 229 4. ili civilna bolnica u Novom Mestu progla- šena je vojnom bolnicom 15.dr Mirko Černič mlađi.bolnica u Novom Mestu.student medicine Branko Štangl. U bolnici su vršeni i veći hirurški zahvati kao hirurška obrada ratnih povreda. oktobra 1943. SNOB »Ivan Gradnik«. Zato su osnovane nove vojne bolnice u naseljenim mestima (zvane »dolinske«). bombardovao Novo Mesto. oktobra 1943) a njegov po- moćnik apsolvent medicine Bogomil Kenda (kasnije referent saniteta briga- de).dr Marjan Ahčin (do 13. U napadu nemačke avijacije teško ranjen. koje su bile u stalnim borbama. 1973. 9. u blizini Gračarica kod Rib nice. SNOB Istarska . Dalja reorganizacija sanitetske službe u divizijama u smislu Statuta sa- nitetske službe Vrhovnog štaba NOV i POJ bila je prekinuta nemačkom ok- tobarskom ofanzivom. oktobra 1943). Zgodovinski oris zdravstva na Dolenjskem.dr Igor Tavčar-Mita (do decembra 1943)» 3. korpus referent saniteta postao je dr Maijan Južnič). str. septembra 1943).dr Ladislav Jermol (do 28. SNOUB »Ivan Cankar« . Vloga bolnišnice usmiljenih bratov v Kandiji pri Novem mestu v narodnoos- vobodilni vojni v času od 1941 do 1943.bolnica u Dolenjskim Toplicama osnovana je posle bombardovanja Novog Mesta i radila je do 13. SNOB Štajerska . 232 Nije utvrđeno ko je bio referent saniteta. 6. Dnevno je primala i do 50 ranjenika. Sada je došlo i do promene u organizaciji partizanskih bolnica.apsolvent medicine Stane Plevnik. Knjižnica Zdravstvenega vestnika. došlo je do većeg priliva ranjenika. zvezek 1.

lekar sa hirurškim iskustvom. a zatim je bila evakuisana zbog predstojeće nemačke ofanzive. Primila je prve pacijente 18. a po- sle njega dr Ivan Pintarič. Laki ranjenici evakuisani su u Čr- mošnjice. primila 194 ranjenika. Bolnica je od 18. . Organizovana je iz bezbednosnih razloga zbog ugroženosti bolnice u Dolenj- skim Toplicama. aseptične operacije. bivši italijanski vojni lekar. 237 Dr Ivan Pintarič. št. koji je do tad radio u SCVPB Zgornje Lašče. Evakuacija bolnice iz Dolenj- skih Toplica počela je 13. Kada je počela oktobarska ofanziva. Veće operacije obavljao je dr Bogdan Brecelj. knj. a oko 100 lakših u pokretnu bolnicu Crmoš- njice. septembra 1943. XI. Imala je dva velika i dva mala autoklava za sterilizaciju instrumenata i zavojnog materijala. XI.Smeštena u adaptirane seljačke kuće (6 objekata) sa kapacitetom oko 200 kreveta. 304-311. 236 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. bolnica je izvršila pokret u šume Kočevskog Roga. Evakuacija ranjenika iz bolnice »Srednja Vas«. Up- ravnik je bio dr Janez Milčinski. 1. 1967. Beograd. a pomoćnik dr Amilkare Skalinci (Amilcare Scalinci). 237 Upravnik je bio dr Ivan Pintarič a komesar Ante Novak. septembra 1943. 304-311. 81. Slovenija 1944.bolnica Nova vas nalazila se u selu Novi Tabor na Kočevskom Rogu. teški u konspirativne sanitetske stanice SCVPB.236 . dr Ivan Pintarič i dr Andrej Župančič. oktobra 1943. Ranjenici su bili smešteni u školi i u drugim zgradama. Beograd. dr Franc Novak. evakuisani su u SCVPB. Organizovana je radi rasterećenja bolrtice u Dolenjskim Toplicama. str. Nepokretni ranjenici. 235 Dr Ivan Pintarič.bolnica Črmošnjice primala je lake ranjenike. a posle ofanzive u Žum- berak. dok. Hronike o radu sanitetske službe. Prvi upravnik je bio dr Peter Držaj. 1967. Hronike o radu sanitetske službe. 235 . sr. Predavači su bili: dr Pavel Lunaček. U bolnici je bila organizovana sanitetska škola Glav- nog štaba Slovenije. . njih 80.

dr Pavia Jerina i dr Franja Boje. dok. specijalista ginekolog. evakuisana u selo Gotenicu.238 .239 Rad sanitetske službe u vreme nemačke oktobarske ofanzive Veliki porast snaga NOV i vojno-politička situacija u Sloveniji južno od Save.000 vojnika. oktobra 1943. koji je došao iz Novog Mesta. 378. koji je izbio u Tomšičevoj brigadi.. Za nove ba- taljone. Ona je. Ofanziva je počela u Slovenačkom primorju 25. knj. Romelova ofanziva počela je 25. novembra 1943.bolnica u Ribnici smeštena je u »Rudeževom zamku« i u kasarni. 360. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Zbog opasnosti od bombardovanja iz vaz- duha evakuisana je u selo Stari Breg na Kočevskom Rogu. oktobra do 11.bolnica u Kočevju osnovana je 18. ok- tobra savlađujući otpor 13. Šef Sanitetskog odseka bio je dr Stan- ko Pirc-Lojze. opomba 4 in 6. septembra 1943. Upravnik je bio dr Milan Červinka. 1. 359. Oslobođenu teritoriju u Dolenjskoj i Notranjskoj branio je 7. 52. Bolnica je 17.000 vojnika. oktobarsku ofanzivu protiv NOVJ u Slovenačkom primorju. koja je držala se- vernu Italiju i zapadni deo Jugoslavije. i da organizuje bolnicu na oslobođenoj teritoriji Vi- 238 Dr Andrej Zupančič. Upravnik je bio dr Stanko Lajevec. te su iznenađene. ok- lopni korpus. Partizanske snage bile su tek u formiranju. Razbijeno je više manjih novoformiranih je- dinica.000 boraca) dok su Nemci an- gažovali 45. npr. 295-304. septembra i trajala do 30. odlazili su na goriški front. Hronike o radu sanitetske službe. Veće vojne formacije (divizije) organizovane su u Slovenačkom primorju tek posle ofanzive. . IZDG u Ljubljani. Zatim je ofanziva zahvatila Dolenjsku i Notranjsku i trajala je od 21. 155. . Istri. sastavljene od vojnički neizvežbanih dobrovoljaca nedostajalo je ko- mandnog kadra. Učestvovale su tri nemačke divizije pod ko- mandom 2. bez iskustva. str.241 Referent saniteta 3. SS tenkovskoga korpusa. Gorskom kotaru. Posledice su bile teške. do 12. 624-627. Tone Ferenc. Kapitulacija Italije. korpus NOVJ (oko 12. str. iako bez iskustva i bez dovoljnog broja sposobnih komandanata. Arhiv Mn P a r t i z a n s k e g saniteta. fase. Nemačka ofanziva prešla je u Gorski kotar i trajala je od 7. komandanta Grupe armija »B«. U njoj su radili lekari dr Stanko La- jevec. od 10.240 Nemci su za tu ofanzivu organizovali najbolje svoje oklopne i me- hanizovane snage dovedene s istočnog fronta. 578^480. Na internom ode- ljenju lečili su se bolesnici sa trbušnim tifusom. među kojima je bio i 2. bojeći se i savezničkog desanta u Istri i Slovenačkom primor- ju. Formirani su novi bataljoni. NOV na Slovenskem. Neprijatelj je spalio dosta sela i pobio hiljade stanovnika Istre. Borci naoružani italijanskim oružjem. ok- tobra. Beograd. organizovala veliku tzv. u kraju Vogrsko. dosta je posle kapitulacije Italiije uznemirila nemačku Vrhovnu ko- mandu. Organizovao ju je Sanitetski odsek Tomšičeve brigade. 380. primorsko-goranske divizije. 1967. operativne (alpske) zone dr Aleksander Gala našao se pred teškim zadacima da uspostavi sanitetsku službu u novoosnovanim bataljonima i odredima. U Slovenačkom primorju nemačka tzv. gde je bilo sedište Pokrajinskog komiteta za Slovenačko primorje. str. NOV na Sovenskem. Imala je 4 lekara. 377. septembra 1943. str. Imala je hirurško i interno odeljenje. XI. a zatim se nastavila u Brkinima i Istri od 2. septembra 1943. Dolenjskoj i Notranjskoj pod komandom feldmaršala Ervina Romela. dr Franc Brumen. U ofanzivi je učestvovalo oko 50. 364. str.

u blizini Sto- maža. Grčkoj i na Kritu. 243 Dr Aleksander Gala. Nije bilo vremena za od- ržavanje sanitetskih kurseva. bez hrane. pa su i sami odlazili svojim kućama. operativne zone sa kojom je dr Gala bio u vezi do nemačke ofanzive.243 Bio je od velike pomoći dr Gali. a za- tim u Vrtovin. Od sanitetskog materijala italijanske vojske je u Zadlogu zaplenjeno 15 sanduka zavojnog materijala. Ajdovščina je bombardovana. zaštite. jer je imao i hirurško iskustvo (nije bio specijalista hirurg).u Albaniji. Prema odluci Pokrajin- skog komiteta dato je svima na volju da se vrate svojim kućama u Italiju. Broj lekara i medicinara koji su posle kapitulacije Italije stupili u re- dove NOV. jer je prebrzo počela nemačka ofanziva. u koju su već pristizali prvi ranjenici sa goriškog fronta. gde se nalazio Štab 3. 382-430. med. 385. Bilo je krajnje vreme za evakuaciju oko 100 (od toga 20-30 nepokretnih) ranjenika iz bolnica. Još je bio dr Joža Vatovac. Joža Kenda. koji je nestao za vreme ofanzive. Nastupili su teš- ki dani jer su ranjenici bili bez krova nad glavom. Još jedna bolnica osnovana je u Zadlogu u blizini Cr- nog vrha. koji je do- deljen Južnoprimorskom odredu. do tada već 4 godine u italijanskoj vojsci . . U obližnje selo Otlicu prodrli su Nemci. jer su lekari italijanske vojske bili Italijani. koji su bili ranije bolničari u italijanskoj vojsci. Dr Gala je odredio evakuaciju svih ranjenika dublje u planinu Golak (Kozje stene). koji je neko vreme radio u bolnici u Zadlogu i dr Sokolov (ime nepoznato). Teške ranjenike smestili su u bolnički šator. Većina zdravstvenih radnika bila je bez stručnog obrazovanja osim malobrojnih. u kojima su po- stavljeni bataljonski bolničari. Par- tizanski zdravnik. Partizanski zdravnik. Zato je i nivo pružanja medicinske pomoći za- visio od toga da li je bolničar već imao iskustva. Dr Cikareli je sa svojim bolničarima pomogao da se šator brzo postavi i u njemu oko 20 le- žaja. putničkim automobilima i jednim sa- nitetskim automobilom. 1972. Prva bolnica u Slovenačkom primorju osnovana je u Vogrsku 12. odakle su postojale bo- lje mogućnosti povlačenja u šume Trnovskog gozda. a sutradan su počeli napadi neprijateljevih jedinica od Razdrtog prema Vipavi i od Cola prema Ajdovščini. koje je dr Gala upotre- bio za potrebe novoosnovanih bolnica. Sa Štabom 3. sep- tembra 1943. Nem- 242 Dr Aleksander Gala. instrumenata i lekova. str. gde su nepokretne ra- njenike kamuflirali u improvizovanim skrovištima u skalama i šipražju. a zatim dalje u Trnovski gozd na padine Golaka. Vodio je bolnicu lakih ranjenika. str. Goriška fronta in ustanovitev CVB v Primorski operativni coni. Dr Antonio Ciccarelli bio je iskusan vojni lekar. Dr Čikareli se dobrovoljno odlučio da ostane sa nekoliko svojih bolničara u NOV. a u četama 1-2 bolničara. Mnogi su tražili da ih otpuste. Iz bezbednosnih razloga najpre je premeštena u Črnuče. Kod Go- rice bio je od partizana zarobljen italijanski vojni lekar dr Antonio Ćikareli (Ciccarelli) sa 8 italijanskih ranjenika i 6 bolničara. koji je upućen u Severnoprimorski odred u Trnovo i stud. operativne zone bolnica je izgubila vezu. koji su stu- pili u jedinice NOV bili su samo stud. Ranjenike su najpre evakuisali na Predme- ju. Od medicinara. septembra 1943. Uskoro je osnovana i bolnica lakih ranjenika u s. gde je došlo 30-40 ranjenika. koji su zaplenili od italijanske vojske. Evakuacija ranjenika u bolnice sa goriškog fronta vršila se kamionima. Ljubljana. Škrilje. 242 Ne- dostajalo je zdravstvenih radnika za novoosnovane bataljone. med. bio je mali. Ujutro 24. Marjan Štrancar. a osim toga počele su i jake kiše. Zatim je osnovana bolnica u selu Lokavec.pavske doline.

korpusa često su vodile žestoke borbe i morale se probijati iz ob- ruča. 2.000 voj- nika i 110 tenkova. Upućena je pomoć ranjenicima u hrani i ljudstvu. Izgrađene su dve barake: svaka za oko 50 ranjenika i to u najvećoj tajnosti. krenuli protiv 7. gde se bolnica nalazila do 31. i evakuacija teških nepokret- nih ranjenika u konspirativne bolnice bila je skoro nemoguća. Bolnica je 31. Sredinom novembra svi ranjenici preseljeni su u kuću se- ljaka Tratnika u Cekovniku. oko 48. Odlukom Štaba 3.ci su potisli partizanske jedinice na Otlici i nadirali prema Golaku. . Tu se nalazio Glavni štab Slovenije sa CK KP Slovenije. str. Posle toga izvršena je evakuacija teških ranjenika u Tršanovše. Partizanski zdravnik. operativne (alpske) zone od 2. koji su zatim preseljeni iz kuće Tratnika. Operacija je trajala 16 dana i počela 21. oktobra) zahvatila je donji tok Krke. korpusa za vreme nemačke ofanzive u Dolenjskoj i Notranjskoj Nemci su ofanzivu protiv 7. Prva etapa nemačke ofanzive (od 21. zvanom Klavži. oktobra 1943. osno- vana je konspirativna šumska bolnica . Javke su bile: kod Tratnika u Cekovniku i kod Omevnikara u Mrzloj Rupi.000 boraca). a za to je postojala samo jedna mogućnost: da ranjenike prekriju i kamufliraju u privremenim 244 Naredba Štaba 3. jedinice 7. koji se nalazio u Čepovanu. Belu krajinu i južni deo Kočevske. O sudbini ranjenika 7. i 162. diviziju. (12. dr Gala. Lake ra- njenike evakuisali su u oporavilište br. Male Vrše) i oporavilište br. 15. Gorjance. do 25. Sedmi korpus imao je 14. iz kojih se može vi- deti u kakvoj su se situaciji nalazili ranjenici i oni koji su ih čuvali i negovali. u nameri da unište partizanske snage u Dolenjskoj i Not- ranjskoj. Posle 30. 71. korpusa u Dolenjskoj i Notranjskoj. 1 (u s. kada je dužnost upravnika preuzela dr Pavia Jerina. a onda u Hrvatskom primorju i Gorskom kotaru. Brigade su u pojedinim situacijama bile prinuđene da se rasterete ne- pokretnih ranjenika kako bi se mogle probiti iz obruča. Zbog velike nadmoćnosti neprijateljevih snaga i taktike opkoljavanja. da bi zatim. U ovoj kritičnoj situaciji dr Gala je tražio partizanske jedinice i posle nekoliko sati pešačenja došao s njima u vezu. U takvoj situaciji bilo je dosta ranjenika. decembra 1943. a Centralnoj bolnici dodeljen je dr Franc Podkoritnik. septembra Nemci su nastavili ofanzivu u predelu Brkina i u Istri.Prolom oblaka) izveli sa osnovice Samobor.Centralna vojna bolnica (CVB) 3. Ogulin i za nju angažovali 44. operativne zone u Trnovskom gozdu na prostoru Čekovnik-Mrzla-Rupa-Po- slušanje-Mala gora. Dva puta je bila ugrožena od Nemaca i morala se seliti u šumu. korpusa (šifrovano nazvanu »Wolkenl- nuch« . Ilir- ska Bistrica. Pekel). operativne zone. Ranjenici su spaseni. diviziju i Štab. Planina. Žumberak. i dužnost upravnika CVB sve do kraja februara 1944. 244 Dr Gala oba- vljao je pored dužnosti referenta saniteta zone. jer je skoro sve komunikacije kontrolisao neprijatelj. Dr Antonio Čikareli premešten je u oporavilište br. 2 (u s. korpusa u novoj nemačkoj ofanzivi nema mno- go dokumenata. decembra 1943. što je još više smanjilo njihovu borbenu i manevarsku sposobnost. Brigade su teške ranjenike nosili sobom. U to vreme nemačke jedinice su se povukle. 419. a lakih u Zadlog i Belu. Ljubljana. i 18. osposobljena za prijem ranjenika. Sanitetska služba 7. decembra 1943. ali postoje hronike i sećanja učesnika. o novoosnovanoj Central- noj vojnoj bolnici.

SNOUB »Tone Tomšič«. ranjenici su evakuisani u pratnji referenta saniteta dr Marjana Južniča u ovu bolnicu. oktobra 1943. Brigada se našla u okruženju na brdu Mokrec u Notranjskoj. Mogućnost evakuacije ranjenika nije postojala. 1967. koji su se probili na Mašun. Nemci su upotrebili 4 puka pod komandom Štaba 44. Šest ranjenika se sakrilo u kraškoj špilji. gde se našla u ok- ruženju. jer je dotadašnji referent saniteta dr Vlado Vojska poginuo. Hronike o radu sanitetske službe. 395-405. Bolnicu je vodio dr Bogomir Magajna. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. Tomšičeva brigada je zauzela položaje na Mašunu. str. Velike teškoće sa ranjenicima imale su 5. ljubljanska SNOB. str. neprijatelj je pobio. 1967. u kojima se. Dr Ludvik Žnidaršič premešten je u 1. 245 Rabska brigada formirana je od 1500 logoraša na otoku Rabu i pre- bačena brodovima u Hrvatsko primorje. 246 U 18. str. X. nije izdržala priti- sak neprijatelja i bila je rasformirana. diviziji. koje su morale sakriti ranjenike u šumi Janke pri Korinju u Suhoj krajini. 245 Dr Bogomir Magajna. Brigada je rasformirana 8. Istarska brigada. Kada se brigada pripremala za proboj u borbama je bilo 10 novih nepokretnih ra- njenika. 1967. Od 1100 boraca ostalo je njih svega 300. 247 Dr Pavia Kavčič. ali je sve izgubila u toj ofanzivi. Sa njima je ostao dr Julij Saje. gde su se 20 dana nalazili u obruču neprijateljevih jedinica. Nemci su ih pronašli i pogubili. Neki nepokret- ni ranjenici evakuisani su u bolnicu »Ute«. bez ikakvog vojničkog iskustva. Nemci su zarobili i ubili studenta medicine Borisa Habermuta. Posle borbe koju je Gubčeva brigada vodila u Gorjancima. Ranjenici su ostavljeni u nadstrešnicama starog parti- zanskog logora. U šumi su sakrili ranjenike pod nadstrešnicima stare par- tizanske bolnice »Ute«. XI. SNOUB »Ivan Cankar« i 10. Beograd. SNOB »Franc Levstik« borila sa velikim teškoćama.248 Nemačke jedinice su 25. oktobra 1943. X. Iscrpljeni logoraši nisu bili sposobni da izdrže napore u borbi protiv nadmoćnog neprijatelja. Pojedini bataljoni morali su se samostalno probijati. prodrle na sve šumske puteve i po- stavile brojne zasede. U proboju brigada je izgubila sav sanitetski materijal 247 Druga etapa nemačke ofanzive u Dolenjskoj i Notranjskoj imala je za cilj da uništi sve partizanske jedinice i ustanove na Kočevskom Rogu. jer je u Gorjancima postojala stara konspirativna bolnica u grapi Pendirjevka. koji su bili zbog sm- rzotina i iscrpljenosti teško pokretni. a mnoge. grenadirske divizije u Kočev- ju. 246 Dr Ludvik Žnidaršič. koju neprijatelj nije otkrio. brigadi. pa je brigada izvršila proboj. jer je bila zakamuflirana. Referent saniteta bio je dr Julij Saje. Četvrta SNOUB »Matija Gubec« bila je u tom pogledu u boljoj situaciji. preplavile šumski kompleks Kočevskog Roga. i oni su preživeli ofanzivu. Još teža je bila situacija u 14. Slična sudbina zadesila je novoosno- vanu Brkinsku brigadu. samo da bi uništili 10 bolničkih baraka. Partizanska kronika. Beograd. a nisu otkriveni. sastavljena od novomobilisanih boraca. 171-177. referent sa- niteta Brkinske brigade. str. Brigada je odlično snabdevena sanitetskim materijalom i sanitet- skom opremom. 598. improvizovanim skrovištima. 248 NOV na Slovenskem. Beograd. . Saniteta u 8. ba- taljonskog bolničara. zaposele spaljena sela. Referent saniteta bio je dr Ludvik Žnidaršič. diviziji se 8. Hronike o radu sanitetske službe. 61-62. a njegov pomoćnik student medicine Pavia Kavčič.

Jelenovega žleba. krilo oko 580 ranjenika. i ubile 23 ranjenika 249 od 580 koliko je bilo u SCVPB ili 3. Škrilj. koja se za vreme ofanzive preselila u Žumberak. 64 (Poročilo uprave posto- janke Stari log o dogodkih v nemški ofenzivi oktobra 1943). referent za bolnice. Beograd. knj.255 Vinica. Zato su organizovane već rečene bolnice u naseljenim mestima .6 %. Novi Tabor. zalagao da konspirativne bolnice ostanu netaknu- te. 1967. a otkriva i neke slabosti. Mi pa se nismo uklonili. Od lekara su bili dr Pavel Lunaček i dr Ruža Germ-Šegedin. Zgornji Hrastnik. jer nije bilo druge mogućnosti i to u Jelenbregu 3. Zbornik dokumentov in podatkov.250 Kada je ovde posle kapitulacije Italije nastala velika slobodna terito- rija. št. Pugled.Spodnji Hrastnik. str. Za vreme ofanzive preduzete su ove mere: svi pokretni ranjenici. Naročito se dr Pavel Lu- naček. Sanitetska stanica u Jelendolu je ostala sa svim ranjenicima i osobljem. bataljonu Zapadnodolenjskog odreda 1942. dok. gde bi imali neuporedivo bolji smeštaj i udobnost. Kada se približila nemačka ofanziva. Lično saopštenje. XI. knj. 249 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Stari log. 254 Juga Bregant. ili su. Hronike o radu sanitetske službe. a po noći vraćali u baraku. ostali u barakama. Sanitetsko odeljenje Glavnog štaba NOV i POS nije prihvatilo varijantu da se ranjenici prebace iz konspirativnih šumskih bolnica u naseljena mesta. 1963. U Sanitetskoj stanici Zgornje Lašče ra- njenike su po danu sakrili u šumu. a za lake ranjenike osnovana je pokretna bolnica u s. 311-319. Črmošnjice. Konspirativne bolnice nisu bile u stanju da prime toliki broj ranjenika. Hronike o radu sanitetske službe. Zbornik dokumentov in podatkov. X. 232 Kada se osetila blizina neprijatelja 253 izvršena je evakuacija svih pokretnih u šumu . Žrtve partizanskih ranjenika u SCVPB za vreme nemačke oktobarske ofanzive bile su neznatne. a delimično i Jelendol. 77-103. Spodnjih in Zgornjih Lašč. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe.Novo Mes- to. 1. Ta odluka bila je dobra. 46 (Poročilo iz postojanke Pugled sadrži imena i prezimena pobijenih ranjenika). Preživeli su dramatične dane bez žrtava. 1. snabdeveni najnužnijom ko- ličinom hrane i vode. 1. koje su dale pozitivan re- zultat. 6 Dr Janez Milčinski.256 U nekim bolničkim stanicama nepokretni ranjenici ostali su u bara- kama. 1. Ribnica i Kočevje. pak. dok. Zgornje Lašče svi. Beograd. u Pugledu 21. dok. 403-503. Ljubljana. 253 Kronika postojanke Jelenbreg . 251 Kronika postojanke Spodniji Hrastnik z dne 2. a nepokretni ranjenici smešteni su u ranije izgrađene podzemne bunkere . Spasilo se 17 ranjenika i bolesnika. Moje uspomene u 1. Poslanstvo slovenskega zdravnika. Neprijateljeva vojska »pročešljala« je šume Kočevskog Roga. nepokretni teški ranjenici evakui- sani su u konspirativne sanitetske stanice SCVPB zajedno sa sanitetskim ma- terijalom. Zbog stalnih ofanzivnih akcija slovenačkih divizija posle kapitulacije Italije a radi zaštite slobodne teritorije broj ranjenika bio je u stalnom po- rastu. 80.prema do sada prikupljenim podacima. 254 Spodnje Lašče. Dr Miro Gerbec. 1967. Kronika postojank nad Pogorelcem. bo- lesnici i osoblje bili su u strogoj pripravnosti. pronašla i uništila mnogo materijala i opreme koju su partizanske jedinice zaplenile posle raspada italijanske vojske. 1944. . Leseni kamen. Jelendolu. bolesnika i bolničkog osoblja. u Vinici. .Jelenbreg. št. 251 ili kamuf- lirani u šumi u improvizovanim skrovištima (Stari log). str. Analiza zaštitnih mera. 3. dok. Črmošnjice. str.dr Emilija Kraigher. Spodnji Hrastnik. knj. knj. 84 (napisala dr Božena Grosman) 252 Dr Ruža Germ-Šegedin. otkriva nam koje su značajne mere odigrale ulogu u zaštiti ranjenika. Dolenjske Toplice.

divizijom. 15. Posle ofanzive preostali pacijenti i osoblje bolnice Pugled evakuisani su u stanicu Leseni kamen. Notranjski. evakuisani iz Dolenjskih Toplica u konspirativne bolnice. u Pugledu dr Božena Ravnihar. sa njima i lekari dr Božena Ravnihar i dr Andrej Župančič. i 3 odreda sa oko 7000 boraca. Ali. jer ih nisu mogli sakriti u njima. Sanitetska stanica Spodnji Hrastnik osnovana je posle kapitu- lacije Italije a vodila ju je dr Božena Grosman. Neprijatelj je pored sanitetske stanice Pugled spalio bolnicu u Spodnjem Lašču. bilo da im je kapacitet bio premalen. u bolnici Zgornje Lašče bio je i dr Karei Milavec. u bolnici Stari log bila je dr Frida Vudler-Breda. Lično saopštenje. korpus imao je u svom sastavu 3 divizije: 14. U sastavu i sa Glavnim štabom Slovenije bilo je Sanitetsko odeljenje. Krajem 1943. korpus i ostale samostalne jedinice oko Glavnog štaba. RAD SANITETSKOG RUKOVODSTVA GLAVNOG ŠTABA SLOVENIJE I 7. često. 547 i 654. koji su bili. godine 14. korpus ostao sa 15. str. U bolnici Zgornji Hrastnik bila je studentica medicine Marta Šavelj. pa je na njih vršio i najveći uticaj. januara 1944.259 tako da je 7. bilo da ih nisu imale. a prema odluci Glavnog štaba NOV i POS tamo je bila 6. u bolnici Leseni kamen dr Lojze Štrancar (Alojz). 258 Zbog situacije u 4. Imao je Belokranjski. Za vreme nemačke oktobarske ofanzive upravnici pojedinih bolničkih stanica SCVPB su bili: u Jelenbregu dr Emilija Krajger-Krebs. KORPUSA Vojno-politička situacija Na teritoriju Dalenjske. gde je bilo samo oko 800 boraca. . str. ali su ranjenici i bolesnici pravovreme- no evakuisani u Zgornji Hrastnik. i 18. Slabosti konspirativne zaštite ranjenika za vreme nemačke oktobarske ofanzive bile su u tome što sve bolničke stanice nisu mogle sakriti nepok- retne ranjenike u podzemne bunkere. iz koje su ranje- nici pravovremeno evakuisani u Zgornje Lašče i Jelenžleb. 257 Rizik su predstavljali i teški ne- pokretni ranjenici belogardisti. Suhe i Bele krajine u vremenu i posle kapi- tulacije Italije pa sve do kraja aprila 1945. u Spodnjem Lašču student medicine Juga Bregant. a u Vinci dr Miroslav Grebec-Borut. u kojem se nalazilo nekonspirativno rekonvalescentno odeljenje »Škrilj«. divizija. Sanitetska služba Jelendol i Vinica imale su bunke- re. 259 NOV na Slovenskem. SANITETSKA SLUŽBA NA TERITORIJI DOLENJSKE I NOTRANJSKE. Nemci su spalili selo Štale. neposredno pre ofanzive zatrpani su znatnim brojem nepokretnih ra- njenika. nalazio se Glavni štab Slovenije i ostala najviša politička rukovodstva NOP-a Slovenije. i 18. koji su. menjali lokaciju boravka. 258 n o v na Slovenskem. Istarski 257 Dr Miroslav Gerbec. godine 7. Prisustvo lekara u bolničkim stanicama doprinelo je da se održi mo- ralno stanje osoblja i pacijenata na visini i spreči panika. Njemu je najbliže bio 7. operativnoj zoni u Štajerskoj. a u Škrilju se nalazilo rekonvalescentno nekonspirativno odeljenje. takođe. 425. u Jelendolu - dr Ruža Germ-Šegedin.

I pored toga pruga Ljubljana-Novo Mesto bila je prekinuta. nisu uspeli da unište korpusne je- dinice. Sredinom 1944. Dolenjsko i Istarsko vojno područje . juna 1944. septembra 260 slovenskem. Mirni i Št. neprijatelj je uspeo da zauzme Trebnje. korpus je imao 15. . Zato su angažovali 19 svojih i 5 domob- ranskih bataljona. Lovrencu radi osiguranja železničke pruge Ljubljana-Novo Mesto. korpus vršio napade na železničku prugu Grosuplje-Ko- čevje. Ljubljana-Zidani Most . 734. vodile su se borbe u Cerkniškoj dolini i na Bloškoj planoti. 1972 str 743 NOV na Slovenskem. 1977. i na železničke komunikacije. Ig pri Ljubljani i Ribnicu. korpu- sa uspele su da iste raju neprijatelja iz svih tih uporišta. i 18. U Sloveniji je nastupila za NOV dosta teška situacija. Zbog sve većeg povlačenja jedinica iz Italije i Balkana. Poginulo je oko 110 do 130 boraca. Međutim. došlo je do velikih promena na svetskim frontovima. snage 7. U sastavu 7.000 vojnika. Belokranj- ski. imalo je u leto 1944. U aprilu 1944. U ovom borbama najveće gubitke imala je Cankareva brigada. korpus je izvršio više napada na nep- rijateljeva uporišta Veliko Lašče. divizije su 12. str. Novo Mesto. godine 18. Nemci su postepeno koncentrisali znatne snage u Sloveniji. godine 12.262 Avgusta 1944. Do kraja maja 1944. i Slovenačka artiljerijska brigada. došlo je do borbi u Žumberku i Beloj krajini. Notranjsko. Šlovenačko domobranstvo pod zaštitom Nemaca. U avgustu 1944. U prvoj polovini 1944. Do- brnič i Žužemberk i da postavi uporišta u Dobravi. tako da je železnička pruga Ljublja- na-Trst bila neupotrebljiva 22 dana. ponovo je oslobođena velika teritorija koju je neprijatelj zauzeo u drugoj po- lovini aprila. korpusa formirana je 7. a osim toga organizovano Belok- rajinsko. Snage 7. 260 Nemci u oktobarskoj ofanzivi 1943. pa su se ograničili na zaštitu važnih komunikacija koje od Ljubljane vode za Trst i za Zagreb. porušile deo Štampetovog mosta. Mirnu Peč. diviziju. Krajem juna os- lobođeno je Bosiljevo. korpusa su u drugoj polovini 1944. korpusa i organizacije OF. Saveznici su počeli da šalju pomoć u oružju i vojnoj opremi preko aerodroma u Nadlesku (Loška dolina).261 Zbog sve veće koncentracije neprijateljevih snaga borbe 7. Pri povratku avioni su evakuisali ra- njenike u Italiju. je 7. a kasnije i Kočevski odred. Grosuplje.948 bo- raca. a 26. Ljubljana-Postojna i Ljubljana-Ko- čevje. U sep- tembru 1944. Pored toga su vojnim akcijama nastojali da tuku jedinice 7. Notranjski i Istarski odred. ali okruženi os- lobođenom teritorijom. jedino je radio deo Ljub- ljana-Grosuplje.ukupno 7. Neprijatelj je iznenadnim noćnim napadom na selo Jovorovicu uništio čitav 4. godine 7. divizija izvršila je napad na tunel pri Šmarju ali je na povratku pretrpela od neprijateljevih zaseda teške gubitke. Napadnuta je Križka Vas i Višnja gora. koje su Nemci snabdevali preko Kostanjevice. koji su se oslanjali na jako utvrđene garnizone. Gubčeva brigada. Jedinice 15. Novo Mesto i Kočevje su bili jako utvrđeni. 707. godine 7. U julu 1944. N O V na 261 262 Lado Ambrožič. Ljubljana. str. Ljubljana. Na jugoslovenskom ratištu su se. posle neuspelog nemačkog desanta na Dr- var 25. bataljon te brigade. Neprijatelj je zauzeo područje uz železničku prugu Ljubljana-Novo Mesto. maja maršal Tito i Vrhovni štab NOV i POJ prebacili na otok Vis.rnost Poganjek i stanica Sava. Dolenjski. maja 1944. postajale sve teže. korpusa blokirale su Novo Mesto.

ali ga nije uspeo da oslobodi.2 % 379 F. 157 Mart 98 32 % 208 68 % 306 F. korpus dobio kao pojačanje 5.je ponovo srušen deo Štampetovog mosta na pruzi Ljubljana-Postojna. novembra napadao Ko- čevje uz pomoć savezničke avijacije. do 217 u martu 1944. GODINE Mrtvih Ranjenih M E S E C Ukupni Izvor broj procenat broj gubici IZDG procenat Januar 1944.2 % 202 53.4 % 349 71. Borbe u Dolenjskoj produžile su se i u decembru 1944. 408 SVEGA: 1675 30.2% 213 68. .9 % 253 F. U novembru su do- mobranske i nemačke jedinice izvršile napad na oslobođenu teritoriju u Be- loj krajini i 14. . Neprekidne borbe oslabile su jedinice 7. 355 Januar 1945. koji su morale posle 3 časa da napuste. 8.1 % 5407 Podaci pokazuju da je 7. 264 Posle oslobođenja Trsta Glavni štab NOV i POS bio je u Trstu. str.264 Gubici 7. 355. korpusa koji je imao 4000 bo- raca. korpusa izvršile su napad na jako utvrđenu uporište Občine. 355 April 125 28. nema podataka. ali bez uspeha.7 % 309 67. a daleko više u aprilu 1945. korpus prešao u ofanzivu i 18. 157 Oktobar 162 39. Dužnost načelnika Sanitetskog odeljenja vršio je dr Marjan Južnič.3 % 266 70. 379 Februar 97 31. aprila u Slovenačko primorje i za- tim u Trst. novembra prodrle u Ćrnomelj. 355 Avgust 174 46. Žestoke borbe vođene su u aprilu u podnožju Kočevskog Roga. Sanitetsko odeljenje Glavnog štaba smestilo se u kući u kojoj je do oslobođenja bila nemačka komanda u Via Ciserone br. i u januaru 1945. Tada je 7.8 % 204 65. Tabela 2 GUBICI 7.9% 402 F. korpusa 1944. Ranjenika je bilo najmanje u decembru 1944.2 % 313 F.7 % 270 62. 157 April 102 26. 357 Februar 51 20.3 % 434 F.4 % 249 60. korpus se ograničio na zaštitu slobodne teritorije. 263 NOV na Slovenskem. 965. jer je neprijatelj počeo sa jakim napadom u Notranjskoj i Suhoj krajini.4 % 264 71.6% 474 F. 157 Maj 113 29. i 1945.9 % 276 73. Za januar 1944. 355 Septembar 164 37. korpus mesečno imao 51 poginulog u februa- ru 1944. Tabela 2 prikazuje korpusne gubitke od februara 1944.2 % 376 F. i 20. 151 32. Snage 7.1 % 202 79. U ok- tobru 7. 355 Decembar 84 36 % 149 64 % 233 F. zaključno do aprila 1945. 355 Jul 109 34. prekomorsku brigadu sa oko 2386 boraca. 263 Glavni štab NOV i POS premestio se 29.1 % 289 71. 355 Jun 105 28.9 % 3732 69.6 % 411 F.3 % 460 F.1 % 378 F.6 % 499 F.8 % 310 F. borbe su se vodile nesmanjenom žesti- nom.6% 369 F. i 1945. gde je 7. Sve do aprila 1945. Pri povlačenju neprijatelj je pretrpeo teške gubitke kod Kopriv- nika.4 % 282 56. 157 Mart 217 43. 356 Novembar 113 28. — _ _ _ F. KORPUSA 1944.

avgusta 1943. 266 n o v na Slovenskem. dok. 1.268 Za v. zatim student hernije Miran Babšek. a u novembru i decembru 1943. korpusa.9. dr Stan- ko Pirc-Lojze. 125. 55. knj. korpusa postavljen je tek u drugoj polovini 1944. Ukupni gubici 7. Najpre je student farmacije Vera Černoš-Morelj. 28. U oktobru 1944. korpusa 266 naimenovan je krajem decembra 1943. 6.269 jer su sve bolnice na teritoriji 7. str. korpusa preuzeo je dr Marjan Južnič. Zbornik dokumentov in podatkov. osno- vane su divizijske pokretne bolnice i divizijske hirurške ekipe. korpusa dr Marjan Morelj. Divizijske sa- nitetske čete osnovane su tek sredinom 1944. u Crvenoj armiji 1 : 2. 49 in knj. kor- pusa preuzela je dr Božena Ravnihar i na toj dužnosti bila sve do oslobo- đenja. 2. 271 Zbornik dokumentov in podatkov. dužnost glavnog upravnika SVPB 7. a dužnost sanitetskog referenta Vojne oblasti 7. Naime. KORPUSA U SKLADU SA STATUTOM SANITETSKE SLUŽBE NOVJ it Za vreme nemačke oktobarske ofanzive došlo je do privremenog pre- kida reorganizacije sanitetske službe u 7. 265 REORGANIZACIJA SANITETSKE SLUŽBE 7. Apotekarski referent bio je od 1. u Sanitetskom odseku kor- pusa postavljen je i glavni hirurg dr Martin Benedik. dr Igor Tav- čar. knj. dužnost šefa Sanitetskog odseka 7. Na- jpre su u septembru 1943. korpusa. Kasnije. koji je bio ujedno glavni upravnik SVPB 7. iznose 5407 Od toga je 3732 ranjena a 1975 poginulih. 267 U av- gustu 1944. 2. dok.6. postavljeni referenti saniteta. korpusu koja je počela iza kapitu- lacije Italije. dok. divizije postavljen je 17.5. 2. 271 Divizijske sanitetske čete nije bilo.2. posle nemačke ofanzive izvršene su nove organizacione promene divizijskog i korpusnog saniteta. 41. divizije u Šta- jersku. 270 Partizanski zdravstveni vestnik. str. 3-4. 267 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. korpusa od februara 1944. postavljen je 23. št. jer se nalazio u Slovenačkom primorju. Apotekarski referent u Sanitetskom odseku 7. novembra 1943. koji je tu dužnost pre- uzeo tek u februaru 1944.6 u američkoj vojsci 1 : 2. Odnos palih i ranjenih iznosi 1:2. Reorganizacija divizijskog saniteta se takođe odvijala postepeno. Zbornik dokumentov in podatkov. koji je ujedno vodio korpusnu hiruršku ekipu. dok. odnosno šefovi sa- nitetskih odseka u štabovima divizija. Reorganizacija se odvijala poste- peno i trajala je nekoliko meseci. 265 U drugom svetskom ratu je bio taj odnos u nemačkoj vojsci 1 : 2. ginekolog specijalista. 1980. jula 1944. novembra 1944. Štab 7. 1. Beograd. u francuskoj vojsci 1 : 1. 270 Za referenta saniteta 14. kad je na njegovo mesto postavljen dr Stane Kolar. koji je tu dužnost obavljao sve do odlaska 14. posle ne- mačke oktobarske ofanzive. re- ferenta za bolnice u Sanitetskom odseku Štaba 7. gde je po- stojala od ranije kao zaštitna četa divizijske pokretne bolnice. Iskustva iz rada sanitetskih službi u lokalnim ratovima posle drugog svetskog rata. Institut za vojnomedicinske intormacije i naučnu dokumentaciju. pa magistar farmacije Boris Andrijanič i zatim ponovo Miran Babšek. korpusa. d. osim u 18. a za šefa Sa- nitetskog odseka postavljen je dr Marjan Ahčin-Matjaž. ali je odranije 1943. . str. magistar Boris Andrijanič. do aprila 1945. 1043 i 1044. postojala divizijska hirurška ekipa koju je vodio dr Milan Červinka. diviziji. korpusa predate na upravljanje Štabu 7. knj. Divizijska pokret- na bolnica nije organizovana do februara 1944. Pre njega je tu dužnost privremeno vršio Matevž Fijavž. junij 1944. knj.

533. 56. SNOUB »Ivan Cankar« bili su: dr Jože Tivadar. koji je prebegao u partizane iz nemačkog zarobljeništva. knj. kada je tu dužnost preuzeo dr Peter Držaj. a kasnije u drugoj polovini 1944. Divizijska hirurška ekipa osnovana je u novembru 1943. i Zbornik dokumentov in pod- atkov. kasnije. kni. junij 1985. diviziji je.274 U drugoj polovini 1944. 276 Zbornik dokumentov in podatkov. 3. 2. u Gorskom ko- taru. Partizanski odredi su imali istu organizaciju sanitetske službe kao brigade. ujedno. Organizacija in razvoj zobozdravstvene službe v NOV in PO Slovenije. Divizijska po- kretna bolnica osnovana je novembra 1943. dok. diviziji je dužnost referenta saniteta preuzeo u oktobru 1943. takođe studenta Janeza Jenštrlea. a kasnije brigadni sanitetski vod. 277 Zbornik dokumentov in podatkov. januara 1944. 280-281. divizije imao je pomoćnika. U 15. divizije imao je pomoćnika apsolventa medicine Rudolfa Čika. su se na toj dužnosti menjali lekari: dr Mirko Ćernič (mlađi). koji je tu dužnost obavljao do os- lobođenja. 455-457. 278 Umro posle povrede vatrenim oružjem (nesrečni slučaj) avgusta 1944. 216. Apo- tekarski referent u Sanitetskom odseku 18. divizije bila je student farmacije Mila Zeslin. a posle njega student medicine Milan Biber do 5. Asistent u hirurškoj ekipi bila je student medicine Majda Kmet. i odveden u Dahau.275 dr Karei Milavec-Tine. str. na- jpre. knj. dr Pavel Vrankar. najpre studenta medicine Borivoja Jeleniča. dentista Vinko Horvat a kasnije ruski lekar Kvasanzijade Isfandijaz-Saša. Juž- niča z dne 26. 1. Za vreme akcija brigadni sanitet je razvijao brigadno previjalište i u te svrhe mu je dodeljeno pomoćno osoblje (nosioci ranjenika i kuriri i. u kojoj su se lečili najlakši ranjenici i bo- lesnici. 165. 2. posle formiranja njen prvi referent saniteta dr Marjan Ahčin do 12. dr Marjan Južnič. Brigadni sanitetski referent bio je. str. a šef je bio dr Karei Milavec. dr Marjan Zilič. 272 U aprilu 1944. češki lekar dr Edmund Kadlik. 1. knj. SNOB su dr Vekoslav 272 Lado Ambrožič. student medicine Boris Cergolj. 273 Dr Velimir Vulikić. tu dužnost preuzeo dr Jože Tivadar. 82. U aprilu 1945. SNOUB »Matija Gu- bec« dr Janez Podboj. kada je upravnik postao iskusni partizanski lekar dr Ludvik Žnidaršič koji je bio upravnik DPB do oslobođenja. Za vreme njegove bolesti izvesno vreme ga je zame- njivao dr Ludvik Žnidaršič. novembra 1943. a posle njega dr Stanko Lajevec do oslobođenja. referent saniteta 15. Brigadni sanitet sastojao se od brigadnog referenta saniteta. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. str. 35. Od februara 1944. Pismo sanitetskog referenta 15. dok. Brigadni referenti saniteta u 15. koji je prebegao iz nemačke vojske. Od feb- ruara 1945. dok. dr Marjan Južnič. Dužnost upravnika obavljao je apsolvent medicine Rudolf Čik. U 5. Prvi njen šef bio je dr Ivan Pintarič. dr Alojz Mihelčič. U 12. a posle nje abiturijent gimnazije Milan Troha sve do oslobođe- nja. Vinko Horvat. brigadne bolničarke i nekoliko bolničara. divizije dr M. 275 Zarobljen od Nemaca avgusta 1944. Zdravstveni vestnik. diviziji su bili: 4. je posle odlaska dr Južniča u Sanitetski odsek Vrhovnog štaba. Is- fandijaz-Saša. Gubčeva brigada. to je bila brigadna sanitetska desetina. 278 student medi- cine Metod Rus. apsolvent medicine Rudolf Čik. dentis- ta. a od avgusta 1944. dok. apsolvent medicine Vojko Mlinar. apsolvent medicine Peter Žiža. referent saniteta 18.276 Divizijska pokretna bolnica osnovana je decembra 1943. Divizijska hirurška ekipa formirana je u decembru 1943. maja 1944. 277 Upravnik je dr Miroslav Gerbec. a pre toga je bio apsolvent medicine Adolf Medvešček. i 1945. . hi- ruršku ekipu je vodio dr Vaclav Pišot.273 U 18. 86. 274 Zbornik dokumentov in podatkov. i upravnik brigadne ambulante. knj. str. Zubarsku ekipu vodio je od oktobra 1943. str. Zubarsku ekipu je vodio sovjetski lekar Kvasanzijade (Quasanzijade).

apsolvent medicine Jože Satler. a u jurišnom bataljonu 18. apsolvent Ludvik Kovač i student medicine Radim Visenjak. i to ne samo na prednjim etapama od bataljona do brigade i od brigade do divizije. ap- solvent medicine Bogomil Kenda (od oktobra 1943. aprila 1944. a ukupan broj zdravstvenih radnika iznosio je 368 ljudi. 175. 281 RAD SANITETSKE SLUŽBE U OPERACIJAMA 7. a u Dopunskom bataljonu 7. student medicine Borivoj Jelenič i apsolvent medi- cine Stane Plevnik. Janez Jenštrle od marta 1945.d.280 Jože Verlič i Boris Cergolj. SNOB su dr Mirko Cernie (mlađi. student medicine Miloš Šinigoj-Os- man. 8. nego i na relaciji divizija-korpusna bolnica. Jože Peskar. 1979. KORPUSA Evakuacija i trijaža ranjenika Evakuacija ranjenika zadavala je sanitetskoj službi 7. dr Julij Saje. stud. U 15. Gradivo o slovenski partizanski saniteti. (U ovoj publikaciji Janežič nosi ime »Franc«. artiljerijskoj brigadi 7. Ljubljana. dr Lojze Mihelčič. SNOB (ljubljanska): apsolvent medicine Stane Plevnik (od formiranja brigade do marta 1945). student medicine Dušan Grom (do kraja 1944). SNOB su: dr Ladislav Jermol. dr Ludvik Žnidaršič. diviziji su bili: u 8. što je pogrešno). student medicine Mihael Kocmur. Knjižnica NOV in POS. u s. str. divizije student medicine Mi- ran Cilenšek. 281 Zbornik dokumentov in podatkov. U 1. U k o m a n d a m a vojnih područja bili su referenti saniteta: Belokranjsko vojno područje dr Stefan Šobar. str. Dolenjsko vojno područje apsolvent medi- cine Jože Satler. 279 dr Jože Jaklič. student medicine Jože Verlič. Križ kod Litije. knj. korpu- sa dr Ahčin najpre je uočio manjkavosti evakuacije na relaciji divizija-korpus- na bolnica. Belokranjski odred: dr Alojz Mihelčič. student medicine Anča Lamut. dr Marjan Žilič. dr Marjan Žilič. dr Zlatko Marin. Križe kod Dobrniča. 280 Poginuo 5. U 10. U jurišnom bataljonu 15. korpusa student medicine Stane Jurko i dr Marjan Žilič. korpusa bilo je 10 lekara i 19 medicinara. SNOB Fran Lev- stik. U partizanskim odredima su referenti saniteta: Dolenjski odred: stu- dent medicine Jože Janežič. divizije referent saniteta bio je student me- dicine Jože Andlovic. 177. Gradivo o slovenski partizanski saniteti. koja je predstavljala najduži i najmučniji deo transporta u kojem su ranjenici često bili nedovoljno odeveni. izloženi kiši i vetru. Istarsko vojno područje. do septembra 1944). Notranjski odred: dr Marjan Žilič. korpusa velike teškoće sve dok nisu pronađene odgovarajuće organizacione forme. i Kočevski odred dr Jože Jaklič. korpusa bio je student medicine Stane Jurko. U Podoficirskoj školi 7. korpusa bili su referenti saniteta: apsolvent medicine Marko Dostal. te bolničarka Ančka Zajc-Tavčar (v. 1979. student medicine Metod Rus.). med. Not- ranjsko vojno područje apsolvent medicine Ludvik Kovač-Lajči i student me- dicine Franja Gomzi-Kovač. 1976. Ljubljana. Dolenjski odred. . Šef Sanitetskog odseka 7. student medicine Ciril Brajer. Februara 1945.Valentinčič. Sv. u s. U 9. septembra 1944. student medicine Ivan Koražija. studenti medicine Milenko Kos. u operativnim jedinicama 7. slabo je or- 279 Poginuo je 24. 4. Ljubljana. Brigadni sanitetski referenti u 18. i Marko Dostal. dok.

diviziji. 288 Poročilo šefa Sanitetnega odseka 15. korpusa 8. 111. Preimućstvo di- vizijske sanitetske čete bilo je u tome jer se radilo o stalnoj formaciji. 283 Odredba štaba 15. i bolničarku. divizije dao predlog da se pre borbe u svakom vodu odrede 2 nosioca za transport ranjenika do bataljonskog pre- vijališta. Arhiv IZDG v Ljub- ljani.287 Štabovima je time bilo olakšano formira- nje sanitetske čete. dok. dok. korpusa izdao naredbu o formiranju stalnih brigadnih (odredskih) sanitetskih vodova. zadatke i funkcioniranje divizijske sanitetske čete čes- to su smanjivali njen sastav ili je reorganizovali. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 2. št. ne po- znavajući organizaciju. 286 U svakoj diviziji trebalo je formirati divizijsku sanitetsku četu. 4. knj. u kojoj su bili stručno izvežbani nosioci. Organizacija i formiranje divizijske sanitetske čete naišlo je na otpor nekih štabova. dok. 6. Radi toga je Štab 15. Na divizijskom previjalištu (DPr) preuzeo bi transport drugi. 1. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Divizijska sanitetna četa. o postopku pri transportu ranjencev. dok su se brigadne sanitetske desetine ra- nije dodavale samo pre borbe iz redova boraca. divizije z dne 18. kojom je bilo predviđeno da se mogu regrutovati nosioci divizijske sanitetske čete od boraca delimično nesposobnih za vojničku službu. nisu bili rešeni problemi evakuacije na prednjem etapama. 286 D r Marjan Morelj. Ovom naredbom. april 1944. diviziji čije je jezgro u obliku »zaštitne čete« postojalo 1943. izdao naredbu o sanitetskom transportu. . aprila 1944. 99. a brigadnom referentu saniteta treba pre borbe dodeliti sanitetsku desetinu za organizaciju brigadnog previjališta i transport ranjenika do divi- zijskog previjališta. knj. međutim. februara 1944. ali su u četu često određivani borci koji nisu bili ni fi- zički ni moralno u stanju da obavljaju tu veoma tešku i odgovornu dužnost. 1. 76. 287 Naredba Glavnega štaba NOV in POS o formiranju divizijske sanitetne čete z dne 7. Glav- ni štab NOV i POŠ izdao je naredbu o formiranju divizijske sanitetske čete u skladu sa Statutom sanitetske službe NOVJ. Partizanski zdravstveni vestnik. divizije o evakuaciji ranjencev z dne 8. str. jer su oni trebali da izdvoje 60 zdravih boraca za sanitetsku četu.288 Praksa je brzo pokazala da ograničeno sposobni borci ne mogu obavljati transport ranjenika. 289 Zato je Štab 7. knj. Taj deo divizijske sanitetske čete nalazio bi se stalno uz Divizijsku poljsku bolnicu (DPB). Komandanti i komesari.285 O ovoj temi izašao je i čla- nak u »Partizanskom zdravstvenom vestniku«. Evakuacija iz linije in brigadno previjališče. 284 Dr Marjan Južnič. 282 kojom je predviđeno da šta- bovi moraju odrediti za svaki sanitetski transport komandira . Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe.ganizovana ishrana i nega itd. februara 1944. 1944. odgovornog za sve. 1-4. stalni deo divizijske sanitetske čete za evakuaciju iz DPr u korpusnu bolnicu. iz koje bi se pre akcije svakoj brigadi dodavao po jedan sanitetski vod za evakuaciju ranjenika iz bataljonskog u brigadno i divizijsko previjalište.vođu tran- sporta. koja će pružati ranjenicima potreb- nu medicinsku pomoć i negu. o organizaciji in nalogah divizijske sanitetne čete. 1-7. Partizanski zdravstveni vest- nik. str. korpusa z dne 8. Zato je Glavni štab izdao novu naredbu. IZDG v 289 Ljubljani. marta 1944. knj. Zbornik dokumentov in podatkov. formirana u 15. 5. Zato je Sanitetski odsek 7. Divizijska sanitetska četa formirana je najpre u 18. 283 O tome je pisalo u »Partizanskom zdravstvenom vest- niku«. dok. 1. št. maj 1944.284 Da bi rešio problem evakuacije ranjenika na prednjim etapama. 285 Navodilo Sanitetnega oddelka GŠ z dne 23. marta 1944. za mesec maj 1944. Zatim je takva četa tek u maju 1944. jer je praksa pokazala da dodeljivanje pre borbe sanitetskih vodova iz divi- 282 Odredba Sanitetnega odseka 7. 83.

za ponovno formirnje brigadnih sanitetnih vodov.brigadno previjalište.-22. 4. 1944. Ljubljana. korpusa za septembar 1944. Da bi se tran- sport olakšao. 9. ili rusko «ljamka« prema uzoru iz Crvene armije. 1945. 296 Poročilo Sanitetnega oddelka Glavnega štaba NOV in POS MNO JA za maree 1945 z dne 2. Praksa je pokazala da su se nosila često gubila.293 Od transportnih sredstava u evakuaciji ranjenika upotrebljavana su na prednjim etapama nosila i zaprežna vozila. 1. Početkom 1945. Beograd. koja su zdravstveni radnici mobilisali od seljaka. 1944. 290 Ovom naredbom je. a rede su ranjenici prenošeni konjima i mulama. 25. Transport od divizijskog previjališta do kor- pusne bolnice često je trajao po nekoliko dana.294 Radionice su na inicijativu Sanitetskog odseka 7. 12. 4. koja su izrađivale ortopedske radionice 7. 1944). 2. knj. kor- pusu dobila svoje konačne organizacione oblike. knj. 109.bataljonsko previjalište prenos ranjenika su obavljali četni nosioci uz pomoć boraca.divizijsko pre- vijalište . 1952. 295 Transport sa bataljonskog previjališta u brigadno morao se često i do kraja rata obavljati nosilima. Zbornik dokumentov in podatkov. Poročilo sanitetnega odseka 7. IZDG v Ljub- ljani. 292 Time je evakuacija ranjenika u 7. korpusa. ili na leđima. korpusa z dne 9. 2. a za evakuaciju sa divizijskog previjališta u korpusnu bolnicu bila je odgovorna divizijska sanitetska četa. . sanitetske radionice počele su izrađivati i nosila sa 1 ili 2 toč- ka. Često su upotrebljavana i šatorska krila. dok. dok.korpusna bolnica bila su. 12. Tek 1945. Zbornik dokumentov in podatkov. z dne 26. Zbornik dokumentov in podatkov. korpusa od 6. dok. 1945. predstavljalo je posebne teškoće. za mesec novembar (o izvlačenju ranjenika kod napada na Kočevje 18. 292 Odredba štaba 7. korpusa počele da izrađuju mreže. U brigadnim vodovima bilo je oko 10 nosilaca ranjenika.zijske sanitetske čete ne funkcioniše. 107. većinom seljačka kola. knj. Za evakuaciju iz prve linije do bataljonskih previjališta bile su odgo- vorne bataljonske sanitetske desetine na čelu sa bataljonskim bolničarom. -93 Poročilo Sanitetnega odseka 7. Na ugroženim terenima sa- nitetski transport pratile su brigade. godine je na relaciji divizijsko 290 Odredba štaba 7. jer se po brdovitom terenu nisu mogla upotrebiti seljačka kola. 294 Isti izvor. knj.3. Zbornik dokumentov in podatkov. dok. a seljaci su sami pra- tili svoja kola do bolničke javke. 227. za September. o formiranju in delu bataljonskih sanitetnih de- setin. knj. korpusa z dne 18. za januar 1945. 1984. dok. od kojih su se nosila mogla improvizovati pomoću štapova. naročito pri napadu na utvrđena uporišta. Zato je Štab 7. 1944. 1944. 2. 291 Poročilo Sanitetnega odseka 7. Izvlačenje ranjenika iz prve linije tražilo je ogromne napore i žrtve zdravstvenih radnika. 5. Najviše su upotrebljavana improvizo- vana nosila. 62. seljačka kola sa volovima ili ko- njima. u načelu. 295 Poročilo Sanitetnega oddelka Glavnega štaba NOV in POS Sanitetnemu oddelku VŠ z dne 1. dok. najčešće. korpusa izdao novu naredbu o formiranju stal- nih bataljonskih sanitetskih desetina. rešeno pitanje evakuacije ranjenika na etapama bataljonsko previjalište . Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Na eta- pi četno previjalište . 11. Evakuaciju iz bataljonskih u brigadna i divizijska previjališta obavljali su bri- gadni sanitetski vodovi. korpusa z dne 26. 2.296 Transportna sredstva na relaciji brigadno previjalište . 109. sanitetske radionice su počele izrađivati uprtače. 1944. knj. 2. 291 Često se dešavalo da borci napuštaju svoje mesto da bi pomogli no- siti ranjenike. o čemu ima mnogo izvornih dokumena- ta. dok. 10. knj. 10. Zbornik dokumenata sanitetske službe u NOR-u. Izvlačenje ranjenika sa položaja i nošenje na rukama. a manje gotova nosila.

299 Odredba sanitetnega odseka Štaba 7. 2.303 Kasnije je za napad izrađivana i prognoza gubi- taka. 120. Zbornik dokumentov in podatkov. 108). 298 Na brigadnom pre- vijalištu zadržavani su i moribundni. Lečenje ranjenika u trupnim sanitetskim ustanovama Štab 7. aprila 1944. 1. Svaki plan sanitetske službe predložen je Štabu 7. gde se nalazio hirurg u hirurškoj ekipi. Prvu sanitetsku zapovest izdao je dr Marjan Ahčin-Matjaž. korpusa z dne 1. Zbornik dokumentov in podatkov sanitet- ne službe. kod napada na Občine (Sani- tetske zapovesti z dne 28. U njoj se govori o razvijanju previjališta. izdavao sanitetsku zapovest. 300 Sanitetska služba je u ovoj akciji uspešno izvršila zadatak. o organizaciji previjališč in prevozu ranjencev. kojima je bila potrebna hirurška pomoć. dok. npr. 1944. korpusa i. Stručno izvedena trijaža omogućavala je evakuaciju ra- njenika u onu ustanovu gde će im biti pružena najbolja stručna pomoć. 298 Dr Marjan Južnič. prilikom napada na Ribnicu. 1. 302 Posle operacije referenti saniteta bili su dužni dostaviti pretpostavljenim šta- bovima sanitetski izveštaj. (napad na Občine). kojima nije bila potrebna hirurška pomoć i koji su upućeni u brigadnu ambulantu. korpusa z dne 12. knj. još se više razvilo pripremanje i planiranje rada sanitetske službe u operaciji. Zadatak bri- gadnog referenta saniteta bio je da odvoji one najlakše ranjenike. i koji će ranjenici ostati u diviziji. 302 U izvornim dokumentima sačuvano je nekoliko sanitetskih zapovesti. pre svake veće akcije. dok. 4. kod napada na Št. 1. 301 Zbornik dokumentov in podatkov. korpusa z dne 3. 1945. korpusa 16. zadacima divizijskih hirurških ekipa i divizijskih pokretnih bolnica.301 U drugoj polovini 1944. Vid (Zbornik dokumentov in podatkov knj.304 297 Poročilo sanitetnega odseka štaba 7. šef Sanitetskog odseka 7. knj. 1.297 Trijaža ranjenika započela je na brigadnom previjalištu. IZDG v Ljubljana. 1944. kojima je tre- bala hitna hirurška intervencija. 1945. knj.previjalište . dužnostima bri- gadnih i divizijskih referenata saniteta. 12. a pre svega je sprečavala odugovlačenje hirurške pomoći u onih. 304 Račun izgub za operacijo 7. . Uputstva za trijažu opisana su u poseb- nom članku u Partizanskom zdravstvenom vestniku«. 141. koja je sadržavala tačno razrađen plan zadatka službe za vreme borbe. izdavana je sanitetska zapovest. Zbornik dokumentov in podatkov. od onih. Partizanski zdravstveni vestnik. o delu sanitetne službe pri napadu na Občine. Etapno zdravljenje in enotna vojnokirurška doktrina (II). 1.korpusna bolnica upotrebljen motorizovani transport a to su najčešće bili kamioni na benzin ili drveni ugalj. 4. 24-34. 72. april 1945. knj. dok. Arhiv IZDG v Ljub- ljana. knj. Cilj trijaže je bio da se odredi kojim je ranjenicima potrebena hirurška pomoć i stepen hit- nosti te pomoći. marta 1944. str. 1. dok. št. 85. dok. 299 U naredbi se naglašava da svi referenti sa- niteta moraju biti upoznati sa dužnostima koje nalaže Statut sanitetske služ- be. o čemu svedoči pohvala Štaba 7. o delu sanitetne službe pri napadu na sovražnikovo postojanko na Občinah. Sanitetski odsek 7. kor- pusa sanitetskoj službi. u kojem je Korpus imao 23 poginula i 82 ranjena. 3. 303 Pročilo Sanitetnega odseka 7. 72. 9-10. korpusa z dne 12. a koji će biti evakuisani u korpusne bolnice. 300 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. izdao naredbu o organizaciji sanitet- ske službe u borbi. dok. korpusa je 3. Efikasna dijagnostičko-hirurška trijaža bila je mogućna tek na divizij- skom previjalištu. Oni su upućivani u divizijsko previjalište prema stepenu hitnosti. korpusa je od tada. 1945. tek posle odobrenja.

U profilaksi tetanusa nisu raz- jašnjeni stavovi kojim ranjenicima dati antitetanusni serum a kojima ne. dok.S. 51. str. jer je to bilo suprotno odredbama Statuta sanitetske službe NOVJ. Od velike pomoći sanitetskoj službi 7.T. 1944. kao što su bili engleski hirurg dr Lindzej Rodžers. 307 Na konferenciji su se čule i kritike na račun odnosa štabova prema referentima saniteta i izražena želja da se ti odnosi poprave. Utvrđeno je da bolničari ne znaju pravilno postaviti prve zavoje. 4. knj. kao i organiza- ciona i stručna uputstva za rad sanitetske službe i stručna literatura koju su napisali lekari NOVJ i lekari savezničkih armija. 309 Zauzeto je stanovište da ranjenici ranjenini eksplozivnim oružjem svi moraju primiti injekciju seruma. Leonov i sovjetski stručnjak za organizaciju i taktiku sanitetske službe dr N. dok. 308 Za imobilizaciju se u bataljonu nedovoljno koriste trougle marame kao sredstvo brze i privremene imobilizacije. koji često otpadaju. koju tre- ba dati u desnu stranu grudnog koša da bi lekar u bolnici mogao to utvrditi u slučaju defektne dokumentacije. februara 1944. 306 Zbornik dokumentov in podatkov. . Zbornik dokumentov in podatkov. Isto tako. naročito u pru- žanju prve pomoći. Naumov. ne raspoznaju prirodu krvavljenja i ne znaju po- staviti hemostatski zavoj. raspravljalo se o potrebi da se za sanitetsku službu određuju zdravi i moralno čvrsti bor- ci. 1-7. i kako se boriti protiv alergijskih reakcija. 1. korpusa bile su mere koje je preduzimalo Sanitetsko odeljenje Vrhovnog štaba NOVJ i posebna organiza- cija slanja sanitetskog materijala od saveznika. 309 Odredba Sanitetnega odseka 7.savetnika. Partizanski zdravstveni vest- nik. Zbornik dokumentov in podatkov. za obvezno cepljenje ranjencev s serumom proti tetanusu. Zbog svog nedovoljnog stručnog znanja. konstatovane su i slabosti u radu bolničara. upućivanje stranih vojnih le- kara savezničkih armija . 307 Zbornik dokumentov in podatkov. 79. (Lindsay Rogers). 1. kojom je rukovodio šef Sa- nitetskog odseka dr Marjan Ahčin i na kojoj se raspravljalo o slabostima sa- nitetske službe. Počeli su se javljati slučajevi tetanusa u par- tizanskim bolnicama i teške alergijske reakcije posle davanja seruma. održana konferencija referenata saniteta divizija i partizanskih odreda 7. št. Zato je neophodno da se u sanitetskim školama posveti veća pažnja praktičnoj nastavi i da se referenti saniteta založe za trajnu edu- kaciju bolničara u jedinicama. aprila 1944. Za imobilizaciju ekstremiteta korišćene su najviše kramerove udlage.305 Najviše prigovora bilo je na premeštanje sanitetskog osob- lja od štabova brigada i odreda bez znanja referenta saniteta. knj. Pored navede- nih problema. knj.306 Izdata je od istog odelje- nja i posebna naredba da se može sanitetsko osobolje premeštati samo u sporazumu sa referentom saniteta. 126. knj. 1. L dok. Greške u pružanju prve pomoći iznete su i u »Partizanskom zdravstvenom vestniku«. 2. 6. 79. v Žužemberku. jer za sve nije bilo dovoljno seruma. Lečenje ranjenika u brigadama i partizanskim odredima U Žužemberku je 26. 308 Dr Marjan Južnič. dok. korpusa z dne 16. oni ne uživaju auto- ritet u jedinicama. kao i da ne znaju ispravno imobilisati ekstremitete kod preloma. korpusa izdao je naredbu o profilaksi seruma. Sanitetski odsek 7. 1944. korpusa. ruski hirurg dr V. U vezi s tim je Sanitetsko odeljenje Glavnog štaba NOV i POS izdalo na- redbu o odabiranju osoblja za sanitetsku službu. Je- 305 Zapisnik o konferenci divizijskih in odrednih sanitetnih referentov 7. Evakuacija iz linije in brigadno previjališče. koje su bolničari nosili sobom i koje su se mogle lako šeći i modelisati. korpusa 26.

LEČENJE RANJENIKA U HIRURŠKIM EKIPAMA 7. 107. knj. osnovana je Viša sanitetska škola 7. . npr. skoro nije bilo nijednog koji nije imao niži sanitetski kurs. Improvizovana imobilizacija dugom daskom od pazuha do stopala podvrgnuta je kritici. I dalje se javljaju teškoće kod imo- bilizacije preloma natkolenice. dok. koje su pro- izvodile ortopedske radionice 7. O zdravljenju kostolomov v naših prilikah. divizije za oktober 1944. I pored jake fluk- tuacije bolničara među kojima je bilo mnogo žrtava i bolesti. opisana u »Partizanskom zdravstvenom vestniku«. a odatle laki u DPB a teški u Korpusnu bolnicu (KB). april. Partizanski zdravstveni vest- nik. a njihov sastav je bio: hirurg ili lekar sa hirurškim iskust- vom (nespecijalista). Imobilizacija ekstremiteta kod preloma obavljala se stručnije. Nedostajali su neki lični podaci. 313 Kao osnovni medicinski dokument u svim jedinicama 7. operativne zone u »Partizanskom zdravstvenom vestniku«. asistent (studentica medicine). U novembru 1944. od pazuha do stopala. str. Zato je Sanitetski odsek 7. knj. Svi drugi upućivani su u divizijsko previjalište. 312 Poročilo vođe kururške ekipe 15. Zbornik dokumentov in podat- kov. Svi ranjenici su primali antitetanusni serum u brigadnom previjalištu. divizije predložio je imobilizaciju sa dve kramerove udlage: jednom sa dorzalne strane od glutealne regije do kraja prstiju. Najnujnejša poglavlja iz praktične kirurgije. korpusa upot- rebljavana je »Uputnica u bolnicu« (napotnica v bolnico). dok. št. o grobu . Šef hirurške ekipe 15. str.lateralnom. narkotizer (medicinska 310 Dr Bogdan Brecelj. 1944.dino kod preloma natkolenice korišćena je. glavni hi- rurg 4. korpusa u Slovensko-hrvatskoj vojnopartizanskoj bol- nici (SHVPB). kor- pusa neke manjkavosti. 3 " I u profilaksi tetanusa bilo je manje grašaka u drugoj polovini 1944. uve- dena je u duhu Statuta sanitetske službe NOVJ ranjenička karta (ranjenčeva karta). Na nižim sanitetskim kur- sevima je najviše pažnje posvećivano praktičnim vežbama. 311 Poročilo Sanitetnega odseka 7. Novi dokument imao je prema izveštaju Sanitetskog odseka 7.u slučaju da ranjenik za vreme transporta umre. 310 Samo najlakši ranjenici i bolesnici zadržavani su na lečenju u brigad- noj ambulanti. 11. diviziji osnova- ne su krajem 1943. 2. pružanje prve pomoći u brigadama i odredima bilo je znatno poboljšano zbog intenzivne edukacije bolničara u divizijskim sanitetskim školama koje su se održavale pri DPB. korpusa za november 1944. U drugoj polovini 1944. a drugom . 34-44. pored kramerovih udlaga. 313 Dr Robert Kukovec. korpusa predložio da se u bolnicama i dalje koristi »bolesnički karton«. nije bilo mesta za upisivanje lične opreme. 10-13. zahvalju- jući edukaciji bolničara i dovoljnoj količini kramerovih udlaga. i dr- vena uska daska od pazuha do stopala. korpusa. U jesen 1944. 19. jer je bilo dovoljno seruma zahvaljujući pomoći saveznika. Primenu te vrste udlage opisao je dr Robert Kukovec. počele su sanitetske radionice izrađivati prema uputstvu Sanitetskog odeljenja VŠ ditrihsove udlage za imobilizaciju kod preloma na- tkolenice. št. 312 U j e s e n 1944. Fiksacija in imobilizacija. i 18. 9-10. KORPUSA Organizacija kirurških ekipa Hirurške ekipe u 15. o rodbini. 1. januar 1944. Uputstva za imobilizaciju preloma u bolnicama su takođe. Partizanski zdravstveni vestnik. 3. a na poleđini bilo je premalo mesta za pisanje toka bolesti. z dne 10. Zbornik do- kumentov in podatkov.

rad je bio prekidan.314 Ova sterilizacija obavljala se prema zamisli i uputstvima dr Janeza Milčinskog. čišćenje prostorija. Zbog njegove bolesti u novembru ekipa je počela sa radom u decembru 1944. Beograd. 405^09.316 Aprila 1945. čije je osoblje razvijalo divizijsko previjalište i obavljalo potrebne radove kao što su prenos ranjenika. U novembru 1944. koji je taj način sterilizacije prvi upotrebio. U korpusnu hiruršku ekipu upućivani su ranjenici sa teškim po- vredama glave. O sterilizaciji obvezil in operacijskega perila v pretakajoči se vodni pari. 109. 1944. jer nije bilo šatora i druge opreme. Oba lekara bili su na kursu u Školi za sanitetske oficire. do marta 1945. Ret- ko se koristila lokalna anestezija sa 1 % novokainom. radio je dr Ivan Pintarič. pak. a drugima skratiti vreme lečenja i smanjiti invaliditet. Za narkozu je upotrebljavan najviše etar. 316 Poročilo Sanitetnega odseka 7. ukupno 8-10 lica. str. XI. iskusni bolničar (imobilizator). Ako nije bilo električne struje. a neki put i iz bušene repe sa lojem i fitiljom od gaze. konjevodac i pomoć- no osoblje (kuriri). upotrebljavane su lampe sa karbidom ili gasom (petroleumom). prekuvavanjem. 107. dovela su do postupka da zdravstveni radnici obezbede ranjeniku da što pre dođe u hiruršku ekipu. To se pokušalo postići zavisno od konkretne situacije približavanjem hirur- ških ekipa borbenoj liniji i pobošljanjem sanitetskog transporta. korpusa. korpusa vidi se iz navedene tabele: 319 314 Majda Benedik-Kmetn. U hirurškoj ekipi 18. korpusa za november 1944. a posle njega. kurirska služba itd. Rad hirurške ekipe 7. nalazile u šumi. Hronike o radu sani- tetske službe u NOR-u. dok. . radio je Karei Milavec. str. osnovana je korpusna hirurška ekipa koju je vodio dr Martin Benedik. knj. pa i hloretil. hirurškoj ekipi divizije bila je upućena u po- moć divizijska sanitetska četa. gaze) vršila se u prvoj polovini 1944. X. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. 317 Dr Vaclav Pišot. do jula 1944. U hirurškoj ekipi 15. korpusa za septembar 1944. a sterilizacija zavojnog materijala (tamponi. 319 Statistički podaci u izvornim dokumentima postoje od aprila 1944. 110-113. trbuha. 9—11. lekar specijalista hirurgije. zavojnog materijala i medikamenata. Osvetljenje je zadavalo velike teškoće i u seljačkim kućama. Nova saznanja vojne hirurgije da hirurška pomoć može (primarna ek- scizija rane) na etapi divizije pravovremeno spasiti život mnogih ranjenika. 1967. do septembra 1944. 315 Dr Janez Milčinski. zamenio ga je dr Vaclav Pi- šot. uvedena je »suva sterilizacija« u partizanskom buretu (najviše su se koristili kontejneri u kojima su saveznici slali sanitetski i drugi mate- rijal). Zbornik do- kumentov in podatkov. 2. z dne 18. dok. maree 1944. Beograd. koji je ranije radio na Hirur- škoj klinici u Ljubljani. divizije od 1943. divizije 7. 12. a u drugoj polovini 1944.317 U januaru 1945. Sterilizacija instrume- nata i rukavica obavlja se prekuvavanjem. 2. št. Od sanitetske opreme svaka hirurška ekipa imala je dovoljno instrumenata i za veće operacije. 1-2 pomoćna bolničara. 315 Hirurške ekipe su mogle da rade samo u naseljenim mestima. je dr Lajeveca zamenjivao korpusni hirurg dr Martin Benedik. Delo v kirurški ekipi 15. mobilizacija vozila. Zbornik dokumentov in podat- kov. češki lekar dr Edmund Kadlik. Korpusna hirurška ekipa nije razvijala samostalno previjalište nego je dodavana divizijskoj hirurškoj ekipi tamo gde je bilo na- jpotrebnije. knj.318 Pored stručnog osoblja. a u martu 1945.sestra ili iskusni bolničar). je dr Benedik zamenjivao dr Kadlika. divizije od 1943. instrumentarka (medicinska sestra ili bolničarka). 3. Partizanski zdravstveni vestnik. 1967. a posle njega do oslobođenja dr Stanko Lajevec. str. Kada su se. frakture femura itd. 318 Poročilo Sanitetnega odseka 7.

3% Februar 114 66 56 26 213 170 79% 92 54% Mart 208 197 94% 113 57. prošle kroz hirurške ekipe. iz nekih hronika može se za- ključiti da su skoro svi ranjenici u završnoj operaciji 7. korpus je od aprila 1944.5% Oktobar 198 83 98 34 249 296* (187) 75% 117 39. korpus u aprilu 1945. Smatra se da je 7. od ko- jih je 948 primljeno u hirurške ekipe (69 %). RAD HIRURSKJH EKIPA 7. U prva tri meseca 1945. korpus je imao 806 ranjenika.3% April 349 328 94% 187 57. Međutim.3% Jun 70 22 57 4 264 127 48% 26 20. 4. u hirurške ekipe je primljeno 289 (35 %). Divizijska kirurška ekipa. a od njih je operisan 321 (33. korpusa ukupno primile 2160 a operisale 904 ranjenika. do aprila 1945.5% Novembar 44 24 135 53 289 179** 61% 77 43% Decembar 149 158 88 55% Januar 1945. godine izazvala je razne komentare i kritike. kada su nje- gove jedinice nastupale prema Ljubljani. Dr Marjan Morelj.4% Jul 42 13 32 4 204 74 36. od kojih je operisano samo 42 (14.Operi. 320 320 Dr Marjan Morelj. 22 6 0 0 276 22 7. KORPUSA U 1944.9% 6 8. str. kor- ljeni sani ljeni sani Broj Procent Broj Procent pusa April 1944.8% Prema tome 7. izlazi da su hirurške ekipe 7. U to vreme 7.3% 3248 2160 66. april 1944. divizije Broj svih Primljeni u HE Operisani u HE MESEC ranjenika Prim. št. je Korpus imao 730 ranjenika. (Friedrichu). referent za operativnu vojsku u Sanitetskom ode ljenju Glavnog štaba je smatrao da se može povećati aktivnost hirurških ekipa i to primarnom obradom rana po Fridrihu.5 %). HE 15.9% Septembar 133 12 43 3 270 176 65% 15 8. I 1945. imao 328 (94 %) ranjenika. a od njih je bilo operisano 354 (56 %). a operisanih 187 (57. Partizanski zdravstveni vestnik. Ako i ove uključimo u ukupan broj ranjenika i operisanih. od kojih je u HE primljeno 683 (93 %). divizije HE 18. 8-11. Vidi se po- rast i broja primljenih u hirurške ekipe i broja operisanih u toku 1944. 183 111 113 38 309 296 96% 149 40.9% Avgust 31 11 34 0 202 65 32% 11 16. i 1945. korpusa. godine Korpus je imao 1363 ranjenika.3 %). imao 3248 ra- njenika. godine. korpusa u prvom polugodištu 1944.9% 6 27% maj 72 6 0 0 266 72 24. revizijom fraktura izazavanih vatrenim oružjem i boljom imobilizacijom ekstremiteta. .8 %).7. Operi. Za prvu polovinu 1944.2% 17 22. od kojih je operisano 717 (39 %).6% 904 41. Statistički podaci prikazuju postepeni razvoj aktivnosti hirurških eki- pa. od kojih je bilo 1832 (56 °/o) primljeno u hirurške ekpipe. Slabija aktivnost hirurških ekipa 7. imamo podatke samo za 3 meseca (april-jun). U dokumentima nema tačnih podataka o broju primljenih i operisanih u hirurškim ekipama u aprilu 1945. U drugoj polovini 1944. Prim.

322 Ipak. dok.stavovima hirurga. pre svega. str. 325 Člankom su postavljeni temelji hirurškog lečenja rana u hirurškim ekipama divizija i korpusa Šlovenije. divizije za junij 1944 z dne 2. Hirurške ekipe kretale su se peške. u te ekipe primljeno je 289 ranjenika. str. korpusa imale su zadatak da blo- kadom Novog Mesta i Kočevja zaštite oslobođenu teritoriju. i drugo. stiče se zaključak da su za rad hirurških ekipa postojale mnoge prepreke objektivne prirode. da je mogućno uspešnu primarnu eksciziju rane izvršiti samo 6 sati posle ranjavanja jer se u tom intervalu može postići »sterilizacija rane«. a ako su sti- zali u toku prvih 6 sati. Dr Rudolf Obračunč. IZDG v Ljubljani. Autor je prema Fridrihovoj doktrini zauzeo skeptičan stav i naglasio da će biti primarna ek- scizija po Fridrigu sa sterilizacijom rane i primarnim šavom »u našim pri- likama« samo iznimno moguća. Zato su brigade bile dosta međusobno udaljene pa je skoro bilo nemoguće divizijsku hiruršku ekupu pravovremeno uputiti u onu brigadu koja je bila u akciji.koja ih je pratila iz školskih klupa: prvo. suvišne i da ne mogu odgovarati svojim zadacima. U objektivne teškoće treba na prvom mestu izneti vojno-političku si- tuaciju u prvoj polovini 1944. Lehrbuch der Chirurgie. 536. napisao je direktivni članak u junu 1944. Motorizovanog pre- voza nije bilo. junij 1944. 1944. Smatralo se da ranjenik mora da stigne u toku prvih 6 sati do hirurga. Poročilo Sanitetnega odseka 7. 324 Zbog takvih problema u hirurškim ekipama. načinjen je posle primarne ekscizije primarni šav sa svim negativnim posledicama. 5-13. maja 1944. št. korpusa dr Marjan Ahčin izneo je mišljenje da su hirurške ekipe. knj. glavni hirurg i zamenik načelnika Sanitetskog odeljenja GŠ. tadašnji upravnik SCVPB.W. 321 i22 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. »Toaletu rane« mo- rala je hirurška ekipa u svakom slučaju da izvede. 1938. Partizanski zdravstveni vestnik. Organizacija divizijskih previjališta kasnila je zbog neorganizovanosti divizijskih sanitetskih četa. a lekari koji su vodili hirur- ške ekipe bili su povremeno odsutni zbog bolesti. o radu hirurških ekipa. korpusa za maj 1944. . a to su i počeci buduće jedinstvene vojnohirurške doktrine. 1. izneo je da hirurške ekipe još nemaju uslove za uspešan rad i da je njihova organizacija »prenagljen korak«.C. Dr Bogdan Brecelj. koji su se pridržavali Fridrihove doktrine . ke. a operisano samo 42 ili 14. 6. da ranu posle ekscizije treba ušiti. 13. 7.323 Ranjenici su za prvih 6 sati. 518-532. str. Mali broj ranjenika koji je primljen u hirurške ekipe može se shvatiti zbog objektivnih teškoća. str. Verlag F. Brigade 7. IZDG v Ljubljani. ali je naglasio da treba hiruršku ekipu što više približiti bor- benoj liniji i izvesti takozvanu »toaletu rane«. u datim uslovima. Nizak procenat operisanih može se objasniti subjektivnim faktorom . spreče upade neprijatelja. dr Bogdan Brecelj. 2. Zbornik dokumentov in podatkov. Berlin. Poročilo kirurške ekipe 18. Vogel. U hirurškim ekipama nije bilo lekara specijalista. na konferenciji lekara SCVPB 2. od aprila do juna 1944. Navodila divizijskim kirurškim ekipam. teško stizali u hiruršku ekipu pa su zato lekari u hirurškim ekipama uglavnom lečili rane konzervativno. a bilo je i rana koje se zarasle per primam. na površnim ranama neposredno posle povrede. 323 324 Garré-Borchard-Stich. 132. Naime. 321 Šef Sanitetskog odseka 7. a značajnu ulogu odigrao je i subjektivni faktor.5 °/o. Takva »toaleta rane« omogućuje re- viziju džepova i široko otvaranje dubokih predela rane. odstranjenjem stranih tela i odseca- njem oštećenih delova kože bez ušivanja. koja predstavlja potpunu ek- sciziju nekrotičnog površnog sloja rane. ali se time teže može protumačiti broj operisanih ranjenika od onih koji su bili primljeni u hirurške ekipe. paljenje sela i ubijanje aktivista OF.

godine 57. U članku je još opisana anatomija rane i tehnika primarne ekscizije. U drugoj polovini 1944. glave (primarna ekscizija rane. preneli u sanitetske ustanove NOV Slovenije saveznički hirurzi. 68. V. infuzije rastvora glukoze i morfij. gde je organizovao hirurški centar istočnog sektora. 328 Dr Martin Benedik je stupio u NOV 15. Bez obzira na to da se pojam »toaleta rane« kasnije nije održao kao pojam primarne ekscizije. a kod empijema. gipsani zavoj). dok. dr Majda Benedik. 328 326 Dr Martin Benedik. bolja je edukacija lekara hirurških ekipa i dolazi do usvajanja nove hirurške doktrine u lečenju rana. 24 ili čak 36 sati od ranjavanja. kod otvorenog pneu- matoraksa primarni šav rane ili hermetičko zatvaranje rane gazom i flaste- rom i prostrela trbuha (konzervativno lečenje . asistent Hirurške klinike u Ljubljani. št. Leonov 327 i glavni hirurg 7. revizija kosti. Rodžers. do dolaska u partizane. drenaža potkožja). a u januaru 1945. 84. junij 1985. koju su u drugoj polovini 1944. T. Zbornik dokumentov in podatkov. zavisno od uslova i to prvih 12 sati posle ranjavanja). korpusa. Teoretska edukacija ove problematike vršila se preko članaka u »Par- tizanskom zdravstvenom vestniku« i predavanjima na konferencijama u SCVPB. aktivno učestvovali sovjetski hirurg dr V. Zbornik dokumentov in podatkov. kao i to da se može rana hi- rurški lečiti i kada je prošlo 12. korpusa dr Martin Benedik. str. O kirurških ekipah 7. odstranjenje moždanih masa iznad dure. knj. Preuzeo je upravljanje sa- nitetskom stanicom SCVPB Vinica. Zdravstveni vestnik. Leo- nova u radu hirurških ekipa i na kursevima u Školi za sanitetske oficire u Crnomelju. Povećao se broj ranjenika primljenih u hirurške ekipe. Nedostajala je praktična edukacija hirurga za to. 2. prelomni događaj u radu hirurških ekipa predstavlja dolazak specijalista hirurga u hirurške ekipe. Ipak. primljeno 32 %. 6. u martu 1945. laparatomija iznimno. Razlozi zbog čega je povećana aktivnost hirurških ekipa. a punkcija tek posle 2-3 nedelje kod temperature ili dislokacije srca. 327 Dr Vasilij Timofejevič Leonov je upućen od Sanitetskog odeljenja Vrhovnog štaba NOV i POJ u Sanitetsko odeljenje Glavnog štaba NOV i PO Slovenije. Povećao se i broj operisanih koji su primljeni u hirurške ekipe: u septembru 1944. dok. godine 96 °/o. i to u SCVPB. izvode se veće oružane akcije u kojima je učestvovalo više brigada ili divizija. U radu hirurških ekipa su u oktobru 1944. Međutim. knj. Leonova. 326 Dr V. je operisano 8. hirurg spe- cijalista i. Anketa SZD u Ljub- ljani. članak dr Bogdana Brecelja nije bio dovoljan da primarna ekscizija rane prodre u praksu i da se primeni kod većine ranjenika. aktivnost hirurških ekipa naglo se iz- menila. septembra 1944. u Vinici se upoznao sa radom dr V. Došlo je do promene vojno-političke situacije. a praktična neposrednim učešćem sovjetskog hirurga dr. 2.T. ruski hirurg dr V. 277-280.T. Leonov zastupao je stanovište da treba 70 % svih rana od vat- renog oružja hirurški obraditi u rejonu divizije.T. resekcija rebra i široka drežana. Leonov i britanski hirurg dr L.T. . grudnog koša (konzervativno lečenje sa kodeinom i morfijem. stavovi u članku bili su veoma blizu tadašnjoj savremenoj hirurškoj doktrini u savezničkim armijama.3 %. Šefovi hirurških ekipa upoznali su se s praksom nove hirurške tehnike ekscizije rane tek u drugoj polovini 1944. bolja organizacija previjališta. bili su razni. na divizijskom previjalištu u Jami.5 %. bolji su i materijalni uslovi u hirurškim ekipama. U članku dr Brecelja nalazila su se i uputstva za lečenje povreda kos- tiju (primarna ekscizija rane se hemostazom i drenažom. bolja je sanitetsko-taktička situacija jer se postiže brža evakuacija. Tako je u av- gustu 1944. i 1945.zabrana hrane per os 5 dana.

330 Mesečno poročilo Sanitetnega odseka 7. bilo koji su bili hirurški obrađeni u hirurškim ekipama. Kod povreda zgloba. februara 1945. Utvrdio je da je u jedne trećine slučajeva obrađenih u hirurškim eki- pama morao izvršiti naknadni hirurški zahvat. za mesec februar 1945. strokovne konference na upravi SCVPB 20. 333 Dr L. 1945. št. 1945. koji su lečeni u SCVPB od 1. knj. Južnič. iz čega je zaključio da u 35 % slučajeva nije bila postavljena indikacija za hirurški zahvat. Bre- celj. savremene tehnike primarne ekscizije rane. Zato on mora ostati zatvoren.T. da je najveći problem hirurških ekipa pomanjkanje hirurga specijalista. šef Sanitetskog odseka 7. Konferenciji su prisustvovali saveznički hirurzi dr Leonov i dr Rodžers i sanitetski rukovodioci dr Franc Novak. 124 (62 %) koji nisu lečeni u hirurškim eki- pama. Referat je kasnije štampan u »Partizanskom zdravstvenom vestniku«. 6-15. Benedika. Tako je u oktobru 1944. Od 4 slučaja gasne gangrene u 2 nije bila postavljena dijagnoza u hirurškim ekipama. Izvršena je kritička analiza hirurškog rada u hirurškim ekipama i doneti za- ključci o korekcijama koje treba izvršiti u hirurškom radu i o stavovima je- dinstvene vojnohirurške doktrine. 1944. Brecelj razmatrao je najvažnija pitanja lečenja rana u hirurškim ekipama i naglasio da hiruršku pomoć treba što više približiti liniji fronta. nego na otvaranju rane radi drenaže i ekskrecije. dok. dr M. 2. 96. 334 U »Partizanskom zdravstvenom vestniku« izašla su dva članka o etapnom lečenju i jedin- stvenoj vojnohirurškoj doktrini. 8. glavni hirurg. u prvih 12 sati 47 %. 4. 3. z dne 20. Rezultate nje- gove analize prikazuje dijagram. knj. Zbornik dokumentov in podatkov. do 20. Rodžers se u diskusiji osvrnuo na manjkavost hirurškog lečenja rana u hirurškim ekipama. Dr Marjan Južnič. koje je zapazio u ranjenika lečenih u Ajdovcu. 107. 329 U februaru 1945. a ranu ostaviti otvorenu. upravnik SCVPB. korpusa z dne 19. str. u prvih 12 sati 20 %. 9-10. s tim u vezi. Dr B. Od toga je 73 (38 %). knj. dok. Ut- vrdio je da je bila previše radikalna ekscizija koja je po njegovom mišljenju slaba u svakom pogledu i treba je zameniti amputacijom sa režnjevima. koji je ukazao na teškoće radi- kalne ekscizije kod dubokih rana. februara 1945. evakuacija je bila još brža: u prvih 6 sati stiglo je do hirurga 26 °/o. decembra 1944. zglob se previše otvara. 3. Leonov je izneo opširan referat sa temom »Profilaksa infekcije rane i osnovni principi lečenja gnojnih rana«. Međutim. 11.330 Stavovi jedinstvene vojnohirurške doktrine dobili su svoje konačno oblikovanje na konferenciji lekara hirurških ekipa i bolničkih lekara u SCVPB na Kočevskom Rogu 20. 334 329 Poročilo Sanitetnega odseka 7 korpusa za oktober 1944. 333 Dijagram sa slovenačkim tekstom nalazi se u navedenom članku dr Leonova u »Partizan- skom zdravstvenom vestniku«. načelnik Sanitetskog odeljenja Glavnog štaba NOV i POS. 2. april 1945. Opisao je. glavni deo referata posvetio je kri- tičkoj analizi lečenja 197 ranjenika. korpusa i dr Germ-Šegedin. Zbornik doku- mentov in podatkov. Zbornik dokumentov in pod- atkov. Etapno zdravljenje in entona vojnoki- . 332 Partizanski zdravstveni vestnik. a u 24 sata i kasnije 59 °/o ranjenika. 332 Dr Leonov je u svom referatu prikazao razvoj hirurškog lečenja rane i gledišta savremene hirurške doktrine. Na porast broja operisanih u hirurškim ekipama imala je uticaj i brža evakuacija ranjenika. glavni upravnik SVPB 7. korpusa. 3. dr M. a primeniti sulfamide. u prvih 6 sati stiglo do hirurga 20 %. a sa srpskohrvatskim tekstom u članku dr Bogdana Brecelja »Medicinska doktrina u NOR-u u Sloveniji«. Vojnosanitetski pregled. br. 331 Dr V. dr Rav- nihar. 331 Zapisnik 2. Odgovarajući na diskusiju dr M. dok. rekao je da akcenat primarne ekscizije rane nije na eksciziji dubokih slojeva duž celog kanala (tkivo ekscidiramo u granicama mogućnosti). Ta- kođe naglasio je. a 24 sata i kasnije 27 %. mart-april 1982.

napisao i udžbenik »Vojna hirurgija«. fase. September 1944. 339 Partizanski zdravstveni vestnik. št. hirurške ekipe nisu uspešno mogle obavljati svoj rad zbog napada neprijatelja na oslobođenu teritoriju i što je stigao do Črnomelja. korpusa o delu divizijskih kirurških ekip z dne 29. Ukazuje- mo na neka: Ugroženost od neprijatelja zbog nepovoljne vojno-političke situacije. Najveće prepreke su bile: loš smeštaj u malim prostorijama seoskih kuća. korpusa z dne 20. javljale su se neki put nesavladive teškoće. Vojna kirurgija. 337 U novembru 1944. Kada su se. 1944. pomanjkanje odeće i rublja da bi se mogla zameniti mokra odeća ranjenicima. kada su saveznici počeli da šalju sisteme za infuziju i svu plazmu. 338 Poročilo Sanitetnega odseka 7. Težilo se da se hirurška ekipa približili liniji fronta. 3. 8. Naročite teškoće bile su u reanimaciji ranjenika zbog niskih temperatura. dok. ali to nije uvek bilo moguće. laparatomije i druge. temperature su bile tako niske. naročito zimi. 339 Veliki napori da se uvede transfuzija krvi u hirurške ekipe nisu urodili plodom zbog po- manjkanja hemotesta. divizije bila napadnuta u s. str. knj. Dr Bogdan Brecelj. tek u decembru 1944. Kada su jedinice 7. O tome govore statistički podaci. hirurška ekipa 18. Tek dolaskom hirurga specijalista dr Benedika u septembru 1944. 338 Druga teškoća sastojala se u pomanjkanju specijalista hirurga u bolni- cama i hirurškim ekipama. borbe vodile na teritoriji koju je kontrolisao neprijatelj. Hinje i jedva se spasila i izvukla sanitetski materijal. 11. Tako je u oktobru 1944. maree 1945. Upotreba intravenskih infuzija rastvora glukoze i soli započela je u jesen 1944. št. Sa- nitetski rukovodioci nastojali su što više približiti hirurške ekipe borbenoj liniji. str. Zbornik dokumentov. niske temperature loši izvori svetla. u pogledu pružanja pravovremene hirur- ške pomoći. 36-39. korpusa za november z dne 18. KORPUSA Laki ranjenici i bolesnici 7. 24-34. rurška doktrina. 3. a konspirativne bolnice oskudevale su u hirurzima i nisu bile u stanju da šalju hirurge u hirurške ekipe. što je u velikoj meri rasterećivalo konspi- rativne korpusne bolnice. korpusa vodile borbe na periferiji oslobođene teritorije bilo je mogućno organizovati etapno leče- nje i bezbednost hirurških ekipa. i tu su postojale granice. Zbornik dokumen- tov in podatkov. bilo je moguće da se obavljaju teže operacije u hirurškim ekipama kao što su kraniotomije. Partizanski zdravstveni vestnik. bilo je veoma rizično uputiti hiruršku ekipu u rejon divizije. za oktober. 12. korpusa upućivani su u divizijske pokretne bolnice (DPB). 337 Poročilo Sanitetnega odseka 7. str. OJ . U januaru 1945. U realiziciji etapnog lečenja. da se raspadao čak i sapun. 8. 335 Dr Bogdan Brecelj. gde su se i lečili. knj. pak. 1-9. Arhiv. 9-10. Etapno zdravljenje in enotna vojnokirurška doktrina II. 1944. april 1945. Sanitetni odelek Glav- nega štaba NOV in PO Slovenije 1945. glavni hirurg Sanitetskog odeljenja GŠ je. Hirurška edukacija lekara u Školi za sanitetske oficire u Črnomelju počela je sa radom prekas- no. 8. 336 . ULOGA DIVIZIJSKIH POKRETNIH BOLNICA 7. 27. koji je izdalo Sanitetsko odelje- nje Glavnog štaba NOV i POS. ali. Partizanski zdravstveni vest- nik. 335 Rezultati rada hi- rurških ekipa o kojima govore statistički podaci bili su postignuti maksimal- nim naporima svih zdravstvenih radnika. 336 Odredba Sanitetnega odseka 7. I. i to na granici mogućeg. da se rad nije mogao us- pešno odvijati. Materijalni uslovi bili su povremeno tako teški. 377/11. IZDG. pored spomenutog članka o radu hirurških ekipa. 1944. dr Marjan Južnič. št.

X. Ležišta su bila na podu. što odudara od broja predviđenog Statutom sanitetske službe NOVJ. obe DPB bile su smeštene u šumi: Bolnica 18. 1 mesar. 2 postolara. a vreme hospitalizacije iznosilo je oko 2 meseca. sa svake strane sobe. U av- gustu 1944. Rublje su prali dva puta nedeljno. žu- ljevi). 97. korpusa od no- vembra 1943. 8. Divizijska sanitetska četa imala je još 2 intendanta. U drugoj polovini 1944. pa i ćebadima. a drugi za divizijsku sanitet- sku školu. Lekari i bolničari upoznavali su se na licu mesta sa metodama lečenja ranjenika i bolesnika. 3 intendanta i pomoćno osoblje. dok. Bolnica je izgubila svu opremu i sav sanitetski materijal. raspiratornih infekcija. divizije bio je 2181 pacijent. Ako u selu nije bilo dovoljno nužnika. a između ova dva reda bio je hodnik oko 20-30 cm širine. . a 228 povređeno je drugim noksama (smrzotine. opekotine. koji iznosi 7475. SANITETSKA SLUŽBA U JEDINICAMA NARODNE ODBRANE U Sloveniji su još 1941. knj. a onda Narodna zaštita (Narodna zaščita) sa zadatkom da štite narod od terora okupatora. iknj. politički komesar. Povremeno bi nedostajalo soli i masnoća. lečeno oko 4362 pacijenta. Prostorije su se redovito čistile. učestali su napadi neprijatelja na DPB. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 4 ku- vara). od kojih se jedan brinuo za četu. str. reumatizma. pokrivena ćebadima. Beograd. noću u selu Gradenec kod Žužumberka. zatim gastrointestina Inih obolje- nja. Od povreda bilo je 871 od vatrenog oružja ili 39. Divizijske pokretne bolnice bile su smeštene u seljačkim kućama. osnovane specijalne jedinice Službe obavešta- vanja i bezbednosti (Varnosno-obveščevalna služba. koje su 340 Dr Miroslav Gerbec. Pogi- nulo je 18. Najviše je bilo gnojnih oboljenja kože.8 % svih pacijenata u DPB 18. divizije napadnuta je dva puta 8.3 % pacijenata. Dr Grebec navodi da je od 2181 bilo je 1099 ranjenika ili 50. što je kontrolisao higijeničar. U bolnici 18. Hronika o radu sanitetske službe u NOR-u. Hrana je bila zadovoljavajuća. sastavio je na osnovu bolesničkog protokola statističku tabelu o broju lečenih u toj bolnici kroz ceo period njenog postojanja. 78. divizije od njenog osnivanja (novembra 1943) do os- lobođenja. 1 higijeničar. možemo za- ključiti koliko je značajno bilo postojanje DPB. divizije. U bolnici je bilo oko 40 lica. 2 krojača. do maja 1945. torbe i porcije. 4. a 1082 bolesnika (49.puške. iskopani su poljski nužnici. dok. osim u vreme većih neprijateljevih ofanziva. da bi sprečili crevne infekcije.7 %). DPB su predstavljale hospitalnu bazu u rejonu divizije i služile su za podizanje stručnog nivoa sanitetske službe. 1967. divizije imala je sle- deći sastav: upravnik. na sla- mi. Divizijska bolnica 15. 1 konjovodac. upravnik DPB 18. Prosečeno brojno stanje pacijenata u jednoj DPB bilo je od 50 do 100. 340 Ovaj broj daje orijentaciju o prosečnom broju lečenih pacijenata u DPB uopšte. oktobra 1944. Vodu iz bunara često su proku- vavali. 12 zana- tlija (1 stolar. Oprema . Pri prijemu svi su pacijenti depedikulisani. 2. Na osnovu toga može se pretpostaviti da je (a ne mora) u obe divizijske bolnice 7. obućom. Teš- koće su bile u snabdevanju rubljem. a 10 zarobljeno. što je bilo od velikog značaja za usavršavanje sanitetskog kadra u divizijskim sanitetskim školama. Dr Miroslav Gerbec. 4 bolničarke. malarije i srčanih mana. Ako ovaj broj upo- redimo sa brojem lečenih pacijenata u SCVPB. bila je na za to određenom mestu. 1 berberin. odećom.

korpusa i 4. Voj- ska državne varnosti (VDV) čija je Prva brigada formirana 15. Koruškoj i na teritoriji 4. korpusa. Brigadi su dodeljena 3 iskusna batljonska bolničara iz 14. Poveljstvo Vojske državne varnosti nije malo sanitetskog referenta. Sanitetnemu oddelku Glav- nega štaba NOV in POS z dne 3. jula 1944. 44-50. 1944. U proleće 1942. Zato je na to mesto postavljen student medicine Miklavž Kozak.000 pripadnika. u smislu Statuta sanitetske službe NOVJ da bolničari moraju obavljati samo sanitetske dužnosti. sa oko 200 kreveta. 155. operativne zone. decembra 1944. . brigade najpre je obavljao bivši italijanski bolničar. Više bolničara je upućeno na sanitetski kurs u bolničarsku školu 9. Veći broj bol- ničara upućen je na kurs u sanitetske škole 15. 343 U 1. 10. brigada gde je bio 9. bio je dr Stanko Pirc-Lojze razrešen dužnosti šefa Sanitet- skog odseka 4. 342 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Za re- ferenta saniteta postavljen je 12. doneta je odluka o ukidanju Var- nosno-obveščevalne službe. brigade »Mirko Bračič«. korpusa. I 1945. a 3. Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije Beograd. Neke čete uopšte nisu imale bolničara. osnovane su tri brigade narodne odbrane i to: 1. dok. brigadi postavljen je u drugoj polovini 1944. knj. 2. marta 1944. str. formirana je 3. kor- pusa i 4. 341 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. održanog 19. koji je do tada radio u civilnoj zdravstvenoj službi u Istri. i dr. brigada bila je u Štajerskoj. brigada na operativnom području 7. Formiranje 3. i 9. 3. 10. i 9. Po- 340a Nikola Anić. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne služ- be. U 2. oktobra 1944. obavljali su isti rad kao svi ostali borci. Uskoro je sva- ka četa imala svog bolničara.obuhvatale svako selo i sve gradove. operativne zone. korpus. poslove bolničara i higijeničara. 3. koji su sa uspehom završili sanitetski kurs u bolničkoj školi 4. Posle dolaska dr Pirea određeno je. U brigadi je bilo malo zdrav- stvenih radnika. od njenih jedinica osniva se 1. operativne zone. 342 Na teritoriji Slovenije. 1944. februara 1944. 2. u Štajerskoj. za referenta saniteta brigade student medicine Vinko Kambič-Cene. brigade započelo je u avgustu 1944. divizije i 2 bolničara. na teritoriji 7. 10. dok. str. knj. avgusta 1944. operativne zone GŠ Slovenije. Ranjenici su upućivani u najbliže partizanske bolnice 7. Pored toga. u svakoj četi određena su po dva nosioca ranjenika i jedno nosilo. KORPUSA 1944. korpusa po- stojala je samo jedna stalna konspirativna bolnica-Slovenačka centralna voj- nopartizanska bolnica (SCVPB) na Kočevskom Rogu. brigadi utvrđene su iste manjkavosti i preduzete mere. i 20. 1983. odnosno na operativnom području 7. marta 1944. 3402 Na prvom zasedanju Slovenačkog narodnog oslobodilačkog veća (SNOS). tj. 10. operativne zone u Štajerskoj i postavljen za šefa Sanitetskog odseka Poveljstva VDV. Manjkavosti sanitetske službe u ovoj brigadi uskoro su otklonjene. 13. 77-78. dok. a oni koji su posto- jali. ali sa nedovoljnom stručnom spremom. i 18. Posle nemačke oktobarske ofanzive 1943. na teritoriji 7. Narodna zaštita imala je oko 10. Dužnost referenta saniteta. Tek 5. knj. ddivizije. Prva slove- načka divizija narodne odbrane sa tri brigade. 343 Poročilo Sanitetnega odseka Poveljstva VDV z dne 3. korpusa. PARTIZANSKE BOLNICE NA TERITORIJI 7.341 Na osnovu naredbe Povereništva Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije od 15. student medicine Lado Kra- vos koji je do tada obavljao dužnost referenta saniteta 13. 2.

Zbog sve većeg broja ranjenika i bolesnika na teritoriji 7. korpusa organizo- vane su nove konspirativne bolnice u velikim šumskim kompleksima na br- dovitim terenima. fase. str. 348 Pored ove četiri konspirativne bolnice (SCVPB. 348 IZDG v Ljubljani. u bolnici je bilo 16 teških ranjenika.Sanitetska škola) nastala je 1. divizija. u Žumberku je bila i stalna konspirativna bolnica . 345 IZDG v Ljubljani. 1967. Ljubljana 1976. 72. Pilatovci. str. u sela Doljani. takođe konspirativne bolnice. a druge kasnije. 106 in 191. u grupi Pendirjevka. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 1944. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. fase. 351 Metod Mikuž. Beograd. 378. 386. fase.Sanitetska škola (SHVPB-SŠ). Metod Mikuž. 347 U maju 1944. Prva je bila u Gorjancima. sa 15 članova osoblja. Prva sanitetska stanica izgrađena je 5. 389. IZDG v Ljubljani. Bolnicu je gradilo osoblje bolnice uz pomoć građevinske ekipe Sanitetskog odeljenja Glavnog štaba NOV i POS. 357. SNOUB »Matija Gubec« i zvala se G/15 A. fase. 346 Treći novi konspirativni bolnički odeljak izgrađen je u decembru 1943. a kas- nije se povećao na 300. imala je 184 pacije- nata i 151 člana osoblja. Maks Zadnik. Oris partizanske sanitete. jer je nastala od evakuirane vojne bolnice iz Ribnice za vreme nemačke oktobarske ofan- zive. kada se pokretna bolnica iz sela Črmošnjice preselila u Žumberak. . 12. Poročilo skupine zdravnikov Sanitetnega oddelka Glav- nega štaba NOV i POJ z dne 6. kada je naredbom Sanitetskog od- 344 Tedenski raport SCVPB z dne 1. decembra 1943. 387. 349 IZDG v Ljubljani. a januara 1944. Kronika bolnišničega bloka »R«. SVPB-S. iznad reke Kupe. Nove bolnice građene su uz pomoć građevinskih ekipa Sa- nitetskog odeljenja Glavnog štaba Slovenije. koju je u nemačkoj oktobarskoj ofanzivi obnovila 4. bilo je 63 pacijenta i 30 članova osoblja. 359. To je bila Slovenska vojnopartizanska bolnica Bobovec. 295-304. u šumskom kompleksu Kočevskog Roga. 378. Bolnica je imala oko 100 kreveta. Krajem decembra 1943. Partizanska knjiga. održavala 15. Istrski odred. 347 Poročilo uprave SCVPB z dne 8. Kapacitet je u prvoj polovini 1944. IZDG v Ljubljani. Oris partizanske sanitete. 351 Sve gore navedene bolnice na teritoriji 7. Zvala se SVPB-Z (Zalesje).350 Bolnica za pokretne ranjenike i bolesnike. 190. 349 Drugu manju konspirativnu bolnicu organizovao je Istarski partizanski odred u Brkinima. U oktobru 1943. Sredinom decembra 1943. 104-105. Ljubljana 1979. počela je izgradnja Slovenske vojnopartizanske bolnice Ribnica (SVPB-R) u šumskom brdovitom kompleksu Goteniškog Snežnika i Krempe. Tu bolnicu je kasnije. 417. u pravcu Kočevja. fase. 1. nekonspirativna SHVPB-SŠ (Slovensko-hrvatska vojnopartizanska bolnica . korpusa bile su u prvoj po- lovini 1944. Metod Mikuž. 1. knj.345 Krajem 1943. SVPB-R i SVPB-B) postojale su i dve manje. IZDG v Ljubljani.četkom februara 1944. ima- la je 139 pacijenata i 142 člana osoblja. str. Oris partizanske sanitete. godine pod upravom Sekcije za bolnice Sanitetskog odeljenja Glavnog štaba NOV i POS do jula 1944. 1944. Ljubljana.Slo- venačko-hrvatska vojnopartizanska bolnica . 1943. u toj bolnici bila su 204 pacijenta i 134 članova osob- lja. decembra 1943. 346 Dr Andrej Župančič. Bolnica je dobila naziv »Ribnica«. Popovići. dok. 338.344 Pored SCVPB. str. 350 Gradivo o slovenski partizanski saniteti. bio oko 200 kreveta. dok nije došla pod upravu Sanitetskog odeljenja GŠ NOV i POS i zvala se SRPB-K (Krka). XI. istočno od Mo- zelja. fase. 1982. počela je izgradnja bolničkog odeljenja Slovenske voj- nopartizanske bolnice Snežnik (SVPB-Š) u šumskom kompleksu Snežnika (Notranjska). str. 377. 2.

nav. str. politički komesar. dok. SHVPB 285 (u selima 201 krevet. 1944. 12. a do 31.3. aprila 1945. 353 Odlok sanitetnega odseka 7. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. u blizini aerodroma Krasinec. korpusa formirana Glavna uprava SVPB 7. str.. 356 Prema podacima Glavne uprave SVPB 7. korpusa. u SVPB-E 260 (nekonspirativne bolnice). IZDG v Ljubljani. One su služile za privremenu hospitalizaciju pacijenata. korpusa z dne 4. IZDG v Ljubljani. novembra 1944.. 354 Dr Janez Milčinski. dotadašnji upravnik SVPB-S. 355/IV. korpusa i građevinskog referenta za kontrolu postojećih i izgradnju novih objekata u korpusnim bol- nicama. 12. Metod Mikuž. 1944. Damjan Bervar. 121-122. korpusa ima 1422 kreveta i to 772 u konspirativnim i 650 nekonspirativnim objektima. organizovala u selu Srednja Vas evakuacijsku bazu tako da su tri kuće adaptirali za te potrebe. Ljubljana 1984. u ŠVPB-B 96 (konspirativne i 1 nekonspirativna).d. ukupno 8893 pacijenta. u SVPB-R 200 (3 konspirativne i 2 nekonspirativne). u svim bolnicama 7. 349-356. seka 7. št. korpusa z dne 23.353 Novembra 1944. 4. 7. 1944. npr. 11. Moj rad u partizanskom sanitetu. o zmog- ljivosti blokov bolnišnic. ukupno 6616. 352 Ovom naredbom postav- ljen je glavni upravnik. fase. koji su pripremljeni za evakuaciju u južnu Italiju. str. koja je preuzela upravljanje svim bolnicama na njegovoj teritoriji. korpusa je u svom izveštaju od 1. Oris partizanske sanitete. 355 Poročilo referenta za gradnje pri Glavni upravi SVPB 7. da prevzame v upravo in oskrbo vse slovenske vojne partizanske bolnice. marta 1945. korpusa. str. XI. fase. lečilo se 5900 pacijenata. knj. str. korpusa z dne 26. da u svim bolnicama 7. koja je bila u selu Črešnjevec u Beloj krajini i SVPB-E Gradac. 1944. knj. do 29. koji je bio ekonomski podređen sanitet- skom ekonomatu 7. korpusa z dne 31. 2. 1967. 357 Organizacija bolnica 7. ko- mandant (vojni referent) i pomoćnik političkog komesara. 356 Poročilo Glavne uprave SVPB 7. 26. korpusa. 355 Glavna uprava SVPB 7. 144-146. Decembra 1944. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. konspirativne bolnice su u dru- goj polovini 1944. Glavna uprava imala je u svom sastavu pored upravnika još političkog komesara. Beograd. str. dok. koji je vodio glavnu upravu. 2. 7. o organizaciji in nalogah Glavne uprave SVPB 7. 367/III. 156. o številu pa- cientov itd. u SVPB-S 108 (6 konspirativnih). do 1. decembra 1944. koji je rukovodio ekonomatima svih bolnica na teritoriji korpusa. korpusa i upravnika SCVPB postavljen je 23.354 Zbog pomanjkanja bolničkih kreveta. jula 1944. Poročilo upravnika SHVPB od 17. Glavnoj upravi podređen je i sanitetski ekonomat. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. i to evakuaciona bol- nica SVPB-E Topolovec. uprvi SCVPB. a istovremeno obavljao dužnost referenta za bolnice u Sanitetskom odseku Štaba 7. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 1944. knj. 135. IZDG v Ljubljani. dok. apotekara za medicinsko snabdevanje svih bolnica 7. 11. na svojem območ- ju. 357 Mesečno številčno poročilo Glavne uprave SVPB 7. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Za v. knj. korpusa bila je ovakva: svaki odeljak bolnice imao je svoju upravu. glavnog upravnika SVPB 7. 2. 7. korpusa kod glavne uprave. u konspirativnoj 84). gradile nove objekte i povećavale svoje kapacitete. Stabu 7... 1944. do 3. 1945. korpusa. fase. 36. februaru 1945. godine 8190. korpusa z dne 1. Tako je. dok. Zatim je postojao ekonomat za snabdevanje bolnice. 141-142. 28. 1945. Igor Tavčar- Mita. 374.. korpusa u bolnicama na te- ritoriji ovog korpusa u vremenu od kada se počela voditi tačna evedencija do 1. SCVPB. . korpusa bila su 1523 kreveta i to: u SCVPB 574 (10 konspirativnih i 1 nekonspirativni objekat). Odredba SO GS z dne 22. organizovane su još dve bolnice. u čijem su sastavu bili upravnik. a u svemu ostalo upravi bol- nice. Ljubljana 1984. dotadašnji upravnik SHVPB. Novembra 1944. tu dužnost je preuzela dr Božena Ravnihar. 4. 352 Odredba Sanitetnega odseka Štaba 7.

U svim baraka bile su peći. str. Pudob. korpusa 10. odgovornog za snabdevanje i vođenje svih intendantskih poslova. U drugoj polovini 1944. te po- sle njega Maks Završnik. do januara 1945. Prva konferencija bila je 8.načelnika odeljenja (lekara ili studenta medicine). knj. 11. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. KORPUSA Slovenska vojnopartizanska bolnica Snežnik SVPB-S Izgradnja je počela krajem oktobra 1943. krov od daska ili od šindre. dok. konference upravnikov SVPB 7. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 138-141. a treća 10. 49. dužnost upravnika preuzela je dr Božena Rav- nihar. septembra 1944. 359 Navodila Glavne uprave SVPB 7. 12.358 Zaštita konspirativnih bolnica 7. 1944. 177-193. specijalista neuropsihijatar. Svako odeljenje bolnice imalo je. bolnica je imala 4 odelje- nja: Podgora. korpusa z dne 27. takođe. . svoju upravu . korpusa izdala je uputstvo za poboljšanje za- štitnih mera. knj. Odelenja su imala ove objekte: baraka za ranjenike i bolesnike (30-45 kre- veta). neprijatelj je češće upadao na oslobođenu teritoriju i napadao štabove i sanitetske ustanove. izgrađena su nova odeljenja: Hrib. NASTANAK I RAZVOJ POJEDINIH BOLNICA 7. do novembra 1944. jer u zimskim mesecima. Janez Nedog. Predgora i »Škola«. U prvoj polovini 1944. bio je dr Janez Kanoni. Beograd. vojaško organizacijo in zboljšanje dela v bolnicah. Komesar bolnice bio je najpre. Zatim je imala svog intendanta. Jože Oblak-Sime. decembra 1944. i za sanitetski materijal. druga 4. Bezbednost konspirativnih bolnica oslabila je zbog njihove prenatrpa- nosti. X. Ba- rake su građene iz tesanih balvana. Iznutra su zidovi oblagani kartonom radi izolacije. Uprava bolnice slala je Glavnoj upravi redovite me- sečne izveštaje. 278-294. Stari trg i Podob sa kapacitetom oko 200 kreveta. 360 Dr Pavia Kavčič in Julij Kutin. Zbornik dokumentov in pod- atkov sanitetne službe. 360 Upravnik bolnice u oktobru 1943. Postanek in rzavoj bloka SVPB-S. korpusa isključivo se zasnivala na sis- temu konspirativnih mera. a pored toga organizovane su zbog koordinacije rada i bolje obaveštenosti redovite konferencije upravnika u Glavnoj upravi u selu Čr- mošnjice. Marta 1944. tako da je kapacitet porastao na oko 300 kreveta. dok. str. Pomoćnik komesara bio je Rihard Romih-Riki. podzemni bunker za teške ranjenike i bunkeri za hranu. a za- 358 Zanisnik 3. 3. 359 Među njima naročito se naglašava sprovođenje stroge konspi- racije. Zbog po- manjkanja vode skupljana je voda sa krova barake u drvenu burad. političkog komesara i komandira. decembra 1944. posteljinu i drugu opremu. Krajem 1944. a posle student medicine Pavia Kavčič. 1967. kamuflaže i zaštite. pa ih je bilo teško skriti. referent Tehničke sekcije Sanitetskog odeljenja Glavnog štaba NOV i POS. Građevinske ekipe vodio je ing Jože Valentinčič-Tine. 30. dekoncentraciji ranjenika i obaveštaj- noj službi. na Glavni upravi SVPB 7 ' korpusa. baraka za osoblje (u nekima su bile kuhinja i pro- storija za osoblje u istoj baraci). a od pro leća 1944. 1944. kamuflaži. upravam bolnic za maskiranje dostopov. Sva odeljenja građena su po istom sistemu i na osnovu dotadašnjih iskustava konspiracije i kamuflaže. nije više bilo evakuacije ra- njenika u Italiju. baraka za kuhinju. 3. U ode- ljenju Stari trg i Podob izgrađene su i operacione prostorije. nužnik. str. Često ulaženje i izlaženje iz bolnice ostavljalo je sve veće tragove. Glavna uprava SVPB 7.

362 Cetrnaestodnevno poročilo uprave SVPB-S z dne 1. Rublje su prali u Bab- nom polju. kao prvo odeljenje između Telebač- nika. koji je u SVPB-S premešten iz bolnice Istarskog odreda SVPB-Zalesje. 9. ostala su samo dva odeljenja: Stari trg i Podob. Nalazila se oko 1/2 sata hoda od odeljenja Podgora k. kota 836. Vo- dio ju je bolničar Franc Potokar. adaptirane su prostorije za potrebe bol- nice. Radi povećanja kapaciteta evakuacione baze u zgradi osnovne škole u Babnom polju u julu 1944.Mašun. Vodio ju je od 6. do odlaska na sanitetski kurs u školu za sanitetske oficire pri GŠ NOV i POS u martu 1944. in 15. To je bila evakuacijska baza u blizini ceste Babno polje . knj. Lečeni su srednje teški ranjenici i bo- lesnici. 7. Drugo odeljenje vodio je dr Vaclav Pišot. kapacitet je sma- njen. invalidov in bolnikov z letali v Italijo z Nadleš- kega letališča v času od 21. 1944. u blizini Jarmovca. izgrađen je maja 1944. 7 bol- ničara. Snabdevanje sanitetskim materijalom iz apoteke »Planjava« bilo 361 Dr Božena Ravnihar. je imao 77 pa- cijenata (46 ranjenika. a kasnije Franc Šifrer-Adam. a kasnije 35 ljudi. pekarom. 929. izgrađena je krajem 1943. Imala je veliku baraku za ranjenike i bolesnike sa operacijskom prostorijom. Kao lekar sa hirurškim iskust- vom obavljao je i dužnost nadzornog hirurga cele bolnice. na 10. Zato su se ovde lečili najteži ranjenici i bo- lesnici. izgrađen je posle Podgore. Za vreme odsutnosti dr Gadžijeva i dr Pišota. a ranjenici preseljeni u SVPB-S. i 1945. Evakuacija ranjencev. u blizini Bele vode. lečenje ranjenika preuzeo je dr Ivan Pintarič. a kasnije i sa radionicama (krojačka. dok. Vojni referent (komandir) bio je Rafael Martinčič. Referat na simposiumu u Postojni 23. Stari trg. Hrib je bilo nekonspirativno odeljenje koje su izgradili u julu 1944. a odeća depedikulisana u partizanskom buretu. januara 1945. Izgrađena je kao konspirativna stanica. 16 stražara i drugo). u Babnom polju sa intendanturom. Podgora. u Berinščkovoj Dragi. septembar 1944. Zbornik dokumentov in podatkov. U januaru 1945. Zbog čestih napada neprijatelja u zimu 1944. Prvo je do odlaska na sanitetski kurs vodio ruski lekar dr Mohamed Gadžijev- Miša. ovo odeljenje je napušteno. Zato su ovde lečeni lakši ranjenici. a vodio ga je Jože Klavs-Ribničan. 1. U Podgori se nalazila i uprava bolnice. Vodio ju je student medi- cine Pavia Kavčič. 1944. dr Julij Saje. jan. radionica rublja i stolarska). Lečenje ranjenika i bolesnika. Zato je ovo odeljenje dobilo naziv »Škola«. Sanitetski ekonomat osnovan je u januaru 1944. neprijatelj za- uzeo aerodrom. i Županovog Laza kod kote 850. perionicom. Odeljenje je vodio dr Janez Kanoni. . izgrađen je krajem 1943. 1984. koju su Nemci spalili decembra 1944. 30 bolesnika. a posle njega Janez Mavec. SVPB-S 15. Ovo odeljenje udaljeno je oko 10 minuta hoda od ceste Babno po- lje . Vodila ga je dr Cirila Maselj. U ekonomatu je radilo najpre 15. 61. Podob. 1 invalid) a od osoblja (3 lekara.Mašun. te ve- liku cisternu za vodu. I ovde su se lečili teški ranjenici i bolesnici. 361 Predgora. 9.tim Julij Kutin. kada je započela evakuacija ranjenika sa aerodroma Nadlesk u blizini Koza- rišča. bolesnici i rekonvalescenti. Važio je kao naj- bolje zakamuflirano odeljenje. Kada je noću od 9. kuhinju i baraku za osoblje. krajem 1943.Leskova dolina . Škola. a posle njegovog odlaska u Štajersku dr Vaclav Pišot. Odeljenje je vodio stariji bolničar Vinko Stančić. Pudob. do 9. 362 Svi ranjenici su posle prijema u bolnicu oku- pani. aprila 1944. Nikada nije upotrebljena za hospitalizaciju ranjenika.

u toku nemačke ofanzive preselila u s. ali se ubrzo mo- rala ponovo seliti u brdo Goteniški Snežnik pod šatore sa 30 teških i 130 lakših ranjenika i bolesnika. Zbornik doku- mentov in podatkov. koji je obavljao hirurške obrade rana. ok- tobra 1943. 206. Partizanska kronika. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. lečio strelne prelome donjih ekstremiteta ekstenzijom na braunovoj udlazi. Tri dana posle evakuacije Nemci su bili već u Goteniškom Snežniku. specijalista ginekolog. što su svakodnevno obavljali po nekoliko sati »kamufleri«. otišao u Štajersku. Žrtava nije bilo. U prvom napadu u junu 1944. i bezbednosnim merama . 364 Dr Vaclav Pišot. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u.je zadovoljavajuće. italijanskoj kasarni. 365 IZDG v Ljubljami. dok. resekcije rebara kod empiema torak- sa. XI. Sve operacije obavljane su u narkozi (eterom. lažnim imenima. maja 1945. 366 Ranjenike i bolničarke skrivene u bunkerima. U maju je u bolnicu došao drugi lekar sa hirurškim iskustvom dr Vac- lav Pišot. dolazili prekasno u bolnicu. u koju je često upadao neprijatelj iz Notranjskog preko Babnog polja. oktobra 1944. knj. XI. 395-405. Nemci su prodrli u Gotenicu i bolnica je morala napustiti logor u Goteniškom Snežniku te se preselila u novi logor u brdo- vitom predelu Krempe iznad Kupe. obično. koja se 17. divizije. Dr Pišot je uveo u transfuziju krvi. bol- nica je evakuisana 12. Ljubljana. a iz Primorske preko Mašuna.dr Julija Sajeta. Bolnica SVPB-S nalazila se na teritoriji sa brojnim komunikacijama. aprila 1945. . fase. Moja sećanja na rad u sanitetskoj službi NOV. 389. bolnica je dobila lekara sa hirurškim is- kustvom . Uprkos nepovoljnoj vojno-političkoj i geografskoj situaciji sistem zaštite bolnice pokazao se uspešnim.maskiranje pristupa u barake leti lišćem i granjem. aprila 1944. sve do odlaska ekipe u Štajersku januara 1944. U trećem napadu u aprilu 1945. ali je već 10. Novi log se nalazio između vrhova Mož i Cerk. Posle toga je kraće vreme obavljao manje hirurške zahvate dr Ludvik Žnidaršič do svog odlaska u 18. IZDG v Ljubljani. zimi snegom. spalio pro- storije ekonomata u Babnom polju. diviziju. o sovražnikovem napadu na SVPB-S. Neprijatelj je 13. fase. u Belu krajinu.primanje ranjenika preko javke u Babnom polju zvane »TV 18 Vojko«. koju je vodio dr Milan Cervinka. str. kasnije pentotal sodimumom). 1967. 355-366. Sterilizaciju zavojnog materijala obavljali su u vodenoj pari u kontejnerima kao u SCVPB. ali se 8. Najpre je hiruršku pomoć pru- žala hirurška ekipa 14. 363 Dr Ludvik Žnidaršič. Oris partizanske sanitete. jula 1944. juna 1944. Gotenicu. trepanacije kod kraniocerebralnih povreda. izvidnice. 10. U drugom napadu 10. Beograd. konspiracijom . 364 jer su ranjenici. pa i gipsanim zavojem. 1944.363 Tek 6. oba- vljao i amputacije kod gasne gangrene. 3. 102. otpuštanje rano ujutro pred zoru.365 Bolnica SVPB-S bila je zaštićena samo sistemom konspirativnih mera: dekoncentracijom ranjenika.367 Slovenska vojnopartizanska bolnica Ribnica (SVPB-R) Nastala je iz velike evakuisane vojne bolnice Ribnica. neprijatelj je spalio rekonvalescentno odeljenje u tzv. 367 Metod Mikuž. kamuflažom .straže. Beograd. u kojoj su bili privremeno smešteni laki ranjenici i bolesnici. obaveštavanje preko kurira. U početku je bolnica bila bez hirurga. 1984. vratila i posle toga otišla u Stari trg pri Ložu. nep- rijatelj je otkrio i spalio odeljenja Podgora i Pudob. str. Laparatomie kod prostrela trbuha nije radio. 1967. 360. 366 Poročilo uprave SVPB-S 18. str. nije pronašao. primanje i otpušta- nje ranjenika vezanim očima. Bolnica je napadnuta tri puta.

369 Izvor vode bio je u blizini. Oris partizanske sanitete. tj. 4. koga je zbog starosti sredinom januara 1944. da bi se po- pravili životni uslovi. a zatim u SHVPB. zamenio apsolvent medicine Adolf Medvešček. str. Izgradnja je završena krajem januara 1944. Mašun je bilo rekonvalescentno nekonspirativno odeljenje u napušte- noj seljačkoj kući. Politički komesar bolnice bio je Ivo Serajnik-Šimen. U jed- noj baraci bili su ranjenici. 1967. Neko vreme (do 18.Bolnica se našla u teškim prilikama. I ovo mesto nije bilo bez- bedno. a zatim apsolvent medicine Adolf Medvešček i feb- ruara 1944. XI. Kronika bolnišničnega bloka »R«. oda- tle u kuće u kraju Borič. fase. str. u blizini vrha Cerk (28. . pa je i hrane manjkalo. 194. a zatim još u pripadajućim zgradama u selu Prežule između sela Inlauf i Gornja Briga. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. a dr Cizelj je krajem januara premeš- ten na dužnost upravnika civilne bolnice u Kanižarici blizu Crnomelja. le- kar dr Mitja Kac. oba- vljao specijalista hirurg dr Mirko Černič stariji. a 18. udaljenog od njega 4 sata hoda. kuhinja. Kasnije je izgrađena i baraka za opera- cije i nadstrešnice za lakše ranjenike. ali na drugoj strani ceste Borovnica-Ravne-Loški potok. kada je premešten u SCVPB. koji je bio i upravnik SVPB-R. a od kraja februara 1944. U jesen 1944. jugoistočno od Krempe. fase. septembra 1944. 370 Adolf Medvešček je vodio Suhi Vrh do septembra 1944. Mikuž. a Smrekovec interno 368 Di Andrej Župančič. Bolnica SVPB-R imala je više odeljenja i to: Suhi Vrh. Dr Medvešček. jer je pao sneg. M. 1985. str. 391. dobila je naziv »Stanetov dom« po komandantu Glavnog šta- ba NOV i POJ Francu Rozmanu-Stanetu). do dolaska dr Ivana Pintariča. u kojoj su adaptirali prostorije za 16 kreveta. Lično saopštenje 1. Pored ovog rekonvalescentnog odeljenja kasnije su izgrađena još tri: Urhovina. do njegovog odlaska u južnu Italiju u Bari. dr Andrej Župančič. u drugoj kuhinja. a stručnomedicinski rad je do maja 1944. 371 Arhiv IZDG v Ljubljani. 295-304. u eva- kuacijsku bazu Srednja vas.368 Lekari evakuisane bolnice u Ribnici (upravnik dr Stanko Lajevec. izgrađeno krajem 1943. Neko vreme obavljao je dužnost upravnika apsolvent medicine Adolf Medvešček. dr Andrej Župančič do jula 1944. Zbog čestih ispada neprijatelja iz Kočevja. o kojima nema pisanih dokumenata. aprila 1944. septembra 1944) bolnica je ostala bez hirurga. Naziv je nosila »Bogdanov dom« po dr Bogdanu Brecelju. baraka za osoblje i upravu. a vojni referent Pavle Senčar. Ljubno. Laze. 370 Smrekovec su počeli graditi posle izgradnje Suhog vrha. a Smrekovec stariji bolničar Metka Peterlin. izvršena je reorganizacija: Suhi vrh postao je hirurško odeljenje. M. postavljen je novi upravnik dr Ivan Pintarič. odeljenje se preselilo u šumu. Odeljenje je vodio dr Anton Cizelj. 372. pa su izgradili nadstrešnicu u blizini. Teške ranjenike morali su nositi po lošem terenu. prvo odeljenje. Beograd. apsolvent medicine Jože Satler) premešteni su na nove dužnosti. 369 Arhiv IZDG v Ljubljani. a u bolnicu SVPB-R došli su novi lekari i to hirurg specijalista dr Mirko Cernie stariji i ginekolog specijalista dr Anton Cizelj te lekar opšte prakse dr Tone Hočevar. I tu je bila baraka za ranjenike. Uz prisustvo dr Bogdana Brecelja organizovana je građevinska ekipa za izgradnju bolnice. u trećoj osoblje. Prvi upravnik bio je dr Tone Hočevar od sredine januara 1944. kada je premešten u civilnu bolnicu Kanižarica. Odeljenje je vodio dr Andrej Župančič. u Ljubljani. 196. 371 Posle odlaska dr Andreja Župančiča Suhi vrh vodio je Adolf Medveš- ček. Mikuž. Oris partizanske sanitete.

maja 1945. 372 Referat uprave SVPB-R iz dne 1. gde se 8. i to 36 u SVPB-E. 1943.376 U lečenju ranjenika i bolesnika najteži uslovi bili su kada se bolnica preselila iz Ribnice u Goteniški Snežnik pod šatore u snegu. Oris partizanske sanitete. 197. novem- bra 1944. str. 378 U drugoj polovini 1944. Glavni upravi SVPB 7. 3 sekvestoromije.377 U prvoj polovini 1944. po naredbi Glavne uprave. a imali su i postolarsku. izvršio 3 amputacije. 69. 378. 12. Glavni upravi SVPB 7. 373 Postojao je sanitetski ekonomat. Zbornik doku- mentov in podatkov. grudnog koša i velikim ranama mekih tkiva od eksplozivnog oružja. IZDG v Ljubljani. Slovenska vojnopartizanska bolnica Bobovec (SVPB-B) Izgrađena je u decembru 1943. korpusa. Uprkos konspirativnim merama neprijatelj je 5. Prelome donjih ekstremiteta lečili su na braunovoj udlazi. ali sa kočevske strane.. 376 Arhiv IZDG v Ljubljani. 3 primarne ekscizije rane i nekoliko ekscizija fistula sa odstranjivanjem stranog tela. izvršili su evakuaciju 30 ranjenika u Nadlesk i avionima. Dr Ivan Pintarič je u de- cembru 1944. bolnica je imala tri odeljenja: »Bobovec« kod Jezusove crkve iznad Starog Brezja. fase. novembra 1944. 1. 377 Poročilo uprave SVPB-B z dne 8. koje su na ovom području imale svoje specifičnosti. »Kremen«. imala 198 kreveta. krojačku i stolarsku radionicu. 3. Imali su teške ranjenike sa strelnim prelomima natkolenice i nadlaktice.372 SVPB-R je 1. maja 1945.odeljenje. i preostali ranjenici. u bolnici se lečio manji broj pacijenata. 4 incizije. Rane su zasipali sulfamidnim praškom. 1945. 1 ablatio un- guis. aprila 1945. 69. fase. 378 IZDG v Ljubljani. . 3. Umrlo je 7 ra- njenika. a 24. odeljenje Suhi vrh. 367. Dekoncentracija je bila više naglašena: odeljenja su bila udaljena jedna od drugog po 4 sata hoda po teško dostupnom brdovitom terenu. 375 Referat uprave SVPB-R 1. izvršila pokret u Babno polje. 374 Arhiv IZDG v Ljubljani. 1. u Italiju. 391. spojila sa SVPB-S. dok. 1945. korpusa. izvršio napad na bolnicu. koje je pratio France Berce u SVPB-E u Belu krajinu. često su evakuisali ranjenike u druge bolnice. fase. decembra 1944. knj. u blizini Mozlja na Kočevskom Rogu. prelome nadlaktice abdukcijskom udlagom. a 45 u jedinice. Osoblja je bilo 38. fas. Zbornik dokumentov in podatkov. 373 Metod Mikuž. fase. Bolnica SVPB-R osnovala je tri čete i. aprila 1945. a l i . Arhiv IZDG v Ljubljani. I ova bolnica bila je zaštićena samo merama konspirativne zaštite. knj. 28. »Baije« kod sela Hrib iznad Koprivnika i. 359. dok. 375 Zbog ofanzivnih akcija neprijatelja eve- kuisano je 15. 374 Jula 1944. a pre svega zbog ugroženosti od nep- rijatelja krajem 1944. ali je kapacitet bolnice bio u porastu. evakuisali su 46 ranjenika i bolesnika. na rekonvalescentno odeljenje »Kremen«. prostrelima glave. a u decembru 55. Drugi napad izvršen je 14. npr. Organizovane su sušionice voća i pe- čenje rakije. septembra 1944. Zbog teških uslova rada i života. U početku maja bila su 63 pacijenta i 30 članova osoblja. 389. Amputacije su se morale obavljati u šumi. u Stari trg pri Ložu. u blizini sela Kumrova vas. Upravnik je bio italijanski lekar dr Hamiltore Skalinci (Scalinci) koji je posle kapitulacije Italije stupio u NOV.

broj pacijenata naglo je spao na 78. str. 383 IZDG v Ljubljani. 77. fase. podatak po sećanju. 386. Sekuliće. Štab je bio u selu Bulići. fase. 1979. ra- dionice i prostorije za predavanja Sanitetske škole. marta 1945. premešten u SVPB-E Topo- lovec. divizije. preselila u Žumberak. Popovići. Poslanstvo slovenskega zdravnika. Ljubljana. kor- pusa NOV Hrvatske za hospitalizaciju pegavičara.od 281 u decembru 1943. Politički komesar bio je i ostao do oslobođenja Ante 380 Dr Marjan Južnič. broj se smanjio na 344 i 320. 378. Doljane. do 355 u januaru 1944. upravnik je bio dr Ivan Pintarič.382 Zbog pomanjkanja prostora u malim seljačkim kućama. a ostalo je njih 200. kada je Glavna uprava priklju- čila SCVPB. jer su mnogi eva- kuisani u Italiju i Dalmaciju. Pilatovci bilo je interno odeljenje s od- secima za tuberkulozu. 381 Metod Mikuž. str. fase. koje su smeštene u 5 sela. Prva baraka izgrađena kod sela Sekulići bila je predata na upotrebu jedinicama 4. IZDG v Ljubljani. želučane bolesti.386 Uprava i zdravstveni radnici Kada se bolnica preselila iz s. Krajem januara vratio se u Bobovec. izgra- dili su konspirativno odeljenje u Stojdragi za 86 pacijenata i 20 članova osob- lja. 387. 386 £)r Metod Mikuž. i to: Buliće. 367. a druga u s. str. decembra 1943. Uz hirurško odeljenje bila je i centralna kuhinja. fase. Brojno stanje pacijenata i osoblja naglo se povećalo . 385 Početkom aprila 1945. Kuljaji. SVPB-B je postojala do 20. Gudalje i Kuljaje. koji je neposredno posle preseljenja raspoređen za šefa hi- rurške ekipe 15. a zaštitna četa sa 50 boraca u s. pored dr Skalincija radio neko vreme i italijanski lekar dr Augustio Nordio. Bolnica je reorganizovana. Q-J .381 Dr Skalinci je u decembru 1944. Izgradnja je zapo- čela u februaru 1945. Kuljaji. 38 1963. U bolnici je. Črmošnjice u Žumberak. 384 Dr Janez Milčinski. reumatizam i neurološke poremećaje. Bol- nica je organizovana kao vojna jedinica u 6 četa. 190. U s. IZDG v Ljubljana. Oris partizanske sanitete. Gradivo o slovenski partizanski saniteti. str. U aprilu i maju 1944. Interno odeljenje imalo je 92 ležaja. 382 IZDG v Ljubljani. 403-503.SŠ Pokretna bolnica u selu Črmošnjice se po naređenju Sanitetskog ode- ljenja Glavnog štaba Slovenije 1. Zaštitna četa bila je u s. u kojima su bolesnici spavali na slami na podu. Oris partizanske sanitete. 5 IZDG v Ljubljani. 384 Krajem marta 1945. fase. Mi pa se nismo uklonili. i 457 u februaru.SANITETSKA ŠKOLA SHVPB . 380. 1967. Doljani bilo je rekonvalescentno odeljenje. 380 Kasnije je premešten u brigadu »Natisone«. bubrežna oboljenja. Ljubljana. Sredinom juna 1944. a zatim upućen na kurs u Sanitetsku oficirsku školu. SHVPB imala je tri odeljenja: hirurško sa 76 kreveta i barakom u kojoj su bile operacione prostorije. U Stojdragi je bilo 60 ležaja. U s. 192. počele su se graditi barake. Ljubljana.383 U novembru je zbog neprijateljeve ofanzive deo lakših pacijenata otpuš- ten u jedinice. U selu Dučići bilo je hirurško odeljenje s upravom i trijažnim centrom. a dermatološko 152. SLOVENSKO-HRVATSKA VOJNOPARTIZANSKA BOLNICA .

izvrše organizacijske i personalne promene u SCVPB. U prvoj polovini 1944. 1967. upravnik SCVPB postao je dr Rudolf Obračunč . Beograd. preselila se decembra 1943. specijalista neuropsihijatar. dužnost upravnika SHVPB preuzeo je dr Janez Milčinski. i dr Janez Kanoni. Dučići vodila je student medicine Marija Jeras. 367. Novak. odlazak nekih lekara SCVPB na nove dužnosti. gde je ostala do aprila 1945. Doljani apsolvent medicine Adolf Medvešček. Krajem novembra 1944.d. Pugled. glavnog upravnika SVPB 7. XI. Umesto spaljenog rekonvalescentnog odeljenja Škrilj.rekonva- lescentno u s. koje je dobilo naziv Stari Ajdovec. str. Poslanstvo slovenskega zdravnika. 378. Upravnik SHVPB postao je dr Ja- nez Kanoni i ostao do septembra 1944. koji je došao iz SVPB-R. divizije. Krajem ap- rila 1944. drugo . dr Igor Tavčar preuzeo je dužnost upravnika SCVPB i v. U bolnici je u početku bio samo jedan lekar. 389 Hirurško ode- ljenje u s. i to dr Vaclav Pišot. 387 Krajem jula 1944. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. Uskoro je preuzeo i rukovođenje no- voosnovanom evakuacionom bolnicom SVPB-E Topolovec. dr Igor Tavčar-Mita. koja je ostala posle nemačke oktobarske ofanzive u Jelendolu. no- vembra 1944. Nastavnici su bili lekari bolnice. pa je 11. Zbog dovoljnog broja lekara u bolnici je organizovana Sanitetska škola za bolničare. korpusa. do tada referent saniteta 18. do tada referent sa- niteta 2. ' „ J a n c / Kanoni. koji su napisali skripta za pojedine predmete. izgradili su novo konspirativno odeljenje u blizini spaljenog sela Komolec. a kasnije su došli novi u decembru 1943: dr Stanko Lajevec a 17. IZDG v Ljubljani. marta 1944. imala 2 specija- lista i 2 mlada lekara. premešten u Glavni štab NOV i POJ na dužnost referenta sa- niteta u Tehničkom odeljenju. str. Posle odlaska dr Pavia Lunačeka na novu dužnost u Sanitetskom odeljenju Glavnog štaba NOV i POS.sve je to zahtevalo da se 1944. 403-503. 8 " P . SCVPB je imala 10 odeljenja. Pilatovici student medicine Zlata Visenjak. od kojih 9 konspirativnih i jedno nekonspirativno. fase. Ova bol- nica imala je do nemačke oktobarske ofanzive 11 odeljenja (od ovih 10 kon- spirativnih i jedno nekonspirativno). 89 Dr Janez Milčinski. . kada je premešten na mesto referen- ta saniteta i sudskomedicinskog veštaka OZNE za Sloveniju. fase. Škrilj. specijalista internista. u selo Komorna vas na Kočevskom Rogu. dolazak novih lekara. Žrtve koje je pretrpela SCVPB u nemačkoj oktobarskoj ofanzivi 1943. 388 Novi upravnik je dr Vekoslav Valentinčič. Bolnica je sredinom 1944.interno odeljenje u si. Izvlečki iz mojega življenja v NOB. Oba odeljenja su imala zajednički naziv Ajdo- vec. ali je 16. Uprava SCVPB.Cedrik. januara 1944. 372-376. " Poročilo upravnika SHVPB za januar 1945. a zatim su oko 1 km dalje iz- gradili odeljenje Novi Ajdovec. koji su imali hirurško iskustvo i mogli su da obavljaju manje hirurške zahvate. brigade »Ljubo Šercer«. Dužnost upravnika preuzeo je januara 1944. završen četvrti kurs za bolničare i drugi kurs za higijeničare. a treće . Jelenov žleb. organizovali su novo rekonvalescentno nekonspirativno odeljenje u selu Planini. koji je tu dužnost obavljao do jula 387 IZDG V Ljubljani.390 SLOVENSKA CENTRALNA VOJNOPARTIZANSKA BOLNICA DO KRAJA RATA (SCVPB) Organizacijske i personalne promene 1944/1945. kada su bila spaljena odeljenja Spodnje Lašče. novi zadaci SCVPB koje je postavio razvoj sanitetske službe .

396 Politički komesari bili su Dušan Mulej. 520-530. 1985. koji je pre dolaska u NOV radio na hirurškom odeljenju civilne bolnice u Novom Mestu. Posle nje neko 391 Zapisnik 1. koji je jula 1944. koji je ostao na ovoj dužnosti do oslobođenja. knj. 392 Odlok Sanitetnega odseka štaba 7. Politički komesari bili su: Franc Lampe. 52-53. Politički komesari bili su Radoš Kramarič. 1944. za upravnika odeljenja Ajdovec. dužnost upravnika obavljala je stu- dent medicine Juga Bregant. 132. Do juna 1944. Stari log. Došlo je do promena i u upravama pojedinih odeljenja: Jelenbreg. dok. str. ekonom Stane Pajk. upravnik je postao lekarski pomoćnik Franjo Senica-Andrej. 1975. februara 1945. upućen od Sanitetskog odeljenja Glavnog štaba NOV i POS u SCVPB. Lašče (Zgornje Lašče).395 Iz Ajdoveca je otišao u februaru 1945. brigadu »Matija Gu- bec«. 141. Zbornik dokumentov in pod- atkov. jula 1944. knj. Stanko Goli-Ilija. specijalista pedijatar. šef administracije stu- dent medicine Zdenka Lušin-Novak. Dr Lindzi Rodžers (Lindsay Rogers). 2. 19. 28. 108-112. decembra 1944. Upravnik je do novembra 1945. politički komesari u upravi SCVPB bili su Ludvik No- vak-Aleksander. Gvido Beve i Ivan Serajnik-Šimen. 1944. knj. št. dok. Politički komesari bili su: Ludvik Novak-Aleksander. 394 Politički komesari bili su: Manek Fuks. dr Janez Milčinksi. dužnost upravnika SCVPB preuzela je i obavljala sve do os- lobođenja dr Ruža Germ-Šegedin. konference vodstev postojank SCVPB z dne 16. korpusa. dok. 343-348. Drago Plut i Albin Kozin. dr Ruža Germ-Šegedin. dr Ivan Kalinšek. str. Slav- ko Stamejčić i Albert Topolovšek-Igor. str. Odeljenje Jelenbreg vo- dio je do odlaska u Dalmaciju 24. Jože Mi- helčič.d. korpusa z dne 23. Upravnik je bila 1944. dok. kada je za upravnika postavljen dr Drago Martelanc koji je ostao do oslobođenja na ovoj dužnosti. 12. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Ljubljana. koja je radila u stanici Ajdovec kao medicinska sestra. Ivan Serjanik-Šimen. dok. Ajdovec. 81. italijanski lekar. Posle odlaska dr Maijana Južniča u 4. 1944. Posle odlaska dr Emilije Krajger (Kraigher). 1944. upravnik privred- nog dobra (»narodna kmetija«) Ivan Dolar i šef divizijske ekipe Janez Becele. Dužnost upravnika obavljala je dr Božena Grosman. Matevž Grad. Zbor- nik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 395 Kronika bolniške postojanke Zgornji Hrasnik z dne 17. Stane Zupančič-Dunja. početkom oktobra 1943. za transport ranjencev iz SVPB 7. 2. 7. a posle njega Bogdan Robida-Dane. godine sve do novembra 1944. .391 Tada je za v. 5. 3. u juž- nu Italiju. konference vodij postojank SCVPB 2. upravnika SCVPB postavljen dr Igor Tavčar-Mita. Lično saopštenje. hirurg Britanske armije. 393 Načrt Sanitetskega oddelka GS NOV i POS z dne 22. a posle nje dužnost upravnika preuzela je Božena Sernec i os- tala sve do oslobođenja. 55. Zgornji Hrasnik. 1. 24. sve do odlaska u južnu Italiju jula 1944. Posle odlaska Milana Venišnika. Zbornik do- kumentov in podatkov sanitetne službe. knj. dr Janeza Milčinskega. dužnost upravnika preuzela je dr Frida Vud- ler-Breda i obavljala do odlaska u Sanitetsku oficirsku školu 19. imenovan je u avgustu 1944. Tone Valentinčič. 393 Politički komesar bio je Stane Župančič. Jelendol. po- sle njega preuzeo je dužnost upravnika (novembar 1944) dr Martin Benedik. str. Leopold Urajnar-Lec. str. Milan Beve. a zatim Augusto Nordio. 7. 392 Novembra 1944. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 1 1945. 10. ne . 3. Spodnji Hrasnik. Franc Lampe i Jože Mihelčič. Zdravljenje ranjencev v SCVPB. 1944. a posle nje dr Alojz Štrancar. dotada upravnik Jelendola. Zvone Žugelj. Posedovao je stručno obrazovanje i iskustvo. 394 Izvleček zapisnika 5. 396 Cita Bole. knj. . gde je postao upravnik bolnice Glavnog štaba NOV i POS u Zadru. Ljubljana.

Hirurška intervencija u bolnici Ajdovec, Slovenija, avgust 1944.

vreme bio je dr Janez Lovšin, a od novembra 1944. dr Cirila Maselj, koja je
vodila interno odeljenje, dok je porodilište vodila dr Božena Sernec od do-
laska iz Italije u jesen 1944. do 1. februara 1945. Politički komesari bili su
Stane Kerber-Kogo, Maks Klanšek, Bogdan Robida-Dane i Viktor Kokalj.
Leseni kamen. Upravnik je 1944. dr Jože Jaklič, a posle njega sve do
oslobođenja dr Janez Lovšin. Politički komesari bili su Leopold Urajnar-Leo
i Matevž Grad.
Vinica. Posle nemačke oktobarske ofanzive 1943. dužnost upravnika
preuzeo dr Alojz Štrancar, a nakon njegovog odlaska u Zgornje Lašče, juna
1944, dr Drago Martelanc. Prvog oktobra 1944. dužnost upravnika peuzeo je
hirurg Crvene armije dr Vasilij Timofejevič Leonov, a njegov pomoćnik po-
stao je dr Ladislav Kline, sve do oslobođenja. Politički komesari bili su:
Frane Taurer-Plahun, Rihard Romih-Riki, Franc Lampe, Manek Fuks i Albin
Topolovšek-Igor. 397
Planina je bila nekonspirativno, rekonvalescentno odeljenje, koje je
imalo do maja 1944. tri odseka: invalidski sa fizioterapijom, zubni sa zubnom
ordinacijom i odsek za tuberkulozne bolesnike. Vodila ga je, najpre, student
medicine Zlata Visenjak, a posle nje medicinska sestra Martina Košak, zatim
dr Zvezdana Reja-Zadnik Zvezda, lekar opšte prakse i zubni lekar. Dr Reja
je ostala na dužnosti upravnika Planine do odlaska na mesto upravnika eva-
kuacione bolnice SVPB-E Topolovec u novembru 1944. Politički komesari
bili su: Rudolf Ipavec, Rudi Hen (Hönn), Božo Sintič-Popaj, Maks Klanšek,
Franc Kramarič, Bogdan Robida-Dane i Ivo Serajnik-Šimen.
Prvog maja 1944. SCVB je imala 404 kreveta sa 234 pacijenta, a osoblja
209. Lekara je bilo 7, bolničara 17, stražara 19, pomoćnog osoblja 166. Lekari
397
Pismo načelnika Sanitetskog oddelka Glavnega štaba z dne 12. 9. 1944. šefu Sanitetnega od-
delka 7. korpusa, Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 2, dok. 68, str.
385-389.

su bili: dr Rudolf Obračunč, dr Ruža Germ-Šegedin, dr Janez Milčinski, dr
Božena Grosman, dr Alojz Štrancar, dr Jože Jaklič i dr Frida Vudler-Breda.
Uprava SCVPB je u početku 1944. izdala razna uputstva, među kojima
je bilo najvažnije uputstvo o upravljanju odeljenja. 398
Odeljenja su bila dužna da dostavljaju izveštaje o primljenim ranjeni-
cima i bolesnicima, podatke za kartoteku osoblja, podatke o umrlim i drugo.
Uvedene su i redovite konferencije upravnika i političkih komesara svih ode-
ljenja u upravi SCVPB, najpre svakih 14, a zatim mesec dana. Na tim kon-
ferencijama uvedeni su sredinom 1944. i stručni referati.
Prva konferencija bila je 2. maja 1944. Na njoj je upravnik SCVPB, dr
Obračunč, dao direktive za reorganizaciju SCVPB, koja je imala za cilj da se
bolnica podigne na nivo centralne sanitetske ustanove specijalizacijom poje-
dinih odeljenja. 399 Specijalizacijom je trebalo resiti razna pitanja, u prvom
redu, pitanje pomanjkanja hirurga, zatim lečenja invalida, bolesnika, zaraznih
bolesti (TBC) i pitanje porodilišta za partizanske majke.
Pitanje pomanjkanja hirurga rešeno je osnivanjem dva operativna ode-
ljenja - jednim za istočni sektor u Zgornjem Hrasniku, drugim za zapadni
sektor u Jelendolu. Baraka sa operacijskim prostorijama izgrađena je najpre
u Zgornjem Hrasniku i, nešto kasnije, u Jelendolu. Specijalističku hiruršku
pomoć i nadzor operativnog rada obavljao je dr Bogdan Brecelj, koji je ob-
ilazio operativna odeljenja, a obavljao i hirurške zahvate u Zgornjem Hras-
niku. Sva odeljenja istočnog sektora: Leseni kamen, Vinica, Spodnji Hrasnik,
Planina upućivala su teže ranjenike zbog operativnog lečenja u Zgornji Hras-
nik, a odeljenja zapadnog sektora - Jelenbreg, Stari log i Lašče u Jelendol.
Operativno odeljenje Zgornji Hrastnik vodio je dr Janez Milčinski, a
Jelendol dr Ruža Germ-Šegedin. Bili su istovremeno i nadzorni hirurzi, koji
su imali dužnost da obilaze odeljenja svog sektora i pružaju hiruršku pomoć.
Pitanje invalida rešeno je osnivanjem invalidskog odseka u Planini,
gde je organizovano i fizioterapeutsko lečenje (ortopedska gimnastika i dru-
ga terapija). Planina je primala i tuberkulozne bolesnike i druge zarazne bo-
lesnike. Vinica, a kasnije Leseni kamen imali su izolator. Lečenje internistič-
kih slučajeva rešeno je osnivanjem internog odeljenja u Spodnjem Hrasniku.
Porodilište i negu novorođenčadi organizovala je i vodila Božena Grosman,
a akušersku pomoć pružao je dr Pavel Lunaček, specijalista ginekologije.

Napredak u stručnom radu u SCVPB

U stručno-medicinskom radu dotada su primenjivane metode u primi-
tivnim uslovima zbog materijalne oskudice i pomanjkanja hirurga, koje su se
pokazale najpodesnije, pa su zato bile prihvaćene od većine lekara. Mokra
sterilizacija (prekuvavanje) rukavica, zavojnog materijala i operacionog rub-
lja; stavljanje obloga rakije na sve rane; ishrana ranjenika prva tri dana samo
tečnom hranom; upotreba morfijuma (0,02 iv) kao opšta anestezija pri ma-
njim zahvatima te strogo konzervativni postupci pri lečenju rana. 400
Osim toga bilo je i drugih stavova, koji 1944. više nisu odgovarali za-
dacima partizanske medicine u primenjenim uslovima života i rada, jer su
398
Okrožnica uprave SCVPB z dne 25. 1. 1944 vsem upravam postojank za političko in stro-
kovno delo, Zbornik dokumentov in podatkov knj. 1, dok. 66.
399
Zapisnik 1. konference vodstev postojank na upravi SCVPB 2. 5. 1944, Zbornik dokumentov
in podatkov sanitetne službe, knj. 1, dok. 132, Ljubljana, 1982.
400
Dr Janez Milčinski, Kronika bolnišnic in šol (od 15. 7. 1943. do 15. 5. 1945), Hronike o radu
sanitetske službe u NOR-u, XI, Beograd, 1967, str. 331-343.

nastupili bolji opšti materijalni uslovi, smeštajne mogućnosti i medicinsko
snabdevanje. Nije bilo operacionih prostorija, gde bi se mogla sprovesti u ži-
vot načela asepse. U lečenju strelnih preloma nedovoljno je primenjivana ek-
stenzija, zbog čega je dolazilo do deformacija ekstremiteta i do pseudartroza.
U prvoj polovini 1944 (pre dolaska savezničkih hirurga), došlo je do
velikih promena u stručnom radu i uvođenja novih metoda: reorganizacija
hirurške službe (izgradnja operacionih prostorija sa odvajanjem septike od
aseptike), napredak u lečenju strelnih preloma i u lečenju invalida (izrada
proteza, uvođenje fizioterapije), napuštanje mokre sterilizacije i uvođenje
suve, promene u lečenju rana, uvođenje intravenskih infuzija i transfuzija
krvi, poboljšanje anestezije, osnivanje prve laboratorije, osnivanje porodilišta,
internog odeljenja i izolatora, uvođenje obdukcija, poboljšanje medicinske
dokumentacije. Uvedene su takođe i stručne konferencije sa kritičkom ana-
lizom medicinskog rada.

Reorganizacija hirurškog rada

U svim odeljenjima SCVPB obavljane su 1943. operacije u barakama
za pacijente na stolu pred očima svih pacijenata. Takvi uslovi otežavali su
hirurški rad. Zato je dr Milčinski uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima
u zimu 1943-1944. naredio da se izgradi u Zgornjem Hrasniku posebna ba-
raka (4 x 5m) sa dve prostorije, od kojih je prva služila kao operaciona pro-
storija, a u drugoj su bila ležišta za operisane. Time su stvoreni bolji uslovi
za hirurški rad, a postignuto je i odvajanje aseptike od septike. Nova baraka
služila je kao aseptika, dok se »septika« nalazila u drugoj baraci sa 20 ležaja,
u kojoj su dogradili septičnu operacionu prostoriju. 401 U novoj baraci počeli
su obavljati i aseptične operacije. Hirurški rad odvijao se pod kontrolom i
uz pomoć specijaliste ortopeda dr Bogdana Brecelja, koji je i sam obavljao
operacije u Zgornjem Hrasniku (npr. 12. aprila 1944. izvršio je trepanaciju
zbog Džeksonove epilepsije, zatim osteosintezu patele i druge operacije). Od
decembra 1943. do oktobra 1944. u Zgornjem Hrasniku izvršeno je 120 ope-
racija, od kojih 40 aseptičnih. Umrlo je 27 pacijenata, koje je dr Milčinski ob-
ducirao. (Mortalitet 22,2%).
Operaciona prostorija u Zgornjem Hrasniku dobila je i odgovarajuću
opremu, koju je izradio partizanski stolar Jože Malnarič po nacrtima dr Mil-
činskog: operacioni sto sa pokretnim gornjim i donjim te fiksnim srednjim
delom; stočić za instrumente, pokretne stepenice, pomoćni stočić za opera-
cije na gornjim ekstremitetima i stočić sa priborom za narkozu. 402 Pošto nije
bilo kaseta za instrumente i sterilni zavojni materijal, izradili su koševe od
vrbovog granja, iznutra obavijene čvrstim platnom, koje su sterilisali u par-
tizanskom buretu. Marija Jeras, student medicine koja je bila instrumentarka
u Zgornjem Hrasniku, opisala je opremu operacionih prostorija u »Partizan-
skom zdravstvenom vestniku«.
Po uzoru na Zgornji Hrastnik barake sa operacionim prostorijama iz-
građene su i u Jelendolu, Vinici i Lesenom Kamenu. U svim operacionim
prostorijama bila je pripremljena sterilna oprema, instrumenti, zavojni ma-
terijal i operaciono rublje za hitne operacije. Nadzorna hirurška služba pod-
igla se na viši stepen. Dok su ranije nadzorni hirurzi dolazili samo po pozivu,
401
Dr Janez Milčinski, Mi pa se nismo uklonili, Poslanstvo slovenskega zdravnika, Ljubljana,
1965, str. 405-450.
402
Marija Jeras, Naša operacijska soba, Partizanski zdravstveni vestnik, maj 1944, str. 9-13.

sada su redovno obilazili odeljenja u kojima su obavljali operacije, asistirali
a i preduzimali organizacione mere. Dr Milčinski je u junu 1944. obavio na
istočnom sektoru 17 obilazaka. 403 Dr Ruža Šegedin je u junu 1944. obavila 18
obilazaka u zapadnom sektoru. 404 Nadzorni hirurzi izveštavali su upravu i o
radu i manjkavostima hirurške obrade u hirurškim ekipama.

Napredak u lečenju strelnih preloma i lečenju invalida

U lečenju strelnih preloma donjih ekstremiteta uvedeno je lečenje na
braunovoj udlazi sa ekstenzijom, ako se radilo o dislokaciji fragmenata. Ek-
stenziju su postizali leukoplastom ili manšetom. Zbog opasnosti ishemije kod
manšete, dato je uputstvo da je treba 2 puta dnevno popustiti za 1/4 ili 1/2
sata.405
Napredak je postignut i u lečenju invalida. Prema nacrtima dr Bogda-
na Brecelja organizovana je proizvodnja proteza za gornji i donji ekstremitet
u ortopedskoj radionici, koju je vodio ortopedski tehničar Franc Pezdevšek.
Svi invalidi upućivani su u rekonvalescentno odeljenje Planina, gde je za njih
i druge pacijente organizovana fizioterapija i masaža, ortopedska gimnastika,
kupke (pod kontrolom ortopedskog tehničara). 406 Radi osposobljavanja bol-
ničara za fizioterapiju, organizovani su i kursevi za ortopedsku gimnastiku,
koji su u Planini trajali 14 dana. 407
Suva sterilizacija.408 U primitivnim uslovima početkom primene parti-
zanske medicine mokra sterilizacija bila je jedina metoda pristupačna lekaru,
koje je omogućavala aseptično previjanje rane i obavljanje hirurških zahvata.
Međutim 1944. godine ova metode više nije odgovarala povećanim potreba-
ma sterilizacije sanitetskog materijala, jer se broj operacija znatno povećao.
Metodu suve sterilizacije izradio je i uveo dr Janez Milčinski.409 On je na tu
zamisao došao postepeno. U nemačkoj oktobarskoj ofanzivi nije se uspelo da
se spase autoklav iz bolnice »Novi tabor«. Zato je u Zgornjem Hrasniku do-
šao na ideju da upotrebi partizansko bure. Posle prvih pokušaja sterilizacije
u vodenoj pari u buretu, upotrebio je metalni kontejner u kojima su savez-
nici slali sanitetski materijal. 410
U kontejnerima se sterilisali zavojni materijal, operaciono rublje i hi-
rurške rukavice.
403
Dr Janez Milčinski, Poročilo nadzomega kirurga z dne 1. 7. 1944. o strokovnem delu na vz-
hodnem sektorju, Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 2, dok. 1.
404
Poročilo nadzornega kirurga z dne 1. 7. 1944. o strokovnem delu na zahodnem sektoiju,
Zbornik dokumentov in podatkov, knj. 2, dok. 2.
405
Dr Ruža Šegedin, Odprte frakture in sklepne poškodbe ter njih zdravljenje. Zbornik doku-
mentov in podatkov sanitetne službe, knj. 2, str. 48-52, dok. 7.
406
Dr Janez Milčinski, Poročilo o strokovnem delu na vzhodnem sektoiju od 1. do 30. 6. 1944,
Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 2, dok. št. 1. SI. 6 i si. 7 prikazuju
proteze za gornji i donji ekstremitet. SI. 8. Prva proteza kod invalida sa amputacijom na-
tkolenice - slika objavljena u publikaciji »60 let slovenske ortopedije 1923-1983«, Üniverzi-
tetna ortopedska klinika v Ljubljani, R. Bobič, S. Herman, E. Pečenko, J. Popovič, F. Sraker,
F. Vreve, Ljubljana, 1983.
407
Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 2, dok. 10.
408
Dr Pavel Lunaček, Napake, ki jih opaža najčešće zdravnik partizan, Partizanski zdravstveni
vestnik, št. 2, februar 1944, str. 3-13.
409
Dr Janez Milčinski, Kronika partizanskih bolnišnic in šol, Hronike o radu sanitetske službe
u NOR-u, XI, Beograd, 1967, str. 331-343.
410
U kontejneru na granici srednje i donje trećine se nalazila drvena rešetka. Donja trećina
kontejnera bila je ispunjena vodom, a gornje dve bile su obložene drvenim daščicama i u
njih se stavljao koš ispunjen zavojnim materijalom. Za kontrolu uspešnosti sterilizacije upot-
rebio je kontrolne listiće, koje je sam izradio. To je bio filtrimi papir premazan lepkom od
belog brašna i vode i zatim jodnom tinkturom, dok nije pocrneo. Za vreme sterilizacije je
crna boja od temperature 100° obledela. Za to je bilo potrebno vreme 3/4 sata. To je bio
dokaz sterilnosti.

Nikakvih komplikacija nije bilo. Prednosti suve sterilizacije bile su ve-
like: mogli su da pripreme velike količine materijala u operacionoj sali i
tako povećaju broj operacija. Suva sterilizacija je uskoro uvedena u svim
odeljenjima SCVPB i u drugim bolnicama, a zatim i u divizijskim hirurškim
ekipama.

Promene u lečenju rana

Do kraja 1943. se u SCVPB na rane kod previjanja stavljala prokuvana
mokra gaza. U mokroj sredini mikroorganizmi se brže razvijaju. Zato su gazu
pohvali rakijom, u želji da bi se alkoholom postiglo antiseptično delovanje.
Od obloga rakijom očekivalo se i antiflogistično delovanje. Dr Milčinski je
u bolnici »Novi tabor«, gde je postojao autoklav, promenio način previjanja
tako, što je na rane stavljao suvu sterilnu gazu. Zapazio je brže stvaranje čv-
rstih granulacija. Isto mišljenje delio je i upravnik SCVPB dr Rudolf Obra-
čunč.411 Posle uvođenja suve sterilizacije, upotreba rakije u previjanju rana
je napuštena.
Kod rana sa većom količinom nekrotičnog tkiva i jakom gnojnog sek-
recijom primetili su u nekim slučajevima da je gnoj dobio plavu boju, iz čega
su zaključili da se radi o infekciji sa bac. pyocyaneus. U Spodnjem Hrastniku
su u takvim slučajevima primenjivali prašak acidi borici, koji su prethodno
sterilisali u metalnoj kutiji. Posle upotrebe praška gnoj je dobijao žućkastu
boju, a granulacije su bile čvršće i čistije. Kod velikih rana, gde je postojala
opasnost da se gaza zalepi za dno rane i da u previjanju dođe do krvavljenja,
gazu su prethodno premazivali tankim slojem sterilizovanog jestivog ulja, jer
nije bilo vazelina.412
Posle uvođenja redovne primarne ekscizije rana u hirurškim ekipama,
u drugoj polovini 1944, rane manje gnoje i broj gnojnih komplikacija (abs-
ceso flegmone, osteomielitis) je manji. Kod povreda, gde nije izvršena pri-
marna hirurška obrada rane u divizijskim sanitetskim ustanovama, lekari
SCVPB obavljali su odloženu hiruršku obradu i odstranjivali nekrotično tki-
vo i strana tela.413

Intravenske infuzije i transfuzija krvi

Reanimacija teških ranjenika bio je jedan od najtežih problema medi-
cine u jedinicama NOV Slovenije, jer od 1941. do 1944. nije bilo rastvora za
intravenske infuzije, a nije bilo ni transfuzije krvi. Prvi opit izrade rastvora
za intravensku infuziju napravio je dr Janez Milčinski u julu 1943. u sanitet-
skom odeljenju Jelendol pomoću kišnice i soli. On je zimi 1943/1944. u Zgor-
njem Hrastniku organizovao izradu rastvora glukoze i fiziološkog rastvora
NaCl prokuvanom kišnicom, glukozom i kuhinjskom solju. Rastvore su ub-
rizgavali intravenski štrcaljkom. Povremeno su bile prolazne temperature i
groznice. Kasnije su počeli izrađivati destilovanu vodu. U Spodnjem Hrast-
niku davali su intravenske infuzije glukoze ranjeniku sa kranicerebralnom
411
Dr Rudolf Obračunč, Mokra ali suha sterilizacija, Partizanski zdravstveni vestnik, št. 3, maree
1944, str. 6-8.
412
Dr Božena Grosman, Kronika postojanke Spodnji Hrasnik, Zbornik dokumentov in podat-
kov sanitetne službe, knj. 1, dok. 84.
413
Dr Janez Milčinski, Mi pa se nismo uklonili. Poslanstvo slovenskega zdravnika, Ljubljana,
1965, str. 405^150.

povredom, koji je ostao u životu.414 Saveznici su u avgustu 1944. poslali iz Ba-
rija plazmu u staklenim bocama sa infuzijskim sistemima. Za davanje plazme
nije bilo uputstava. Zbog bojazni da ne bi došlo do komplikacija plazmu su
izbacili i boce napunili sterilnim fiziološkim rastvorom, te počeli davati in-
fuzije sistemom kao po kap. Davali su ih teškim ranjenicima (peritonis, sep-
tična stanja). U drugoj polovini 1944. terenske apoteke počele su izrađivati
infuzione rastvore od destilovane vode, glukoze i NaCl.415
Veće su bile teškoće u uvođenju transfuzije krvi. Nije bilo hemotesta
ni citratnog rastvora, pa ni dovoljno velikih štrcaljki (50 ccm). U proleće
1944. SCVPB primala je manju količinu hemotesta i citrata iz Ljubljane i Tr-
sta, i tada je prvi put primenjena transfuzija krvi. Dr Milčinski dao je prvu
transfuziju u Zgornjem Hrastniku. Upotrebljavao je samo krv univerzalnog
davaoca, jer za određivanje krvnih grupa nije bilo dovoljno hemotesta.

Napredak u anesteziji

U SCVPB su do 1944. najviše upotrebljavali narkozu etrom, a kod ma-
njih zahvata i intravensku injekciju morfijuma ili lokalnu injekciju 1% novo-
kainom. U 1944. uvedena su u Zgornjem Hrastniku nova sredstva za anes-
teziju: hloroform, hloretil, intravenska injekcija evipana i pentotala i lumbal-
na anestezija. Hloroform je pored svojih opasnosti imao i prednosti - mogli
su ga upotrebljavati noću uz osvetljenje karbidom, petroleumom ili svećom
(»lojanka«). Lokalnu anesteziju počeli su više upotrebljavati u aseptičnim
operacijama kod hernija i manjih povreda. Intravenska injekcija morfijuma
nije davala dobre rezultate, pa je od većine lekara napuštena.
U Zgornjem Hrastniku od decembra 1943. do novembra 1944. upotreb-
ljena su ova sredstva za anesteziju: evi pan u 7 slučajeva, hloretil u 14, eter
u 86, hloroform u 23, lokalna anestezija u 59, a lumbalna u 5 slučajeva. 416

Osnivanje prve laboratorije

Mikroskop koji su zdravstveni radnici našli u zaplenjenom sanitet-
skom materijalu italijanske vojske, upotrebljen je u Zgornjem Hrastniku za
preglede gnoja iz rana, tkivne tečnosti iz potkožnog tkiva, mišića i zglobova
kod teških infekcija, a kasnije i za druge preglede, na primer, urina i krvi.
U julu 1944. uprava SCVPB obavestila je sva odeljenja i druge bolnice
da je organizovana laboratorija u Zgornjem Hrastniku i da mogu slati na la-
boratorijsku analizu urin na belančevine i sediment, bris iz grla kod sumnje
na difteriju, razmaz gnoja, uretralni sekret na gonokoke, razmaz krvi na ma-
larijske parazite i sputum na Kohov bacil. Bolnice su se odazvale pozivu. Do
kraja oktobra 1944. napravljeno je 190 analiza raznog materijala i otkriveno
nekoliko slučajeva otvorene tuberkuloze pluća, dijagnosticirana gonoreja i
difterija, a nađen je i jedan kliconoša bacila difterije. 417
414
Dr Božena Grosman, Kronika postojanke Spodnji Hrasnik, Zbornik dokumentov in podat-
kov sanitetne službe, knj. 1, dok. 84.
415
Janez Varl, Preskrbovanje z zdravih in medicinskim priborom partizanskih enot in bolnišnic
na teritoriju 7. korpusa, Knjižnica Zdravstvena vestnika, zvezek 1, str. 59-72, Ljubljana, 1973.
4,6
Dr Janez Milčinski, Mi pa se nismo uklonili, Poslanstvo slovenskega zdravnika, Ljubljana,
1965, Slovenska Matica, str. 441.
417
Dr Janez Milčinski, Mi pa se nismo uklonili, Poslanstvo slovenskega zdravnika, Ljubljana,
1965, str. 443.

Osnivanje porodilišta

Sva odeljenja SCVPB primala su i gravidne žene partizanke. U Vinici
su bila u januaru 1944. dva porođaja. Akušersku pomoć pružao je dr Pavel
Lunaček iz pomoć dr Božene Grosman. Novorođena deca predavana su, naj-
pre, poznatim partizanskim porodicama po selima, ali su prva iskustva u od-
vajanju dece od majki bila loša. Tako je nastala potreba da se osnuje poro-
dilište, gde bi majke i novorođenčad uživali potrebnu stručnu p o m o ć i negu.
U proleće 1944. u Spodnjem Hrastniku izgradili su novu baraku za porodi-
lište, koja je bila gotova juna 1944.418 i bila pod stručnim nadzorom. Deca su
uživala potrebnu negu uključivši vaganje, kupanje i kontrolu ishrane, koja je
bila omogućena brojnim improvizacijama i snalažljivošću. Novorođenčad su
dobro napredovala i nije bilo smrtnih slučajeva. Kasnije su majke sa decom
upućivane savezničkim avionima u Italiju.419

Osnivanje internog odeljenja i izolatora

Teži bolesnici upućivani su u Spodnji Hrastnik, gde je u leto 1944. bilo
više bolesnika nego ranjenika. Stara baraka, u kojoj su se ranije lečili ranje-
nici postala je interno odeljenje koje je bilo snabdeveno najneophodnijim le-
kovima. U novembru je to odeljenje preuzela dr Cirila Maselj, lekar sa ne-
koliko godina internističke prakse, a rad u porodilištu preuzela je dr Božena
Sernec, koja je stigla iz internacije u Italiji. Odeljenje u Spodnjem Hrastniku
bilo je jedno od najvećih - imalo je 11 objekata.
Zarazni bolesnici upućivani su najpre u Vinicu, koja je u prvoj polo-
vini 1944. služila kao zarazno odeljenje za lečenje trbušnog tifusa, paratifusa,
plućne tuberkuloze i drugih zaraznih bolesti. Otvoreno je 1. decembra 1943.
To je bila strogo izolovana baraka, koja je imala kuhinju i perionicu. Bol-
ničari su strogo odvojeni od ostalih. Na odeljenju je bilo najviše trbušnog ti-
fusa (2 smrtna slučaja), a vodio ga je Alojz Štrancar. 420 Bolesnici sa tuberku-
lozom pluća upućivani su u Planinu, gde je izgrađen izolator. Takav izolator
izgrađen je i u Lesenom kamenu. Sanitetsko odeljenje Glavnog štaba izdalo
je uputstvo o organizaciji izolatora u partizanskim bolnicama. 421

Obdukcije

U SCVPB uvede su i obdukcije onih ranjenika i bolesnika, kod kojih
uzrok smrti nije bio dovoljno razjašnjen kliničkom slikom. Dr Janez Milčin-
ski obducirao je nekoliko umrlih već u Jelendolu u leto 1943. do 15. septem-
bra 1943.422 Dr Lojze Štrancar je izvršio u Vinici prvu obdukciju 3. decembra
1943. i, posle toga, redovito ih obavljao. Obdukcije su vršene i u Spodnjem
418
Dr Božena Grosman, Nekoć je bilo (iz spominov partizanske zdravnice), Kurirčkova knjiž-
nica, Ljubljana, 1967, str. 53-63; dr Božena Grosman, Spomini partizanske zdravnice, Par-
tizanska knjiga, Ljubljana, 1985.
419
Dr Rodžers, koji je posetio ovo porodilište, piše sa oduševljenjem o radu ove ustanove u
šumskoj bolnici. Dr Lindsay Rogers, Guerilla Surgeon, Collins, London, 1957.
420
Dr Lojze Štrancar, Kronika postojanke Vinica z dne 3. 3. 1944, dostavljena upravi SCVPB,
Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 1, dok. 8.
421
Navodilo sekcije za bolnice Sanitetnog oddelka Glavnega štaba z dne 10. 6. 1944 vsem up-
ravam partizanskih bolnic, Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 1, dok.
149.
422
Dr Janez Milčinski, Kronika bolnišnic in šol, Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u XI,
Beograd, 1967, str. 332.

Hrasniku. Ruža Šegedin obavljala je obdukcije 1944. godine u Jelendolu, o
čemu postoje pisani dokumenti. 423

Medicinska dokumentacija

U svim bolnicama 7. i 9. korpusa i 4. operativne zone uvedena je 1944.
jedinstvena medicinska dokumentacija prema uputstvima Sekcija za bolnice
Sanitetskog odeljenja Glavnog štaba NOV i POS.424
Uvedeni su ovi obrasci: obrazac br. 1, a to je 14-dnevni, kasnije me-
sečni statistički izveštaj o broju pacijenata, osoblja, naoružanja i slobodnih
ležaja,425 obrazac br. 2 - bolesnički karton - na prednjoj strani lični podaci
0 pacijentu, na drugoj kratka istorija bolesti. Kartone otpuštenih bolesnika
su odeljenja slala upravi SCVPB, gde su čuvani u arhivi. Prepiše kartona um-
rlih ranjenika i bolesnika uprava je dostavljala Sanitetskom odeljenju Glav-
nog štaba; obrazac br. 3 služio je za kartoteku osoblja. Sva odeljenja vodila
su kartone osoblja, a duplikati su dostavljani upravi SCVPB, u kojoj je bila
centralna kartoteka osoblja; obrazac br. 4 otpusnica iz bolnice. Za svakog ot-
puštenog bolnica je popunjavala otpusnicu iz bolnice, koju je dostavljala pre-
ko kurira u jedinicu; obrazac br. 5 - propusnica Svaki otpušteni pacijent pri-
mio je od bolnice propusnicu kojom je otišao u jedinicu; obrazac br. 6 - knji-
ga pacijenata. SCVPB je vodila knjigu pacijenata sa ovim rubrikama: ime i
prezime, partizansko ime (nadimak), jedinica, odeljenje bolnice, datum pri-
jema, datum otpusta, kada i kuda je premešten, ili datum smrti. Iz te knjige
uprava je mogla utvrditi na kojem se odeljenju lečio ranjenik ili bolesnik.
Obrazac br. 7 bio je uputnica u bolnicu. Nju su popunjavali referenti saniteta
u brigadama i sa pacijentom dostavljali upravi bolnice.
U drugoj polovini 1944. administracija u bolnici jako se povećala. Dr
Alojz Štrancar, koji je istraživao administraciju Zgornje Lašče, utvrdio je da
je ova uprava vodila 15 raznih knjiga i drugih dokumenata. 426
Stručne konferencije mnogo su doprinele napretku. Prva je održana 1.
juna 1944. sa referentom dr Ružom Germ-Šegedin »Otvorene frakture i po-
vrede zglobova te njihovo lečenje«. 427
Druga stručna konferencija održana je u upravi SCVPB, 2. jula 1944.
sa stručnim referentom dr Bogdanom Breceljom »Povreda zglobova kolena
1 lečenje«. 428
Treća stručna konferencija održana je 20. decembra 1944. u upravi
SCVPB. Referat je imao dr Martin Benedik, glavni hirurg 7. korpusa na temu
»Hirurška obrada ratnih povreda u svetlu metode prof, de Judina«. 429
Četvrta stručna konferencija održana je u upravi SCVPB 20. februara
1945. Prisustvovali su lekari SCVPB - upravnici odeljenja, među njima sov-
jetski hirurg dr V. T. Leonov i britanski hirurg dr L. Rodžers, šefovi hirurških
423
Dr Božena Grosman, Nekoć je bilo (iz spominov partizanske zdravnice), Kurirčkova knjiž-
nica, Ljubljana, 1967, str. 44.
424
Navodilo Sanitetnega oddelka Glavnega štaba NOV in POS z dne 7. 2. 1944. upravi SCVPB
za vođenje administracije, Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 1, dok.
74.
425
Vidi 14-dnevni raport Uprave SCVPB z dne 1. 5. 1944, Zbornik dokumentov in podatkov sa-
nitetne službe, knj. 1, dok. 128.
426
Dr Alojz Štrancar, Lično saopštenje, Ljubljana, 23. novembra 1984.
427
Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 2, dok. 7, str. 48-52.
428
Izvleček zapisnika z dne 2. 7. 1944. o 4. konferenci vodstev postojank SCVPB, Zbornik do-
kumentov in podatkov, knj. 2, dok. 7. U primedbi se navodi da referat nije sačuvan.
429
Referat se nalazi u arhivi IZDG u Ljubljani: Zapisnik druge strokovne konference zdravnikov
SCVPB 20. 12. 1944, IZDG v Ljubljani, fase. 362/1.

ekipa 7. korpusa (osim dr Stanka Lajeveca) i drugi sanitetski rukovodioci.
Uvodni referat imao je dr V. T. Leonov »Profilaksa infekcije rana i osnovni
principi lečenja gnojnih rana«. 430

Rad savezničkih hirurga u usvajanju savremene hirurške doktrine o
lečenju rana

Napredak u lečenju ranjenika SCVPB u drugoj polovini 1944. postig-
nut je, u velikoj meri, dolaskom već pomenutih specijalista hirurga - sovjet-
skog hirurga dr V. T. Leonova, britanskog hirurga dr L. Rodžersa i dr Mar-
tina Benedika, asistenta Hirurške klinike u Ljubljani.
Napretku lečenja ranjenika doprinelo je bolje medicinsko snabdevanje
zahvaljujući savezničkim pošiljkama kritičnih artikala sanitetskog materijala:
narkotika, analgetika, instrumenata, potrošnog hirurškog materijala, medika-
menata - naročito sulfonamida i u manjim količinama penicilina.
Dr V. T. Leonov preuzeo je upravu odeljenja Vinica oktobra 1944. i or-
ganizovao hirurški centar istočnog sektora SCVPB. U pomoć su došle i dve
sovjetske instrumentarke - Tanja i Ženja. Hirurški instrumentarij je dr Leo-
nov pretežno doneo sobom iz SSSR-a.431
Na sastanku šefova sekcija Sanitetskog odeljenja Glavnog štaba 1. ok-
tobra 1944. odlučeno je da će dr V. T. Leonov učestvovati i u radu hirurških
ekipa 7. korpusa za vreme borbe da bi prikazao hirurške metode lečenja po-
jedinih ratnih povreda i tehniku savremene primarne ekscizije rana. 432 Ok-
tobra 1944. je dr Leonov aktivno učestvovao u radu hirurške ekipe 15. di-
vizije na divizijskom previjalištu prilikom napada na neprijateljevo uporište
Št. Vid.433 Lekari i drugi zdravstveni radnici imali su priliku da se upoznaju
sa tehnikom primarne ekscizije rane, koju je tada zastupala sovjetska ratna
hirurgija.
Britanski vojni lekar dr Rodžers preuzeo je upravu odeljenja Ajdovec
u avgustu 1944. i radio u njoj do kraja februara 1945. Odeljenje Ajdovec ima-
lo je dva dela - Novi i Stari Ajdovec, udaljen od prvog oko 1 km. Dr Rodžers
je radio u odeljenju Novi Ajdovec, dok je odeljenje Stari Ajdovec bilo name-
njeno rekonvalescentima. Novi Ajdovec izgrađen je na osnovu iskustava
gradnje konspirativnih bolnica.
Dr Rodžers 434 je uveo savremene metode lečenja ratnih povreda u
smislu hirurške doktrine Britanske armije. I pored relativno povoljnih uslo-
va za rad, nije bio zadovoljan. Žalio se, pored ostalog, da ima premali broj
pacijenata, i da mu šalju internističke slučajeve.
Sa druge strane Sanitetsko odeljenje GŠ uputilo mu je neke zamerke
kao, npr., da nedovoljno poštuje asepsu. 435 Bez obzira na sve dr Rodžers je
430
Zapisnik druge strokovne konference zdravnikov SCVPB 20. 2. 1945, IZDG v Ljubljani, fase.
362/1; Poročilo Sanitetnega odseka 7. korpusa z dne 19. 3. 1945, za februar 1945, Zbornik
dokumentov in podatkov, knj. 4, dok. 8; Partizanski zdravstveni vestnik, april 1945, 9-10, str.
7, faksimile, Ljubljana, 1985.
431
Damjan Bervar, Moj rad u partizanskom sanitetu, Hronike o radu sanitetske službe u NOR-
u, XI, Beograd, 1967, str. 349-354.
432
Zapisnik seje šefov sekcij Sanitetnega oddelka Glavnega štaba z dne 1. 10. 1944, Zbornik do-
kumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 2, dok. 84, str. 469-476.
433
Mesečno poročilo kirurške ekipe 15. divizije z dne 10. 11. 1944. za oktober 1944, Zbornik
dokumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 3, dok. 19. str. 80-85.
434
Pisani izveštaj Janeza Urha (1985) člana osoblja stanice Ajdovec, Sekciji za partizanski sanitet
SZD u Ljubljani (Janez Urh, Otok pri Gradacu br. 16, Slovenija).
435
Poročilo Sanitetnega oddelka Glavnega štaba NOV i POS Sanitetnemu oddelku Vrhovnega
štaba 31. 10. 1944, Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 2, dok. 114.

da je dr L. 442 završene su dogovorom Glav- nog štaba NOV i POS i Britanske vojne komisije 22.438 Dr L. Guerilla Surgeon. Collins.443 Rezultati lečenja ranjenika i bolesnika u SCVPB Od bolnice SCVPB sačuvano je dosta bolesničkih kartona. Od toga 5199 (69. 436 Uspešno je. Slovenija. bivša medicinska sestra odeljenja Ajdovec. str. 80-81. str. Rodžers u bolnici Otaševac u Bosni vodio kurs za usavršavanje lekara i medicinara u savremenoj ratnoj hirurgiji. št. 437 Dr Ivan Kalinšek. izveo operaciju penetrantne kraniocerebralne povrede kada je pacijent. ebdominalne hirurgije. njih 4569 (61. 496-499. Zdravljenje ranjencev v SCVPB. London. Zdravljenje ranjencev v SCVPB. 1975. L. Ajdovec. 76. knj. Ljubljana. Guerilla Surgeon. 436 Idem. Rodžers je uveo tzv. dok. str. koji su potpisali komesar Glavnog štab a Boris Kidrič i šef Britanske vojne komisije za Sloveniju M. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. str. 673 (pripomba 23). Zbornik dokumentov in podatkov. Mur (Moor). 233. Lično saopštenje 24. str. 440 Dr Ivan Kalinšek. Ljubljana. pripomba 23. avgust 1944. Rodžersa dr B. neurohirurgije i drugih.1%) vraćeno je u borbene jedinice. koju naziva »jugoslovenskim čudom«. 1957. 1975. 2.4%) na bolesnike. 1957. Collins. a 2276 (30. Rodžersa. postigao velike rezultate u lečenju ranjenika i to iz svih oblasti hirurgije - ortopedije. 438 Dr Lindsay Rogers. 3. knj. 114.6%) odnosi se na ranjenike.43' Život je spasao i ranjeniku sa penetrantnom abdominalnom povre- dom posle vađenja komadića granate iz debelog creva. 443 U svojoj knjizi uspomena. posle vađenja komadića granate iz okcipitalne regije. 442 U knjizi Guerilla Surgeon je podatak. npr. Od 7475 pacijenata lečenih u SCVPB. London. ostao u životu i povratio mu se vid. januara 1945. Rogers. Tobruški gips439 u lečenju preloma donjeg ekstremiteta. dok. 440 Neke nesuglasice 441 koje su postojale. Unutrašnjost bolničke sobe. 439 Pismo dr L. o pravima i dužnostima majora dr L. 1985. 441 Cita Bole. s oduševljenjem opisuje hrabrost jugoslovenskih partizana. 673. 10. Ljublja- na. Brecelju. .

114.2%). dok.1%.7%). D.4 i donjeg ekstremiteta 49. za koje nemamo podatke o is- hodu lečenja. vrata 0. Knjižnica NOV in POS.9%) pacijenata ishod lečenja nije poznat. a za 110 nije poznat ishod lečenja. što je razumljivo s obzirom na način ratovanja. 445 Postignuti su u SCVPB dobri rezultati lečenja. što znači da je osposobljeno za rad 5668 (75. karlice 6. zbog naglog porasta ranjenika i bolesnika u to vre- me. mitraljez. U Italiju i Dalmaciju je na dalje lečenje upućeno 1473 (19. Osim toga u drugoj polovini 1944.8%) u pozadinske jedinice i ustanove.6%). grudnog koša 9. gornjeg ekstremiteta 20. iskrvavljenja. teških ranjenika. Među pacijentima lečenim u SCVPB. knj. 447 Poročilo Sanitetnega oddelka Glavnega štaba z dne 31. str.9%. Karl Frantz. pa je i to ugrozilo konspiraciju.9%. 444 Rezultati lečenja ranjenika u SCVPB bili su ovakvi: od 5199 ranjenika.4%) može se tumačiti specifičnim uslovima rada partizanske sanitetske službe. po- kazalo se da bolnice u Sloveniji neće biti u stanju da prime toliki broj ra- njenika i bolesnika niti da mogu dalje povećavati svoje kapacitete.8%). .3%. Zdravljenje ranjencev v SCVPB.C. Department of the Army.4%). Evakuacija ranjenika u SCVPB trajala je nekoliko dana.17%. obraza 2.4%. u Italiju i Dalmaciju evakuisano je 1011 (21.5%). njih 3139 (61. kičmenog stuba 0. Ljubljana. a 616 (11. a 1934 ili 37. Povreda hladnim oružjem bilo je 23 (0. 445 U prvom svetskom ratu bio je mortalitet ranjenika lečenih u bolnicama nemačke vojske 5.8%. 4.1%. Sanitetnemu oddelku Vr- hovnega štaba. trbuha 3.5% S.4%) vraćeno je u borbene jedinice. Prema tome prevladavaju povrede lakim oružjem. Kriegschirurgie. 2. a umrlo je 195 (2.neprekidno primanje i otpuštanje ranjenika. 662-668. a umrlo je 16.9) povreda izazvanih lakim oružjem (puška.5%. Osim toga. odnosno ulaženje i iz- laženje iz bolnica. Međutim.2%) je upućeno u po- zadinske jedinice i ustanove.4%. Od 5199 ranjenika je 2789 (56. 447 444 Dr Ivan Kalinšek.. Od 2276 bolesnika vra- ćeno je u borbene jedinice 1376 ili 60. očiju 1. 446 U drugom svetskom ratu bio je mortalitet ranjenika u američkoj vojsci 4. polnih organa 0. 1973. Me- dical Support of the US Arme in Vietnam 1965-1970.8%) pacijenata. mine. Mortalitet ranjenika u SCVPB od (3. 1975. EVAKUACIJA PARTIZANSKIH RANJENIKA I BOLESNIKA IZ SLOVENIJE Razvoj partizanskih bolnica na tlu Slovenije dostigao je najveći domet sredinom 1944.a 1099 (14.8% od parčadi eksplozivnog oružja (bombe. Za 239 (1.6%. Need. Pomanjkanje reanimacije (infuzionih rastvora i transfuzije krvi) na prednjim etapama odnelo je mnoge živote. a umrlo je 179 ranjenika (3. Washingt- hon. 446 U Italiju i Dalmaciju upućeno je 372 (16. Bilo je i pojedinih slučajeva dezerterstva osoblja iz konspirativnih bolnica u neprijateljeve jedinice. a od njih povreda glave 4.7%) u pozadinske jedinice i ustanove. a što je bio rezultat snaženja NOV i povećane borbene aktivnosti. Berlin. 1944. a 483 (21. peritonitisa i teških povreda grudnog koša i glave. rad bolnica NOV ugrozila su tri važna činioca: .8%. šmajser). poremetilo je maskiranje puteva i oslabilo konspiraciju.2%. Za 29 bolesnika (1. pa su mnogi teški ranjenici umrli na previjalištima i u toku sanitetskg transporta zbog šoka.7%. granate). ratnih povreda bilo je 4986.3%) nije poznat ishod lečenja. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. uglavnom. a kon- tuzija 240 (4. Uprkos tome celokupni rezul- tati lečenja ranjenika i bolesnika su nam dali ovakav ishod: od 7475 pacije- nata vraćeno je u borbene i pozadinske jedinice i ustanove 5668 ili 75.7%).7%. Auflage 1944. U Italiju i Dalmaciju evakuisan je 1101 ranjenik ili 21. 10.

Evakuacija avionima u Italiju Sporazum između Vrhovnog štaba NOV i POJ i Britanske vojne misije o evakuaciji ranjenika u Italiji postignut je 22. knj. I pored veoma razgranate organizacije inten- dantske službe (sanitetski ekonomati. 1944. 450 Zbornik dokumentov sanitetske službe. 278-294. najbliža Sloveniji. 1944. koje su slali saveznici nisu bile dovoljne. što se sve više osećalo pomanjkanje hrane i snabdevanje bolnica uopšte. knj. privredne komisije na oslobođenoj te- ritoriji). 12.450 Na osnovi toga evakuacija ranjenika avionima iz Slovenije u južnu Italiju počela je u 448 Mesečno poročilo Sanitetnega oddelka Glavnega štaba z dne 30. 12. korpusa čekaju ukrcavanje u avione za Italiju 1944. treći činilac bio je u tome. pa ni one. bilo je nestašice u svim artiklima. 3. 198. novembra 1943. 3. dok. korpusa na glavni upravi z dne 4. Za organizaciju novih bolnica 448 količine sani- tetskog materijala nabavljane su tajnim kanalima sa okupiranih teritorija. a to je u to vreme bila Dal- macija. Zbor- nik dokumentov in podatkov. 449 Zapisnik 3. de- cembra 1944. Zbor- nik dokumentov in podatkov sanitetne službe. str. 11. za oktober. korpusa 10. O tome je govoreno na konferenciji upravnika SCPB 7. pa i lekara i drugih zdravstvenih radnika. . Ranjenici 9. konference upravnikov SVPB 7. i istaknuto da se ishrana u bolnicama. 36. drugi činilac bilo je pomanjkanje sanitetskog materijala. niti su mogle zadovoljiti ras- tuće potrebe bolnica.449 Načelnik Sanitetskog odeljenja Glavnog štaba u izveštaju Sanitetskom odeljenju Vrhovnog štaba konstatuje da je jedini izlaz iz teške situacije bolnica u Sloveniji u evakuaciji ranjenika i bolesnika na definitivno oslobođenu teritoriju. str. u poređenju sa stanjem posle kapitulacije Italije. knj. pogoršala za 50%.

Ukupno je sa aerodroma Krasinec eva- kuisano oko 2300 ranjenika. 356/III. 40. Govori se o 141 licu. tako da ukupan broj iz- nosi 2855 lica. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. gde se govori o 2730 lica. Dalja evakuacija sa ovog aerodroma je obustavljena.595. 68. 456 Pismo načelnika Sanitetnega oddelka Glavnega štaba z dne 1. dok. Novi britanski vojni dokumenti o Titu. a 45 iz raznih drugih jedinica i 8 iz Glavnog štaba NOV i POS453 U Italiju su 23. decembra 1944. str. 327. 457 Depeša Sanitetnega oddelka NOV i POS Sanitetnemu oddelku JA z dne 21. 454 Pregledna lista evakuisanih pacientov preko slovenskih meja od 31. april 1987. 408/IV. 7. 1944. Koliko je ukupno evakuisano iz Slovenije u savezničke vojne bolnice u južnoj Italiji. 1944 do 15. u martu 10 i u aprilu 18 ranjenika. Zato se može približno izvesti da je evakuisano oko 600 lica. str. invalida. 452 Dr Božena Ravnihar. 458 IZDG v Ljubljani.Mike. Referat na simposiumu Sekcije za partizansko zdravstvo SZD o evakuaciji ranjencev v NOB. Dušan Biber. između ostalog. dr Andrej Župančič . 237-238. 7. Evakuacija ranjencev.12. Postojna 23. godine. fase. korpusa z dne 1. Sanitetnemu od- delku Vrhovnega štaba o evakuaciji ranjencev in odhodu zdravnikov v Bari.4" Posle toga evakuisano je još 125 lica. invalida i bolesnika. evakuisano 119 ranjenika i bolesnika. 3. bolesnika. dolazilo je i do nekih nepra- vilnosti na koje je upozorio dr Bogdan Brecelj i tražio da se organizuje kon- 451 Iz pisma savezničke Vrhovne komande za Sredozemlje upućeno Vrhovnom štabu NOV i POJ vidi se da su saveznici bili voljni da evakuišu iz Slovenije avionima veći broj ranjenika u Italiju. 4. 459 Dr Božena Ravnihar. Lično saopštenje. januara 1945. 147-154. str. 1944. knj. 9. fase. Dr Dušan Biber. Od evakuisanih 533 bilo je iz Slovenije. 98 iz 9. str. vidi se u depeši Sanitetskog odeljenja Glavnog štaba NOV i POS upućenoj Sanitetskom odeljenju MNO JA 21. jula 1944. 7. a 75 iz jedinica NOV Hr- vatske. dok. do 9. 450 ranje- nika i bolesnika. invalidov in bolnikov z letali v Italijo z Nadleš- kega letališča v času od 21. IZDG. 3. načelniku Sanitet- nega oddelka VŠ o problemih evakuacije ranjencev po zračni poti. Avioni su sleteli na aerodrom Nadlesk dvanaest puta i prebacili u južnu Italiju oko 608 ranjenika. u Krasincu. u teškim zimskim uslovima krajem decembra 1944. 1945.drugoj polovini 1944. .458 Pri evakuaciji sa aerodroma Krasinec 459 . Tačan broj evakuisanih nije utvrđen. aprila 1945. Borec. i zbog nepovoljnih vremenskih prilika. Naime. avioni nisu stigli i pacijenti su zaprežnim seljačkim kolima i saonicama vra- ćeni u bolnice. 5.454 Ovaj prekid evakuacije izazvao je tešku situaciju u bol- nicama. a završila 9. Međutim. U februaru je evakuisano 7. sep- tembra 1944. 424^127. 455 koje su tada bile prenatrpane ranjenicima i bolesnicima. Zbornik doku- mentov in podatkov sanitetne službe. Noću 9. sep- tembra 1944. Zbornik do- kumentov in podatkov sanitetne službe. Borec. 455 Arhiv IZDG v Ljubljani. tako da je u septembru 1944. 18. 9. na 10. fase 408/IV. maj 1984. Mesečno statistično poročilo Glavne uprave SVPB 7. jula 1944. knj. došlo je do nove evakuacije ranjenika i bolesnika. septembra 1944. koja se bez gubitaka po- vukla. 1984. što je trajalo do januara 1945. 1945. Prema drugim podacima broj evakuisanih bio je nešto manji .452 Od evakuisanih bilo je 374 iz 7. Do ponovne evakuacije u Italiju došlo je 5. 2. 453 Poročilo Sanitetnega oddelka Glavnega štaba NOV i POS z dne 27. Novi britanski vojni dokumenti o Titu. 1984. majki sa decom i pratilaca. 11. Zatim je došlo do prekida. 1945. Novi aerodrom izgrađen je u Beloj krajini. 456 Sa ogromnim naporima pripremljeno je u blizini aerodroma Krasni- nec. a kasnije i dr Božena Gros- man i dr Jože Jaklič. št. slovenački domobrani napali su aerodrom i savezničku posadu aero-baze. korpusa. 181-190. jer je obećan dolazak aviona 27. 3. Počela je 21. 31. knj. Borec. Ljubljana. dr Robert Noj- bauer (Neubauer). 1944. v Ljubljani. dok.451 Prva evakuacija izvedena je s aerodroma Nadlesk u blizini sela Kozarišče u Loškoj dolini. među kojima je bilo i 13 dece. otišli ovi lekari: dr Emilija Krajger (Kraigher) Mariča. str. št. korpusa.

januara 1945. i trajao je do 5. Transport teških ranjenika vršio se seljačkim kolima i saonicama koje su vukli volovi. Evakuisano je 193 pacijenta. Od Glavnog štaba NOV i POS određene su zaštitne jedinice sa komandantom transporta. Takav način evakuacije pred- stavljao je natčovečanske napore. trolna stanica sa hirurgom. Sanitetsko odeljenje Glavnog štaba NOV i POS odlučilo je da se uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima organizuje u decembru evakuacija ranjenika i bolesnika suvozemnim putem na oslobo- đenju teritoriju Dalmacije. a 460 Zapisnik seje šefov sekcij Sanitetnega oddelka NOV in POS z dne 28. 99. korpusa mora obezbediti pregled svih ranjenika od hirurga i da se sastavi lista pacijenata prema stepenu hit- nosti evakuacije. Drugi je bio od 7. 702-705. bolniko Zg. juli 1944. 3. Zbornik do- kumentov in podatkov sanitetne službe. str. U toku transporta trebalo je preći veliku teritoriju i brojne komunikacije koje je kontrolisao neprijatelj. . 1945. dok. do 9. Donošenje ranjenika za smještaj u bunkeru. decembra 1944. a Sanitetsko odeljenje Glavnog štaba NOV i POS je odredilo stručnog rukovodioca. zaduženog za sanitetsku organizaciju i stručnu medicinsku pomoć u toku transporta iz Slovenije. u kojoj će biti pacijenti neposredno pre evakua- cije pregledani. Hrastnik. da Glavna uprava SVPB 7. 460 Evakuacija iz Slovenije u Dalmaciju Zbog pretrpanosti bolnica. Slovenija. knj. Or- ganizovano je pet transporta u Dalmaciju. januara 1945. Prvi transport krenuo je 24. 2.

kuda su slobodno išle partizanske motorizovane kolone. dok. U Okiću je predat hrvatskim jedinicama koje su ih dalje evakuisale preko Korduna i Like za Dalmaciju. Osim toga morala su 42 nepokretna ranjenika vratiti u bolnicu u Žumberku (SHVPB). koji su stigli iz baze Glavnog štaba NOV i POS iz Žadra. Peti transport trajao je od 26. korpusa . invalidov in bolnikov z letali v Italijo z Nadleš- kega letališča. str. gde su stigli preostali pacijenti sa zakašnjenjem.Snežnik. 23. 465 461 Pregledna lista evakuiranih pacientov preko slovenskih meja od 21. članak u reviji »Borec«. u Postojni. 1945. IIA . U toku četvrtog transporta od 28.odeljenja »Hrib« i »Škola«. koji odstupaju od gore navedenih. morao je da se vrati opet preko ceste i železničke pruge u Stankovo. 3. Prva je bila u šumi blizu ceste Babno Polje . do 26. julij-avgust 1985. 355. Treći transport trajao je od 16. Božena Ravnihar. koja je bila najbliža aerodromu i koja je za prihvat pacijenata organizovala eva- kuacijske baze . 463 Poročilo Janzea Varia. godini. 1944. 465 Dr.Mašun. str. iz kojih bi se tran- sport mogao obaviti do aviona za što kraće vreme. 462 U ovim podacima se navodi da nije evakuisano 512 nego 536 pacijenata. januara 1945. Evakuacija ranjencev. str. 3. 367-369.SCVPB. 12. Transport ranjencev in bolnikov par- tizanov iz Slovenije na Hrvaško po kopnem in z avioni v Italijo v času od julija 1944. a predati su hr- vatskim jedinicama u Pisarovini. 1945. 7-8.462 Bilo je tu dosta napora i teškoća s kojima su bili skopčani ovi tran- sporti.Stol na Jelovici i iz nekih bolnica. 353. dr Ruža Šegedin. sšt. 4. 9. februara 1945. Narod Korenice požrtvovano je pomagao u probijanju puta kroz snežne namete. SVPB-R i 9. 461 Postoje i drugi podaci o broju evakuisanih iz Slovenije u Dalmaciju. Ranjenici su bili potpuno iscrpljeni. članak u Slovenskom zdravstvenom vestniku. 7-8. julij-avgust 1985. kada su sanitetski transpori prebačeni na teritoriju Slovenije njihovu zaštitu preuzimali su Kordunaši. Druga se nalazila u zgradi osnovne škole u Babnom Polju. Slo- venski zdravstveni vestnik. Ukupno je suvozemnim putem evakuisano iz Slo- venije u Dalmaciju u 1944. 160. januara od 2. Ljubljana. preko Like pa sve do Korduna i Banije. Baze su primile ranje- nike i bolesnike iz partizanskih bolnica 7. a jedan tuberkulozni bolesnik je umro. 1984. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. fase. do 17. 7. oddelka GŠ NOV in POS z dne 29. a zatim i nove evakuacijske bolnice. Arhiv IZDG v Ljubljani. Kada je počela evakuacija sa aerodroma Nadlesk. i 9.463 Od Topus- kog. fase. transport je nastavljen na 5 kamiona. knj.. SVPB . Zbog ofanzivnih akcija neprijatelja. Evakuacija baze i bolnice Kada je počela evakuacija ranjenika i bolesnika u Italiju. koja je bila u blizini sela Cerkno i SVPB »Pavla« u blizini Idrije. udaljena od Babnog Polja oko pola sata hoda.evakuisana su 62 pacijenta. korpusa . februara do 1. 356/III. št. 61. u kojem je evakuisano 40 paci- jenata u Biograd na moru. marta 1945. šefa apotekarske sekcije San. 512 ranjenika i bolesnika. korpusa evakuisale su pacijente u SVPB . 464 Slika marš-rute ovog transporta napravljena je prema skici iz referata dr Ruže Šegedin. referat na simpozijumu »Partizanska saniteta in evakuacija ranjencev v Sloveniji med NOV«. 194-200. 1967. april 1987. do 15. partizanske bolnice sa teritorije 7. XXXIX str. koji je već prešao cestu i železničku prugu i stigao do Kupinca.SVPB »Franja«. načelniku Sanitetnega oddelka o transportu ranjencev in bolnikov iz Metlike v Pisa- rovino. ukazala se potreba za sanitetskim ustanovama u blizini aerodroma. Olakšavajuća okolnost bila je u tome što je postojao slobodan koridor koji je išao od se- verne Dalmacije. Tamo se tvrdi da je evakuisano 536 lica. i 1945. str. IZDG v Ljubljani. 1944. Oris partizanske sanitete. lički i dalmatinski partizani. Evakuisana su 42 pacijenta. 464 Naime. prvi transport. Tako su nastale evakua- cijske baze u već postojećim bolnicama. 350-353. dr Metod Mikuž. Kolona sa 21 seljačkim kolima i saoni- cama kretala se na povratku neprekidno 24 sata. evakuisano je 175 pacijenata u Topusko.

invalida i bolesnika u toku NOB-a iz Slovenije iznosi 3357 i to 2855 u Italiju i 502 u Dalmaciju. 12. do 26. Dužnost komesara te bolnice preuzeo je Damjan Bervar. Poročilo upravnika SHVPB od 17. Dr Janez Milčinski. Oris partizanske sanitete na Slovenskem. februara 1945. iz Slovenije od 21. odakle su ranje- nike evakuisali dalje u Belu krajinu. uskoro se pokazalo da ranjenici i bo- lesnici moraju biti bliže aerodromu. Hronike o radu sanitetske službe u NOR- u. Među evakui- sanim bilo je i nekoliko majki sa decom. 477. Kada je uređen novi aerodrom u blizini sela Krasinec. seljačkim kolima i saonicama na teritoriju Hrvatske i zatim u Dalma- ciju. januara 1945. do 26. 467 U toj bolnici oni su za vreme čekanja primali potrebnu hiruršku pomoć. Kane je tražio instrumente i ostalu opremu za redovno previjanje ranjenika i hitne hirurške zahvate. 469 Dr. 14 km od aerodroma. 468 Dužnost up- ravnika SVPB-E sa 100 kreveta preuzela je dr Zvezdana Zadnik . Janez Milčinski. 367/III. a kasnije dr Amilkare Skalinci (Amilcare Sca- linci) iz SVPB-B. XI. odakle je premeštena u bolnicu baze Glavnog štaba NOV i POS u Zadar. koji je organizovao bolnicu SVPB-E Topolovec. fase. str. Međutim. upravnika SVPB-E Topolovec postavljena je student me- dicine Jasna Župančič. decembra 1944. . 1944 upravi SCVPB. Ukupni broj evakuisanih ranjenika. Hirurški rad u SVPB-E obavljao je dr Milčinski. preuzela upravu etapne baze sanitetskog transporta u Topuskom. Jedanput je transport od 165 ranjenika čekao na eva- kuaciji u Gradacu i Krasincu tri dana. Beograd. 470 Dr. Poslanstvo slovenskega zdravnika. Glavna uprava SVPB 7. invalida i bolesnika evakuisana je. do tada upravnik odeljenja u Planini. 470 Većina ranjenika. vazdušnim putem u savezničke bolnice u Italiju (2855). u Gradacu nije bilo uslova za hirurški rad i dr. lekara i drugih zdravstvenih rad- nika. Pošto aviona nije bilo. aprila 1945. 1944 do 3. 373/IIII. Krajem aprila 1945. 10. specijalista otorinolaringolog iz SCVPB.Tine. Dr Zvezda Zadnik - Reja je 5. 1967. d. Zato su u no- vembru 1944. Međutim. jer se nikada nije znalo tačno vreme do- laska aviona. Moj rad u partizanskom sanitetu. 11. IZDG v Ljubljani. 469 Za v. fase. organizovali evakuacijsku bolnicu »Topolovec« u selu Črešnje- vac. 466 Ranjenici su često morali dugo da čekaju na evakuaciju. 349-354. 210. 396. str. 1944 Upravi SCVPB. evakuisane na teritoriju Hrvatske. sve ove evakuacijske bolnice bile su. koji je do- lazio povremeno u tu bolnicu. kasnije dr Pavel Kane. IZDG v Ljubljani. Transport do aerodroma po visokom snegu zadavao je ranjenicima i osoblju velike teškoće. korpusa organizovala je tako imenovani »evakuacijski logor« u selu Gradac u neposrednoj blizini aerodroma Krasi- nec. IZDG v Ljubljani. 468 Dr Janez Milčinski. 467 Damjan Bervar. fase.Reja. a hirurški rad je obavljao dr Karei Milavec . ukazala se po- treba za novim evakuacijskim bazama. 466 Poročilo dr P. dakle. jula 1944. u podnožju Kočevskog Roga. četvrtog dana morali su se vratiti u evakuacijsku bolnicu Topolovec. zbog pritiska neprijatelja. Dužnost upravnika u Gradacu obavljao je dr Pavle Kane. vođe evakuacijskega lagerja Gradac z dne 2. Kanca. Metod Mikuž. U SCVPB organizovana je evakuacij- ska baza u selu Srednja vas. deo (502) je evakuisan od 24. Kao evakuacijska baza poslužila je i bol- nica SHVPB u Žumberku. str. tražio je da bolnica dobije stalnog hirurga.

št. maj 1944. str. Organizovana je aktivnost higijensko- epidemiološke službe 7. str. usredsređena na subzijanje vašljivosti i kontrolu depedikulacije prolaznika. fase. »Partizanski zdravstveni vestnik«. 2. brigadi 15. Izvršena je temeljita depedikulacija brigade. korpusa. divizije u Vivodini pojavio se jedan slučaj pegavca. šef Sanitetskog odseka 7. Sanitetski odsek 7. januar 1944. knj. a s druge strane i zbog manjkavosti u radu higijenske službe. 33-34. vašljivost se u jedinicama veoma proširila s jedne strane zbog objektivnih teškoća. i to tako: da svaka četa u brigadi bude na odmoru po nekoliko dana kako bi se moglo izvršiti temeljito čišćenje jedinice. 473 Dr Marjan Ahčin.odeće u partizanskom buretu. okupati. tražio je upoznava- nje boraca i komandanata sa opasnostima pegavog tifusa. Dr Milan Perušek. IZDG v Ljubljani. Naša borba proti ušivosti in pegavici. koje su imale partizan- sko bure i drugu opremu za higijenski rad u četama. 22-29. koji je bio odmah izolovan. »Partizanski zdravstveni vestnik«. št. korpusa redovno je obilazio jedinice i otkrivao slabosti u sprovođenju higijenskih mera. 1944. Delo higienske ekipe. št. po- red ostalog. str. 1. sistematsku depedikulaciju u jedinicama . . 1-6. Organizacija higienske službe v naši vojski. maree 1944. 476 Bolnica SHVPB-SŠ u Žumberku. a prostorija paljenjem slame i čišćenjem podova. naročito loših vremenskih prilika. u kojima se mogu jedinice temeljito očistiti. 1944 na Plešivici z dne 1. Dr Marjan Ahčin. št. jer nije bilo dovoljno mula za njihov pre- nos. 474 U brigadama su organizovane higijenske ekipe. Pogranični pojas duž reke Kupe predstavljao je ugroženo područje. 477 Zapisnik konference sanitetnih referentov 7. februar 1944. dok. HIGIJENSKO-EPIDEMIOLOSKA SLUŽBA 7. Partizan-bolničar. koja su bila najrasp- rostranjenija bolest u jedinicama. »Partizanski zdravstveni vestnik«. Zato su organizovani po- sebni kursevi za higijeničare u Sanitetskoj školi u SHVPB. »Partizanski zdravstveni vest- nik«. št. KORPUSA U januaru i februaru 1944. 13-17. Razuševalne antiskabične postaje. 472 Dr Milan Perušek. 386. 1. oprati rublje. 3. 4-6. tj. izvršiti depedikulaciju i deskabizaciju 472 U 15. 475 Došlo se do saznanja da treba specijalizovati bolničare za higijenski rad. str. 7. završen je drugi kurs na kojem je učestvovalo 15 polaznika. da u svakoj četi treba da bude jedan bolničar zadužen za higijenski rad i da su bataljonski bolni- čari dužni svake nedelje izvršiti kontrolu higijenskog stanja u četama. korpusa imenovao je divizijske higijeničare sa zadatkom da obilaze jedinice i kontrolišu rad brigadnih higijenskih ekipa. zbog obostranih migracija. Upozoreno je da nedo- voljno pranje nogu dovodi do gnojnih oboljenja kože. 474 Dr Marjan Južnič. str. 5. pa su se takve jedinice služile drugim sredstvima depedikulacije proku- 471 Dr Milan Perušek. koji prenosi vaš. divizije pred- ložio je organizacione mere sanitetske službe za poboljšanje higijenskog sta- nja. »Partizanski zdravstveni vestnik«.476 Do 11. januar 1944. 471 Smatralo se da štabovi mogu mnogo doprineti u sprovođenju higijen- skih mera i zato ih treba upoznavati sa radom depedikulaciono-deskabiza- cionih stanica. 4.477 Sve jedi- nice nisu imale partizansko bure. 2. šef epidemiološke sekcije Sanitetskog odeljenja Glavnog štaba NOV i POS. januara 1944. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 5. U članku u »Partizanskom zdravstvenom vestniku« opisana je dužnost bolničara u održavanju lične čistoće i javne higijene. 473 Na osnovu iskustava u jedinicama referent saniteta 15. Aprila 1944. korpusa 15. 475 Dr Marjan Južnič. No- vih slučajeva nije bilo.

npr. 112. O pogoršanju higijen- skog stanja najočiglednije govori broj kožnih oboljenja. peglanjem odeće vrućom peglom. U septembru 1944. Borci su se plašili stavljati odeću u partizansko bure. 2. bilo je nešto bolje rešeno pitanje odeće i obuće. dok. Najviše se osećalo pomanjkanje odeće. korpusa za januar 1945 z dne 15. korpusa. Osim toga bilo je 258 obolelih. Zbog neprekidnih borbi jedinice 7. 1945. 44 umrla na previjalištima. Poslanstvo slovenskega zdravnika. korpusa za September z dne 26. 479 Zbog neprekidnih borbi i nepovoljnih vre- menskih uslova u januaru 1945. a u decembru 1018 slučajeva. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 487-489. 7. obuće. 74. dok. u Dolenjskom odredu. Zbornik dokumentov in podatkov santietne službe. knj. dok je za 2554 hitno trebalo novo rublje. 3. 1944 za tekmo- vanje sanitetnega osebja v preprečevanju nalezljivih bolezni. 27. bila su 343 borca bosa i 1420 sa dotrajalim cipelama. 47. Ljubljana 1965. 63. isključivo. Zbornik dokumentov in pod- atkov.151 poginuo. Mnogi su bolovali od malarije (naročito oni koji su bili u italijanskoj voj- sci na Sardiniji). Na položajima u šumi na snegu pri tem- peraturi od -10°C sprovođenje higijenskih mera potpuno je prestalo. da se ne bi raspala. U ja- nuaru 1945. Zbornik dokumentov in pod- atkov sanitetne službe. 2. koji su došli iz internacije u Italiji. 482 Poročilo sanitetnega odseka 7. 481 Loša obuća doprinela je povećanju broja smrzotina. dok. dok. vašljivi i Su- gavi.485 478 Poročilo sanitetnega referenta Dolenjskega odreda za junij 1944. knj. korpusa za januar 1945 z dne 15. 1944. korpusa je u septembru 1944. korpusu izbačeno iz stroja 542 borca i to . str. 480 Mesečno poročilo sanitetnega odseka 7. godini jako se pogoršalo. Mi pa se nismo uklonili. Slovenska Matica. rublja i sapuna. 485 Odredba in navodilo sanitetnega odseka Štaba 7. divizije stalno su na položajima. dok. 479 Mesečno poročilo sanitetnega odseka 7. 484 Mesečno poročilo sanitetnega odseka 7. većinom iz Primorja. dolazili su na teritoriju 7.483 Zamenici bataljonskih bolničara obavljali su. dok. knj. nažuljeni. Došlo je do pogoršanja životnih uslova uopšte. Svi su bili pre upućivanja u je- dinice lekarski pregledani u Dopunskom bataljonu 7. z dne 1. 52. snage 18. korpusa stalno su bile na položajima i nisu imale uslova za sprovođenje higijenskih mera. kontrolisali ličnu i javnu higijenu i održavali predavanja za bor- ce. knj. korpusa za jul- decembar 1944.1945. 48. 3. korpusa NOVJ z dne 7.vavanjem rublja. jer su stigle veće pošiljke od saveznika. korpusa u veoma lošem zdravstvenom sta- nju. knj. 3. odeće i rublja u mesečnim izveštajima 7. 478 Uprkos velikim naporima sanitetske službe za sprovođenje higijenskih mera i upoznavanju štabova sa opasnošću vašljivosti i pegavca. 1944. 2. Teško su podnosili niske temperature. knj. knj. zbog dugih marševa bili su iscrpljeni. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. tako da nije bilo moguće umi- vanje. Zbornik dokumen- tov in podatkov sanitetne službe. kao. 2. Povećana je koncentracija neprijateljevih jedinica koje su se povlačile sa Balkana. diviziji u tom mesecu bilo je 55 pokreta. i u 1945. dok. higijensko stanje u jedinicama 7. u 7. . korpusa krajem druge polovine 1944. 10. 94. sa veoma niskim temperaturama i snegom. 2. U septembru 1944. 483 Dr Janez Milčinski. a u 15. Ljubljana 1984. 4. 12 većih oružanih akcija i 6 manjih.2. Ljubljana 1984. knj. bilo je 772.484 Štab 7. Zbornik do- kumentov in podatkov sanitetne službe. profilaktičnu delatnost. korpusa za julij 1944. dok. 309 ranjenih i 78 otpuštenih iz jedinica.482 Novomobilisani borci. pranje rublja i depedikulacija. 94. 47. a bolesnici upućeni na lečenje. 9. 481 Statističke tabele o stanju obuće. na predlog Sanitetskog odseka izdao naredbu o takmičenju jedinica u higijeni. 2.480 Pogoršanju životnih i higijenskih uslova doprinela je i oštra zima 1944/1945. U oktobru 1944.

491 Mesečno poročilo Sanitetnega odseka 7. 1944. 492 Odredba Sanitetskog oddelka GŠ NOV in POS z dne 16. 50. 2. Ali. Bilo je i ostalih teškoća. knj. knj. pa su se širile vašljivost • x 491 i suga. dok. KVO je organi- zovala mrežu depedikulaciono-deskabizacionih stanica i mrežu izolatora (»iz- olirnice«) za odvajanje zaraznih bolesnika. jer su se tu nalazile brojne pozadinske jedinice i ustanove. dok. Na taj način brigade nisu morale da nose burad. 74. organizovao je izgradnju suvih komora u sklopu depedikulaciono-deskabizacionih stanica. 12. Zbornik dokumentov in podatkov sani- 488 tetne službe. korpusa organizovao je po- sebne mobilne higijenske ekipe u divizijama (3 higijeničara. 3- 5 buradi) koje su obilazile brigade. 488 Sanitetski odsek Korpusne vojne oblasti 7. 27. dok. dok. 4). bila je zadovoljavajuća u kalo- ričnom pogledu. 52. 492 486 Poročilo Sanitetnega odseka 7. Radi suzbijanja zaraznih bolesti i profilakse pegavca. knj. ovo što se preduzimalo protiv širenja zaraznih bolesti iz jedne je- . 486 U suvoj komori bilo je moguće za 1 sat izvršiti depedikulaciju jedne čete. 1944. Za bržu depedikulaciju jedinica Sanitetski odsek 7 korpusa. Borci su u popaljenim selima stanovali u prena- trpanim kućama zajedno sa civilnim stanovništvom. 10. 11. korpusa za november z dne 18. 1945. Pored toga KVO je organizovala i dve vrste higijesnkih ekipa: higijenske mobilne ekipe i higijenske asanacio- ne ekipe. 12. 1944. korpusa za oktober 1944. Arhiv IZDG v Ljubljani. ali se često osećalo pomanjkanje soli i vitaminske hrane. higijenska ekipa izgubila je 5 partizanskih buradi. Smeštaj vojske bio je loš. in 18. 487 Ovaj način gradjenja suvih komora predložio je dr Nikolaj Timofejevič Naumov. korpusa za januar 1945 z dne 15. 12. dok. razvila je intenzivnu higijensko-epidemiološku delat- nost. Suve komore građene su na nov način: peć nisu gradili u samoj komori nego ispod nje tako što je železna ploča predstavljala dno komore. str. z dne 18. U Belok- ranjskom vojnom području takva aktivnost bila je neophodna. z dne 20. 277/n. Zbornik dokumen- tov in podatkov sanitetne službe. diviziji. 111. Poročilo Sanitetnega odseka 7. 3. korpusa koju je vodio dr Marjan Morelj. Mesečno poročilo sanitetnega odseka KVO za november 1944 z dne 12. što je i omogućilo brže zagrevanje i manji utrošak goriva. Zbornik do- kumentov in podatkov sanitetne službe. uz pomoć Sanitetskog odseka Vojne oblasti. knj. št. Zbog aktivnosti neprijatelja veliki broj partizanskih buradi izgubljen je ili uništen. knj. 1944 o ustanovitvi gibljivih higijenskih ekip v 15. Sanitetsko odeljenje Glavnog štaba NOV i POS izdalo je naredbu o strogoj kontroli svih prolaznika u pograničnom pojasu tako da je svaki prolaznik morao da se pri prelasku granice podvrgne temeljitoj depedikulaciji. Sanitetska služba u korpusnoj vojnoj oblasti (KVO) 7.487 Uskoro se pokazalo da se pitanje depedikulacije ne može definitivno rešiti suvim komorama. knj. Dolenjskom. korpusa z dne 4. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. dok. što je u velikoj meri doprinelo poboljšanju higijenskih prilika u Belok- ranjskom. 489 Odredba Sanitetnega odseka 7. dostižno jedinici na toj teritoriji. 1. knj. Zbog toga je svaka komanda mesta bila dužna da obezbedi partizansko bure na sigurnom mestu. tu je došlo do novih teškoća. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Depedikulaciono-deskabizacionih stanica bilo je 12 (tabela br. 490 Ishrana boraca u drugoj polovini 1944. fase. 490 Poročilo Sanitetnega odseka 7. 94. 623. Notranjskom i Istarskom vojnom području. ruski sa- vetnik pri Sanitetskom odeljenju GS NOV i POS. 3. Pri nad- ležnoj komandi mesta morao se prijaviti sa potvrdom o depedikulaciji. 1945 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Zbornik doku- mentov in podatkov sanitetne službe. 755. 3. 2. jer su neke jedinice bile stalno na položaju i morale su upotrebljavati partizansko bure. 3. 1944. 1 konjovodac. Naime. 3. dok. korpusa za november 1944. 3. 489 U napadu neprijatelja na Vinkov vrh kod Zužemberka. št.

br. br. IZDG v Ljub- ljani. škola 4 Svih izolirnica 10 U februaru 1945. br. u Dolenjskom jedna a u Notranjskom dve. zidar) i nekoliko pomoćnih radnika. 493 Higijenske asanacione ekipe obavljale su asanacione radove u selima. bolničar i nekoliko pomoćnika. 4. Referent saniteta područja ras- polagao je sa tačnim adresama i obavljao kontrolu izolirnica. a dve u Notranjskom. takve stanice na svim prilazima iz Bos- ne i Hercegovine i Like za Dalmaciju a na Jadranu se štitilo pregledom brodova i obavez- nom depedikulacijom. 1945. 5. To je bila mera predostrožnosti korisna i uputna i ostala od davnina do današnjih dana. bile su 4 higijenske mobilne ekipe i to: po jedna u Belokranjskom i Dolenjskom vojnom području. Podpreska. Ekipa je raspola- gala potrebnom opremom i lekovima za deskabizaciju. Grič pri Mirni. Stari trg ob Kolpi. 1 3 Dolenjsko Žužemberk. Higi- jensko mobilne ekipe vršile su depedikulaciju i deskabizaciju civilnog stanov- ništva i pozadinskih jedinica u selima gde nije bilo depedikulaciono-deska- bizacionih stanica i usko su sarađivale sa civilnom zdravstvenom službom. bilo 10. 355. br. Vinica 5 Dolenjsko Dolenjske Toplice. Semič . 2 zanatlije (stolar.Prosvet- ni dom. 2 3 Notranjsko Iga vas. i to dezinfekciju prostorija. Metlika. nego i u drugim krajevima Jugoslavije. 38. građenje i popravku nužnika i kopanje otpadnih jama. škola. sela pri Jugorju. Stab 8. 5) Tabela 5 IZOLIRNICE VOJNE OBLASTI 7. z dne 2. KORPUSA (FEBRUAR 1945) Vojno područje Mesto Broj stanica Belokranjsko Ćrnomelj. nije bio samo slučaj u Sloveniji. Jama 2 Notranjsko Prezad. U ekipi je bio higijeničar. Trava. Poljane br. U ekipi je bio higijeničar. (Tabela br. dinice u drugu ili s jedne teritorije u drugu. korpusa postavio je 1944. za dezinfekciju i de- zinsekciju (DDT prašak). Paka. 55. Prosvetni dom 4. Fara ob Kolpi 3 Istarsko Pri komandi IVP 1 Dopunski bataljon Črmošnjice 1 Svih stanica 12 Izolirnica je u oktobru 1944. DEPEDIKULACIONO-DESKABIZACIONE STANICE VOJNE OBLASTI 7. Golo. U Belokranjskom vojnom području higijensko-asanaciona ekipa bila je jedina. Fara ob Kolpi. 493 Poročilo Sanitetnega oddelka GS NOV in POS za maree 1945. fase. . KORPUSA (OKTOBAR 1944) Vojno područje Mesto Broj izolirnica Belokranjsko Hrast.

494 Ortopedska radionica proizvodila je proteze za gornje i donje ek- stremitete. korpusa prebacivane su u apoteku »Bober«. Celokupne količine sanitetskog materijala primljene od savez- nika na teritoriji 7. Tako. nabavkom preko tajnih kanala iz okupiranih krajeva. 1945. npr. Iz Glavnog sanitetskog skladišta u Beogradu 7. snabdevaju bolnice i jedinice sani- tetskim materijalom i izdaju uputstva za rad referentima za apotekarstvo. zatim sterilizovali u improvizovanim autok- lavima. atropin. 59-72. Hemijsko-farmaceutska laboratorija prozvodila je infuzione rastvore. Krasinec i na Pohorje. Preskrba z zdravih in medicinskim priborom partizanskih enot in bolnišnic na teritoriju 7. koje su se nalazile u divizijskim pokretnim bolnicama. čuvaju sanitetski materijal u pod- zemnim skloništima (bunkerima). Na teritorijama 7. koje su. bilo zadovolja- vajuće. operativne zone organizovane su konspi- rativne terenske apoteke. u kojoj je bila i veća ko- ličina sapuna. daju farmaceutske recepture za izradu le- kova potrebnih bolnicama i jedinicama. Organizacija medicinskog snabdevanja Posle osnivanja Sanitetskog odeljenja Glavnog štaba NOV i POS orga- nizaciju medicinskog snabdevanja jedinica i bolnica preuzela je Apotekarska sekcija Sanitetskog odeljenja. koje su imale zadatak: da nabavljaju i proizvode sanitetski materijal i sanitetsku opremu.495 Medicinsko snabdevanje je u januaru i februaru 1944. Knjižnica Zdravstvenega vestnika. 495 Mesečno poročilo Sanitetnega oddelka GS NOV in POS za december z dne 1. razne vrste udlaga (ditrihove. U divizijama nije došlo do formiranja apoteke. str. evidencija o stanju i potrošnji sanitetskog materijala u divizijama. Za medicinsko snabdevanje u jedinicama bili su odgovorni referenti za apotekarstvo korpusa i divizija. ako su za to postojale mogućnosti. koja je slu- žila kao centralno sanitetsko skladište. koju su najpre očistili. Trsta. 3. te da obrazuju zdravstvene radnike u rukovanju. sterilizatore. kalcijum. a referenti za apotekar- stvo raspolagali su samo manjim zalihama sanitetskog materijala. korpusa i 4. baš u vreme kada se najviše oskudevalo u tome. Ljubljana. dok. Sanitetski materijal nabavljao se iz četiri izvora: akcijom sakupljanja na terenu. Pomoć od saveznika stizala je padobranom na aerodrome Nadlesk. a u brigadama referenti saniteta. korpus primio je samo jednu pošiljku. pa čak i iz Milana terenska apoteka »Planjava« u Notranjskoj. 2. Zadaci referenta apotekarstva bili su: nabavka sanitetskog materijala iz terenskih apoteka i drugih izvora. Šef sekcije bio je student farmacije Janez Vari. a zatim sterilizovali. Zbog velikog pomanj- kanja vate prerađivao je ambalažnu vatu iz savezničkih kontejnera. zvezek 1. Karlovca i Zagreba. korpusa. Najveće količine naročito kritičnih artikala. bolničarske torbe i rance za sanitetski materijal. ampule (morfijum. knj. i 9. . Apoteka »Bober« organizovala je tkačnicu u kojoj je proizvedeno na desetine hiljada zavoja od svile i platna. Zbor- nik dokumentov in podatkov sanitetne službe. čuvanje sanitetskog materijala da ne bi pao u ruke neprijatelju i davanje uputstva zdravstvenim radnicima za racionalno ruko- vanje njime. digitalis) i razne tablete. nosila. npr. kramerove. Uz terenske apoteke organizovane su i sanitetske radionice. obdukcijske i druge). apoteka »Bober« nabavljala je manje količine iz Ozlja. 86. jer su terenske apoteke još raspolagale većim zalihama iz vremena 494 Janez Varl. Starog Trga. 1973. prilikom za- uzimanja neprijateljevih uporišta. braunove. čuvanju i ekonomisanju sani- tetskim materijalom. nabavljala je iz Ljub- ljane.

U vinogradskoj kućici na Stražnem vrhu apoteka je imala oficinu sa potpunom opremom. Apoteka »Bober« snabdevala je sve bolnice i je- dinice u Dolenjskoj i Beloj krajini. 641-648. knj. apoteka nije više mogla da obavlja ogroman posao primanja. 499 Terenska apoteka »Bober« i Glavno sanitetsko skladište Terenska apoteka »Bober« osnovana je posle kapitulacije Italije na Stražnom vrhu blizu Črnomelja. Početkom marta 1944. 1944. analgetici. ing. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 501 || U sklopu Glavnog sanitetskog skladišta. Martin Ve- ćernjević. narkotika (eter) i analgetika (morfijuma) kao i drugog potrošnog hirurškog materijala. 592-605. Dalibor Vranković i laborant Rudi Moravec. stigla je od saveznika veća količina sanitetskog ma- terijala 497 . došlo je do zastoja u isporukama sanitetskog materijala od saveznika. 3. Partizanska lekarna »Bober«. str. 502 Krajem 1944. U slučaju opasnosti evakuisao bi se materijal iz podruma. 265-268. 2. Svaki bunker imao je svoje ime. Miran Babšek. str. Šef apoteke bio je magistar farmacije Da- libor Vranković. gips. a u njima lekovi s tačnim popisom. 1945. Zbor- nik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 36. 11. takode. U prvoj polovini 1944. osnovana je farmaceutno-he- mijska laboratorija. 1944 o sanitetnem matrerialu. student farmacije Dušan Vodeb. Ing. gip- sa. 498 Mesečno poročilo Sanitetnega oddelka GŠ NOV in POS z dne 30. str. a od juna 1944.498 Zbog većih vojnih operacija 7. 1. čuvanja i izdavanja sanitetskog materijala za veliki broj jedinica i bolnica. narkotici. Srećko Slana i drugi. 3. 500 Apoteka je imala svoju jav- ku. U drugoj polovini 1944. Do kraja decembra pomoć nije više stizala. U stva- ri. pre- jetem od zaveznikov po zračni poti. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. Dušan Vodeb. Branko Grahek. korpusa. . Neprijatelj nije nikada otkrio ovu apoteku. dok. Laborato- rija je proizvodila infuzione rastvore. Apoteka »Bober« je do kraja 1944. 3-6/XIII. Krajem 1944. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. organizovan je u apoteci »Bober« prvi tečaj za apotekarske pomoćnike. str. serum protiv tetanusa i dru- gi artikli. 499 Mesečno poročilo Sanitetnega oddelka GŠ NOV in POS za decemer 1944 z dne 1. korpusa. napušteni su betonski bunkeri čiji su ulazi pokriveni travom i drugim ras- tinjem. 77-87. preko koje je primala narudžbenice iz jedinica i bolnica. ali je istog meseca stigla prva pošiljka sanitetskog materijala od saveznika. dok. U njoj su radili ing. čak ni u novembru 1944. Farmacevtski vestnik. osnovana je stalna Škola 496 Poročilo apotekarske sekcije GŠ NOV in POS z dne 23. Nekaj drobnih vtisov o organizaciji in delu lekarniške službe v NOV Slo- venije. Ipak osećala se nestašica nekih proizvoda kao što su serumi. Predavači su bili Janez Vari. korpusa. vate. Zato je os- novano Glavno sanitetsko skladište u još nedovršnoj dvospratnoj zradi u bli- zini železničke stanice u Črnomelju. 1. kada je upao u Črnomelj. Tek u oktobru 1944. 98. Dušan Vodeb.496 U aprilu 1944. 86. XI. nastupila je nestašica. in- strumenti i gumeni proizvodi. ing. Beograd 1967. tifusna vakcina. Alojz Bodauš i Martin Sotler. U bunkeru su bili kontejneri ozna- čeni brojevima. knj. 3. Zbornik dokumentov in po- datkov sanitetne službe.kapitulacije Italije. Farmacevtski vestnik. dok. 497 Poročilo Sanitetnega oddelka GŠ NOV in POS za maj 1944. ampule i tablete. knj. zakamufliranom. zavoji. 11-12/XIII. hernije Dušan Štucin. bila konspirativna sa 7 bunkera i još jednom drvenom barakom na Sredgori. povećana je potrošnja sanitetskog materijala i nastupilo je pomanjkanje sterilnog zavojnog materijala. Služba medicinskog snabdevanja na teritoriji 7. zavoja. knj. stigla je nova pošiljka od 710 kg i to na teritoriju 7. pre svega. za oktober.

Planjava. zvezek 1. zatim u Čabar i. Ljubljana 1982. bila je u selu Kozarišče pri Šum- rati. a radionica sapuna se preselila u Črnomelj. str. Sanitetski materijal. m r Tone Priveršek. Terenska apoteka »Plaz«. 504 Apoteka je snabdevala jedinice na području između reke Krke i granične linije sa Štajerskom. student farmacije Janez Vari i Dušan Vodeb. P r e d a v a č i su bili: magistar Branko Grahek (stariji). 172-197. osnovana u blizini Babnog polja u decem- bru 1943. 505 Apo- teka je snabdevala sve jedinice i bolnice na području Notranjske. korpusa pored apoteke »Bober«. Šef apoteke bio je magistar farmacije Tone Pri- 503 Janez Vari. u selu Brezje. Apoteku je vodio tek- stilni tehničar Mile Nikolić. 1967. jer je magistar Andrijanič postavljen za referenta apotekarstva 7. Branko Grahek. postojale su i četiri apoteke označene konspirativnim imenima »Plaz«.apotekarskih pomoćnika u Glavnom sanitetskom skladištu u Crnomelju. 416. Farma- cevtski vestnik. osno- vana je u d e c e m b r u 1943. str. na kojem se raspravljalo o medicinskom snabdevanju u završnim operacijama NOV i POJ. korpusa Na teritoriji 7. Dušan Štucin. Plaz. a odatle u apoteku »Bober«. ing.503 Apotekarska služba 7. Janez Varl je u septembru 1944. korpusa. Terenska apoteka »Planjava«. 506 Poročilo apotekarske sekcije z dne 31. knj. Prestala je sa radom u avgustu 1944. U apoteku su dolazile po sanitetski materijal i jedinice iz Štajerske. korpusa. prebacivali su u apoteku »Planjava«. »Nanos« i »Goijanci«. 7-10/XIII. fase. 59-72. Terenska apoteka »Gorjanci« osnovana je u jesen 1944. dok. na kra- ju rata. 1944. »Planjava«. 106. IZDG v Ljubljani. a od avgusta 1944. Imala je tri objekta: konspirativnu baraku u kraškoj vrtači s apotekom u šumi u bli- zini Babnog polja. pod upravom Sanitetskog odseka 7. Šef apoteke bio je magistar farmacije Mila Žeslin i Franc Lipovšek. za maree. otputovao avionom preko Barija na otok Vis da bi prisust- vovao savetovanju apotekarskih referenata u Sanitetskom odeljenju Vrhov- nog štaba. morala prvo seliti u Prezid. odakle dolazi u oslobođenu Ljubljanu. Knjižnica Zdravstvenega vestnika. gde se nalazila i javka apoteke. Apoteka je bila u napuštenoj kući na putu za Semič. apoteku je preuzeo student formacije Branko Grahek. a u drugoj polovini 1944. Branko Grahek. korpusa NOV in POJ. XI. Beograd. a izvesno vreme radila je i ing. Zbog pogoršanja vojno-političke situacije apoteka se u jesen 1944. U šumi Bačje izgrađena su če- tiri podzemna bunkera. veliki podzemni b u n k e r za čuvanje sanitetskog materijala i ortopedsku radionicu u Starom trgu u Notranjskoj. 3. str. koji je dolazio iz Trsta. Oktobra 1944. Bile su najpre p o d upravom Sanitetskog odeljenja Glavnog štaba NOV i POS. u Slavski Laz na Kupi. . 592- 605. za uspostavljanje tajnih kanala iz Trsta i Milana. Nanos . Nalazila se u selu Vatovlje u Brkinima. 505 Branko Grahek. iznad sela Debenec.terenske apoteke 7. Hronike o radu santietske službe u NOR-u. Uprava apoteke sa za- štitnom četom nazvanom apotekarska četa. Apoteku je vodio student farmacije Branko Grahek. Oris partizanske sanitete. 506 Terenska apoteka »Nanos« osnovana je kao istureni deo apoteke »Pla- njava«. 219. korpusa. hernije Anči Ivančić. Apo- teka je organizovala više tajnih kanala za nabavku sanitetskog materijala sa okupirane teritorije. str. 504 Dr Metod Mikuž. Ljubljana 1973. Služba medicinskog snabdevanja na teritoriji 7. da bi se raste- retila suviše opterećena apoteka »Bober« i da se skladište sanitetskog ma- terijala približi jedinicama 7. sa radionicom za proizvodnju sapuna. korpusa. 1. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe.

Posle njegovog odlaska u Zadar dužnost referenta ponovo je preuzeo Miran Babšek. 509 Dr Pavel Lunaček. do maja 1945. simpatizera OF na okupirano područje.veršek. hitnu pomoć u bolesti zuba pružali su i lekari u odredima i briga- dama. Tu dužnost preuzela je student farmacije Vera Černoš . tamo se preselila i zubarska ekipa Av- gusta Zupeta. IZDG v Ljubljani. u prvom redu. X. javljaju se prve zubarske ekipe. 1-49. a saradnici magistar farmacije Jože Oblak. . 6. 510 Od septembra do oktobra 1942. U julu 1944. kasnije student hernije Miran Babšek. diplomirani dentista. na oslobođenu teritoriju. određen za rad u Centralnoj bolnici na Kočevskom Rogu. U 18. Sa grupom lekara akti- vista OF. gde je bila uprava SCVPB. korpusa za September 1944 z dne 26. Beograd. 511 Od septembra 1943. u Gorjanskom bataljonu radio je zub- ni tehničar Milka Rebselj.Morelj. knj. U maju 1942. radi organizovano zubarska služba sa rukovodećim organom u Sanitetskom odeljenju Glavnog štaba NOV i POS i zubarskim ekipama u operativnim jedinicama 7. 361/III. diviziji Milan Bračika. Kako sem prišel v partizane. Odlazilo se u pri- vatne ordinacije zubara. abiturijent gimnazije. oktobra 1943. i 9. 1967. postavljen od Glavnog štaba NOV i POS za referenta zubarstva u Sanitetskom odseku Glavnog štaba. 510 Dr Marjan Južnič. 1943. 507 Organizacija zubarstva Od početka ustanka do maja 1942. juna 1942. korpusa dobio je referenta za apotekarstvo. operativne zone. 10. 10. podaci po sećanju. U prvim kompletima sanitetske opreme (»lekarski ra- nac«) bila su i klešta za ekstrakciju zuba. 512 Odredba Glavnega štaba NOV in POS z dne 18. Avgust Zupet je posle kapitulacije Italije 18. On je od Glavnog štaba na konferenciji na Tisovcu. Kasnije je došlo do reor- ganizacije apotekarske službe. pružala hitnu pomoć u oboljenju zuba. junij 1985.509 Posle osnivanja bolnice Jelendol. podatak po sećanju. Ak- tivno je učestvovao u svim radovima oko zbrinjavanja ranjenika u velikoj ita- lijanskoj ofanzivi jula 1942. student farmacije Vlasta Žeslin. predratni član KP Slovenije sa ilegalnim ime- nom Janez Jerič. a u Dolomitskom odredu zubni tehničar Lojze Vr- hovec-Sergej. dodeljen 1. a u 15. bio je i Avgust Zupet. U drugoj polovini 1944. diviziji referent je postao Milan Troha. 511 Dr Marjan Južnič. magistar farmacije Boris Andrijanič. Sanitetski odsek Štaba 7. Zbor- nik dokumentov in podatkov sanitetne službe.Morelj. 6. brigadi »Tone Tomšič«. pa i bolničari. Organizacija in razvoj zobozdravstvene službe v NOV in PO Slovenije. 2. št. 1944. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. gde je ubrzo osnovao prvu zubarsku ekipu u NOR-u u Sloveniji. str. 1 ' 2 507 Mesečno poročilo Sanitetnega odseka 7. korpusa i 4. fase. Sanitetski materijal nosio se isključivo. pa i konzervativno lečenje bolesnika u Centralnoj bolnici i borcima partizanskih jedinica i ustanova na oslobođenoj teritoriji u blizini Kočevskog Roga. koji su došli u maju 1942. tako da divizije nisu bile u stanju da nose sobom veće zalihe. 280-281.508 Ekipa je. 508 Velimir Vulikić. Neki lekari često su ih vadili i u lokalnoj anesteziji sa 1% novokainom. koji je aprila 1943. str. Zbog sve većih vojnih operacija došlo je do povećane potroš- nje sanitetskog materijala. na Kočevskom Rogu. u jedinicama NOV Slovenije nije bilo zubarskih ekipa za lečenje bolesti zuba i usne šupljine. u torbama i rancima. Pored zubara. Zdrav- stveni vestnik. kao i u pozadinskim jedinicama i ustanovama. pojavio se u službi medicinskog snabdevanja nov problem. a u oktobru 1944. student farmacije Vera Černoš .

Ljubljana 1982. Krajem de- cembra otišao je u obilazak jedinica 9. 2. Ljubljana. 1. Od 16 zubara bilo je 4 zubna lekara. 520 Do kraja 1944. 1. Kada je formirano Sanitetsko odeljenje Glavnog štaba NOV i POS sa 7 sekcija. 1984. 11. 517 Prvi čeljusni hirurg. Bilo ih je 16. 62. ali je u Sloveniju stiglo sa zakašnjenjem. št. str. str. knj. 4 den- tista i 8 rubnih tehničara. str. korpusa. knj. br. korpusa 10. U drugoj polovini 1944. 519 Na osnovu toga uputstva i drugih članaka u »Par- tizanskom zdravstvenom vestniku« i na stručnim sastancima izdata je jedin- stvena doktrina o lečenju bolesti zuba i usne šupljine. njih nega in zdravljenje v NOV. str. Sekcija za zubarstvo Sanitetskog odeljenja GŠ NOV i POS izdala je uputstva za uspešnu delatnost zubarskih ekipa. na putu u partizane zarobljen je od Nemaca i od- veden u koncentracioni logor. istovre- meno. pojedinim odeljenjima. Rad zubarskih ekipa bio je u početku usmeren na hitnije zubarske za- hvate: kao što su ekstrakcije zuba. Partizanski zdravstveni vestnik. i to na teritoriji 7. 12. kor- pusu. 150. str. 6. . korpusa. 3 u 4. za november 1944. jednostavne plombe. U aprilu su u svom sastavu imale zubare . 3. Zbor- nik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 28-31. izdalo je »Pravilnik o radu u zubnim ambulantama NOVJ pri bolnicama. 516 Janez Jerič. 1944. koja se javljala u velikom broju. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 518 Okrožnica za uspešno in čim enostavnejše poslovanje zobozdravniških ekip (12 točk). feb- ruara 1944. U divizijama je zubarska ekipa imala zadatak da obilazi brigade i leči bolesti zuba i usne šupljine. januar 1944. broj zubnih oboljenja sveo se u »podnošljive granice«. 17-22. 194. Za snabdevanje zubarskih ekipa bila je odgovorna sek- 513 Miroslav Stepančić. za oktober. 517 Zubarske ekipe obavljale su i konzervativno lečenje. maj 1944. Krajem 1944. 1982. fase. dok. korpusa u februaru 1944. 518 Sanitetsko odeljenje VŠ NOVJ u februaru 1945.lekare. dok. dentistu ili zubnog tehničara i jednog ili dva pomoćna zdravstvena radnika. 1944 za mesec januar 1944. Janez Jerič. Janez Jerič. operativne zone prva zubarska ekipa osnovana je 14. 73. i tamo organizovao zubarske ekipe. povećan je broj zubnih ekipa. a njen šef bio je Avgust Zupet. 515 Poročilo šefa sekcije za zobozdravstvo Sanitetnega oddelka Glavnega štaba z dne 3. 521 Mesečno poročilo Sanitetnega oddelka GS z dne 30. Osećalo se pomanjka- vanje specijalista za čeljusnu hirurgiju u lečenju preloma čeljusti. knj. operativnoj zoni 3. 520 Poročilo Sanitetnega oddelka Glavnega štaba NOV in POS z dne 30. Na teritoriji 4.513 Na teritoriji 7. knj. 1. knj. 2-3.514 Na teritoriji 9. 1. Bolezni zob in ust. korpusa organizovao je prvu zubarsku ekipu 16. dok. 521 Oprema zubarskih ekipa bila je tipizirana: zubna bušilica i 2 torbe sa- nitetskog materijala. osnovana je i Sekcija za zubarstvo. vojnim oblastima i samostalnim zubnim ambulantama«. lečenje korenova i čišćenje zubnog kamenca. Izdata su i uputstva za postupak sa sanitetskim materijalom i za dokumentaciju zubarskih usluga. u 9. februara 1944. 516 U junu 1944. bio je dr Franc Celesnik. št. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 355/1. 514 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe v NOV na Slovenskem. 196. Ljubljana. tražio zubare i nabavljao sanitetski materijal. Imala je zadatak da organizuje zubarsku službu u jedinicama i da. dok. 5. 20-34. Bolezni ustne sluznice. Organizacijski razvoj Glavnog štaba NOV i PO Slovenije. 1944. dok. 1973. Vojnoistorijski glasnik. i dalje vodi zubarsku ekipu u SCVPB. doveli su do propadanja zuba i do tvrdokornih zapaljenja gin- giva i sluzokože usne duplje (stomatitis ulcerosa). 36. št. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. koji se odlučio za odlazak u partizanske jedinice iz Ljubljane. str. Partizanski zdravstveni vestnik. 519 IZDG v Ljubljani. Partizanski zdravstveni vestnik. Zobne bolezni. junij 1944. 65. Avgust Zupet obilazio je je- dinice 7. 36. 3. 515 Loša nega zuba i usne šupljine i hrana siromaš- na vitaminima.

bilo je u bolnici 486 pacijenata i 74 člana osoblja. Sanitetnemu oddelku GS o delu v januarju 1945. lekar opšte prakse. diviziji Smonca Gregorčič. koja je došla iz italijanske internacije. u oktobru 1944. sa zubarskim iskustvom. u SHVPB i SVPB-S. u Opštinski dom. str. 11.cija za apotekarstvo Sanitetskog odeljenja Glavnog štaba. 466.522 a onda Vinko Horvat. kasnije sovjetski zubar Saša Kvasanzijade Isfandijaz. i počet- kom januara 1945. Franc Prešel i Vinko Moderndor- fer. u delimično porušenu bolnicu »San Demetrio«. koje je vodio Andrej Senica i interno odeljenje pod rukovodstvom dr Sabine Praprotnik. Zvonko Bregar. str. knj. Poročilo Sanitetnega od- delka GS NOV in POS za oktober 1944 z dne 3. 1945. 524 SANITETSKA BAZA GLAVNOG ŠTABA NOV I PO SLOVENIJE U ZADRU Zbog preopterećenja bolnica ranjenicima i bolesnicima iz Slovenije je suvozemnim putem u Dalmaciju evakuisano 512 ranjenika i bolesnika.523 Za usavršavanje zubara u jesen 1944. dok. zatim u bolnici Čr- mošnjice. Početkom januara 1944. Bolnicu je snabdevala Komanda Zadarskog vojnog područja. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. februara 1945. Or- ganizaciju je izvršilo Sanitetsko odeljenje NOV i POS krajem 1944. 523 Poročilo Sanitetnega oddelka GŠ NOV in POS za avugst 1944. lekarski pomoćnik Anderj Senica-Franjo i politički komesar Anton Valentinčić. organizovani su jedanput meseč- no sastanci na kojima su razmatrana organizacijska i stručna pitanja. osnovan je pri Komandi Baze GŠ NOV i POS Sanitetski odsek. Oris partizanske sanitete. 1944. 2.526 Zbog naglog povećanja sanitetskih ustanova u Zadru. najpre u bolnici Dolenjske Toplice. knj. hranom i odećom. Sanitetski 522 Poročilo šefa sekcije za zobozdravstvo Sanitetnega oddelka GŠ NOV in PO Slovenije z dne 3. diviziji dentista Vinko Hor- vat. 210-215. radili su u Beloj krajini i trojica zubnih tehničara. IZDG v Ljubljani. knj. Uprkos pomanjka- nju sanitetskog materijala. upućen u Dalmaciju. 526 Dr Metod Mikuž. 1944. IZDG v Ljubljani. 2. 355/III. korpusa bile su tri zubarske ekipe: u 14. 525 Mesečno poročilo Uprave Slovenske vojnopartizanske bolnišnice v Novigradu z dne 31. 524 Poročilo sekcije za zobozdravstvo Sanitetnega oddelka GS NOV in POS. fase. dok. U Belokranj- skom vojnom području u Ćrnomelju. 10. 83. Zubarske radove obavljao je i dr Vaclav Pišot. 550-554.Reja. u 18. U SCVPB je radila i dalje ekipa Avgusta Zupeta. diviziji dentista Bogomir Fegic u 15. Bolnica je osnovana pri Bazi Glavnog štaba Slovenije u Dalmaciji. 94. Avgusta 1944. Zubarske ekipe delovale su i u pozadinskim ustanovama. 1944. 525 Deo bolnice je radi proširenja. str. pristupilo se organizaciji dva teh- nička laboratorija za zubnu protetiku. Smeštena je u tri zgrade. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 1. U upravi bolnice bili su upravnik. Nazvana je bolnica Glavnog štaba NOV i POS u Novigradu. str. 3. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. a za načelnika je postavljen dr Janez Milčinski. koja je snabdevala slovenačke jedinice oružjem. specijaliste za infektivne bolesti. Arhiv partizanske sanitete. Treći lekar koji je obavljao zubarske radove bio je dr Jože de Gleria u Beloj krajini. z dne 1. u jedinicama 7. koji je 26. 36. pre- seljen u Zadar u zgradu hotela »Bristol« i. . dok. Sokolski dom i školu. 84. zubnu ambulantu vodila je dentista Amalija Anderluh. Februara 1945. 403. a zatim još lekar opšte prakse sa iskustvom u zubarskom radu dr Zvezdana Zadnik . fase. Imala je hirurško odeljenje. 3.

Organizovana je i stanica za transfuziju krvi. sa odsekom za infektivne bolesti. koju je vodila dr Damjana Bebler. Umesto zdravstvenog odseka u Upravnoj komisiji osnovan je Zdrav- stveni odsek pri Predsedništvu SNOS-a.sastavljeno od medicinskih struč- njaka. do 25. za kurativnu me- dicinu . dr Bogdan Brecelj. 81. Početkom marta 1945. Organizovana je i Sanitetska škola. 3. za čas od 29. str. dr Tone Cizelj. Jože Jurančič. 1945. ortopedski tehničar. Osnovan je i savetodavni organ . IZDG v Ljubljani.Janez Eržen. novomeškom kočevsko-ribniško-velikolaškom. Interno odeljenje. 12. 490-500. Ljubljana. Mi pa se nismo uklonili. u čijem je sastavu bio i Zdrav- stveni odsek. Osnovana je pri Slovenačkom narod- nooslobodilačkom odboru Upravna komisija. Bolnica je imala dva hirurška odeljenja. Aprila 1944. specijalista neurolog. gde je operisan. 1943. a još manje u Primorskoj. došlo je do reorganizacije rukovodećeg tela zdravstvene službe. str. Zbor- nik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Podlegao povredi 1. nije bilo organizovane sanitet- ske službe na privremeno oslobođenoj teritoriji u Ljubljanskoj pokrajini. najpre. Neurološko odeljenje vodio je dr Ivan Marinčić. Ljubljana 1965. jan. Črmošnjice (prostrel trbuha) i prevezen u Zgornji Hrastnik SCVPB. Zato je i u Zadru organizovana karantinska služ- ba. spre- čeno unošenje pegavog tifusa u Sloveniju. Prvo je vodio dr Alfred Šerko.na čelu dr Milan Perušek. . 1984. 1944. 402. Imao je da organizuje civilnu zdravstvenu službu na oslobođe- noj teritoriji u belokranjskom. 8. koju je vodio referent za nastavu dr Alfred Šerko. 1944.odsek Baze nalazio se. knj. 8. Poročilo dr Damjane Bebler. Civilnom stanovništvu pru- žali su lekarsku pomoć lekari partizanskih jedinica. Nesretnim slučajem ranjen u s. vodila je dr Sabina Praprotnik.530 Posle njega dužnost je preuzeo dr Marjan Ahčin i to sve do oslobođenja. za upravnika bolnice u Zadru postavljena je dr Zvezdana-Reja. Ortopedsku radio- nicu pri sanitetskom skladištu vodio je Franc Pezdevšek. Tek nakon završenog karan tina u Biogradu. Na čelu je bio dr Vladimir Milavec. Odsek za zdravstvo povećao se i u njegovom sastavu bila su tri ode- ljenja: za preventivnu medicinu . pored ostalog. dr Pavel 327 Dr Janez Milčinski. notranjskom i grosupeljsko-stiškom okrugu. Dr Janez Milčinski. u kojoj su radili medicinari So- nja Sovdat i Franc Fludernik. koji je izradio koncept organizacije zdravstvene službe na teritoriji Slo- venije za period do oslobođenja i posle. 527 U Zadar su stizali borci prekomorskih brigada koji su upućivani u Slo- veniju u operativne jedinice. farmacije Boris Andrijanič. Poslanstvo slovenskega zdravnika. Članovi Zdravstvenog veća bili su: dr Marjan Ahčin. str. Oris partizanske sanitete. 529 Posle kapitulacije Ita- lije nastala je velika slobodna teritorija. Načelnik hirurške službe bio je dr Milan Premrov. Tim merama je. dok. Kronika bolniške postojanke Zgornji Hrastnik z dne 27. a drugo dr Zlata Hribar. u hotelu »Ilirija«. 528. septembra 1943. borci su upućeni u Sloveniju.Zdravstveno veće . 528 CIVILNA ZDRAVSTVENA SLUŽBA U SLOVENIJI Do kapitulacije Italije. koji je organizovao sanitetsko skladište u zgradi bolnice »San De- metrio«. Gorenjskoj i Štajerskoj. a zatim je preseljen u bol- nicu.dr Tone Ravnihar i za socijalno staranje . koja je krajem februara doputovala iz Topuskog. 222-238. fase. Za referenta za apotekarstvo u Sanitetskom odseku Baze postavljen je mr. i etapna skladišta u Splitu i Topuskom. 530 D r M e t o d M i k u ž .

a umro je 27 boles- nika. Ljubljana. U ambulantama su obavljali i vakcinaciju dece protiv variole i difterije i vakcinaciju ostalog stanovništva protiv trbušnog tifusa. koje su u većini vodili le- kari. 1981. 533 • Dr Zora Konjajev. po potrebi. dr Stefan Šobar i diplomirani dentista Avgust Zupet.' 34 Sredinom juna 1944. U istom periodu obavljeno je 2469 ambulantnih i 306 rendgenskih pre- gleda 532 Odsek za zdravstvo zajedno sa Odsekom za socijalno staranje preuzeo je i brigu za zaštitu majki i dece. gde je održana i skupština. U okruzima i mestima postavljeni su okružni i mesni re- ferenti saniteta. dr Rudolf Obračunč. izvršeno je 349 operacija. 2. počela je da radi bolnica u Trebnju. knj. Za članove Glavnog od- bora izabrano je i nekoliko lekara. U maju 1944. Vida Tomšič. specijalista ginekolog. podstarosta Sokola Kraljevine Jugoslavije. Izabran je Glavni odbor. kapaciteta 30 kreveta. sr. koji su većinom bili laici. naročito na sanitetsku službu vojnih oblasti. 535 531 Okrožnica Odseka za zdravstvo o nalogah okrožnih in okrajnih zdravstvenih referentov z dne 13. 5-14. lekari su dolazili u ambulante povremeno. osnovana je još jedna bolnica u Starom trgu pri Ložu. Druga u Kanižaricama. stariji. str. Civilna zdravstvena služba organizovala je tri bolnice. . a u manjim civilne bolničarke i babice. pri Črnomelju. U bolnici se 1944. Njihovi zadaci su bili da organizuju borbu protiv zaraznih bolesti i obrazuju kura- tivne ustanove . 237. Ivica Žnidaršič. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. član SNOS-a. 23. invalida i starih osoba Neposredno pred oslobođenje zemlje.533 dece i starih osoba iz Bele krajine u oslobođenu Dalmaciju. 1984. Baza kurativne delatnosti bile su ambulante. Oris partizanske sanitete na Slovenskem. civilna zdravstvena služba se u velikoj meri oslanjala na voj- nu sanitetsku službu.ambulante i bolnice. 549-566. dr Franc Novak. zbog težih bolesnika. Zbornik skrajšanih referatov XXX. hirurg dr Mirko Cernič. Medicinski razgledi. Lunaček. dr Marjan Morelj. Oris partizanske sanitete na Slovenskem. 534 Dr Zora Konjajev. organizovana je velika humana akcija evakuacije 3000 žena. št. str. upravnik je bio dr Anton Cizelj. u Dolenjskoj. dok. 4 (1984). organizo- vanu pri komandama vojnih područja i komandama mesta. instrumentarka student medicine Zora Stritar. Novo mesto. bivši ban Dravske banovine. župnik u Podzemlju. sestanka Zveze znanstvenih društev za zgodovino zdrav-. kapaciteta 20 kreveta. O začetkih in raz- voju Rdečega križa pri nas. osnovan je Crveni krst Slovenije u Gradacu u Be- loj krajini. 35. sa kapacitetom 40 kreveta. u kojim su stučni rad obavljali stručni medicinski radnici. dr Milan Perušek. Zdravstveni odsek organizovao je preventivnu i kurativnu delatnost zdravstvene službe. stvene kulture Jugoslavije. dr Metod Mikuž. Predsednik je bio dr Drago Marušić. U bolnici Kanižarica. a potpredsednici En- gelbert Gangl. lečilo 594 bolesnika. Te bolnice primale su samo civilne bolesnike. 7. 1944. supl. koja je imala najbolju opremu i raspolagala najboljim osobljem. avgust 1944. U januaru 1944. 535 »Partizanski zdravstveni vestnik«. Ile Andrej. 10. Bila je u starom zamku. Organizacija civilne partizanske sanitete v času NOB na Slovenskem. prodekan. dr Tone Ravnihar. 532 Dr Metod Mikuž. stanovnici dotičnog kraja. Ljubljana. Zdravstveni odsek izdao je opširna uputstva za delatnost referenata za zdravstvo u okruzima i mestima. Odnos OF in ljudske oblasti do otrok med osvobodilno vojno 1941-1945. 531 Zbog pomanjkanja lekara i drugih medi- cinskih radnika. 1967. 99.

Trst i drugih. Posle na- pada 9. Kasnije je u njen sastav ušla 14. okupator je preduzeo više ofanzivnih poduh- vata. Jedinice 9. str. diviziju. tržačka udarna bri- gada (14. 7. Idrijsko-tolminski i Dolomitski. str. 542 Isto str. zaštitni bataljon i pet partizanskih odreda . »Ivan Premrl-Vojko«. 642 i 627. 619-624. aprila 1944) 30. 744. tri brigade: 17. 21. 537 Goriška divizija do- bila je naziv 32. a služio se i diverzantskim akcijama. »Ivan Gradnik«. decembra 1943. Treba navesti iznenadni napad jed- ne čete bataljona »Heine« iz Idrije na Partijsku školu u Cerknom. su iz Gorenjskog odreda formirana dva nova . 1. korpusa. operativne zone (alpske) u Čepovanu našao se u teškoj situaciji. koja je u tim «6 NOV na Slovenskem. 6. korpusa formirao je i druge jedinice: Oficirsku školu nastalu 10. u Slovenačkom primorju došlo je do novog poleta narodnooslobodilačkog pokreta i snažnog priliva novih boraca. a u gradu Trstu Komanda mesta Trst. 537 Triglavska divizija je formirana 6. 539 Isto. aprila 1944. Najpre je formirana Korpusna vojna oblast sa Vipavskim vojnim podučjem (koje je po- stalo Goriško) a Tolminsko vojno područje postalo je Kobariško. u početku. knj. korpusa prodrle su i u najzapadniji deo Slovenije. 540 Isto. koji je 1. u Beneš- ku Sloveniju. korpusa sa dva diviziona. 542 Do promena je došlo i u organizaciji pozadinskih jedinica.539 Štab 9. dok. opomba 4 i 6.Gorica i Ljubljana . »Franc Prešern« i 16. februara 1944. »Simon Gregorčič«. u kojoj su bile tri brigade: 3. Novembra 1944.540. . a sep- tembra 1944. briga- da.Škofjeloški i Kokrški. Južnop- rimorski. Nakon čestih organizacijskih promena. »Bazoviška« i 19. Pored rušenja komunikacija bilo je i većih divizijskih i korpus- nih akcija sa napadima na jako utvrđena uporišta neprijatelja. Briško-beneški. 18. divizije. 711. marta 1944. jer zbog neprijateljeve aktivnosti nije mogao izvršiti reorganizaciju vojnih jedinica uvećanih masovnom mobilizacijom novih boraca.Postojna . NOV na Slovenskom. Vojna aktivnost 9. 541 Isto str. 18. koja je posle dobila oznaku 20. KORPUSA Vojnopolitička situacija u Slovenačkom primorju i u Gorenjskoj Nakon Romelove ofanzive u oktobru 1943. korpusa izvršile su uspešne diverzantske akcije na rudnik žive u Idriji. zbog kojih je rudnik zatvoren. ukinuta je 3. Štab 3. nije prestala sve do oslobođenja zemlje. Podoficirsku školu u maju 1944. 53. korpusa na domobransko-nemačka utvrđena uporišta Hotedršica i Godovič. divizija i kasnije (30. Idrijsko vojno područje zadržalo je stari naziv. okupator je pred- uzeo protivofanzivu zvanu »Untersberg« i napao 30. Brigata Triestina d'Assalto). divizija. korpus NOVJ536 Tako je 26. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. trig- lavska divizija dobila naziv 31. oktobra 1943. Zbog stalne aktivnosti jedinica 9. korpusa.538 U njenom sa- stavu bile su. str. bilo je formirano još Gorenjsko vojno područje. osnovan je još Jeseniško-bohinjski odred. i 22. 541 U avgustu 1944. avgusta u svom sastavu imao 7770 boraca. operativna zona (alpska) i formiran je 9. 740. SANITETSKA SLUŽBA 9. Najveći uspesi postig- nuti su u rušenju železničkih pruga Jesenice . str.Gorenjski. artiljeriju 9. 155. marta 1944. »Srećko Kosovel«. kada je poginulo 47 partizana. Jedinice 9. i Spodnju Idriju 2.

548 Štab 9. 550 Radosav Isaković.Radovljica. str. okupator je preduzeo novu ofanzivu protiv jedinica 9.Postojna na te- ritoriju 7. avgusta 1944. pre- uzeo komandovanje italijanskom partizanskom divizijom »Garibaldi Natiso- ne«. do 19. Kosovelova brigada. zvezek 5. Neprijatelj je uspeo zauzeti Čepovan. u Postojnskoj jami i diverzantsku akciju u Trstu. izvršena eva- kuacija najtežih ranjenika preko železničke pruge Ljubljana . 543 Korpus je izvršio napad na že- lezničku prugu Logatec . Krajem oktobra 7. 549 NOV na Slovenskem. jer je neprijatelju stiglo snažno pojačanje. str. str. na Občine kod Trsta. brigada »Franc Prešern« likvidirala je upo- rište Poljane u blizini Škofje Loke. Borec. 547 NOV na Slovenskem. 550 Nemački štab Operacione zone »Jadransko primorje« je u februaru 1945. Trajala je mesec dana (7. bilo je više napada na železničke pruge u Soškoj dolini i na odseku Kranj . korpusa likvi- dirale neprijateljevo uporište Železnik. i imala tri faze. februara . Upao je na Banjšku planotu. korpusa. i spalio sela Lokve.549 Napad jedinica 9. 548 Zbornik VI. str. čime je otvoren put u Vipavsku dolinu. Trnovski gozd i Grgar. Feldmaršal Vilson (Wilson) vrhovni komandant savezničkih snaga u Sredozemlju. str. a delimično Pred- meju i Otlicu. korpusa na jako utvrđeno neprijateljevo uporište Gorenja vas u decembru 1944. 790.Par- tizanska saniteta na Primorskom. i zatim savezničkim avionima u Italiju. marta 1945). zbog čega se ishrana jedinica u zimskim mesecima pogoršala. 544 Isto. str. preduzeo ofanzivu (zvanu »Grünewald-Max) na oslobođenu te- ritoriju u Primorskoj. NOV na Slovenskem. uprkos većim žrtvama 31. Na teritoriji zapadno od Soče je u to vreme formiran Operativni štab NOVJ za zapadnu Primorsku. divizije. januara 1945. 190-193. te 4 bataljon koji su vodili borbe za oslobo- đenje Režije. korpusa je u novembru 1944. dok. korpusa. 421-432. uništile neprijateljev bataljon »Fulmine« u Trnovu. bez uspeha. korpusa su 21. Stanko Petelin.6. april 1987. Neprijatelj je posle toga počeo ofanzivu protiv 30. dr Pavia Jerina-Lah. Volčja Draga. Dornberk i Tabor.borbama imala 55 poginulih i 26 ranjenih. januara 1945. koja je prešla na levu obalu Soče. kada je uništeno 25 km železničke pruge u dolini Bače. Najveći uspeh postignut je krajem juna i početkom jula 1944. nije uspeo. Partizanske bolnice bile su prepune ranjenika. . Beneške Slovenije i Brda. Zato je pod zaštitom obe divizije 9. koje je zatvaralo put iz Gorenjske u Slovenačko primorje i sprečavalo dovoz hrane.54^ Okupator je u oktobru 1944. Transport ranjencev s Primorske in Gorenjske avgusta 1944. 788-789. Knjižnica Zdravstvenega vestnika . korpusa u vremenu od 13. 708. št. U novembru 1944. 544 U junu 1944. Ofanziva je završena 6. Lažno i Čepovan. Predmeja.545 Posle te diverzantske akcije došlo je do velike nemačke ofanzive u julu i avgustu. nakon čega je došlo do žestokih borbi sa neprijateljem na Jelovici. 557-563 i 563-586. 545 Isto.Divača. Gradmkova bri- gada. Napadnuta su i utvrđena neprijateljeva upo- rišta: Prvačina. str. 546 Frane Bidovec. 547 Tada su jedinice 9. organizovao veliku ofanzivu zvanu »Rübezahl«. 748. 740. divizije. Ljubljana 1978. 50-62. U drugoj fazi 543 NOV na Slovenskem. Evakuacija in transport ranjencev. Otlica. Zbog teškoća u snabdevanju hranom iz Vipavske doline jedinice 9. divizije i postavio utvrđena uporišta na oslobo- đenoj teritoriji Col. str. 85. Lažno. str. u dolinu Čepovana i Trnovsku pla- notu. U prvoj fazi (Rübezahl I«) nep- rijatelj je napao brigade 30. poslao je tom prilikom čestitku maršalu Titu. Lokve i Trnovo.

32 su poginula. Bazoviška i Kosovelova brigada primile su najveći teret odbrane. 1944. Čepovan. ali neprijatelj nije otkrio nijednu bolnicu. 14.000 vojnika je. Jedinice u Gorenjskoj su na Jelovici izvršile proboj 24. 916. 555 Ofan- ziva je završena 6. korpusa postavljen je dr Viktor Volčjak. Za referenta saniteta u Štabu 9. a osnovao ju je i vodio dr Aleksander Gala. divizija organizovala veliku akciju za nabavku hrane. 554 Isto. Kosovelova brigada. 229. do tada upravnik konspirativne partizanske bolnice u kanjonu Pasice. korpusa. 554 Neprijatelj je težio opkoljavanju i. Stanko Petelin. pretrpeo je gubitke na Poreznu. korpusa vodile su borbe u Vipavskoj dolini i na teritoriji Gorenj- ske. 11. koja je ranije bila centralna bolnica 3. imao 5064 borca u jedinicama. Jedinice 9. Drugi deo ofanzive (»Winterende«) zahvatio je centralni deo slobodne teritorije Slovenačkog primorja. uprkos pretrpelim gu- bicima. To je bila poslednja. U njoj je učestvovao 9. Za upravnika konspirativne partizanske bolnice u Trnovskom gozdu. 556 Stanko Petelin. 553 Drugi deo ofanzive (Winterende«) sa 25. Jedinice 9. korpusa su. Dr Franja Boje i dr Pavia Jerina pale su u ruke neprijatelja u nemačkoj oktobarskoj ofanzivi 1943. str. Neprijatelj je napustio više uporišta: Lokovec. str. ali su kasnije puštene na slobodu i u decembru 1943. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 552 U martu i aprilu 1945. Osvoboditev Slovenskega Primorja. str. str. po kojoj je ta ustanova dobila naziv SVPB-Franja. 2. št. korpusa počela je sa formiranjem Šta- ba 21. knj. operativne zone. Ostatak jedinica probio se u Bohinj. str. 9. dok. korpusa branile su oslobođenu teritoriju sa 3000 boraca. 557 Organizacija sanitetske službe 9. aprila 1945. 918. str. dok. 552 Zbornik VI/19.000 vojnika zahvatio je Go- renjsku. Lažna. u bolnici Ribnica. Deo snaga koji se probijao sa Crnog vrha. Glavnina se povukla na Vojkarsku planotu. knj. 36 ih je ranjeno. 557-563 i 563-586. ali i najveća ofanziva u Slovenačkom primorju pred sam završetak rata. 919. Svi zarobljenici su streljani. 1. (»Rübezahl II«) neprijatelj je pročešljao zapadni deo Trnovskog gozda bez ve- ćeg uspeha.55S 551 Radosav Isaković. 1. zatim. 551 U tre- ćoj fazi (»Rübezahl III«) neprijatelj je napao 3. nastavile sa ofanzivnim dejstvima u kojima je sarađivala i saveznička avijacija. a 3632 u pozadinskim ustanovama. aprila 1945. gde je veće gubitke pretrpela Bazoviška brigada. 555 Isto. stezanju obruča. Lok- ve i Predmeja. 71. z dne 1. . 557 558 N 0 V n a slovenskem. str. 431-432. Nemci su organizovali ofanzivu velikih razmera. gde je 31. Mesečno poročilo Sanitetnega odseka Štaba 9. korpusa za januar 1944. jedinice 9. Zbor- nik dokumentov in podatkov sanitetne službe. u isto vre- me. stigle u štab 9. 8. postavljena je dr Pavia Jerina. str. 553 NOV na Slovenskem. korpus (1500 do 2000 boraca) tako da je 26. str. po kojoj je bolnica dobila naziv SVPB-Pavla. korpusa Organizacija sanitetske službe 9. 912-913. Prvi deo ofanzive (»Frühlingsanfang«) sa 15. brigadu »Ivan Gradnik« i 18. decembra 1943. 556 U partizanskim bolnicama u Slovenačkom primorju je za vreme ofan- zive bilo nepokretnih ranjenika. 100. I ovde su se vodile žestoke borbe. Gradnikova brigada. 160. Zbog uspeha partizanskih jedinica i straha od iskrcavanja sa- veznika u Istri. marta 1945. Dužnost upravnika te bolnice preuzela je dr Franja Boje. a 145 zarobljeno. »Bazovišku« u Trnovskom gozdu. dok. 374. zahvatio Slovenačko primorje.

str. 560 U januaru 1944. korpusu shodno sa Statutom sa- nitetske službe NOVJ je. Kratek pregled partizanskega zdravstva na Primorskem. dok. knj. koju je izvesno vreme vodio dr Bog- dan Brecelj. 559 Za referenta saniteta Korpusne vojne oblasti postavljen je 29. korpus u vre- me osnivanja imao 21. 568 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Od jula do septembra 1944. 565 U julu 1944. korpusa i zbivanjima u Sta- bu korpusa može se naći u monografijama: dr Franja Boje.Frenk. 348. knj. 100. upravnika SVPB . Knjižnica Zdrav- stvenega vestnika. 562 Poročilo inštruktorja za bolnice dr Bogdana Brecelja Sanitetnemu oddelku Glavnega štaba NOV in POS 26. korpus dr Franci Derganc. Za pomoćnika šefa Sanitetskog odseka u Štabu 9. korpusa dentista Avgust Zupet (ile- galno ime Janez Jerič). oktobra 1944. sme- njena su sa dužnosti dva vodeća lekara 9. dok. XI. O smenjivaniu dvojice lekara 9. korpusa.Franja od jula do septembra 1944. Okrvavljena roža. korpusa 1. dr Franc Podkoritnik. 563 jer je 9. Broj lekara se u 1944. došlo je do promena u organizaciji sanitetske službe 9. 450-451. 1967. 65. 1978. magistar farmacije Anton Priveršek. korpusa vršio apsolvent medicine Franc Bidovec. 514-517. Partizanska knjiga. knj. 10. knj. 1983. Sanitetnemu oddelku Glav- nega štaba NOV in POS. 561 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. završena tek u drugoj po- lovini 1944. korpusa z dne 29. a dr Vik- tor Volčjak postavljen je za instruktora Sanitetskog odseka Štaba 9. a delimično iz ankete koju je organizovala Sekcija za partizansko zdravstvo SZD. v. 560 Poročilo Sanitetne sekcije odseka za zaleđe Štaba 9. d. 86. gde je bilo neophodno reorganizovati bolničku službu u teškim prilikama. u Sani- tetskom odseku 9. i 1945. str. 4. 567 Septembra 1944. os- novana je Bolničarska škola 9. knj. Radi boljeg snabdevanja partizanskih bolnica osnovana je Centralna sanitetska intendantura. dok. 1978. Ni neskončnih poti. Ljubljana. dr Aleksander Gala. str. Glavni razlog bilo je pomanjkanje lekara. str. korpusa dr Viktor Volčjak i upravnik SVPB-Franja dr Franja Boje. 569 Poročilo kirurške ekipe 9. korpusa. dok. dok.562 Reorganizacija sanitetske službe u 9. 2. str. str. marta 1945. osnovane 28. knj. korpusa. Okrvavljena roža. Založba Bo- rec. knj. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. a zatim je za upravnika postavljen dr Aleksander Gala. 100. Ljubljana 1978.569 559 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. str. 567 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Ljubljana. 1. 568 Početkom avgusta 1944. 60 (4. 368. str. 1944). Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. koji je preuzeo duž- nost šefa hirurške ekipe 9. 2.d. Zbornik do- kumentov in podatkov sanitetne službe. On je u po- četku bio zadužen za snabdevanje bolnica i jedinica. decembra samo 11 lekara i 9 medicinara. i to šef Sanitetskog od- seka Štaba 9. 1. asistent hirurške klinike u Ljubljani. došao je u 9. 189-197. 376. 496. str. 1944. 2. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. str. 478. dok. 7. 1. str. 6. 1944). 1. korpusa postavljen je referent za apotekarstvo. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. šefa sanitetskog odseka 9. dok. 3. dok. 92. korpusa. 2. dr Franci Derganc. korpusa u Beneškoj Sloveniji. oktobra 1944. knj. dok. Ljub- ljana. korpusa. 92. 1944. 565 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 514-517. korpusa 4. 38. zvezek 5. i 19 medicinara. koji je postavio temelje zubarske službe 9. . (2. Beograd. Posle dva meseca dr Franja Boje vraćena je na staru dužnost. knj. 9. Partizanska knjiga. 2. 1984 i dr Franci Derganc. spe- cijaliste hirurgije. korpusa postavljen je dr Edvard Pohar. Ljubljana. godini povećao za 18. apsolvent Jože Satler. 564 Podaci dobijeni iz izvornih dokumenata. opomba 13. marta 1944. 566 Poročilo Sanitetnega odseka Štaba 9. podređena referentu saniteta 9. korpusa postavljen je apsolvent medicine Franc Bidovec . stigao je u Štab 9. 561 Zbog velikog pomanjkanja zdravstvenih radnika u februaru 1944. do tada referent saniteta Gorenjskog odreda. korpusa. referent za zubarstvo Sanitetskog odeljenja Glavnog štaba NOV i POS. 127. 1944. a v. 12-18. 563 Dr Viktor Volčjak. koji je školu vodio do njenog rasformiranja 20. za šefa Sanitetskog odseka 9. 564 U drugoj polovini 1944. U aprilu 1944. zbog specifičnih prilika.

405-409. str. Jedan njen deo bio je kod divizijske pokretne bolnice i služio je za rad u razvijanju divizijskog previjališta i transportu ranjenika.bilo da su to medicinari ili lekari pomoć- nici. lekarski pomoćnik sovjetski felčer Mihajlo Arizov. 4. 2. 153. dok. XI. apsolvent medicine Ernest Berke. divizije. Ljubljana. diviziji za referenta saniteta postavljen je dr Janez Podboj . a zatim dr Pavel Jamšek. 104. 53. zve- zek 6. knj. str. 368-375. str. str. koji je poginuo pri napadu neprijatelja na Štab 31. apsolvent medicine Adam Medvešček i dr Karei Ru- tar. 1. sve do rasformiranja 30. dok. 575 Mesečno poročilo Sanitetnega odseka Štaba 31. a retko lekari. dok. knj. divizije su dr Viktor Volčjak. Ljubljana. 579 Referenti saniteta u brigadama 30. 572 Divizijskih pokretnih bolnica u početku 1944. 1979.570. Na kon- ferenciji referenata saniteta 5. 577 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Beograd. str. a krajem 1944. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Gradivo o slovenski partizanski saniteti. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. korpusa 1. apsolvent medicine Branko Štangl Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 138. 1. 462^66. divizije Sanitetnemu odseku Štaba 9. 1944. str. diviziji pokretna bolnica osnovana je u leto 1944. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. str. 578 U brigadama je reorganizacija sanitetske službe u skladu sa Statutom sanitetske službe NOVJ brže napredovala. . 579 Poročilo sanitetnega odseka Štaba 9. 1. divizije bili su: u 17. pre akcije dodeljuju referentima saniteta. a posle dr Dušan Možina. korpusa. XI. 569. str. dr Vladislav Klajn {Klein) i apsolvent medicine Jože Ferjančič. 14. knj. pa i pomanjkanja lekara. 1. 3. 577 Jula 1944. U januaru 1944. 575 Divizijske higijenske ekipe osnovane su u prvoj polovini 1944. dr Viktor Volčjak izvestio je da nema stalnih nosilaca ranjenika i da evakuaciju ranjenika obavljaju borci. a posle njega sovjetski lekar dr Pavel Filipov. korpusa u svom izveštaju 26. 1. 35. 100. U 31. Knjižnica Zdravstvenega vestnika.Frenk. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. dok. »Simon Gre- gorčič«. kasnije 30. kod Cerknog. Referenti za apotekarstvo u divizijama postavljeni su tek u drugoj po- lovini 1944. knj. dr Svetomir Jauković.571 Posle njegove smrti referent saniteta 31. nije bilo zbog vojnih. 572 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. teških smeštajnih uslova i ugroženosti sanitetskih ustanova. diviziji osnovana je u maju 1944. 45-49. jav- ljaju se u nekim jedinicama stalni nosioci ranjenika. maja 1945. sve su brigade imale brigadne referente saniteta . Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. u te svrhe. geografskih i sanitetsko-taktičkih razloga kao i zbog samostalnih dejstava po- jedinih brigada. Lekarniška služba v saniteti 9. korpusa za de- comber 1944. Upravnici su dr Viktor Volčjak. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. dok. str.Sto- jan. diviziji prvi re- ferent saniteta bio je apsolvent medicine Franc Bidovec . str.574 U 31. jer brigade na brdovitom terenu nisu bile u stanju da nose sobom burad za depedikulaciju. Poročilo sanitetnega referenta Štaba 31. U 32. 1978. divizije 5. 7. divizije u selu Ose- lica. knj. u Trstu. napisao da je osnivanje divizijskih pokretnih bolnica i divizijskih hirurških ekipa privremeno n e m a guče. novembra 1943. marta 1944. 1967. One su u naseljenim mestima organizovale stanice za depedikulaciju i deskabizaciju. knj. Moj rad u partizanskom sanitetu. 229-234. 576 Uroš Rupreht. 589. a pre njih su za medicinsko snabdevanje odgovarali divizijski re- ferenti saniteta. marta 1944. koji se. str. 576 Divizijske sanitetske čete stvarane su sa velikim teškoćama. 71. knj. Dr Bogdan Brecelj je prilikom obilaska 9. Prvi upravnik je dr Davorin Valenti. Dr Dušan Možina. 2. Beograd 1967. 348-351. 472-477. 573 Divizijska pokretna bolnica u 30. i 6. u svim brigadama postojali su brigadni sanitetski vodovi kao delovi sanitetske čete. 156. 1944. dok.

Ljubljana. ali je i to pitanje rešeno osnivanjem Bolničarske škole 9. postavljeni su i brigadni bolničari. 569-584. »Ivan Gradnik« . te apsolvent medicine Jože Feijančič i Marjan Koršič (v. 583 Na području Trnovskog gozda nije uopšte bilo seljačkih kola. koji su bili odgovorni za higijensku službu bataljona. 1. 1980. Kokrški odred . u 7. str. korpusu od brigadnog previjališta do divizijskog i do korpusnih konspirativnih bolnica. str. str.apsolvent me- dicine Polde Hladnik. student medicine Marjan Zdravljič.). dr Bojan Tavčar. 449-457. knj. Do maja 1944. apsolvent medicine Marjan Koršič. odvijala se u težim uslo- vima zaprežnim kolima. knj. sva mesta bataljonskih i četnih bolničara bila su popunjena. koji su iz nemačke vojske prebegli u partizane. divizije za januar 1945. 101. aprila 1944. 1. korpusa. 499-503.student medicine Ru- dolf Malovašič580. 3. dr Pavel Jamšek. 116. koji su imali stručno obrazovanje. Briško-beneški odred . dr Branko Volavšek. bolničarka i osoblje koje se brinulo za ishranu ranjenika. Zbornik dokumentov in pod- atkov sanitetne službe. 582 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 584 Boljoj evakuaciji doprinele su divizijske sanitetske čete. odnosno saonicama. dr Davorin Valenti. Škofjeloški odred . 194.student medicine Branko Keršič . U artiljeriji 9. 583 Poročilo sanitetnega odseka Štaba 30. Franc Kožman i Bohumil Mecek (iz Cehoslovaćke). dr Jože Bežek.lekarski po- moćnik Milorad Bogojević.student medicine Marjan Štrancar. knj. »Franc Prešern« . a kasnije apsolvent medicine Edo Lavtižar.bolničare.Cane. Aprila 1944. U partizanskim odredima 9. u 16. U bataljonima i četama početkom 1944.dr Edvard Pohar. studenti medicine Edo Jernej.apsolvent medicine Ernest Berke. Zbornik dokumentov in pod- atkov sanitetne službe. knj. 377. dok. 3.apsolvent medicine Branko Štangl (Petar). apsolvent medicine Edo Lavtižar. Referenti saniteta bili su u brigadama 31. »Srećko Kosovel« . dr France Bergelj. Tako je tokom 1944. Bilo je i nekoliko sovjet- skih felčera. 584 Poročilo Sanitetnega odseka Štaba 30. »Bazoviška« .dr Dušan Možina. U napadu na uporište Tr- 580 Ivan Jan. korpusa. mobilisanim od seljaka. dr Pavel Filipov. Kokrški odred. »Ivan Premrl-Vojko« . Idrijsko-tolminski odred bolničar Anton Lister. Jeseniško-bohinjski odred (od septembra 1944) . knj.dr Ivan Hribernik. realizovan Statut sanitetske službe NOVJ u jedi- nicama 9. Dolomitski odred . Bataljonski bolničari imali su pomoćnike . 138.dr Franc Podkoritnik.(Peter). korpusa bili su referenti saniteta apsolvent medicine Ed- vard Jernej. apsolvent medicine Branko Štangl (Peter). Južnoprimorski odred . dr Vladislav Klajn. dr Ivan Hri- bemik. divizije: u 3. nije bilo dovoljno bolničara. 1 str. str. dok. student medicine Mihael Kocmur. 581 Na mes- ta bataljonskih bolničara postavljeni su medicinari ili bivši bolničari u ita- lijanskoj vojsci. u 19. divizije 10. magistar formacije Anton Priveršek. student medicine Rudolf Malovašič. d. 449-457 i dok. 582 Evakuacija i lečenje ranjenika Evakuacija teških ranjenika u 9. dr Mi- hael Žemva. 581 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. korpusa bili su referenti saniteta: Gorenj- ski odred . . Za sva- ku evakuaciju određeni su komandir sanitetskog transporta. te student medicine Franc Kožman.student medicine Vidojka Omladič. U Tržaškoj bri- gadi bili su dr Augusto Nordio. lekarski pomoćnik Milovan Đurović: u 18. pa su se morala mobilisati na veoma udaljenom području Banjške planote. str.

knj. 446.4. Oprema bataljonskog bolničara bila je ista. korpusu je napredovalo. U ortopedskoj radionici 9. Broj Broj Pozitivan br. Zbornik dokumentov in Dodatkov sa- . gazu i vatu. artrotomije 4. jer se morala čekati noć. KORPUSA Red. 1. a jedna je poginula. Beograd.novo postignut je najbolji rezultat u brzini evakuacije: ranjenik je prevezen do hirurške ekipe za sat i po. 589 U drugoj polovini 1944. str. amputacijal) 10 0 100% 9 Amputacije zbog gasne gangrene 5 3 40% 10 Lečenje tetanusa (ekscizija rane) 2 1 50% 11 Laminektomija u prostrelu kičmenog stuba 3 3 0% UKUPNO 118 42/35. str. Poročilo o konferenci sanitetnih referentov in upravnikov bolnic 5. s a n l t e t n e službe. a prosečno vreme evakuacije bilo je 8-12 sati. za evakuaciju su koriščeni i kamioni. 282-288.6% 76/64. brigadnih i divizijskih. obično tek na brigadnom previjalištu.585 Evakuacija iz hirurške ekipe u konspirativnu bolnicu obično je kas- nila. 1967. Uprkos takvoj sanitetskoj opremi. knj. Poročilo Sanitetnega odseka Štaba 31. U briganoj ambulanti nalazila se rezervna količina sanitetskog materijala. od zavojnog materijala prve i druge zavoje. 531-548 ss? ? Ì M e 2 r a d u s a n i t e t s k e službe u NOR-u. lečenje ranjenika u 9. korpusa 15. str. Imali su esmarhovu gumenu povesku. 587 Uzrok tih manjkavosti. Referenti sa- niteta bili su pravovremeno obavešteni o planovima akcija i mogli su da daju Tabela 6 PREGLED OPERACIJA IZVRŠENIH U HIRURŠKOJ EKIPI 9. divizije 5. peane. u pružanju prve pomoći bio je pored ostalog i u nerazumevanju uloge bolničara štabova i slaba koordinacija rada štabova i referenata saniteta. . Zbornik dokumentov ln P ° d a t k o v sanitetne službe. ranjene 3 bolničarke. 565-584. korpusa za januar 1945. Bila je i bolja organizacija previjališta. U 3. Četni bolničari su u torbicama nosili pincete. str. 1. koja su se mogla sklapati i nositi na leđima. krame- rove udlage. 588 Brigadna previjališta određivali su štabovi brigada.6. Tada su ranjenici stizali u hiruršku ekipu prosečno za 12 sati. Zbornik do- 589 podatkov sanitetne službe. Zbornik dokumentov in pod- 588 a t k o v .4% 585 Mesečno poročilo Sanitetnega odseka Štaba 9. brigadi »Ivan Gradnik« su 18.586 Tek krajem 1944. 1944. marta 1944. Najveća je bila kasno pružanje imobilizacije ekstremiteta.9% 5 Arteriektomija u aneurizmi arterije 5 0 100% 6 Ligatura arterije 9 4 55. a to je bio interval koji je dozvoljavao primarnu eksciziju rane. bilo je raznih manjkavosti u pružanju prve pomoći. ron Poročilo Sanitetnega odseka Štaba 9. Od lekova imali su antipiretike i analgetike. 3. Vrsta operacije rezultat operacija umrlih 1 Debridement kod frakture lobanje 16 8 50% 2 Operacija u otvorenom pneumotoraksu 12 3 75% 3 Torakotomija sa drenažom empijema kod prostre- la grudnog koša 7 0 100% 4 Laparatomija u prostrelu trbuha 35 20 42. aprila 1944. 5.5% 7 Šav živca 14 0 100% 8 Operacije pyarthrosa (primarne resekcije zglobova 3. knj. X. i u 1945. makaze. korpusa izrađivana su nosila.1944.

korpusa Sanitetska služba 9. str. knj. str. knj. koja je primala naređenja neposredno od operativnog dela Štaba 9. 11. 593 Poročilo Sanitetnega odseka Štaba 9.595 Kod divizijskih i korp usnih akcija korpusna hirurška ekipa nalazila se na divizijskom previjalištu ili u njegovoj blizini. 282-288. str. 593 Evakuacija sa brigadnog previjališta bila je često otežana visokim snegom pa su morali ranjenike nositi na nosilima sve do korpusne bolnice. koja u četnim previjalištima nije uspevala. Hirurška korpusna ekipa imala je samo 2 stalna člana i to: dr Franca Derganca. Beograd 1967. Moja sećanja iz sanitetske službe NOV. 531-547. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. korpusa je u avgustu 1944. Hirurška ekipa sama je organizovala i evakuaciju. korpusa. usavršen je rad na transport- noj imobilizaciji. 82. 594 Rad hirurške ekipe 9. 590 Poročilo Sanitetnega odseka Štaba 9. 594 Edo Lavtižar. bilo je nemoguće dovesti bliže frontu kor- pusnu hiruršku ekipu. 3. Sanitetnemu od- seku štaba 9. korpusa za november 1944. a radio i u korpusnim konspirativnim bolnicama. dok. a hirur- šku pomoć tek u konspirativnoj korpusnoj bolnici. 3. korpusa NOVJ za januar. divizije z dne 24. Jože Ferjančič i drugi. 36 ili 48 sati. korpusa za januar 1945 z dne 31. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. 590 Šef Sanitetskog odseka 9. U manjim akcijama i na velikoj udaljenosti jedinica. koji je vodio korpusnu hiruršku ekipu. 1944. 591 Poročilo Sanitetnega odseka Štaba 9. Ukupno je u ekipi bilo oko 10 lica Kao asistenti. instrumentara i narkotizera. a povremeno i u naselje- nim mestima. str. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. korpusa na Trnovo unapred je izrađen plan rada sanitetske službe.svoje predloge o mestu rasporeda previjališta. dr Mihael Žemva. XI. 1. 3. 1. Kao asistenti radili su dr Aleksander Gala. 1945. Beograd. 592 Mesečno poročilo Sanitetnega odseka štaba 30. Ranjenici su na brigadnim previjalištima primali antitetanusni serum i injekcije morfijuma. 3. Korpusna hirurška ekipa radila je u Ćepovanu. imala samo jednog spe- cijalistu hirurgije .. U takvim akcijama ona je učestvovala jedanput ili dva puta u mesecu. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 595 D r Franc Derganc. 240-251. Bolničare i bolničarke oda- brao je šef hirurške ekipe iz redova osoblja bolnice SVPB Pavia ili Franja. korpusa. U sastavu hirurške ekipe radili su i šef Sanitetskog odseka 9. dr Edvard Pohar. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Korpusna hirurška ekipa bila je potpuno samostalna ustanova. str. . X. U vreme između velikih akcija radila je u korpusnim konspirativnim bolnicama. 499-504. Milovan Đurović. knj. 1967. 1945. korpusa učestvovao je u organizaciji divizijskog previjališta. u koju su stigli za 12. »Simon Gregorčić« (1943-1945). Beograd. 77. str. 591 U napadu 9. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. 478-489. 1967. Zato su ranjenici primali samo prvu pomoć. hirurga specijalistu i Danila Šuligoja. Zbornik do- kumentov in podatkov sanitetne službe. Svi ostali članovi menjali su se prema potrebi. Kronika kirurške ekipe 9. 415-419. Moie uspomene na rad u sanitetskoj službi 17. XI. korpusa i nje- gov pomoćnik kao organizatori i trijažeri. knj. u hirurškim operacijama učestvovali su lekari i medicinari pojedinih bolnica i raznih jedinica kako bi se što širi krug zdravstvenih radnika upoznao sa načelima i tehnikom primarne ekscizije rane. korpusa za oktober 1944 z dne 3. str. dok. 592 Pored kontrole i korekcije prvih zavoja. 8. a od medicinara Franc Bidovec.dr Francija Derganca. gde bi pružala hiruršku pomoć borcima i civilnom stanovništ- vu. dok. 28-42.

Bolnica »Franja« kod Cerkna. Slovenija .

Beograd. 86. 1.1944. str. 351-355. Poro- čilo kirurške ekipe 9. 599 Statističke podatke prikazuje tabela 6. Derganca. zasnivale su se na vlastitim iskustvima u Parizu u L'Ho- pital Cochin. a u novembru 1944. u hirurškoj ekipi 9. Hirurška ekipa 9. korpusa. Matijea (Mathieu) gde je radio kao šef hirurške ekipe u vreme nemačkog napada na Francusku i na proučavanjima knjige dr Nikolaja Niloviča Burdenka. 97. za koje je održavao kurseve. čak i kontejner za sterilizaciju zavoj- nog materijala. 1978. str. 600 Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. umnožena su i dostavljena zdravstvenim radnicima u brigadama i odredima. korpusa 25. koristeći se iskustvom 7. str. 1967. 597 Sterilizacija zavojnog materijala i operacionog rublja vršila se u počet- ku prekuvavanjem. str.12. knj. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe.12. 207-208. korpusa je na divizijskim previjalištima. Korpusna hirurška ekipa bila je veoma značajna i za trijažu ranjenika.1945 za februar 1945. Za ekstenziju donjih ek- stremiteta kod preloma nisu imali Kiršnerovih (Kirschner) igala.1944. pa su upot- rebljavali manšete. od toga 118 u operativnim jedinicama u toku akcija. Partizanske knjiga.1945. Korpusni hirurg poznavao je sve bolnice i upućivao ranjenike u onu usta- novu. knj. a najvažnija po- glavlja iz knjige dr N. 601 Dr Franc Derganc. učestovovala u 10 većih akcija. dok. korpusa 27. Svoje poglede na hirurško lečenje rana je pre- nosio na zdravstvene radnike. Indikacije i tehnika primarne ekscizije rana nanesenih vatrenim oruž- jem dr F. 287 i 288.599 Lečeno je više od 100 ra- njenika sa komplikovanim prelomima bez smrtnog slučaja. 57. 598 Hirurška ekipa je od septembra 1944. ortopedskoj klinici prof. koju je primio od Sanitetskog odeljenja Glavnog štaba NOV i POS. umesto prave hirurške svile upotrebljavali su svilu od materijala iz pa- dobrana. Operativni mor- talitet bio je 35%. Hirurška ekipa raspolagala je dovoljnom količinom sanitetskog mate- rijala i to za 30 većih operacija. dok. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 596 Sanitetsku opremu i sanitetski materijal za 2 velike i 10 manjih ope- racija ekipa je nosila sobom na leđima. Burdenka. knj. umesto gipsa i kramerovih udlaga daščice i pa- lice. Ljubljana. 478-479. str. korpusa 25. dok. Na jedan litar dva puta prokuvane vode iz izvora. a radila je u 19 naseljenih mesta. Hronike o radu sa- nitetske službe u NOR-u. u nase- ljenim mestima i u korpusnim bolnicama zajedno izvršila 415 operacija. 681-684. . X. 598 Poročilo kirurške ekipe 9. Materijal su čuvali u jednom od skladišta 9. X. koju je sastavio dr F. 282-288. u kojoj su dobijali najbolju hiruršku pomoć i dalje lečenje. 3. glavnog hirurga Crvene armije »Vica- 3aHna no BoeHO-noAeBon xHpyprae«. a pre toga su pripremali improvizova- ne rastvore. 681-684. do maja 1945. 601 Ranjenici sa povredom trbuha operisani u području di- 596 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe.2.10. 600 Na taj način većina zdravstvenih radnika upoznata je sa savremenom vojno-hirurškom doktri- nom o lečenju rana. dok. počeli su upotrebljavati sterilizova- nje vodenom parom u kontejnerima. na njegov zahtev. korpusa. terenske apoteke počele su sa proizvod- njom rastvora za intravenske infuzije. 597 Mesečno poročilo kirurške ekipe 9. str. povremeno su se morali služiti improvizacijama: umesto alko- hola upotrebljavali su rakiju. 3. I pored relativno zadovoljavajuće snabdevenosti sanitetskim materijalom. knj. jer je morala menjati mesto boravka. 3. Okrvavljena roža. 97. stavljali su 2 kafene kašike kuhinjske soli. Nije bilo nepoželjnih reakcija. 2. U januaru 1945. Zbornik dokumentov iz podatkov sanitetne službe. a u njih 18(30%) izvršena je primarna ekscizija rane. str. Početkom januara 1945. Derganc. korpusa lečeno jer 60 ranjenika.

602 Zato je dr Derganc zauzeo stanovište da povrede tr- buha vatrenim oružjem treba operisati na mestu gde postoji mogućnost po- stoperativnog mirovanja. Kasnije upravnici bolnice bili su: dr Pavel Fi- 607 lipov. Zavod Borec. a vreme lečenja 1-3 nedelje. U Trnovskom grozdu topili su sneg. 607 602 B o b i c a Franja. XI. kožnih bolesti (scabies.604 Za anesteziju je hirurška ekipa upotrebljavala eter. 1960.Pavia. U leto 1944. Pri prodoru nemačke kolone na oslobođenu teritoriju. divizije formirana je u maju 1944. 97. dok su trojica.606 Bolnica je imala. Upotrebljavali su. Od bolesti je bilo najviše oboljenja respiratornih organa. Poročilo kirurške ekipe 9.10. Ljubljana. Prvu transfuziju ekipa je primenila u SVPB Pavia bez hemotesta univerzalnim davaocem na osnovu pokusa kompatibil- nosti krvi. Kod manjih zahvata primenjivali su i hloretil ili pentotal. Njen prvi upravnik bio je dr Davorin Valnti. a od osoblja intendanta. Kod kraniocerebralnih povreda dr Derganc je radio primarnu eksciziju rane i debridement kosti. 3. knj. kuvaricu i sa- nitetski vod od 14 boraca. transportovani u korpusne bolnice.605 Rad divizijskih pokretnih bolnica Divizijska pokretna bolnica 30. Okrvavljena roža. na visini 1000 m. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. citricuma. Divizijska bolnica 31. 80. Teškoće je imala u snabdevanju vodom. str. bolnica se pre- mestila u Trnovski gozd pod šatore. Kod serijske frakture rebara primenjivao je s uspehom intervertabralnu blokadu sa novokainom. str. Adam Medvšček i dr Karei Rutar. XI. dr F. piodermije. i intravens- ke infuzije fiziološkog rastvora. kojega je bilo i leti u dubokim kraškim vrtačama. str.2. žuljevi) i bolesti želuca. primenjena je prvi put tek u februaru 1945. 462-466. pored upravnika. str. Svrab (scabies) su lečili sa solutio vlemingkx ili sum- pornom masti. i to onda kada dođu pravovremeno u ruke hirurga. 478-479. 1967. 681-684. Der- ganc se u ekstrakciji projektila služio i rendgenskim aparatom. str. i ispred kuće. operisana u bolnici »Franja« gde su imali mogućnost mirovanja posle operacije. većinom su umrli. Sećanja iz rada u partizanskom sanitetu. 2. Dr Franc Derganc. bolnica se nalazila u seljačkoj kući na rubu Trnovskog gozda. 243. str.vizije i. a kada ga nije bilo. 603 Velike teškoće imala je hirurška ekipa sa reanimacijom teških ranje- nika u zimsko vreme. dok. U bolnici SVPB Franja. Upravnici su bili: lekarski pomoćnik. Beograd. i dr Pa- vel Jamšek. Teže ranjenike i bolesnike evakuisali su u SVPB . Sanitetskog materijala bilo je dovoljno. Nedostajalo je i ac.1944. knj. preživela. jer je hranu davao narod Slovenačkog primorja. divizije formirana je krajem prve polovine 1944. Beograd.1945. hloroform i to sa dobrim rezultatima. zatim. 1967. koji su prvi put primenili u septembru 1944. kada je bolnica morala tražiti smeštaj u spaljenim selima. korpusa 1. korpusa 25. Bolnica je služila i kao trijažni centar. administratorku. Ishrana ranjenika bila je zadovoljavajuća. 86. a po lepom vremenu. Suva plazma koju su poslali savez- nici. sanitetski felčer Mihalo Arizov. 606 p r Davorin Valenti. Prosečni broj pacijenata bio je oko 50. dok. 605 Poročilo kirurške ekipe 9. Ranjenike su pre- vijali u seljačkoj kući. Sanitetska služba u divizijskoj pokretnoj bolnici 31. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. . Velike teškoće imali su i sa transfuzijom krvi zbog pomanjkanja hemotesta. pored drugih sredstava. političkog delegata. Dr Pavel Jamšek. Još teže je bilo pitanje smeštaja zimi 1944/1945. divizije. Hronike o radu sanitetske služ- be u NOR-u. 452-461. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u.

smrzotina. št. knj. 30. U januaru 1945. dok. divizije v zadnji sovražni ofenzivi. marta 1945. Ljubljana. kolona se probila kroz neprijateljev obruč Idrijski log. Planina. Kolona se 2. korpusa za januar 1945. prema Tisovcu. Najpre je izvršen pokret u Trnovski gozd. korpusa odlučio je. 1984. str. korpusa. po snegu i kiši. Bolnice su se morale vratiti u Kozje stene. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Imale su nekoliko teških nepokretnih pacijenata (tbc. Borec 1987. str. str. gde se ostalo do 29. in- tendanta. 1987. brigada »Ivan Premrl-Vojko«. Borec. Lovrenc. Evakuacija ranjencev in bolnikov premičnih bolnišnic v zadnji sovražni ofanzivi. št. str. 610 Mesečno poročilo Sanitetnega odseka Štaba 9. 3. U ranjenika. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe v NOV na Slovenskem 1941-1945. gde je dobila i četu boraca za oružanu zaštitu. marta. Uveče 31. 608 Stane Bobek . u poslednjoj nemačkoj ofan- zivi. korpusa za februar 1945 dne 3. U toku marša umrlo je 8 bolesnika od tuberkuloze pluća. Smestila se u blizinu sela Soča. . 6 " Noći između 31. kada se bolnica morala popeti za 7 dana hoda na 2000 m visoka brda između Krna i Bogatina u Julijskim al- pama. izvršena je reorganizacija sanitetske službe u skladu sa Statutom sanitetske službe NOVJ. a broj učesnika bio je oko 10.1945. 4. da se izvrši proboj obruča i izvrši pokret bolnica u Notranjsku. 4. Stanje se pogoršalo zbog po- manjkanja hrane. korpusa. Javornik i zatim Hrušica. U koloni je bilo oko 80 pacijenata i osoblja. Na začelju je bila 16. knj. aprila u maršu. Na čelu je bila 7. 323. divizije i prištapske jedinice. 4. novembra 1944. Svaki pacijent dobijao je dnevno samo parče kuvane go- vedine i litar neslane supe. uz oskudicu hrane. str. Sačuvani su samo podaci o pokretu divizijske bol- nice na teritoriju 7. na teritoriju 7. najpre. knj. divizije i Korpusne vojne oblasti-koje su se našle u neprijateljevom okruženju. 608 Prosečan broj pacijenata u bolnici bio je oko 50. Ljubljana. Godovič.Miha. 213-219. 7. pod zaštitom divizije »Garibaldi Natisone«. Posle prelaska italijanske antifašističke divizije »Garibaldi Natisone« u sastav 9. bri- gada »France Prešern«. Od bolesti je najviše bilo respiratornih infekcija. hemostazu i zasipavanje rane sulfamidnim praškom. Zbor- nik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Sv. Reumatična oboljenja lečili su salicilatima i intraglutealnim injekcijama mleka. aprila probila preko pruge Postoj- na-Trst. marta 1945. u rejon Gačnik. smeštena je u seljačkim kućama u selu Novaki kod Cerkna. 609 Mesečno poročilo Sanitetnega odseka Štaba 9. 2 kuvara i sanitetski vod od 5 do 10 boraca. marta i 1. Evakuacija premične bolnišnice 31. nije uspeo. koji su trajali 14 dana. a lečenje je trajalo 1 do 3 nedelje. korpusa. Štab 9. Da bi spasili ranjenike i bolesnike iz tri pokretne bolnice italijanske divizije »Garibaldi Natisone«. držeći se za ruke. U bolnici su organizovali i kurseve za bolničare. kolona ranjenika i bolesnika. 4. marta izvršen je nov pokušaj proboja. 49-61. 3. korpusa krajem marta 1945. koji je trajao 24 sata u gus- toj šumi. Najteže je bilo 21. Kod pneumonija davali su udarne doze sulfamida. tako da je formirana kolona. 210-212. 611 Dr Davorin Valenti. dok. ali pod stalnom neprijateljevom vatrom i stigla na teritoriju Notranj- ske u sastav 7.3. 6ip O radu ove bolnice nema podataka. vršili su debridement rane u bolnici.609 Za upravnika divizij- ske bolnice postavljen je italijanski lekar dr Leo Levi-Galeno. zatim Štab 30. koji nisu bili operativno lečeni u jedinici. Pivka. 82. a od osoblja 2 bolničarke. a jedan od alimentarne intoksikacije. Crni Vrh. jer su Nemci te krajeve često napadali. smrzotine). Bolnica je imala upravnika i komesara. 531-547 in opomba 2a. gde su ostale do 31. Ranje- nici i bolesnici su spaseni. ispod sela Vojsko. Narednog dana pokušaj proboja prema Ti- sovcu.

127. nego i kas- nije. korpusa za oktober 1944. knj. str. zatim dr Anton Danev i dr Alojz Štefančič. 659-661. 612 Zbog pomanjkanja stoke nije se mogla nositi partizanska burad. korpusa počeo je sa radom u aprilu 1944. knj. 3. 613 Poročilo sanitetnega referenta Štaba 31. . aprila 1944. divizije. korpusa dobio je zadatak da orga- nizuje i održava stalne higijenske ekipe pri komandama mesta. knj. 110. ne samo u prvoj po- lovini 1944. str. 614 Ishrana boraca bila je nedovoljna. Higijensko-epidemiološko i zdravstveno stanje Higijenske prilike 9. 569-584. 616 Poročilo Sanitetnega odseka Štaba 9. Poročilo sanitetnega odseka KVO 1. dok. Borci su. korpusa uveo je obavezno pri- javljivanje zaraznih bolesti i o tome vodio knjigu. jednolična. a teškoće su bile i sa deskabizacijom i pranjem rublja zbog čestih marševa i borbi. str. 405-409. 1. knj. 1. 8. dr Anton Danev. odrednih sanitetnih referentov in upravnikov bolnic. 1.jedanput u 2 do 3 meseca. u Tol- 612 Poročilo sanitetnega referenta Štaba 31. dr Aleksander Gala. 28-42. korpusa bile su veoma teške. pranje rublja i kupanje moguće je samo u stanicama za depedi- kulaciju i deskabizaciju. higijenske prilike su se poboljšale. 4. 113. Obavezno prijavljivanje uvedeno je i za venerične bolesti. marea 1945. dobijali tri obroka dnevno. Sanitetski odsek Štaba 9. 617 SANITETSKA SLUŽBA VOJNE OBLASTI 9. str. Sva vojna područja imala su referente saniteta. a broj šuge (scabiesa) i piodermija veliki. u Vipavskom (Goriškom) . 2. korpusa formirana su ova vojna područja: Idrijsko. Vašljivost je još uvek bila jaka. Zbornik dokumentov in pod- atkov sanitetne službe. 615 Kasnije je poboljšana kvantitativno i kvalitativno. Zbor- nik dokumentov in podatkov sanitetne službe. medicinska sestra Marica Jamnik. kada nije bilo dobro organizovane higijenske službe. knj. a od februara do maja 1945. 8. kada nije bilo borbi.618 Na teritoriji 9. dok. 138. dok. knj.496-502. Epidemija nije bilo. 618 Poročilo Sanitetnega odseka KVO 29. dok. korpusa za oktober 1944. U Idrijskom vojnom području bila je najpre. 613 Početkom 1945. Vipavsko (kasnije preimenovano u Goriško). zatim dr Zorislav Die (Dietz). str. 28-42. dok. takođe nije bilo. divizije za September 1944. str. apsol- vent medicine Jože Satler (izvesno vreme radio je u odseku dr Branko Vo- lavšek). Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe.apsolvent medicine Jože Feijančič. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Zbornik dokumentov in pod- atkov sanitetne službe. Njegov pomoćnik bio je dr Davorin Valenti.4. 3. Pojavljivali su se pojedini slučajevi veneričnih bolesti. kada je organizacija higijenske službe veoma napredovala jer su osno- vane higijenske ekipe u brigadama i divizijama. KORPUSA Sanitetski odsek Vojne oblasti 9. str. dok. Pe- gavca i trbušnog tifusa. 617 Poročilo o konferenci divizijskih. 616 Zarazne bolesti pojavljivale su se sporadično. 2. koji je imao zbog brojnih zaduženja i pomoć- nika dr Milana Gregorčiča. do februara 1945. Temeljita depedikulacija i des- kabizacija. Depedikulacija u jedinicama retko se obavljala . 40-49. 613 Poročilo Sanitetnega odseka Štaba 9. knj. koje su osnovane pri komandama mesta. 614 Poročilo sanitetnega referenta Štaba 30. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 5. Zbornik dokumentov in pod- atkov sanitetne službe. Tolminsko (kasnije Kobaridsko) i Gorenjsko.1944. pa se pojavljivao i skorbut. dok. divizije. Šef Sanitetskog odseka bio je od aprila 1944. dr Josip Bežek. bez povrća i voća. Referent saniteta Vojne oblasti 9.

u Erzelju. 2. Bila je 3 puta napadnuta. str. septembra 1944. knj. dok. O radu ambulanti pri komandama mesta ima malo podataka. 123-129. dok.Pokretna bolnica Kobaridskog vojnog područja počela je sa radom 12. septembra dr Maks Bitenc iz Kranja. Moji spomini na saniteto NOVJ. Bolničarsku školu u Idrijskom vojnom području vodio je dr Zorislav Die.Kras . februara 1945. U nemačkoj ofanzivi krajem marta 1945. 24. koje su bile jako opterećene zbog brojnih pozadinskih jedinica i ustanova. od 12 stražara dvojica su poginula ali su uspeli za- držati neprijatelja i spasiti ranjenike. a okupati 5500. Zbog pomanj- kanja lekara. septembra 1944. 620 Bolnica je delimično konspirativna. sa 70-80 kre- veta i 45 članova osoblja. a zatim dr Stanislav Pavlica. XI. 620 Poročilo Sanitetnega odseka Vojne oblasti 9. Sežana. Gorenje i Dolenja Trebuša. Zbornik dokumentov in pod- atkov sanitetne službe. 621 Zarobljen je dr Josip Bežek i odveden u koncentracioni logor. Bolnicom je rukovodio dr Zorislav Die.Vipavska vojna bolnica »Vera«. koja je raspolagala sa 40 tuševa. XI.minskom (Kobaridskom) . higijensko-epidemiološka služba i pomoć civilnoj zdravstvenoj službi. a u Vipavskom dr Josip Bežek. str. . 2.619 Zadaci sanitetske službe Vojne oblasti 9. Čepovan. Cerkno sa depedikulacionim centrima. Najveća higijenska us- tanova bila je u Cerknom. Za lečenje ranjenika i bolesnika organizovane su bolnice i ambulante. Beograd. Moji spomini na saniteto NOVJ. koja je pripadala Vipavskom vojnom području. Lokva. enterokolitisom i reumatičnim oboljenjima. dok. korpusa 20. Upravnik je dr Alojz Štefančič. 2. druga je bila Predmeje. knj. kupatila i perionice rublja. Teži zadatak sanitetske službe Vojne oblasti bila je organizacija higi- jenskih ustanova za potrebe vojske i civilnog stanovništva: stanice za depe- dikulaciju. Sanitetski odsek Korpusne vojne oblasti u februaru 1945. jula 1944. korpusa u Cerknom. U na- padu 15. Higijenske ekipe sa stanicama za depedikulaciju i deskabizaciju bile su u svim vojnim područjima. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Samo NOVGRAD (narodnooslobodilačka vojna gradnja) imao je 1000 radni- ka. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u.Vi- pava sa centrima u komandama mesta Postojna. str. str. dr Milan Gregorčič. 391-394. Imala je hirurško i interno odeljenje. suvom komorom i stanicom za des- kabizaciju. Beograd. Za mesec dana mogla se izvršiti depedikulacija 6500 boraca. 1967.Pokretna bolnica Vojne oblasti 9. korpusa 22. Ajdovščina i Renče. šugom. a zatim u blizini Juijevog brda. 391-394. 401-403. korpusa bili su lečenje ranje- nika i bolesnika pozadinskih ustanova i jedinica. 1967. 621 Poročilo Sanitetnega odseka Vojne oblasti 9. za deskabizaciju. Postojale su tri bolnice Vojne oblasti: . U komandama mesta referenti saniteta nisu bili lekari. a kasnije dr Stanislav Pavlica. «3 Poročilo Sanitetnega odseka KVO 9. taj higijenski sistem je prestao da funkcioniše. u staroj italijanskoj kasarni. 622 Jože Satler. avgusta 1944. . 265-272. korpusa 20. u Gorenj- skom od 4. 70. str. 10 buradi za depedikulaciju. iz- gradio je dve linije depedikulacionih centara: prva je bila Pivka .dr Karei Rutar. 623 Zbog opasnosti širenja pegavog tifusa zbog migracija vojnih jedinica pri kraju rata. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. a bila je od marta do jula 1944. 619 Jože Satler. pri vojnim područjima organizovane su bolničarske škole u ko- jima je završilo bolničarski kurs 180 kursista. . knj.622 Okupator je tu ustanovu više puta bombardovao. Zbornik doku- mentov in podatkov sanitetne službe. Najviše je bilo pacijenata sa piodermijama. 46.

formirana pokretna bolnica brigade »Simon Gregorčič«. zbog teške prohodnosti i velikog broja neprijateljevih uporišta. 626 Mesečno številčno poročilo Sanitetnega odseka Štaba 9. str. 1960. 318-327. divizije. KORPUSA I na teritoriji 9. 22-30. 22-30. Samo neke. 628 Dvomesečno poročilo Sanitetnega odseka Vojne oblasti 9. formirano više manjih bolnica. kasnije. 627 Partizanska saniteta na Primorskem. Zapadnoprimorsko područje obuhvatalo je desnu obalu Soče u Brdi- ma i u Beneškoj Sloveniji. koja je počela da for- mira sanitetske odseke narodnooslobodilačkih odbora. 84. korpusa. Na Gorenjskom području je. nastala je stalna konspirativna bolnica »Svoboda« (kasnije »Jakob Završnik«). To su bile bolnice: Stol i Kokra Gorenjskog od- reda i manje bolnice-ambulante A. Zavod Borec. Kokrškog i Je- seničko-bohinjskog odreda. 4. zvezek 5. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Konspirativne korpusne i odredne bolnice nastale su u četiri područja. knj. korpusa . 85. knj. divizije. bile su podređene Go- renjskom odredu ili Operativnom štabu za zapadnu Primorsku. jedinice 30. 625 Dr Pavia Jerina . str. Ljubljana. Tu je bila konspirativna korpusna bol- nica SVPB . Dr Pavia Jerina navodi da je samo u SVPB -Pavia lečeno 900 teških i 900 lakih ranjenika i bolesnika. uglavnom. 628 624 Bolnica Franja. koja je primala ranjenike.Očka. 555-556. 1. Škofijeloškog. Zbog pomanjkanja civilnih lekara sanitetska služba Vojne oblasti 9. str. Severnoprimorsko područje je od Banjške planote do Dolomita. jedinice Gorenjskog i. G. korpusa. kada je preba- čeno 80 teških ranjenika i bolesnika. 1978. dužnost načelnika Sanitetskog odseka pri Pokrajin- skom narodnooslobodilačkom odboru (PNOO) Slovenačkog primorja preu- zeo je dr Branko Volavšek.Lah. 1978. a druga 2. u koje su evakuisale svoje ranjenike. koje je obuhvatalo Kras. korpusa za januar 1945. str. korpusa dve evakuacije ranjenika na teritoriju 7. 627 Zbog prenatrpanosti bolnica izvršene su iz 9. korpusa. a to su: Južnoprimorsko područje. U nju su evakuisale svoje ranjenike. B. Ljubljana. Knjižnica Zdravstvenega vestnika. Tu je bila konspirativna bolnica SVPB-Franja.u Slovenačkom primorju i Gorenjskoj for- mirane su konspirativne bolnice. Većina njih bila je podređena Sanitetskom odseku Štaba 9. Ovde je 1943. F. korpusa pružala je pomoć i civilnoj zdravstvenoj službi. Partizanska saniteta na Pri- morskem. H. dok. maja 1945. Ljubljana. korpusa lečilo se 2522 ranjenika i bolesnika. Vipavsko do Go- rice i Čepovana i teritoriju Dolomita. korpusa i pozadinskih ustanova. iz 31. pre svega. 3. U Zakrižju je bila organizovana civilna bolnica.624 BOLNICE 9. C. i to prva 16. kojom je rukovodio dr Franc Podkoritnik . godine u svim bolnicama 9.Pavia u Trnovskom gozdu. D. avgusta 1944. U oktobru 1944. 24. E. str. 625 Prema statističkim podacima za januar 1945. aprila 1945. O partizanskih bolnicah na Primorskem. zvezek 5. Knjižnica Zdravstvenega vestnika. u koju su evakuisale ranjenike jedi- nice Briško-beneškog odreda i manjih jedinica. jako udaljene. . 626 Taj broj je samo približno tačan. dok. prištapskih jedinica 9. Zbornik do- kumentov in podatkov sanitetne službe. kada je evakui- sano oko 180 pacijenata. što je i najudaljenijim jedinicama omogućilo evakuaciju teških ranjenika. U januaru 1944. koje su povremeno operisale na ovoj teritoriji.

a u drugoj polovini 1944. u krajnjem slučaju evakuacija bolnice na novo mesto. krajem decembra 1943. Građe- vinska ekipa gradila je nove barake i bunkere. dok. 5 sati hoda dalje. Ljubljana. korpusu. 1967. septembra 1944. a po- sebne mere preduzete su u slučaju ofanzive. dok. lekara dr Mihu Žemva. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. broj pacije- nata popeo se na 100. Kronika SVPB-Pav/a od 6. u kraju Mrzla Rupa. septembra 1944. izgradila tre- ću baraku za pacijente u neposrednoj blizini bolnice. Neprekidno su gradili nove objekte kako zbog sve većeg broja rarfjenika.631 U početku. 2. Beograd. a povećao se i broj osoblja. Zbornik dokumen- tov in podatkov sanitetne službe. bolnica je imala jednu baraku. Zatim je građevinska ekipa Sanitetskog odeljenja Glavnog štaba NOV i POS. preuzela je dr Pavia Jerina. bolnica je dobila medicinarku Darinku So- ban. najpre. str. koja im je došla u pomoć. Bolnica je dobila novi naziv SVPB »Pavia«. Sredinom marta bolnica je dobila i po- litičkog komesara. do osvoboditve. Posebnu baraku izgradili su za osoblje. koja je do tada nosila naziv »Centralna bolnica«. Bolnica je evakuisana u dubinu Trnovskog gozda. korpusa 1. knj. 254-282. Slovenačka vojnopartizanska bolnica » Pavia« (SVPB » Pavia«) Dužnost upravnika konspirativne bolnice u Trnovskom gozdu. Zaštita bolnice zasnivala se isključivo na konspiraciji i kamuflaži. 80. Bila je montažna. Krajem novembra 1944. ponovo su se počeli koristiti »trećom barakom«.Lah. korpusa. koji je privremeno boravio u 9. 632 Mesečno poročilo Sanitetnega odseka Štaba 9. koji je po- stao šef jednog bolničkog odeljenja. 61. Decembra 1944. krajem januara 1944. knj. izgradili su baraku za depedikulaciju i baraku za osoblje. Bolnica je imala i veći broj bunkera i skladišta. korpusa i u Italiju. 71. X. početkom juna 1944. 229-234. 348-351. Krajem 1944. u kojoj su bili smešteni pacijenti i osoblje. Na tom mestu izgradili su novu (četvrtu) baraku i baraku za operaciju. koja je imala hi- rurško iskustvo. izgradili novu (petu) baraku za pacijente. Zavod Borec. korpusa. Bilo je pet kritičkih situacija kada su se morale preduzeti vanredne mere zaštite: aprila 1944. Pošto se pokazalo da neprijatelj nije doznao za mesto bolnice. krajem juna. dobila je električno osvetljenje pomoću dinama od motora starog automobila. korpusa 4. pa su 18. 630 Ma- nje i srednje velike operacije obavljala je dr Pavia Jerina. Bolnica je u januaru 1944.629 Stručnu hiruršku pomoć tada je pružao dr Bogdan Brecelj. tako i iz bezbednosnih razlo- ga. 632 Uprkos evakuaciji pacijenata na teritoriju 7. a zatim lekara dr Franca Podkoritnika-Očka. str. 1. 631 Dr Pavia Jerina . Zbornik doku- mentov in podatkov sanitetne službe. došlo je do velike uzbune zbog samovoljnog odlaska jed- ne bolničarke. februara 1944. koji je obavljao dužnost po- moćnika upravnika. sa intendantskim skladištem i apote- kom. dr Franc Derganc. . jer je dotadašnji upravnik dr Aleksander Gala otišao za up- ravnika Bolničarske škole 9. obaveštajci i kamufleri. bolnica se opet brzo napunila ranjenicima. kuriri. U junu 1944. u januaru i feb- 629 Mesečno poročilo Sanitetnega odseka Štaba 9. str. U januaru 1944. glavni hirurg 9. str. 630 Bolnica Franja. kasnije u šumi u blizini u kojoj su izgradili nadstrešnice. izviđači. Šestu baraku izgradili su 4. novembra 1944. a u januaru 1945. čije su delove izradile partizanske pilane. 1960. u kojoj su bili stražari. decembra 1943. imala 25 ranjenika i bolesnika i 25 članova osoblja u bolnici i 15 na mestu javke. Drugu baraku za pacijente izgradili su na inicijativu dr Bogdana Bre- celja. Bolnica je imala i zaštitnu četu. a u blizini prve barake kuhinju.

decembra 1943 do osvoboditve. koji je bio i njen prvi upravnik. Od 6 do 22. uprkos teškim životnim uslovima i ugroženosti od neprijatelja.d. to je bila dr Franja Boje. Od prvih članova osoblja treba spomenuti bolničare Rudija Katrašnika Gašpera koji je u spasavanju ranjenika iz skrovišta izgubio život. Neke operacije. str. aprila 1945. koje je izvršio dr Franc Derganc uključene su u sta- tistiku glavnog hirurga 9. bio up- ravnik dr Vladislav Klajn a pomoćnik upravnika dr Franja Boje.634 Kulturno-prosvetni rad bio je veoma razvijen. a kasnije 58. jula do 1. 2«). dužnost političkog kome- sara obavljao je Franc Konobelj . Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. Zavod Borec. Najteže stanje bilo je u martu 1945. Ranjenike su sakrili u šumi na pet mesta. decembra 1943. zatim Pavlu Leban .Lah izvršila je analizu 1000 pacijenata lečenih u SVPB Pavia i. Sve su ih pobili u Krnici. jer je dr Franja Boje bila smenjena sa dužnosti. Nemci su bili u neposrednoj blizini. Ljubljana. 254-282. Vilija 633 Dr Pavia Jerina . Dr Franja Boje je 1. Idrija. Zbornik dokumentov in Podatkov sanitetne službe. Nemci su pomoću pasa otkrili 12 ranjenika i bolesnika sakri- venih u šumi. Od 22. 1984. do 25. Od 23. str. aprila 1945. korpusa. recitaci- jama. Mestni muzej Idrija. U toku postojanja bolnice uprava se nekoliko puta me- njala. Od novembra 1944. pa je po njoj bolnica i do- bila naziv »Franja«. X. a politički komesar Ante Crnica.Slovenko. Politko- mesar bolnice bio je Ivan Brus. . upravnik je bio dr Viktor Volčjak. 22-30. Slovenačka vojnopartizanska bolnica »Franja« (SVPB-Franja) Bolnicu »Franja« izgradio je i organizovao po svojoj zamisli dr Viktor Volčjak. Od 25. str.633 Podaci o stručnom radu u bolnici SVPB Pavia samo su delimično ob- rađeni. knj. Beograd. Dr Pavia Jerina . upravnika je dr Franc Podkoritnik-Očka. a politički komesar Dušan Heman. ja- nuara 1944. Zahvaljujući ovom radu raspoloženje ranjenika i bolesnika bilo je vedro. 1978. do 13. 246.636 Najviše osoblja regrutiralo se iz izlečenih ranjenika i bolesnika. Nemci su spalili jednu ba- raku. str. izradila statis- tiku.ruaru 1945.bolničarku. maja 1945. str. 1960. u vreme zadnje neprijateljeve ofanzive u Slove- načkom primorju. Partizanska bolnišnica Franja. Kronika SVPB Pavia od 6. januara 1944. ali nisu našli bunkere sa 14 ranjenika. Jolandu Žagar . Sve nepokretne ranjenike su posakrivali u bunkere. uredio dr Viktor Volčjak. oktobra 1944. vraćena na mesto upravnika i ostala na toj dužnosti do 5. Mestni muzej idrija. zvezek 5. čija je bezbednost bila ozbiljno ugrožena. Pinu Crnica . Žrtve među pacijentima bile su u bolnici za lake ranjenike (»okreva- lišče br.pralju.Lah. 329-362. 636 Mesečni raport uprave SVPB Franja 23.bolničarku. 1983. 4. Partizanska bolniš- nica Franja. dramskim i humorističkim tačkama na improvizo- vanoj pozornici. Dr Pavia Jerina . 1983. januara 1944. Uskoro je za upravnika postavljen dr Franja Boje. Ljubljana. jula 1944. 635 Bolnica Franja. Politički komesar bolnice bio je još izvesno vreme Ivan Brus. dok. O partizanskih bolnicah na Primorskem. Ljubljana. 635 U početku je bilo 28 članova osoblja.Lah. oktobra 1944. v. 27. Partizanska saniteta na Pri- morskem. 354. jer se time doprinelo čuva- nju konspiracije bolnice. 1967. a glavna sestra bolnice Lidija Zlatoper. Knjižnica Zdravstvenega vestnika. do 6. muzičkim tačkama. Morali su obustaviti prijem ranjenika zbog pomanjkanja hrane i prenatrpanosti bolnice. koja je rukovodila oko 14 meseci. kada su nemačke kolone stalno upadale u Trnovski gozd. na osnovu te analize. Najpopularniji oblik bili su mitinzi sa govorima i predavnjima o političkoj i vojnoj situaciji.

uz pomoć apsolventa medicine Branka Štangla-Petra i bolničara Rudija Katraš- nika . Idrija. ku- hinju.kuvaricu. izolator. električnu centralu. Hranu su nabavljali iz Bolnica »Pavla«.Gašpera. januara 1944. kao i posebne bunkere za branioce. Sa- nitetski ekonomat bio je u selu Lokve. baraku za lekara. Od tada pa sve do oslobođenja zemlje gradili su nove objekte i popravljali stare. U aprilu 1944. Zaštita bolnice se nije zasnivala samo na konspiraciji nego i na mo- gućnosti odbrane. evakuisati ranjenike i bolesnike. Izgradnju bolnice je dr Viktor Volčjak završio 23. U sklopu ekonomata bile su organizovane radionice. Trećom barakom. izgrađenom velikim naporima zbog neprikladne konfiguracije terena. depedikulacionu prostoriju. zatim u Ćepovanu i u Mrzloj Rupi. kapacitet bolnice povećan je na 107 ležaja. u slučaju da bi se neprijatelj uspeo probiti do bolnice. operacionu baraku. skladište nosila.kuvara i Anicu Štucin . invalidski dom. baraku za ranjenike. koji je u početku vodio Mirko Pire . stolarsku radionicu. Izgradnju objekata i vojne ak- cije odbrane vodio je Ivan Goljat. rezervoar za vodu. Prva baraka u kanjonu Pasice imala je 50 ležaja i kuhinju. . Franc Šifrer. baraku za osoblje. skladište. Slovenija 637 Partizanska bolnišnica Franja. U snabdevanju bolnice imao je veliku ulogu sanitetski ekonomat. baraku za rendgen. koje je imalo ove objekte: baraku za ranjenike i bunker. decembra 1943. izgradili su i tri evakuaciona bunkera u koje su mogli.Simončiča . 637 Bolnica u dolini nepristupačne Pasice vremenom se razvila u pravo naselje. jer je njen položaj omogućavao izgradnju odbrambenog sistema. Mestni muzej Idrija. 1983. koji je u praksi dokazivao svoju uspešnost.5 x 5 m) za- vršena je 20. kupatilo i perionicu. Trnovski gozd. Druga baraka sa 20 ležišta i operacijskom prostorijom (3.Miki. a od novembra 1944.

saveznici su vazdušnim putem poslali veće količine sani- tetskog materijala. O preskrbi bolnišnice. dobijali su veće pošiljke od saveznika vazdušnim putem (pirinač.. Marta 1944. . Pošto još nije bilo apoteka. pentotal. operacionu prostoriju i perionicu. teže sa teritorije Gorenjske. Ljubljana. Trebovanja sanitet- P re vi jal ište u bolnici »Franja 638 Dr Franja Boje.Vipavske doline.nepoznatim junacima. i pismo. Na peščanom platou iz- među baraka bio je i vodoskok. atebrin. ranjenici su primili pakete od stanovništva iz Vipavske doline. Za Božić 1944. a od marta 1944. 638 Iz izvora su vodu dovodili olucima u dva bureta po 500 litara. a zatim cevima u kuhinju. kofein i druge leko- ve. Zavod Borec. U svakom paketu. koji je uveseljavao ranjenike. a povrće sa vlastite ekono- mije. Elektrika je sa 30 sijalica osvetljavala sve prostorije. a lekove su dobijali ilegalno s okupacionih teritorija. donele su samo zavoje iz platna. i to: etar. a u junu 1944. šećer. Bolnica Franja. osećalo se pomanjkanje sanitetskog materijala. veće količine zavoja. U početku su imali poteškoće sa osvetljenjem (petroleum. sanitetski materijal deponovali su u bolnicama Franja (veći deo) i Pavia. Pisma su napisale devojke ranjenicima . gips-zavoja i kramerovih udlaga. što je ublažilo kritično stanje. 1960. morfijum. Akcije prikupljanja tog materijala koje su organizovali organi narodne vlasti. karbid). mleko u prahu. U početku 1944. bilo je pored poklona. sulfamidne preparate. a snabdevala i rendgenski aparat. radio-mikrofone i steriliza- tor. Tekuća voda u operacionoj prostoriji i električno osvetljenje mnogo su doprineli poboljšanju uslova za medicinski rad. Iz Cerkna su iz pekare dobijali hieb. konzerve). izgradili su »električnu centralu« na dinamu.

tišina. Za narkozu su upotrebljavani etar. Idrija. Za manje zahvate davali su inhalaciju hloretila ili intravenske injekcije pen- totala. 5 šmajsera i 50 engleskih ofanzivnih bombi. Teškoće u reanimaciji zadavalo je pomanjkanje hemotesta. Ranjenicima su pre tran- sporta u bolnicu vezane oči. Municije je bilo za 3 dana. U težim slučajevima upotrebili su krv univerzalnog davaoca. veće operacije obavljao je Franc Derganc. 642 Zaštita bolnice zasnovana je u prvom redu. hloroform. Imali su i mine. tako da nije bilo tragova. Za- štitna četa bila je naoružana teškim mitraljezom »bredom«.643 U slučaju iznenadnog napada neprijatelja. koju su davali i na osnovu reakcije kompatibilnosti krvi. Jedino načelo konspirativne zaštite u širem smislu. 1960. npr. Isto je bilo prilikom otpuštanja iz bolnice. Mestni muzej Idrija. te rastvor novokaina. 244. Ljubljana. gde je dobio hirurško iskustvo. Idrija. bez kojeg nisu mogli upotrebiti transfuziju krvi. str. bila otkrivena izdajstvom. 50 pušaka.lakše i dr Viktor Volčjak . Penicilin nije dospeo na teritoriju 9. koja je izdavala sanitetski materijal dok nisu osnovane apoteke. Tako je došlo do velike koncentracije ranjenika u kanjonu Pasice. korpusa. glukoze i ringerov rastvor). evakuacija bi bila nemogu- ća. 641 Partizanska bolnišnica Franja. U bolnicu je bio jedini mogući pristup koritom potoka. koje se obavljalo samo noću. dima iz kuhinje. Na teško pristupačnim mestima postavljani su po- kretni mostovi.teže. 56-58. jer su ga i saveznici imali malo. ali i na mogućnosti odbrane ako bi neprijatelju uspelo da prodre u neposrednu bli- zinu bolnice. na konspiraciji. Bolnica je bila povezana sa obaveštajnom službom na terenu i imala je svoje obaveštajce i stražare. kojima su postavili odbrambena minska polja. Konspiracija je bila stroga: samo je osoblje znalo put u bolnicu. a svi kontakti sa stanovništvom i voj- skom održavali su se preko javki.skog materijala iz operativnih jedinica dolazila su u bolnicu Franju. lično saopštenje 1984. bilo je načelo dekoncentracije. najpre u Logu. resekciju želuca. 643 Partizanska bolnišnica Franja. Dr V. . Dovoljno je bilo sulfamidnih preparata. a pri njegovoj nestašici. a druga javka bila je u selu Podnjivč. u »Franji« ih je bilo 60. Dr Volčjak je imao hirurško iskustvo i za veće ope- racije.evakuacione bunkere. 639 Kasnije su apote- ke organizovale nabavke instrumenata i lekova sa okupiranih teritorija. Zato su organizovali i oružanu odbranu: ranjenike su mogli evakuisati u posebne . 1983. Apo- teke su proizvodile i rastvore za intravenske infuzije (fiziološki rastvor ku- hinjske soli. a poslednjoj ofanzivi 100. ili bi pak. Mestni muzej Idrija. Hirurške zahvate u početku obavljali su dr Franja Boje . 639 Bolnica Franja. 640 Dr Viktor Volčjak radio je kao lekar sekundarij kod dr Pavia Kuhara u bolnici Ptuj. 642 Njegov je rad opisan u poglavlju o radu Korpusne hirurške ekipe. iz kojih je bilo moguće kontrolisati pristupe u bolnicu. Dok su obično kon- spirativne bolnice imale samo 30 ranjenika u jednom odeljenju. koje nije bilo spro- vedeno u ovoj bolnici. Volčjak.640 Uspešno je izvršio operaciju ranjenika povre- dom trbuha i uretre. a branioci bi zauzeli položaje u odbrambe- nim bunkerima. str. Zavod Borec. sa 15 lakih mit- raljeza. kasnije kod seljaka Cmilha iznad Loga. 641 U drugoj polovini 1944. Sterilizacija zavojnog materijala i operacionog rublja vršena je proku- vavanjem a zatim vodenom parom u kontejnerima. I kamuflaža je bila stroga: maskiranje puteva. 1983.

ranjenici su evakuisani u 3 bunkera a branioci su zauzeli položaje u odbrambenim bunkerima. 647 Partizanska bolnišnica Franja. U njemu su se lečili lakši ranjenici i bolesnici. U leto 1944. Pokljuka 10 i odeljenja Di. Ranjenike su evakuisali u bunkere. kada je 7000 nemačkih vojnika preplavilo Cer- kljansku dolinu. Ljubljana. S Stol I i S Stol II bile su izvesno vreme pod upravom »Fra- nje« ali na području Gorenjskog odreda. . kod seljačkog gazdin- stva Javor. str. Pošto nisu mogli da prodru u kanjon. 644 Nemačkih vojnika u ovoj ofanzivi bilo je oko 30. Prvi put u aprilu 1944. Idrija. Poošt- rene su mere konspiracije i kamuflaže. koji su bili u bunkerima. Odeljenje je vodila dr Franja Boje. 646 U zborniku »Partizanska bolnišnica Franja« su kao odeljenja »Franja« označene još druge bolnice na Jelovici: »Pokljuka«. koja je postala centralna bolnica Sever- noprimorskog područja. ali žrtava nije imala. Najpo- pularniji oblik rada bili su mitinzi sa predavanjima. Odeljenje Pokljuka 10 nalazilo se u Donjoj Davči. Ranjenici i osoblje bili su spašeni. U bolnici »Franja« bilo je 58 ranjenika. marta 1945. Idrija. 1983. Ranjenici u bunkerima gušili su se. Preduzete su strože mere zaštite . prodrli u kanjon Pasice do pokretnih mostova. Isto. 644 Dr 045 Franja Boje. 1960. Zavod Borec. ali su Nemci znali da se u sutjesci Pasice nalaze partizani. decembra 1943. juna 1944.646 Odeljenje »A« osnovano je 6. Prema podacima dr Franje Boje. od toga 28 nepokretnih. Nemci su otkrili i spalili bol- nicu. U aprilu 1944. Nemci su se povukli. marta 1945. izgradili su u blizini bunker za ranjenike i još jedan za osoblje. nalazilo se 116 ranjenika i bolesnika i 3 majke sa malom decom. palilo sela i ubijalo stanovništvo. Još teža situacija u bolnici nastala je 24. nisu našli. Vatra se proširila na šumu s obe strane brda. gde su postojale novoizgrađene barake za ranjenike. 17. a zatim na teritoriji Gorenjske i to u Davču. Zadnji napad. Nemci nisu po- kušali nov napad i 25. Za evakuaciju ranjenika nije bilo vremena. U poslednjoj ofanzivi marta 1945. bila su i druga odeljenja. teži u bolnicu »Pokljuka« na Jelo vici. Zato se uprava 25. Bolnica Franja. muzičkim tačkama. primilo je 28 nepokretnih pacijenata koji su evakuisani iz bolnice »Franje« i ostali mesec dana.000.kon- spiracije. aprila 1944. marta su se povukli. kamuflaže. D2. Došlo je do pucnjave i branioci su otvorili vatru. italijanski lekar. U In- validskom domu bila je biblioteka. ali ranjenike i osoblje. Zato ćemo ih opisati posebno. branioci su otvorili vatru. Partizanska bolniš- nica Franja. Dva su poginula. aprila 1944. Bolnica je više puta bila u kritičnoj situaciji. Mala grupa Nemaca prodrla je u blizinu bolnice na 100 m vazdušne linije. Kada su Nemci 24. odlučila za evakuaciju ranjenika najpre u tunel rudnika bakra Škofje. re- citacijama i dramskim nastupima. obaveštajne službe. 125-130 i 157-165. Za vreme nemačke ofanzive » Untersberg«. Kulturno-prosvetni rad bio je jako razvijen i u bolnici »Franja«. str. kada su se većinom vratili u bolnicu »Franja«.647 Stručni nadzor obavljali su lekari bolnice »Franja«. 64-72. bacali su mine i zapaljive bombe. 1983. koju je vodio upravnik dr An- tonio Čikareli (Cicarelli). i to: odeljenje A ispod Cer- kljanskog vrha (sama centralna bolnica nosila je oznaku B) i 6 odeljenja u brdovitom predelu Davče: Ci i C2. Nije došlo do većeg oru- žanog sukoba. Ranjenici su iz bezbednosnih razloga evakuisani: lakši u ode- ljenje C. Ranjenici su živeli u teškim us- lovima do 22. a drugi put u vreme poslednje ofanzive u martu 1945. 645 Pod upravom SVPB-»Franja«. Organizovan je muški i ženski hor. str. 123. Do oružanog sukoba došlo je dva puta. ukupno 119 pacijenata. sa 30 ležajeva. D3 (ode- ljenje D2 je nosilo naziv »Švica«. koja je bila sve vreme ofanzive zajedno sa glavnim hirurgom dr Francom Dergancom u bolnici.

Partizansko zdravstvo na Gorenjskem. str. Gorenjski odred bio je rasformiran pa su osnovani novi odredi: Jese- niško-bohinjski. Bolnicom Di je od 21. zvala se »Andrejevo odeljenje« po starom partizanu Andreju. Partizansko zdravstvo na Gorenjskem. Bolnica je smeštena u staroj baraci koju su upotrebljavali šumari. Ukupno se lečilo oko 150 ranjenika i bolesnika. Poslanstvo slovenskega zdravnika. 558. Mreža partizanskih bolnica bila je po celoj Gorenjskoj. Uprav- nik je bio apsolvent medicine Branko Štangl-Peter. a posle njega do januara 1945. str. Poslanstvo slovenskega zdravnika. a broj osoblja u početku 4. Vodio ju je dr Antonio Čikareli. 166-167. Imala je 3 objekta: ba- raku za pacijente od 20 ležaja. referent saniteta Gorenjskog odreda. vodio dr Ed- vard Pohar. Bolnicu je do februara 1944. C. Delove za montažu proizvele su je- dinice NOVGRAD u Cerknom. zvali su je »am- bulanta«. slali su i u birgade 31. »Š Stol 2« i ambulante A. 650 Ambulanta A u blizini sela Podlonk i Prtovč. Zbog sve većih potreba u januaru 1945. Hronike o radu santietske službe u NOR-u. upravnik i komesar. To je stara bolnica Gorenjskog odreda. Odredi su evakuisali svoje ranjenike u male bolnice rasute po celoj Gorenjskoj. Broj ležaja u bolnici bio je u početku 16. Idrija. rukovodio Du- šan Obid. D3. nijedan nije pao u ruke okupatoru. Bolnica »Š Stol 2«. 564-570. 200-235. između brda Ostri vrh i Martinov vrh. Postojala su tri bolnička bloka: Bolnički blok »Stol« koji je imao bolnice »Š« Stol 1« (Pokljuka). osnovana jula 1944. u blizini bivše italijansko-jugoslovenske granice. X. Od 100 pacijenata koji su se u njoj lečili. izgradili su novu (montažnu) baraku D3. To su bile bol- nice: Odredna bolnica 2 »Kokra« i ambulante F. ako ju je vodio bolničar. Kasnije su izgradili i bunker i dve rezervne barake. baraku za osoblje. B. 1983. H. ispod Ratitovca. ispod Babljeg zoba.) Tu je ostala do oslobođenja. osnovana juna 1943.649 Bolnički blok »Stol«: Bolnica »S Stol 1«. Bolnica »Pokljuka« bila je odeljenje bolnice »Š Stol 1« i nalazila se na Jelovici. Bolnica se selila četiri puta (sa Ratitovca u Pod- lonk. pa su izgradili novu baraku D2. G. Bara- ka je nesrećom izgorela. Treći bolnički blok obuhvatao je bolnice na području Kokre. Borce koje je Gorenjski odred mobilisao. Škofjeloški i Kokrški. 651 Dr Edvard Pohar. str. Imala je 20-25 ležaja i 4 člana osoblja.648 Drugi bol- nički blok bio je u području Mežakle i Bohinja: to su bile ambulante D i E. Ako je bolnicu vodio lekar. 1967. Odeljenja D1. 651 Ambulanta B na desnoj obali Selške Sore. 1 >IC . divizije. dr Antonio Čikareli i dr Mihael Žemva do oslobođenja. 650 Partizanska bolnišnica Franja. nalazila se između Ribniške i Selške doline. D2. Septembra 1944. koju je vodio bolničar. Niko nije stradao od oku- patora. Beograd. jako povećale. str. Brsnice pri Podlonku i prelaz Jesenovec u maju 1944. marta 1944. Razvoj partizanskih bolnica u Sloveniji. zvala se »bolnicom«. baraku za ambu- lantu i operacije sa prostorijom za sanitetski materijal. kasnije 25. M8 Dr Marjan Južnič. koju su zbog lepe okoline nazvali »Švica« (Švajcarska). nastala u maju 1943. kasnije 8. zatim u Jesenovec. kuhinju. BOLNICE U GORENJSKOJ Partizanske jedinice u Gorenjskoj nisu se 1944. 649 Dr Edvard Pohar.

Drugi bolnički blok Ambulanta D. G. Na planini Obranca izgrađena je baraka. Pristup do bolnice bio je jarugom po kamenju. 2 »Kokra«. i natrag u blizinu Suhadolnika (do marta 1945) i zatim ponovo na Krvavec. Zbog teške situacije bolnica se selila tri puta: prvo na Krvavec avgusta 1944. 562 1 A L. u blizini sela Malenski vrh. koja je služila kao operacijska prostorija i imala jedan ležaj za teškog ranjenika i mesto za sanitetski materijal.Kokra (odredna bol- nica br. str. Ambulanta E. To je stara partizanska bolnica na Mežakli. Odredna bolnica br. izgrađena je baraka u šumi iznad Jereke. To je bila baraka (4x4) u jaruzi ispod Bešeljskog sedla. pod šatore. a imali su političkog komesara. učesnik dražgoške bitke. zatim bolničar Karei Koser . zatim češki lekar dr Edmund Kadlik. Sa ve- likim naporima izgrađenu baraku morali su napustiti u julu 1944. Bolni- com je rukovodio lekarski pomoćnik Viktor Kiršner. kasnije zvana »Košuta«. 2 . zbog no- vog nemačkog uporišta u dolini Kokre. koji je prebegao iz nemačke vojske i. ujedno. 1 je bila bolnica »Stol«) i ambulante F. Imala je 10-15 ležaja. bataljon 7. Posle tragedije koju je doživeo 3. Imala je bunker sa 7 ležaja i ku- hinju. nijedan nije stradao od okupatora. izgrađena sredinom aprila 1944.Groga. dr Ivan Hribernik. Od februara do septembra upravnik je bio dr Edvard Pohar. u početku. Tako je nastala ambulanta E sa 18-20 ležaja. Upravnik je. U njoj se lečilo 50 ranjenika i bo- lesnika. Vodio ju je od avgusta 1943. gde je poginulo više boraca i bilo mnogo ranjenih i sa teškim smrzotinama. dobila naziv ambulanta D. Radila je do oslobođenja. gde su iz- gradili baraku. gde je dr Ed- vard Pohar organizovao novu odrednu bolnicu br. Ambulantu je vodio bolničar. Iz bezbednosnih razloga preselila se u šumu brda Blegoš. Od 50 ranjenika i bolesnika koji su se u njoj lečili. imala je baraku u blizini Suhadolnika ispod Kočne. bolničar Lojze. na kraju. 653 Treći bolnički blok Vojno-politička situacija 1944. Osoblja je bilo 5. i dobro kamuflirana. koja je 1944. u Gorenjskoj tražila je da se Gorenjski odred preseli krajem februara 1944. Od seljaka su dobili radio-aparat što im je omogućilo da slušaju vesti. 652 Neko vreme u njoj je radio dr Miha Žemva. str. . H. U bolnici se lečilo ukupno 40 ranjenika i bolesnika. 652 Isto. Ambulanta C. osnovao je bolničar Gregor Rupnik . i preseliti bolnicu na b r d o Krvavec. na Kržku planinu septembra 1944. u podruje doline Kokre. koji je bio. U svakom šatoru bila su 2 ležaja. brigade »France Prešern« na Pokljuki u januaru 1944. U njoj se lečilo 100 ranjenika i bolesnika.Romi. Žrtava nisu imali. ispod Storžiča. 545-549. Izgradili su jedino malu baraku od jelove kore.učesniku dražgoške bitke. bio bolničar Izidor Ravnik. Ambulanta F. 653 Isto. U manjoj baraci bila je kuhinja. osnovana je u martu 1944. i politički komesar. Održavale su se stroge mere konspiracije i kamuflaže. Ukupno se u njoj lečilo 80 ranjenika i bolesnika. Imala je 10 ležajeva.

Ostala je na području Storžiča. ali su razasute po celoj Gorenjskoj. I u Gorenjskoj se zaštita teških ranjenika zasnivala samo na konspi- raciji. Bolnice su bile manje. Mogućnost evakuacije u udaljene bolnice nije postojala. U toku februara 1944. broj ranjenika počeo je da raste. koji je bio veoma težak i rizičan. koji je došao u partizane iz Radovljice. bataljon Ko- krškog odreda. jer su Nemci kontrolisali komunikacije. godine 30. Na prvom mes- tu bila je dekoncentracija ranjenika.Rade. i 18. Boris Mlakar. izgradili dobro kamufliranu baraku. divizije u Be- nešku Sloveniju imao je snažan odjek u Slovenačkom primorju i doveo do pojačanja narodnooslobodilačkog pokreta u Beneškoj Sloveniji. 169. Na sva- kom području gde su se nalazile partizanske jedinice. ali je kasnije. BOLNICE U ZAPADNOJ PRIMORSKOJ Zimi 1943/1944. što je uticalo na sanitetski transport. Bolnica se na ovom. jako ugoženom području. Pod pritiskom nadmoćnog neprijatelja brigade su se vratile. 18. Ako bi došlo do napada neprijatelja. 654 Ambulanta H nastala je u martu 1944. brigada je porušila nekoliko mostova. brigade je po na- ređenju Štaba 30. odmah se pojavila sumnja da je bio zarobljen i dovoljan razlog da se bolnica evakuiše na bolje mesto. str. zbog ugroženosti. divizije NOV in POJ v Beneško Slovenijo. Na taj način jedinice su imale bolje mogućnosti evakuacije ranjenika. većina jedinica NOV povukla se iz zapadnog dela Slo- venačkog primorja. SNOUB »Simon Gregorčič« (SVPB »Lidija«) Kada su jedinice 9. Stanko Petelin. str. Dekoncentracija bolnica bila je neophodna i zbog velike prisutnosti neprijatelja i brdovitog zemljišta. Ambulanta je u po- četku bila u lovačkoj kući ispod brda Storžič. što je imalo za posledicu slabljenje narodnooslobodilač- kog pokreta. Dve brigade. 17.655 Pokretna bolnica 17. brigada izbile su na desni breg Nadiže. divizije organizovao pokretnu bolnicu u selu Podravne. 655 n o v na Slovenskom. Maksimalna dekoncentracija povećala je bezbednost ra- njenika. Bolnica je kasnije dobila i lekara dr Jakoba Debevca. na severnim padi- nama prema Jezerskom. Ako se neki član osoblja nije na vreme vratio u bolnicu. gde se nalazio 3. u blizini Kambreškog. . Referent saniteta 17. 628-652. Zato su na padinama Begunjščice. str. diviziju preko Soče u Be- nešku Sloveniju. Kosovelova brigada. Radosav Isaković . izbile u Benešku Slove- niju. gazeći ledenu Soču pri -14C°. bile su i bolnice. korpusa uputio 30. divizija vodila je žestoke borbe sa neprijateljevim snagama. održala sve do oslobođenja. brigada izvršila je napad na neprijateljevo uporište Fojdu (Fae- dis) severoistočno od Videma (Udine). u dolini Soče i Nadiže. više puta menjala mesto. Pored dekoncentracije često se premeštalo bolnice. Zato je Štab 9. Pohod 30. Neke bolnice su se selile 4 i 5 puta. ali su neka načela konspirativne zaštite više naglašena. Vojkova brigada. Krajem januara bolnica se prebacila u jednu napuštenu 654 Isto. Pohod 30. rastereće- niju četu i više manevarske sposobnosti. 190-239. str. žrtava bi bilo manje. a 17. korpusa u februaru 1944. da prima lakše ranjenike i bo- lesnike koji nisu bili u stanju da prate svoju jedinicu. u bli- zini Poljške planine. 566-567. Ambulanta G bila je ispod planine Stol.

brigade apsolvent medicine Ernest Berke i apsolvent medicine Franc Bidovec. sa 40 ležaja. divizije 10. 1978. zvezek 5. Zbog ugroženosti bolnicu su krajem decembra 1944. Javka je bila u selu Močile. To je bila prva konspirativna bolnica u zapadnoj Primorskoj. a 2 odveli. Ranjenike su evakuisali u baraku ispod sela Srednje. Imala je 30 ležaja. izgrađena je baraka (10x5 m). Arhiv partizan- ske sanitete. Bajtarji. str. 659 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. napustili. odeljenje »Jakopič« i odeljenje »Vršiček«.658 Krajem 1944. To je bio privremeni smeštaj. Bolnica je trebalo da se seli u novu baraku u blizini. str. Bolnica »Lidija« preselila se sredinom februara u brdo pri Malnu. Bolnica je dobila naziv SVPB »Arnoš«. zvezek 5. Javka je bila u selu Močile. Odeljenje »Jakopič«. str. u blizini zaseoka Kuščarji. kuću u blizini zaselaka Bajtarji. Osoblje je otvorilo vatru i zadržalo Nemce. 357. Ljubljna. Oris partizanske sanitete na Slovenskem. da kao instruktor Sanitetskog odseka Štaba 9. knj. kor- pusa pomogne u organizaciji bolnice na ovoj veoma ugroženoj teritoriji. fase. Zbog pomanjkanja hrane i sanitetskog materijala preselila se u baraku kod sela Bizjaki. 4. str. 656 Seoba bolnice je odložena. 660 Februara 1945. 661 Dr Metod Mikuž. 42. gde su već ranije izgradili baraku sa 20 ležaja. u Goriškim Brdima kod sela Belo. str. jedan od nosača iz bolnice »Svoboda« koga su poslali u bolnicu »Milenko«. sa javkom u Javor- ci. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. referent saniteta 30. 456. gde je bio i sanitetski ekonomat. a posebno kuhinja i veći bunker. 40. 357. Partizanska saniteta na Primorskem Knjižnica Zdravstvenega vestnika. Centralna bolnica počela je sa radom u ja- nuaru 1944. ali su tada zarobljeni referent saniteta 17. koja je postojala od ra- nije. zvezek 5.661 Upravnik Istočnog bloka bolnica bio je apsolvent medicine Ernest Ber- 656 Ernest Berke. Kuščaiji i Mlin. i imalo 15 ležaja. SVPB »Svoboda«. Mlin. divizije. Zbog ugroženosti bolnica se spojila sa bolnicom »Svoboda«. korpusa za oktober 1944. aprila 1944. od kojih su 3 ubili. izdao je bolnicu »Svoboda« i doveo 50 Nemaca. na Mrzli vrh. Sanitetnemu odseku Štaba 9. dok. Izgradili su baraku za ranjenike. počelo je sa radom decembra 1943. Ljubljana. 265. »Vršiček« se preselio na novo mesto. 1978. SVPB »Arnoš«. U bolnici »Milenko« pala su 3 borca i 1 bolničarka. i dobila naziv »Lidija«. IZDG v Ljubljani. Partizanska sa- niteta na Primorskem. zatim u Rute. iz- građena je nova baraka severoistočno od sela Volgrinki. Ernest Berke. koja se preselila iz sela Robidišče na Miju planinu i. 35-43. 111-117. u Breginj. baraku za osoblje i kuhinju. knj. Ljubljana. SVPB »Milenko« bila je bolnica. Razvoj partizanskih sanitetnih postojank na desnem bregu Soče. zatim. Bolnica je dobila naziv »Jakob Završnik«. 660 Dr Metod Mikuž. str. a petoricu su Nemci zarobili. str. 264. 116. 1978. Imala je 15 ležaja. Još dok je postojala bolnica »Marička«. u blizini Podcela za- padno od Kambreškog. u tu bolnicu upu- ćen je dr Viktor Volčjak. Arhiv partizanske sanitete. Odeljenje »Vršiček« bilo je severno od glavne bolnice na Tolminskom. fase. Upravnik je bio Milenko Vodopivec. Knjižnica Zdravstvenega vestnika. Bolnica se preselila na levu obalu Idrije. Bolnica »Jakob Završnik«. Partizanska saniteta na Primorskem. 1. IZDG v Ljub- ljani. a) Istočni blok sastojao se od 3 odeljenja: Centralna bolnica. Zbog ugroženosti bolnice »Arnoš« u martu 1944. 659 Bolnica »Jakob Završnik« bila je podeljena u Istočni i Zapadni blok. 658 Ernest Berke. dok. Međutim. Poročilo upravnika bol- nice Ernesta Berkea za februar 1945. 657 SVPB »Marička«. . korpusa. iz bezbednosnih razloga gradili su rezervno odeljenje u blizini zaselaka Kuščar- ji. 657 Poročilo sanitetnega referenta 30. zatim u Zapotok. Poročilo bolnice sani- tetnemu odseku štaba 9. tako da su uspeli da većinu ranjenika evakuišu. koji su uspeli pobeći. Oris partizanske sanitete na Slovenskem. Zbog sve većeg broja ranjenika. 9. Knjižnica Zdravstvenega vestnika.

ukupno 12 nosilaca. najteže etape transporta.Vojko« čak 3 grupe po 4 nosioca . Za svaka nosila određene su po dve grupe po 4 nosioca. st. april 1987. F. a u odeljenju »Jakopič«.ke. b) Zapadni blok. koja je ugrozila bolnicu. zvezek 7. O lokaciji C401 nema podataka. 5- 27. a u 16.Lah na str. Pripremila su se nosila. S. zvezek 7. 345 dr Pavla Jerina . U Otlici je zavr- šena prva etapa. 7. di- vizija.664 Put je bio dug 140 km. a iz bolnice »Pavla« 50 ranjenika i bolesnika. Tu su ranjenici primili tople ob- roke i medicinsku pomoć. KORPUSA U avgustu 1944. KORPUSA NA TERITORIJU 7. do 9. Tu su teške ranjenike stavili na nosila. Dr Metod Mikuž. 35. i 31. morali su prekinuti gradnju zbog dekonspiracije. organizovan je transport od 80 ranjenika iz partizan- skih bolnica u Slovenačkom primorju u Notranjsku. radi njihove dalje evakuacije u Italiju. na teritoriju 7. str. Evakuacija ranjencev s Primorske i Gorenjske na Notranjsko. Bidovec. av- gusta 1944. avgusta. do 17. 181-189. str. najpre su prešli cestu. 663 Zbog neprijateljske ofanzive evakuacija ranjenika nije počela 7. a upravnik je bio Jože Šturm.Vojko. a ne 80 ranjenika. brigade su pre- bacile 30 ranjenika iz bolnice »Franja« na Vojsko. Oris partizanske sanitete na Slovenskem.Novljan. nego 13. ranjenici su kamionima pre- bačeni iz Otlice u Bukovje. 4. kasnije uprav- nik odeljenja »Jakopič«. kao što je bilo predviđeno. Samo na manjem delu puta bilo je mo- guće transportovati ranjenike kolima i kamionima a na većem delu puta. a zatim posle odmora u Mrzlu Rupu i Hudo polje. a zatim oko ponoći železničku prugu Ljubljana . Dr Božena Rav- nihar navodi na str. dr Milan Gregorčič i ap- solvent medicine Ernest Berke. 663 Evakuacija ranjencev s Primorske in Gorenjske na Notranjsko. 665 L. Borec. po brdovitom zemljištu. avgus- ta 1944. Odeljenjima »Jakopič« i »Vršiček« upravljali su bolničari. Iz bolnice »Franja« evakuisano je 30. invalidov in bolnikov v Italijo z nadleškega le- tališča od 21. kada je centralna baraka bila do polovine izgrađena. Izgrađen je podzemni bunker sa 25 ležaja. Razliku od 15 ranjenika objašnjava dr Pavla Jerina . a uveče u blizini pruge u selo Strmicu. 1984. 665 U toku druge. i koji su zajedno sa transportom od 80 ranjenika i bolesnika iz bolnice »Pavla« i »Franja« stigli u Notranjsku. korpusa. 1984. Transport se morao kretati po putu koji je kontrolisao neprijatelj. . gde je bio odmor. str. Borec. 265. Knjižnica Zdravstvenega vestnika. vidi u divizijskim bolnicama. Knjižnica Zdravstvenega vest- nika. str. ortopedska pomagala. 190-193. 664 Dr Božena Ravnihar. ranjenici su se morali nositi na nosilima. Kada je u martu 1945. septembra 1944. Ambrožič . kroz kišnu noć od 18. št. U zapadnom delu izgrađena je centralna bolnica. re- zervna hrana i prekontrolisana medicinska dokumentacija. a lakše na konje i mule. Tih 15 ranjenika i bolesnika koji su pripadali pokretnim.Lah.Trst kod Ravbar- 662 Bolnica Zapadnog bloka nosila je naziv C 401. Evakuacija ranjencev.Postojna . Međutim.Trst. brigadi »Ivan Premrl . avgusta 1944. 182 da je u transportu ranjenika bilo iz Primorske i Gorenjske 95. Transport ranjencev s Primor- ske in Gorenjske avgusta 1944. počela velika neprijateljeva ofanziva. Naj- kritičniji deo puta je bio prebacivanje preko ceste i pruge Postojna . a završena je 20. str. gde je transport prihvatio još 50 ranjenika iz bol- nice »Pavla« i stigao 17. avgusta. Ljubljana. U najvećoj tišini. aprila 1987. do 19. U toj akciji učestvovale su 30. 4. U Istočnom bloku lečilo se više teških ranjenika. 662 EVAKUACIJA RANJENIKA IZ 9. evakuisali su sve ranje- nike u bolnice Istočnog bloka. Stručni nadzor u Istočnom bloku oba- vljao je dr Viktor Volčjak. Ljubljana. a u nacrtu je bila još izgradnja 2 odeljenja. U toku prve etape transporta od 13. a politički komesar Anton Valič. Petelin . avgusta u Otlicu.

669 Dr pranja Boje. Upravnik je bio dr Aleksander Gala. str. Tu je došlo do manjeg oružanog sukoba. Erzelj. Bolnica Franja. 56-58. korpusu je početkom feb- ruara 1944. Sva- ki tečaj trajao je 14 dana. Cerkno. KORPUSA Sanitetski odsek 9. gde je bilo privremeno sanitetsko skladište. str. 1960. SLUŽBA MEDICINSKOG SNABDEVANJA 9. i to magistra farmacije Antona Priveršeka. Predmeti su bili: anatomija. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne 667 službe. Jagršče. U takvom skrovištu izgra- dili su jednoetažnu baraku u junu 1944. morala se nekoliko puta seliti. Farmacevtski vestnik 4-6/XIV. . epi- demiologija i drugi. Glavno sanitetsko skladište bilo je u bli- zini sela Lokve. Planina. Gorenja Trebuša. Beograd. Uz natčovečanske napore transport je 19. Hronike sanitetske službe u NOR-u. 1967. a imao oko 20 slušalaca. a preko njih. 1. 668 Do njegovog dolas- ka jedinice su se snabdevale sanitetskim materijalom iz bolnice »Franja«. zarazne bolesti. dobro kamuflirano. u kojem su ranjena 4 borca. Umrla su 2 ranjenika. korpusa. Ljubljana. U trećoj etapi ranjenici su prebačeni zaprežnim kolima u Babno polje a zatim u selo Kozarišče. KORPUSA Zbog pomanjkanja zdravstvenih radnika u 9. najpre. koji je vo- dio školu sve do njenog rasformiranja 20. 105- 108. RAD BOLNIĆARSKE ŠKOLE 9. Zbog ugroženosti od neprijatelja. a pomoćnik političkog komesara bio je neko vreme student medicine Stojan Gala. 669 Referent za apotekarstvo je. Glavno skladiš- te nalazilo se u dubokoj kraškoj jami koju su prekrili velikim jelovim bal- vanima. korpusu. politički komesar Josip Kreč . avgusta duže odmarali. a kursista 213. gde su se 20. 368-376. o stanju sanitetne službe v 9. Dnevno je bilo 5 do 6 sati predavanja i vežbi. 450-451. prva pomoć. 666 Poročilo inštruktorija za bolnice Sanitetnega odelka Glavnega štaba NOV in POS 26. Kanomlja. daskama i zemljom. str. Bilo je dana kad se škola povukla u šumu i nastavljala sa radom dok ne bi prošla opasnost. korpusa dobio je referenta za apotekarstvo tek u aprilu 1944. knj. u Trnovskom gozdu. korpusa kao instruktor za bolnice Sanitetskog odeljenja Glavnog štaba NOV i POS. Škola je smeštena u blizini bolnica za lake ranjenike ili oporavilišta. dok. 100.komande. Nekaj podatkov o delu bolničarske škole 9 korpusa.667 Za vreme njegovog rada u školi bilo je 12 kurseva.666 Posle njega je postao upravnik škole dr Aleksander Gala. XI. Privremeno ju je vodio dr Bogdan Brecelj. da bi kursistima omogućili praktične vežbe.Jo- zelj. organizovao Glavno sanitetsko skladište a zatim terenske apoteke. Škola je imala vlastitu intendanturu i kuhinju. osnovana korpusna Bolničarska škola. Dr Aleksander Gala. 668 Mr Anton Priveršek. marta 1945. Bila je u selima: Male Vrše. str. koji je u to vreme bio u obilasku sanitetskih ustanova 9. plehom. Predavači su bili dr Aleksander Gala (14 kurseva) - a neko vreme mu je pomagao student medicine Stojan Gala i dr Davorin Va- lenti (2 kursa). koje su bile zaštićene strogim merama konspiracije. avgusta ujutro stigao u Not- ranjsku. marca 1944. Lekarniška služba 9. Organizovana je kao vojna jedi- nica. Zavod Borec. kao i sve terenske apoteke.

Početkom 1945. dobro kamuflirana. Ljubljana. uspelo se ogromnim naporima da se celokupni sanitetski materijal. 671 Uskoro su bili imenovani i referenti za apotekarstvo u divizijama. diviziju. 673 Mesečno poročilo apotekarske sekcije korpusne vojne oblasti 9. jer nije bilo farmaceuta. u blizini Davče (Zgornja Selška dolina) od studenta medicine Ivana Toporiša. Sanitetski materijal je pri- mala iz Gorenjske. Centralnu apoteku »Nevenka« osnovao je u julu 1944. pod vrhom Čavna. korpus. dok. a zatim Tatjana Nena. 23 str. Zbog nedovoljnog kapaciteta Centralne apoteke izgrađeno je krajem 1944. a kasnije i treću baraku ki- lometar udaljenu od druge. iz Kranja. Okupator je otkrio i spalio jed- nu manju baraku. april 1945. 671 Mesečno poročilo Sanitetnega oddelka Glavnega štaba NOV in POS Sanitetnemu oddelku Vrhovnega štaba za december 1944. 4. apotekar iz Ajdovščine. Upravnik apoteke bila je Alenka Sterlič do decembra 1944. korpusa 29. imenovan je za referenta za apotekarstvo 9. Njegovom zaslugom apoteka je bila prilikom privremenog oslobođenja Ajdovščine novembra 1944. a od oktobra 1944. u kojem je uređena laboratorija i stan za osoblje. Ljubljana. Apoteka je bila na teško pristupačnom mestu. te je zbog toga izvršena evakuacija u centralnu apoteku. mr Anton Pri- veršek u predelu između Dolenje Trebuše i zaseoka Gačnik. kada su u njoj boravili kraće vreme i neki članovi CK KPS. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 4. saveznici su vazdušnim putem poslali 9. Neprijatelj tu apoteku nije otkrio u poslednjoj ofanzivi aprila 1945. osoblje se vratilo u Predmeju. Gradivo o slovenski partizanski sanitet. U 30. U ofanzivama apoteka je bila teško pristupačna za kurire zato je mr Kmet izgradio još jednu konspi- rativnu baraku između Predmeje i Kozjih stena. 557-582. a magistar farmacije Uroš Rupreht. ali je još istog meseca premešten u 7. str. Ivan Toporiš je sa 3 kurira pao u zasedu i svi su ubijeni. koji je došao iz Ba- rija. 305-317.672 Neposredno pre poslednje nemačke ofanzive. 670 Upravu apoteke preuzela je Alenka Sterlič. evakuisana na Predmeju i u Dolenju Trebušu. upravu apoteke pruzeo je za kraće vreme magistar farmacije Jože Oblak. Terenska apoteka »Jug« osnovana je u blizini Predmeje s južne strane Trnovskog gozda. Primala je sanitetski materijal iz Gorice i Trsta. Mr Anton Priveršek bio je premešten u 7. korpusu velike količine sanitetskog materijala. koji je postao i njen upravnik. Uprkos nad- iranju Nemaca prema Dolenjoj Trebuši. Krajem 1944. kada je upravu preuzeo magistar Slavko Ščuka. a snabdevala je jedi- nice 30. divizije. pa čak i iz Beča i Praga. februarja 1945. zarobljen je jedan član apoteke. još jedno odeljenje. 1979. 86. za april 1945. 271. 1979. korpusa. z dne 1. 672 Tatjana Savojič je izgubila život u Poljanskoj dolini za vreme nemačke ofanzive u Primorskoj i Gorenjskoj u aprilu 1945. . korpus na mesto upravnika apoteke »Gorjanci«. Decembra 1944. Apoteka je radila i za vreme ofanzive i slala bolnicama neophodne količine rastvora za intravenske infuzije. Snabdevala je 31. Posle velike ofanzive u aprilu 1945. magistar Mirko Kmet. dok. knj. za koji su Nemci znali. Zbornik dokumentov in pod- atkov sanitetne službe. diviziji bila je Ljud- mila Žeslin. Javka je bila u Davči pri Robovcu. došlo je do promena u službi medicinskog snabdeva- nja. prebaci u bunkere Centralne apoteke. pre svega. Koruške. Izgradili su novu apoteku na suprot- noj stani brda. Apotekom je upravljala đak Tatjana Nena (Nenna). U januaru 1945. Javka je bila kod jednog seljaka u Dolenjoj Trebuši. str. koja je do tada radila u Centralnoj apoteci. a zatim u Centralnu apo- teku. knj. Terenska apoteka »Sever« osnovana je u julu 1944. diviziji komandant farmacije Tat- jana Sajović. Javka apoteke je bila na Predmeji. a u 31. 673 670 Gradivo o slovenski partizanski saniteti.

radi nabavke sanitetskog materijala iz Furlanije. diviziji. Prva je od jula 1944. stigli su novi zubari. zve- zek 5. Stizale su i pošiljke sanitetskog materijala od saveznika. a upravnik je Franc Koser. a pomoćnik Edvard Kobal. i početkom 1945. a u zamenu dobijale gotov sapun. 675 Izvori nabavke sanitetskog materijala bili su različiti. sulfamidni preparati. str. 676 U tim pošiljkama dolazili su kritični artikli (etar za narkozu. diviziju. a dentista Franc Jerb za pomoćnika. dok. 189-197. 153. a više u drugoj polovini 1944. Lekarniška služba v saniteti 9. nosila i druge proizvode. korpusa. Poročilo Sanitetnemu oddelku Glavnega štaba NOV i POS o stanju sanitetne službe v 9. postavljen je za zubara 31. 678 U maju 1944. Ignac Pervanja je vraćen u 31. 1978. Šef ekipe bio je Ignac Pervanja. osnovana je u januaru 1945. 1. Poročilo Sanitetnega oddelka GS NOV in POS Sanitetnemu oddelku Vrhovnega štaba. knj. čije prezime nije utvrđeno. Evakuacijom apoteke iz Ajdovščine na Predmeju. 2. 675 Uroš Rupreht. korpice za sterilizaciju zavojnog ma- terijala. Tek u drugoj polovini 1944. korpusa. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 65. Počelo je u martu 1944. s tim da ga osposobi za samos- talan rad u 30. ZUBARSTVO U SANITETSKOJ SLUŽBI 9. boravio u 9. knj. kor- pusu 21. a vodio ju je Đuzepe (Giuseppe) Pegan. 1. dok. koji su slale jedinice. knj. godine. zvani Nace. diviziji ostao je Franc Jerb. braunove i druge). dok. str. Apoteku je vodila partizanska bolničarka Mica. 45-49. 674 »Milarna« u Cerknom proizvodila je mesečno 1500 kg sapuna iz loja. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. na desnoj obali reke Soče. Ljubljana. instrumentarijum). diviziju. U ostalim jedinicama 1944. Dentista Ignac Pervanja. Za vreme poslednje neprijateljeve ofanzive radionica nije radila. u Lokovcu. koji su tada bili na drugim dužnostima. Ljubljana. 679 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. a posle te ofanzive ponovo je stavljena u pogon. Pored navedenih ustanova. januar 1944. korpusa i obilazila prištapske jedinice i bolnicu »Franja«. Gradivo o slovenski partizanski saniteti. 677 U jedinicama 9. Avioni su spuštali kontej- nere na Čepovan ili u blizini Cerknog. Zbog ugroženosti od neprijatelja. 646. ova radionica morala se često seliti. str. Ignac Pervanja je u oktobru 1944. U njoj je radilo 20 do 30 radnika koji su proizvodili udlage (kramerove. 116. postav- ljen za referenta za zubarstvo u Sanitetskom odseku 9. diviziji. primedba 3. U mehaničkoj radionici u Cerknom bile su 4 zubne bu- šilice na ručni pogon. 274. dobilo se dosta materijala. pružao zubarsku pomoć borcima i civilnom stanovništvu. Terenska apoteka u Brdima. divizije. korpusa bila su dva zubara. italijanski zubni 674 Isto. Potreban materijal našli su u zaplenjenoj italijanskoj zubarskoj opremi. KORPUSA Šef sekcije za zubarstvo u Sanitetskom odeljenju Glavnog štaba NOV i POS Avgust Zupet je od kraja decembra 1943. On je obilazio jedinice i zdravstvene ustanove. do marta 1944. osnovane su još ortopedska radionica i »milarna« radionica za proizvodnju sapuna. 1979. 678 Zubarska služba sporo se razvijala jer nije bilo zubara. Druga ekipa na- lazila se u 31. str. stvaraju se tri zubarske ekipe. str. . Knižniea Zdravstvenega vestnika. 683. Kasnije je Ignee Pervanja premešten u 30. 679 Prva je bila pri Štabu 9. korpusu da organizuje zubarsku službu. Iz ove ustanove sa- punom su snabdevane i sve sanitetske ustanove. a u 31.

operativna zona u Štajerskoj imala je 800 bo- raca u 6.Miko. cement i lekovi). št. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Zbor- nik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 686 39-41. 3. Treću zubarsku ekipu vodila je dentista Sonja Mežek . knj. 685 Dr stomatologije Velimir Vulikić. str. dok. dok. ručnim bušilicama i naslonima za glavu. koju je vodio zubni tehničar Rudolf Cimperman . korpusa o zobarskih storitvah v oktobru 1944. dr stomatologije Velimir Vulikić. knj. decembra 1944. Okupator je držao 9000 vojnika i nastojao je da mobi- lise sposobne stanovnike i uputi ih na Istočni front. 58. godine 4. dok. str. Prva je bila pod rukovodstvom diplomiranog dentiste Vekoslava Šmida i radila je u 19. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. divizije 27. a druga. brigadi »Miloš Zidanšek«. Pohod štirinajste. dentista. te nekoliko partizanskih odreda. Posedovao je temeljito obrazovanje i bogato iskustvo. Partizan- sko zobozdravstvo na Primorskem v letu 1944. str. Ignac Pervanja je u izveštaju 1. Posle od neprijatelja spaljene Radovine. U 30. Knjižnica NOV i POS. SANITETSKA SLUŽBA 4. diviziji radile su dve ekipe. 2. o zobozdravniških ekipki v 9. Ekipa je imala potrošnog materijala za mesec dana (amalgam. Ljubljana. opisao metode lečenja zuba i usne šupljine. NOV na Slovenskem. knj. str. ekipa se prebacila u Bohinj. Materijal za zubarske ekipe dobijali su tajnim kanalima iz okupiranih grado- va. koju je vodila Sonja Mežek sa asistentkinjom Albinom Mežek radila je u 17. došlo je do bržeg razvitka zubarske službe. 685 Zubarska ekipa u Ra- dovni. 686 Glavni štab NOV i POS je u saglasnosti sa Vrhovnim štabom NOV i POJ doneo odluku da u Štajersku pošalje celu diviziju radi rasplamsavanja 680 p o r o5ilo Sanitetnega odseka 9. 680 Ekipe su raspolagale potrebnim instrumentarijem. zubnog tehničara sa 4 godine iskustva u zubnoj tehničkoj laboratoriji. str. Sav zubarski pribor nalazio se u metalnim kasetama i torbicama od kože. 4.tehničar. 684 Poročilo Sanitetnega oddelka GŠ NOV in POS Sanitetnemu oddelku Vrhovnega štaba 1. 1985. oktobra 1944. ali bez iskustva u zub- nom zdravstvu. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. korpusa 31. januara 1944. dok. 2. korpusa. korpusa u Cerkno. 123-160. više razvila. 654. 12. decembra 1944. str. Osnivanjem Jeseniško-bohinjskog odreda u njemu je radila zubna ekipa. koji su se mogli fiksirati na običnoj stolici. bazoviškoj brigadi. Zdravstveni vestnik.681 Krajem 1944. OPERATIVNE ZONE Pohod 14. Za pomoćni- ke je imao zubnu tehničarku Ivanku Mrak i Franca Jereba. knj. koju je od septembra 1944. 42. str. divizije Krajem 1943. U 9. radila je za jedinice i civilno stanovništvo. vodio Andrej Kozelj. brigadi »Slavko Šlander« i 11. dok. knj. brigadi »Srećko Kosovel«. Sanitetnemu od- seku Štaba 9. 1. korpusu je radilo 7 zubar- skih ekipa. Razvoj zobozdravstvene službe v NOV na Slovenskem (mo- nografija). 683 Zubarska služba se 1945. Lado Ambrožič. 252-256. str 705-706. 683 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 121. porculan. Poročilo Borisa Kid- riča Edvardu Kardelju 12. . Arhiv ZKS. bri- gadi »Simon Gregorčič« i 18. Njen pomoćnik bio je zubni tehničar sa 4 godine zubnotehničke prakse. 13. 3. kor- pusu. januar 1985. 684 Još dve ekipe radile su u Gorenjskoj. 681 Mesečni pregled Sanitetnega odseka 9. 682 Mesečno poročilo Sanitetnega odseka Štaba 30. 116. 356-360. 679-683. Vekoslavu Šmidu pomagao je zubni tehničar Vladimir Tome.682 Kasnije je Vekoslav Šmid premešten u zubnu ekipu Vojne oblasti 9. ap- ril 1945.Ma- rinka sa 3 i po godišnjom zubarskom praksom.

koje su uslovili mrazevi i sneg. 667. ali. divizije bila je radio-stanica. 688 Baš tada pao je veliki sneg i temperatura se spustila na -10°C. januara 1944.Pokuplje . 691 Delovi razbijene 14. Pred polazak u Štajersku 14. str. jer nije po- stojala mogućnost evakuacije u bolnice. 688 Isto. Bilo je boraca koji su zaspali u snegu i umrli. Divizija je bila razbijena na 4 veće i 5 manjih gru- pa. mnogo bo- lesnih). operativne zone snabdevala municijom.Čazma . Posle napada na Senovo započeo je pohod sa natčovečanskim naporima. Glavnina se. a zarobljeno i nestalo 163. 690 Nestajalo je municije. Sa Bohora se spustila na Kozjansko i krenula u brda istočno od Zidanog Mosta. 68 ' Divizija je tada bila najbolje naoružana. Neki borci imali su teške smrzotine (obuća je bila slaba. divizija probila se na Paški Kozjak. 2. Divizija je krenula u Zgornju Savinjsku dolinu. 691 Isto. za borbu sposobnih 449. U borbama u toku 19 dana ostalo je od 1112 boraca 26. 665.Hrvatsko za- gorje . brigada »Mirko Bračič«. Posle napornog i dugog marša prešla je 7. korpusa. str. izdao naredbu o imeno- vanju novog Štaba 4. marta 1944. Šercerova brigada pala je u zasedu i pretrpela teške gubitke. . str. divizije izvršili su pokret prema Moravškom i 1. zatim. februara 1944. prestali sa napadima. Posle toga 14. U Štabu 14.692 Glavni štab NOV i POS je 25. Probila se preko pruge Celje . u kojima im je sudbina bila neizvesna. februara 1944. gde su započele bor- be sa nadmoćnim neprijateljevim jedinicama. u drugim partizanskim jedinicama ostalo je 44 borca. koje je 14.Sv. a imala je i najviše borbenih iskustava. Stigao je samo manji deo (oko 200 boraca) dok se glavnina (oko 600) boraca vratila na Paški Kozjak. Ranjenika i bolesnika bilo je 261. gde je došlo do najtežih borbi. 659-600. prebacila u dolinu Pake i na Plešivec. morala je krenuti na Lindek.Kalničko gorje . zbog opasnosti da os- tane u obruču neprijatelja. str. divizija krenula je u Šta- jersku preko hrvatske teritorije 6. brigada »Ljubo Šercer« i 13. 664. a uskoro posle toga naredbu kojom 687 NOV na Slovenskem. izviđačka grupa i grupa kulturnih radnika. divizija 7. gde su ponovo morali predati nepokretne ra- njenike seljacima. Bračičeva brigada se u povlačenju prema Ljubinu zaplela 24. operativne zone. hirurška ekipa. u borbama je poginulo 204. brigada »Tone Tomšič«.Sutla. Nemci su 25. neprekidne borbe sa nemačkim jedinicama i optere- ćenje nepokretnim ranjenicima. februara 1944. operativne zone. u borbe sa neprijateljem i bila razbijena na neko- liko grupa. 689 Isto. pravcem prema Pohorju. pri temperaturi -30°C. 689 Divizija je bila prisiljena da sakrije teško naoružanje i ranjenike po seljačkim kućama. divizija nosila sobom. str. februara 1944. Jurij na Konjišku goru. februara 1944. Preostali deo se preko planine Kamen probio u Korušku (u Belu peč). oslobodilačkog pokreta. mobilizaciju u NOV i sprečavanja mobilizacije Slo- venaca u nemačku vojsku. Na putu dugačkom 310 km vodila je više borbi s ustaškim je- dinicama. str. 667. gde se od jedinica 4. odakle je morala da izvrši proboj iz obruča i popne se na Pohorje. 690 Isto. reku Sut- lu i stigla u Štajersku. na Kozjansko.reka Sava . došli u dodir sa jedinicama 4. Prema odluci Glavnog štaba NOV i POS 14. 659. i to od Suhora pravcem Žumberak . 692 Isto. divizija imala je 1112 boraca i 3 brigade: 1. Za to je određena 14.

pod komandu Štaba 4. Lackov bataljon i Podoficirska škola 4. u 2. str. X. Priroda. 695 Formi- rane su nove jedinice: Kozjanski odred. na Stajerskem. str. 150 sa istrošenom obućom. 12 bosih. divizija od 7. 694 Krajem maja 1944. doneto je rešenje da se ranjenici kamufliraju u seljačkim kuća- ma. Wehrmannschaft v boju protiv NOV na Stajerskem. Teškoće sa ranje- nicima bile su sve teže. operativne zone. aprila do 15. Ljubljana. 6. Prva je bila na teritoriji Kozjanskog. godine 4. Zbornik VI/11. str. 701 Dr Jože Benigar. Oris partizanske sanitete na Slovenskem. 713 i 714. človek in zdravlje. Na Lindeku i Paškom Kozjaku 14. 103-109. Hiruršku ekipu vodio je dr Milan Červinka . Stanovništvo je sa strahom primalo ranjenike zbog svirepih represalija okupatora. V februarski ofenzivi 1. a kasnije na Pohorje. zamenika komandanta Glavnog štaba NOV i POS. brigadi »Ljubo Šercer« . divizije i referenata saniteta. divizijo na Stajerskem. 86 i 96. 1950. 717. 699 Dr Ivan Kopač. juna 1944. i u toku pohoda su dovele više puta do kritičnih si- tuacija. brigade 14. Na njenom čelu bio je refe- rent saniteta dr Stane Kolar. a u 13.dr Jože Benigar. 1967. dostigla je staro brojno stanje (1112). S 14. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. korpusa. brigadi »Mirko Bračič« .697 Rad sanitetske službe 14. str. operativne zone 22. 695 Zbornik VI/14. divizija nalazila na teritoriji Hrvatske ranjenici su evakui- sani u partizanske bolnice 10.dr Stanko Pire . 701 Ranjenike su snabdeli sanitetskim materijalom a seljacima dali uputstva za negu i strogu konspi- raciju. Jedino je hrana bila zadovoljavajuća. 31 ranjenog i 304 bolesna. juna 1944. i 18. 697 Tone Ferenc. Ljubljana. 698 NOV na Slovenskom. U neprekidnim borbama došlo je ponovo do porasta ranjenika. februara 693 Isto. divizije za januar 1944. divizije bila je pred polazak u Štajersku organi- zovana prema Statutu sanitetske službe NOVJ. 696 NOV na Slovenskem. 723. str. Ljubljana. brigadi »Tone Tomšič« . 332/III. te u prisustvu Viktora Avbelja. divizija bila je opterećena sa 40 nepokretnih teških ranjenika. dok. Saveznici su prve pošiljke pustili padobranima 25. operativna zona imala je 2734 borca. dok. 126. operativne zone. 280. Od 27. Beograd. divizija. To su obavili najpouzdaniji borci i rukovodioci. koje je imala pre odlaska u Štajersku. isto tako i odeća.se stavlja 14. Najteža situacija za ranjenike nastala je 17. kada je za transport ranjenika bila potrebna cela jedna brigada. do tada potčinjena neposredno Glavnom štabu NOV i POS. dr Metod Mikuž. 1958. februara u Štajerskoj. Nošenje ranjenika bilo je samo privremeno rešenje. divizije za vreme i posle pohoda u Štajersku Sanitetska služba 14. divizije mo- bilisale su 2314 boraca. od kojih je 1214 poslato na teritoriju 7. korpusa. 694 Poročilo Štaba 4. u blizini sela Češnjice u Moravškoj dolini. Morala je nositi teške ranjenike. Obuća je bila slaba.dr Ivan Kopač . 696 Nep- rijatelj je povećavao svoje snage.Žiga sa asistentom apsolventom medicine Vladimirom Kravosom. fase. fase. str. 700 Poročilo Sanitetnega odseka 14. Letopis Muzej narodne osvoboditve LRS. . IZDG v Ljubljani. 1944.Lojze. od toga 94 sa influencom. Arhiv IZDG Ljubljana.Pav- ček. 698 Brigadni referenti saniteta bili su: u 1. Na sastanku Štaba 14. 1944. 700 Najteže borbe vodila je 14.693 Divizija je bila jako oslablje- na. 1967. 360. aktivni sanitetski oficir Jugoslovenske vojske. 3.699 Dok se 14. Tek u junu 1944. Divizija je u januaru imala 9 poginu- lih.

str. U izveštaju se daje podatak da je bilo 57 hirurških zahvata. o stanju u februaru. str. 527-560. 702 Dr Ivan Kopač . apsolvent medicine Vladimir Kravos. o zdravstvenem stanju v Tomšičevi brigadi.Djek i Martin Čuk da pretraži sva mesta gde je 14. su od Štaba 4. a gubici su bili: 91 poginuo. Sve ostale ranjenike morali su ostaviti kod seljaka. divizije. 412-415. Početkom februara 14. 76 ranjenih. Sanitetski materijal se i gubio. Hronike o radu sanitetske službe u NOR- u. XI. 1. poginuo je kod Velikog Rakitovca. IZDG v Ljubljani. is- crpljenih i obolelih boraca 14. 703 Poročilo Sanitetnega odseka 14. knj. u prvom redu. 1967. divizijski referent saniteta. divizije osnovao je i poseb- nu lekarsku ekipu koju su činili dr Ivan Kopač. Bolničar 13. diviziji kra- jem februara bilo je 22 bolničara (u Tomšičevoj brigadi 13. divizije z dne 8.Pavček. 112. dok 122. 1. Ljubljana. Beograd. 282. divizija bila je bolje snabdevena sanitetskim materijalom. divizije od 8. 317- . Zarobljeno je i nekoliko bolničarki sa sanitetskim materijalom. a neki put saonice. Oris partizanske sanitete na Slovenskem. Gotovo dve brigade zajedno sa rukovodiocima bile su angažovane za prenos ranjenika. Prema podacima navedenih izveštaja 14. 88. Najteže pitanje bila je evakuacija ranjenika. za februar. Nema podataka o broju amputacija. 1982. u slami i u drugim skrovištima. 704 Poročilo Sanitetnega odseka 14. nosila. potkrovljima. o stanju u Tomšičevoj brigadi napisao je dr Milan Červinka . divizije za vreme pohoda u februaru 1944. od kojih je bilo 15% sa ranama. od toga 50% drugog i 15% trećeg stepena. knj. Saniteta na sektorju »S«. koji je vršio dužnost šefa Sanitetskog odseka 14. Ljubljana. mule i konje. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Borci su bili do kraja iscrpljeni. april 1944. Širila se influenca. Zbornik dokumen- tov in podatkov sanitetne službe. divizije. U izveštaju Sanitetskog odseka 14. aprila 1944. Po- novo su morali sakriti ranjenike po usamljenim seljačkim kućama: u štala- ma. 1. a u toku pohoda i stalnih borbi došlo je do njegovog pomanj- kanja. opisano je kako su skrivali ranjenike u seljačkim kućama. a 90 % boraca imalo je smrzotine. Vinko Hribar . a njegov asistent. dok. Brigadna pre- vijališta nisu se razvijala zbog neprekidnih pokreta. Poročilo Sanitetnega odseka 14. brigade »Mirko Bračič« za- robljen je zajedno sa mulom.705 Divizijska hirurška ekipa imala je 6 članova. aprila 1944. u Bračičevoj 2). fase. 706 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. divizije pred- uzete akcije spasavanja sakrivenih ranjenika i bolesnika. marta 1944. dok. u blizini Tuhinjske doline. a u Bračičevoj brigadi dr Ivan Kopač. Dr Červinka morao je preuzeti i dužnost referenta saniteta 14. april 1944. Iscrpljeni borci nisu bili u stanju da u dubokom snegu.ukupno 641. 264 nestala i 210 bolesnika . U martu 1944.Žiga. 702 O radu sanitetske službe 14. dužnost referenta saniteta Tomšičeve brigade zbog odsutnosti dr Stanka Pirea koji se razboleo. Broj ranjenika se stalno povećavao. 481-482. Za transport su upotreb- ljavali. Upućen je poziv or- ganizacijama OF da preduzmu sve moguće mere za spasavanje ranjenih. U 14. Dr Stane Kolar. str. U Sercerovoj brigadi bio je dr Jože Benigar. po brdovitom terenu.706 Štab 14. koja je nosila sanitetski materijal. i dodatni izveštaj od 20. marea 1944. str. divizije z dne 20. operativne zone i Štaba 14. divizije z dne 9. šef hirurške ekipe. knj. ima malo izvornih dokumenata. 1944. u Sercerovoj 7. str. 703 Izveštaj Sanitetskog odseka 14. nose ranjenike. 1967. divizija imala je za borbu spo- sobnog 471 borca. 360. divizije. divizija vodila borbe i sakrila ranjenike. divizije od 9. Samo 9 nepokretnih ra- njenika uspeli su evakuisati u konspirativnu bolnicu Kozjanskog bataljona. 705 Dr Metod Mikuž. 704 Prema podacima iz navedenih izveštaja bilo je 89 smrzotina.

708 U isto vreme kada su partizanski zdravstveni radnici tražili ranjenike. a kasnije su sve prebacili u novoizgrađene konspirativne bolnice na Pohorju. 758. 711 Miroslav Stiplovšek. godine U leto 1944. Previjanje rana vršilo se u seljačkim kućama uz stražu. dok. Saniteta na sektorju »S«. str. 710 Jedinice 4. 712 NOV na Slovenskem. 713 Isto. operativne zone. Beograd. 714 Zbornik VI/15. Obavljali su čak i incizije flegmona u etar-narkozi. 710 NOV na Slovenskem. str. a napadan je na mestima gde ih nije očekivao. 713 Sprečen je upad neprijatelja u Zgornju Savinjsku doli- nu. str. 125 i 129 i Zbornik VI/18.716 Izbegavani su veći sukobi sa neprijateljem. 1967. 113. Šmartno ob Paki. korpus. str. NOV na Slovenskem. 107. U aprilu 1944. 715 Neprijatelj je angažovao lovački brdski puk »Treeck« (3500 vojnika) i nastojao da uništi 14. Rasplamsavanje oslobodilačkog pokreta u Štajerskoj od jula do kraja 1944. 711 Posle tog uspeha do- šlo je do novih osvajanja neprijateljevih uporišta: zauzet je Gornji grad. Zbog oskudice sanitetskog materijala na rane su stavljali komadiće platna ili prokuvane krpe. operativne zone imale su 3413 boraca. tražili su ih i nemački tajni agenti presvučeni u partizane. 707 Preživeli skriveni ranjenici prošli su kroz teškoće. knj. 527-560. u predelu Graške gore. juna 1944.712 Neprijateljevi gubici u tim borbama iznosili su 5000 vojnika (333 zarobljena). 416-420. Miklavž i u ta skrovišta preneli ranjenike iz seljačkih kuća. Poginuo je 51 707 Poročilo Sanitetnega odseka Štaba 14. Saveznici su 16. 716 NOV na Slovenskem. NOV na Slovenskem. zauzela Ribnicu i Sv. 120. diviziju. Druga teškoća je bila obilazak ranjenika po seljačkim kućama i uka- zivanje medicinske pomoći. str. dok. 124. Slandrova brigada. pojačana je ofanzivna aktivnost jedinica 4. od kojih su 3187 poslati u 7. izrađene od čaršava. u iznimnim teškim uslovima. koje su hvatali pincetom ili drvenim štapićima. 760. Oslobođena terito- rija obuhvatala je Zgornju Savinjsku dolinu do Mozirja. Lovrenc. mobilisan je 5881 borac. 102. izgra- dili su podzemne bunkere na području Graška gora . počeli da šalju oružje u Štajersku a 4. dok. Podčertrtek i zauzele Mozirje. april 1944. XI. Bolje vremenske prilike olakšale su život i omogućile pojačanu aktivnost je- dinica. str. dok. Ovi uspesi izazvali su novi polet oslobodilačkog pokreta Neprijatelj je izgubio i druga uporišta.Sv. oskudice i ug- roženosti. dolinu Drete i deo Tuhinjske doline. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. a Kamniško-zasavski odred Litiju. 62. 709 Zbornik VI/14. Dr Ivan Kopač uspeo je južno od Pohoija.da ih pronađu i obezbede im zaštitu i lekarsku pomoć. operativne zone napale su u septembru Kozje. dok. U razdoblju maj-jul 1944. a preko krpe povijali platnene povoje.709 Brojno stanje jedinica veoma je brzo raslo zahvaljujući mobilizaciji novih boraca. Istočnokoruški odred napao je Črnu.™ Na Pohorju je 14. za maree 1944. str. ope- rativna zona je zaplenila druge velike količine oružja. 756. divizija krajem avgusta 1944. 715 Zbornik VI/15.Velunje . 1. od kojih je neka sam napustio. . Seljaci koji su krili ranjenike neki put nisu znali da li se radi o partizanu ili nemačkom agentu. 708 0 r j v a n Kopač. da pro- nađe oko 40 ranjenika sakrivenih u seljačkim kućama. str. 754. divizije z dne 8. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 758. 751. Jedinice 4. 405-415. str. 41.

str. 718 U Koruškoj je formirana Komanda Solčav- sko-logarskog vojnog područja. str. Odlazak tih brigada iz Štajerske znatno je oslabio jedinice 4. 898-899. 725 NOV na Slovenskem. Pohorski odred je dobio novi naziv »Lackov odred«. Naredbom Glavnog štaba NOV i POS 6. korpusa radi zaštite oslobođene teritorije u vreme završnih vojnih operacija. 232/1. Došlo je i do reorganizacije jedinica. str. došlo je do novih p r o m e n a jedinica 4. fase. operativne zone. 767. Štajerska je postala pozadina nemačkog fronta. U Koruškoj je ostao novoformirani Koruški odred. Koruški i Lackov . Napadale su i rušile komunika- cije. Krajem decembra sa teritorije 7. d e c e m b r a 1944. korpusa. brigada i uspele da se probiju na Limbarsku goru i u Tuhinj- sko područje. 902. operativne zone ili da ih barem potisne daleko od važnih komunikacija. operativne zone rasformirao Korušku grupu odreda da bi ojačao 14. zatim. brigade Narodne odbrane. Štab 4. 762. brigada u zapadnom. 1 ra . 721 Obveščevalno poročilo Glavnega štaba NOV i POS za december 1944. brigada »Slavko Šlander« i 11. 897. 896. koji se premestio preko Drave na Kozjak. 901. Izvršena je dopuna 3. 796. brigada »Miloš Zidanšek« prebačene su na teritoriju 7. operativne zone doneo je odluku da 14. str. Aktivnost Koruškog partizanskog odreda. 719 U oktobru 1944.722 Glavnina jedinica 4. str. zauzeo Luče a zatim još Gornji grad i Ljubno te pljačkao i palio sela. koje su trajale više meseci i ugrozile opstanak jedinice. 723 Štab 4. kojoj je dodeljen samo Kokrški odred. 719 NOV na Slovenskem. Slandrova brigada. Okupator je. operativne zone je u septembru dostigla svoj vrhunac. Zato je okupator organizovao veliku ofanzivu koja je imala cilj da se unište jedinice 4. 720 Isto. Slandrova brigada. a zaplenjeno mnogo oružja. koje su bile okupatoru n e o p h o d n e za povlače- nje svojih snaga iz Italije i sa Balkana. str. 724 Svi odredi . str. koji je imao 4 bataljona u zimskim mesecima je oslabila. Kozjansko. NOV na Slovenskem. 20 nestalih). a Lackov partizanski odred je na Kozjaku pretrpeo teške gubitke (35 poginulih. 723 Isto. 446-462. str. 722 NOV na Slovenskem str. str. NOV na Slovenskem. 725 717 Miroslav Stiplovšek.napadali su komunikacije u p r k o s teškim prilikama. Kozjanski. neprijateljev vojnik i zarobljeno 255. Formirane su komande vojnih područja: Zgornje Savinjsko. divizija vodi manevarske b o r b e u južnim predelima Pohorja i u srednjem delu Štajerske. 720 Kada je Crvena armija 1944. operativne zone. dok. i 11. a sa njima i organizacije OF i organi narodne vlasti. Kokrški. NOV na Slovenskem. Okupator je 13. str. operativne zone je od Glavnog štaba NOV i POS zatražio da se Šlanderova i Zidanšekova brigada vrate u Štajersku. počeo ofanzivu na području uz reku Savu. 470-480. diviziju. Oko oslobođene Zgornje Savinjske doline neprijatelj je počeo da koncentriše veće snage. potisnula nemačke jedinice u Madžarsku. 761. 721 Za jedinice 4. 121. 133 zarobljena. korpusa vratile su se u Šta- jersku 6. do tada pod k o m a n d o m 9. ope- rativne zone napustile su Savinjsku dolinu. Krajem septembra je Štab 4. 724 Zbornik VI/18. operativne zone nastupilo je teško stanje zbog neprekidnih borbi po visokom snegu i mrazu. Kamniško-zasavsko. U novembru je neprijatelj počeo preuzimati inicijativu. NOV na Slovenske.Kamniško-zasavski. Brigade 4. 718 Miroslav Stiplovšek. operativne zone po- vukla se p r e m a Tuhinjskoj dolini i na Moravško. Jedinice NOVJ u Štajerskoj ugrožavale su komunikacije. i 11. 717 Ofanziva jedinica 4. Arhiv IZDG v Ljub- ljani. a 6.

726 Borbe su se u martu i aprilu 1945. 483-485. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 1. 2. dok. korpusa. otišao je u partizane posle kapitulacije Italije 1943. decembra 726 Isto. 2. dok. 144. Gradivo o slovenski partizanski saniteti. je dr Pire premešten na dužnost referenta saniteta Ko- mande Vojske državne bezbednosti (varnosti). i 4. operativne zone poslao je Sa- nitetskom odeljenju Glavnog štaba NOV i POS 24. Beograd. koji je sa 14. Partizanska saniteta na Štajerskom. operativne zone postao je dr Pe- ter Držaj733. 1. koja se nalazila na teritoriji 7. Ljubljana. i radio kao lekar u vojnopartizanskoj bolnici Ribnica. str. operativne zone povuku na teritoriju 7. Jugoslovenske armije i saveznika i kapitulacije nacističke Nemačke. Knjižnica Zdravstvenega vestnika. jula 1944. jer je o njegovoj smrti iz- vestilo Sianitetsko odeljenje Vrhovnog štaba 10. knj. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. 729 Dr Aleksander Poznik. 926. svaka za sebe. aprila 1944. 123. str. str. stomatolog. Dr Andrej Župančič. a šef Sanitetskog odseka Štaba 4. SS diviziju »Galizien« na Mozirskim planinama i druge jedinice. korpusa. Dužnost šefa Sanitetskog odseka preuzeo je dr Stanko Pire . 729 U izveštaju od 25. u lošem opštem stanju. ali i taj pokušaj nije uspeo. marta 1945.732 U julu 1944. maja 1944. operativne zone istrajale su na teritoriji Štajerske sve do dolaska 1. Zbornik dokumentov in pod- atkov sanitetne službe. od kojih su neki došli sa teškom infekcijom rana. zatim o nacrtu gradnje bolnica na Pohorju. Šef je bio dr Rudolf Kac-Mitja. nije tačan. operativne zone postojao u januaru 1944. dok. aprila 1944. str. vodio i partizan- sku bolnicu »Triglav« u blizini sela Rova kod Koloveca. koja se kasnije preselila u Gotenicu. 75-76. kada je imao 85 poginulih. 731 Dr Kac po prirodi osetljiv. 730 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 33. XI.728 On je. 295-303. Međutim. zvezek 6. februara 1944. str. je dr Kac izvestio Glavnog sanitetskog in- tendanta pri Glavnom štabu NOV i POS o osnivanju Sanitetskog ekonomata 4. str. . istovremeno. 13.Sv. OPERATIVNE ZONE Sanitetski odsek je u Štabu 4. 1980. operativne zone. 733 Odredba Sanitetnega oddelka Glavnega štaba NOV in POS z dne 5.730 Međutim. knj. koji je ostao na toj dužnosti sve do svoje smrti. u blizini Kamnika. 732 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Prvi izveštaj o stanju sanitetske službe 4. februara 1945. 1.Lojze. Rupert 18. pao je zbog toga u depresivno stanje i sam sebi oduzeo život početkom aprila 1944. naredbu da se sve brigade 4.Resevna . 728 Dr Rudolf Kac. 261-262. operativne zone. 905. Još jednom su brigade pokušale da se. RAZVOJ SANITETSKE SLUŽBE 4. o imenovanju dr Petra Držaja za šefa Sanitetnega odseka Štaba 4. 420-434. 727 NOV na Slovenskem. Dr Kac je otišao iz ove bolnice u Štajersku. 78. prelaz preko Save nije uspeo i brigade su os- tale u Štajerskoj. u Koruškoj i Savinjskoj dolini. 727 Jedinice 4. knj. Nemci su angažovali 14. 1967. Kronika bolnišničnega bloka »R«. odobrio predlog da 14. divizija ostane u Štajerskoj i da potraži do- dir sa jedinicama Crvene armije u Prekomurju. uskoro posle toga došlo je do tragične smrti dr Rudolfa Kaca.731 Bolnica »Triglav« nije mogla pravovremeno da primi 50 teških ranjenika. Vrhovni štab NOV i POJ je zbog ozbiljne situacije u Štajerskoj izdao 12. ap- rila 1945. nastavile nesmanjenom žestinom. probiju preko Save u Dolenjsku. Ljubljana 1979. knj. Generalštab JA je 5. 3. str. str. dok. Težak poraz pretrpeo je Koz- janski odred u području Svetina . 22-24. Pod- atak da je dr Kac izvršio samoubistvo 4. divizijom došao u Štajersku. str. 25.

a posle njega dr Julij Saje . (kao referent za bolnice) i dr Vanda Tolarščik (Tolarszyk). a ne 31. str. dok.734 Posle njega dužnost šefa Sanitetskog odseka obavljali su dr Milan Červinka . 3. 2. 567-568. 98. knj. 459-473. najpre. str. Po- kretnu zonsku bolnicu br. dok. U Sanitetskom odseku 4. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Ljubljana. 2. poljska lekarka. Sanitetnemu oddelku Glavnega štaba NOV in POS. Sanitetski odsek Komande Vojne oblasti sa šefom dr Milanom Červinkom. 1979. knj. osnovan je 28. operativne zone bile su neposredno pod- ređene dve pokretne bolnice. Ivica Ivančić. student medicine Stojan Frank . Ljubljana. dok. februara 1945.737 Posle neprijateljeve zimske ofan- zive ostao je u Sanitetskom odseku samo jedan referent za medicinsko snab- devanje . dok. Zbornik do- kumentov in podatkov sanitetne službe. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 685-701. operativne zone postavljeni su referenti za pojedine delatnosti sanitetske službe. dotadašnjim šefom hirurške ekipe. 739 Poročilo kirurške keipe 4. str. 98. operativne zone i vojnih područja. str. Zbog porasta broja ranjenika i boljih materijalnih mogućnosti. Gradivo o slovenski partizanski saniteti. a za rukovođenje terenskim apotekama i medicinsko snabdevanje bolnica . Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. operativne zone. knj.Miso. velike količine zaplenjenog sanitetskog i drugog materijala organizovane su nove bolnice. veoma je po- rasla i aktivnost sanitetskih ustanova. koji je bio istovremeno 734 Dr Peter Držaj je pao u borbi u blizini Cešnjice u Tuhinjskoj dolini.Žiga do 5. 17. 32. str. 735 Poročilo dr Milana Cervinke . U ovoj publikaciji se navodi kao datum smrti Bogdana Mariniča 29. operativne zone.ing. 685-701. knj. dok. 2. 3. februara 1945. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne služ- be. kako je predviđeno Statutom sanitetske službe NOVJ. 740 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. januar 1945. 736 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. koja je vodila pokretnu bolnicu Kamniško-zasavskog područja. operativne zone približila se strukturi Sanitetskog odseka Štaba korpusa. 79. dok. kni. šefu Apotekarske sekcije Sanitetnega oddelka Glavnega štaba NOV i POS. 263-265. bio dr Peter Držaj. 1 vodio je dr Erik Ankerst. Gradivo o slovenski partizanski saniteti. 98.Žige z dne 27. str.738 Nakon formiranja Vojne oblasti 4. knj. knj. 179. str. 3. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne služ- be. 735 Za vreme ofanzive jedinica 4. dok. 741 Poročilo dr Milana Cervinke 27. februara 1945. 3. februara. 685-701. Sanitetskom odseku Štaba 4. 739 Sanitet- ski odsek Vojne oblasti preuzeo je organizaciju sanitetske službe vojnih pod- ručja i partizanskih bolnica. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne služ- be. dok. 1979. koji navodi u svom izveštaju dr Milan Červinka.Pe- terček. . dok. str. 13 737 Poročilo apotekarske sekcije Sanitetnega odseka štaba 4. 45. 100. 738 Poročilo dr Milana Cervinke z dne 27. Imenovani su i referenti saniteta komandi voj- nih područja: dr Ivan Kopač-Pavček za Pohorsko vojno područje. knj. 685-701. 98. Struktura Sanitetskog odseka Štaba 4. 73-74. 1944. Sve je to tražilo i povećanje ruko- vodećih organa sanitetske službe 4. 3. 3. a student medicine Bogdan Marinič za Kamniško-zasavsko vojno područje. august 1944. Zbornik do- kumentov in podatkov sanitetne službe. knj. bolničarska škola i zonska hirurška ekipa. a posle njega formirana je sekcija sa dva referenta za medicinsko snabdevanje: za snabdevanje jedinica partizanski bolničar sa velikim iskust- vom Jože Pirš Luka.Jože Pirš. knj. str. 740 Bogdanu Mariniču 741 dodeljeni su u pomoć još dr Franjo Pungerčič. septembra 1944. Tako je referent za bol- nice. dok. str.Hakim. str. operativne zone i rasplamsavanja narod- nooslobodilačkog pokreta širom Štajerske u leto i jesen 1944. 73. 450-451. apsolvent medicine Adolf Drolc za Kozjansko. i dr Jože Benigar do oslobođenja. operativne zone z dne 18. 2. Sanitetnemu oddelku Glavnega štaba NOV in POS. 736 Re- ferent za medicinsko snabdevanje i referent za apotekarstvo Peter Križ .

Poročilo sanitetnega odseka Štaba 4. zvezek 6. operativne zone 22. 690. dok. Zonsku pokretnu bolnicu br. Knjižnica Zdravstvenega vestnika. Sanitetska služba 14. 742 Zonska hirurška ekipa formirana je na inicijativu dr Petra Držaja. i 11. slavonskog korpusa. 92-98. 98. brigade. Ljubljana. do tada bolničarka 2. Jakob Kompan zarobljen je i odveden u koncentracioni logor Da- hau (Dachau). Dr Lili Čerin. gde je vodio divizijsku hiruršku ekipu 12. Hirurška ekipa 14. do tragične smrti u borbi sa Nemcima 23. divizije.d. 749 742 743 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 745 To su bili instrumentarka Julijana. imala je osoblje koje je bilo osposobljeno u hirurškoj ekipi 4. 747 748 Isto. 10. knj. ope- rativne zone dr Kukovca. str. 595-598. Zbornik dokumentov in podatkov sa- nitetne službe. knj. Dr Robert Kukovec došao je u avgustu 1944. Po- slove bolničarke obavljala je do oktobra 1944. 749 Mara Samsa. dok.Žiga. Lili Čerin. divizijsku hiruršku ekipu. koji je posle odlaska dr Benigara na dužnost šefa Sanitetskog odseka 4. vojni lekar Jugos- lovenske vojske. Dr Jože Dolane preuzeo je dužnost šefa novoformirane hirurške ekipe pri Operativ- nom štabu 6.747 Divizijska pokretna bolnica 14. divizije 6. narkotizerka Ljuba. Kada je počela nemačka zimska ofanziva. koju je vodio dr Ivan Cestnik. Divizijski referent saniteta bio je dr Stane Kolar. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. marta 1944. I jedna i druga ustanova bile su u vre- me neprijateljeve zimske ofanzive rasformirane. 1967. str. Kirurška ekipa 4. 112. šefa Sanitetskog odseka 4. dok. glavni hirurg 4. str.d. 745 Poročilo dr Milana Cervinke z dne 27. Za pomoćnika imao je. 1 upravnik zonske bolničarske škole. 1980.748 Po- sle oslobađanja Zgornje Savinjske doline divizijska pokretna bolnica radila je u Ljubnom. dok. od kojih je dužnost šefa hirurške ekipe obavljao dr Milan Červinka . divizije. Beograd. a zatim dr Ivan Cestnik. str. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. do neprijateljeve zimske ofanzive u decembru 1944.Boštjan. Partizanska premična bolnišnica na Moravškem 1944. operativne zone do 5. knj. divizije formirana je u martu 1944. Hirurška ekipa bila je u toku nemačke zimske ofanzive privremeno rasformirana. 3. str. 1. januara 1945. koja je u zimskoj ofanzivi privremeno prestala da radi. XI. kni. Krajem 1944. zvezek 6. imala šest članova. 560-565. . januara 1945. a vodio ju je iskusni partizanski bolničar Jakob Kompan - Kladivo. divizije vodio je dr Jože Dolane . 1944. do tada referent saniteta 2. studenta medicine Rifata Tvrtkovića. 685-701. 744 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. kasnije. operativne zone in 14. operativne zone. a vodio ju je dr Robert Kukovec. divizije je u februaru 1944.746 Hirurška ekipa 14. I ona je bila u toku ofanzive rasformirana. 106. Tovariš Kladivo pripoveduje. Knjižnica Zdravstvenega vestnika. Ljubljana. Partizanska saniteta na Stajerskem. 89-92. brigade »Ljubo Šercer«. Imala je divizijskog re- ferenta saniteta.743 Zonska hirurška ekipa je radila u Ljubnom u oslobođenoj Zgornjoj Savinjskoj dolini od septembra 1944. februara 1945. opera- tivne zone postavljen za v. Partizanska saniteta na Stajerskem. str. Hirurška ekipa 14. a in- strumentarka medicinska sestra Marija Kambič. 3. divizije bila je pre pohoda u Štajersku organizo- vana u skladu sa Statutom sanitetske službe NOVJ. 2. referenta saniteta 14. hiruršku ekipu 14. a šef ekipe bio je dr Franc Rakuš. bolnica se preselila na Moravško. 98. spe- cijalista ginekolog. str. str. 746 Dr Ivan Cestnik. divizije na Stajerskem 1944-1945. brigade »Ljubo Šercer«. 1980. iz Hrvatske. Posle njega do 5. 94. tu dužnost obavlja dr Jože Benigar. a stručni nadzor obavljao je dr Jože Dolane. 412—414. a zatim studenta medicine Borisa Lenčeka. 2 vodio je Franc Franko. divizije. a nije imala divizijsku pokretnu bolnicu. 744 Dr Červinka je morao po- sle smrti dr Petra Držaja obavljati dužnost v. Asistent je bio apsolvent medicine Vladimir Kravos. bila je po- novo formirana u aprilu 1945. bolničar Peter i student medicine Lazo Vardić.

44. SNOUB »Slavko Šlander« zubarsku ekipu vodio je den- tista Franc Bren. do 25. knj. dok. Pomoćnik brigadnog referenta saniteta (od januara do marta 1945) bio je student medicine Vladimir Zalar. dr Ivan Kopač . Poročilo sanitetnega odseka Štaba 4. U sastavu brigadne sanitetske službe bili su i sanitetski vodovi. Franc Franko. 10. knj. 559-598. Zdravstve- ni vestnik 1985. februara 1945.Taras i Vla- dimir Zalar. dok. 2.754 U svim bataljonima brigada 4. str. dr Milorad Hadžić i dr Ka- rei Korošec. i 11. uprkos velikom zalaganju šefa Sanitetskog odseka 4. formi- rani tek krajem 1944. 1944. S 14. decembra 1944. str. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Ljubljana. briga- de. dok. 10. str. 755 750 £>r Velimir Vulikić. 3. str. 595-598. Zato su se ko- ristili pozadinskim stanicama za dezinsekciju i deskabizaciju. student medicine Vinko Do- mitrović . Organizacija in razvoj zobozdravstvene službe v NOV in POS. operativne zone imale su i zu- barsku ekipu: u 6. 753 Dr Jože Benigar. Ekipa je ponovo formirana 21. Boris Lenček . 1944. septembra 1944.Peter. dok. a posle njega do aprila 1945. dodeljena Operativnom štabu 6.Igor.1 Poročilo Sanitetnega odseka 4. Jan Vanek . bolničar Jakob Kompan . tri u 14. i vodio ju je do 28.Lojze. novembra 1944. divizijo na Stajerskem. 752 Četvrta operativna zona imala je 5 brigada. operativne zone 22. 183-187. SNOB »Mirko Bračič« dentista Franc Golob.Pavček. SNOUB »Ljubo Šercer«: dr Jože Benigar. SNOUB »Ljubo Šercer« dentista Ivan Mohorko. Neki su došli i iz bolničarske škole 4. 1. Beograd. knj. SNOB »Miloš Zidanšek« studenti medicine Bogdan Marinič . operativne zone dok je ova postojala. Referent za apotekarstvo je bio Mirko Kus. a u 13. Referenti saniteta su bili: 1. Zubarska ekipa Franca Brena bila je 1.Dane i Božo Pečovnik. 754 D r Velimir Vulikić. knj. 750 Divizijske higijenske ekipe u 14. 103-110. diviziji nisu postojale.Eko. 751 U Sanitetskom odseku 14. 752 Mesečno poročilo Sanitetnega oddelka Glavnega štaba NOV in POS Sanitetnemu oddelku Vrhovnega štaba NOV in POJ 30. koji su. Divizija je imala i zubarsku ekipu koju je od septembra 1943. divizije bio je i referent za apotekarstvo. operativne zone. student medicine Boris Lenček. student medicine Vladimir Zalar. dentista Franc Janežič . i to ne u svim brigadama zbog jakog smanjenja brojnog stanja pojedinih brigada. 6. koje su sami usposobili na kursevima u brigadama. U sastavu brigadne sanitetske službe bio je i brigadni bolničar. 98.Kladivo. diviziji i dve pod neposrednom komandom Štaba 4. oktobra 1944. dr Herbert Zaveršnik. 11. 13. dr Ivan Cestnik. 106. str. studen- ti medicine Aleksander Pozni. operativne zone bili su bataljonski bol- ničari. 1985. zatim u 2. 1967. str. Organizacija in razvoj zobozdravstvene službe v NOV na Slovenskem. vodio dentista Bogomir Fegic. apsolvent medicine Vladimir Kravos. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne služ- be. dok mesta četnih bolničara nisu bila uvek popunjena zbog velikih gu- bitaka zdravstvenih radnika. X. 687. SNOUB »Slavko Slander«-. Brigadni referenti saniteta popunjavali su upraž- njena mesta bolničarima. Knjižica NOV in POS. Neke brigade 4. SNOB »Mirko Bračič«. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. 2. 36. 753 ap- solvent medicine Vladimir Kravos. zubni tehničar Rado Kerin . 465^167.Cene. 232-233. 2. operativne zone 22. Sanitetnemu oddelku Glavnega štaba NOV in POS. str. zone. 106. št. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 3. 178-218. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 7. . SNOUB »Tone Tomšič«: dr Stanko Pire . koji je radio u brigadnoj ambulanti.

Sanitetska služba u partizanskim odredima u Štajerskoj bila je orga-
nizovana na isti način kao u brigadama. Razlikovala se samo u tome ako se
radilo o odredima sa međusobno jako udaljenim bataljonima. U takvim se
nastojalo da bataljonski bolničari imaju bolje stručno obrazovanje i da su sa-
mostalniji u radu. Referenti saniteta odreda retko su bili lekari, većinom me-
dicinari. Referenti saniteta u odredima bili su:
Kamniško-zasavski odred (formiran 15. februara 1944.): studenti medi-
cine Bogdan Marinič Dane, Boris Lenček - Igor, bolničar Rudolf Žlajpah -
Sablja;
Kozjanski odred (formiran 27. aprila 1944): apsolvent medicine Adolf
Drolc, dr Franc Repič;
Istočnokoruški odred (formiran 5. februara 1944)756: bolničar Rudi Pud-
gar Branko, apsolvent veterine Tone Hudopisk - Zvone;
Zapadnokoruski odred (formiran 24. aprila 1944): apsolvent medicine
Janez Kmet - Mirko 757 i student medicine Jože Kenda; 758
Koruška grupa odreda (formirana, 24. aprila 1944, rasformirana 20. sep-
tembra 1944;759 apsolvent medicine Tone Hudopisk - Zvone, a referent za
apotekarstvo Franc Zajc;760
Koruški odred (formiran 20. septembra 1944): dr Dušan Šeber, lekarski
pomoćnik Jakob Mihelič - Savo; 761
Lackov odred (18. septembra 1944. formiran je Pohorski odred, koji je
kasnije dobio naziv Lackov odred): student medicine Vinko Gregore - Suhi
do decembra 1944, i Vladimir Vajngerl (Weingerl),762 i
Kokrški odred) 7. oktobra 1944. podređen Štabu 4. operativne zone, a
ranije 9. korpusu): student medicine Rudolf Malovašič.
U vreme dolaska 14. divizije u Štajersku, u tamošnjim partizanskim je-
dinicama bio je samo jedan lekar, i to dr Rudolf Kac - Mitja. Septembra
1944. bilo je u sanitetskoj službi 4. operativne zone 10 lekara. 763 To su bili:
Erik Ankerst - Boltežar, Jože Benigar, Milan Červinka - Žiga, Jože Dolane,
Peter Držaj, Ivan Kopač - Pavček, Virgil Krasnik - Svato, Julij Saje - Hakim,
Herman Slokan - Zmago, Dušan Šeber. Od septembra 1944. do oslobođenja
broj lekara porastao je preko 20. Od januara 1944. do maja 1945. na području
4. operativne zone radilo je 26 lekara, (od kojih su 4 poginula, a jedan umro)
i 21 medicinar, od kojih su dvojica poginula.

756
Zbornik VI/11, dok. 83.
757
Anton Ikovic, Marjan Linasi, Koroško partizansko zdravstvo, Knjižnica NOV in POS, Ljub-
ljana, 1985, str. 246.
758
Jože Kenda bio je ubijen od nemačke zasede 31. avgusta 1944. na Jezerskom, Gradivo o slo-
venski partizanski saniteti, Ljubljana, 1979, str. 178.
759
NOV na Slovenskem, str. 723.
760 Poročilo apotekarske sekcije Sanitetnega odseka 4. operativne zone 18. augusta 1944. Sani-
tetnemu oddelku Glavnega štaba NOV in POS, Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne
službe, knj. 2, dok. 45, str. 263-265.
761
Mesečno poročilo Sanitetnega odseka Štaba Koroškega odreda 27. novembra 1944. Sanitet-
nemu odseku 4. operativne zone, Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe, knj.
3, dok. 31, str. 142-147.
762 £)r Vladimir Weingerl, Kratek oris sanitetne službe na operativnem področju Lackovega od-
reda, Partizanska saniteta na Stajerskem, Knjižnica Zdravstvenega vestnika,, zvezek 6, Ljub-
763
ljana, 1980, str. 78-84.
Šeznam zdravnikov v 4. operativni zoni 7. septembra 1944, potpisan od šefa Sanitetnega od-
seka 4. operativne zone dr Petra Držaja, Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe,
knj. 2, dok. 64, str. 368.

EVAKUACIJA I L E Č E N J E RANJENIKA U 4. OPERATIVNOJ ZONI

U borbenim dejstvima jedinica 4. operativne zone 1944. i 1945. naj-
više je bilo samostalnih akcija pojedinih brigada i odreda, a manje operacija
većeg opsega - grupa brigada i odreda. To je od presudnog značaja i za sa-
nitetsko obezbeđenje jedinica. U prvoj polovini 1944. posle februarskog po-
hoda 14. divizije, brigade su toliko oslabile da su morale, pretežno, voditi di-
verzantske akcije (uništavanje privrednih objekata i rušenje komunikacija).
Glavni zadatak jedinica bila je mobilizacija novih boraca, tako da je od maja
do jula 1944. mobilisan 5881 borac. 764
U drugoj polovini 1944. došlo je do većih borbi, u kojima je učestvo-
valo više brigada i odreda, npr. za vreme oslobođenja Zgornje Savinjske do-
line. Međutim, i u ovom razdoblju retko je došlo do tako povoljnih uslova
koji bi dozvoljavali da se organizuje divizijsko previjalište.
Većina brigada je posle toga samostalno borbeno delovala, tako da su
retko postojale mogućnosti rada hirurške ekipe. Samo je u napadu na Mo-
zirje i okolna uporišta angažovana hirurška ekipa dr Milana Cervinke. 765
Dok je postojala slobodna teritorija u Zgornjoj Savinskoj dolini, radila
je u Ljubnom hirurška ekipa u sklopu trijažnog centra 4. operativne zone.
Hiruršku ekipu vodio je hirurg dr Robert Kukovec. Međutim, ovaj trijažni
centar, koji je omogućavao etapno lečenje ranjenika, radio je kratko vreme
i bio je ukinut početkom decembra kada je počela neprijateljeva zimska
ofanziva. Divizijska hirurška ekipa 14. divizije privremeno je rasformirana, 766
tako da je brigadna sanitetska služba bila temelj sanitetskog obezbeđenja.
Evakuacija ranjenika u Štajerskoj predstavljala je od početka 1944. do
oslobođenja zemlje zadatak koji je morala obavljati brigadna, odnosno od-
redska sanitetska služba, jer su brigade operirale samostalno, jako udaljene
jedna od druge. Brigadna sanitetska služba bila je prisiljena da organizuje
dve etape evakuacije: prvu, u rejonu same brigade i, drugu, iz brigade u kon-
spirativnu bolnicu. Ranjenike su evakuisali iz četa preko bataljonskog pre-
vijališta ili, kako se zvalo, »bataljonsko mesto skupljanja ranjenika« u brigad-
no. Posle završetka akcije, brigada je morala nositi nepokretne ranjenike sa
sobom, dok se ne bi pružila mogućnost da se ranjenici prebace u partizan-
sku bolnicu ili u privremeno skrovište.
Glavno transportno sredstvo u evakuaciji bila su nosila. Transport ra-
njenika »na ramenima« bio je glavni način prenošenja za vreme pohoda 14.
divizije u Štajerskoj, a i kasnije. 767 Koristili su se mulama i konjima, a retko
saonicama. 768
Još teži zadatak predstavljala je evakuacija ranjenika sa bojišta u kon-
spirativne bolnice ili u privremena skloništa. Transport je trajao danima, jer
su bolnice bile veoma daleko. Seljačka kola brigade su retko mogle upot-
rebiti, pošto je sve komunikacije kontrolisao neprijatelj. Ranjenike su morali
nositi po brdovitom terenu kroz šume i pored neprijateljevih uporišta, često
po kiši, snegu i pri niskim temperaturama. 769 Zbog teškoća u evakuaciji ra-
764 N O V naslovenskem, str. 754.
765
Arhiva IZDG u Ljubljani fase. 360.
766
Partizanska^saniteta na Stajerskem, Knjižnica Zdravstvenega vestnika, zvezek 6, Ljubljana,
767
Dr Herbert Zaveršnik, Saniteta 13. brigade »Mirko Bračič« na Stajerskem, Partizanska sa-
niteta na Stajerskem«, Knjižnica Zdravstvenega vestnika, zvezek 6, Ljubljana, 1980, str. 34-38.
768
Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 1, dok. 112, str. 412-415.
Dr Gabrijel Hrušovar, Naloge in vloga partizanskega sanitetnega sektoija »Zima«. Partizan-
ska saniteta na Stajerskem, Knjižnica Zdravstvenega vestnika, zvezek 6, Ljubljana, 1980. str.
275-278.

njenika na dugim relacijama, počela su se graditi privremena skloništa. Tako
je cela teritorija Štajerske »od Pohorja do Bohorja« bila posuta bolnicama
ili bunkerima za privremeni smeštaj teških ranjenika. 770
Čak u vreme najvećeg rasplamsavanja NOP-a u Štajerskoj i oslobađa-
nja pojedinih teritorija, kao, npr., Zgornje Savinjske doline i Kozjanskog, eva-
kuacija ranjenika bila je naporna i spora. Nije se radilo samo o objektivnim
teškoćama već i o subjektivnim slabostima koje su usporavale evakuaciju jer
je pored ostalog, bilo sporosti u mobilizaciji seljačkih kola.771 Posle formira-
nja sanitetskih vodova 772 u oktobru 1944, evakuacija je bila brža i organizo-
vanija.773
Sanitetska služba 4. operativne zone se do kraja rata borila sama sa
teškoćama evakuacije i lečenja ranjenika, jer nije postojala mogućnost eva-
kuacije ranjenika avionima u Italiju ili suvozemnim putem na teritoriju 7.
korpusa. Saveznici su u Štajersku slali pomoć u sanitetskom materijalu, ali
do evakuacije ranjenika nije došlo zbog velikih teškoća u organizaciji aerod-
roma, koji su jedinice 4. operativne zone pripremale, ali s kojeg nije poleteo
nijedan avion.
Analizirajući nivo i obim medicinske pomoći u brigadnim previjališ-
tima 4. operativne zone, mogu se utvrditi velike razlike između pojedinih bri-
gada i odreda kao i između pojedinih vremenskih razdoblja. S jedne strane
bilo je manjkavosti u pružanju medicinske pomoći (npr. u postavljanju prvog
zavoja, imobilizacije ekstremiteta, profilaksi infekcije i ublažavanju bolova),
a s druge, pak mogao se naći u pojedinim brigadama i pojedinim vremen-
skim razdobljima stepen medicinske pomoći koji je prevazilazio standardni
nivo brigadne etape lečenja, npr. šivenje muskulature kod otvorenog pneu-
motoraksa, 774 hiruršku hemostazu šav-ligaturom kod jakog krvavljenja. 775 Na
brigadnom previjalištu u nekim slučajevima nije bila obavljena evakuacijska
trijaža.776 Svi ranjenici evakuisani su istim transportom, istom brzinom,
umesto da se dala prednost teškim slučajevima kao što su krvavljenja, ot-
voreni pneumotoraks, trbušne povrede, otvorene povrede zglobova, kompli-
kovani prelomi. Bilo je slučajeva da ranjenici nisu primali antitetanusni se-
rum, iako ga je tada bilo dovoljno u terenskim apotekama, jer su ga savez-
nici slali u dovoljnim količinama. Isto je bilo sa serumom protiv gasne gan-
grene. Imobilizacija kod otvorenih preloma ekstremiteta bila je često primi-
tivna (improvizacija daskom kod preloma butne kosti) a u terenskim apo-
tekama bilo je dovoljno kramerovih udlaga. Neki teški ranjenici nisu primali
injekciju morfijuma iako su terenske apoteke dobile od saveznika metalne
ampule morfijuma sa već sterilno montiranom iglom, tako da je bila steri-
lizacija štrcaljki nepotrebna. Sve rane trebalo bi zasipati sulfamidnim praš-

770
Dr Adolf Drolc, Saniteta na Kozjanskem med NOB, Partizanska saniteta na Stajerskem,
Knjižnica Zdravstvenega vestnika, zvezek 6, Ljubljana, 1980, str. 65-74.
771
Referat glavnega kirurga 4. operativne zone o pomanjkljivostih sanitetne službe v enotah,
IZDG v Ljubljani, fase. 360.
772
Stirinajstdnevno poročilo Sanitetnega odseka Štaba 4. operativne zone z dne 2. 11. 1944. Sa-
nitetnemu oddelku Glavnega štaba NOV in POS, Zbornik dokumentov in podatkov sanitet-
ne službe, knj. 3, dok. 5, str. 14-17.
773
Poročilo sanitetnega referenta 13. SNOB »Mirka Bračiča« dr Herberta Zaveršnika, Zbornik
dokumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 2, dok. 117, str. 684-688.
774
Poročilo sanitetnega referenta 13. SNOB »Mirka Bračiča« z dne 31. 10. 1944, Zbornik do-
kumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 2, dok. 117, str. 684-688.
775
Mesečno poročilo Sanitetnega odseka štaba 2 SNOUB »Ljuba Sercerja« z dne 2. 11. 1944,
Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 3, dok. 7, str. 23-27.
776
Dr Robert Kukovec, Nekoliko pripomb o oskrbi ranjencev v edinicah 4. operativne zone,
Arhiv IZDG v Ljubljani, fase. 360.

kom, a u nekim slučajevima to nije učinjeno. Mnogo ranjenika dolazilo je u
trijažno-hirurški centar bez propisno ispunjene ranjeničke karte.
Oscilacije u kvalitetu medicinske pomoći bile su uzrokovane brojnim
činiocima, kao što je znanje i iskustvo pojedinih brigadnih i odredskih re-
ferenata saniteta i bataljonskih bolničara. Uzeto u celini, od početka 1944. do
oslobođenja zemlje dužnost referenta saniteta brigade obavljalo je 10 lekara,
9 medicinara i 1 bolničar. U odredima nije bilo lekara, osim u Koruškom
odredu gde je kraće vreme radio dr Dušan Šeber, a duže dr Milorad Hadžić.
U odredima su dužnost referenta saniteta obavljali stariji medicinari, a u jed-
nom apsolvent veterine.
U zimskim mesecima u brigadama i odredima bilo je najviše smrzo-
tina, crevnih oboljenja, i kožnih i respriratornih infekcija. U februaru 1944.
bilo je u 14 dana 72 ozebotine i smrzotine, 70 želudačnih i crevnih oboljenja,
26 kožnih i manji broj respiratornih infekcija. 777
Crevne infekcije javljale su se i leti zbog neredovite ishrane u toku
stalnih borbi i marševa. 778 Zato su izdata uputstva za sprečavanje takvih in-
fekcija. Od zaraznih bolesti nije registrovan u 4. operativnoj zoni ni jedan slu-
čaj tifusa. Bilo je sporadičnih slučajeva gonoreje. 779 Od kožnih bolesti najveće
teškoće zadavala je šuga.780

LEČENJE RANJENIKA I BOLESNIKA U POKRETNIM BOLNICAMA I HIRURŠKIM
EKIPAMA

Od pokretnih bolnica postojale su - divizijska pokretna bolnica 14. di-
vizije, pokretne bolnice Savinjsko-kamniškog i Kozjanskog vojnog područja
i pokretne bolnice 4. operativne zone sa bolničkom školom.
Divizijska pokretna bolnica 14. divizije formirana je posle dolaska u
Štajersku. Imala je mnogo lakih ranjenika, iscrpljenih boraca i bolesnika sa
smrzotinama. Upravnik je bio iskusan partizanski bolničar Jakob Kompan -
Kladivo. Bolnica je neko vreme bila u Stance Laze, gde su je napali Nemci.
Ranjen je i Jakob Kompah. 781 U julu 1944. upravnik bolnice postao je dr Jože
Dolane - Boštjan. U bolnici je do njenog prelaska u Zgornju Savinjsku dolinu
radila kao bolničarka đak Lili Čerin. U avgustu 1944. pohvaljena divizijska
bolnica imala je 105, u septembru 151, a u oktobru 282 ranjenika. 782 Pacijenti
su smešteni u selima Zapođe, Spodnji i Zgornji Prekar, Velika Vas, Sv. Mik-
lavž, Stance Laze jugoistočno od Moravča.
U oktobru 1944. bolnica se prebacila na oslobođenu teritoriju u Zgor-
nju Savinjsku dolinu. Upravnik je ponovo Jakob Kompan, jer je dr Dolane
postao šef hirurške ekipe 14. divizije. Bolnica je radila u povoljnim uslovima
na oslobođenoj teritoriji 2 meseca, smeštena u dve seljačke kuće.
Početkom decembra, kada je počela velika nemačka ofanziva, bolnica
se morala seliti na Moravško, gde su se prilike veoma izmenile. Nemci su
777
Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 1, dok. 112, str. 412-415.
778
779
Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 2, dok. 48, str. 291-293.
Poročilo Sanitetnega odseka Štaba 4. operativne zone 5. 12. 1944, Zbornik dokumentov in
podatkov sanitetne službe, knj. 3, dok. 44, str. 262-265.
780 Mesečno poročilo sanitetnega odseka 2. SNOUB z dne 2. 11. 1944, Zbornik dokumentov in
781
podatkov sanitetne službe, Knj. 3, dok. 7, str. 23-27.
Dr Lili Čerin, Partizanska premična bolnišnica na Moravškem, Partizanska saniteta na Sta-
jerskem, Knjižnica Zdravstvenega vestnika, zvezek 6, Ljubljana, 1980, str. 89/92.
782
Dr Metod Mikuž, Oris partizanske sanitete, Ljubljana 1967, str. 283, Arhiv IZDG v Ljubljani,
fase. 378.

zarobili Jakoba Kompana i prognali ga u Dahau. 783 Neko vreme su u bolnici
u Zgornjoj Savinjskoj dolini radili lekari, Poljakinja dr Vanda Tolarščik i dr
Karei Korošec. 784
0 pokretnoj bolnici Savinjsko-kamniškog vojnog područja ima malo
podataka. Upravnik je bila Poljakinja dr Vanda Tolarščik. Za vreme zimske
ofanzive, u kojoj je izgubio život referent saniteta tog područja, Bogdan Ma-
rinič - Dane, u njoj je bilo 16 ranjenika. 785
Kozjansko vojno područje imalo je dve pokretne bolnice, koje je or-
ganizovao apsolvent medicine Adolf Drolc, referent saniteta Kozjanskog voj-
nog područja. Prva je nosila naziv »Rekonvalescentna prihvatnica« koja je
primala rekonvalescente, otpuštene iz konspirativnih bolnica područja.
Smeštena je u seljačkoj kući u blizini šume, ali je tu imala i sklonište u bun-
keru. Druga pokretna bolnica imala je naziv »Rekonvalescentna četa« i na-
lazila se blizu Komande vojnog područja. Primala je lake ranjenike i boles-
nike.786 Prvu bolnicu (Rekonvalescentnu prihvatnicu) otkrio je neprijatelj i
spalio objekte 24. decembra 1944, ali su se ranjenici blagovremeno sklonili
u bunker i žrtava nije bilo.787
Postojale su dve pokretne bolnice 4. operativne zone, bolnica br. 1 i
bolnica br. 2. Prva je priključena Bolničarskoj školi 4. operativne zone u
Ljubnom, a upravnik je bio dr Erik Ankerst - Boltežar. Pred zimsku ofanzivu
je u bolnici bilo 50 pacijenta. Za vreme zimske ofanzive 1945. bolnica se pre-
selila u područje Podvolovijeka, jugozapadno od sela Luče. Jedan njen deo
spasao se pokretom na Moravško, a drugi je pao u ruke neprijatelju. Bolnica
je bila zatim rasformirana. 788
Pokretna bolnica 4. operativne zone br. 2 bila je, takođe, u Ljubnom,
u Savinjskoj dolini. Upravnik je bolničar Franc Franko. Za vreme zimske
ofanzive bolnica je rasformirana. Deo bolnice preuzeo je Kamniško-zasavski
odred, a drugi deo se spasao u području Revirji.789
U sklopu 4. operativne zone postojale su dve divizijske hirurške ekipe.
Prva je bila u 14. diviziji, a druga, koja je radila kratko vreme, pri Štabu Ope-
rativne grupe koju su činili 6. brigada »Slavko Šlander« i 11. brigada »Miloš
Zidanšek«. 790
Hirurška ekipa 14. divizije radila je u Štajerskoj sve do 6. februara
1944, kada je 14. divizija preko Sutle stupila u Štajersku pa sve do oslobo-
đenja zemlje sa prekidom u početku 1945. u toku zimske neprijateljeve ofan-
zive. Šef hirurške ekipe 14. divizije bio je od početka dr Milan Červinka -
Žiga, specijalista ginekolog sa hirurškim iskustvom, sve do 29. septembra
783
Poročilo dr Milana Cervinke, 27. februara 1944. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne
službe, knj. 3, dok. 98, str. 685-701.
784
Poročilo dr Petra Držaja 5. decembra 1944. Sanitetnemu oddelku, Zbornik dokumentov in
podatkov sanitetne službe, knj. 3, dok. 44, str. 262-264-
785
Poročilo dr Milana Cervinke 27. februara 1945, Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne
službe, knj. 3, dok. 98, str. 685-701.
786 Poročilo sanitetnega referenta Komande Kozjanskega vojnega področja 5. decembra 1944,
Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 3, dok. 45, str. 265-268.
787
Poročilo sanitetnega referenta Komande Kozjanskega vojnega področja z dne 28. decembra
1944, Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 3, dok. 59, str. 361-363.
788
Poročilo dr Milana Cervinke 27. februara 1945, Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne
službe, knj. 3, dok. 98, str. 685-701.
789
Isto, str. 690.
790 Očekivalo se da će se iz ove operativne grupe formirati nova divizija. Međutim, do toga nije
došlo. Pošto je ova hirurška ekipa primala ranjenike iz dve brigade, svrstana je u divizijske
hirurške ekipe.

1944, kada je preuzeo dužnost šefa Sanitetskog odseka Vojne oblasti 4. ope-
rativne zone.791
U septembru 1944. hirurška ekipa 14. divizije radila je u svojstvu hi-
rurške ekipe 4. operativne zone na zonskom previjalištu i to za vreme na-
pada na neprijateljeva uporišta Mozirje, Letuš, Šmartno ob Paki i Braslov-
če.792 Tada je izvršila 10 operativnih zahvata, 1 konzilijarnu posetu u bolnici,
61 ambulantni pregled, a bio je 81 slučaj previjanja i drugih zahvata na zon-
skom previjalištu. 793
U oktobru 1944. dužnost šefa hirurške ekipe 14. divizije preuzeo je dr
Jože Dolane - Boštjan. Ekipa je u jesen 1944. učestovala u borbama jedinica
4. operativne zone za odbranu oslobođene teritorije u Zgornjoj Savinjskoj do-
lini.794
Početkom decembra 1944, kada su Nemci započeli zimsku ofanzivu,
dužnost šefa hirurške ekipe 14. divizije preuzeo je dr Ivan Cestnik, koji je
završio jednomesečni tečaj u hirurškoj ekipi 4. operativne zone dr Kukovca.
U hiruršku ekipu ušli su medicinari studenti medicine Ljuba Vidmar (narko-
tizer) i Lazo Vardić, instrumentarka i bolničar Peter Kladnik.795
Ekipa je imala potrebnu opremu: instrumente, sterilizator, izrađen u
mehaničkoj radionici u Ljubnom, zavojni materijal, operaciono rublje izrađe-
no iz padobrana i priručnu apoteku. Sva oprema bila je tako pakovana, da
se mogla natovariti na konja. Kada je počela velika zimska ofanziva, nije bilo
mogućnosti za rad hirurške ekipe pa je bila rasformirana. Dr Ivan Cestnik
premešten je u 13. brigadu »Mirko Bračič«. I ostali članovi ekipe raspore-
đeni su po brigadama.
Tek u aprilu 1945. hirurška ekipa 14. divizije je, na predlog referenta
saniteta divizije studenta medicine Borisa Lenčeka - Igora ponovo formira-
na. Šef ekipe je dr Franc Rakuš, lekar sa hirurškim iskustvom. 796 Instumen-
tarka je bila bolničarka Lili Čerin, narkotizer student medicine Ljuba Vid-
mar, a bolničar Peter Kladnik.
Hirurška ekipa Operativne grupe 6. i 11. brigade formirana je pre zim-
ske ofanzive. Šef ekipe bio je dr Jože Dolane - Boštjan, koji je ranjen kada
se probijalo iz Podvolovljeka na Meninu planinu te je ekipa prestala sa ra-
dom. 797
Što se tiče hirurške ekipe 4. operativne zone, početkom oktobra 1944.
formiran je trijažni hirurški centar u Ljubnom sa hirurškom ekipom. Trijažni
centar bio je na stalnom mestu i radio kao trijažna stanica u kojoj su oba-
vljani hirurški zahvati i obučavani lekari koji su kasnije preuzeli rad u dru-
gim hirurškim ekipama. 798
Dužnost šefa trijažnog hirurškog centra u Ljubnom preuzeo je dr Ro-
bert Kukovec, hirurg specijalista, koji je pre odlaska u partizane, (jul 1943)
791
Poročilo kirurške ekipe 4. operativne zone o delu v septembru z dne 20. septembra 1944,
Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 2, dok. 79.
792
U izveštaju dr Milana Cervinke od 12. januara 1945, Zbornik dokumentov in podatkov sa-
nitetne službe, knj. 3, dok. 73, str. 459-473. Dr Červinka spominje »Monografiju o radu hi-
rurških ekipa za vreme pohoda u Štajersku«. Ovaj dokumenat uredništvo Zbornika nije
moglo pronaći (vidi knj. 3, str. 473).
793
Poročilo kirurške ekipe 4. operativne zone z dne 30. septembra 1944, Zbornik dokumentov
in podatkov sanitetne službe, knj. 2, dok. 79, str. 450-451.
794
Dr Ivan Cestnik, Kirurška ekipa 4. operativne zone na Stajerskem, Knjižnica Zdravstvenega
vestnika, zvezek 6, Ljubljana, 1980, str. 92-98.
795
Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 3, str. 700.
796
Poročilo dr Milana Cervinke 27. februara 1945. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne
službe, knj. 3, dok. 98, str. 685-701.
797
798
Isto, str. 688.
Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 2, dok. 106, str. 595-599.

bio asistent na Hirurškoj klinici dr Božidara Lavriča u Ljubljani. On je bio
hirurg, organizator i profesor. Pre dolaska u Štajersku radio je kao hirurg
u partizanskim bolnicama u Slavoniji, a zatim bio šef divizijske hirurške eki-
pe 12. divizije 6. korpusa NOVJ.799
Trijažni hirurški centar radio je od oktobra do početka decembra
1944. Osoblje se postepeno povećavalo na 20 članova. Kao narkotizer radila
je i student medicine Ljuba Vidmar, instrumentarka »Julijana« i bolničar Pe-
ter Kladnik. Od lekara su se u centru u Ljubnom usavršavali dr Ivan Cestnik,
dr Jože Dolane i dr Dušan Šeber, a od medicinara Franc Brumen, Georgij
Burmiki (Burmicky) i Lazo Vardić.800
Trijažni inrurški centar smešten je u velikoj seljačkoj kući u Ljubnom.
U operacionoj prostoriji bila je sva potrebna oprema. Sterilizaciju su obavlja-
li vodenom parom pod pritiskom u sterilizatoru, koji je izradila, prema za-
misli dr Kukovca, mehanička radionica. Stolarska radionica proizvodila je
udlage (braunove, ditrihsove, obdukcione i druge). Sanitetskim materijalom
trijažni centar snabdevao se iz terenske apoteke »Viharnik«, koja je bila na
Krničkom vrhu, u blizini Luče.
Rad u trijažnom hirurškom centru odvijao se preko celog dana, jer su
ranjenici stalno pristizali. Najpre je izvršena higijenska obrada, čemu je sle-
dila trijaža. Svaki ranjenik bio je pregledan od hirurga, koji je odredio kakav
će se zahvat izvršiti: previjanje, dopunska hirurška obrada rane ili neka veća
operacija (vađenje stranog tela, amputacija, laparatomia i dr.). Posle izvrše-
nog hirurškog zahvata ranjenici su primili imobilizaciju, najčešće, gipsani za-
voj. Vršene su i aseptične operacije hirurških bolesnika, apendektomije, her-
niotomije, operacije aneurizmi i dr. Posle završene hirurške obrade ranjenici
su upućeni u bolnicu, koju je odredio trijažer, tj. u onu, gde se očekivalo da
će dobiti najbolju mogućnu pomoć i lečenje. Za narkozu su se koristili etar,
a ako njega nije bilo i hloroform.
Obrazovanje zdravstvenih radnika sastojalo se iz teoretskog i praktič-
nog dela. Slušali su predavanja dr Roberta Kukovca o osnovama vojne hi-
rurgije i organizaciji vojnosanitetske službe. Svaki slušalac bio je uključen i
u praktični rad u previjalištu i operacionoj prostoriji ili u gipsaoni.
Bilo je više sanitetskih kurseva. Neki lekari i medicinari osposobljavali
su se za brigadne referente saniteta, drugi za rad u hirurškim ekipama, treći
za rad u partizanskim bolnicama. Dr Robert Kukovec je pisao skripta, uput-
stva za rad referenata sanitta i drugih zdravstvenih radnika, naučne članke
i ostalo (npr., organizacija sanitetske službe u NOV u duhu Statuta sanitetske
službe NOV i POJ, Uputstvo za upotrebu i izradu udlaga). 801 Od stručnih čla-
799
Dr Ivan Cestnik, Kirurška ekipa 4. operativne zone in 14. divizije na Stajerskem 1944-1945,
Partizanska saniteta na Stajerskem, Knjižnica Zdravstvenega vestnika, zvezek 6, Ljubljana,
1980, str. 92-98; Zapiski dr Roberta Kukovca o dogodkih v slovenski vojni partizanski bolnici
»Celje« v času od konca novembra 1944 do 9. aprila 1945, Zbornik dokumentov in podatkov
sanitetne službe, knj. 4, Ljubljana, 1984, dok. 16, str. 208-280, dr. Eman Pertl, Delež slovenskih
zdravstvenih delavcev z Mariborskega območja v NOB doma in drugod v okupirani Jugos-
laviji, Sanitetna služba v NOV na Mariborskem območju 1941-1945, Zbornik, Maribor, 1988,
str. 31-66.
800 D r i v a n Cestnik, Partizanska saniteta na Stajerskem, Knjižnica Zdravstvenega vestnika, zve-
zek 6, Ljubljana 1980, str. 92-98. Ime i prezime instrumentarke Julijane nije utvrđeno.
801 Navodilo glavnega kirurga 4. operativne zone za uporabo in načrti za izdelavo opornic z dne
17. novembar 1944, Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 3, dok. 26, str.
101-105. U istom radu nalazi se i uputstvo za izradu autoklava.

naka je dr Robert Kukovec napisao tri: »O lečenju preloma u našim uslo-
vima«,802, »Povreda uretre«, 803 »Hematoma pulsans/aneurysma spurium«. 804

HIGIJENSKO-EPIDEMIOLOŠKA SLUŽBA U JEDINICAMA 4. OPERATIVNE ZONE

Higijenske prilike u jedinicama 14. divizije su se za vreme njenog po-
hoda u Štajersku, februara 1944, veoma pogoršale. Svakodnevne borbe i po-
kreti po visokom snegu i pri jako niskim temperaturama, onemogućavale su
sprovođenje higijenskih mera. Zbog kratkih odmora i stalne ugroženosti od
neprijatelja, nije bilo moguće organizovati pranje rublja, a još manje depe-
dikulaciju. Vašljivost se jako proširila, a, uporedo s njom, i piodermije. Ve-
like teškoće bile su i sa ishranom. Hrana je bila oskudna i neukusna, jer nije
bilo vremena za kuvanje. 805
U martu 1944. higijensko stanje jedinica poboljšalo se, ali ne mnogo. Sa-
nitetska služba u brigadama činila je velike napore za organizaciju pranja
rublja sa prokuvavanjem i depedikulaciju, koja se vršila peglanjem odeće. I
ishrana se poboljšala. U jedinicama su počele da se organizuju predavanja
o higijeni.806
U leto 1944, i pored zalaganja, higijensko stanje nije postiglo zadovo-
ljavajući nivo zbog raznih objektivnih teškoća, među kojima treba na prvom
mestu spomenuti stalne pokrete jedinica. U 13. brigadi »Mirko Bračič« su u
junu 1944. prali rublje tri puta, ali se vašljivost nije osetno smanjila zbog ja-
kog pomanjkanja odeće i rublja. 807
Suga i piodermije su mučile sve jedinice. Vladala je oskudica u sred-
stvima protiv šuge, a osim toga borci posle deskabizacije nisu mogli uvek
da obuku sveže rublje. Tek u avgustu 1944. stanje u tom pogledu se popra-
vilo, jer su mnogi borci dobili novo rublje, ponegde i po 2 para i odeću, koju
su slali saveznici.808
Higijensko stanje u odredima 4. operativne zone bilo je bolje, jer su
se sve jedinice manje kretale. Po dobroj higijeni prednjačio je Kozjanski od-
red, zahvaljujući velikim organizacionim naporima referenta saniteta, apsol-
venta medicine Adolfa Drolca. U svakom bataljonu su u avgustu 1944. oprali
rublje tri puta, a depedikulaciju obavili jedanput. Redovito su obavljali šiša-
802
Dr Robert Kukovec, O zdravljenju kostolomov v naših prilikah, Partizanski zdravstveni vest-
nik, št. 9-10, april 1945, str. 34-44.
803
Dr Robert Kukovec, Poškodba uretre, Zdravstveni vestnik, 1946, 2, str. 257-258.
804
Dr Robert Kukovec, Haematoma Pulsans (aneurysma spurium), Zdravstveni vestnik, 1946,
2, str. 331-341.
U članku o lečenju preloma dr Kukovec je na primeru otvorenog preloma butne kosti izneo
svoje poglede o hirurškoj obradi rane nanesene vatrenim oružjem. Njegovi pogledi su u
skladu sa tadašnjom vojnohirurškom doktrinom savezničkih armija. Hirurška obrada može
se obaviti ne samo prvih 6-10 sati posle povrede, nego i kasnije 24-36 sati, i da treba za-
braniti svako šivanje rana. Kao improvizaciju se u slučaju pomanjkanja igala za ekstenziju
preporučuje primenu običnog eksera, sa kojim u praksi nije imao nikakvih komplikacija.
U drugom članku je opisano hirurško lečenje slučaja povrede uretre u bolnici »Celje«, a u
trećem članku izneo je svoja iskustva sa lečenjem slučajeva pulzirajućih aneurizmi, koji su
lečeni u bolnicama u Slavoniji i u bolnici »Celje«.
805
Poročilo Sanitetnega odseka 14. divizije z dne 8. aprila 1944. za februar 1944, Zbornik do-
kumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 1, dok. 112, str. 412-415.
806 Poročilo Sanitetnega odseka 14. divizije z dne 8. aprila 1944, za maree 1944, Zbornik doku-
mentov in podatkov sanitetne službe, knj. 1, dok. 113, str. 416-420.
807 Poročilo sanitetnega referenta 13. SNOB Mirka Bračiča z dne 1. juli 1944, Zbornik dokumen-
tov in podatkov sanitetne službe, knj. 2, dok. 3, str. 16-17.
808 Mesečno poročilo sanitetnega referenta 2. SNOUB Ljube Sercerja z dne 2. septembra 1944,
Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 2, dok. 59, str. 344-347.

nje. Organizovali su radionicu za popravljanje obuće. Na oslobođenoj terito-
riji Kozjanskog u jedinicama su organizovali kupatila sa tuševima i buradima
za depedikulaciju. Bataljoni su upućivali čete u ovu stanicu. 809
Vašljivost je predstavljala velike teškoće za Koruški odred, koji se bo-
rio u teškim uslovima. Jedinice su bile u stalnoj pripravnosti. Kada je oslo-
bođena Zgornja Savinjska dolina, čete Koruškog odreda odlazile su u depe-
dikulacione stanice na oslobođenu teritoriju. Referent saniteta odreda apsol-
vent veterine Tone Hudopisk - Zvone kasnije je organizovao depedikulacio-
nu stanicu sa partizanskim buradima, ali su Nemci u toku ofanzive uništili
burad. 810 Kasnije je novi referent saniteta Jakob Mihelič - Savo nabavio 6 bu-
radi i organizovao depedikulaciju čak i 2 puta mesečno. 811 U vreme dok je
bila oslobođena Zgornja Savinjska dolina, organizovane su sa potpunom op-
remom (burad, kupatila) velike depedikulaciono-deskabizacione stanice, ka-
paciteta 500 boraca za 24 sata.812
Za vreme poslednje nemačke zimske ofanzive pomenute dezstanice su
uništene. Stanje higijene u jedinicama se opet pogoršalo. Vašljivost je ponovo
porasla. 813 U proleće 1945. došlo je do promena u depedikulaciji. Pojavilo se
novo sredstvo protiv vašiju - prašak DDT koji su slali saveznici avionima. 814

PARTIZANSKE BOLNICE U ŠTAJERSKOJ I KORUŠKOJ

Na teritoriji 4. operativne zone, u Štajerskoj i Koruškoj, postojalo je
više partizanskih bolnica.

Partizanske bolnice na Pohorju

Dr Ivan Kopač815, sa svojim saradnicima, organizovao je izgradnju sklo-
ništa pod zemljom u vidu bunkera. Napravili su 4 bunkera sa 30 ležaja. Bun-
keri su se nalazili na području Graške gore, Sv. Miklavžu, Velunju i na juž-
nim padinama Pohorja uz Mislinjsku dolinu. Primer je jedan takav bunker
sa 5 ranjenika i lekarom dr Slokanom, koji Nemci nisu prilikom kontrole
ovog područja otkrili iako je jedan nemački vojnik stajao na krovu bunkera.
Taj bunker izgrađen je tako što je udubljenje u blizini izvora vode ob-
loženo daskama i napravljen drveni krov, koji je prekriven zemljom i zasa-
đen vegetacijom, koja se uklapala u okolinu.
Kreveti u bunkeru bili su na sprat. U bunkeru je bila i peć i prostorija
za skladište. Lakši ranjenik obavljao je poslove bolničara i svakodnevno sve
otpatke iznosio u sanduku daleko od bunkera, gde ih je zakopavao. Put do
bunkera vodio je kroz potok uz strogu kamuflažu. Preko dana imali su stražu
809
Mesečno poročilo sanitetnega referenta Kozjasnkega odreda z dne 8. septembra 1944. Zbor-
nik dokumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 2, dok. 65, str. 370-378.
810
Anton Ikovic, Marjan Linasi, Koroško partizansko zdravstvo, Knjižnica NOV in POS, Ljub-
ljana, 1985, str. 242-244. ' J
811
Mesečno poročilo sanitetnega referenta Koroškega odreda z dne 27. novembra 1944, Zbor-
nik dokumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 3, dok. 31, str. 142-147.
812
Poročilo šefa Sanitetnega odseka Štaba 4. operativne zone dr Petra Držaja z dne 22. oktobar
1944, Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 2, dok. 106, str. 595-598.
813
Poročilo v.d. šefa Sanitetnega odseka 4. operativne zone dr Milana Cervinke z dne 12. ja-
nuara 1945, Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 3, dok. 73, str. 459-473.
814
Dr Herbert Zaveršnik, Partizanska saniteta na Stajerskem, Knjižnica Zdravstvenega vestnika,
zvezek 6, Ljubljana, 1980. str. 34-38.
815
Dr Ivan Kopač - Pavček, Oris nastanka in dela slovenskih vojnopartizanskih bolnic na Po-
horju, Zbornik dokumentov in podatkov santietne službe, knj. 4, Ljubljana, 1984, str. 406-435.

dr Ivan Kopač i politički komesar Sime Ob- lak. Bolnica je imala posebnu ba- raku za operaciju.819 Bolnica »Trška gora« izgrađena je na padinama Cajnerske grape. a politički komesar Vinko Hribar . 200-234. Broj ležaja 35-40. 820 Bolnica »Primož« smeštena je na strmoj padini iznad kuće seljaka Tem- nikara i između Kloštivskog sedla i Cajnerske grape.Hotimir. a broj osoblja 8-10. Zato je na sastanku sa- nitetskih rukovodilaca na Graškoj gori 9. 819 Isto. Pristup do nje je bio kroz potok. 417. Ljubljana. koji je bio ujedno i politički komesar Zapadnog dela bolnica na Pohorju. ispod Male Kope. str. Imala je oko 50 kreveta i 12 članova osoblja. 216. Broj ležaja 20-25. 822 Isto. Po raznim kanalima primali su i skromne količine sanitetskog materijala. U maju 1944. Hra- nu nisu nabavljali u najbližoj seljačkoj kući nego daleko od nje.821 Bolnica »Dolže« izgrađena je u oktobru 1944. Bilo je 50 kreveta i 6-7 članova osob- lja. Beograd. Bolnica »Kozjak« je prva bolnica na Pohorju. str. 1984. 216-217. Lečeno 25 lica. obuhvatao je Slovenjgraško Pohorje ispod Kope. Oris nastanka in dela slovenskih vojnih partizanskih bolnic na Vzhodnem Pohorju. str. 821 Isto. Broj lečenih 71. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. a istočni deo teritorije oko Mislinjske grape. Rukovodilac je bolničar Silvo Rožanc. Rukovodilac Franc Štaloker . Zapadni deo Pohorja. izgrađena je ispod Male Kope.Zmago. 816 U junu 1944. Razvoj partizanskih bolnica u Sloveniji. premešten je na Pohorje i dr Herman Slokan . Peska. Rogle do Lehna na Pohorju. X. koji su Nemci zaplenili u borbama sa 14. U njoj se lečilo 58 ranjenika. 820 Isto. a prisustvovali su i dr Peter Držaj. Imala je 70 kreveta i 14 članova osoblja. Život u bunkerima bio je za ranjenike težak.817 U zapadnom delu Pohorja izgrađeno je 6 bolnica. Lečeno 50 partizana.822 Bolnica »Svoboda« izgrađena je početkom 1945. koja se prostire od Legena do vrha Pohorja. 818 Dr Marjan Južnič. a broj osoblja 3-4. 373-406. gde su bile partizanske bolnice. baš u kritično vreme. koji je dobio zadatak da izgradi konspirativne bolnice u istočnom delu Po- horja. Broj osoblja 4-5. odlučeno da dr Ivan Kopač organizuje izgradnju konspirativnih partizan- skih bolnica u zapadnom delu Pohorja. u mladoj jelovoj šumi. seljak iz sela Golavabuka. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. U posebnoj baraci su prostorije za osoblje i kuhinju. približno u isto vreme kad i »Kozjak«.Sladki. maja 1944. Rukovodilac je bio Sime Oblak. 817 Dr Herman Slokan . di- vizijom. str. Rukovodilac je bio bolničar. . U bolnici se lečilo 45 pacijenata. koji je došao iz bolnice u Slovenj Gra- decu i doneo instrumentarijum. dr Milan Červinka. kod Kloštiv- skog sedla. na padinama Pohorja između Ribnice i Dravograda. Rukovodilac je bio student medicine Adolf Špiler . Izgrađene su dve barake za ranjenike (ukupno 40 kreveta) i to iznad sela Zgornji Legen.na dobro maskiranom mestu i to od 9 do 15 sati. Bolnice u istočnom delu su počeli graditi u junu 1944.Zmago. 818 Bolnica »Krn«. str. Bolnica je radila do oslobođenja.Ho- timir. Rukovodilac je bio student medicine Adolf Špiler . 1967.Džek. na južnoj strani Cajnerske grape. izgrađene su prve bolnice u zapadnom delu Pohorja. Lečeno je 40 lica. 823 816 Isto.

a osim toga i prilaz kroz potok smanjio je mogućnost otkrivanja tra- gova. X. Areh . 826 Dr Marjan Južnič. . knj. na mestu gde se jedan od gorskih potoka izliva u veći potok Radoljnu. 824 Krajem jula 1944. 226. U blizini se nalazio izvor vode. 228. Rukovodio je bolničar Urban Kalan. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. udaljena 15 minuta peške od vrhova Planinke i Rogle. str. osoblja 10. Jedina povoljnost je bila što se bolnica nalazila uz jedan od brojnih potoka. Upravnik je bio dr Herman Slokan . U blizini su bile razne druge partizanske ustanove. a osoblja 10-15. str. iznad Sloven- ske Bistrice. Izgrađene su tri barake: za ranjenike i bolesnike. izgrađena je u avgustu 1944. što je bilo nepovoljno u pogledu konspiracije. Od svih bolnica bila je najbliža Mariboru. a lečenih pacijenata 25. 828 824 Isto. koji su svojim šumom bili prirodna zaštita. Ova bolnica nije primala ranjenike. je ponovo pri- mala ranjenike. u mladoj jelovoj šumi.Sv. nedaleko od bolnice. 4. a bukova šuma sa brojnim potoci- ma. Upravnik je bio dr Dušan Šeber. lečenih 24. 827 Isto. 826 Bolnica »Zaklon« izgrađena je u oktobru 1944. Bolnica »Pomlad« izgrađena je u martu 1945. Broj ležaja 25. str. u Mislinjskom grabnu. izgrađena u junu 1944. 825 Zemljište je delimično močvarno. Nemci su je zapalili. Pristup do bolnice bio je mo- guć samo kroz vodu potoka. Dvadeset nepokretnih ranjenika evakuisani su u šatore na padini Planinke odakle ih je Tomšičeva brigada transportovala na zapadni deo Pohorja. Trije Kralji . a oko 100 m vodio je glavni put Maribor . 1967. Razvoj partizanskih bolnica u Sloveniji. kasnije nazvana »Leto«. na Mislinjskoj strani Pohoija. 227. Beograd. bila je lovačka kuća »Kurja vas«. ali su zgrade ostale i februara 1945. Lovrenc. U istočnom delu Pohorja bilo je sedam bolnica. U aprilu 1945. Broj ležaja 60-80. nije bio povoljan. za osoblje i za kuhinju. 825 Kronika dr Hermana Slokana. Upravnik je bio dr Herman Slokan. Severno. između potoka Radoljina i glavne ceste Pesek . iznad sela Lehen kod Ribnice. Zemljište je obraslo gustom jelovom šumom i teško prohodno. posle napada na bolnicu »Leto« i to oko 1 sat pešačenja od nje u pravcu Sv. Lovrenca.827 Bolnica »Zima« izgrađena je u aprilu 1945. jer su Nemci stigli u blizinu i zarobili 3 člana sanitetskog ekonomata i političkog komesara bolnice. jer se govor nije mogao čuti.Sv. Up- ravnik je bio dr Herman Slokan. bolnica je napadnuta pa su bo- lesnike morali evakuisati. 375.Zmago. u blizini sela Malo Tinje.Sv. u pogledu zaštite. str. a nalazila se na južnim padinama Pohorja. Položaj je bio nepovoljan. Početkom septembra 1944. u blizini većih pohor- skih puteva tako da položaj. bolesnici su se morali evakuisati. Nalazila se na severnoj strani Planinke. na severnoj strani Pohorja. i radila sve do oslobođenja. Bolnica »Jesen« izgrađena je u oktobru 1944.Slo- venska Bistrica. na južnim padinama Pohorja. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. i to: Bolnica »Tihi dol«. Lečeno je 150 partizana. Bolnica »Košuta«. Broj ležišta 30. Bilo je 20 kreveta i 10 članova osoblja. osoblja 6. Nalazila se u mladoj jelovoj šumi. Zbog retke vegetacije bilo je potrebno temeljito maskiranje bolnice.

Beograd. 1967. Kod gnojnih kom- plikacija obavljali su incizije i kontraincizije za drenažom. operativne zone. XI. na operacionim stolovima. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. uglavnom. Sterilizaciju zavojnog materijala i operacionog rublja obavljali su u partizanskom buretu vodenom parom. ekstenzijom pomoću leukoplasta na braunovoj udlazi. str. Broj ležišta 20-25. 1967. Saniteta na sektorju »S«. D r M a r j a n Južnič. Za imobilizaciju su upotrebljavali najviše gipsani zavoj. Bolnica »Košuta« bila je prihvatna stanica izgrađena u isto vreme kao »Tihi dol« u području Hudog Vrha. Sanitetski materijal dobijali su preko terenskih organizacija. a primenjivali su i lokalnu anesteziju novokainom. 831 Lečenje rana nanesenih vatrenim oružjem bilo je. pa čak i iz Gradca. referent za bolnice u Sanitetskom odseku 4. nego ostavljane otvorene i zasipane sulfamidnim praškom.829 LEČENJE RANJENIKA I BOLESNIKA U POHORSKIM PARTIZANSKIM BOLNICAMA Dr Ivan Kopač opisao je lečenje ranjenika u bolnicama zapadnog dela Pohorja 830 Pri prijemu su svakog ranjenika ošišali. kod preloma butne kosti s prozorčićima. gde je bila i javka bolnice Istočnog sek- tora. ligature arterija. jer su većinom umrli u toku transporta). kroz koje su mogli kontrolisati ranu i vršiti pre- vijanje. oboljenja bubrega i reumatična oboljenja. Teže ranjenike upućivali su u bolnicu »Primož«. str. Slovenj Gradeca. . Dr Herman Slokan. Razvoj partizanskih bolnica u Sloveniji. 527-559. 495-526. grudnog koša i trbuha (ovih poslednjih veoma malo. 220-234. Prelomi butne kosti lečeni su osim gipsanim zavojem. a opisao ga je Herman Slokan. 1967. gde se nalazila posebna baraka za operacije sa potrebnom opre- mom. Sva previjanja ranjenika obavljali su u posebnim prostorijama . koje su ga nabavljale tajno iz Celja. jer je dr Kopač iamo hirurško iskustvo i obavljao ma- nje i srednje velike operacije. Ostalo su bile povrede glave. konzer- vativno. U bolnici »Trška gora« organizovali su vlastitu apoteku. Hrana je bila zadovoljavajuća. Maribora.pre- vijalištima. Depedikulacija odeće obavljana je u »partizanskom buretu«. Izvršeno je oko 150 gipsanih zavoja. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. Najviše je bilo povreda gornjih ekstremiteta (trećina svih slučajeva). Od bolesti lečeni su najviše teške piodermije. a kupali prema mogućnostima. ekstrakcije projektila. Lečenje ranjenika u bolnicama istočnog dela Pohorja je isto. XI. X. Beograd. Beograd. Za narkozu su upotrebljavali etar. 830 Dr Ivan Kopač-Pavček. upale pluća. str. namazali »cuprexom« i presvukli u čisto rublje. zatim donjih ekstremiteta (petina). Operaciji je često asistirao dr Julij Saje. obrijali.832 š 29 Isto. i to ekscizije rana. umili. sve vrste amputacija. Kronika postojanke » P « 2 . U blizini se nalazio sanitetski ekonomat (»Jurkaplac«) i apoteka »Gra- nit«. Posle hirurške obrade rane nisu šivane. Bolničari su pacijente svakog dana umivali. Prelome nadlaktice su lečili imo- bilizacijom na drvenim abdukcionim udlagama. ali i hirurško.

Snabdevanje bolnica bilo je podvrgnuto pravilima konspiracije. zvezek 6. 833 ORGANIZACIJA I ZAŠTITA KONSPIRATIVNIH BOLNICA NA POHORJU Svaki sektor bolnica na Pohorju. 5. obućom i svim ostalim potrebama. št. str. Teško- će u snabdevanju postojale su naročito u zimskom periodu zbog tragova u snegu i opasnosti otkrivanja bolnice. kuhinju. Sanitetsko osoblje regrutovalo se od izlečenih ranjenika i bolesnika. Svaka bolnica imala je prostoriju za operacije sa potrebnom opremom (operacioni sto i drugo) izrađenu po nacrtima. koji su se osposobili za bolničare. objavljenim u »Partizanskom zdravstvenom vestniku«. 9-13. odnosno bunker za skladište. odećom. Partizanski zdravstveni vestnik. str. Razvoj partizanskih bolnica u Sloveniji. u blizini bolnice »Košuta« i apo- Odnošenje ranjenika iz bolnice u tajno sklonište. poli- tičkog delegata. 42. Kapacitet barake bio je 20 do 30 ležaja. Dr Marjan Južnič. kuvare i ostalo osoblje. Svaka bolnica imala je svog upravnika. 834 Osoblje ekonomata nije znalo za tačnu lokaciju bolni- ce. koji je vodio glavni ekonom. 1 Partizanska saniteta na Stajerskem. Knjižnica Zdravstvenega vestnika. i snabdevao je bolnice hranom.sanitetski ekonomat. Naša operacijska soba. rubljem. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. Svaki sektor imao je za snabdevanje po- sebnu organizaciju . 218. Za- padni sektor bolnica imao je sanitetski ekonomat u Cajnerskoj grapi u blizini sela Legen.835 Veće teškoće u snabdevanju bile su u istočnom sektoru. Bolnice svakog sektora bile su samostalne iz konspirativnih razloga i nisu imale međusobnih kontakata. glavnog bolničara. intendanta. Svaka bolnica imala je baraku za pacijente. . imao je svoju up- ravu. zapadni i istočni. Slovenija Manja Jeras. Sanitetski ekonomat nalazio se u blizini Suhog vrha. maj 1944. Jedino su up- ravnik i komesar znali za sve. baraku za osoblje i baraku za intendanturu.

Ljub- ljana.Suhi. i ostao sve do oslobođenja. knj. zbog po- manjkanja hrane. do maja 1945. septembra 1944. Kulturno-prosvetni rad odvijao se noću. bataljona Tomšičeve brigade. Decembra 1944. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Partizanska saniteta na Stajerskem. knj. koji je radio od maja 1944. severno od Drave. izgrađene su na mestu između Gradišća i Spodnje Kaple. Za referenta saniteta operativnih jedinica postavljen je student me- dicine Vladimir Vajngerl (Weingerl). . Pohorske bolnišnice. decembra 1944. koji je došao na Kobansko 22. iz 3. 78-84. a 4 za vreme tran- sporta. prema tome. 840 Isto. 4. Slokana. Oblici kulturno-prosvetnog rada bili su razni politički časovi. a od 7 bolnica istočnog sektora uništena je samo jedna. i razvilo se u najveći partizanski bolnički centar u Štajerskoj. 43. pokriveno šumom. a 5 za vreme tran- sporta. 837 Kronika dr. U jednoj od većih nemačkih ofanziva u novembru 1944. str. 841 Naredbom Štaba 4. do maja 1945. 836 Pohorje. 838 U bolnicama istočnog sektora lečilo se od juna 1944. Od 6 bolnica zapadnog sektora ni jedna nije uništena. lečilo oko 300 težih ranjenika. U kritičnoj situaciji. str. lečilo u partizanskim bolnicama na Pohor- ju u 1944. ponovo je formiran. ba- taljonom Tomšičeve brigade 6. 796. santietska služba Lackovog odreda reorganizo- vana je. 4. 839 Ukupno se. 838 Dr Ivan Kopač. 842 Dr Vladimir Weingerl. str. bunker za teške ranjenike u šumi pri Urlavberici. Nemci su preduzeli brojne oružane akcije da bi otkrili i uništili te bol- nice. Kratek oris sainitetne službe na operativnem območju Lackovega od- reda. i bunker u šumi pri Drulenku sa 24 ležaja. str. 841 NOV na Slovenskem. Na istočnom sektoru izdavali su hu- moristički časopis »Pavliha«. H. bolnice su iz- gubile vezu sa sanitetskim ekonomatom. 403-403. 1980. Partizanska saniteta na Stajerskem. Or- ganizovan je i šahovski tečaj. oko 300 težih ranjenika. bilo je ugroženo 250 ranjenika. 1980. 381-384. Čak je predložena evakua- cija ranjenika sa istočnog sektora. U početku su teške ranjenike lečili u skloništima kod seljaka i u bun- kerima. i 1945. zvezek 6. 65 km dugo brdovito područje. Vinko Gregore preuzeo je dužnost referenta za bolnice tog područja. Za vreme zimske nemačke ofanzive 1944/1945. Referent saniteta Lackovog odreda bio je student medicine Vinko Gre- gore . »Radio-vestnik« i »List za domaće novice«. od kojih su 3 umrla u bolnici.teke »Granit«. uz pomoć 2. 837 U bolnicama zapadnog sektora se od maja 1944. godini oko 600 težih ranjenika. str. a po danu su pacijenti spavali. ali je ona bila praktički neizvodljiva. knj. do maja 1945. zvezek 6. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 839 Kronika dr H. str. Knjižnica Zdrav- stvenega vestnika. bataljona Pohor- skog odreda i istog meseca počeo je sa akcijama na području Kobanskog. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe.842 836 Dr Herman Slokan. vesti sa fron- tova. 402. Slokana. str. 4. ali su ranjenici spaseni ili su pravovremeno evakuisani. 400. Ljubljana. poučna predavanja sa diskusijama. operativne zone u decembru 1944. koji je došao u Lackov odred sa 2. Neprijatelj je otkrio bolnicu »Za- klon« i spalio je u aprilu 1945. Knjižnica Zdravstvenega vestnika. poluzemunice za ra- njenike. septembra 1944. od kojih je 14 umrlo u bolnici. postalo je za vreme NOB-a najveće utočište partizanskih ranjenika i bolesnika. jer su sve puteve na Pohorju skoro svakodnevno kontrolisale nemačke jedinice. Lackov odred pretrpeo je teške gubitke. 840 SANITETSKA SLUŽBA LACKOVOG ODREDA I PARTIZANSKE BOLNICE NA PODRUČJU KOBANSKOG Lackov odred formiran je 18. a kasnije su izgradili tri bolnice i bunkere za teške ranjenike: u Čer- meniškoj grapi (3 ležišta) nazvan bunker pri Milenku.

PARTIZANSKE BOLNICE U KORUŠKOJ Borbe u Koruškoj vodile su se u krajnje teškim uslovima zbog jakih neprijateljevih snaga i veoma razgranate špijunske mreže Gestapoa. kada su morali. nisu mogle da raču- naju na neku oružanu zaštitu. a ako to nije bilo moguće. Tada je Koruška grupa odreda imala 450 boraca. koji je kontrolisao obe oba- le Drave. došlo do reorganizacije jedinica NOV i u Koruškoj je ostao samo Koruški odred. 843 Uskoro je u septembru 1944. gde su izgrađene barake za ranjenike. Bolnica Ručnik Na završetku pohoda kroz Štajersku. zbog nemačke ofanzvie. SS policijski puk. 846 Anton Ikovic. 14. Posle velikih patnji i nekoliko uzastopnih seljenja. Uprkos takvoj taktici. bol- nica je našla utočište u blizini seljačkog gazdinstva Knez u Robanovom kotu. 1985.Bled. Građevinska ekipa bolnice. 78-94. 844 Jedinice NOVJ u Koruškoj primenjivale su iznenadne napade na ko- munikacije i manje neprijateljeve jedinice. str. 94-108. u Koruškoj se poklanjala naročita pažnja organi- zaciji obaveštajne službe. Jezgro neprijateljevih snaga bio je 13. Tom bolnicom upravljao je partizan Rudi Pudgar . U Koruškoj se bolnice mogu podeliti na tri područja. . 845 Anton Ikovic. Knjižica NOV in POS. koji je.Branko. Knjižnica NOV i POS. divizija u Sol- čavskim brdima predala je svoje ranjenike teritorijalnim jedinicama. pored ostalog osoblja. Bolnica je radila od marta do kraja maja 1944. str.846 Ranjenici su se u toj bolnici lečili od marta do kraja aprila 1944. U takvoj situaciji bolnica je izvršila evakuaciju ranjenika na bez- bednije mesto. 767. Glavna zaštita bila je konspiracija. Bolnice u Koruškoj često su se selile i tako spasle živote mnogih ranjenika. kojom je rukovodio Janez Zelesnik . a najjači je bio u leto 1944. 1985. izvršiti evakuaciju i ranjenike sakriti u šumi. Ljubljana. koji je upućen iz Šercerove brigade da pomogne organizovanje bol- nice. 7 Bolnica kod Knezove električne centrale u Robanovom kotu. Marjan Linasi. Upravnik je bio Rudi Pudgar .Branko. a kasnije u staru drvarsku kuću kod po- toka Ručnik. Marjan Linasi. gde je našlo utočište 17 pacijenata. Zbrinjavanje ranjenika na toj teritoriji bilo je vanredno teško. bar privremena skloništa u bunkeru. str. izgradila je baraku 843 NOV na Slovenskem. koje su ih smestile kod pouzdanih seljaka. Ranjenici su morali posle evakuacije u šumu ostati u skrovištima nekoliko dana. Kasnije je on postao upravnik svih partizanskih bolnica u Koruškoj. Bolničarka je bila Anica Eržen . SVPB Severozapadni center u Matkovom kotu nastala je u blizini kuće seljaka Matka. Neki su čak i posmatrali kako Nemci pale bolnicu. Uprkos takvoj situaciji oružani otpor partizanskih jedinica nije pre- stao. Ljubljana. a posle njega student medicine Savo Vrtačnik. 843 RAZVOJ PARTIZANSKIH BOLNICA U SOLCAVSKOM PODRUČJU I U BISTRI Bolnice u Koruškoj.Pepcu i bolničara Antona Ikovica .Pepca. str. Pored po- znatih mera konspiracije. 847 Isto. za koje su morali organizovati partizanske bolnice. Koroško partizansko zdravstvo. kada su zbog bez- bednosti preseljeni u bolnicu u Matkovom kotu. i u raznim skloništima i skrovištima.Darka. imale su veći broj teških ranjenika. imao bolni- čarku Anicu Eržen . 765. 844 Isto. koja je pravovremeno signalizirala opasnost nemač- kog napada. kao sve partizanske bolnice. Koroško partizansko zdravstvo.

Marjan Linasi. i manju baraku za građevinsku ekipu. Zatim je radio u Tomšičevoj brigadi i u Štabu 14. maja 1945. šefa Sanitetskog odseka Štaba 4. avgusta 1944. intendanturu i kuhinju. str. Ranjenici i bolesnici bili smešteni u seljačkim kućama. Anton Ikovic. Imala je 25 ležaja. tadašnji referent saniteta Koruške grupe odreda. Ranje- nici su ležali na madracima sa čaršavima od padobrana.848 POKRETNE BOLNICE U SOLCAVSKOM PODRUČJU I ZGORNJOJ MEŽIŠKOJ DOLINI Komanda mesta Solčava je juna 1944. kada su morali za vreme nemačke ofanzive po mrazu i snegu da izvrše evakuaciju ranjenika.Zvone. SVPB Severozapadni center (SZC) u Robanovom kotu. brigade »Miloš Zidanšek«. bio je od Nemaea interniran u Beč. str.Jurček. 360. Lakše ranjenike su evakuisali u pokretnu bolnicu. kada su morali zbog nemačkih napada izvršiti evakuaciju ranjenika u veliki šator ispod vrha Suše. ali ranjenika tamo više nije bilo. Bolnica je imala dva konspirativna pristupa. Bila je veća. Izgradnjom bolnice rukovodili su upravnik Anica Eržen To- mazin i politički komesar bolnice Peter Tomazin. divizije. odakle je upućen u bolnicu u Koruškoj. Pokretnom bolnicoma u Solčavi rukovodio je Ferdinand Kotnik . Po nalogu dr Pet- ra Držaja. politički ko- mesar Lado Birsa. na teško pristupač- nom mestu.Janez. a teže u kon- spirativnu bolnicu u Podvolovljek. Bolnica SZC II izgrađena je na levoj obali Bele. oktobra 1944. Radila je do početka velike nemačke zimske ofanzive u decembru 1944. baraku za upravu (u kojoj su bili student medicine Savo Vr- tačnik . Koroško partizansko zdravstvo. građevinska eki- pa Andreja Fonde izgradila je dve bolnice SZC I i II. njegov pomoćnik dr Milorad Hadžić. . Bolnicu su počeli graditi u avgustu 1944. a kasnije je tu dužnost obavljala Ivana Belcijan . Izgrađene su tri barake: za ranjenike. (od oktobra 1944. Upravnik SZC bio je student medicine Savo Vrtačnik. oko 1 sat hoda od SZC I. i to u dve etape.Jož- ko. de- cembra 1944. njih 17. a stručni nadzor obavljao je apsolvent veterine Tone Hudopisk . a kasnije se selila u Mežišku dolinu i opet natrag u Sol- čavsko. kuhinju i skladište. Janez Kos . Arhiv IZDG v Ljubljani.upravnik. 849 Partizanske bolnice B-ll u Bistri kod Crne.za ranjenike. gde su ostali do 10. Bol- nicu SZC I Nemci su otkrili i spalili. bolničarke i pomoćno osoblje. Njeni prvi pacijenti bili su bolesnici sa teškim smrzotinama.Majda. Bolnicom je upravljao Ferdinand Kotnik - Jožko. Marjan Linasi. fase. osnovala pokretnu bolnicu za lakše ranjenike i bolesnike. I pacijenti i osoblje pomagali su seljacima u njihovom radu. Druga pokretna bolnica organizovana je 29. da u nju presele ranjenike iz Solčavskih bolnica ako bi one bile ugrožene. Bolnica SZC I bila je na desnoj obali potoka Bele. Bol- nica je evakuisana u Crnu. u SVPB-B11 i u Bistru. juna do 8. Konspirativna oznaka bol- nice je bila Terenska četa (TČ 1-15). a oni su ih hranili. Imala je tri barake za ranjenike. što se i dogodilo. smeštena je u planinskoj kući u Logarskoj dolini (Logarski kot). što nije bilo mo- gućnosti povlačenja. do januara 1945).politički komesar i bolničarka Anica Eržen). Bolničar je bio Ivan Levar . Poročilo dr Petra Držaja 4. Bolnica se nalazila u tim barakama od 13. Bolnica je imala bolničare. od osoblja bolnice u Robanovom kotu i radila je do 12. a politički komesar bio je Ivan Kiemen . Gradila ju je građevinska 848 Dr Milorad Hadžić. Loša strana zaštite bila je u tome. a medicinska sestra Rezka Povalej. operativne zone. 849 Anton Ikovic. Koroško partizansko zdravstvo Ljubljana. Druga pokretna bolnica koja je formirana od osoblja bolnice u Roba- novom kotu 29. specijalista internista. 1985. iz 11. ranije asistent na Internoj klinici Medicinskog fakulteta u Beogradu. 147-151. 118-132. Pobegao je iz internacije i stupio u Kozjanski partizanski odred. sep- tembra 1944. decembra 1944.

do oslobođenja i nije imala žrtava. iz kojih se može dobiti slika o tragičnoj sudbini pojedinih ranjenika. obilazio je bolnice i bunkere i nudio specijalističku internističku po- moć bolesnicima. a u januaru 1945. maja 1945. Jedini stu- dent medicine Savo Vrtačnik bio je zaokupljen. i o teškim uslovima rada zdravstvenih radnika. hirurg iz partizanske bolnice u Podvolovljeku i dr Julij Saje. Početkom februara je u upravu stigla vest o izdaji bolnice.šef hi- rurške ekipe 14.. Krajem aprila morali su se seliti zbog ugroženosti u novoizgrađenu. npr. čiji su zidovi bili od snega. 851 Partizanske bolnice u Koruškoj primale su sanitetski materijal iz te- renskih apoteka (TA) »Viharnik«. Javka se nalazila kod seljaka Osojnika u Špesovoj bajti. izgradili novu baraku iznad pilane Osojnik. Tek 12. dolazili samo povremeno. 282-355) spiskovi ranjenika i bolesnika i sanitetskog osoblja sa bogatim podacima. Kasnije se snabdevanje pogoršalo. Krajem decembra stigli su prvi ranjenici. Preopterećen stručnomedicinskim radom. Izvršena je evakuacija ranjenika u sklonište. . do decembra 1944. ranjenicima su vezivali oči. divizije. npr. Lečenje ranjenika bilo je pretežno konzervativno. str. pronašli i spalili bolničku baraku. 851 Isto. a krov i pod sa ležištima od jelovih grana. 3. pak. ili su. Ima opisa sudbine nekoliko teških ranjenika. Bolnica je u toku jeseni skupljala velike količine hrane. organizacio- nim problemima. Do 15. od 25. onih koji su sami sebi oduzeli život. a obavljao je i stručni nadzor. Nemcu su 8.ekipa Janeza Zalesnika . bolnica je primila 20 teških nepokretnih ranjenika iz ugrožene bolnice u Robanovom kotu. koju su čuvali u bunkerima. na novom mestu. a pristup samo kroz potok. ali postoje (str. LEČENJE RANJENIKA I BOLNICE U KORUŠKOJ Podaci o lečenju ranjenika i bolesnika i rešavanju stručno-medicinskih problema u koruškim partizanskim bolnicama su veoma skromni. i 11. do oslobođenja. 77-78.850 Bolnica B-ll u Bistri postojala je od septembra 1944. Evakuaciju je obavio u dve etape. koje su radile do početka nemačke zimske ofanzive. »Saša«. septembra 1944. Jedini lekar u koruškim partizanskim bolnicama bio je dr Milorad Ha- džić. Pri prijemu. u prvom redu. operativne zone. oktobra 1944. referent za bolnice u Sanitetskom odseku Štaba 4. jer hirurga nije bilo. npr.B-ll u Bistri loše snabdevena sanitetskim ma- terijalom i instrumentima. Posle toga su krajem februara 1945. izgradili su baraku sa 25 ležaja i kuhinju. Operativno leče- nje zavisilo je od povremenih dolazaka hirurga 4. 850 Isto. U koruške partizanske bolnice dolazili su dr Milan Červinka . Bolnica . Bolnica je bila temeljito maskirana. 159-184. Treći bataljon Istočnokoruškog odreda po najtežim vremenskim uslovima i brdovitom te- renu. koji je imao već bogato hirurško iskustvo. feb- ruara 1945. januara 1945. kojima se nije uspela ukazati hirurška po- moć. knjiga umrlih i otpusnica iz bolnice. am- putacije. tj. U monografiji Antona Ikovica i Marjana Linasija »Koroško partizansko zdrav- stvo« nema stručno pisanih dijagnoza i opisa medicinskog rada. str.Bleda. dr Virgil Krasnik. Tako je bila.. U bolnicama se vodila knjiga pacijenata. izvršena je evakuacija svih ranjenika u bolnicu u Črnu. operativne zone. treću baraku.. a lečio je ranjenike i obavljao i hirurške zahvate. Usred skloništa ložili su vatru.

. zbog smrzotina. koja se u njoj lečila. Koroško partizansko zdravstvo. južno od Drave.857 Vojnopartizanska bolnica »Amerika« izgrađena je u oktobru 1944. Mežiška dolina i Jaz- bina pri Crni. od kojih je jedan pobegao i spasio bolnicu tako da su svi ranjenici pravov- remeno pobegli. kada je neprijatelj zarobio dva otpuštena ranjenika. Sklonište »Mirta« bila je poluzemunica. bolnicu su evakuisali na novo mesto ispod Karavanki u blizini seljačkog gaz- dinstva Hoc i tu izgradili novu baraku. str. postojala su skloništa i manje partizanske bolnice.Lenart. Gradivo o slovenski partizanski saniteti. Od juna do novembra 1944. Posle oslobođenja evakuisali su sve pacijente u civilsku bolnicu u Crnu. str. 216-220. bataljon Koruškog odreda. 859 Isto. Planulo je nekoliko bunkera. student medicine Franc Brumen. gde su ostali do oslobođenja.855 Bolnica »Mlini« bila je na području Obirsko u staroj drvarskoj kućici. Marjan Linasi. izgrađeno je nekoliko skloništa . Kada su Nemci zarobili 4 otpuštena ranjenika. Krajem 1944. među kojima i sanitetski materijal. str. 1979.852 U Koruškoj. str. a od decembra 1944. Dolga njiva. bunker u Cekovniku. Po- šiljke su avioni spuštali u rejone: Solčavsko. Posle oslobođenja pacijenti su evakuisani u bolnicu JA u Celovac. Skrovišta . 857 Isto. u blizini Šajde. napravljeno je sklonište u jednoj zgradi seljaka Podpečnika u Podgori. str. koji su tamo radili. 188-191. str. npr. To je bila baraka sa 20 kreveta. Upravnik je bio student medicine. izvršio manju operaci- ju. 853 Bolnica »Krtina« je manja baraka izgrađena u junu 1944.bunkera za ranjenike u Mežiškoj dolini. blizu naselja »Zgornji Kot« kod Sela. 186-188. 858 Isto. takođe. zatim Godčev bunker. Jože Kenda. bolnica se morala po- novo preseliti u barake koje su izgradili u blizini kuća seljaka Majera i Vo- gelnika. jer drugih mogućnosti nije bilo. Skloništa za ranjenike u Ziljkoj dolini. koji je postavljen za upravnika bol- nice u zapadnoj Koruškoj. pa No- vakov bunker i druga skloništa. 175 i 264 i 277. 196-204. saveznici su avionima dostavili koruškim borcima pošiljke raznog materijala. ali je posle nekoliko dana umrla. dr Milorad Hadžić i drugi zdravstveni radnici. koja je služila za lečenje ra- njenika do januara 1945. str. 853 Anton Ikovic. Ti bunkeri služili su i za lečenje ranjenih i bolesnih partizana. Krajem aprila 1945. Posle nje se lečilo još nekoliko ranjenika i bolesnika sve do oslobođenja.856 Planulo je nekoliko bunkera u kojima su se lečili ranjeni i bolesni par- tizani i politički radnici. 853 854 Anton Ikovic. Jednoj partizanki je dr Milorad Hadžić izvršio am- putaciju obe potkolenice zbog teških smrzotina. i početkom 1945. Snabdevao ih je 2. osim jednog koga su slovenački domobrani ubili. zapadno od Jezerske ceste. 856 Isto. koje su upotrebljavali politički aktivisti. 191-193. u Dornikovom mlinu i u Pernatovoj šumi. Drugoj partizanki je. iznad Komatevre.bunkeri u Mežiškoj dolini. Bolnicom je upravljao politički komesar Lozje Mlak . Ljubljana. u Koruškoj. u blizini Kotlje. avgusta 1944.859 852 Isto. str. 176. Koroško partizansko zdravstvo. U martu 1945. koga su Nemci ubili iz zasede 31. nazvana po partizanki Mirti. 916. bolnicu su posetili student medicine Savo Vrtačnik. Marjan Linasi.854 Posle toga je Ivan Štirn izgradio novu baraku na drugom mestu. zatim sklonište za ranjenike »Pri Zvoniku«.

Zbog nadmoćnosti neprijatelja u oružanim sukobima nije bilo moguće izvršiti evakuaciju ranjenika na bezbedno mesto. koji je u to vreme bio politički radnik u Celovecu (Klagenfurt). U koruškim partizanskim bolnicama radilo je 147 lica.861 860 Isto. Slovenija Skloništa za ranjenike u Koruškoj. organizovali više poternica i to na području Svinške planine. 216. do maja 1945. Tajna skloništa za ranjenike bila su u seljaka ili u šumi na području Gur i na Svinškoj planini. bataljona nije se mogla probiti iz obruča. Zato su od novembra 1944. Poginuli su svi borci osim komandanta i bolničar- ke. Ulaz u podzemno tajno sklonište za ranjenike. .860 a bilo je i teških ranjenika koji su sami sebi oduzeli život. i 1945. Po skloništima u seljaka. str. i to 24. U bolnicama u Koruškoj se 1944. Samo jednom. bolnica u Podvoljeku. lečilo se 139 parti- zana. a posle toga su ranjenike prebacivali u tajna skloništa. a stručni nadzor obavljao je apsolvent medicine Janez Kmet. Naime. aprila 1945. Ranjenike u skloništima previjala je bolničarka. uspela je evakuacija južno od Drave. Prvu pomoć ranjenicima pružala je bolni- čarka Magda Pavlič. 282-355. jer je prebacivanje sanitetskog transporta preko Drave bilo praktički nemo- guće. bilo je na više mesta. severno od Drave bio je 4. van partizanskih bolnica. 220. bataljon Koruškog odreda koga su Nemci pokušavali svim snagama da unište ili da ga bar potisnu južno od Drave. Četa 4. 861 Ista. lečilo 227 ranjenika i boles- nika. severno od Drave. str.

Svato. Ranjenici su imali 3 obroka dnevno. U toku zime je bilo u njoj i do 40 pacijenata. tada je dr Krasnik obavljao i operacije sa područja mirnodopske hirurgije (npr. uključujući i intendantski vod koji je snabdevao bolnicu. zvezek 6. po nalogu dr Petra Držaja. do 24. Partizanska saniteta na Stajerskem. opera- tivne zone. građevinska ekipa Sanitetskog odeljenja Glavnog štaba NOV i POS u maju 1944. Ljubljana. na Tračkoj planini. Mnogo ranjenika primala je bolnica iz borbi za oslobođenje Zgornje Savinjske doline u julu 1944. novembra 1944. do 12. Glavna javka 862 Dr Metod Mikuž. Upravnici bolnice bili su dr Virgil Krasnik . SVPB »Celje«. str. U bolnici je radilo oko 20 lju- di. baraku za operacije. Opremu barake za operacije izradio je stolar po nacrtima upravnika . Borec 1959. udaljeno pola sata hoda od bolnice »Reke«. 54-56. februara 1945. a dužnost upravnika obavljao od marta 1945. narkotizere i asistente. Prvi ranjenici stigli su u junu 1944. kada je prestala sa radom hirurška ekipa 4. Imala je dva odeljenja . 1980. obaveštajne službe.864 Politički komesar bolnice bio je Nace Župane. npr. 439-441. Teškoće zbog pomanjkanja stručnog osoblja rešio je dr Krasnik. str. kuhinju. U bolnici »Pod- strešek« nije bilo stalnog lekara.»Reka« i »Potok« (zvana i »Podstrešek«). za bolničare. str. koji je među izlečenim ranjenicima ili među borcima poslatim od Sanitetskog od- seka Štaba 4. 1967. Prvi je umro od tetanusa. Spomini na SVPB »C«. operativne zone našao sposobne. To je najpre bila nadstrešnica. Medicinsku dokumentaciju. Umrle su sahranili na groblju oko 200 m od bolnice. Zaštita bolnice zasnivala se isključivo na merama konspiracije i mas- kiranja. baraku za rekonvalescente i osoblje. »Potok« ili »Podstrešek« je bolničko odeljenje za lakše. i dr Robert Kukovec. št. baraku za upravu. To je bila velika konspirativna bolnica u jelovoj šumi. drugu bolničku baraku. za teške ranjenike sa 28 ležaja. nužnik i baraku za depedikulaciju. koji je došao u bolnicu decembra 1944. . koju su pre početka zime adaptirali u baraku sa 20-25 ležaja. 863 Dr Herbert Zaveršnik. Uz glavu um- rlog sa desne strane stavili su bočicu sa njegovim podacima. takođe. 291. Ranjenike su primali na javkama. zatim dr Dušan Šeber od 15. operacioni protokol i knjigu umrlih vodio je lično dr Krasnik. nego je on dolazio jednom nedeljno. Kada nije bilo priliva ranjenika. u pravcu sela Ljubno. Bolnica je imala baraku za teške ranjenike sa 17 ležaja. perionicu s prostorijom za drva.PARTIZANSKE BOLNICE U ZGORNJOJ SAVINJSKOJ DOLINI SA DOLINOM BELE Na ovoj teritoriji postojala je Slovenska vojnopartizanska bolnica »Ce- lje« (SVPB-C) koju je izgradila. Pri teškim operacijama asistirali su dr Krasniku i hirurzi iz drugih ustanova. pokretne ra- njenike. 9. dr Milan Červinka i dr Robert Kukovec. 863 Kasnije su izgradili još podzemni bunker za teške ranjenike i skladišta za hranu. hernije). sa kojom je dr Krasnik obavljao većinu operacija. specijalista hirurg. 862 Odeljenje »Reke« služilo je za prijem teških ranjenika. Oris partizanske sanitete na Slovenskem. knjigu primljenih i izlečenih.hirurga dr Virgila Krasnika. Knjižnica Zdrav- stvenga vestnika. Sve barake izgrađene su od jelovih balvana i pokrivene »škodla- ma« ili šindrom. Tako je ubrzo formirana hirurška ekipa. 864 Dr Virgil Krasnik-Svato. specijalista hirurg (od maja do oktobra 1944). Ljubljana. U toku rada dr Krasnika u SVPB »Celje« lečilo se oko 100 ranjenika. koje je izvežbavao za stručni medicinski rad. na imanju seljaka Tratnika. u Savinjskim Alpa- ma. a u težim situacijama i evakuaciji ranjenika i osoblja na sigurnije mesto. aprila 1945. Drugog je spasao dr Krasnik amputacijom levog gornjeg ekstremiteta u ramenskom zglobu.

275. Ljubljana. Borec 1954. zarobili su ga Nemci. 9. 866 Tada je osoblje izvršilo evakuaciju. knj. aprila 1945. U bolnici su primili obavest da je došlo do izdaje. Čim su u bolnici doznali za nemački prodor do Komna. 208-280. a otkrili i novi bunker. Uskoro posle toga usledio je napad Nemaca. Ljubljana. 9-21. napustile Savinjsku dolinu. 291. U njemu su ostali pokretni ranjenici i bolničarka Lili Kuzmić. Stručni nadzor obavljao je dr Julij Saje. aprila 1945.870 Bolnica je radila kraće vreme. 870 Franc Podstudenšek. Druge su otpustili u jedinice. Teške ne- pokretne ranjenike sakrili su novoizgrađeni bunker u Pougradu. južno od sela Luče i zapadno od Kašnog vrha. 1980. Poginula su 2 bolničara. 866 Dr Robert Kukovec. Partizanska saniteta na Stajer- skem. str. Zbog jakih vejavica Nemci su se vratili u dolinu u Ljubno. koji se lečio zbog povrede stopala. severno od s. 382-386. među njima i Engleza Valtera (Walter). 869 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Došlo je do napa- da i žrtava. Prvi put je to bilo krajem januara 1945. št. Dr Robert Kukovec. na Podlap- lanini. Bolnica »Viharnik« izgrađena je u martu 1944. kni. bolnica je ponovo ugrožena. i ubili. Knjižnica Zdravstvenega vestnika. Na putu za front Nemci su dobili zadatak da očiste Savinjske Alpe. 868 Dr Lili Cerin. marta 1945. u seljaka Tratnika. do 9. str. 868 Kroz Savinjsku dolinu su se početkom marta kretale duge ko- lone nemačkih divizija u kojima je bilo i Ukrajinaca. str. SOH Rok i Sova. 279. Bolnicu je spasao 2 m visok sneg. 871 Partizanska saniteta na Stajerskem. počeli su evakuaciju odeljenja »Podstrešek«. Kada je 12.bila je u rejonu Ljubenske Rastke. 58-61. 1980. preselio se sa bolesnicima i osobljem u barake terenskih radnika CF. 865 \ Bolnica je od Nemaca više puta ugrožena. koji nije bio evakuisan.sanitete na Slovenskem. u području Podvolovljeka: Viharnik.Rok je prema uputstvima načelnika Sanitetskog odeljenja Glavnog štaba organizovao izgradnju tri par- tizanske bolnice u Štajerskoj. među njima i Engleza Stefana (Stephe- na). Ljubno pri Miei Rastočki. oko pola sata hoda od seljaka Obcira. 1684) u blizini bolnice. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. koji su spalili »Podstre- šek«. Franc Podstudenšek . Deset teških i nepokretnih boles- nika smešteno je u podzemni bunker. 867 Isto. To je bio velik podzemni bunker za 48 ljudi. operativne zone.871 865 Dr Metod Mikuž. otišao kod seljaka Tratnika po radio-vesti. zbog čega su uputili svoje jedinice u brda i prodrli do vrha Komen (k. SVPB »Celje« in hajka zgodaj spomladi 1945. 4. 4. odveli u Ljubno. str. udaljen četvrt sata hoda od bolnice. zvezek 6. ispod Kamniških plani- na u Pod volo vijeku. Evakuacija ode- ljenja »Podstrešek« izvršena je prekasno. Partizanske bolnišnice na Stajerskem. a Nemci su ubili 4 ne- pokretna ranjenika. . zarobili 3 pokretna ranjenika. Oris partizanske . Osoblje se premestilo na bezbed- nije mesto. Nemačke kolone su 15. a neke premestili u »Podstrešek«. str. koje su tada zvali »Osvobojeni grunti«. str.869 PARTIZANSKE BOLNICE U PODVOLOVLJEKU U proleće i leto 1944. Zapisnik o dogodkih v slovenski vojni partizanski bolnici »Celje« v času od konca novembra 1944. 867 Početkom marta 1945. Obezbedili su ih hranom i sa 5 bolničara. Došlo je do borbi sa Tomšičevom i Bračičevom brigadom. re- ferent za bolnice Sanitetskog odseka 4. a naredna. bliža bolnica.

iznad kuće seljaka Petka. str. Ta grupa spasla se tako što se sakrila u šumi gde je os- tala 17 dana. baraku za operacije. operativnu zonu. Dr Pavel Voušek zarobljen je od Nemaca i odveden u zatvor u Celju.Rok. Izjava dr Petra Vouška. u Podvolovljeku. Nemci su bolnicu otkrili slu- čajno u borbi sa 11. ali je nisu izgradili do oslobođenja. 1980. Posle 5 dana lutanja ranjenici su evakuisani u bolnicu SOH . a 12 nepokretnih ranjenika ostalo je u bolnici i palo u ruke Nemaca. Upravnik bol- nice bio je dr Pavel Voušek.872 Počelo je povlačenje po- kretnih ranjenika i osoblja u raznim pravcima. Početkom 8. Šmartno ob Dreti). nije bilo većih oružanih sukoba. To je bio podzemni bunker sa 32 ležaja.Hakim. Bolnica »Sova« izgrađena je u avgustu 1944. U grupi Franca Podstudenška bilo je 46 ranjenika. Posle dolaska 14. dok. 290. . a neki i ubijeni. 19. Bolnica SOH Rok izgrađena je juna 1944. lekar specijalista.Hakim. Nemci su bolnicu otkrili i spalili. Oris partizanske sanitete na Slovenskem. Krajem juna u bolnicu je došao dr Julij Saje . str. Zaštita bolnice zasnovana je na strogoj konspiraciji. Od osoblja su mnogi zarobljeni. 872 Dr Metod Mikuž. korpusa u 4. među njima i dr Virgl Krasnik. Zato na ovom području. 384. str. U martu 1945. Bolnica je primila veći broj ranjenika u vreme borbi za oslobođenje Zgornje Savinjske doline. 98. Preostali su se spasili u bunkeru gde se ranije nalazila apoteka »Viharnik«. Bolnicu je gradio Vili Nahtigar. koji je imao zadatak da obezbeđuje kurirske puteve i transpor- te materijala iz 7. ispod Zegnanog studenca.Celje. Bol- nica je prvi put ugrožena u decembru 1944. koju su održavali i posle oslo- bođenja Zgornje Savinjske doline. divizije na to područje. Ljub- ljana. januara 1945. Zbornik dokumentov in podatkov sa- nitetne službe. 9. 3. KAMNIŠKO-MORAVŠKOM I ZASAVSKOM PODRUČJU Teritorija ograničena na severu linijom Kamnik . u dolini Lučke Bele. str. knj. južno od s.Ljubljana. Borec 1954. u kojoj se nalazilo 74 pacijenta i 23 člana osoblja. po- stalo je poprište većih oružanih sukoba što je trajalo sve do oslobođenja. Ljubljana. a lekar je bio dr Julij Saje . isp- resecanom komunikacijama i posutom brojnim neprijateljevim posadama. sina Pavla Vouška. brigade nije znao. iz Celja. str. 874 875 Franc Podstudenšek. št. baraku za osoblje. 876 PARTIZANSKE BOLNICE U TUHINJSKOM. na jugu rekom Savom. lekar sa hirur- škim iskustvom. 18-19. brigadom »Miloš Zidanšek«. 693. Jošta. kuhinju i skladište. koja se povlačila baš u nje- nom pravcu jer za nju Štab 11.875 Bolnica »Vili«. To je bila nadzemna bolnica. 1980. 876 Partizanska saniteta na Stajerskem. a na istoku Savinjom od Celja do Zidanog mosta. a u jesen 1944. ali su se pravovremenom eva- kuacijom svi spasili osim jednog člana osoblja. počeli su graditi novu bolnicu na Slapeh kod Lipe (prelaz između Menine i Št.874 Drugi put je bolnica ugrožena u januaru 1945. bila je 1943. koja je imala 72 kreveta i neko- liko objekata: baraku za ranjenike. na zadapu linijom Kamnik . Partizanska saniteta na Stajerskem. 873 U bolnici su bile 2 bolničarke i bolničar. područje na kojem je operisao Kamniško-za- savski odred. februara 1945. dr Virgil Krasnik. Stradalo je 15 ranjenika. došlo je do napada Nemaca na bolnicu. Uz baraku se nalazio izvor pitke vode. Poročilo dr Milana Cervinke z dne 27.

285. str. evakuisali u bolnicu »Brode« i u bolnice u Podvolovljeku.884 Bolnica »Triglav« izgrađena je u januaru 1944.Luka. koji je izgradio Jože Pirš - Luka. a neko vreme i dr Vladimir Volovšek. čija evakuacija u veće partizanske bolnice na Pohorje i Kozjansko nije bila moguća. Na Tuhinjskom području funkcionisale su četiri bolnice: »Brode« ili »Srečo« ili »Pod lipo«. kod Poljane iznad seljačkog imanja »Osredkar«. str.Mišo. str. 3. str. To su bila dva podzemna bunkera ( 4 x 4 m i 4 x 6 m) sa 12 ležaja. su ranjenike zbog bezbednosti preselili u bolnicu »Triglav«. istočno od Kolovca. Oris partizanske sanitete. . vero- vatno nije tačan. bolnicu su privremeno zatvorili. 33. 884 Isto. Partizanska saniteta na Stajerskem. str. Izgradnja bolnica počela je u proleće 1944. civilni lekar dr Vladimir Vo- lovšek. 877 Partizanska saniteta na Stajerskem. koji je došao iz 7. Radomlje. 881 Gradivo o slovenski partizanski saniteti. po- novo je primila ranjenike. To je bila baraka sa 15 ležaja za lakše ranjenike. Zato je došlo i do porasta broja ranjenika. Vidi M. 340. To je bio veliki podzemni bunker sa 40-45 ležaja. Ona se nazivala i »Sušje«.881 Bolnica u Tihinjskoj dolini.883 Početkom 1944. »Triglav«.878 Bolnica »Osredkar« izgrađena je u martu 1944.879 Zbog ugrože- nosti pacijenate su u jesen 1944. str. 880 Bolnica »Vid« izgrađena je februara 1945. str. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. str. 882 Na Kamniško-moravškom području bile su bolnice: »Rova«. gde je bilo mesta za 20 ranje- nika. 887 Bunker je imao ove prostorije: najveća je služila kao baraka za ranje- nike.Kladivo.Mit- ja. Bilo je neophodno da se na toj teritoriji izgfade partizanske bolnice ili bar privremena skloništa za ra- njenike. a iza nje kuhinja i kupatilo. 879 Stojan Frank-Mišo bio je sanitetski referent Kamniško-zasavskog Vojnog područja. maja 1944. izgra- đena je 2. 877 Februara 1945. Datum smrti dr Kaca 4. 880 Partizanska saniteta na Stajerskem. 285. »Mihova bolnica« i »Krhlič«. 16-17. Zimi 1943-1944. poznati partizanski bolničar i graditelj partizanskih bolnica. ispod Velikog vrha. koje je izgradio Jože Pirš . marta 1943.885 Bolnicu je izgradio bol- ničar Jože Priš . koju više nisu upotrebili. str. str. Medicinsku pomoć pružao je ranjenicima student medicine Stojan Frank . 883 Dr Metod Mikuž. To je bila nadzemna baraka sa 23-25 ležaja. 885 Zapisi dr Ivana Cestnika i dr Aleksandra Poznika. severozapadno od Menine planine. str. iznad Zgornjeg Tuhinja. gde piše da je dr Kac izvršio samoubistvo u martu 1944. Oris partizanske sanitete na Slovenskem. 73. 22-24. Kasnije je postao upravnik bolnice dr Rudolf Kac . severoistočno od s. korpusa u 4. 340. Karlovac je kraj severno od sela Rova. 121. što je trajalo sve do oslobođenja. ispred nje su bile stepenice i nužnik. u blizini sela Radomlje.Luka. 340. str. iznad Zgornjeg Tuhinja. te prostorije za operacije. Oris partizanske sanitete na Slovenskem. a u proleće 1944. 887 Gradivo o slovenski partizanski saniteti. To je bio veliki podzemni objekt 4x 12 m sa 40 ležaja. u blizini mesta Ravne. knj. 18 i str. Lekarsku pomoć ranjenicima pružao je od početka 1944. izgrađena 5. koji je bio njen prvi upravnik. 886 Dr Metod Mikuž. Mikuž. operativnu zonu i vodio bol- nicu sve do svoje tragične smrti. maja 1945. preseljena je Šentvid nad Zgornjim Tuhinjem. 340. stomatolog. 882 Isto. Ime »Rova« potiče od sela Rova severoistočno od Radomlja. Bolnica »Rova« izgrađena je u novembru 1943. Ljubljana. i nije prestala sve do u kasno proleće 1945. dok. Gradivo o slovenski partizanski saniteti. 886 Medicinsku pomoć u početku pružali su studenti medicine Aleksander Poznik i bolničar Jaka Kompan . str. 26. 1980. 878 Gradivo o slovenski partizanski saniteti. 460. 288.

borci 13. Sklonište »Na Vrheh« nastalo je u pro- leće 1945. 9-21. Predložio je da se bolnica preseli. pa ih ne možemo nazvati bolnicom. divizija pokušala forsirati Savu. Ranjenike su sakrili u raznim skloništima.Bošt- jan.dva za ranjenike.889 Bolnicu Krhljič izgradio je Janez Moćnik u spetembru 1944. Zato su se na inicijativu 14. str. Podatak dr Aleksandra Poznika. Njen graditelj i upravnik bio je dr Tine Zajc . kasnije. pri Domžalah. Sanitetska služba je sa bolnicom »Triglav« izgubila najveću bolnicu u Kamniškom području. Partizanska saniteta na Stajerskem. na području Zgornje Rečice.Maribor i imale teš- ke ranjenike. lekar iz Mengeša.. neposredno pre oslobođenja zemlje. u Senožetima iznad Li- tije. izgrađena i maskirana u širokoj i dubokoj jaruzi. Partizanska saniteta na Stajerskem. I ona je završila tragično. Borec 1954. Dr Edvard Po- har koji je došao u obilazak bolnice. . divizije izgradile tri bolnice. Jedno je bila drvarska kuća »Na Vrheh« kod Lenarta. Nemcu su 6. 891 Bolnica »Huda Jama« imala je nekoliko skloništa. št. ubili 22 nepokretna ranjenika a 16 se spasilo. koje je vrlo teško bilo evakuisati dalje. M6 je bila udaljena 15 minuta hoda od M6. To je bila podzemna baraka sa 23 ležaja. lošeg maskiranja i nedovoljne konspiracije. Gra- divo o slovenski partizanski saniteti. Bolnice u području severoistočno od Celja nastale su u leto 1944. brigade »Mirko Bra- čič« u šumi »Šohta«. otkrili bolnicu i navodno su zarobili 43 par- tizana. pa su radile kratko vreme. divizije napadale železničku prugu Celje . koji je razgovarao sa spa- šenim Aleksandrom. iako su brigade 14. Bolnica je bila samo jednom ugrožena ali je uspela izvršiti pra- vovremenu evakuaciju. Lekara dr Zajca su mučili. 888 Mihova bolnica izgrađena je u aprilu 1944. Upravnik je bio student medicine Samo Pećar. organizovanih 1945. Upravnik je bio dr Jože Dolane . i to: Bolnicu »Zima«. izgradili se u junu 1944.Iztok. Dr Zajc je predlog prihvatio ali nije radio dovoljno brzo. str. Imala je 20 ležaja. 340. jedan za osoblje i kuhinju i jedan za upravnika. 890 U Zasavskom vojnom području bilo je 5 bolnica. 568-569. To je bio podzemni bun- ker sa 20 ležaja. Partizansko zdravstvo na Gorenjskem. Iznad barake bio je i bunker. Bun- kere su spalili. Poslanstvo slovenskega zdravnika. (»Drago«). od kojih su neke bile samo privremena skloništa. Nemci su ubili 11 ranjenika i osoblja. iznad Lu- kovice. str. sovjetskim građaninom. 382-386. Iz brigade »Mirko Bračič« su poslali na taj sektor studenta medicine Gabrijela Hrušovarja«. Ljubljana. za- padno od Kamnika. 1965. svaka sa 10 ležaja. To je bio podzemni bunker sa 40 ležaja. pri Komendski Dobravi. u Jasenovem pri Čem- šeniku. Up- ravnik je bio student medicine Samo Pećar . u Rečici. str. M5 je bila u baraci na ivici šume. koji se spasao iako su Nemci bunker zapalili. Bolnica »Senožeti« izgrađena je februara 1945. 889 Dr Edvard Pohar. str. Ranjenike su. Medicin- sku pomoć pružao je referent saniteta Kamniško-zasavskog odreda i Jože Pirš-Luka. To su bile dve poluzemunice. skrenuo je pažnju dr Zajcu da je bolnica ugrožena zbog same lokacije. u blizini Šentlamberta. 891 Zapisi dr Ivana Cestnika. 9. Bolnica je imala 4 bunkera . i u toku noći napadnuta. Izgubila je jednog ranjenika. Bolnicu je vodio bolničar Šlandrove brigade. koji je pru- 888 Nemci su kod ubijanja nepokretnih ranjenika promašili ranjenika Aleksandra. Radila je do oslobođenja. premestili u bolnicu »Jasenovo«. Bolnice M5 i M6 izgrađene su 1945. Partizanske bolnice na Stajerskem. kada je 14. Jedno od skrovišta bilo je u napuštenom rudniku Huda Jama. partizanskim ranjenikom. 890 Franc Podstudenšek.Miha. 22-24. ubili i bacili u vatru. severozapadno od Trbovlja. zapadno od Laškog. Bolnica je provaljena. maja 1944. Bolnica »Jasenovo« izgrađena u proleće 1945.

65-74. str. a na severu železnička pruga Celje-Grobelno- Rogatec. Ljubljana. Time su stvorene osnove sanitetske službe. Pilštajn i Kozje. Januara 1945. Par- tizanskim ranjenicima. Sutla na istoku. 892 Dr Gabriel Hrušovar. takođe. Stanovništvo. pošto konspira- cija. Za bolnice su izabrali predele van Bohora iz razloga jer su se borbe vodile severnije i. Zato su ranjenike evakuisali u druge bolnice a ovu zatvorili. To je bio podzemni bunker sa 25 ležaja. referent saniteta Kozjanskog odreda. evakuacije ranjenika. ali praznu. Bol- nica se nalazila na Tolstem vrhu zapadno od sela Žiče i jugoistočno od Ko- njiške gore. divizije. Oni su sakriveni u centralnom gorskom ma- sivu Bohora i oko njega. po teško pro- hodnom zemljištu. a u sanitetsko-taktičkom pogledu. šefa Sanitetskog odseka 4. PARTIZANSKE B O L N I C E U KOZJANSKOM PODRUČJU Kozjansko je teritorija koju ograničavaju tri reke: Savinja na zapadu. iznad sela Marija Dobje. Sledeći zadatak sanitetske službe bila je izgradnja konspirativnih bol- nica. bilo je sve više ranjenika. organizovan je prvi sanitetski tečaj za bolničare i bolničarke koji je po- hađalo 16 kursista. Do organizovane sanitetske službe došlo je tek po- sle dolaska 14. 893 Dr Adolf Drolc. u nameri da primi ra- njenike iz bolnice »Zima« ako bi ona bila ugrožena. 893 Na predlog Adolfa Drolca Sanitetsko odeljenje Glavnog štaba NOV i PO Slovenije uputilo je u Kozjansko područje građevinsku ekipu. Partizanska saniteta na Stajerskem. Krajem 1944. Partizanska saniteta na Stajerskem Ljub- 1 ljana. nije ni postojala. što se i dogodilo. 1980. nije bilo organizovane sanitetske službe. u privremenim utočištima Pišece i Zajesele u vrlo lošim uslovima. 75-78. povoljne uslove za stvaranje konspirativnih partizanskih bolnica. u seljaka Kolara. Saniteta na Kozjanskem med NOB. operativne zone.žao medicinsku pomoć ranjenicima i bio odgovoran za organizaciju sanitet- ske službe tog područja. Naloge in vloga partizanskega sanitetnega sektorja »Zima«. Sanitetske teča- jeve su i dalje održavali. koje su skrivali pouzdani seljaci. Jože Valentinčič Tine. Brdovito. 892 Javka bolnice bila je u selu Marija Dobje. Planina. Sanitetsku službu organizovao je apsolvent medicine Adolf Drolc. koja je na toj teritoriji ostavila partizanske ranjenike koje nije mogla da nosi sobom. a kasnije i upravnik par- tizanskih bolnica i referent saniteta Komande Kozjanskog vojnog područja. Posle završenog tečaja oni su raspoređeni po četama Koz- janskog odreda. praktički. jer privremena utočišta na Bohoru su bila nesigurna. Nemci su otkrili bolnicu. Bolnicu Mariju Dobje izgradili su u martu 1945. Bolnica »Tolsti vrh« izgrađena je u jesen 1944. do stvaranja oslobođene teritorije sa naseljima Jurklošter. Na toj teritoriji do 1944. Kasnije su izgradili još jedan manji bunker pri Ločah kod Poljčana. istočno od Vojnika. Na inicijativu dr Stanka Pirea. pružalo je veliku pomoć sanitetskoj službi NOV. U centralnom delu došlo je sredinom 1944. retko naseljeno i šumovito područje pružalo je povoljne mogućnosti za partizanski način ratovanja. pružali su medicin- sku pomoć civilni lekari. Pošto se oružani otpor na Kozjanskom sve više rasplamsavao. str. iako siromaš- no. Sava na jugu. 1980. . koju je vo- dio inž. stvarale bi nesavladive teškoće. se među stanovništvom doznalo da je u blizini bolnica.

uz pomoć terenskih organizacija OF i štabova bataljona snabdevao sve četiri bolnice -hranom i drugim potreba- ma. 3. Bolnica R 8. u blizini seljačkog imanja Šmad. 899 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. u nameri da prima ranjenike iz istočnog i centralnog dela Kozjanskog. To je bila nadzemna baraka sa 60 ležaja. Zbor- nik dokumentov in podatkov sanitetne službe. Brojno stanje često je premašalo 2000 ljudi.. Ljubljana. novembra 1944. jer su ih morali danju skrivati da bi noću nastavili put do javke. 898 Snabdevanje bolnica. Organizovana je u praznoj kući u selu Zgornji Voluš. U bol- nici nije bilo hirurga i hirurške obrade. 147-154. 32. sa gustom šumom. 1967. i snabdevali su bolnicu mlekom. konzervativno. pošto je komunikacije kontrolisao neprijatelj. i najpre obavljao dužnost referenta saniteta Kozjanskog vojnog područ- ja. 3. 72. 32. 84-85. Hronike o radu sa- nitetske službe u NOR-u. Svaka bolnica je imala uprav- nika i političkog komesara (u nekima je obe dužnosti obavljalo jedno lice). 896 Dr Stanko Pogrujc. Javka je bila sa druge strane brda Voluš. drugo. zalihe hrane povećale su se i bile su dovoljne za 3 meseca. gde je tada bilo sve više oružanih akcija. 2 sata hoda daleko od bolnice R 7. bio je naporan transport ranjenika do bolnica i. 894 Poročilo sanitetnega referenta Kozjanskega vojnega področja z dne 7. septembra 1944. XI. 893 Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. št. Ukupno u ove četiri bolnice bilo je 150 ležaja sa 50 članova osoblja. 151. str. 1980. str. 896 Sanitetski materijal nabavljali su preko terenskih organizacija. U jesen 1944. pomanjkanje hirurga. 565-570.897 Sanitetskim ma- terijalom bili su dobro snabdeveni. U leto 1944. str. najviše u bolnici R 9. U Kozjanskom području izgrađene su četiri bolnice. Prenos ranjenika u bol- nicu trajao je i po nekoliko dana. bilo bi nemoguće bez posebne organizacije cen- tralnog sanitetskog ekonomata. Taj predeo je teško prohodan. Kasnije je premeš- tena u Spodnji Voluš. se- verno od Jurkloštra. str. što je omogućilo bolju konspiraciju. 899 Posedovali su i krave. Sve ranjenike sa Bohora prebacili su u tu bol- nicu. u kojima je bilo preko 200 ljudi. 265-268. isk- ljučivo. skoro ne- naseljen. na brdu Voluš. kurire i druge. premešten je u bolnicu. str. Bolnica R 7. decembra 1944. Imala je 50 kreveta. 894 Bolnica R 10 namenjena je za rekonvalescente i lakše pokretne ranje- nike. Decembra 1944. Sanitetska služba u Kozjanskom vojnom području. jednom od vrhova Bohora. . knj. 895 U lečenju ranjenika bile su dve teškoće: prvo. Pridržavali su se načela da u bolnicama mora biti hrane bar za 10 dana. za osoblje i kuhinju. 897 Partizanska saniteta na Stajerskem. Teže povrede lečili su. u istočnom delu Bohora . koja je imala i najbolje uslove za operativni rad. 3. u Nemškom grabnu. organizovali su centralno sanitetsko skladište. knj. 32. Pristup je bio težak. u blizini Jurkloštra. izgrađena u gustoj šumi. dok. što je omogućilo dobro maskiranje nadzemne barake sa 20 ležaja. za operacije. izgrađena je u julu 1944. dok. a zatim je organizovana terenska apoteka »Skala« na jurklošterskoj strani Voluša. koji je obavljao manje hirurške zahvate. izgrađena je početkom novembra 1944. dok.na Federmauspu. str. Beograd. uz koju su izgradili još baraku za previjanje i manje operacije i manju baraku za zarazne bolesti. 153. bolničare. To je bio podzemni bunker sa 40 ležaja. a da bi se pri tom sačuvala konspiracija. koji je. Bolnica R 9 izgrađena je u decembru 1944. gde su oni našli mnogo veću udobnost i sigurnost. Dr Pogrujc je došao u partizane 11. Jedini lekar u bolnici bio je dr Stan- ko Pogrujc. 898 Ibidem. knj. str. Ima- la je 4 objekta: baraku za ranjenike. Poročilo sa- nitetnega referenta Kozjanskega vojnega področja z dne 5.

904 U leto 1944. str. koji je radio sve do kraja rata. Uveče bi se vra- ćao u bolnicu. zavojni materijal . Poročilo apotekarskega referenta Štaba 4. Solčavsko i u Korušku. 903 Kada je osnovana Vojna oblast 4. 3. hernije Ana Ivančič. dok. 902 903 Partizanska saniteta na Stajerskem.gips. a prikupljale su ga organizacije OF preko svojih aktivis- ta farmaceuta. 45. 70. Na isti način obavljalo se i otpuštanje ranjenika. Po svojoj organizaciji i rezultatima rada bolnički centar na Kozjanskom bio je jedan od najvećih i najbolje uređenih centara. SNOB Mirka Bračiča na Stajerskem. str. str. sulfamidni preparati. Jože Pirš ostao je referent za apotekarstvo u Sanitet- skom odseku Štaba 4. udaljena 1 sat od bolnice i nalazila se na proplanku usred šume. avgusta 1944. Pošiljke sanitetskog materijala puštali su padobranima saveznički avioni na Moravško. Jedinice su bile dužne da dopreme ranje- nike do javke. Imale su javku na imanju nekog bližnjeg seljaka. * . Ana Ivančič preuzela je dužnost referenta za apotekarstvo i upravljala terenskim apotekama. nepokretne ranjenike evakuisali su u podzemne bunkere (svaka bolnica imala je podzemni bunker). bile su ampule morfijuma. 901 Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. U pola noći došli bi no- sioci iz bolnice po njih. za R 7. Partizanska saniteta na Stajerskem. str. u prvom redu bila je organizacija nabavki sanitetskog materijala. Saniteta 13. 905 Dr Herbert Zaveršnik. dok. koje su preuzele me- dicinsko snabdevanje operativnih jedinica i bolnica. 1967. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. operativne zone. bolničar. Sanitetnemu oddelku Glavnega štaba NOV in POS.905 Sanitetski materijal dolazio je u terenske apoteke.901 U Kozjanskom području. Zadatak Sanitetskog odseka. Značajni artikli. operativne cone z dne 18. osnovane su terenske apoteke (TA). Dosta sanitetskog materijala zaplenjeno je u Zgornjoj Savinj- skoj dolini. Pokretni ranjenici eva- kuisani su u bezopasne predele u šumi. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 263-265. R 8. 1980. OPERATIVNOJ ZONI Sanitetski odsek Štaba 4. danju se nije održavala veza sa bolnicama. Ljubljana. referen- ta za apotekarstvo. knj. 98. februara 1945. šefu Apo- tekarske sekcije Sanitetnega odelka Glavnega Štaba NOV in POS. Tu dužnost obavljala je ing. operativne zone imao je u leto 1944. Ona je bila. preko kojih se nabavljao iz okupiranih gradova. Pohorje. XI. 900 Svaka bolnica upućivala je pre svitanja svog obaveštajca na teren. Zaštita bolnica na Kozjanskom zasnovana je na istim načelima kao i druge. ing. Nemci nisu otkrili nijednu bolnicu i nije stradao nijedan ranjenik. u kojem se lečilo do oslobođenja oko 300 ra- njenika. koje su slali saveznici. Pomoć- nik joj je bio Jože Pirš-Luka. knj. Prijem ranjenika u bolnice obavljao se samo noću. Bolnice R 7. Beograd. R 9 i R 10 bile su udaljene jedna od druge više sati hoda. operativne zone. gde je u toku dana skupljao informacije o kretanju neprijatelja. npr. 568. str. U slučaju ugroženosti.APOTEKARSTVO U 4. Na jav- 900 Partizanska saniteta na Stajerskem.902 SLUŽBA M E D I C I N S K O G SNABDEVANJA .. 74. 34-38. Nosioci ranjenika iz jedinice bili su dužni da donesu ranjenike do ponoći i da ih ostave na javci. Glavni izvor snabdeva- nja sanitetskim materijalom bili su tajni kanali. Međutim. zavoji i DDT-prašak. 904 Poročilo dr Milana Cervinke-Zige z dne 27. str. 2. koje su bile u pod- zemnim bunkerima. 696-698.

pa je. Terenska apoteka »Skala« organizovana na Kozjanskom u avgustu 1944. str. Grade- ca. operativne zone bilo je pet terenskih apoteka: Terenska apoteka »Jelen« izgrađena je u leto 1944. Jurklošter. vlemingks. Imao je dve prostorije: veću za sanitetski materijal i osoblje. Terenska lekarna »Viharnik« Farmacevtski vestnik. ali su kasnije u njemu smestili apoteku. Koroško partizansko zdravstvo. ranije laborant u apoteci u Sevnici. bacili su sanitetski ma- terijal u selo Lipovicu i izabrali novo osoblje. Terenska apoteka »Viharnik« izgrađena je u proleće 1944. Ljubljana. Brežica.Ro- gatec. koje je kurir apoteke odeo u apoteku i sutradan doneo na javku sanitetski materijal. Marjan Linasi. 906 Na području 4. tako da je pristup bio moguć samo kroz vodu. 907 Saveznici su. koja je preživela tragediju. 913 Sanitetski materijal najviše su primali iz područja oko Kamnika. septembra 1944). 913 Magistar farmacije Vera Vukadinović-Hebar. gde je bila apotekarska javka. Ljubljana. Saveznici su slali sanitetski materijal avionima u područje Radmirja. osim partizanskih bolnica Kozjanskog područja. Zbornik do- kumentov in podatkov sanitetne službe. pa čak i iz Beča. upravi terenske apoteke »Skala« o vođenju evidence sanitetnega materijala. knj. Ljubljana. 912 Bunker se nalazio uz potok. str. ranije laborant u hemijskoj fabrici Hrastnik. pa i iz fabrike lekova Vir i hemijske fabrike Dol pri Ljubljani.909 Upravnik je bio Feliks Preskar. nadaleko od seljačke kuće Obcir. koje su odveli u zatvor u Trbovlje. 907 Gradivo o slovenski partizanski saniteti. septembra 1944. razne masti i fiziološki rastvor sa redestilovanom vodom. str. knj. 2. Planina i Kozje . str. u Moravskoj dolini. i manju za kuhinju. 908 Magistar farmacije Breda Kolenc-Pirc. 1979. snabdevala Kozjanski partizanski odred. str. 85. Apoteka je proizvodila so. što je došlo u apoteku »Jelen«. str. 281. 910 Gradivo o slovenski partizanski saniteti. dok. takođe. prilikom potrage slučajno naišli na bunker i zarobili osoblje apoteke. novembra 1944. Sve su poubijali u Frankolovom. 906 Navodilo apotekarske sekcije sanitetnega Odseka Vojne oblasti 4. magistar farmacije Breda Kolenc. 195. Veću količinu sanitetskog materijala je apoteka primala prilikom oslobođenja Mo- zirja. str. slali sanitetski materijal na Moravško. Marjan Linasi. a od jula 1944. 15. Apoteku je u početku vodio Oskar Kolar-Zika. U blizini javke izgradili su bunker za osoblje. 259-261. To je bio veliki podzemni bunker koji je građen za bolnicu. 264. dobro maskirana. Redestilaciju su obavaljali u šumi u kotlu za kuvanje rakije.910 Sanitetski ma- terijal primala je apoteka tajnim kanalima iz Celja. Zagreba. u blizini sela Luče ispod Krašnog vrha. Koroško paritzansko zdravstvo. Nemci su 2. dužnost upravnika vršila je magistar farmacije Vera Vukadinović-Hebar. Kamniško- zasavski odred i druge jedinice koje su operisale na ovom području. Uprav- nik apoteke bio je najpre Drage Legvart. 67-68. Od 12. osim trojice. 1 nn . iznad sela Mlinše. u šumi kod sela Češnjice. Ljubljana. 211-213. 911 Partizanska saniteta na Stajerskem. ambulante pri komandama mesta Kozjanskog vojnog područja .civilno stanovništvo. februara 1945. str.911 Imala je dovoljno sanitetskog materijala. 912 Anton Ikovic. 914 Anton Ikovic. Ova apoteka snabdevala je Šlandrovu i Pohorsku brigadu. Apoteka je bila u podzemnom bunkeru. bez tragova. To je bio podzemni bunker na jurklošterskoj strani brda Voluš. 1980. 279. Apoteka je bila sat hoda uda- ljena od Izlake. 374. Moji spomini na lekarno »Jelen«. 9-12/XII. 65. 3.908 Zbog vesti da je apoteka provaljena. a javka je bila kod Zajca. dok. 909 Poročilo sanitetnega referenta Štaba Kozjanskega odreda (8. str. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 41-43. Sanitetski materijal dolazio je najvi- še iz apoteka u Kamniku i Domžalama. ku su dolazili kuriri sa trebovanjima. Farmacevtski vest- nik 1-3/XIV. među kojima je bila i magistar farmacije Breda Kolenc. operativne zone z dne 7.

282. str. od 14. 920 Magistar farmacije Dušan Vobed. operativne zone radile su dve zu- barske ekipe. Zbog velike udaljenosti od javke. kada je premeš- 915 Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. 79-80 i 82. Sanitetski materijal izdavala je apoteka preko jav- ke na Hudom vrhu. Zdravstvena služba v NOV na Mariborskem območju 1941-1945.917 Terenska apoteka »Saša« osnovana je u jesen 1944. a posle Stefan Vivod. koji je bio ranjen. XI. a bilo je i sklonište sanitetskog materijala koji je dolazio iz Maribora. napali kuću u ubili Ludvika Sagadina. U februaru 1945. 1A1 . Nemci su 12. Beograd. Zdravstvena služba V NOV na Mariborskem območju 1941-1945. Nemci su krajem februara 1945. Koroško partizansko zdravstvo. Sanitetski materijal nalazio se u podzemnom bunkeru u šumi. Slovenske Bistrice. Prva. Poginuo je i pravnik iz Zagreba dr Mile Le- vicki.919 Apoteka je primala sanitetski materijal iz Celoveca. osuđeni su na smrt. 918 Anton Ikovic. posle dugotrajnih mučenja. Gradeca i Lovrence na Po- horju. Terenska apoteka »Granit« izgrađena je u leto 1944. su uhapšeni. Maribor. Peter Križ. a snabdevala je. Sa jedne strane potoka Op- lotniščica bila je apoteka u nadzemnoj baraci. u kraju Suhadolska pustota. str. na Pohorju. februara u Kamniško-zasavskom odredu. Kazna je izvršena 5. Tragedija familije Sagadin u Srećama kod Makola (Haloze). na Konjski vrh. str. Spasio se samo sin Zvonko. str. koji je po svojim kuririma omogućio apoteci donošenje sanitetskog materijala. Beča. Farmacevtska služba na Mariborskem območju v času NO boja. Maribora. u sastavu Sanitetskog ekonomata pohorskih bolnica Istočnog sektora. 1979. u šumi seljaka Breznika. 920 Zubarska služba u 4. koji je osoblje primio u kuću. 262. U velikoj zimskoj ofanzivi osoblje se sakrilo u brdima Velike planine. 915 Apoteka je primala sanitetski materijal iz Dravskog i Ptujskog polja. otkrili bunker sa sanitetskim materijalom i apoteka je prestala sa radom. u rejonu sela Luče. Ljubljana. 1967. Nemci su kuću sa žrtvama zajedno spalili. njegovu ženu Ma- riju. 918 Upravnik apoteke bila je student farmacije Ivica Ivančič. iz Maribora. u prvom redu. koje je vodio dr Herman Slokan-Zmago. Gradeca. 1988. Iz- nosimo dve: Tragedija magistra farmacije Viktora Štrauha (Strauch) i njegove žene Marije. u predelu Hudi vrh. Marjan Linasi. Slovenj Gradeca. 917 Magistar farmacije Dušan Vodeb. a sa druge strane potoka Sa- nitetski ekonomat. partizansku bolnicu u Robanovom kotu. str. Ljubljana. operativnoj zoni U prvoj polovini 1944. 1979. aprila 1945. 916 Gradivo o slovenski partizanski saniteti. U njihovoj kući je bio bunker u kojem su se lečili partizanski ranjenici i bolesnici. 500. O tome svedoče brojne tragedije aktivista. prvoborca Jožka Sagadina i sina Mirana. Magistar Strauh bio je upravnik apoteke Opšte bolnice u Mariboru. Dve godine aktivno je radio za OF najrizičnije poslove: od slanja sanitetskog materijala u partizanske apoteke do skrivanja partizanskih ranjenika u svom stanu. 80-81. decembra 1944. Prikupljanje sanitetskog materijala u okupiranim gradovima bilo je skopčano sa velikim rizikom. premestili su zimi apoteku u blizini sela. koju je vodio zubni tehničar Franc Janežič-Peter do septembra 1944. u seljačkoj kući Petra i Ivane Štiftar. 919 Gradivo o slovenski partizanski saniteti. str. u Gradecu. lekarku dr Rožu Sagadin-Filipič i supruga dr Gojka Sagadina. 916 Upravnik apoteke bio je od njenog osnivanja do avgusta 1944. na teritoriji 4. marta 1945. Zbog izdaje Gestapo je doznao za njihov rad i 1. 279-281. Celja i Ljubljane.

a vodio ju je dentista Ivan Mohor- ko. divizije (zubni tehničar Rado Kerin). 1Q9 . Ekipa je pratila brigadu na njenom pohodu na teritoriju 7.922 Četvrtu zubarsku ekipu u 13. smrtno ranjen od parčeta granate. U Dolenjskoj je sredinom oktobra kod Sv. 226-228. Franc Bren se po nalogu Štaba 6. a dve u bolni- cama. str. 921 U drugoj polovini 1944. u Zasavje. u 6. 923 Ista. Zobozdravstvena služba v NOB na Slovenskem. a neke zarobili. brigadi »Slavko Slander«. otkrili bolnicu. Vodio je zubni tehničar Rado Ke- rin. 135. 223-224. 1985. str. Treća je bila u 2. str. Tom prilikom zarobljen je i Rado Kerin. druga u 6. Križa (sada Gabrovka) brigada napadnuta od slovenačkih domobrana i izgubila je svu zubarsku opremu. Druga zubarska ekipa počela je sa radom 10. septembra 1944. do oslobođenja tehničar Fran Eržen. vodio ju je zubni tehničar Franc Bren. broj zubarskih ekipa u 4.923 Petu zubarsku ekipu u Kokrškom partizanskom odredu vodio je od 20. Sedma zubarska ekipa ra- dila je od septembra 1944. Nemci su 8. korpusa. diviziju i radio u Zgornjoj Savinjskoj dolini. a vodio ju je zubni tehničar Franc Bren. od kojih je 5 radilo u operativnim jedinicama. Knjiž- nica NOV in POS. januara 1945. str. do oslobođenja u bolnicama zapadnog dela Po- 921 Dr Velimir Vulikić. 922 Ivan Mohorko pao je u borbi u Mozirskim planinama. Ljubljana. Prva ekipa je radila u Štabu 14. 924 Ista. koji je kasnije zarobljen od Nemaca i zatvoren u zatvoru u Ce- lju. operativnoj zoni po- peo se na 7. brigadi «Ljubo Šercer«. ubili neke ranjenike. sa zadatkom da nabavi novu opremu za svoju ekipu. brigadi «Slavko Šlander«.924 Šesta zubarska ekipa radila je u bolnici »Rok« u Podvolovljeku. Zubna ambulanta Sanitetskog odseka Glavnog štaba Slovenije ten u 14. juna 1944. brigadi »Mirko Bračič« vodio je dentista Franc Golob. brigade vratio u Šta- jersku. 208-211.

dok. diviziji je zubarska ekipa Franca Jenežiča-Petra. str. premestio 27. U Notranjskoj i Do- lenjskoj delovao je 7. koji je obilazio konspi- rativne bolnice i pružao pomoć ranjenicima. horja. i 2. Glavni štab JA za Sloveniju se. 205-208. a u bolnicama zapadnog dela Pohorja ekipa Srećka Rutara-Feliksa. Zato su se služili i improvizacijama: gornji (lakši) deo bu- šilice priključili su na seljačku spravu za predenje vune »kolovrat«. str. U Kokrškom odredu i dalje je radila ekipa Franca Eržena. Gorica i Postojna. Trst je oslobođen 1. Vodio je Srećko Rutar-Feliks. str. u 4. str. Sanitetski odsek 4. aprila 1945. 927 Više o tome u monografiji dr Velimira Vulikića. angažovan je 9. armija u Šta- jerskoj. posebno Trsta i Gorice. počele su krajem aprila 1945. a 31. operativnoj zoni radilo 5 ekipa. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. a istog dana Tržič. U ovim pošiljkama bilo je i zubarskih instrumenata. Savez- nici su ga slali vazdušnim putem ali tek krajem rata. koji je sa svojom eki- pom pružao pomoć jedinicama brigada. armija u Slovenačkom primorju. 4. bolesnicima i osoblju. str. brigadi »Mirko Bračič« a u 2. kor- pus. 928 Teškoće u nabavci opreme stvarale su teške zubarske bušilice. koji je obezbeđivao desni bok 4. 926 U 14. i 9. zubni tehničar. armije u nje- nom prodoru prema Istri i Trstu. koji je bio referent za zubarstvo te divizije. armijom u oslobođenju Trsta. marta 1945. 155. u napadu na nemačku grupu armija »E« i njenom gonjenju prema zapadnim granicama Jugoslavije. operativna zona i dru- ge jedinice Glavnog štaba Jugoslovenske armije za Sloveniju. 231-233. U stvari. gde se ranije nalazila nemačka ko- manda. knj. jugoslovenska armija nastupale su od Zagreba preme Celju i od Karlovca prema Novom Mestu i Zidanom Mostu. 12. 3. Zobozdravstvena služba v NOB na Slovenskem. korpus i 4. Sanitetsko odeljenje GŠ Slovenije nije stiglo u Trst u punom 925 Ista. kada su. U tim borbama angažovani su 7.930 Iz Gorskog kotara otišao je kamionima u Slovenačko primorje i posle oslobođenja Trsta stigao u grad i smestio se u zgradu u ulici Cicerone 8. i 11. Naime. operativne zone dodelio je Opera- tivnom štabu 6. 930 NOV na Slovenskem. na te- ritoriju Slovenije stupile 4. Mesečno poročilo zobozdravstvene sekcije Sanitetnega oddelka Glavnega štaba NOV in POS za februar 1945. sa svojim ustanovama i odeljenjima. radi os- lobađanja Slovenačkog primorja. 79 i 209. 969. koji je sa 30. 927 Sanitetski materijal primale su zubarske ekipe iz raznih izvora. divizija je oslobodila Tržič (Monfalcone) i Goricu. . divizijom učestvovao sa 4. operativne zone dodelio je Operativnom štabu 6. pružala zu- barsku pomoć 1. brigadi »Ljubo Šercer« radila je ekipa Ivana Mohorka do njegove tragične smrti. Ukupno je 1945. započete 20. koje čine sastavni deo ofanzive Jugoslovenske armije za oslobođenje zemlje.929 SANITETSKA SLUŽBA U ZAVRŠNIM OPERACIJAMA NA TERITORIJI S L O V E N I J E Završne operacije za oslobođenje Slovenije. Tada je načelnik Sanitetskog ode- ljenja Glavnog štaba postao dr Marjan Južnič. u Gorski kotar. 925 Do reorganizacije zubno-zdravstvene službe došlo je početkom 1945. brigade zubnog tehničara Franca Brena. Sanitetski odsek 4. 929 Dr Velimir Vulikić. brigadi »Tone Tomšič« i 13. a 1. Krajem januara 1945. 926 Ista. marta 1945. Zobozdravstvena služba v NOB na Sloven- 928 skem. maja. korpus.

načelnik Sanitetskog odeljenja. gde je bilo dosta žrtava i povreda od mina i granata. dr Pavel Lunaček. naročito za os- lobađanje Ljubljane. X. Ljubljana. Indrija. Beograd. 1967. gde je osnovana Vojna bolnica pod upravom dr Pavle Jerine. gde je reorganizovano u Sanitetsko odeljenje Vojne oblasti 4. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. Osoblje bolnica organizovalo je rad u novim uslovima.u Moste i u Mladinu. Neki sanitetski rukovodioci su pre toga preuzeli nove dužnosti kao civili. 1967. šef Sekcije za zubarstvo. Ujutru 9. 931 Još u Beloj krajini su iz NOVJ otišli dr Franc Novak. člana Pokrajinskog NO odbora za Slo- venačko primorje. hercegovačke divizije. evakuisani su u Goricu i ranjenici bolnice »Pavla«. koja je radila bez prekida 48 sati. 1945. 405^08. XI. Delo v kiruški ekipi 7. korpusa i Oficirske škole Glavnog štaba JA za Sloveniju oslobodile su Ljubljanu. 936 Divizijske hirurške ekipe upućivale su ranje- nike za teže hirurške zahvate u Korpusnu hiruršku ekipu. 938 Partizanska saniteta in evakuacija ranjencev v Sloveniji med NOB. korpusa pružale su hiruršku pomoć ranjenicima. str. Rad Sanitetskog odeljenja Glavnog štaba Slovenije trajao je u Trstu do evakuacije naših jedinica iz Trsta u junu 1945. 7-8. Apotekarska sekcija prikupljala je sanitetski materijal od nep- rijateljevih jedinica i evakuisala ga u Ljubljanu. 934 Hronika SVPB »Pavla«. 935 Samo 4. gde su smeš- teni u vojne bolnice. 1983. i 18. divizije i korpusna hirur- ška ekipa 7. 254-281. armije. str. Tada se Sanitetsko odeljenje Glavnog štaba premestilo u Ljubljanu. krenule prema Ljubljani sa 15. 110-112. 932 Ranjenici (njih 98) i osoblje iz partizanske bolnice »Franja« evakuisani su u Goricu 5. maja svi su ranjenici transportovani u oslobođenu Ljubljanu. U bolnici su radili italijanski lekari. 936 NOV na Slovenskem. uspostavljena je i saradnja sa civilnom zdravstvenom služ- bom u Trstu. koji su za- tečeni. korpusa. u dve zgrade . 933 Neposredno posle evakua- cije bolnice »Franja«. Sanitetska služba hirurške ekipe 18. izvršena je 27. X.sastavu. divizije. šef Epidemiološke sekcije i Avgust Zupet. Zdravstveni vestnik št. Zbornik dokumentov in podatkov sanitetne službe. 938 Iz Srpskih Moravica posle 9. 973. 935 Dr Vaclav Pišot.937 Evakuacija svih ranjenika i bolesnika kao i ostalog osoblja i Slovenač- ke centralne vojnopartizanske bolnice a zatim i SHVPB. potom. oslobodile su Dolenjsku i Notranjsku. Beograd. brigada »Matija Gubec« u borbama kod Ljubljane imala je 58 po- ginulih i više od 70 ranjenih. krajem aprila i početkom maja 1945. 1967.931 Sanitetsko odeljenje Glavnog štaba u Trstu preuzelo je kontrolu nad lečenjem ranjenika Jugoslovenske armije koji su upućivani u Vojnu bolnicu (Ospedale militare centrale). Trieste). maja. a na rad je stigla i grupa zdravstvenih radnika bolnice »Franja« sa dr Franjom Boje. maja jedinice 29. Upravnik Vojne bolnice u Gorici bila je dr Franja Boje. 350-351. 4. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. u Srpske Moravice u Gorski kotar. Beograd. str. dr Milan Perušek. 7. . slo- venačkom i italijanskom antifašističkom divizijom »Garibaldi Fontanot«. 1985. šef Sekcije za bolnice. 933 Partizanska bolnišnica Franja. 329-362. Hronike o radu sanitet- ske službe u NOR-u. Bolnica je najpre smeštena u zgradu Vojne bolnice (uli- ca-V. 937 Dr Majda Benedik-Kmet. a kasnije u sanatorijum sv. Justa. Za vreme ovih borbi hirurške ekipe 15. korpusa. ap- rila 1945. 213 i 400. 1984. 932 Sanitetsko odeljenje u Ljubljani smestilo se u zgradu »Partizanske kasarne«. str. dok je osoblje premešteno u oslobođenu Postojnu. str. 934 Jedinice 7. str. knj. Uz pomoć dr Bogdana Brecelja. i 18. na Poljanskoj cesti. str. glavni hirurg. dr Bog- dan Brecelj.

Za Ljubljanu je 8. maja 1945. upućena i bolnica »Snežnik«.939
U vreme bezuslovne kapitulacije nemačke vojske 9. maja 1945. jugos-
lovenska 1, 2. i 3. armija nastupale su iz Hrvatske u Sloveniju vršeći pritisak
na nemačku Grupu armija »E koja se nalazila u okruženju, jer su snage Glav-
nog štaba Slovenije, a to je kompletna 4. operativna zona, zatvorile Nemcima
odstupnicu za Austriju. Naime, glavnina 14. slovenačke divizije već je prodrla
u Korušku do Železne Kaple i Celovca, gde se stiglo sa Motorizovanim od-
redom 4. armije koji je od Trsta prodro u zapadni deo Koruške, a Jeseniško-
bohinjski, Kokrški i Koruški odred bili su na severnoj strani Karavanki. Ok-
ružene nemačke i kvislinške jedinice nastojale su da se probiju u Korušku
i predaju zapadnim saveznicima. Zato su borbe u Štajerskoj i Koruškoj vo-
đene i posle 9. maja, odnosno sve do 15. maja 1945.
Najžešće borbe vođene su kod Dravograda i Poljane.
Kada su 15. maja 1945. položili oružje poslednji ostaci nemačke bal-
kanske grupacije, rat je u Jugoslaviji završen.
Jedinice JA koje su oslobodile slovenačke krajeve u Koruškoj, morale
su se 21. maja 1945, na oštar zahtev saveznika, povući u Jugoslaviju.
Za vreme završnih operacija u Štajerskoj i Koruškoj jedinice 4. ope-
rativne zone pružale su medicinsku i hiruršku pomoć ranjenicima, koje su
evakuisale u konspirativne partizanske bolnice. One su primale ranjenike i
posle kapitulacije Nemačke. Tek prestankom vojnih operacija, pacijenti i
osoblje evakuisani su u oslobođene gradove.
Ranjenici i osoblje iz konspirativnih bolnica istočnog dela Pohorja
otišli su u Maribor, gde je osnovana Vojna bolnica 4. vojne oblasti. U ovoj
bolnici počela je da radi i hirurška ekipa 14. divizije. Druga velika vojna bol-
nica sa 300 kreveta osnovana je u lečilištu Topolščica. Tu su stigli ranjenici
i osoblje iz konspirativnih bolnica zapadnog dela Pohorja, Kozjanskog vojnog
područja i drugih bolnica. Vojna bolnica osnovana je i u Celju, u koju su
smešteni ranjenici iz bolnice u Tuhinjskoj dolini. Operisani ranjenici, kojima
je bila potrebna rehabilitacija, bili su upućivani u vojnu bolnicu u Dobrni.
U vojnim bolnicama su radili i zarobljeni nemački lekari. 940
Partizanska bolnica B - l 1 iz Bistre, u Koruškoj, prebacila je ranjenike
12. maja 1945. u civilnu bolnicu u Crni.941 Iz drugih partizanskih bolnica u
Koruškoj, ranjenici su otišli ili u civilnu bolnicu u Crnu ili u bolnicu JA u
Celovec.942
Posle dolaska jedinica JA u Korušku osnovan je pri Komandi Koruš-
kog vojnog područja Sanitetski odsek. Za šefa je postavljen dr Herbert Za-
veršnik, a za njegovog pomoćnika student medicine Savo Vrtačnik. Dr Mi-
lorad Hadžić bio je upravnik vojne bolnice i ujedno šef Mediko-evakuacione
sekcije Sanitetskog odseka, koji je imao još Higijensko-epidemiološku, Apo-
tekarsku i Zubarsku sekciju. 943
U završnim operacijama jedinica JA u Koruškoj bilo je mnogo ranje-
nika. Zato se pojavila neophodnost da se tamo osnuje vojna bolnica. Sani-
tetskoj službi Koruškog vojnog područja, uprkos protivljenju austrijskih vlas-
939
Pavia Kavčič, Julij Kutin, Postanek in razvoj bloka SVPB-Snežnik, Hronike o radu sanitetske
službe u NOR-u, X, Beograd, 1967, str. 177-192.
940
Dr Ivan Cestnik, Kirurška ekipa 4. operativne zone in 14. divizije na Stajerskem 1944. in
1945. Partizanska saniteta na Stajerskem, Knjižnica Zdravstvenega vestnika, zvezek 6, Ljub-
ljana, 1980, str. 92-98.
941
Anton Ikovic, Marjan Linasi, Koroško partizansko zdravstvo, Ljubljana, 1985, str. 159-184.
942
Ibidem, str. 196-204.
943
Poročilo sanitetnega odseka Koroškega vojnega področja z dne 17. maja 1945, Arhiv IZDG
v Ljubljani, fase. 413/12.

ti, uspelo je da organizuje Vojnu bolnicu u Celovcu, u zgradi Krankenhajma
(Krankenheim) sa 150 kreveta.
Bolnica JA u Celovcu radila je od 12. maja do kraja jula 1945.944 Up-
ravnik je bio dr Milorad Hadžić, a kasnije dr Herbert Zaveršnik.
Sa britanskim vojnim vlastima postignut je sporazum da komanda 8.
britanske armije preuzme garanciju za bolnicu u Celovcu dok svi ranjenici,
sposobni za transport, ne budu evakuisani u Jugoslaviju. Bolnicu su čuvali
vojnici JA, a snabdevanje je preuzeo britanski Crveni krst. Vezu bolnice sa
Štabom 8. armije preuzeo je britanski major dr L. Krom {Crom) koji je mno-
go učinio za njen nesmetani rad.
U vojnoj bolnici JA u Celovcu lečilo se 126 ranjenika i 2 invalida. 945

O NEKIM ISKUSTVIMA RADA SANITETSKE SLUŽBE NOV I PO SLOVENIJE
U NARODNOOSLOBODILAČKOM RATU (1941-1945)

Na kraju, potrebno je kritički utvrditi koji su se oblici rada sanitetske
službe u jedinicama NOV i PO Slovenije od 1941. do 1945. pokazali uspeš-
nim, a koji manje, radi potrebnih pouka i poruka za budućnost.

Zaštita ranjenika

Od samog početka oslobodilačkog rata u Sloveniji se pokazalo da je
bilo najteže zaštititi ranjenike i bolesne borce NOV i PO od zločina okupa-
tora i njihovih saradnika, jer oni nisu poštovali međunarodne konvencije i
moralne norme, što je potvrđivano praksom masovnih ubijanja zarobljenih
ranjenika i bolesnika. Pokazalo se da teški ranjenici, naročito u velikim nep-
rijateljevim ofanzivama, teže se mogu zaštititi, pa i oružanom pratnjom ope-
rativnih jedinica, kao što je bilo za vreme pohoda 14. divizije u Štajersku.
Tražila su se razna rešenja. Surova stvarnost rata od samog početka
i u svim krajevima Slovenije potvrdila je da je najbolje skrivanje ranjenika
na teže pristupačnim konspirativnim mestima u šumi ili u skloništima po-
jedinih seljačkih imanja.
Ovakav sistem konspirativne zaštite dao je pozitivne rezultate u svim
periodima oslobodilačkog rata u Sloveniji. Utvrđeno je da je u Sloveniji to-
kom NOB od 12.727 ranjenika i bolesnika, lečenih u konspirativnim parti-
zanskim bolnicama, zarobljeno ili ubijeno 185 vojnika i bolesnika, ili 1,4%.
Tabela br. 8.940
Jedinice NOV i PO Slovenije zadržale su se u različitim oblicima sve
do kraja rata i na svim područjima: Dolenjska i Notranjska, Slovenačko pri-
morje, Gorenjska, Štajerska i Koruška. Evakuacija ranjenika u konspirativne
bolnice predstavljala je veliku olakšicu jedinicama i uticala je na održavanje
njihove sposobnosti za uspešnije vođenje oružanog otpora. To je bio znača-
jan doprinos sanitetske službe narodnooslobodilačkom ratu i jedinicama
NOV i PO Slovenije. Potrebno je naglasiti da bi život i rad partizanskih bol-
nica bio nemoguć bez masovne podrške naroda, tj. bez OF i drugih političkih
antifašističkih struktura, bez rukovodeće uloge KP Slovenije.
944
Mesečno poročilo Vojne bolnice JA Celovec z dne 7. juna 1945, Arhiv IZDG, fase. 413., Zbor-
nik dokumentov in podatkov sanitetne službe, knj. 4, dok, 29, str. 363-366.
945
Dr Herbert Zaveršnik, Pismo majoriu L. Cromu, Zdravstveni vestnik, Oktober 1977, št. 10,
str. 613-614.
946
Dr Marjan Južnič, Razvoj partizanskog saniteta u Sloveniji u toku narodnooslobodilačkog
rata (II), Vojnosanitetski pogled, XXXIX, br. 2,'mart-april 1982, str. 127-141.

BROJ RANJENIKA I BOLESNIKA LEĆENIH U SLOVENAČKIM PARTIZAN-
SKIM KONSPIRATIVNIM BOLNICAMA I BROJ ŽRTAVA ZBOG NAPADA
NEPRIJATELJA NA BOLNICE

Broj žrtava
Područje Broj lečenih (pali i Procenat
zarobljeni)

Dolenjska i Notranjska
(7. korpus) 8893 53 0,59
Primorska i Gorenjska
(9. korpus) 2522 27 1,07
Štajerska i Koruška (4.
operativna zona) 1313 105 7,9
U k u p n o: 12727 185 1,4

Pred kraj rata konspirativne partizanske bolnice bile su pretrpane ra-
njenicima i invalidima. Evakuacija vazdušnim putem 2855 pacijenata iz par-
tizanskih bolnica Slovenije u južnu Italiju bio je, takođe, značajan doprinos
sanitetskih ustanova i velika pomoć saveznika NOV i PO Slovenije. Pored
toga 512 ranjenika i bolesnika evakuisano je 1944. i 1945. suvozemnim putem
u oslobođenu Dalmaciju, što je, takođe, pozitivno delovalo na ishod njihovog
izlečenja.

Lečenje ranjenika

Pružanje prve pomoći ranjenicima u partizanskim jedinicama naišlo je
odmah u početku rata na teškoće, ponajviše zbog vrlo malog broja profesio-
nalnih bolničara. Regrutacija bolničara uspešno je rešena edukacijom bolni-
čara-laika iz redova boraca. Partizanski lekari su od početka rata održavali
kurseve za bolničare u odredima i brigadama, a kasnije su organizovane stal-
ne divizijske i korpusne sanitetske škole. Bez obzira na žrtve u redovima bol-
ničara, retko se dogodilo da bi neka četa duže vreme bila bez četnog bol-
ničara. Zato su ranjenici u većini slučajeva primali prvu pomoć neposredno
iza borbene linije. Najviše teških ranjenika spaseno je zaustavljanjem krvav-
ljenja odmah posle ranjavanja kompresivnim zavojem i drugim sredstvima
hemostaze.
Pružanje medicinske pomoći ranjenicima u jedinicama obezbeđivali su
odredski i brigadni referenti saniteta - lekari ili medicinari, koji su svake go-
dine u sve većem broju stupali u jedinice NOV, u čemu je značajnu ulogu
odigrao rad OF slovenačkog naroda. Od 766 lekara, koliko ih je bilo u Slo-
veniji za vreme okupacije, 196 ili 25 % stupilo je u NOV i PO, a medicinara
i đaka, koji su radili kao bolničari, bilo je 235.
U toku rata u Sloveniji poginulo je 19 lekara-partizana i 55 medicinara
i đaka koji su radili u sanitetskoj službi.947 Retko se dogodilo da su neki od-
red ili brigada duže vreme bili bez referenta saniteta. Obim medicinske po-
moći bio je prvih godina rata povremeno sužen zbog pomanjkanja lekova
(morfijum, serum protiv tetanusa) i sanitetske opreme (kramerove udlage).
947
Gradivo o slovenski partizanski saniteti, Ljubljana, 1979, Spisak partizanskih lekara, str.
12-13., Spisak medicinara i đaka bolničara, str. 147-164.

Umesto kramerovih udlaga referenti saniteta povremeno su se služili imp-
rovizovanim sredstvima imobilizacije.
Sopstvena proizvodnja kramerovih udlaga u ortopedskim radionicama
resila je pitanje imobilizacije.
Što se tiče hirurškog lečenja ranjenika na nivou divizije, zbog malog
broja hirurga počelo je tek kada su nakon formiranja divizijskih i korpusnih
ekipa, tj. posle reorganizacije sanitetske službe u NOV i POS u skladu sa
Statutom sanitetske službe NOVJ, i to u 7. korpusu krajem decembra 1943,
u 9. korpusu septembra 1944, a u 4. operativnoj zoni dolaskom 14. divizije
u Štajersku februara 1944. Savremeno hirurško lečenje rana sa primarnom
ekscizijom rane u rejonu divizije, počelo se primenjivati dolaskom saveznič-
kih hirurga u avgustu 1944. i usvajanjem jedinstvene hirurške doktrine.
Kada je u pitanju lečenje ranjenika u partizanskim bolnicama, može
se utvrditi da partizanske konspirativne bolnice nisu pružile ranjenicima
samo zaštitu od neprijatelja, koliku-toliku udobnost i ishranu, nego su u
najvećem broju njih stvoreni i uslovi za negu i stručno lečenje ranjenika i
bolesnika. Bilo je rešeno i pitanje aseptičkog rada u lečenju rana, proizvod-
nje opreme za operacione prostorije, i svih vrsta udlaga i proteza, u ortoped-
skim radionicama, proizvodnje rastvora za intravenske infuzije u tadašnjim
skromnim uslovima. Da se mogu i u tim uslovima poštovati načela asepse,
dokazano je najpre »mokrom«, a kasnije i »suvom« sterilizacijom. I u na-
jskromnijim uslovima moguće je prokuvavati krpe od platna i pokrivati rane
na aseptičan način pomoću prokuvanih drvenih štapića. Kasnije je dokazano
»suvom« sterilizacijom, da se mogu u partizanskom buretu (kontejneru) ste-
rilizovati veće količine zavojnog materijala, operacionog rublja i gumenih ru-
kavica, što je omogućilo povećanje broja operacija u tim uslovima.
U lečenju povreda nastalih od vatrenog oružja, naročito 1942. i 1943,
preovladavao je u većini bolnica konzervativni način, delomice zbog malog
broja hirurga, a i zbog nepoznavanja savremene hirurške doktrine o lečenju
rana. U nekim bolnicama bilo je hirurško lečenje specijalističko ili pod nad-
zorom specijaliste - u Slovenačkoj centralnoj vojnopartizanskoj bolnici 1942.
i 1943, u bolnici »Franja« i »Pavla« od avgusta 1944, i u bolnici »Celje« od
maja 1944. Hirurško lečenje u većini bolnica, zbog pomanjkanja hirurga spe-
cijalista, sprovodili su lekari sa jedno-, dvo- i trogodišnjim hirurškim stažom.
Zato su hirurški zahvati bili ograničeni na operacije iz vitalnih indikacija i
na operacije komplikacija.
Pitanje hirurga nije bilo moguće rešiti uspešnije. Pored ostalog zbog
toga što nije bilo hirurških kurseva ni 1942, ni 1943. Oni su počeli tek u de-
cembru 1944. Tada je Škola za sanitetske oficire Glavnog štaba NOV i POS
organizovala prvi kurs za hirurško usavršavanje, a zatim su radila još dva
takva kursa. Šef hirurške ekipe 4. operativne zone organizovao je hirurško
obrazovanje u jesen 1944, kada na tome radi i šef hirurške ekipe 9. korpusa.

Evakuacija ranjenika

Evakuacija ranjenika na relaciji četa-bataljon-brigada vršena je na no-
silima. Najviše su upotrebljavana improvizovana nosila. Ona su imala tu
prednost što su jedinice nosile sobom šatorska krila, a drveni deo, štapove
improvizovali na licu mesta. Bilo je i gotovih nosila, koja su proizvodile par-
tizanske ortopedske radionice. Ali, prenos tih nosila iziskivao je mnogo veće
napore i više su se gubila. Prenos ranjenika u brigadi odvijao se najbrže kada
i nn

je brigadna sanitetska služba raspolagala stalnim brigadnim sanitetskim vo-
dom nosilaca, koji su na sanitetskim kursevima osposobljavani za transport
ranjenika. Na relaciji brigada-divizija transport je neki put obavljan nosilima,
a često seljačkim kolima.
Iz jedinica u konspirativne bolnice prevozila su ranjenike seljačka kola
sa volovima, a manje sa konjima. Kola je pratila transportna ekipa jedinice
i seljak - vlasnik kola. Krajem rata povremeno su upotrebljavani i kamioni,
među kojima je bilo i takvih koji su kao gorivo koristili drveni ugalj.

Higijensko-epidemiološka služba

Jedan od najtežih problema bilo je održavanje lične higijene boraca i
suzbijanje vašljivosti. Služilo se raznim organizacionim oblicima, od mobilnih
higijenskih ekipa do stalnih depedikulacionih stanica koje su se služile raz-
nim sredstvima zavisno od životnih uslova jedinica i materijalnih mogućnos-
ti. U najtežim uslovima za vreme velikih neprijateljevih ofanziva, naročito na
brdovitom terenu, zimi i u stalnom pokretu, jedinice su gubile burad za de-
pedikulaciju i ona su ili sasvim prestala da postoje u jedinici, ili se, pak, vr-
šilo iskuvavanje rublja i peglanje odeće vrućom peglom. Kao najuspešniji ob-
lik depedikulacije pokazalo se upućivanje pojedinih četa u dezinsekcione sta-
nice (»depedikulaciono-deskabizacione stanice«) na oslobođenoj teritoriji
gde se nije očekivao iznenadni neprijateljev napad i gde su pojedine koman-
de mesta raspolagale opremom za depedikulaciju kao što su: - partizansko
bure i suva komora. Na teritoriji 7. korpusa građen je 1944. novi tip suvih
komora - dno komore predstavljala je gvozdena ploča ognjišta, čime se po-
stizao nagli porast temperature. Zahvaljujući svim preduzetim merama na te-
ritoriji Slovenije, za vreme NOR-a nije bilo pegavca, osim jednog slučaja u
15. diviziji 7. korpusa, koji je otkriven i odmah izolovan. Na teritoriji 4. ope-
rativne zone pri kraju rata upotrebljavan je za depedikulaciju DDT-prašak,
koji su slali saveznici avionima. Zaprašivanje se pokazalo veoma uspešnim.
U suzbijanju crevnih zaraza značajnu ulogu odigrala je higijensko-epi-
demiološka služba raznim merama profilakse (kao što su - epidemiološka
anketa, izbegavanje smeštaja boraca u krajevima poznatim kao endemska ža-
rišta tifusa, prokuvavanje vode za piće ili kuvanje dovoljnih količina čaja).
Tek 1944. uspelo se da se u većini jedinica borci vakcinišu protiv trbušnog
tifusa cepivom koje su slali saveznici.
Kao značajna mera pokazalo se, pored zdravstvenog prosvećivanja,
upoznavanje komandanata s opasnostima i merama za suzbijanje zaraznih
bolesti, uputstva su izlazila u »Partizanskom zdravstvenom vestniku« u po-
sebnoj rubrici »Kotiček za poveljnike«. Korisno je bilo i osnivanje posebnih
odeljenja za zarazne bolesti u konspirativnim bolnicama i izolatora pri am-
bulantama komandi mesta, te obavezno prijavljivanje zaraznih bolesti sani-
tetskim odsecima.

Služba medicinskog snabdevanja

Najuspešniji organizacioni oblik apotekarske službe bile su konspira-
tivne terenske apoteke. One su organizovane na istim načelima konspiracije
kao konspirativne partizanske bolnice. Za apoteku je znalo samo njeno osob-
Ije, a primanje i izdavanje sanitetskog materijala vršilo se, isključivo, preko
onn

javke, koja je bila kod nekih apoteka u njihovoj blizini, a kod drugih uda-
ljena i nekoliko sati hoda.
Terenske apoteke radile su u svim delovima Slovenije i bile su, veći-
nom, građene kao podzemni bunkeri, koji su potpuno maskirani. U njima su
postojale prostorije za sanitetski materijal i prostor za osoblje. Od terenskih
apoteka neprijatelj je otkrio samo dve.
Najveći deo sanitetskog materijala terenske apoteke primale su tajnim
kanalima iz okupiranih gradova Slovenije i Hrvatske, pa čak i iz velikih gra-
dova drugih zemalja: iz Milana, Trsta, Graca, Beča i Praga. Sanitetski mate-
rijal nabavljan je, skupljan i dopreman preko široke mreže aktivista OF, na-
ročito antifašista, a sve je usmeravala KP Slovenije. Bez tako široke mreže
OF ne bi bilo moguće skupiti tolike količine sanitetskog materijala, kojima
su snabdevane i operativne jedinice i konspirativne partizanske bolnice. Za
taj dosta rizični rad, pale su mnoge žrtve.
Jedan od izvora snabdevanja sanitetskim materijalom bila je i pomoć
saveznika, ali tek pred kraj rata. Saveznici su vazdušnim putem slali razne
kritične artikle kao što su: morfijum, etar za narkozu, vakcine, serume, gips,
zavoje, DDT-prašak i plazmu za intravenske infuzije. Ne može se zaobići
sopstvena proizvodnja lekova u terenskim apotekama, naročito proizvodnja
masti i rastvora protiv šuge, masti protiv piodermija, raznih tableta i fizio-
loškog rastvora za intravenske infuzije i drugo.

Zubarska služba

Loša nega zuba i usne šupljine, kao i hrana siromašna vitaminima, do-
vela je do propadanja zuba boraca i do tvrdokornih zapaljenja gingiva i slu-
zokože. Zato je zubarska pomoć bila neophodna. U 1942. u NOV Slovenije
radio je samo jedan zubni terapeut, a 1943. još dvojica. Tek posle kapitulacije
Italije, krajem 1943. a naročito u 1944. zubarska služba postala je organizo-
vanija i kompleksnija.
U NOV Slovenije radilo je 37 zubnih terapeuta, od čega 7 lekara sto-
matologa, 12 dentista i 18 zubnih tehničara. 948
Kao najuspešniji organizacioni oblik pokazale su se mobilne zubarske
ekipe, snabdevene zubarskom opremom i zubarskim materijalom, koje su
obilazile bataljone, brigade, štabove divizija i druge jedinice i ustanove. Teš-
koće u nabavci opreme neki put su rešene inovacijama kao što su, napr., bile
bušilice na ručni pogon, koje su izrađivane u partizanskim mehaničkim ra-
dionicama.
Pored lečenja bolesti zuba i usne šupljine, zubari su radili i fiksaciju
fragmenata kod povreda čeljusti vatrenim oružjem. Zahvaljujući tako dobro
organizovanoj zubarskoj službi do kraja 1944, prilično se smanjio broj obolje-
nja zuba i usne šupljine.

Medicinska literatura

Za obrazovanje zdravstvenih radnika NOV Slovenije bila je neophodna
osnovna medicinska literatura, ali je nije bilo dovoljno. Ovo pitanje rešeno
je, delimično pisanjem srkipata, koja su pisana za partizanske sanitetske ško-
948 Dr Velimir Vulikić, Zobozdravstvena služba v NOB na Slovenskem, Ljubljana, 1985, Knjiž-
nica NOV in POS.

le od lekara nastavnika i sanitetskih rukovodilaca kao što su skripta za ana-
tomiju, fiziologiju, zarazne bolesti, razne bolesti, vojnu hirurgiju i drugo.
Najveću ulogu u obrazovanju zdravstvenih radnika odigrao je »Parti-
zanski zdravstveni vestnik«, stručna publikacija sanitetske službe NOV i POS,
koja je izlazila od januara 1944. do aprila 1945. U člancima su se zdravstveni
radnici u jedinicama i bolnicama upoznavali o svim aktuelnim problemima
partizanskog saniteta, počev od lečenja ranjenika do otkrivanja i sprečavanja
zaraznih bolesti, od upotrebe lekova do preduzimanja higijenskih mera i slič-
no.
Od najvećeg značaja bilo je prenošenje organizacionih i stručnih iskus-
tava iz jedne bolnice ili jedinice u druge u svim delovima Slovenije.

Prof. dr Stanislav PIŠČEVIĆ
GENERA L-PO TPUKO VNIK

RAZVOJ I RAD SANITETSKE SLUŽBE
U NOV I PO SRBIJE
1941-1945.

ZDRAVSTVENE PRILIKE U S R B I J I PRED DRUGI SVETSKI RAT I P R I P R E M E ZA
USTANAK

Zdravstvenom službom na teritoriji Srbije u Kraljevini Jugoslaviji ad-
ministrativno je rukovođeno iz tadašnjih banovina, 1 što stvara teškoću da se
dobije celovita i preciznija slika o zdravstvenoj situaciji, jer se teritorija ba-
novina nije prostirala sa sadašnjom teritorijom Srbije. U 72 bolnice radilo je
454 lekara i oko 911 lica sa srednjom stručnom spremom. Najveći broj le-
kara, njih oko 290, bio je u Beogradu.
U Beogradskoj lekarskoj komori registravano je 1939. godine 916 le-
kara, što ne obuhvata sve lekare Srbije. 2 Osim u bolnicama, lekari su radili
u domovima zdravlja, dispanzerima i ambulantama, zdravstvenim zadrugama
a jedan broj imao je privatnu praksu. U manjim varošicama i većim selima
postojale su zdravstvene zadruge koje su imale i svoje apoteke. U zadrugama
je radio po jedan a najviše dva lekara. Pri svakoj bolnici postojale su bol-
ničke apoteke a u svakom gradskom naselju po jedna ili više privatnih apo-
teka.
U bolnicama Srbije registravano je 1939. godine 7.849 bolničkih poste-
lja.3 U 18 većih gradova, sem Beograda i Zemuna, postojala su hirurška ode-
ljenja sa 24 do 61 postelje. U tim odeljenjima radio je jedan do dva hirurga.
Najveći broj hirurških postelja nalazio se u Beogradu sa Zemunom (Beograd
593, Zemun 134), zatim u Nišu 120 i u Kragujevcu 61. Ukupno na teritoriji
Srbije bilo je 1.564 hirurška kreveta.
Beogradski medicinski fakultet raspolagao je sa 813 bolničkih postelja,
gde je radilo 127 lekara (41 iz hirurških grana, 65 internista, 7 neuropsihi-
jatara i 14 ostalih). Od osnivanja, 1922. na Medicinskom fakultetu u Beog-
radu diplomirao je do 1940-41. školske godine 1.621 lekar. Za vreme oku-
pacije, 1941-1945, Medicinski fakultet nije radio. Međutim, tokom tih ratnih
godina, jedan broj studenata, starijih apsolvenata, polagao je ispite kod po-
jedinih profesora i stekao je diplomu lekara. Ukupno je u ratnim godinama
diplomiralo 177 lekara. 4
1
Teritoriju Srbije pokrivale su Moravska banovina (Niš), Drinska (Sarajevo), Dunavska (Novi
Sad), Vardarska (Skoplje) i Zetska (Cetinje) i Uprava grada Beograda.
2
Srpsko lekarsko društvo - Spomenica 1972, Beograd, 1972, str. 255.
3
Godišnjak o narodnom zdravlju i radu zdravstvenih ustanova i organa 1939. Centralni higi-
jenski zavod, Beograd, 1940, str. 113-157.
^ Pedeset godina Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, » Galenika«, Beograd, 1972, str.
311.

Voda se u velikoj meri donosila na rukama. kao što su dr Mi- roslav Adamović. Iz redova medicinara i lekara beogradskog Medicinskog fakulteta izrastaju ugledni komunisti koji u početku ustanka po- . U većim gradovima postojali su vodovodi. počev od mesnih komiteta do Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. bila je raširena u svim krajevima Sr- bije. sifilis. dr Dragoslav Sandić. što je često bilo nedovoljno zbog čega je vladala oskudica u vodi. a planinska sela izvorsku. Bilo ga je u No- vopazarskom sandžaku i Kosovu. odakle se povremeno prenosio i u druge delove Srbije. veoma su mnogo korišćeni i bunari. dr Bla- goje Nešković. dispanzera i ambulanti i. Dragoslav Jovanović. Kroz borbu za autonomiju Univerziteta. tuberkuloza i dr. Izražavajući svoju solidarnost sa borbom španskog naroda protiv fa- šizma. Vladeta Popović . kao i u nekim varošicama. a često potočnu i rečnu vodu. Ovakav postupak sa dispozicijom fekalija dovodio je do zna- čajnog zagađenja okoline. a neki su zauzimali istaknuta mesta u ilegalnim partijskim rukovodstvima. zdravstvenih stanica. doma- ćinstva nemaju izgrađene higijenske nužnike. i predstavljao je stal- nu opasnost od crevnih zaraza. na taj način. Komunistička partija Jugoslavije vrši uti- caj na sve društvene i staleške strukture. već se fiziološke potrebe oba- vljaju »napolju«. Boreći se za političke slobode i socijalne reforme u poslednjih neko- liko godina pred drugi svetski rat. U većini sela. dr Gruja Petrović. trahom. Od zaraznih bolesti tuberkuloza je bila na prvom mestu kako po broju obolelih tako i po smrtnosti. Pegavac u Srbiji. crevne zarazne bolesti (trbušni tifus i dizenterija) bile su dosta raširene u vidu sporadičnih oboljenja ili manjih epidemija. Higijenski zavodi u Beogradu i Nišu imali su svoje ogranke u vidu do- mova zdravlja. bio je jedan broj lekara. dr DoBroslava Mezić-Šiljak. za poboljša- nje socijalnog položaja studenata. praktički. protiv narastajuće opasnosti od fašizma i rata. dr Blagoje Nešković. po pravilu. dr Nada Dimltnjević" dr S u r a Mešterović. dr Milovan Ćetković. dr Saša Gorijan i studenti medicine Olga Dragović. podzemnih i bunarskih voda.200 članova Komunističke partije u Srbiji. Higijensko-epidemiološku situaciju u Srbiji karakterišu dve pojave. Prva je loše snabdevanje higijenski ispravnom vodom. dr Gojko Nikoliš. Godišnje je obolevalo po nekoliko hiljada ljudi. Uglavnom. ali zbog nedovoljnih kapaciteta. Žarišta endemskog sifilisa bila su u istočnoj Srbiji i Novopazarskom sandžaku. kroz podršku i pomoć Španskoj Republici u španskom građanskom ratu .Pinecki. Javljao se sporadično u vidu manjih kućnih epi- demija u graničnim predelima sa Bosnom. Sela su. obezbeđivali su prevenciju zaraznih bolesti u ugroženim područjima (mala- rija. dr Miloš Pantić.studentski po- kret na Medicinskom fakultetu u Beogradu zauzima vidno mesto među os- talim fakultetima i u Beogradu. dr Aleksandar Mezić. nije predstavljao problem. nalazeći naročitu podršku među studentima beogradskog Medicinskog fakulteta i među lekarima Srbije. kroz štrajkove i demonstracije protiv vla- dajućeg režima. Od 2. dr Nenad Parenta i drugi. dr Dragiša Mišović. a druga zagađivanje okoline zbog nehigijenske dispozicije fekalija.). Zbog zagađenosti sredine i neobezbeđenosti dovoljnih količina ispravne vode. Vladi- mir Popović. Malarija je predstavljala problem u naseljima duž dolina reka i u rav- ničarskim predelima. kao dobrovoljci uzimaju učešća u j i t e r n a c i o n a t ó Špan- skgrepubjr^ đr Adela BoKürücka. upotrebljavala bunarsku vodu. duž reke Drine. Napredni studentski pokret bio je dosta jak naročito među studentima Medicinskog fakulteta.

dr Julija Marić. Čuburi. Nadežda Naumović. Mića Stojković. zatim u rejo- nima Crvenog krsta. dr Mita Savićević. koje pre- ko simpatizera KPJ. Moma Marković. Nišu. Za predavače na kursevima koriste se medicinske sestre. Tako je održan kurs za službenice Pošte. Jovan Kapičić. Ljubićkom srezu. NO LIT. dr MilenkoHadžIć. Rad- mila Trifunović i dr Boško Vrebalov. 7 U Opšte državnoj bolnici u Beogradu osnovan je aktiv za prikupljanje sanitetskog materijala. formiran je aktiv na čelu sa Ivankom Muačević i studentima medicine Oliverom Valjek. Sanitetskim pripremama u Čačku rukovodi dr Momčilo Katanić. 115. Osman Karabegović. studenti medicine i medicinske sestre. i kapitulacije Kraljevine Jugoslavije. U Kragujevcu je prikupljeno više hiljada prvih zavoja. dr Safet Mujić. One održavaju prvi kurs za 5 polaznica. Jovan Kapičić. Među njima se ističu: studenti medicine Vladimir Popović. Leskovcu. na Dorćolu. Vladimir Popowc. 127. Pašinom brdu. Svetozarevo. Čukarici. selu Trbušani- ( ^ L e k a r i i studenti medicine. dr Marija Lazić. prikupljanje oružja. 7 Žene Srbije. dr Nenad Parenta. Jedan deo materijala skupljan je i čuvan u Zavodu za izradu seruma u Torlaku. Pod rukovodstvom rejonskih komiteta KP održa- vaju se mnogi sanitetski kursevi.Bebom Ćirić i Marom Kumanudi. Ankom . Boreći se za slobodu svog naroda u NOR-u odliko- vano je Ordenom narodnog heroja Jugoslavije 5 lekara i 23 studenta medi- cine sa beogradskog Medicinskog takultetaU-' Posle aprilskog rata 1941. Južnom bulevaru. Jovan-Joca Milošavljević. 1975. Ste- van JovanovlcTDsman Karabegović. Kragujevcu i dr. dr Radomir Gerić. Za te akcije angažuju se lekari. Programski. Spiro Srzentić. 6 Pomoravlje u NOB 1941-1945. Boško Talevski. str. i zajedno s njima nastavljaju sa kursevima po drugim delovima Beograda. Stanko Mariinoidć^Mika Mitrović-Jarac. dobijaju sanitetski materijal. Moma Marković. vojna obuka) na prikupljanje sanitetskog materi- jala i održavanje sanitetskih kurseva. SUBNOR. Cvetkove mehane. pored opštih zadataka (osnivanje vojnih ko- miteta. Slavčo Stojmenov. 1961. Od- ržavaju se kursevi u Čačku. Instruktori i dele- gati Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju obilaze okružne i mesne komitete i. 6 U pojedinim gradovima osnivaju se ak- tivi za prikupljanje sanitetskog materijala. Te akcije sprovode se u ve- ćini gradova Srbije i intenzivnije su tamo gde su organizacije KP bile jače i uticajnije. kursevi sadrže osnovne praktične radnje iz uka- zivanja prve pomoći i higijensko-preventivnih mera. dr Momčilo Katanić. dr Gojko_Nikoliš. Kao predavači na kursevima u Beogradu i za skup- ljanje sanitetskog materijala učestvuju lekari dr Stojan Novaković. Beograd. ukazuju. Najobimnije pripreme organizuju se u Beogradu. Dragoslav Marković. Početkom maja 1941. MToSragCàjèttnac. Milic Radova- nović. Šapcu. Svaki kurs obuhvatao je oko 10 polaznica. . jJr Gofco NikoliSt Blažo Orlandić. staju pokretači i nosioci ustanka u svom kraju. telegrafa i telefona. str. dr Dura Mešterović. dr Dragan Jovanović i student me- dicine Smiljka Tuzlić. sa beogradskog Medicinskog lakulteta nosioci Ordena narodnog Keroja^TOgoslä^eTTWSfEo Baletic/Vera"l3TSg?)JćvIć. U Gornjem Mi- lanovcu nađena je i sklonjena veća količina zavojnog materijala ostala od Ju- goslovenske vojske. Milija Stanišić. Enes Orman. dr Miloš Pantić. studenti me- dicine i lekari. Donjoj Trepči. Valjevu. a kasnije istaknuti vojno-po- litički i sanitetski rukovodioci u narodnooslobodilačkom ratu. Sima Simić. na svim sastancima. od kojih su naročito aktivni u Beogradu. Pavle Pap. Pokra- jinski komitet KPJ za Srbiju osnovao je Vojni komitet koji je preuzeo orga- nizaciju neposrednih vojnih priprema na teritoriji Srbije. Pavle Pap i J g k a n dr Sima Milošević. Jovan Šerbanović. dr Boško Vrebalov i drugi. dr Olga Dedijer.

Ježevici i dr. bilo je desetak polaznika. »Spomenica« 1872-1972. takođe. Vita Cvetković. str. 15 8 Isto. drugim Mila Vilotijević za 20 i trećim Milunka Begovec za 20 polaznica. 129. u Aranđelovcu student medicine Zivadin Perišić. str. 1972. jul 1941. 21-22. u Knjaževcu dr Rade Savić. 15 Sanitetske kurseve održavaju još u Šapcu student medicine Vera Blagoiević. u Peckoj dr Herbert Kraus. Svetozarevo. 1976. u Kraljevu student medicine Olga Milutinović. studenti medicine i u drugim mestima Srbije. 63. uključivao je i davanje širih znanja za srednje medicin- sku stručnost. str. str. 10 Dr Momčilo Katanić. 10 Žene Srbije. 12 U Požarevcu student medicine Sonja Lazarević održava 2 kursa za 13 polaznika." U Ivanjici su održana 2 kursa za 8 bolničarki. 13 a u Jagodini student me- dicine Ružica Milanović održava. Ivanjica. Srpsko lekarsko društvo. 8 U Užicu je održano 5 kurseva kojima rukovode Mileva Đurđić i Olga Đurović. 307. Lečenje ranjenika u Srbiji 1941-1945. Na kursu u bolnici u Prokuplju. 462. 14 Boško Zivanović i drugi.ma. U Trnovu student medicine Nada Vilimanović-Janković od- ržava kurs za 30 omladinki. Hronika moravičkog kraja. referent 'saniteta Čačanskog partizanskog odreda. 11 Sanitetska služba za vreme NOR u Srbiji. 391. str. 9 Isto. u Negotinu student medicine Aranđel Patlidžanović. 13 Saša Marković. 12 Dr Stevan Ignjić i drugi. 1979. Požarevac. Stazama smelih. jul«. u Kučevu dr Milosav Adamović. str. »Braničevo«. u Leskovcu student medicine Ana Stanojević. »4. Beograd. 421. Prva Žrtva lekar. str. Beograd. 1975. SUBNOR. . str. u Ravnom Gaju dr Voja Du- lić. Kursevima rukovodi Mil- ka Vučićević-Perišić i dr Svetislav Bačarević. NOLIT. Program tog kursa. 1961. među kojima i 3 studenta medicine. Pomoravlje u NOB 1941-1945. koji održava dr Voja Stojanović. streljan od Nemaca. Beograd. u Zaječaru dr Boško Miljejić. »4. 281. 9 U Kraljevu su održana 3 veća kursa. Jednim rukovodi dr Milka Kara- jović za 30 polaznica. u Kragujevcu student medicine Zaga Jovanović. 2 kursa. 20. u Svrljigu dr Milenko Hadžić. jul«. 1972. Beograd. 14 Slične kurseve održavaju pojedini lekari. pored prve pomoći.

000. u Dragincu i drugim mestima. Jedan deo na jugu i istoku Srbije zaposele su jedinice bugarske fašističke vojske a najveći deo Sandžaka po- tpada pod italijansku okupaciju. a od 10. stavljaju u službu okupatorima i počinju oružane akcije protiv partizanskih odreda u Srbiji. u nekoliko gradova Srbije streljano 349 lica. Tako je u junu 1941.000 žandarma i Ljotićevih dobrovoljaca i oko 3. masovnom streljanju stanovništva i odvođenju u koncentracione logore. 88. u koncentracionim logorima je ubijeno još 4. 126. GODINE V O J N O . dok je broj ranjenih bio nekoliko puta veći. Značajnu pomoć za održavanje okupacije i borbu protiv narodnoos- lobodilačkog pokreta predstavljaju četničke snage Draže Mihailovića koje se već u oktobru 1941. Glava I RAZVOJ I RAD SANITETSKE SLUŽBE U PARTIZANSKIM ODREDIMA U TOKU 1941. To je samo jedan deo zločina koje su nemački okupatori počinili u Srbiji već u prvim mesecima okupacije. Srbija u ratu i revoluciji 1941-1945. 16 Obrazovana je kvislinška vlada generala Milana Nedića. bili su i delovi nemač- ke 718. diviziju. koja raspolaže sa oko 5. pešadijsko-artiljerijski puk. oktobra 1941.000 četnika Koste Pe- ćanca. i 717. U Beogradu je 9. Već prve dana okupacije karakteriše stalno povećani teror nad stanov- ništvom Srbije.829 porušenih građevina u Beogradu. oktobra streljano 2. 1976. divizije. poginulo je 2. . Pored tih kompletnih nemačkih divizija.000 i odvedeno u logore 22. teže su oštećeni Glavna vojna bolnica. jedan bataljon 100. koji se ogleda u streljanju i vešanju pojedinaca. Izvršavajući odmazdu »sto za jednoga«. 125.P O L I T I C K A SITUACIJA U S R B I J I P O S L E OKUPACIJE Posle sloma Kraljevine Jugoslavije i njenog rasparčavanja. Lečenje tih ranjenika bilo je otežano zbog oštećenja velikog broja zdravstvenih ustanova.750 uhapšenika i talaca.000 osoba od 16 do 60 godina starosti. 89. 4 policijska bataljona i 1 specijalni bataljon vojne žandarmerije.000 stanovnika. str. aprila 1941. 714. do 30.271 lice. tenkovske brigade. Među 6. a do kraja avgusta u Srbiji je ubijeno 1. a zatim u pa- ljenju sela.000 ljudi. 6. u Kraljevu su ubili preko 5. Beograd. Nemci su u Kragujevcu streljali 7. Fi- 16 Dr Milan Borković i drugi. Nemci su u Srbiji imali kao posadu 704. teritoriju Sr- bije okupiraju oružane snage Trećeg Rajha. Početkom jeseni u Šapcu i u Mačvi streljano je 7.000 ljudi. i 130. Prilikom bombardovanja Beograda. Srpska književna zadruga.

i 2. nisu značajnije izmenila epi- demiološku situaciju u Srbiji u toku 1941. krajem oktobra i tokom novembra. Čačak. kao i druge okolnosti. da bi. Beograd. 1975. Opštinska ambulanta i 3 apoteke. Teritorija Srbije je praktički bila pokrivena partizanskim odredima. Čajetina. ostalo 17 odreda. jula formira se Glavni štab NOPO Srbije koji prelazi na slobodnu teritoriju kod Aranđelovca. gde se stvara slobodna teritorija sa više oslobo- đenih gradova. Brojno stanje se brzo povećava da bi pojedini odredi dostigli do 1. Posavski. Migraciona kre- tanja dolaskom izbeglica Srba iz Bosne. Odredi su bili raspoređeni po četama i bataljonima. a 7. sreska načelstva. Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju donosi 23. godine. Sanatorijum dr Živkovića.. Anić i dr. Gornji Milanovac. Guča. železničke i druge saobraćajne objekte. 10 i 27. Čačak. Kosmaj- ski. Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije. Gradska poliklinika. ranjenih u borbi sa Nemcima u aprilskom ratu 1941. Zviški. 69-72 19 U toku jeseni u Srbiji su bili oslobođeni: Rudnik. a 4. 18 U 1941. kao i Slovenaca iz Štajerske i Koruške. Užice. Josip Broz Tito. 17 Pored toga.000 boraca. Pojedini odredi imali su i do 5 bataljona. Ginekološko odeljenje. a u septembru i oktobru dejstvovala su 24 odreda jačine oko 14. utiču da se ustanak naročito brzo razvija u zapadnoj Srbiji i Šumadiji. Majdanpečki. Jačina odreda kretala se u početku od 20. Kosjerić. Ozrenski. POČETAK USTANKA I PRVA NEPRIJATELJEVA OFANZIVA Sutradan posle napada nemačkih trupa na SSSR. Ra- sinski. Babički. Formiranje odreda i prvih mera u obezbeđenju lečenja ranjenika i bo- lesnika sprovode okružni komiteti KP. Knjaževački. 60 i do 150 boraca. jula u Beloj Crkvi i prvim oružanim akcijama. 1. N. Krupanj. Kopaonički. bombardovanjem oslobođenih gradova i dr. Vranjski. Ustankom na teritoriju Sandžaka rukovodio je Oblasni ko- mitet KPJ za Sandžak. a tokom decembra i Prokuplje. 1. Loznica. Vode se neprekidne borbe sa Nemcima kod Šapca. kao i borbe sa četnicima koji. Boljevački. 1982. Baiina Bašta. Rogačica. 18 Prve ustaničke akcije izvode se sa napadima na seoske opštine. juna odluku o formiranju partizanskih odreda. koji neposredno utiče na tokove ustanka. str. Vojnoistorijski institut. Mačvanski. Čačanski i drugi odredi. Mada je neprijateljeva ofanziva nagoveštavana ranije ispadima nemačkih snaga prema slobodnoj te- ritoriji.500 i 2. žandarmerijske stanice. Dečja kli- nika. Beog- rad..500 boraca. Kraljevački. sve se više pojačavaju. Krajinski. Ivanjica. Dragojlović. grlo i nos. posle rasformiranja i preformiranja. Zlatarski. Arilje. Vrnjačka Banja. Užice. šumadijski. Prisustvo Glavnog štaba NOPOJ. str. Požegu. 19 Oružane borbe u oktobru 1941. Zavod za rak. Bombardovanje Beograda 1941-1944. Ljubovija. Prvi partizanski odredi u Srbiji for- mirani su krajem juna. Škola za babice. gde je početkom oktobra obrazovan i Glavni štab NOPO za Sandžak. . Požega. ali su potencirala probleme zdrav- stvene zaštite. Do kraja godine ukupno je formirano 34 odreda. dejstvovali su: Valjevski. Toplički. Užički. Sredinom septembra na slobodnu teritoriju za- padne Srbije prešao je iz Beograda generalni sekretar KPJ i vrhovni koman- dant NOPOJ.ziološko-histološki institut. Bolnica za uho. odnosno Vrhovnog štaba i lično Josipa Bro- za Tita. Svrljiški. Istorijski arhiv Beograda. Kraljeva i Valjeva. opšta ofanziva na slo- bodnu teritoriju zapadne Srbije počela je 25. Pomoravski. Makedonije i Kosova i Me- tohije.000. novembra nastupanjem nemač- 17 A. Kukavički. u nekim provincijskim bolnicama nalazio se veći broj ranjenika Jugoslovenske vojske. napadaju na oslobo- đene gradove Gornji Milanovac. Bačke. Odmah se počinje sa sabotažama. godine.

partizanski odredi u istočnoj i južnoj Srbiji pojačavaju svoju aktivnost gde se prenosi težište us- tanka i stvara nova slobodna teritorija. na primer. Jedan deo partizanskih snaga povlačio se sa Vrhovnim šta- bom u pravcu Sandžaka. godine ostaju samo Valjevski odred i delovi Mačvanskog. Te forme proističu iz sve većeg broja ranjenika. Glavni štab NOP Srbije nije imao u svom sastavu sani- tetski organ niti je dao neka podrobnija objašnjenja i uputstva kako treba organizovati sanitetsku službu. avgusta 1941. stalne ugroženosti od nadmoćnijeg neprijatelja. NASTANAK I ORGANIZACIONE F O R M E SANITETSKE SLUŽBE Prvi počeci sanitetske službe u oružanim snagama NOP-a u Srbiji na- staju na osnovu opštih direktiva (Majsko savetovanje CK KPJ 1941. Šumadijskog i Kosmajskog odreda. Dok je trajala nemačka ofanziva u zapadnoj Srbiji. Do 30. godine u Zagrebu) partijskim organizacijama o održavanju sanitetskih kurseva i pri- kupljanju sanitetskog materijala. pružale bi potrebnu brigu i negu bolesnicima«. Glavni štab NOPO Srbije piše vrhovnom ko- mandantu Titu 2. odredi su bez le- kara. 83. divizija uz pomoć sedam Nedićevih i četničkih odreda. učestvovati u nabavci hrane. gde je precizno određena vojna struktura par- tizanskih odreda. 15. 20 Zbornik dokumenata NOR-a. naročito u južnoj Srbiji. str. knj. ne govori se nešto više o mestu. Pri formiranju odreda jedna od prvih mera bila je da se ponese nešto sanitetskog materijala i da se pri formiranju četa zaduži neko lice koje će se brinuti o tome. i 717. na Savetovanju u Stolicama. 50. is- kustva i sposobnosti rukovodećih štabova da se prilagode situaciji i nađu najbolje izlaze za lečenje ranjenih i obolelih. 1. 12. Prvi nagoveštaji vide se iz izveštaja koman- danta Glavnog štaba NOPO Srbije. U ofanzivi učestvuju nemačka 342. zadacima i načinu organizovanja sanitetske službe. Ukup- no 80. ili u mnogim četama potpuno nestručno lice. postojanja slobodne teritorije. 22 23 Isto.000 neprijateljevih vojnika protiv 15. 113. 1. 23 Jedan broj lekara raspoređivan je iz onog odreda gde ih je bilo više u odred gde ih nije bilo. Isto. upućenog glavnom štabu NOPO Jugosla- vije 29. str. 20. .21 Dodelu lekara tražili su krajem avgusta Užički22 i Po- savski odred.kih snaga iz više pravaca prema Užicu. 2. knj. Beograd.000 partizana. 21 Zbornik dokumenata NOR-a. 714. 20. t. One bi stanovale po selima ili u blizini odreda. knj. što postaje stalna bri- ga partijskih komiteta i vojnih štabova. Drugi se upućuju na zahtev po- jedinih odreda. sledeće: »Pošaljite lekara. One bi mogle i biti prihvatni punkt za odred. avgusta 1941) da se »moraju pobrinuti za potreban sanitetski materijal i osoblje radi nege ra- njenih i bolesnih«. str. gde se kaže: »Mišljenja smo da je potrebno pridodati od- redima po jednu drugaricu ili više bolničarki. Tek razvoj ustanka i borbe nameću način rada i organizacione forme za lečenje ranjenika. 1. jula 1941. t. Jedan broj lekara dolazi u odrede koji su bili najbliži njihovom mestu življenja. Povećanje bro- ja ranjenika sve više traži prisustvo lekara u odredima. ulozi. Vojnoistorijski institut. knj. 20 Ni kasnije. sem Valjevskog«. novembra ne- mačke snage zauzele su sva mesta dotadašnje slobodne teritorije u zapadnoj Srbiji i Šumadiji. str. Tako. Obično su to bile bolničarke koje su pre ustanka završile sanitetski kurs. Na tertitoriji zapadne Srbije do kraja 1941. kao i na zadacima vojnim štabovima i ko- mandirima (Bilten Glavnog štaba NOPO Jugoslavije od 10.

tako i zbog njihovog bezbednijeg sklanjanja u dublju pozadinu. kao što su Kraljevački i Mačvanski. obično. Jedan od prvih zadataka lekara u odredima bio je osposobljavanje bol- ničara i boraca za ukazivanje prve pomoći po četama i vodovima. upućuju tamo kako zbog boljeg lečenja. Smeštaj prvih ranjenika vrši se u početku po seoskim kućama. nalazi se i naziv »načelnik saniteta odreda«. ili se nalazio u prvoj borbenoj liniji na svoj zahtev (dr Milenko Hadžić u Svrljiškom odredu). Oslobođe- njem većih teritorija uzimaju se objekti kao što su škole. Najzad. Obražde). Užice. postavljaju se i politički komesari. 2. Požarevački) u bolnicama je obezbeđeno prisustvo i rad posebnih le- kara. Sokolje. a odatle određivao pravac i mesto evakuacije i lečenja. Pri osnivanju bolnica. ranjenici se iz seoskih bolnica. Takvi smeštaji u nekim odredima već se nazivaju odredskim bolnicama. Stapar. Otvaranjem većih bolnica u oslobođenim gradovima. nalaze se u blizini štaba ili sa ranjenicima. u većini četa i vodova obezbeđeni su bolničari koji su. str. knj. Toponica. U nekim odredima (Kraljevački. pored upravnika. Čačak. tokom septembra i oktobra 1941. a lekar povremeno dolazi radi pregleda i previjanja. u isto vre- me. kuhinju. i bolnički lekar. u nekim jedinicama lekaru se određivalo mesto u prvoj borbenoj liniji čete (primer dr Herberta Krausa u Šumadijskom odredu). dok u pojedinim gde ima više lekara (Valjevski. Mač- vanski. Gornji Milano- vac i dr. Među lekarima u par- tizanskim odredima malo ima onih koji su raspolagali sa nekim znanjem o organizaciji rada u ratnim uslovima ili praktičnim iskustvom u lečenju ratnih rana. U odredima se lekari nazivaju referentima saniteta i. U nekim odredima. Većinom se radilo o pojedinačnim slučajevima ranja- vanja. broj ranjenika stalno raste da bi u novembru narastao na više stotina. odnosno za njih su znali stanovnici do- tičnih sela i okoline. Sa njima se os- tavlja bolničarka.) preuzimaju se već postojeće bolnice i sve osoblje koje radi u njima. Tako je obezbeđeno stalno prisustvo lekara i bolničara (Bukovica. odmah od početka stvaraju se prvi elementi sani- tetske taktike i etapnog lečenja. Pred napad na neprijateljevo uporište. 24 Kako još nije bila precizirana uloga i mesto referenta saniteta. oktobra 1941. Sve te bolnice bile su javne. bile žene. Čokešina. Posavski. gde je ra- njenicima ukazivana medicinska pomoć. U prvim danima ustanka. Savinac. uređaj za kupanje i pa- renje odela a u nekima i krojačke radionice za krpljenje rublja i odela ra- njenika. a u nekima i operacione sale. Za brigu o ranjenicima i sanitetu u štabovima i komandama odreda i u drugim jedinicama. Sa povećanjem broja ra- njenika uzimaju se veće seoske kuće i smešta više ranjenika. uređuju pomoćne prostorije za ambulantu. Takva situa- 24 Isto. u ko- jima se ostavljaju po jedan ili dva ranjenika ili se iz pojedinih odreda upu- ćuju ilegalno u bolnice u okupiranim gradovima. lekar je organizovao odredsko ili bataljonsko previjalište . oslobađanjem gradova (Krupanj. Počute. Na kur- sevima tokom 1941. naročito teži. Povećanjem partizanskih odreda i oružanih borbi. čime se stvara mogućnost za smeštaj velikog broja ranjenika i za njihovo kvalitetnije lečenje. zaduženi su politički komesari. Kaona. U bataljonima nije bilo sanitetskih organa. broj ranjenika bio je mali. Gornja Gorevnica. Kukavički.prihvatnicu. . Jablanički) referent saniteta je. 55. U izveštaju Štaba Kosmajskog odreda od 28. Uz te bolnice se organizuju perionice rublja. kasarne za smeštaj većeg broja ranjenika. uglavnom. s obzirom na karakter oružanih akcija. U njih se unose kreveti.

a najveeći broj pre- bačen je železnicom od Gornjeg Milanovca i Čačka ka Užicu. Evakuacija železnicom koriš- ćena je duž železničke pruge Gornji Milanovac. Već od početka ustanka uočena je opasnost od pojave zaraznih boles- ti. iznosi na rukama ili na im- provizovanim nosilima. U Čačku. U Užicu i Čačku izrađuju se prvi zavoji i gaza.cija uticala je da pojedini odredi prestaju zbrinjavati samo svoje ranjenike i u granicama svoje teritorije. Na jednu veću bolnicu oslanjalo se po dva i više odreda. VSP. 25 Obično posle završetka sanitet- skog kursa i pri rasporedu u borbene jedinice. Čačak. parenje -5 V. a Zlatarski. Kukavičkog. preko ilegalnih kanala iz pojedinih gradova. o čemu se upozoravaju komande. U izveštajima komandi i štabova govori se o higijenskom stanju u je- dinici. naročito o borbi protiv va- šiju i crevnih oboljenja. Tako se Kosmajski. dok su u bolnicu Obražde upućivani ranjenici iz Jablaničkog. Početkom nemač- ke ofanzive ranjenici se iz svih odreda i bolnica evakuišu prema Užicu i Zla- tiboru. Za transport ranjenika do od- redskih bolnica koriste se konji. Lekari u odredima upućuju borce u najvažnije preventivno-higijenske mere. Višegrad. upućuju ranjenike u Užice. Posavski. a dobar deo ilegalnih veza se prekida. a delom i Požarevački odred. Na taj način je- dinice su bile dobro snabdevene i nije se oskudevalo u zavojnom i drugom sanitetskom materijalu. kao i neki odredi iz istočne Bos- ne. Znatan broj ranjenika evakuisan je u Užič- ku bolnicu kamionom. orijentišu na bolnicu u Gornjem Milanovcu i Rudniku. Standardnih nosila ili unapred pripremljenih sem iz- uzetaka (Mačvanski odred). Oslobađanjem gradova koriste se bolničke apoteke. kada se gradovi napuštaju. Kragu- jevački i Šumadijski odred na bolnicu u Čačku. Tada se pored kupanja i pranja rublja pari odelo i rublje. . 4. Ranjenik se. a Kraljevački. Krajem septembra u izveštajima se spominje pojava vašljivosti. Iznošenje ranjenika sa mesta povređivanja i dalja evakuacija. Kosmajski i drugi odredi u zapadnoj Srbiji. u kojima se borci kupaju. skoro da nije bilo. Oskudica se pojavila kada se u nemačkoj ofanzivi po- većao broj ranjenika. br. a političkim komesarima daje se nepos- redno zaduženje da se brinu o higijeni boraca. bolničarke se opremaju tor- bom bolničara sa najnužnijim materijalom za prvu pomoć. 369-372. obično. Pri odredskim bol- nicama organizuje se kupanje i parenje odela kako za ranjenike tako i za borce odreda. Topličkog i Babičkog odreda. 1978. autobusima ili vozom. Valjevski i Po- savski odred oslanjaju se na bolnice Valjevskog odreda. str. Kupanje i pranje rublja sprovodi se po seoskim ku- ćama. organi- zuje se na različite načine. U velikoj meri koriste se i privatne apoteke iz kojih se materijal otkupljuje. Užicu. rede konjskom vučom. naročito Beograda i Niša. Prave se »partizanska burad« od benzinskih buradi ili kazana za pečenje rakije. Šumadijski. U pozadini. Cvetković. do- brim delom. Mačvanski. Užice. Na prostoru zapadne i istočne Srbije potreban materijal dobijan je iz apoteka zdravstvenih zadruga kojih je bilo u mnogim manjim mestima i po- nekim selima. Način snabdevanja sanitetskim materijalom u početku odvija se. Sa valjevske teritorije stizali su ranjenici preko Kosjerića. Gornjem Milanovcu i Krupnju izgrađeni su uređaji većih kapaciteta. Taj način transporta naročito je bio primenjivan u zapadnoj Srbiji za evakuaciju ranjenika prema Užicu. obavlja se šišanje. U oslobođenom Užicu organizovano je prvo vojno-sanitetsko slagalište u kojem su se čuvale i odakle su se ras- poređivale rezerve sanitetskog materijala. Pravci evakuacije su bili od Bajine Bašte i Rogačice prema Užicu. seoska kola sa volovskom. U Uži- cu je izgrađen sanitetski voz sa tri specijalna sanitetska vagona.

Osim neposrednog rada u lečenju ranjenika. Prokuplju.dr Vojislav Dulić. organizuju smeš- taj ranjenika po selima i bolnicama slobodnih gradova. Kosmajski odred . više od 30 lekara . Dr Vladimir Lebedev iz Pocerine. dr Rade Milutinovic. dok je većina odmah zadužena za ceo odred. dr Dimitrije Pitović. Va- ljevski odred . dr Vera Senić. Kra- gujevački odred . u većini slučajeva.dr Ivko Đolović. dr Persida Sišković iz Kruševca. Šumadijski odred . organizuju evakuaciju. Dr Dragutin Jović iz Soko Banje. Dr Dragić Vučetić. . dr Dragoljub Dimković.dr Miloš Pantić.dr Julka Mešterović. Dr Rade Savić. dr Slobodan Palamarević iz Knjaževca. dr Rade Svilar i dr Dušan Dekleva iz Leskovca. mada je bilo slučajeva. Knjaževcu. a neki i po dva i više lekara. Nišavsko-svrljiški i Ozrenski odred . Požarevački odred - dr Boško Vrebalov. Dr Brana Ra- dovanović iz Svilajnca.dr Martin Kolb.Toplica.dr Žika Janković. dr Dragan Jovanović. lekari ukazuju prvu pomoć. Užički odred . štabovi partizanskih odreda veoma se često koriste uslugama lekara u okupiranim gradovima. da su ranjenici upućivani potpuno ilegalno i pod tuđim imenima. dr Raša Cvet- ković. bilo poznato da se radi o ranjenim partizanima. 26 Taj način lečenja ostvarivan je slanjem ranjenika u bolnice pojedinih gradova. Dr Miša Elijas iz Kragujevca.odela za sve jedinice koje prolaze kroz te gradove ili koje se zadržavaju u njima. Takav način lečenja primenjivao se još u Nišu. dr Jovan Kašiković. nije bilo pojave pegavca ili trbušnog tifusa u partizan- skim jedinicama u Srbiji. Dr Stevan Paunović iz Bajine Bašte.dr Milenko Hadžić. koji ima određeno iskustvo iz hirurgije iz španskog građanskog rata. dr Boris Andersen.dr Momčilo Katanić.simpatizera partizanskog pokreta bilo angažovano u uka- zivanju različitih medicinskih usluga ranjenim i obolelim partizanima. brinu se o sanitetskom materijalu. Valjevu i Kragujevcu.dr Herbert Kraus. među ostalim lekarima nije bilo hirurga specijalista. dr Petar Stanković iz Čačka. Dr Radiša Katanić iz Gornjeg Milanovca. dr Dejan Popović. Dr Tamara Gavrilovna iz Mačve. Tokom 1941. SANITETSKI KADROVI Posle osnivanja partizanskih odreda postepeno dolazi do njihovog po- punjavanja lekarima. Knjaževačko-bolje- vački odred . zbog po- manjkanja lekara a naročito hirurga. Neki od tih lekara se u početku nalaze u četama ili ba- taljonima. Dr Olga Janežić. Mačvansko-podrinjski od- red . dr Dura Mešterović. Dr Mate Bereš. pružaju u bolni- cama opštemedicinsku pomoć. vrše nadzor nad higi- jenskim stanjem boraca. dr Vita Stojanović iz Niša. Dr Raca Ste- fanović i dr Pavle Vićentijević iz Valjeva. Tako je u toku 1941. Sem dr Đure Meš- terovića. Dr Jova Ristić iz Pirota. Na taj način svi veliki odredi imali su po jednog. tako da su do kraja septembra 1941. u odredima bili ovi lekari: Posavski odred .dr Kurt Levi. Mada se radilo o pojedinač- 26 Dr Sava Simić. dr Stanojka Đurić. Kukavički odred .dr Natalija Šimčenko. Dr Voja Stojanović iz Prokuplja. a lekari nisu znali o kome se radi. kao u Beogradu. ovi lekari sve više ispoljavaju organizatorsku ulogu koja postaje sve složenija oslobađanjem novih teritorija i povećanjem broja ranje- nika. dr Stevan Ber. Čačanski odred . Nalazeći se nepos- redno u borbenim jedinicama. ili pozivanjem i izlascima lekara iz gradova i ukazivanjem pomoći po selima na terenu pojedinih odreda. Dr Danilo Paškovan iz Osječine. dr Sidonija Litman: Kraljevački odrcd_-_dr Goiko Ni- koliš. Leskov- cu. Dr Mihajlo Brkić iz Velike Plane . Dr Josip Bucek iz Aleksinca i dr Stojan Janićijević iz Žitkovca. Dok se radilo o manjem broju ranjenika u početku ustanka. Tim lekarima je.

Sergije Prokopenko. Jedan broj njih radi na lečenju ranjenika u partizanskim odredima i seoskim bolnicama. U Nišavskom odredu: Nedeljka Ervaćanin. U Rasinskom odredu: Vlastimir . dr Vasilije Marković. Božidar Lešćanin. dr Dimitrije Su- makov. Dobrivoje Radosavljević. Ljubiša Bijelić. U Sibnici: dr Brana Radovanović. pri- hvatanju i lečenju partizana u okupiranim gradovima.Jaza. dr Božidar Spasović. dr Milić Miličević. 28 Neki od njih su re- ferenti saniteta partizanskih odreda. U Krupnju: dr Dušan Novaković. Bogdan Lastavica. značajan doprinos u lečenju partizan- skih boraca kao i u razvoju sanitetske službe u toku 1941. dr Aleksandar Mitić. dr Josip Benčina.Ljupče. Milan Černelić. kao što je npr. Za bolničarke se obučavaju mla- 27 U Čačanskoj bolnici: dr Josip Benčina. medicinska pomoć se znatno poboljšala kako zbog boljih smeštajnih uslova i mogućnosti rada u bolnicama. dr Petar Cakuljević. dr Vasilije Jovanović. dr Ruža Cakarević. dr Vladimir Popović. dr Cvetko Zotović. ostavlja za lečenje civilnih lica. U Kaoni: dr Milosav Adamović. U Po- moravskom odredu: Ružica Milanović. kao Milen Jovanović u Topličkom. U Ozrenskom odredu: Mile Bucek. U Kraljevačkom odredu: Čeda Kasa- lica. Svetislav Marković . dr Vladimir Popović. dr Ljubica Magazinović-Bračinac. U Mačvi: dr Nikola Topalović. Obično se jedan deo bolnice. Od me- dicinskih sestara u partizanskim odredima bile su: Saša Javorina. u Nišu: Božidar Ristić. Milen Jovanović.Miša Godić. slobodna teritorija bila najveća. Đorđe Stanišić. Gojko Kapor. dr Draga Spa- sović.Selja. kao: dr Aleksan- dar Bračinac. U Kragujevačkom odredu: Du- šan Đurić . Ana Stojković. dr Ha- run Daljvej Levington.Zinaja. dr Luka Đuričić. U Kukavičkom odredu: Jovan Čekić.Braca. U Kosmajskom odredu: Maksim Stern. Radna Ćirković. Studenti medicine daju. Zdenka Majsen.Nenad. Milan Katanić. 28 U Čačanskom odredu: Dragiša Pajević. U Ivanjici: dr Svetislav Bačarević. U Guči: dr Ljubomir Popović. dr Đorđe Sumakov. U Bajinoj Bašti: dr Johan Johansen. dr Ciril Kavčič. Časlav Babić. Rade Trifunović i Petar Živić. Jo- van Čekić u Jablaničkom. dr Petar Dujanović. Ratomir Ristić . U Topličkom odredu: Darinka Nesto- rović . U Gornjem Milanovcu: dr Radisav Katanić. dr Mihajlo Đoković. Lazar Mićunović. tim načinom lečenja učinjene su velike usluge mnogim po- vređenim borcima NOP odreda. Stanislav Piščević. dr Nikolaj Mokin. Kada je u oktobru mesecu 1941. dr Mika Mevorah. dr Mirko Černič. Aleksandar Patlidžanović u Krajinskom. neki su angažovani u većim bolnicama oslobođenih gra- dova. Mile Bucek u Ozrenskom i Mića Dimitrijević u Kragujevač- kom. student veterine. dr Branko Krstić. U Donjem Dušniku: dr Vitomir Vita Stojanović. Eva Sauba. Nata Dimitrijević. dr Bratislav Nižetić. dr Vladimir Jung.nim slučajevima. Obuka bolničara bila je jedan od prvih zadataka posle dolaska lekara i studenata medicine u partizanske odrede. dr Mi- hajlo Ilić i dr Tamara Gavrilovna. dr Voja Stojanović i dr Dušan Novaković. Vera Matić. dr Dio- nisije Đorović. Ratko Mitrović. Mića Dimitrijević. Ivanka Muačević. a poseb- no što je među njima bilo nekoliko kvalifikovanih hirurga. dok su drugi aktivni učesnici u prikupljanju sanitetskog materijala. dr Najdan Nikolić. Predrag Hadnadžev . Julijana Savić. Mika Pavlović. U Raškoj: dr Milenko Jovanović. dr Aleksandar Šunjevarić. U Krajinskom odredu: Aleksandar Patlidž- anović. Ljubiša Popović. U Užičkoj bolnici: dr Mirko Černič. na ovaj način bilo je angažovano više od 54 lekara. Milko Skofić. dr Živko Erić. U Šumadijskom odredu: Gojko Grulović. Među tim lekarima bilo je i nekoliko hirur- ga- Oslobođenjem većih gradova. Čeda Kasalica u Kraljevačkom. Marija Levi i Ljubinka Đorđević. Radmilo Jovanović . dr Frida Gutman. Nikola Lukić. dr Vidosava Nikolić. dr Milenko Stojanović. dr Aleksandar Bračinac. dr Veselin Marinković. Nedeljka Ervaćanin u Nišavskom. tako da su se u ovom periodu sticala pored organizatorskih i prva praktična iskustva u lečenju rat- nih rana i sprovođenju higijensko-epidemioloških mera. Milan Janjić. Aleksandar Ćera- milac. Radmila Popović . dr Boš- ko Maksimović. takođe. dr Steva Paunović. dr Sava Mihajlović. u Čačku i Užicu. Nada Vilimonović. Jelisaveta Milenković. . Sima Simić. dr Dušan Muškatirović. 27 Učešćem tih lekara. Najveći broj njih su studenti prve i druge godine Medicinskog fakulteta. dr Dušan Muškatirović.Kika. U Užičkom odredu: Aleksandar Zdravković. dr Jelena Krstić. Ružica Milanović u Pomoravskom. Te godine na raz- ličite načine angažuje se preko 55 studenata medicine. dr Danilo Marković. dr Milivoje Stepanović. U Prokuplju: dr Voja Stojanović. preuzimaju se bolnice i osoblje koje radi u njima za lečenje partizana.

partizanke. U Užičkoj bolnici održana su dva kursa koja traju po 20 dana. Traju obično od sedam do deset ili dva- deset dana. takođe. Uglavnom. uglavnom. bila brza i pravovremena. a zatim se nastavlja u seoskim bolnicama ili u toku dugotrajnog transporta. U Čačanskoj bolnici stalno se obavljaju kursevi koji traju po 7 dana. većina četa dobila po jednu ili više bolničarki. stavljanju kvalitetnijeg zavoja.de devojke . preko 54 studenta medicine i do 200 partizanskih bolničarki. sastojala u stavljanju zavoja preko rane (ne- kada i originalnog prvog zavoja) sa zaustavljanjem krvavljenja improvizova- nom arterijskom poveskom (zavoj. a nema konkretnijih podataka o vrstama improvizacije za imobilizaciju. Prva pomoć se. Kursevi se održavaju u samim odredima u okolnostima života. njenom ispiranju. to je ova pomoć. Kako su bolničarke bile u prvim redovima zajedno sa borcima. Slične kurseve po odredima održavaju dr Dragan Jovanović u Valjevskom odredu i dr Sidonija Litman u Mačvanskom odredu. Kako se radilo o lekarima opšte prakse bez ranijeg iskustva u lečenju ratnih rana. kaiš. Dr Boško Vrebalov u Kaoni osposobio je 15 bolničar- ki. Pružanje kvalifikovane hirurške pomoći razvija se u različitim okolnostima od krajnjih improvizacija do dobro opremljenih hirur- ških odeljenja u bolnicama. Posle pogibije dr Mom- čila Katanića u selu Atenica kraj Čačka. Među lekarima bilo je 7 specijalista hirurga. Nada Vilimanović-Janković održava kurs sa 22 omladinke. tako da je krajem oktobra 1941. Kurseve održavaju dr Herbert Kraus u Šumadijskom odredu i dr Momčilo Katanić u Čačanskom odredu. Postoji realna pretpostavka da je većina četa u partizan- skim odredima već početkom oktobra imala po jednu bolničarku osposob- ljenu za pružanje prve pomoći. Moguće je da je na svim tim kursevima obučeno oko 200 bol- ničarki. U bolnicama oslobođenih gradova angažova- no je i sve stalno medicinsko osoblje. džepna maramica). Oslobađanjem gradova održavaju se brojniji i bolje pripremljeni kursevi. Hirurška pomoć. dok se veći deo vratio u odrede. nameštanju nekomplikova- nih preloma. Ukupno je od početka ustanka do kraja novembra bilo angažovano u lečenju boraca NOPO u Srbiji oko 96 lekara. Standardnih sredstava za imobilizaciju nije bilo. Ovu pomoć ukazuju lekari i studenti medicine na prihvatnim previjalištima. lekari i studenti medicine bili su u situaciji da prvi previju ranjenog borca. otvaranju i drenaži gnoj- nih kolekcija. Bolničarke su raspolagale sa dovoljno zavojnog mate- rijala. Dr Julka Mešterović odmah posle dolaska u Posavski odred. od- ržava kurs od 7 dana za osam bolničarki. a dr Martin Kolb u Šutulici na Kukavici 30 omladinki. tada su se sticala prva iskustva. sastoji se u čišćenju okoline rane. stavljanju improvizovane imobilizacije. Na svakom od njih obučeno je po 20 omladinki za sve jedinice Užič- kog odreda. Pored njih. ZBRINJAVANJE POVREĐENIH I OBOLELIH a) Vrsta i kvalitet medicinske pomoći Prva pomoć. Posle završenih kurseva jedan broj zadržan je u bolnicama. os- posobljava 8 bolničarki. Opštemedicinska pomoć. Dr Dura Mešterović. Pojedini hirurzi vrše hirurške intervencije u seos- . Neke od njih su prošle kroz prethodne kurseve u pripremnom periodu pre ustanka. sem izuzetnih slučajeva. rada i borbe.

od streptostafilokoknih do piocianeusa i anaerobnih infekcija. Zbog ovakvog stanja. Najzad. U Užičkoj i Čačanskoj bolnici postojala je mogućnost i rendgenske kontrole izvršenih repozicija. Obražde) ure- đene su operacione sale. a često je rađeno bez ikakve anestezije. Hirurzi u ovim bolnicama imaju višegodišnje iskustvo u lečenju mirnodopske patologije. Teže penetrantne abdominal- ne. daje samo približnu sliku rezultata b) Zbrinjavanje ranjenika lečenja. Naročito su često rađene uzdužne lampasne in- cizije na donjim ekstremitetima. Bilo je pokušaja la- paratomia. 29/9. Piščević. stavljane su gips longete ili zatvoreni gips s otvorom u predelu rane. znatno veći nego što se to u postojećoj dokumen- taciji moglo naći. evakuacija traje dugo i znatno prelazi prvih 6 do 8 časova od ranjavanja. Nekada traje i više dana do stizanja u hirurške ustanove. Podatak da je u Čačanskoj bolnici od 400 lečenih 40 umrlo. ali bez dovoljno iskustva u lečenju ratnih rana. primarna hirurška obrada nije mogla biti vršena. Niš. nepostojanja antibiotika. uređajima za ste- rilizaciju i stručnim medicinskim osobljem (Čačak. završavale su se letalno pre sti- zanja u hirurške ustanove.29 Hirurško lečenje u većini slučajeva sastoji se u drenaži gnojnih šup- ljina. Prokuplje. a od infuzionih tečnosti davan je fi- ziološki rastvor i 5% glikoza. U nekim seoskim bolnicama (Stapar. Leskovac. Vojnosanitetski pregled. Stojanović). Zbog udaljenosti hirurških ustanova i sporih transportnih sredstava. Od hirurških intervencija najčešće su bile amputacije ek- stremiteta zbog jake infekcije ili preteče gas-gangrene. ispiranju rana rastvorom rivanola ili vodonik-peroksidom. 427^32. obrada kraniocerebralnih povreda. počinje da dobija značaj obavezne doktrine u američkoj i Crvenoj armiji u vremenu od 1941. dok odloženi primarni šav rane stiče punu afirmaciju i postaje doktrina tek 1944. Broj gas- gangrena bio je. Manjem broju ranjenika hirurška pomoć ukazivana je na hirur- škim odeljenjima okupiranih gradova (Beograd. Ne postoji celovita ili tačnija pojedinačna dokumentacija po bolnica- ma iz koje bi se mogao izvesti zaključak o mortalitetu lečenih ranjenika to- kom 1941. Užice. u Odredu je dr Momčilo Katanić. V. Znatnom broju ranjenika kva- lifikovana hirurška pomoć nije ni ukazana. Posle repozicije prelomljenih fragmenata kosti. jedan broj ranjenika leći se u bolničkim uslovima u gradovima na slobodnoj teritoriji. S. kasnog dolaska u hirurške ustanove. improvizuju uslqyi za rad (Đ. Primarni šav rane iz istih razloga nije izvođen. za pojedine slučajeve. Meš- terović. in- fekcije rana brzo se ispoljavaju. U slučaju većih intervencija (amputacije) u bolnicama je primenjivana opšta etar anestezija ombredanovom maskom. tako da se hirurške intervencije vrše u nešto po- voljnijim uslovima. Zbog nedovoljno aseptičnih us- lova rada. Usvojenog i obaveznog doktri- narnog stava o lečenju ratne rane kod hirurga u partizanskim bolnicama nije bilo. u partizanskim odredima zapadne Srbije i Šumadije Čačanski NO partizanski odred Već od njegovog osnivanja. Gornji Milanovac. već se u većini slučajeva radila hirurška obrada inficirane rane. vađenju stra- nih tela i fragmenata kosti. godine. do 1943. . Knjaževac). Transfuzije krvi nisu vršene.kim kućama gde se. koji od prvog dana obilazi borce i ukazuje na po- trebu i načine održavanja higijenskih mera i sam ukazuje prvu pomoć ranje- 29 Primarna hirurška obrada ratne rane u prvih 6 časova od ranjavanja sa radikalnim isecanjem svih nekrotičnih tkiva. i ostavljanja rane otvorenom. 1969. odstranjivanjem stranih tela i dr. Krupanj). verovatno. gde za tadašnje uslove postoje relativno dobro uređena hirurška odeljenja sa operacionim salama. U bolnicama su skoro sve rane bile inficirane. torakalne ili kraniocerebralne povrede.

Čačak. u bolnici rade kao hirurzi dr Du- šan Muškatirović i dr Vladimir Popović. pripadnicima NOVJ. jedan deo ostavljen je za stanovništvo. 21. Savincu i Guči. 1982. uhvaćen je dok je previjao ranjenika Životu Petronijevića. Bolnica u Čačku počinje sa radom odmah posle oslobođenja Čačka. koja u selu Atenici kod Čačka. a lečena su i 3 Nemca. Sanitetski kur- sevi održavaju se za 20 devojaka u selu Mojsinju. odveden u Čačak i streljan zajedno sa ranje- nikom 20.30 To je. Već 3. U gradu je otvorena još jedna ambulanta tipa garnizonske ambulante za preglede partizana. Za rad u ovoj bolnici određeni su hirurzi dr Dušan Muškatirović i dr Vladimir Po- pović sa lekarom opšte prakse Aleksandrom Mitićem i studentima medicine Ljubišom Popovićem i Aleksandrom Ćeramilcem. i iz Kragujevačkog. u tu bolnicu prenet je sav sanitetski materijal iz jednog voj- nog sanitetskog slagališta u Ljubiću. jula 1941. Bolnica radi đo 21. Čačak. zarobljena kod Kraljeva. a čačanska fabrika hartije proizvodila je zavoje i gazu od hartije. 31 U toku ovog kratkog perioda dr M. 5. »Čačanski glas«. Katanić započinje sa kursevima za bolničare. fijakeri. oktobra 1941. Šumadijskog i Kralje- vačkog odreda. Čačanski NOP odred »dr Dragiša Mišović«. nicima. . 18. Pantelić i dr. Lekovi su se nabavljali i iz privatnih apoteka koje je Komanda Čačka isplaćivala na osnovu izdatih recepata. 32 Sredi- nom septembra u odred dolazi dr Stevan Ber koji je stalno u jedinicama koje vode borbu oko Kraljeva i ukazuju lekarsku pomoć.. Stefanović. Gornjem Milanovcu. U početku se leče i četnički ranjenici. u Trbušanima za 6 učes- nica. izbeglica iz Slovenije. 31 M. Mada je najveći deo bolnice zauzet za lečenje ranjenika. U ovoj stanici radi dr Petar Stanković. apotekar. str. Za lečenje ranjenika. Čačanski odred oslanja se na bolnice u Čačku. Čačanski odred više nema odredskog lekara. Prilikom borbe sa Nemcima. Posle april- skog sloma 1941. Za upravnika je postavljen dr Josip Benčina. avgusta u selu Banjici Nemci zarobljavaju jednog ranjenog partizana i bolničara koji ga je previjao. čeze). jula 1941. Po- sle napada četnika na ovu bolnicu. Posle njega taj rad nastavlja student medicine Nada Vilimanović-Janković. Obojicu su izboli bajonetima. izdanje autora. 60. kada su iz Čačka poslata transportna vozila (konjska kola. verovatno. Kroz ovu bolnicu prošlo je oko 200 ranjenika. 1973. Sem dr J. posle ukazane prve medicinske pomoći. Apoteku je vodila student farmacije Ljubica Ivanović. Na železničkoj stanici orga- nizovana je stalna dežurna služba za prihvat ranjenika koji su dopremani že- leznicom. u Donjoj Trepči za 6. u kojoj je bio i stacionar sa 5 kreveta. oktobra 1941. Ježevici za 12 i u Čačku za 18 devojaka. U njoj rade dr Živko Erić i student medicine Dragiša Pajević. Slična prihvatna stanica osnovana je i u selu Donjoj Gorevnici. 30 M. a za političkog komesara Siniša Katanić. Gornjoj Gorevnici. 1. Kada je i on po- ginuo. novembra 1941. te su ranjenici prebačeni do železničke stanice Prijevor a oda- tle vozom za Užice. Benčine. hirurg. U bolnicu se primaju ranjenici osim Čačanskog. novembra. u septembru obučava 22 omladinke. str. Bolnica je raspolagala sa dovoljno sanitetskog materijala. prvi zločin koji je nemački fašizam izvršio u Srbiji nad sanitetskim osobljem i ranjenicima. u njoj su ostali samo dr Aleksandar Mitić i student medicine Aleksandar Ćeramilac. Prihvatne stanice organizovane su i u selu Mrčajevcima za ranje- nike koji su upućivani iz borbi oko Kraljeva. »Partizanski vidari«. Zbog učestalih bombardovanja Čačka iz Čačanske bolnice izmešteno je hirurško odeljenje sa operacionom salom u selo Gornja Gorevnica. 16.

Tokom lečenja umrlo je 40. Na taj način ih je spasao od nemačke odmazde. Od 26. Nema tačnih podataka koliko je takvih kurseva održano. Za negu ranjenika. Tra- janje kursa bilo je 7 dana. Za upravnika je postavljen dr Radisav Katanić. Bol- nica u Čačku radi sve do 28. U Čačanskoj bolnici nastavlja se sa radom kurseva za bolničare. do 28. Radom svih bolničarki rukovodi medicinska sestra Marija Lompar. novembra 1941. dr Petar Dujanović i student medicine Milan Katanić. krijući otpuštani svojim kućama. kada su Nemci zauzeli grad. a primaju se i ranjenici iz Kosmajskog i Šumadijskog odreda. U bolnici je ostalo neevakuisano oko 50 ranjenika. septem- bra 1941. U toku 58 dana rada u ovoj bolnici lečeno je oko 400 ranjenika . Bolnica u Čačku u kojoj su lečeni partizanski ranjenici 1941. angažuje se veliki broj dobrovoljnih partizanskih bolničar- ki. odve- dena u logor Banjicu u Beogradu i streljana 1943. jedan deo bolnice sa dr Savom Mihajlovićem izmešta se u osnovnu školu u Savincu. U Savinačkoj bolnici povremeno je . dr Sava Mihajlović. Oni su po- stepeno posle ozdravljenja. odnosno kao građane postradale od avionskog bombardovanja ili ih smeštao na za- razno odeljenje. sa kojim rade još dr Dionisije Đorović. S njima je poslata medicinska sestra Marija Lompar. Je- dan broj zadržan je za rad u bolnici. Posle završetka kursa bolničarke su dobijale sanitetsku torbu sa nužnim materijalom za prvu pomoć i upućivane u pojedine čete odreda. Tokom povla- čenja iz Čačka uhvaćena je studentkinja medicine Nada Vilimanović.partizana. Ukupni kapacitet bolnice bio je oko 100 kreveta. Lečeni su partizani i četnici. U bolnici se rade i manje hirurške intervencije. Te ranjenike je dr Josip Benčina prijavljivao okupacionim vlastima kao četnike. pored stalnog me- dicinskog osoblja. Pred najezdom nemačkih snaga ranjenici se eva- kuišu na železničku stanicu a odatle vozom za Užice. Početkom oktobra 1941. novembra evakuisano je 280 ranjenika. Bolnica u Gornjem Milanovcu radi posle oslobođenja grada 28.

Zarobljen je jedan broj ranjenika i bolničarki koje su predali Nem- cima u Valjevu. novembra 1941. U novembru mesecu zavedeno je 134 lica. Fond NOB F 1/41. od kojih su 71 partizan i 43 četnika. Nemci su 21. Čačak-Lučani. Spašeni ra- njenici iz Gornjeg Milanovca i Savinca evakuisani su do 22. 259. Beograd. Neke ranjenike dr Lj. 1973. str. 35 R. str. Književne novine. Posle odlaska dr G. novembra zateklo 25 ranjenih partizana. U bolnici je. Bolnica u Guči postojala je ranije kao banovinska bolnica. »Partizanski vidari«. deportovali u koncentracioni logor u Norvešku. koji su odmah bili pobijeni. 80. Sa njima je otišao i dr Sava Mihajlović. 120 četnika i 8 Slovenaca iz- beglica. Kraljevački odred drži u opsadi grad Kraljevog napadajući nà gra3 . u kojoj je radio dr Ljubomir Popović sa studentima medicine Milanom Janjićem i Evom Šaubah. pored ostalih. u bolnicu Sokolje primljeno je oko 30 ranjenika. 33 Istorijski arhiv Cačak. str. Marinković. »Čačanski glas«. izdanje autora. Kraljevo i okolina. Čačak. 1981. Marinković i drugi. Kad su Nemci i ljotićevci 29. 33 Kada je došlo do raskida sa četnicima. Neke ranjenike Nemci su streljali. Spasla se samo jedna bolničarka. 34 M. Za prihvat ranjenika uoči napada na Kraljevo dr Nikoliš organizuje ranjeničke prihvatnice na kojima se ukazuje prva pomoć. Odmah su izvršili napad na bolnicu. Stefanović. novembra ušli u bolnicu. Dragačevo. a neke. U bolnici je uhvaćen i dr Radislav Katanić i ubrzo streljan. Povlačeći se pred neprijateljevom ofanzivom u novembru 1941. oni počinju sa napadima na bolnice u Milanovcu. Čačak. Andras Hejer. Leposava-Lepa Lukić. Nikoliša u Užice za sanitetsku službu Odreda za- dužen je student medicine Čeda Kasalica. četnika i jedan Nemac. izbeglicom iz Slovenije. 37 Jedan broj ranjenika Kraljevačkog odreda je preko prihvatnice u selu Mrčajevci upućivan u Čačansku bolnicu. Jednu grupu od 17 bolničarki i 15 ranjenika uhvatili su i streljali u selu Brajićima. Pred na- stupanjem Nemaca. Kraljevački odred upućuje svoje ranjenike prema Užicu. novembra izvršili napad na bolnicu Gornji Mi- lanovac. Bolnica je imala 36 kreveta u dve prostorije. sa kuhi- njom i ambulantom. 1966. novembra želez- nicom prema Užicu. Za dalje lečenje ranjenika for- mirana je u šumi na planini Goču manja bolnica. Četnici su 8. 18 četnika i 5 Nemaca. koju su četnici zaklali u selu Vranići 6. taj Nemac je prokazao ranjene partizane. Nešto kasnije ona se pre- mešta u šumarsku kuću u klisuri Sokolje kod sela Kamenice. . »Čačanski glas«. M. 36 P. 29-77. 1986. str. Savincu i Gornjoj Gorevnici. novembra 1941. Uskoro posle osnivanja odreda poslat je iz Beograda z a j g f e r e n t a saniteta dr Gojko Nikoliš. Atari istine. U Gornjemilanovačkoj bolnici je u toku lečenja umrlo 6 ranjenika (4 partizana i 2 četnika). Neki ranjenici smeštani su u selima Dragosinjci i Ra- čevići. zajedno sa dr Dio- nisijem Đorovićem. lakši partizanski ranjenici otpušteni su kućama ili u svo- je jedinice. Tu je održan kurs za 7 bolničarki. godine 46 lica. Iz borbi oko Kraljeva. zarobili i ubili 23 ra- njena partizana. 36 Kraljevački NO partizanski odred. a u oktobru 155. Tada su četnici svoje ranjenike izveli iz bolnice i odveli na Ravnu goru. septembra do 29. novembra u bolnici lečeno 111 partizana. ušli u Milanovac i skoro ga sasvim spa- lili. 35 U ambulantnom protokolu bolnice zavedeno je u septembru 1941.TTTodbijajući kontranapade. 34 Četnici su presretali ranjenike koji su evakuisani prema Užicu. Ukupno je od 24. ostalo 4 teška ranjenika partizana i jedan ranjeni Nemac. bilo i do 40 ranjenika. U Savincu se 7. Među njima ima partizana. 37 N. Popović slao je u Čačansku bolnicu. Jončić. 390. Među njima bila je i dr Lota Ejdus iz Kosmajskog odreda.

koji se morao boriti za mesto i ulogu odredskog lekara.Jaza. osnovana je bolnica u selu Dulen. Radna Ćirko- vić. U bolnici je vršeno obavezno kupanje i šišanje ranjenika i boraca s parenjem odela. SUBNOR. Nikola Lukić. Sećanja boraca. Tada je teško ranjen student me- dicine Lazar Mićunović koji je ubrzo umro a da mu lekarska pomoć nije ni ukazana. inv. 38 Bolnica iz Dulena premeštena je u selo Toponicu u bolju građe- vinu. Kragujevački NO partizanski odred. Pred nemačkom ofanzivom.40 Po nalogu Glavnog štaba partizanskih odreda Srbije u Šumadijski odred upućen je dr Herbert Kraus. jula. br. 1978. oktobar 1941. 40 Arhiv sanitetske službe.Šule i Ivanka Muačević. »Četvrti juli« Beograd. Jedan deo ranjenika Kragujevačkog odreda upućivan je u Čačansku bolnicu. gde je organizovano hirurško i interno odeljenje sa oko 70 kreveta. 1973. Miloje Hadžić . Zahtevi da se pošalje lekar iz Beograda ostali su bez rezultata Teške ranjenike smeš- tali su po selima gde su umirali bez medicinske pomoći. gde je ranije radio dr V. Naime. str. 39 V. Cvetković. kroz bolnicu je prošlo oko 200 ra- njenika i bolesnika. Radmilo Jovanović . Nemci su zarobili 5 ranjenika koje su posle mučenja ubili a leševe obesili u Rači.Zinaja. Dulić. U Toponici su lečeni ranjenici iz Šumadij- skog i Pomoravskog odreda. oko 100 ranjenika i 30 bol- ničara se evakuišu preko Čačka i Užica. Dušan Đurić . Lečenje ranjenika u Srbiji. U toku svog postojanja. Pored dr Dulića u Odredu su oba- vljali sanitetsku službu i studenti medicine Nata Dimitrijević. Posle dolaska dr Voje Dulića u sep- tembru. 69. 197. str. 39 Prvi Šumadijski NO partizanski odred. U početku nema lekara. odmah je raspoređen u četu i sa 38 Kragujevački partizanski odred. Zajednički smeštaj ranjenih partizana i četnika. Svetlost. Op- rema za bolnicu uzeta je iz bolnice u Ravnom Gaju. 706 H . U borbama oko Rače 17. Bolnica Savinac. Kragujevac.

Student medicine Ružica Milanović zarobljena je 14. U toku oktobra i novembra ranjenici se upu- ćuju u bolnice Valjevskog i Čačanskog odreda ili direktno prema Užicu. 42 V. juli«. Četnici su ih predali Nemcima koji su ih streljali u Trsteniku. Bolnica praktično radi do 2. 8. 1973. U njoj je bilo oko 20 ranjenika. Rada Trifunović i student veterine Petar Živić. tako da su ranjenici bežali bez odela i obuće. Radmila Popović . Cvetković. Raspolaže gipsanim zavojima. str. 41 Evakuacija je vršena prema Čačku i Užicu. ranjenici se upućuju u bolnicu u varošici. 705 H. Svetozarevo. novembra 1941. Kosmajski NO partizanski odred Za referenta saniteta upućen je iz Va- ljevskog odreda dr Dura Mešterović. marta 1942. Kada su četnici izvršili napad na Rašku. Beograd. zatim u Čačak i Užice. U njoj radi dr Milenko Jovanović koji. ranjenici Kopaoničkog odreda upućeni su u bolnicu Kraljevačkog odreda na Goču. Na taj način poslato je u Beograd više od 10 ranjenika. 1961. a potom sa 24 ranjenika preko Kosjerića u Užice. u sanitet Kraljevačkog odreda. u isto vreme. oktobra. puškomitraljezom učestvovao u napadu. Stefanović. i streljana 5.42 Pomoravski NO partizanski odred Sanitetski referent ovog odreda bila je student medicine Ružica Milanović. zatim. 3. Teški ranje- nici prevoženi su volovskim kolima. 43 Na terenu ovog od- reda rade i studenti medicine Ratomir Ristić . Lečenje ranjenika u Srbiji 1941^14. kada započinju nemački napadi na Rudnik. i vrši manje hirurške intervencije. 44 U toku evakuacije prema Užicu. inv. U jednoj četi Kosmajskog odreda formira se prvi put i odeljenje nosilaca ranjenika. Partizanski vidari. U odredu nema lekara. Počute do Pašine Ravni. Živanović.Keka. Dr Dura Mešterović osniva hiruršku ekipu sa medicinskom sestrom Borkom Pihler i bolničarkom Lepom Marković. Sima Simić. Kopaonički NO partizanski odred. 72. U početku su ranjenike ilegalno slali u Beograd ili smeštali po kućama na Čukarici i Kijevu.Selja. str. Posle oslobođenja varošice Rudnik. Posle oslobođe- nja Raške. organizuju se previjališta u selima Ralji i Ripnju. Teži ranje- nici upućivani su u bolnicu Savinac. oformljena je prva odredska bolnica na planini Juhoru pod šatorima. Krajem oktobra dr Dura Mešterović započeo je evakua- ciju 18 teških ranjenika i više pokretnih pravcem selo Miličinica. Pomoravlje u NOB 1941-1945. 41 M. U bolnicu je dovedeno nekoliko ranjenih Nemaca koji su previjeni i pušteni. Početkom ne- mačke ofanzive ranjenici se preko Kraljevačkog odreda upućuju u Užice. novembra 1941. koja se. Počinje s obukom bolničara i orga- nizuje smeštaj za ranjenike u selu Vukosavcima. str. zarobljena su dva ranjenika. te vrši imobilizaciju preloma gips-longetama i zatvorenim gipsom. dr Dura Mešterović prelazi u Beogradski bataljon Posavskog NO odreda. »4. Bolnica je radila od početka oktobra do 24. organizuje bolnicu sa 40 postelja u kojoj i sam radi. br. leči i četnike Koste Pećanca. .. Pojedine ra- njenike šalju u selo Račevići. 44 Arhiv sanitetske službe. 248. 1978. pre- mešta u kuće sela Sekurića. U borbama koje se vode oko Beograda. Tek na njegovo nastojanje dobio je zadatak da organizuje sanitetsku službu. Krajem oktobra 1941. novembra 1941. Bolnica je bombardovana i poginulo je nekoliko ranjenika. Tom prilikom četnici su uhvatili i ubili 3 ranjenika. SUBNOR. Cačak. Eva- kuacija bolnice izvršena je dosta neorganizovano i sa zakašnjenjem. Pod pritiskom četničkih napada bolnica se premešta u selo Loćiku. koji su predati Nemcima. Posle dolaska dr Dejana Popovića u Kos- majski odred. 43 B. U novembru u Loćiki bolnica je napadnuta od četnika i zarobljeno je oko 20 ranjenika i 6 bolničarki.

Bolnica u Kožu- varu napušta se 28. a u svakoj desetini po 2 borca za iznošenje ranjenika. Sabac. 95. str. Beograd. Banjani. Srbija. 321-323. str. 45 Za Posavski od- red. Prnjavoru i Lipolistu. septembra 1941. 46-65. Zahvaljujući tome u Mačvanskom odredu bilo je dovoljno zavojnog materijala i najnužnijih le- kova. Za koman- danta bolnice određena je Nada Marković. 46 Pomoćna previjališta bila su i u selima Noćaju i Volujcu. Srbija.. am- bulantom i prostorijama za kupanje. U toku borbi za Šabac u ovu bolnicu primljeno je oko 50 ranjenika. Treća prihvatnica bila je u selu Varni. U borbi kod sela Petkovice. Prema tom uputstvu u bataljonu je određen bataljonski bolničar. 27 teško ranjenih nemačkih vojnika leže u ustaničkoj bolnici u Loznici«. a za političkog komesara Judita Alargić. ali se najviše materijala dobijalo iz zdravstvenih zadruga koje su imale svoje apoteke. Posle previjanja i ukazivanja lekarske pomoći. Radenkoviću. Te pri- hvatnice bile su udaljene od Šapca 5 i 15 km. juli«. ranjenici su evakui- sani u manastir Čokešinu. Nema tačnih podataka o broju zarob- ljenih ranjenih Nemaca u partizanskim bolnicama. politički komesar Odreda naredio je da se teže ranjeni Nemci smeste u kola i vrate u Šabac. 1967. koji je učestvovao u ovom napadu.48 Dr Žika Janković na- pisao je 11. Posavski NO partizanski odred Do dolaska dr Julke Mešterović poje- dini ranjenici slati su na lečenje u Beograd ili su razmeštani po seoskim ku- ćama u selima Ljubinić. sveska IV. Lečenje ranjenika u Srbiji 1941-1944. Mačvanski NO partizanski odred. »4. kao i šivaru za popravku odela i rublja.47 Bolnica u Čokešini ima sopstvenu perio- nicu za pranje i parenje odeće. Takve zadruge bile su u selima Bogatiću. 10 km od Šapca. 1967. Mačvanski partizanski odred 1941-1945. Cvetković. Međutim. gde je radio dr Vladimir Lebedev. gde je organizovan stalan bolnički smeštaj sa dr Sidonijom Litman. pranje rublja i parenje odela. sa dr Tamarom Gavrilovnom. zarobljeno je 15 ranjenih Nemaca. . Ona radi sve do kraja septembra kada se sa dr Žikom Jankovićem. Grabovica. 49 D. referent saniteta Odreda. u četi 2 bolničara. »Uputstvo za organizaciju bataljonske bolničke službe«. dr Sidonijom Lipman i dr Tamarom Gavrilovnom evakuiše prvo u Krupanj. organizuje prihvatnicu u selu Tabakovići gde je angažovan dr Nikola Todorović i. Mešterović prikuplja sve ranjenike i smešta ih u selo Kožuvar. Fond NOB Podrinje. nemački zapo- vednik za Srbiju 21. Bili su određeni i nosioci ra- njenika. pripremljeno je previjalište u selu Majuru gde je dodeljena dr Julka Mešterović. Mačvanski odred vodi u početku bor- be za oslobođenje mačvansko-podrinjskog kraja. Štitaru. na seoskim kolima. IV sveska. Posle ukazane lekarske pomoći. 48 Dr Petar Čakuljević. Za napad po selima organizovana su pri- hvatna previjališta i jedna stalna bolnica. a 21. Mačvanskom Pričinoviću. str. 47 Isto. 39. septembra izveštava da je »našim jedinicama predato 8 nemačkih vojnika koji su ranjeni. Beograd. Hronike. u selu Slepčevići. 1978. Parmaković. gde otvara bolnicu sa 15 kreveta. Beograd. Narodnooslobodilački odbori iz tih sela orga- nizovali su da se napravi 30 platnenih nosila. drugu. str. VMA. a zatim sa ra- njenicima Valjevskog odreda prema Ljuboviju i Užicu. 46 V. str. VMA. Prve partizanske bolnice u severozapadnoj Srbiji. u kojima su smeštani lakši ranjenici. 96. Dr Žika Janković. o radu sa- nitetske službe u NOR-u 1941^15. evakuišu 45 Hronike o radu sanitetske službe NOR-u 1941-1945. septembra a 14 ranjenika. Dr J. Povećanjem broja ranjenika otvaraju se dopunski smeštaji u selima Miličinica i Ljubinić.. 1973. 49 Snabdevanje odreda sanitetskim materijalom teklo je iz Šapca preko ilegal- nih veza. septembra zajedno sa Posavskim odredom napada Šabac. dok su lakše ranjeni za- držani i lečeni zajedno s partizanima.

Grad je brzo zauzet. gde je organizovana prihvatna bolnica kroz koju pro- lazi većina ranjenika koja se evakuiše prema Užicu. Valjevski NO partizanski odred. najzad. Tu se već našlo 35 nepokretnih ranjenika. gde je dr Pitović vršio hirurške intervencije. septembra dao »Naredbu o organizovanju bolnice sanitetske službe za potrebe NO odreda«. Ta dugotrajna i tegobna evakuacija. hirurg. na 20 seoskih kola. Bolnica u Staparu imala je 12 kreveta za teže ranjenike i improvizovanu operacionu salu. na konjima i pešice. oktobra 1941. većinom na volovskim kolima i po lošim putevima. ope- . pristiže i dr Đura Mešterović sa 18 teških ranjenika iz Kosmajskog odreda. Za nekoliko dana u Miličinici se sakupilo do 50 ranjenika. manja bolnica koja je kasnije premeštena u selo Stapar. Sem Posavskog odreda. tra- jala je oko dva meseca na razdaljini od oko 200 km. U toj bolnici umrlo je 4 ra- njenika od gas-gangrene. najpre. Bolnica iz Stapara evakuiše se u mesto Po- ćute u blizini Valjeva. 25. i organizovanu bolnicu u selu Bukovcu. U avgustu. našlo se u Odredu 7 lekara. Jedan deo lakših ranjenika. u selu Donji Mušići. Debelog Brda. gde je organizovana veća prihvatna bolnica smeštena u žandarmerijskoj kasarni i osnovnoj školi. gde radi dr Dimitrije Pitović. gde. Ubrzo se evakuacija nastavlja preko sela Vujinovača. Kosmajskog. spre- čavajući pokušaje izlaska Nemaca na slobodnu teritoriju. Dr Dragan Jo- vanović osniva prvi stalan smeštaj ranjenika. septembra 1941. Valjevskog i Mačvanskog odreda. Iz Pašine Ravni dr Julka Mešte- rović kreće sa ranjenicima u Rogačicu. do Pašine Ravni. upućivan je u selo Ostružanj. te su po naređenju Glavnog štaba za Srbiju premešteni dr Đura Mešterović u Kosmajski odred. od kojih 80 teških. u prihvatnu bolnicu Valjevskog odreda u Poćute kod Valjeva. novembra u Užičku bol- nicu. gde se ra- njenici smeštaju privremeno u seosku kafanu. za- tim u selu Mratišići i. U toku borbe za bolnicu do 5. Narodnooslobodilački odbor Krup- nja već je 7. U početku ustanka. Ranjenici se dalje evakuišu 18. a na- ročito vodi stalne i teške borbe sa Nemcima oko blokiranog Valjeva. sticajem okolnosti. učestvuje u napadu na Šabac. poslati su iz Užica kamioni i ranjenici evakuisani od 26. Bolnica je opremljena preostalom opremom iz stare bolnice i imala je 7-8 prostorija sa 100-120 krevetskih ležaja. Na intervenciju dr Đure Mešterovića. a zatim se smeštaju po seoskim kućama u okolini. Pošto je bolnica bila teže oštećena. septembra. Uskoro posle osni- vanja. Neki ranjenici voženi su direktno u bolnicu na Zlatibor. oktobra. Valjevski odred vodi borbe za oslobo- đenje pojedinih mesta. u odbrani Užica. or- ganizuje se nova u zgradi osnovne škole. a neke ranjenike slali su u Valjevsku bolnicu. Ranjenici se previjaju u toku puta na kolima ili na prenoćištima. Početkom oktobra većina ranjenika se preko bolnice u Poćuti evakui- še u bolnicu Krupanj. dok se jedna jača nemačka jedinica uporno branila u zgradi bolnice. organizuje se u gradu previjalište gde se ranjenicima uka- zuje lekarska pomoć. dr Julka Mešterović u Posavski i dr Herbert Kraus u Prvi šumadijski odred. odlazi sa 24 teška ranjenika preko Sječe reke i Kosjerića za Uži- ce. takođe. U njoj se brzo nakupilo oko 150 ranjenika. Povremeno se poziva dr Danilo Paškovan iz Osječine. taj put prešli su i mnogi ranjenici Šumadijskog. Odavde dr Dura Mešterović. za lečenje ranjenika poziva se iz Valjeva i dr Raca Stefanović.se u Miličinicu. Na tom putu do Pašine Ravni umiru 4 ranjenika. U previjalištu radi dr Petar Čakuljević. nešto kasnije. koji je i član Štaba Valjevskog odreda. U selo Donja Bukovica osniva se. do 27. za referenta saniteta određen je dr Miša Pantić. Jedinice Valjevskog partizanskog odreda izvršile su na- pad 2. posle hirurške obra- de. na Krupanj.

Upravnik bolnice bio je hirurg dr Dušan Novaković. Pored ranjenih partizana u Krupanjskoj bolnici lečeno je i oko 20 Ne- maca ranjenih i zarobljenih pri oslobađanju Krupnja. Knjiga naredbi užičke bolnice iz 1941. Bajinoj Bašti. Pored borbi za oslobođenje gradova vodi u oktobru okršaje sa četnicima koji napadaju na Užice. oktobra počinje evakuacija ranjenika iz te bolnice. otvoreno je još jedno odeljenje za lakše ranje- nike u zgradi bivšeg sreskog suda. Sredinom oktobra 1941. kada se sa glavninom snaga povlači u Sandžak. Kada su Nemci zauzeli Krupanj 20. Kada se početkom oktobra ranjenici Mačvanskog od- reda povlače iz Čokešine. Održavajući vezu sa partizanskim odredima Sandžaka. a politički komesar Dobrivoje Bošković. ra- čanski. Valjevo. tako da su čete ostale samo na bolni- čarima. U Krupnju se otvara posebna ambulanta za civilna lica u kojoj radi dr Sidonija Lipman. Na putu do Pecke umrlo je u kolima 6 ranjenika. zaraznim. dećijim i kožno-vene- 50 Sećanja boraca Valjevskog NOP odreda. Oset- ne gubitke u poginulim i ranjenim imao je Odred u novembarskoj ofanzivi Nemaca za odbranu Užica. a za političkog komesara dr Kurta Levija.dr Borisa Andersena u Ariljskoj četi i dr Avrama Kurta Levija u Račan- skoj četi. Sa ranjenicima dolaze dr Žika Jovanović. Štaba Užičkog odreda. U Orovici je dr Žika Jan- ković sa dr Sidonijom Lipman i političkim komesarom Dobrivojem Boško- vićem izdvojio sve lake i pokretne ranjenike i uputio ih u borbene jedinice. zlatiborski). oktobra 1941. preko Ljubovije. ariljski. požeški. septembra 1941. Zlatiboru. Požegu i Kosjerić.racionu salu. ginekološkim. Sevojnu. U bolnici su radili dr Pe- tar Čakuljević. Bivša banovinska bolnica u Užicu imala je oko 150 kreveta sa hirur- škim odeljenjem (50 kreveta). lekara užičke bolnice. starac preko 80 godina. Postoji mogućnost da je jedna grupa ranjenika evakuisana preko Lju- bovije i Drinjače. 51 Naredba br. Naređenje je izvr- šeno a u zapaljenoj bolnici izgoreo je jedan bolesnik. gde je upućen dr Petar Čakuljević. Kreveti za tu bolnicu uzeti su iz jednog hotela Banje Koviljače. Formiran je u 5 bataljona i više samostalnih četa i pokriva teritoriju 7 tadašnjih srezova (užički. 66 od 25. tom 1. Užički NO partizanski odred. Užički NOPO ima dva leka- ra .500 boraca. smeštaju se u tu bolnicu. u Bratunac. Radi prihvatanja ranjenika osniva se isturena ambulanta u rudniku Stolice. . oko 15. Nije sasvim razjašnjena sudbina svih njih. Muzej ustanka 1941. za Užice. 50 Dvanaest najtežih ranjenika upućeno je sa dr S. istovremeno. Iva- njici. Pod pritiskom nemačkih trupa. godine Titovo Užice. dr Sidonija Lipman i dr Tamara Gavrilovna. u odredu je broj- no stanje do 2. 189. Dr Milić Miličević i zarobljeni lekar dr Hans Ernest. U bataljonima nije bilo sanitetskih lica. Rukovođenje i organizacija saniteta u Odredu odvija se praktički preko Užičke bolnice. Crne Gore i istočne Bosne. 1984. Sa oko 50-60 volovskih kola izvršena je evakuacija ranjenika. Zbog pristizanja ranje- nika iz Mačvanskog odreda. Lipman. previjalište i kuhinju. Ko- lona sa ranjenicima kretala se pravcem prema Peckoj i dalje do sela Orovice. Užički odred dobija posebnu ulogu u stvaranju slobodne teritorije za- padne Srbije i Šumadije. str. Do oslobođenja Užica 24. Za lečenje ranjenika Užički odred oslanja se na bolnice u Užicu. I dr Boris Andersen povučen je u Užice. vršio dužnost referenta odreda. Arilju i Rogačici. jedan oficir i 18 vojnika. ivanjički. general Hinghofer izveštava: »Oslobođeni su nemački ranjenici.51 koji je. septembra 1941. U bolnici su ostavljeni ranjeni Nemci i s njima dr Dušan Novaković. Preuzimajući užičku bolnicu Štab Odreda postavlja za upravnika dr Mihajla Đokovića. Krupanj će sutra ujutru biti spaljen«. crnogorski.

pored upravnika. toraksa i abdomena.2 Knjiga inventarskih predmeta užičke bolnice iz 1941. Premeštena je operaciona sala. Za nadzor nad bolničarskim osobljem određe- na je sestra nudilja Marija Levi. 601. dr Ljubica Bračinac. Za transport ranjenika po bolničkim odeljenjima izrađen je veći broj nosila od šatorskih krila. koje se nalazilo na fudbalskom igralištu nepos- redno uz bolnicu. Tokom prijema većeg broja ranjenika. izvršeno je premeštanje hirurškog odeljenja u Poljoprivred- nu školu u Sevojnu. u oktobru 1941. septembra počinju bombardovanje skladišta arti- ljerijske i puščane municije. dr Dimitrije Šumakov. Hirurški paviljon bolnice u Užicu. autoklav. previ- jalište. Muzej ustanka 1941. 512. pored hirurškog. Ostavljeni su samo lakši pokretni ra- . Jelisa- veta Milenković.52 Na rendgen-aparatu mogle su se dobiti rendgenografije skeleta. Nemački avioni 25. a od oslobođenja Užica i oko 30 dobrovoljnih bolničarki iz Užica i okoline. dr Aleksandar Bračinac i apotekar Milka Tadić). Titovo Užice. Ljubiša Bijelić. uređaj za sterilizaciju.Mijo Gezović. još 7 lekara i apotekar (dr Cvetko Zotović. supruga dr Kurta Levija. Đorđe Stanišić i Predrag Hadnadžev- Braca. izbeglica iz Slovenije. Posle nekoliko svakodnevnih bombardovanja. Milko Škofič. postavljen je hirurg dr Mirko Černić. Zdenka Majcen. 7 km od Užica. 1941. dr Frida Gutman. ričnim odeljenjem. aprila 1941. U bolnici je radilo. au- toklave. zbog ugro- ženosti ranjenika. Na mesto dotadašnjeg šefa hirurškog ode- ljenja dr Aleksandra Bračinca. popunjavaju se i druga qdeljenja sa ranjenicima. Stalno zaposleni na dužnostima lekarskih pomoćnika radili su studenti medicine Bogdan Las- tavica. . u bolnici dobrovoljno rade studenti medicine iz Užica. Milomir . 501. 21 bolničar i 8 lica pomoćnog osoblja. Stanislav Piščević. Aleksandar Zdravković. dr Ružica Cakarević. Bolnica je imala dobro opremljenu operacionu salu. Od 15. Boško Vidaković. aparat za destilaciju vode i dobar asortiman hirurških instrumena- ta. br.

Zeleznička ambulanta i Antituberkulozni dispanzer). osnovan je Dom zdravlja kao jedinstvena ustanova za potrebe građana s upravnikom dr Milenkom Stojanovićem. braneći grad poginulo je 120 vojnika i građana. aprila 1941. Za njegovog pomoćnika određen je dr Dejan Popović. . Hirurški rad u Užičkoj bolnici obavljali su hirurzi dr Mirko Černič i dr Aleksandar Bračinac. u zgradi Crvenog krsta. Mobilisani su svi lekari iz grada i uspostavljena danonoćna dežurna služba na svim važnijim punk- tovima (Dom zdravlja. 302. zdravstvena politika poverena je Mirku Tomiću. Užice. Za ispiranje rana korišćen je rastvor ri- vanola i vodonik peroksida. bolnička ode- ljenja). ne može se utvrditi tačan mortalitet. U toku dvomesečnog rada ove bolnice umrla su 63 ranjenika. a ležali su. Zbog pristizanja sve većeg broja ranjenika. već bile inficirane. u tkačkoj radionici u Užicu je tkano od pamuka tzv. Transfuzija krvi bila je nepoznata. Valjeva i drugih mesta. »srpsko platno«. Titovo Užice. osnovano je sredinom ok- tobra još jedno bolničko odeljenje u Užicu. Kada se zbog povećanog broja ranjenika počela osećati oskudica u zavojnim materijalima. To su bile teške razderne rane nanesene topovskim granatama iz tenkova. Istorijski arhiv T. Ovde su smeštani. 1970. laki ranjenici. uglavnom. Naime. Od zatečenih zdrav- stvenih ustanova (Okružni ured. Bolnička apoteka raspolagala je sa još dosta rezervi. Fabrika oružja. uglavnom. sem iz Užič- kog. Za upravnika odeljenja postavljena je dr Frida Gutman. bolnica se brzo puni ranjenicima koji dolaze i iz drugih odreda. kod teških razdero- tina ili pojave anaerobne infekcije vršene su amputacije. Sem bolničkih lekara angažovano je još 15 lekara iz grada. pri zauzimanju Užica od Nemaca. 53 Zbog nemo- gućnosti da se utvrdi tačan broj ranjenika koji su prošli kroz bolnice u Užicu. str. Iz- vesne količine lekova dobijane su iz tri privatne apoteke u gradu. Sanitet- skom službom u celini rukovodi Štab Užičkog odreda i Gradski NO odbor. na čelu sa Dra- gojlom Dudićem. naročito zavojnog materijala. Zbog dugog transporta od Višegrada. u zgradi gimnazije otvorena je ambulanta u kojoj rade dr Boris Andersen i dr Ljubiša Magazinović. većinom inficirane. članu Glavnog štaba Srbije. Međutim. U njoj je nastav- ljeno sa hirurškim intervencijama. tako da 53 Cvetovi u ognju. od kojih je materijal otkupljivan. Hirurške intervencije sastojale su se u otvaranju i drenaži gnojnih šupljina. rane su. koji su intravenski davani. U hirur- škom lečenju ratnih rana postojalo je šestomesečno iskustvo stečeno leče- njem ranjenih vojnika Jugoslovenske vojske iz aprilskog rata 1941. Kada je 17. ambulanta u gimnaziji. uz pomoć ginekologa dr Ljubice Bračinac. Nova bolnica u Sevojnu imala je 12 bolesničkih soba sa oko 120 kreveta. a oko 50 teže ranjenih primljeno je i lečeno u Užičkoj bolnici. novembra obrazovan Glavni NO odbor Srbije. istočne Bosne. sa ka- pacitetom od oko 120 kreveta. Na prelome dugih kostiju stavljane su gips longete. teži ranjenici. Posle oslobođenja Užica i u daljim borbama. Snabdevanje sanitetskim materijalom teklo je iz više izvora.njenici koji su se mogli sklanjati za vreme bombardovanja. uglavnom. Moguće je da je mortalitet dostizao od 10 do 12%. Opšta anestezija da- vana je omberedanovom maskom. ispiranju rana i dru- go. uzdužnih incizija na butinama i potkolenicama. odstranjivanju slobodnih fragmenata. koje je korišćeno u velikim količinama za zavoje. 15. uticaj tog političkog tela nije stigao da se ispolji na rad i organi- zaciju zdravstvene službe Srbije u celini. Za potrebe prolaznih je- dinica i previjanja lakših ranjenika. Neki redi lekovi dobijani su ilegalnim vezama iz Beograda. U bolničkoj apoteci pravljen je fiziološki rastvor i 5% glukoza.

Jedna od značajnijih aktivnosti koja se sprovodi u ovom periodu. u članku »Briga o zdravlju«. nađenih u jednoj privatnoj kući u Požegi. za- visno od udaljenosti borbenih dejstava . Upravnik bolnice bio je dr Stevan Paunović. one. U novembru mesecu u bolnici je bilo oko 120 ranjenika. Požegu. U listu »Borba«. parenje odeće i po- steljine. Kada su početkom novembra četnici počeli da napadaju os- lobođene gradove (Užice. . Nemci ponovo zauzeli Bajinu M Mojsilović. Iz svih četa Užičkog odreda upućene su najbolje omladinke na dvadesetodnevni sanitetski kurs. 12. inv. vozom. Kada se u okolini Bajine Bašte u stanovništva pojavio trbušni tifus i dizen- terija (u Užičku bolnicu smešteno je 7 bolesnika sa trbušnim tifusom i 5 sa dizenterijom). otvorena je bol- nica sa 60 kreveta. Sve je- dinice koje su prolazile kroz Užice podvrgavane su tim procedurama. takođe. Radnici užičke Železničke ložionice osposobili su posebne va- gone u koje su ugrađeni ležajevi za nepokretne ranjenike. str. Učesnice kursa imale su svoj internat u gradu. septembra 1941. a politički komesar Nikola Vučenov.se oskudica nije osećala. Među zarobljenim Nemcima. ali se stiču i ranjenici iz Valjevskog odreda (Rađevska četa). jedan broj ranjenika iz istočne Bosne. Skladište je raspolagalo i većom količinom prvih zavoja Jugoslovenske vojske. kuhinja i radnji sa namirnicama. Građani su lekove dobijali besplatno u privatnim apotekama preko recepta overenog u Komandi mesta. jedan vagon za previjalište i jedan vagon za kupanje. koji su se na- lazili u Užicu vršeći različite fizičke poslove. stanovništvo se upozorava na opasnosti i daju uputstva za spreča- vanje širenja oboljenja. U toj bolnici lečeni su i privreme- no bili na oporavku 14 političkih zatvorenika komunista koji su pobegli iz ustaškog zatvora u Sremskoj Mitrovici. kasnije. a veći deo prakse odvijao se u bolnici. Apotekarstvo u Čačku. konjskim zapregama.54 U osnovanom Domu zdravlja uvedeni su besplatni pregledi građana. Caćak. Voz je saobraćao na pruzi od Čačka do Višegrada. Apoteka »dr Dragiša Mišović«. dr Luka Đuričić. Štab Užičkog odreda osnovao je i prvo vojno sa- nitetsko slagalište. Tu je obavljano kupanje. Izdane lekove apoteke su naplaćivale od Ko- mande mesta. kamio- nima. Teoretska predavanja održavana su u prostorijama gimnazije. Evakuacija ranjenika do Užičke bolnice vršila se na različite načine. Kada su krajem novembra 1941. Posle oslobođenja Bajine Bašte. 103 33 Arhiv sanitetske službe JNA. Obuka bolničarki bila je veoma kvalitetna i. Dom zdravlja organizovao je vakcinaciju. jeste održavanje kurseva za bolničarke. u kojem su čuvane zalihe i odakle je vršena distribucija po četama i drugim odredima Srbije i istočne Bosne. Slagalištem je ruko- vodio Mirko Kostić. 55 U bolnici su radili još i dr Johan Johansen. bilo je ranjenih i obolelih koji se. U bolnicu se primaju na lečenje i četnici ranjeni u tim borbama. U njoj se leče borci Užičkog odreda. 1976. parenje odela i rublja za preko 300 zarobljenih Nemaca. Dom zdravlja preduzima energične mere za sanaciju pijaće vode. predstavljaju diagocen stručni kadar kao četne i bataljonske bolničarke u proleterskim brigadama. U bolnici su izrađivane i kompletirane torbe bolničara koje su davane četnim bolničarkama u Odre- du. leče u Užičkoj bolnici.pešice. Otvoreno je ponovo javno kupatilo i antiskabiozna stanica. 718 H. kao i 30 ranjenika iz Mačvanskog odreda. Kosjerić). ranjenici su prevoženi kamioni- ma i stizali u bolnicu od 2 do 6 časova. br.

Mešterović. Tragom ariljskih partizana. Muzej ustanka 1941. 227. SUB NOR. koja je stigla sa ranjenicima Posavskog od- reda i dr Dura Mešterović. Iz borbe sa četnicima od 1. kada Nemci ponovo okupiraju Ivanjicu. Titovo Užice. 1941. novembra 150 ranjenika bolnice eva- kuisano je kamionima preko Užica na Zlatibor. koji je sa sanitetskim materijalom došao iz Uži- ca. Bio sam partizanski lekar. 13. Am- bulanta je radila do kraja novembra 1941. 57 Đ. jedan deo ranjenika evakuisan je u Užice. U njoj su zadržavani lakši ranjenici dok su teži upućivani u Užice. Bolnica je ukupno radila oko 20 do 25 dana. Kada je priliv ranjenika u Užice iz Mačvanskog i bosanskih odreda po- stao veći. Titovo Užice. decembra 1941.56 Lečeni su partizani i četnici. Oko 27. Bolnica u Bajinoj Bašti. 56 Đ. otvorena manja bolnica u kojoj rade dr Svetislav Bačarević i bračni par dr Božidar i dr Draga Spasović. novembra 1941. Užička republika. Bila je smeštena u žandarmerijskoj kasarni u osnovnoj školi. otvorena je 22. novembra Požega ponovo oslobođena od četnika. Bolnica radi do 4. U Ivanjici je posle oslobođenja grada. U zgradi Narodne banke u Arilju. str. a ranjenike je ob- rađivao dr Đura Mešterović. U njoj jedno vreme radi dr Julka Mešterović. Kada je posle 3. avgusta ambulanta sa nekoliko kre- veta. novembra. str.57 Dr Julka Mešterović pozvana je u Užice 20. Arilje. Zapisi i sećanja. Baštu. septembra 1941. a drugi deo prebačen u šumske kuće na planini Tari i konake manastira Rače. u Rogačici je početkom novembra osnovana prihvatna bolnica. Pilčević. . 1971. na- kon oslobođenja varoši. 531. 1981. u ovoj bol- nici lečeno je 17 partizana i 14 četnika. osnovana je prihvatna ambulanta u kojoj su ranjenici zadržavani do stvaranja moguć- nosti za transport u Užičku bolnicu.

Titovo Užice.60 Povređenima je ukazivana hitna pomoć u ambulanti smeštenoj u gimnaziji. a mnogi su išli pešice«. ali već 27. a zatim su hospitalizovani u bol- ničkom odeljenju. do 30. ubrzo su bila mobilisana sva raspoloživa sredstva »kamioni. a prema sećanju očevidaca »bar dvadesetak ih je bilo sa 50 % opečene površine tela«. Titovo Užice. Mešterović. novembra događaji dobijaju dramatičan tok. novembra. fijakeri. Radilo se o teškim opekotinama. ali se procenjuje da ih je moglo biti do 50. J. U lečenju težih opekotina nije bilo nikakvog iskustva. Nije postojao centralni sistrem rukovođenja evakua- cijom i lečenjem. str. Muzej ustanka 1941. Muzej ustanka 1941. naročito teže. novembra otišla dr Julka Mešterović. U partizanskoj Fabrici oružja. a politički komesar Voja Ilić. Veliki i dosta neorgani- zovani priliv ranjenika u Užice verovatno je razlog što je Vrhovni štab u dru- goj dekadi novembra pozvao iz Kraljevačkog odreda dr Gojka Nikoliša i po- stavu^ga~za~šanitetskog reterenTa^rr^VrhovnogLštabu/* Dalji tok događaja "onemogućujiTstvafanje l sprovođenje nèkóg organizovanijeg plana zbrinjava- nja ranjenika na celoj slobodnoj teritoriji. svi ranjenici prevezeni su na Zlatibor. što je stvaralo nove gubitke i povećavalo broj ranjenika. došlo je 22. a 23. zbog čega je tamo 20. u zgradi Crvenog krsta.opečenih. te je bilo dilema među lekarima kako treba postupati. kola. dr Boris Andersen i student medicine Mika Pavlović. Ranjenici u Užicu. preimenovano u Partizanske vode. upućivali ranjenike u bezbednije bolnice. 289. Kao dežurni lekar u fabrici poginula je dr Vidosava Janković-Nikolić. novem- bra u noć. Zapisi i sećanja. kao i evakuacija ranjenika. i 28. Titovo Užice. prema bolnicama u Krupnju. str. rukovođeni svojim potrebama i vojnom si- tuacijom. Tokom povla- J ^ g T Nikoliš. c) Evakuacija iz Užica i zločini Nemaca nad ranjenicima Radi rasterećenja bolnica u Užicu već ranije su preduzete mere za os- posobljavanje bolnice za lake ranjenika na Zlatiboru. po- jedini odredi sve više upućuju ranjenike. 1970. 1981. novembra sa železničke stanice u Užicu ukrcavaju se u kamione i prevoze na Zlatibor. 1981. X C v e t o v i u ognju. Sa prvim većim napadima nemačkih snaga na slobodnu teritoriju. Manja grupa lakih ranjenika upućena je 21. Užička republika Zapisi i sećanja. str. luksuzni automobili. 535. Nikoliš. Zapisi i sećanja. odvijala se u uslovima stalnog avionskog bombardova- nja. Daljom eva- kuacijom rukovodi Vrhovni štab. 606. Međutim. str. . dr G. Titovo Užice. Titovo Užice. Užička republika. Povlačenje iz Užica. 537. 59 Ne postoji tačan podatak 0 broju povređenih . Tih dana u Užicu stiče se veliki broj ranjenika. Sa ranjenicima su upućeni i studenti medicine Stanislav Piščević i Jelisaveta Milenković. Evakuacijom iz Užica rukovodili su dr Gojko Nikoliš. novembra kamionima su evakuisani svi laki ranjenici 1 smešteni u hotelskim zgradama na Kraljevim Vodama. 1 autobus i sanitetska kola. dr Dejan Popović. Titovo Užice. Za evakuaciju su dodeljena 3 kamiona. U toku 27. 61 Upravnik bolnice bila je dr Julka Mešterović. novembra do eksplozije kada je poginulo 113 radnika fabrike i građana Užica. 6 62 ' Mesto Kraljeve Vode na Zlatiboru je 1946. koji određuje Mitra Bakića za pomoć sa- nitetu. Istoriiski arhiv Titovo Užice. 62 U početku su ranjenici iz drugih gradova svraćali u Užice. Do 29. Nikoliš dobio je naređenje za evakuaciju ranjenika iz svih oslobođenih gradova prema Užicu. Muzej ustanka 1941. f j G . smeštenoj u tunelima trezora Narodne banke Kraljevine Jugoslavije u Užicu. Čačku i Užicu. Raču- nalo se da se na tom prostoru može smestiti i do 600 ranjenika. 1981. Evakuacija ranjenika iz Užica. konji. Početkom opšte nemačke ofanzive. već su odredi. Užička republika.

Poslednja grupa ranjenika upućena je vozom 29. 63 U Kremni je po seoskim kućama os- tavljeno oko 20 ranjenika koje su Nemci uhvatili. kafane M. 29. divizije šalje 2. što je i učinjeno. Za smeštaj ranjenika na Zlatiboru upotrebljene su sve građevine na Kraljevim Vodama i Palisadu (Invalidski dom. Predrag Hadnadžev. S obzirom na mogući prodor Nemaca na Zlatibor.Zgrada na Zlatiboru gde su smešteni prvi ranjenici evakuisani iz Užica. novembra uveče lekari vrše previjanje ra- njenika. Zbog pomanjkanja transportnih sredstava. čenja preko Zlatibora pušteno je na slobodu 319 zarobljenih nemačkih voj- nika. Četnici su ih predali Nemcima. telegram Grupi A koja dejstvuje preko Kremne. I pored sve gužve i zauzetosti oko smeštaja. Na Drini je uhvaćen sa suprugom Marijom i bolničarkom Dobrilom Petronijević. Jovanovića-Otrova. većinu streljali. u kome nare- đuje: »Ranjene komuniste streljati«. de- cembra 1941. student medicine. dr Voja Dulić i dr Kurt Levi. Kremića. uhvaćen je i streljan u martu 1942. novembra uveče izdat je nalog da se noću započne sa evakuacijom svih pokretnih ra- njenika prema Sandžaku. a jedan broj prebacili u Užičku bolnicu. Markovića. U toku povlačenja iz Užica poginuli su studenti medicine Bogdan Lastavica i Časlav Babić. NAB-H-315. novembra oko 16 ča- sova prema selu Kremni. Ranjenici se smeštaju na slamu po podovima kafana i pod nadstrešnicama. novembar 1941. Čo- lovića. Sa jednim brojem pokretnih ranjenika uputili su se dr Her- bert Kraus i dr Voja Dulić prema Sandžaku. u Beogradu. 29. nepostojanja puteva za zaprežna i motorna vozila i nedovoljnog 63 Arhiv Vojnoistorijskog instituta. . u Beogradu. V. Sa grupom su bili dr Herbert Kraus. Dobrila Petronijević izvršila je samoubistvo a dr Kurt Levi i njegova supruga streljani su početkom 1942. a dr Kurt Levi prema Drini u nameri da se prebaci u Bosnu. Komandant nemačke 342. U Kremni je uhvaćen i streljan student me- dicine Đorđe Stanišić i dr Luka Đurišić. M. Z. privatni letnjikovci).

i odmah počeli s odmazdom. 71. šatorskim krilima ili čaršavima. str. 64 Jedan broj ranjenika smeštenih u kafanu Velje Stojanovića-Otrova preživeo je tu trage- 64 M. Ta dva do tri dana Nemci su na Zlatiboru streljali oko 160 ljudi. Nemci su stigli sa tenkovima na Zlatibor 30. Uhvaćeni meštani iznosili su ranjenike na nosilima. Među strelja- nim bilo je i oko 40 talaca meštana i uhvaćenih partizana. novembar 1941. stavljali ih pred iskopane jame da bi ih Nemci ubijali revolverskim hicima u glavu. Đenić. nepokretni ra- njenici nisu mogli biti evakuisani. kao i kratkoće vremena. Dosadašnjim ist- raživanjima utvrđeno je da je streljano oko 100 do 120 ranjenika. 30. Dani smrti i užasa (Streljanje ranjenika na Zlatiboru). Spomenik partizanskim ranjenicima streljanim od 342. Titovo Užice. . 1987. nemačke divizije na Zlatiboru. novembra oko 11 časova. broja boraca za nošenje ranjenika.

Posle rata samo je oko 10 lica pronađeno da su kao ranjenici preživeli tu tragediju. Uskoro je jedna grupa ranjenika sa dr J. U Novoj Va- roši odmah je u osnovnoj školi organizovana bolnica. Druga grupa od 60 ranjenika sa dr Herbertom Krausom i Juditom Alargić upućena je. Zapisi i sećanja. dr H. U bolnici dr J. dr B. U pokretu preko reke Lima pogi- nuo je dr Miša Pantić. a zatim je za upravnika postavljena dr J. januara. dr D. Sa Zlatibora su ranjenici. U proleće 1942. Titovo Užice. Glavna grupacija ra nika. Premćanima. ali su čete bile popunjene bolničarkama od kojih su neke završile kurs u Užičkoj bolnici. Mešterović. dL_G 1 Nikoliš. gde se zanoći organizovano je i previjanje ranjenika. zajedno sa kolonom izbeglica i borbenim jedinicama. u partizan- sku bolnicu na Zabljaku u Crnoj Gori. dr D. a u Sokolskom domu ambulanta i previjalište. Neki su se ranjenici već sa Zlatibora sami uputili svojim kut kasnije. Đu- rić. kretala se pre sela Draglice i zaselaka Rasnice i Sjeništa. Na terenu Sandžaka dejstvovao je Sandžački NO partizanski odred koji nije imao svog lekara. dr V. bili uhvaćeni i stradali. Titovo Užice. Maksim Štern i Gojko Grulović. 65 Moglo ih je biti 10 do 14. a za političkog kome- sara Judita Alargić. dr Đ. Oni su ambulantno previjani i lečeni. Prilikom neuspelog napada partizanskih snaga na Sje- nicu. pa ih je Velja Otrov prikazao sve kao četnike. 21. Mešterović vrši i hirurške intervencije am- putacije ekstremiteta. takođe. Pantić. Stanislav Piščević. 1981. dr F. a zatim u Crnu Goru.diju. Evakuacija ranjenika sa Zlatibora tekla je u priličnoj meri neorg?-' zovano. Detalj- nijom procenom utvrđeno je da je na Zlatibor evakuisano oko 900 do 1. Muzej revolucije 1941. Ja buci. Dragiša Pajević. dr Julka Mešterović. Zlatarska četa tog odreda. U zaseoku Sjeništa. Vera Ma- tić. uglavnom. Andersen. među uhvaćenim i streljanim. dr F. Drenovi. kada partizanske jedinice sa Vrhovnim štabom napuštaju Sandžak. Jovanović i studenti medicine Čeda Kasalica. Oni su prebačeni u Užičku bolnicu. str. izgubila je život i stu- dent medicine Vera Matić. Đurić. Kraus. Manja grupa otišla je u b. Mešterović upućena u selo Jabuku. prešli pešice preko sela Draglice reku Uvac na teritoriju Sandžaka. U Novovaroškoj bolnici ostali su dr M. Popović. Užička republika. Od lakih ranjenika i iznemoglih boraca formirana je četa »Maksim Gorki«. Andersen. 608. prešli reku Uvac i razmestili se po selima Sandžaka: Radojni. Dušan Đurić. Među njima bilo je i nekoliko četnika. na Romaniju i pridružila se tamošnjim partizanima. koja je bila pod okupacijom Italije.000 ranjenika. Bolnica u Novoj Varoši radila je do 6. Gutman i dr S. posle lutanja. Mešterović. Dulie. praćena nemačkim jedinicama kojima su zaštitnice vodile stalnu borbu. . Pantić. Preživeo sam ranjeničku tragediju na Zlatiboru. Pristigle partizanske jedinice iz Srbije i jedinice Zlatarskog odreda oslobodile su od Italijana Novu Varoš 4. Bolnicom je u početku rukovodio dr B. zbog čega ih Nemci nisu streljali. Evakuacija je vršena na konjima i pe- šice. decembra 1941. Sutradan su ranjenici po grupan. dr S. 65 Ljubomir Tarbuk. Mika Pavlović. ali su vršili i lak- šu garnizonsku službu. decembra 1941. Gutman. posle otapanja snega na- laže ni su leševi ranjenika po potocima Zlatibora. Sa glavninom partizanskih snaga prešli su u Sandžak ovi lekari: dr M. upućivala je svoje ranjenike u Užičku bolnicu. Rutošima. koja je učestvovala u borbama protiv četnika oko Užica.

69 Đ. d) Sanitetska služba u partizanskim odredima istočne i južne Srbije Požarevački NO partizanski odred od prvih dana osnivanja ima za le- kara dr Boška Vrebalova. 177.. dr Uroš Jekić. 93-96. Iz Niške bolnice slat je ma- terijal Topličkom. Ranjeni i oboleli partizani upućivani su u Niš gde su smeštani po pri- vatnim kućama. Preko tog aktiva angažuju se lekari dr Sava Simić. Jedan od organizatora prikupljanja sanitetskog materijala bio je dr Ranđel . u bolnici je bilo oko 35 ranjenika. Uslovi za lečenje bili su iz- uzetno teški.Raša Cvetković koji. ilegalno čuvana u Niškoj bolnici i slata po odredima preko tajnih kanala i kurira. 159-198. On je pozivan 66 V. Niš. Ozrenskom i Kukavič- kom partizanskom odredu. Za preglede i previjanje lakih ranjenika i bolesnika dr Vrebalov upućuje u privatnu ordinaciju dr Milisava Adamovića u Kučevu. Dobro organizovana služba snab- devanja bila je i u sanatorijumu Ozren. 66. a početkom septembra 1941. Bolnica u Kaoni radi do 16. U oktobru 1941. str. str. zarobljeno je 20 teških ranjenika koje su nedićevci odmah streljali. gde se osniva bolnica. maja 1943. Jedna četa Požarevačkog odreda upućivala je svoje ranjenike u selo Kočetin. Prokuplje. Zbog bezbednosti taj smeštaj premešta se u selo Mišljenovac kod Petrovca na Mlavi. 67 Isto. dr Rade Milutinović. Cvetković. Naročito je bila dobra organizacija u Nišu. 68 D. Ranjenici koji su zahtevali ležanje smeštani su u privatnu kuću u Kučevu. Niš u vihoru oslobodilačkog rata (1941-1945). kada su izvršena hapšenja članova KP u Nišu. str. koji nisu na vreme evakuisani. a obilazio ih je i lečio dr Rade Milutinović. Do kraja 1941. Babičkom. »4. Zivković i drugi. kao i da obezbede prijem i lečenje ranjenika u bolnici. Rasinskom. Knjaže- vac). Uhapšen je i dr Raša Cvetković i streljan 14. 1968. 1978. 66 0 njima se brinuo dr Milisav Ada- mović. Požarevački odred razmešta i krije svoje ra- njenike po kućama i salašima homoljskih sela. 100 godina farmacije u Nišu 1878-1978. 69 Veća količina sanitetskog materijala bila je prebačena iz skladišta Jugoslovenske vojske. Zbog pomanjkanja lekara. Leskovac. 67 Sanitetska služba u partizanskim odredima istočne i južne Srbije ima slične organizacione forme kao i u zapadnoj Srbiji. Niš 1978. Dr Vrebalov se žali da je vladala velika oskudica u sanitetskom osoblju. »Dnevnik«. . oktobra. Posle borbi Požarevačkog odreda sa nedićevcima u selu Pankovu.Boško Ristić sa studentima Gojkom Kaporom. Stamenković. Jedna od karak- teristika zbrinjavanja ranjenika u tim područjima veliki je oslonac na zdrav- stvenu službu u okupiranim gradovima (Niš. dr Vera Senić. Takva organizacija snabdevanja funkcioniše sve do jeseni 1942.Raša Cvetković. odnosno za Timočku krajinu i Jastrebac. dr Dragoljub Dimković. juli « Beograd. referenti saniteta su studenti medicine ili medicinske sestre. Lečenje ranjenika u Srbiji 1941-1944. Bolnica u Kaoni imala je svoju burad za parenje odeće ranjenika i boraca upućivanih radi depedikulacije. godine u mesto Kaonu. Svrljiškom. uz saradnju apotekara Niške bolnice Desanke Luković i drugih simpatizera. kada su na nju iz- vršili prepad ljotićevci i ubili 10 ranjenika i jednu bolničarku. U Niškoj bolnici bili su or- ganizovani aktivi sa zadacima da prikupljaju sanitetski materijal za partizan- ske odrede. i u zimu 1942. upućuje znatne količine sanitetskog materijala u pojedine partizanske odrede. str. 68 Posto- jao je i aktiv studenata medicine kojim rukovodi Božidar . gde ih leči dr Brana Radovanović. Božidarom Lešnjaninom i Sergejom Prokop- ljenkom. dr Bo- židar Maksimović. sanitetskom materijalu i hrani. a odatle u Sibnicu. Jednim aktivom rukovodila je Vela-Mrđa Klakić. odakle je materijal upućivan za Oz- renski i Svrljiški odred. Dr Vrebalov održava sanitetski kurs za 15 bolničarki. dr Ranđel .

često ranjenike zajedno smeš- taju i leče. 81. posle odlaska partizanskih jedinica iz tih krajeva. Niš u vihoru NOR (1941-1945). Gadžin Han.. Jedna grupa boraca sa ranjenicima i dr Mi-' lenkom Hadžićem bile je opkoljena u zgradi Osnovne škole u selu Krenti. gde ih je ope- risao dr Dragoljub Dimković. Teži ra- njenici su preko dr Vere Senić primani na hirurško odeljenje. 70 Krajinski odred je u septembru 1941. Dejanović i dr.Vita Stojanović. . 1979. a poginuo je i njegov referent saniteta student medicine Aleksandar Patlidžanović. bolnica iz Do- njeg Dušnika evakuisana. U Nišavsko-svrljiškom odredu referent saniteta bila je student medi- cine Nedeljka Ervaćanin.. hirurg. Međutim. ranjenici su razmešteni po kućama planinskih sela. četnici su pre- traživali sve kuće. str. Ozrenskog i Knja- ževačko-boljevačkog odreda. student medicine Mile Bucek. razbijen. 103.. Zivković i dr. U toj bolnici hirurške intervencije vrši dr Slobodan Palamarević. Niš. Kada je krajem novembra 1941. 71 Dr M. bio je zadužen za lečenje ranjenika Ozrenskog i Nišavsko-svrljiškog odreda. str. te je većina ranjenika pronađena i pobijena zajedno sa do- maćinima u kojih su pronađeni. Kasnije se ti ranjenici premeštaju u selo Donji Dušnik. Dr Milenko Hadžić.Škola u Kaoni u kojoj je bila bolnica Požarevačkog partizanskog odreda. gde je orga- nizovana manja bolnica u kojoj radi dr Vojislav . i izlazio je van grad i ukazivao pomoć borcima Ozrenskog odreda. Bogo- rodica. gde ih prima dr Rade Savić. septembar 1941. 70 D. koji lakše ranjenike sam leći a teže upućuje u Knjaževačku bolnicu. 1968. 7 > D. U borbama oko Soko Banje poginuo je sanitetski referent Ozren- skog odreda. On je organizo- vao prihvatilišta i smeštaj ranjenika u selu Krčimiru i manastiru Sv. »Dnevnik«. Hadžić organizuje u jednoj pojati na Zelenom Vrhu (Svrljiške planine) ras- kužnu stanicu koja je služila za borce Babičkog. U Knjaževačko- boljevačkom odredu referent saniteta bio je dr Ivko Đolović. Na taj način lečeno je 15 ranjenika. SUBNOR. Svrljiškog. Zaplanje u NOB-u 1941-1945. Zbog zajedničkih akcija sa Ozrenskim i Nišavsko-svrljiškim odredom. lekar iz Svrljiga. koji pojedine ranjenike upućuje u okupirani Knjaževac.

Mali broj boraca uspeo je da se probije iz zgrade. Opremljena je i manja operaciona sala sa posebnim ambulantama za ranjenike i preglede stanov- ništva. S njim radi Ruža Kolb i student medicine Ana Stojković. 75 J. de- cembra 1941. Nepokretne ranjenike Nemci i četnici su pobili. Zbog opasnosti od bugarskih snaga koje su pristizale u Leskovac i Prokuplje. Babičkog. Jablaničkog. 1968. U Rasinskom odredu radio je i student medicine Vlastimir . Rad sanitetske zdravstvene službe 1941-1945. Uređena je i dobro opremljena dezinfekciona stanica za pranje. decembra 1941. Bor- cima Topličkog. Beograd. Stamenković. U lečenju ranjenika i snabdevanju sanitetskim materijalom tim odredima pomaže i dr Mihailo Brkić iz Velike Plane. Hronika o radu sanitetske službe u NOR-u 1941-1945. Čekić. V. 75 U ovoj bolnici lečeno je oko 100 ranjenika iz Kuka- vičkog. str. i za pojedinačne slučajeve ili su pojedini ranjenici ilegalno slati u bolnicu u Prokuplje. koji je poginuo pri napadu na Blace. decem- bra 1941. Leskovac. bilo oslobođeno. te su napori sanitetske službe koncen- 72 Isto. Naučno društvo za istoriju zdravstvene kul- ture Jugoslavije. po seoskim kućama. sanitetskim materijalom i opremom iz Lebana. medicinska sestra Sa- vka Javorina i referent saniteta Topličkog odreda. sveska IV. stalno se povećavao. Leskovac u ratu i revoluciji. Podružnica Srpskog lekarskog društva. na teritoriji ratnog ok- ruga Leskovac. preko 1. Srbija. Rasinskog i Jablaničkog odreda hiruršku pomoć pruža dr Voja Stojanović. Obražde se na- pušta 29. Te ra- njenike previli su referent saniteta Rasinskog odreda. hirurg u Prokuplju. nije bilo zaraznih oboljenja u partizanskim odredima. Niš. 1971.Nenad. 74 Martin Kolb. osniva se manja bolnica na planini Kukavici (zaselak Šutulica). Prilikom napada Rasinskog i Topličkog odreda 5. str. i 10. Međutim. Tu je održan sanitetski kurs za 30 bolničarki. Hiruršku pomoć ukazivao je hirurg dr Jovan Kašiković. 1967. »4.000 ranjenika ili oko 10% brojnog stanja svih oružanih snaga NOP-a. Ceni se da je u partizan- skim odredima na teritoriji Srbije bilo u 1941. 200. 74 Kada je polovinom novembra re- ferent saniteta Jablaničkog odreda. str. 5. Posle dolaska dr Martina Kolba u Kukavički odred. student medicine Jovan Čekić organizo- vao bolnicu u selu Obražde.500 do 2. Odredi južne Srbije se za hirurško lečenje oslanjaju na bolnice u oku- piranom Leskovcu i Prokuplju. 179. dok su u Topličkom bili studenti medicine Dobrivoje Radosavljević. student medicine Milen Jovanović. Tu ih je čekao dr Voja Stojanović koji je pozvan iz Prokuplja. 73 Hiruršku pomoć ukazao im je između 6. Sa njima je poginuo i dr Milenko Hadžić. Darinka Nestorović i Svetislav Mirković . Rasinskog i Topličkog odreda. Dr Voja Stojanović pozivan je inače.Miša Godić. decembra 1941. 73 Dr Milivoje Perović. u jednoj seljačkoj kući. na padinama Radan planine. Zbornik radova. str. zahvaljujući dobrom sprovođenju opšte higijenskih preventivnih mera. Ranjene borce Kukavičkog i Jablaničkog od- reda prihvatala je i organizovala ilegalno lečenje u Leskovačkoj bolnici dr Olga Janezić. Tasić. 12. Zbog teških borbi koje su vo- đene. stavljeni u saonice i prebačeni oko 50 km do Belog Kamena na planini Pasjači. Ranjenici su. imali su oko 14 ranjenika. i premešta u selo Dobre Vode na severnim padi- nama Radan planine. VMA Beograd.. Zbornik radova XXI naučnog sastanka. . na mesto Blace. 1979. Bolnica je bila opremljena krevetima. u međuvremenu. 76 « e) Zaključak Ustanak u Srbiji imao je velike razmere. 76 M. ku- panje i parenje odela. str. juli«. dr Martin Kolb prelazi i radi u njoj. broj ranjenika u 1941. zatim. 132. 28-30. koje je. Ranjenici su bili razmešteni po seoskim kućama. a četiri ranjenika prebačena su ilegalno u Pro- kuplje.

Polovinom novembra u selu Laćiki u odredskoj bolnici. septembra jednog ranjenika u transportnim kolima.Braca. Nedićevci su 16. pak. U Soko Banji nedićevci su 27. dr Vidosava Janković- Nikolić. Vera Matić. Morta- litet u bolnicama kreće se oko 10%. jula takođe su ubili i obesili 6 ranjenika u Rači. Nemci su ubili 8. poginulo je u borbi 12 lekara. dr Luka Đurišić i apotekar Nisim Almuzino.Zika. Dušan Slijep- čević. U najvećem broju slučajeva vrši se sekundarna obrada inficirane rane.trisani. Bajonetima su u bili 3. Nemci su 29. 17. a 26. dr Milka Karajović. zarobljeni su i. oktobra pobijeni su svi ranjenici Moravičke čete kod Žabara. Nemci su ubili 2 ostavljena ranjenika Kraljevačkog bataljona i dve bolničarke. pobijeni su svi ranjenici iz bolnice Ba- jina Bašta. dr Lota Ejdus. a 13. a ostale su Nemci streljali u Valjevu. bilo an- gažovano oko 100 lekara i preko 54 studenta medicine. 78 U toku 1941. Pored stalnog bol- ničkog osoblja zatečenog u bolnicama oslobođenih gradova. Mile Bucek. poginuli su lekari: dr Momčilo Katanić. ona zbog spore i duge evakuacije. Milan Jan- ković . Miodrag Grujić.Pinicki. oktobra u Kaoni 10 ranjenika. U toku 1941. i 1943. kasnije. 7 ' 1 77 Nemci su 20. 25 studenata medicine i desetine bolničarki. septembra obesili uhvaćenog ranjenika u Knjaževcu. dr Avram Kurt Levi. znatan broj ra- njenika ne dobija kvalifikovanu hiruršku pomoć ili se.Mijo Gezović. Nemajući nikakvih obzira i ne poštujući odredbe Ženevskih kon- vencija. Nemci i četnici pobili su grupu teških ranjenika. a 12. a 7 ranjenika u selu Jošanici. Časlav Babić. Nemci i četnici ubili su grupu ranjenika. novembra na Zlatiboru oko 126 ranjenika. a 9. Miladin Popović. novembra u selu Pankovu ubili preko 20 ranjenika. Organizacione forme sanitetske službe u partizanskim odredima u po- četku se manje-više stvaraju spontano. Sanitetska služba u partizanskim jedinicama u Srbiji stiče svoja prva i veoma teška iskustva.77 Žrtvujući se za spas ranjenika u 1941. Aleksandar Patlidžanović. pruža sa zakašnjenjem. Zarobljeno je nekoliko bolničarki i više ranjenika 21.Bata. Zbrinjavanje ranjenika se organizuje na teritoriji odreda u manjim seoskim bolnicama ili po seoskim kućama. decembra u selu Krneti. rukovodeći se njihovom blizinom ili mogućnostima evakuacije kao i bezbednijem skla- njanju ranjenika. Solomon Anaf . bolničarke i lekara. avgusta izboli su bajonetima jednog ranjenika kod Svilajnca. de- cembra ubili grupu ranjenika Takovskog bataljona. Poginuli su studenti medicine: Lazar Mićunović. na planini Tari. studenti medicine: Ružica Manojlović. Na vojno-političkim dužnostima poginuli su studenti medicine: Mika Mitrović . Kod Bitve ubili su 3. streljani po logorima i zatvorima 1942. novembra 23 ranjenika i sanitetskog osoblja. dr Mika Mevorah. . Ljotićevci su ubili 16. sep- tembra grupu ranjenika. dr Radisav Katanić. na čemu je. Krajem decembra. I pored postojanja hirurških odeljenja po bolnicama. a 27. uglavnom. a 30. obučeno je oko 200 bolničarki.Nenad. i broj nastradalih ranjenika svakako je veći. Predrag Hadnadžev . Taj podatak nije potpun. novembra u bolnici u Guči ubili grupu ranjenika. Svetislav Marković . Tragedija na Zlatiboru posebno je poglavlje u tom pogledu. An- đelka Nedeljković-Milosavljević. a 5. Filip Ma- cura. Vladeta Popović . Mića Dimitrijević. Tek polovinom novembra od Vrhovnog štaba čine se po- kušaji da se zbrinjavanje ranjenika uklopi u funkcionalnu celinu na celoj slo- bodnoj teritoriji zapadne Srbije i Sumadije. U selu Je- ževici Nemci su ubili 27. jula streljali jednog ranjenika i jednog lekara u Čačku. decembra i ubijeni u Sjenici i Prijepolju od fašističke milicije i Italijana. agvusta jednog ranjenika u selu Banjica. kojime se obezbeđivalo ukazivanje prve pomoći. nemačke jedinice i njihovi saradnici ubili su po partizanskim bolni- cama i na druge načine preko 200 ranjenika. Miomir . Decembra meseca u bolnici Bajina Bašta ubijen je jedan ranjenik iz partizanskih odreda istočne Bosne. Sredinom novembra u selu Brajićima uh- vaćena su 32 ranjenika. na razne načine. dr Milenko Hadžić. dr Nenad Parenta. Početkom ok- tobra četnici su u Raškoj ubili 3 ranjenika. na lečenje ranjenika. Početkom decembra u selu Brezovici kod Dragačeva. Po- stepeno se orijentiše na veće bolnice u oslobođenim gradovima. novembra jednu grupu ranjenika iz bolnice Gornji Milanovac. Neki su odmah pobijeni od četnika. Broj inficiranih rana je veliki. U selu Osladić Nemci su 9. dr Stevan Ber. Bogdan Lastavica. Nada Vilimanović. Jovan Milosavljević. Đorđe Stanišić. novembra pred bolnicom ubili 3 ra- njenika. U bolnici Savinac četnici su ubili 7. oktobra Nemci su obesili jednog ranjenika u Knjaževcu.Jarac. Vera Blagojević. novembra u Kučevu ubili jednog ranjenika.

ali pokret nije ugušen. okupacioni korpus jačine 20 do 25. Nemci su po koncen- tracionim logorima Srbije ubili 10.000 građana.000 ljudi. Beograd. . Nemci streljaju za jednog nemačkog ubi- jenog vojnika 50. broj bugar- skih vojnika povećao se na 30.000 ljudi.000. Naročito je bio žestok teror četnika y N. divizija i 737. Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije. U toku 1942. i 1943. Više drugih manjih operacija izvedeno je u Srbiji tokom 1942. U drugoj polovini 1942. a samo u toku marta i aprila 1943.934. Vojnoistorijski institut. Na njihovo mesto došla je nemačka 297. težište borbi preneto je u južnu Srbiju gde su postojala žarišta ustanka u Toplici. izvedena je tzv. tako da su srpska granična straža. najpre na prostoru Svrljiga i Soko Banje a onda u južnoj Srbiji. leskovački. Po- većane su snage domaćih kvislinga. a nemačka 704. SS »Princ Eugen« divizija. Od početka februara do kraja 1942. Jablanici. Bugarske sna- ge proširile su okupaciju na niski. i 7. krajem 1941.000 ljudi. kruševački. koje su. Anic i dr. SS »Princ Eugen« di- vizija otišle su za Hrvatsku i Bosnu. Srpski dobrovoljački korpus. u ko- jima su partizanski odredi pretrpeli određene gubitke. Aći- movićeva ofanziva. na Kukavici. VOJNO-POLITICKA SITUACIJA Posle završetka prve neprijateljeve ofanzive.000 vojnika protiv 6 partizanskih odreda. kao i Ne- dićevih jedinica i četnika Koste Pećanca. Na teritoriji Srbije ostale su kao posadne nemačke 704. U 1943.79 Formiran je belogardejski Ruski zaštitni korpus. pešadijska divizija. a po selima i gradovima za- jedno sa domaćim saradnicima više od 20. i 714. bugarske trupe su na razne načine ubile 1. Početkom 1943. U julu i avgustu 1942. Za razliku od 1941. puk 717. jačine oko 26. a broj četnika dostigao je 18 do 20. ali nije uspeo da uguši ustanak i razbije oslobodilačke snage. Pustoj Reci. a u novembru nemačka akcija nazvana »Rudolf«. streljali 1.000 ljudi.000 ljudi. Zbog naglog širenja ustanka u južnoj Srbiji u februaru i martu izvedena je napadna operacija od bugarskih i nemačkih okupacionih snaga. Babičkoj gori i Jastrepcu. četnici Koste Pećanca i Draže Mihailovića imali oko 20. moravski i zaječar- ski okrug. a za ranjenog 25 talaca. divizija za Grčku. Okupaciju je držao bugarski 1. godine stigla je i nemačka 7. Neprijatelj je počinio velike zločine. i 1943. 1982. Okupatorove snage sprovode u ovom periodu nezapamćen teror. (»sto za jednoga«). Glava II RAZVOJ I RAD SANITETSKE SLUŽBE U JEDINICAMA NOP-A 1942. naizmenično. obuhvatale pojedine delove Srbije.. godine nemačke 717. divizije.

Sabac. a najviše do 100 boraca. 80 Radi ukrupnjavanja snaga. prebacio u Bosnu. Račanski bataljon Užičkog od- reda koji je štitio bolnicu uspeo je samo da se pokretni ranjenici izvuku. Računa se da je u prvim mesecima 1943. Bili su to ranjenici Užičkog. Posle upornih borbi i velikih gubitaka Valjevski odred se 5. Srbija u ratu i revoluciji 1941-1945. timočki i 1. 742. šumadijski odred. i 1. Prvi i Drugi južnomoravski odred. Početkom 1942. Beograd. januara 80 M. Leskovački (Kuka- vički). poginuo je doktor Žika Janković. Okupator preduzima specijalne ak- cije u pretraživanju sela. Svrljiško-nišavski.Draže Mihailovića. tako da su od septembra 1942. Crnotravski (Vranjski) i Jablaničko-pasjački odred. 1973. a početkom 1943. a u junu 1943. tako da se tamo prenosi centar NO pokreta u Srbiji. Mačvanski (Podrinski) NOP odred 1941-1944.. u nekim pe- riodima od nekoliko desetina. Srpska književna zadruga. marta 1942. U drugoj polovini 1943. dok su svi teški uhvaćeni i ubijeni. bio je napadnut 8. ZBRINJAVANJE RANJENIKA NA TERITORIJI ZAPADNE SRBIJE I ŠUMADIJE U situaciji koja je krajem 1941. Va- ljevskog i nekih odreda iz istočne Bosne. Parmaković. Timočki.. šumadijska. Doktor Sidonija Lipman uspela je da se sa nekoliko ranjenika i jednom bolničarkom prebaci u Bosnu. . južnomoravska brigada. 81 D. Ostali odredi bili su uniš- teni ili rasformirani. Pred sa- nitetsku službu i vojno-političko rukovodstvo nameće se u prvi plan briga za spasavanje ranjenika od direktnog uništenja. U južnoj Srbiji aktivno deluje više odreda: Toplički (Jastrebački). str. osnovane su prve jedinice operativne voj- ske: 1. dok za organizaciju lečenja i negu ostaje sve manje vremena i mogućnosti. na teritoriji zapadne Srbije u celini održao se Valjev- ski i novoformirani Suvoborski odred. for- miraju se prve NO udarne brigade. vladala na teritoriji zapadne Srbije i Sumadije. u manastiru Rači zateklo se više ranjenika delom iz užičke bolnice ili evakuisanih iz bolnice Bajina Bašta. stvaraju se iz više manjih odreda veći. Suvoborski odred nakon teških borbi rasformiran je i većim delom uništen. ranjenici su napadnuti od Nemaca. preostali ranjenici i sanitetsko osoblje sve su više izloženi direktnim napadima neprijatelja. 228. 1976. koji su ubijali svakog pripadnika ili simpatizera narod- nooslobodilačkog pokreta. šumadijski udarni bataljon. Babički. iznalaženju bolnica i njihovom uništenju. Brojno stanje partizanskih odreda bilo je malo. i to u februaru i martu 1943. Mačvanskog. i Rasinski. Oko 10 ranjenika stiglo je do bolnice Valjevskog odreda. Pokušavajući da se sa grupom boraca Mačvanskog odreda prebaci preko reke Drine u Bosnu. Po- sle nekoliko neuspelih pokušaja da se po velikom snegu i oštroj zimi izvuku iz obruča. i to u septembru 1. i početkom 1942. U Šumadiji se nešto duže održao Prvi šumadijski i Kosmajski odred. na teritoriji Srbije u partizanskim odredima bilo nešto preko 1. a u istočnoj Srbiji dejstvovali su Požare- vački. kao i članove njihovih porodica. Boljevačko-knjaževački i Ozrenski odred. U podnožju planine Tare. U junu 1943. čime je NOP dobio značajnu vojnu snagu za ostvarivanje većih vojnih i političkih ciljeva. južnomoravska i u novembru 2. fond NOB. u oktob- ru 1. S njima je bila doktor Sidonija Lipman i politički komesar bolnice Nikola Vučenov. Krajinski. str. na teritoriji zapadne Sr- bije ostale samo manje partizanske grupe. Borković i dr.81 Kosmajski od- red koji se probijao iz Sandžaka natrag u Srbiju.200 boraca.

a 8. Samo je jedan ostao živ u dobro maskiranoj zemunici jednog seljaka u Vujinovači. Bilo je slučajeva kada su i ovakva skloništa bila otk- rivana. avgusta otkrili jedno sklonište u selu Venčani. Ukupno je u početku bilo oko 60 ranjenika. Malom Požarevcu. U okolini Čačka pripremljena su skloništa u selima Atenici i Vapi. U toku februara. a 31. Zbog nedovoljne konspiracije. razmeste i ostave po okolnim selima. Garaši. noću između 30. Na putu za Rebelj Nemci su 31. Četnici su 25. Venčanima i dr. Strogo se vodi računa o izboru ljudi i mesta gde se pripremaju skrovišta. Jeftić. javno streljaju dva ranjenika u selu Jar- menovci. Sudbina tih ra- njenika je tragična. a 15. poginuo je 16. Banja. dok je previjao jednog ranjenika. 2 odvezli u Valjevo i javno obesili. a naročito zbog detaljnih pretresanja sela od neprijatelja. »4. Jaka zima nanosi velike gubitke partizanskim snagama. januara još 10 boraca iz Suvoborskog odreda.zemunica u selu Manojlovac za 10 ranjenika. Seljaci su ranjenike skla- njali u. 170. februara 1942. februara 1942. Valjevski odred povukao u Bosnu. maja 1943. tajnih skrovišta za ranjenike. staje i obore. na Zlatiboru. 82 Zbog nemo- gućnosti da se održi na tom terenu. Od tada u partizanskim jedinicama zapadne Srbije nema lekara. marta 1942. Tokom januara 1942. juli« Beograd. Rebelj i Brezovica prikupilo se oko 130 ranjenih i promrzlih. najveći broj ranjenika otkriven je i stradao. Svi su odmah streljani. U njoj su se nalazili i ranjenici iz Mačvanskog i Kosmajskog odreda.83 Da ne budu izloženi mučenjima od Nemaca. u selu Šlji- vovica . januara u Palanačkoj četi Suvoborskog odreda 15 boraca. a 23. 1978. Zatim su slična skloništa na- pravljena u selima Rajkovac. Kada se 5. Nemci i četnici uspeli su da većinu njih pronađu i zverski pobiju. ubili 8 ranjenika. Takav postupak prinudnog i na brzinu ostavljanja teških ranjenika u najbližim seoskim kućama nastavlja se i u proleće 1942. V. januara 1942. u Valjevskom odredu prikupio se veći broj ra- njenika. Nemci su ubili 5 ranjenika i dr Nataliju Šimčenko. Uspravljeni u vekove. U borbama Valjevskog odreda na Divčibarama. januara presreli i ubili 2 ranjenika i 3 bolničarke. u selu Šljivovici. Već te noći u toku raznošenja po selima. januara promrzlo je u Podgorskom bataljonu 10 boraca. na brzinu. januara da se bolnica Valjevskog odreda rasformira. 1978. trapove. Kopiljari. izgrađeno je jedno sklonište . Glavni štab Srbije i okružni komiteti KP izdaju direktive o pripremanju sigurnijih. »4. januara 1942. u selu Suvodanj četnici su ubili 3 ranjenika. Badiljevcu. U leto 1942. str. imao skloništa u selima Vrčinu. Nemci su u selu Rebelj ubili dva ranjenika i tri bolničarke. str. 346. Krajem januara 1942. avgusta 1943. ranjenici su presretani od Nemaca. mučenja i ubijanja onih u čijim su kućama skrivani ra- njenici kao i zbog izdaje. . doneta je odluka. Lečenje ranjenika u Srbiji 1941-1945. godine. Bolnica sa dr Dimitrijem Pitovićem bila je u selu Dragodolu. iskopane zemunice. 83 A. U toku 15. a u drugoj polovini mar- ta Suvoborski odred rasformiran.. str. odredski lekar. Cvetković. januara 1942. i ubili 8 ranjenika. Malom Popoviću. Po- kretni ranjenici raspoređeni su po četama. SUBNOR. neki ranjenici sami su se ubijali. Darosava. Valjevo 1974. Lečenje ranjenika u Srbiji 1941-1944.Zlatibor. Krajem januara u selima Vujinovača. njih 30-40. U selu Veselinci 24. U selu Drenaič četnici su ubili 7. U tim skloništima ranjenici su ostajali po više od mesec dana. Nekolicinu od njih odvezli su u Valjevo i javno obe- sili. ubijeno je više ranjenika na planini Tari.. Cvetković. jednog ranjenika Tamnavskog bataljona. U selu Venčani četnici su 25. Nemci su ubili 10 ranjenika. Kosmajski odred je početkom 1943. dr Dimitrije Pitović. 211-217. juli« Beograd. 84 Početkom januara 1942. Tom prilikom zarobljeno je pet ranjenika i le- karka dr Natalija Šimčenko. i 31. 21. Odlučeno je da se teški nepokretni ranjenici. Seljaci kojima su poverena skloništa i po cenu sopstvenih života 82 V. 84 Uviđajući sve greške i posledice ovakvog načina zbrinjavanja ranjeni- ka. na teritoriji zapadne Srbije nije bilo orga- nizovane sanitetske službe.

zadovolja- vajuće. 85 Darinka Radović je odlikovana posmrtno Ordenom narodnog heroja Jugoslavije. Dolaskom dr Viktora Kona Kolina i dr Mire Kolin-Vrabič u martu 1943. kada ponovo dolaze četnici i muče Radojičinu ženu Sofiju Ristić i nje- nu 12-godišnju kćer. Cvetković. u Šumadijskom i Kosmajskom odredu sprovodi se stručnije i organizovanije lečenje. Kako im nije ništa rekla. 86 Beograd u ratu i revoluciji. nalazila po jedna bolničarka. marta 1944. koje je lečila dr Zaga Berović. zaklali su i nju. a lečenje se svodilo na ispiranje i zavijanje rana. gde se lečio veći broj ranjenika. Šumadijski odred oslanjao se na dr Sergija Janićijevića iz Rače Kragujevačke. četnici su izvršili pretres i pošto nisu ništa našli. kao i drugim medicinskim osobljem u okupiranim gradovima. »4. uglavnom. na dr Voju Danilovića i dr Milovana Bojanića iz sela Dubočice. maja 1943. na organizacione forme. krajem 1942.. gde ih je na tavanu lečio stu- dent medicine Manojlo Budisavljević. ubili su Radojicu. obično. Da bi naterali Darinku da im otkrije sklonište. 1984. Iz sela Dubočice poziva se dr Pavle Vićentijević koji leći ranjene partizane u valjevskom kraju. dr Velje Veljkovića iz Vrčina. Kosmajski odred koristi se kućama u selu Kijevu ili predgrađu Beograda . Nekada se oslanjalo na hirurga dr Veljka Majstorovića. Snabdevanje lekovima i zavojnim materijalom bilo je. V. 220-221 . knj. Na Očnoj klinici korišćene su usluge dr Vladimira Čavke. Pored zemunica. Sklonište se i dalje koristi sve do 18. str. dr Milivoja Dimitrijevića iz Smedereva. Oni obilaze ranjenike po zemunicama i ukazuju im potrebnu pomoć. nalazi sklonište sa ranjenim partizanima. i nije bilo kritičnih oskudica. Sklonište nije otkriveno. U skloništima se. izgrađeno je sklonište u kući Radojice Ristića. U jesen 1943. te apotekara Koste Antonijevića. 85 U selu Manojlovac. koji organizuje operacije zajedno sa hirurgom dr Stojanom Novakovićem. održano savetovanje Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju sa okružnim komitetima. krajem 1942. apotekarima. 9. U Beogradu su ilegalno primani ranjenici u Opštedržav- nu bolnicu ili u ambulantu Bratinske blagajne. kod Darinke Radović. konstatovano je da su ze- munice opravdale svoju namenu u pogledu sklanjanja i lečenja ranjenika. koriste se ile- galne forme lečenja ranjenika. preko dr Stojana Novakovića i Vase Spajića iz Opštedržavne bolnice. 1. str. odražava se i na rad sanitetske službe. 87 ZBRINJAVANJE RANJENIKA I BOLESNIKA U ODREDIMA ISTOČNE I JUŽNE SRBIJE Posle zapadne Srbije okupatori usredsređuju svoje snage na gušenje ustanka u istočnoj i južnoj Srbiji. i u prvoj polovini 1943. Po- red svih pretraživanja to sklonište nisu mogli otkriti. Beograd. Sofiju su streljali a devojčicu pustili. pred njenim očima mučili su i ubili njene dve kćeri. Kosmajski odred se snabdevao preko dr Vlajkovića iz Sopota.Čukarici za smeštaj ranjenika. U zemunicama je prema mogućnos- tima ostavljano dovoljno zaliha sanitetskog materijala i hrane. 87 Lekovi su dobijani iz Beograda. iz apoteke Dobrile Todorović i dr. 271. Kako nisu ništa doznali. 86 Za te ranjenike u Opštedržavnoj bolnici znao je i lečio ih hirurg dr Stanislav Bukurov. Neprekidni napadi nadmoćnijeg neprijate- lja i nemogućnost partizanskih snaga da se duže održe na jednoj slobodnoj teritoriji. jul« Beograd. dobili podatke da se u selu Rajkovac. Četnici su izdajom. Malobrojno stanje odreda i karakter borbi čini da broj ranjenika nije veliki. Razlog za to bio je mali broj ranjenika i dobre ilegalne veze sa lekarima. Kada je 9. pozivanjem lekara ili sklanjanjem ranjenika u okupirane gradove.nisu ih izdali. iz Centralnog higijenskog zavoda od dr Tonke Čan- ković. avgusta 1943. Lečenje ranjenika u Srbiji 1941-1944. 1978. Istorijski arhiv Beograda.

jedan broj ranjenika uspešno se leči i sklanja po selima Bresnici. koja je u maju 1942. iz- građena je i prva tajna zemunica u proleće 1943.Kostić. 1978. Rasinski. Kukavički. koji povreme- no obilazi i ranjenike Svrljiško-nišavskog odreda. 1979. Vidojević dr. veličine 3x3 metra. 88 Izveštaj M. drugo izdanje. više ranjenika. uhvaćen je dr Boško Vrebalov od ne- dićevaca. Cvetković. Le- so f ? n i e ranjenika u Srbiji 1941-1944. raseljena je po selima Radan planine (Ivanje. grejanjem. Gornja i Donja Trna va. Vukašinovac i manastir Sv. 25. U Ozren- skom odredu referent saniteta je N. Ekipa se nalazi pri Štabu Ozrenskog odreda i. za vreme bugarsko-četničke ofanzive. Na putu ka ze- munici sa ranjenicima. 89 Na Babič- koj planini u manastiru Sveti Jovan smeštani su ranjenici. ranjenike Ozrenskog odreda obilazi i leči dr Rade Milutinović. Kada je bolnica iz sela Obražde 30. Bornice) i Pasjače (De- beli Lug. Odredi nemaju svoje bolnice već ranjenike razmeštaju po seoskim kućama i zemunicama u okolini Boljevca. Stefan. Janežić. Kako mu je nađen sanitetski materijal. 325-330. gde ih obilaze i leče dr J. ostali bez hrane i lekova. Po veoma hladnom vremenu. Markovića. Jedini lekar u partizan- skim odredima na tom području do proleća 1943. ubijen. s tri kreveta. Knjaževca. str. Za vreme martovske ofanzive Bugara i četnika 1942. održao 7-8 kurseva. maja 1943. odlazi i vrši intervencije. obim. Babički. Na tom pro- storu i šire dejstvuju Ozrenski. zarobljena i odvedena u logor. Za ranjenike Svrljiškog odreda naročito je teško bilo krajem februara 1942. Glogovica. str. Ranovcu i Krepoljanima. Jablaničko-pasjački i drugi odredi.. prema potrebi. lAn . Bila je iskopana u selu Miš- ljenovcu. decembra 1941. još postoji relativno slobodna teritorija. posumnjalo se da zna za skrovišta ranjenika. ventilacijom i dobro ka- muflirana. Crnot- ravski. Tako je dr Martin Kolb već u proleće 1942. jul«. 90 r/i n M ! r o s e v l c 1 v . 90 Na prostoru od planine Jastrepca do Kukavice i od Ozrena do Babič- ke gore početkom 1942. sveska IV. U Požarevačkom odredu zbrinjavanje ra- njenika 1942. nailazi se na velike teškoće. člana PK KPJ za Srbiju od 26. 176. »4. Ranjenici su »nekada ostavljani da umiru samo zato što nis- mo imali gde da ih sklonimo«. I u ovakvim pri- likama održavaju se sanitetski kursevi za bolničare. Odredi nemaju svoje bolnice već se ranjenici razmeštaju po selima planinskih masiva. morala da se pokrene. Kamenica. te se ranjenici i bolesnici skrivaju po stočarskim kolibama slabo pristupačnog predela zva- nog Jašikara. Mršelj. Proglašen je narodnim herojem Jugoslavije. održao jedan kurs za 20 bolničarki. većina teških ranjenika je pomrla. Gornja i Donja Re- čica. 88 I pored toga.). Polovinom jula 1943. Ranjenici su tada razmeštani po planinskim pojatama. Magaš. U njoj je lečeno tokom cele 1943. U Boljevačko-knjaževačkom odredu je dr Ivko Đolović. Srbija.. Rabrovcu. Beograd'. Gradina. januara 1942. Bujimir. Početkom maja napušta se i Bresnica. Pod kontrolom i instrukcijama referenta saniteta odreda. terora nad stanovništvom. kao i u selima Katun. juna 1943. dr Boška Vrebalova. ranjenici se rasturaju po selima Jastrepca (selo Bresnica. Najsvirepije je mučen i 7. Posle pogibije dr Milenka Hadžića. str. organizuje se njihovim ostavljanjem po selima. Od početka 1943. Babotinac). način rada i kvalitet lečenja. Zbog stalnog pretresanja sela. V. bio je dr Martin Kolb. Svrljiški odred. M Damjanović. Toplički. o sanitetu Svrljiškog odreda brine se studentkinja medicine Nedelj- ka Ervaćanin. dr Ivko Đolović organizuje pokretnu hiruršku ekipu. godine. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u 1941-1944. Bradarci. Neki su pohvatani i streljani. Trajković. Ovde su ranjenici ostali sve do proleća 1943. Cerje. Ovakvi manevri sa ranjenicima stalna su pojava i narednih ratnih godina. a student medicine Jovan Čekić je u 1942. Kašiković i dr O.

gde tamošnji le- kari prihvataju i leće ranjene partizane. Šest dana krili su se i provlačili između neprijateljevih kolona. zvani pop Mića. Kašikovića iz Leskovca. aseptici. bivši bogoslov. V. dr Draginja Zdravković iz Negotina i dr Persida Sišković iz Kruševca. Neki ranjenici Ozrenskog odreda smeštani su u manastir Sveti Ste van u selu Li- povcu. Gubici su još više pojačali veliku oskudicu u sanitetskom kadru. zarobljen od četnika i ubijen. Lečenje ranjenika u Srbiji 1941-1945. opkoljena je jed- na grupa ranjenika u selu Gajtanu i Kosovačina na Radan planini. dr Rade Milutinović i dr Vita Stojanović. Dobra Voda. ranjenike premeštali iz jednog sela u drugo. kada je. do tada na političkoj dužnosti u tom kraju. Cvetković. od simpatizera u gradskim bolnicama i apotekama. U ovim prilikama težilo se dekoncentraciji ranjenika na što više mesta. zajedno sa svojom zaštitnom jedinicom. igumanija manastira. Krajkovačkoj reci. mor- fijum i kalcijum. Na Radan planini po selima Ivanje. Za vreme neprijateljeve novembarske ofanzive 1942. Jastrepcu. selu Mišljenovcu. 91 Posle odlaska Saše lavorine iz Rasinskog odreda. U tome su učestvovali dr Dušan Dek- leva. Njega je zame- nila studentkinja medicine Darinka Nestorović. a po- kretni su sa zaštitnicom pokušali da se probiju iz obruča. Bornica i dr. apotekara Stanoja Atanackovića iz Kruševca. uglavnom. koriste se ra- nije ilegalne veze u okupiranim gradovima i stvaraju nove. gde se o njima brine Anka Dimšić Paraskeva. 220-221. Kako se neprijateljevi napadi na slobodnu teritoriju bukvalno nastav- ljaju jedan za drugim. Na sani- tetsku dužnost u Jablaničku bolnicu u novembru 1943. dolazi i student me- dicine Dragoslav Jovanović . Snabdevanje saritetskim materijalnim sredstvima odvija se. preko ilegalnih veza. Pri- dvorica. Magaš. sanitetom je jedno vreme rukovodio student medicine Vojin Valjarević do septembra meseca 1943. Tokom 1942. dr Jovan Kašiković iz leskovačkog kraja. Tu su bili prihvaćeni i smešteni u napuštena rudnička okna. 195-199. aktiva u sana- to rijumu na Ozrenu. Na- bavljao se zavojni materijal. Gradištu na Kucaj planini. Obražde. . do leta 1943. previjanje i ishranu ranjenika u rudniku Lece brinuo se Vladimir Bukeli. uhapšeni su dr Rade Savić. dr Rade Savić i dr Slobodan Palamarević iz Knjaževca. U Topličkom odredu poginuo je 23. 92 Zemunice su postojale u Crnoj Travi (selo Todorovci i nekoliko zaselaka). gde su ostali tokom zime. pa i tokom prve polovine 1944. Teški ranjenici smešteni su u zemunice. sa izgradnjom tajnih zemunica. glikoza. str. 93 Snabdevanje lekovima odvijalo se preko aktiva lekara i medicinara u Nišu. Hapšenja i zlostavljanja od neprijatelja nisu mimoišla ni te lekare. da bi 20. kod Brusa na Ko- paoniku referent saniteta. 1978. 93 91 Za organizaciju smeštaja. Privremeni smeštaj organizuje se u pojedinim se- lima da bi pred nastupajuću neprijateljevu ofanzivu ili u toku nje. sulfamidi. aprila 1942. Taj način zbrinjavanja ranjenika došao je do izražaja tokom 1943. s jednog planinskog masiva na drugi. Beograd.Jova Španac. uhvaćena je i streljana u Nišu početkom 1943. U le to 1942. Student medicine Ana Stojković iz Jablaničkog odreda. dr Raša Cvetković.92 Pored zbrinjavanja ranjenika i bolesnika po odredima. dr Mihajlo Brkić iz Velike Plane. apotekara Mike Stanisavljevića iz Požarevca. dr Draginje Zdravković iz Negotina. preko dr J. jul«. novembra stigli do rudnika Lece. Materijal je dobijan od apotekara Save Lukića iz Prokuplja. I u ovim krajevima počinje se u leto 1942. dr Olga Janježić. godine Darinka je bila opkoljena u zemunici na Jastrepcu od nedićevaca i zajedno sa 7 ra- njenika i bolesnika izvršila samoubistvo. kofein. kao rekonvalescent od trbušnog tifusa. student medicine Milen Jovanović. »4. na prostoru istočne i južne Srbije nema stalnih odredskih bolnica. da bi se ponovo priključili Jablaničkom odredu u selu Gajtan. kao ranjenik. aspirin.

Istog dana Nemci su uh- vatili dva teška ranjenika u selu Vlaško Polje i streljali ih u Mladenovcu. 13. 20. a neki ranjavani i za- robljavani za vreme borbi. travama i čajevima. u selu Lipovcu.94 VRSTA I KVALITET MEDICINSKE POMOĆI Tokom cele 1942. U zavojnom materijalu se. aprila 1943. marta 1943. nisu uvek imali lekarsku pomoć. 20. Kako su to bile rane re- lativno lakše prirode. streljali su jednog ranjenika u selu Ražani. u selu Sige četnici su ubili jednog ranjenika. 17. Nemci su streljali jednog ra- njenika u selu Brežene. u selu Jelašnici pronađena su dva ranjenika u seoskoj kući. marta u seoskoj kući u selu Kapidžije Nemci su ubili jed- nog ranjenika. Međutim. 4. ili su streljani na stratištu »Bubanj« kraj Niša. Četnici su jednog ubili. sredstvima koja su omogućavala pokrivanje rane zavojem. a drugi je izvršio samoubistvo. Ra- njenik je pobegao. koji su ih odvodili u logor »Crveni krst« u Nišu. Nemci su streljali jednog teškog ranjenika u selu Smoliinci. Krajem septembra 1943. Kolb. aprila 1943. aprila 1942. i do polovine 1943. Nemci su u Kruševcu streljali jednog ranjenika uhvaćenog u selu Pasjaku. 22. januara 1943. V. Za vreme neprijateljevih ofanziva koje su duže trajale i ove veze bile su prekidane. U jesen 1943. 30-36. avgusta 1942. u selu Bosutu nedićevci su otkrili jednog ranjenika. Beograd. tokom 1942. a neki su prepušteni narodnim vidarima koji su ih lečili tradicionalnim na- rodnim lekovima. kako je ranije rečeno. četnici Koste Pećanca. 28. melemima. streljali su jednog ranjenika u selu Grbovči. crvljanjem rana. Domaćine . Nemci su ubili 5 ranjenika u bolnici Donji Dušnik. 1978. 95 Zbog zakašnjavanja ili potpunog izostajanja lekarske i hirurške pomoći. u selu Šljivovici (Gruža) nedićevci su streljali jednog ranjenika. juna 1943. jer se radilo o lakšim ranjenicima. Ponekad je jedino sredstvo za le- čenja rana bila ljuta rakija i zavoj. nije oskudevalo. 13. nije bilo mortaliteta. 1. Oskudevalo se po količini i vrsti u neophod- nim hirurškim instrumentima. Odvedeni su u Kruševac. januara 1943. Srbija. sveska IV. Neke su le čili bolničari. u selu Stublu četnici su uhvatili dva ranjena partizana i ranjenu bolničarku iz 3. upe- rene na izvlačenje i sklanjanje od neposredne opasnosti da fizički ne budu uništeni od neprijatelja. 0 uspehu lečenja. teški ranjenici nisu do- 94 Početkom februara 1942. juna 1943.. brzo su zarastale i ranjenici su odlazili u svoje jedinice. hemostazu i neku vrstu improvizovane imobilizacije kada je to bilo potrebno. Dr Martin Kolb tvrdi da u prvoj polovini 1942. februara 1943. januara streljali. Ranjenici koji su ostavljani po seoskim kućama. a ćerku poslali u logor u Nemačku. kod Krajkovačke reke na Jastrepcu.muža i ženu obesili su. Bugari su izboli bajonetama jednog ranjenika iz Leskovačkog odreda. izložili ih na trgu u Aleksincu. a 13. I pored svih teškoća ranjeniku je pružana neophod- na prva pomoć od bolničarki. jul«. 3. Neki su otkrivani u zemunicama. odnosno mortalitetu nema statističkih podataka. str. bilo je i težih rana s infekcijom i obilnim gnojenjem. čete Kruševačkog (Rasinskog) odreda. Cvetković. I u ovom periodu. nedićevci su mu- čili i ubili dr Boška Vrebalova. razvojem gas-gangrene i umiranjem. 95 Dr M. Bugari su otkrili jednog ranjenika na Jastrepcu i ubili ga. i 1943. otkriveno je u zemunici 7 ra- njenika i bolesnika i jedna bolničarka. . Zemu- nice su bile dobro snabdevene. 211-221. str. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u 1941-1945. 14. ubili su pet ranjenika. marta 1942. aprila 1943. U zimu 1943. nedićevci su u selu Subotincu ubili tri ranjenika i zajedno sa još sedam po- ginulih partizana. »4. 12. a domaćina i njegovog sina Nemci su streljali. februara 1942. prvenstveno. 24. Odavde su od- vođeni u koncentracione logore u Nemačku ili Norvešku. gde su ih Ijotićevci 29. najvažnije mere u ćelom kompleksu zbrinjavanja ranjenika bile su. 7. uglavnom. Svi su izvršili samoubistvo. Zarobljene ranjenike četnici su obično predavali Nemcima. Lečenje ranjenika u Srbiji 1941-1944. Bugari su ubili tri ranjenika u selu Rgaj. stradao je jedan broj ranjenika i sanitetskog osoblja. juna 1943. Početkom februara 1942. četnici Koste Pećanca ubili su u Kuršumliji 15 ranjenika. zemunicama ili pas- tirskim kolibama.

šumadij- skom odredu dr Mira Vrabič. Zbrinjavanje ranjenika u odredu sprovodi se istim načinom rastresitosti smeštaja i skrivanja po zemunicama. boljoj opštelekarskoj i hirurškoj pomoći. str. taj se odnos izmenio zahvaljujući bržoj eva- kuaciji.2:1. Vrebalov i dr I. u 2. odnos ranjeni . Jabla- ničko-kukavički. 126. Đolović. U toku 1942. čak. južnomoravskom odredu student medicine Jovan Čekić i u 1. U istočnoj i južnoj Srbiji tokom 1942. Sada već jače partizanske snage i veća mogućnost kretanja po poje- dinim delovima slobodne teritorije. vašljivost u boraca veoma je raširena. U zimu 1942-43. Računa se da je u toku 1942. Krupni odredi formirani početkom 1943. U ovom periodu nije bilo epidemija i nije registrovan nijedan dijagnostički potvrđen slučaj pega- vog tifusa među pripadnicima partizanskih jedinica. Oživljavanje NOP-a sredinom 1943. ti le- kari teško uspevaju da pruže svim ranjenicima pravovremenu i odgovarajuću lekarsku pomoć. dr B. broj poginulih prevazi- lazio broj ranjenih. U toku 1942. isto. Milutinović. Za referenta saniteta 1. Crnotravski i Ozrenski odred).spevali do seoskih bolnica nego su umirali na bojištu ili tokom transporta. 126. tj. Već uhodane mere parenja odeće i rublja u »srpskim buradima« sprovode se u svim je- dinicama.d. Najčešće se na- laze uz štab odreda. te pored četnih bolničara u bataljonima se za ba- taljonske referente postavljaju iskusniji bolničari ili lekarski pomoćnici. Uloga tih lekara je u organizaciji skrivanja i smeštaja ranjenika. južnomoravskog odreda postavljen je dr Martin Kolb. što od njih zahtevaju okružni komiteti KPJ. odražava se na organizaciju sanitet- ske službe i kvalitet lečenja. imaju u svom sastavu bataljone. uglavnom. u odredima južne Srbije bilo 150-200 ranjenika i bolesnika (Topličko-jastrebački. i sami izloženi mogućnostima sukoba sa neprijateljem. str. Početkom 1943. Pripremanje skloništa u seljaka ili kopanje zemunica u zabačenim mestima postaje oba- veza štabova odreda. R. (bez brigada) bilo je nešto preko 260 ranjenika i oko 100 bolesnika. Rasinski. u zapadnoj Srbiji i Šumadiji u partizanskim odredima nije bilo lekara sve do marta 1943. i sve do avgusta 1943. Njihova pomoć se. kvalifikovana hirurška pomoć u odredima nije pružana. 97 U tim odredima tokom cele 1943. te su se i zemunice unapred kopale.zemunicama. na teritoriju planine Ozren dolazi dr Rade Milutinović. konspirativno obilaze ranjenike smeštene po seoskim kućama ili tajnim skrovištima .96 Opštemedicinska lekarska pomoć zbog malog broja lekara bila je ne- dovoljna. omogućuju da se i taktika i kvalitet le- 96 97 R.po- ginuli iznosio je 2. Zbog veli- kih razdaljina. nabavke sanitetskog materijala i hrane. Milutinović. n. sastoji u previjanju ranjenika i davanju instrukcija bolničarkama. bili su samo dr Mar- tin Kolb. naročito u selima gde se nalaze ranjenici. Odnos ranjeni . FORMIRANJE NARODNOOSLOBODILACKIH UDARNIH BRIGADA I REORGANIZACIJA SANITETSKE SLUŽBE U DRUGOJ POLOVINI 1943. kada dolaze dr Viktor Kon Kolin i dr Mira Vrabič-Kolin. južnomoravski odred tokom 1943. imao 57 ranjenih i 25 poginulih.poginuli izjednačavao se ili je. Tako je 2. Broj ranjenika nije bio veliki. To se na- ročito odnosi na vreme kada se unapređ saznavalo za nastupajuću neprija- teljevu ofanzivu. . Tokom 1943.

Kod sela Vodnja u gustišima šume Veliki do. Marta 1943. izgrađuje nove zemunice u selima Vučjaku. 233. referent saniteta brigade). Zbog prodora neprijatelja neki ranjenici morali su biti preba- čeni u selo Dobiševac kod Gnjilana. u seoskim kućama. sep- tembra 1943. Šumadijski odred povećava broj ze- munica u selima Dren. južnomoravska brigada u Bosnu. Tamo su u kućama seljaka albanske na- cionalnosti proveli više dana zajedno sa dr M. u borbi kod sela Gaj- tana na Radan planini. Razlika je postojala u tome što novofor- mirane brigade u Srbiji nisu. Stojanović ukazivao hiruršku pomoć. Selevcu. dr Voja Stojanović ukazuje stručnu hiruršku pomoć svima kojima je bila neophodna. postavljenog na oko 500 m od borbene linije. »4. 1978. U borbama kod Retkocela u maju iste go- dine određeno je odredsko previjalište u selu Stopcima i dva bataljonska previjališta. za referenta saniteta 1. južnomoravskog odreda sa četnicima na Radan planini u avgustu 1943. Lakši ranjenici upućeni su u sela Ivanje i Dobre Vode. Iz odredskog previjališta ranjenici su evakuisani u selo Gajtan. Jablanička bolnica počinje sa radom u avgustu 1943. Mada radi u improvizovanim uslovima. Vodnju. a vrši se na nosilima. da bi se posle ofan- zive ponovo vratili u selo Gajtan. U odredima se uvode elementi organizovanijeg etapnog le- čenja i brže evakuacije. Beograd. Burovo. određuje se unapred previjalište gde se prihvataju ra- njenici. Cvetković. i u njima lečeni ranjenici i bolesnici . odre- đuje i nosioce ranjenika i održava kurs sa 40 bolničarki. Jastrebačka bolnica na padinama planine Veliki Jastrebac. Kad su 5. Šapići. U toku svog marša i borbi kroz Šumadiju i zapadnu Srbiju. U toj borbi 1. brigade ostavljaju ranjenike po zemunicama Kosmajskog i Šumadijskog odreda. a 1. Bačevcu. u početku. . Tako je u borbi 1. ukazuje im se prva pomoć. Za referenta saniteta 1. prili- kom neprijateljeve ofanzive (Bugari. konjima ili zaprežnim vozilima. Značajno kvalitativno poboljšanje u lečenju ranjenika dobijeno je dolaskom u partizane kvalifikovanog hirurga na Radan planinu u julu 1943. imale stalne brigadne bolnice. započinje se s otvaranjem stalnih vojnih bolnica. Kosmajski odred. U njoj radi dr Voja Stojanović. južnomoravski odred imao je 8 teških i 20 lakših ranjenika. Vlaškom Dolu i Seoni. nedićevci). južnomoravske brigade dr Draginja . južnomoravske brigade dr Martin Kolb i za referenta saniteta 2.Dunja Perišić. Dr Martin Kolb u 1. Teži ranjenici smeštaju se u selu Gu- 98 V. str. Borojevac i Trbušnica. Tako su od leta 1943. Dražnju. izgrađene su četiri zemunice. i definitivno se formira do kraja godine.. Đurincima. juli«. južnomoravskoj brigadi. Početkom jeseni 1. a ranjenike primaju i kriju i seljaci iz sela Šutce. referent saniteta bataljona sa bol- ničarima. Iz odredskog previjališta. ranjenici su evakuisani u selo Velika Loparda (teži ranjenici) gde im je dr V. Evakuacija u ovakvim prilikama je i nešto brža i bo- lja. šumadijska brigada odlazi u Sandžak. šumadijske brigade postavljena je dr Mira Vrabič. bilo 18 teških i 25 lakših ranjenika. Kolbom. taj deo Srbije ostao je opet bez lekara.Jablanička bolnica na planini Ra- danu.čenja poboljšaju. 98 Jačanjem NO pokreta u celini i stvaranjem relativno stabilnije slobod- ne teritorije u planinskim masivima južne Srbije tokom druge polovine 1943. stva- rani uslovi za ponovno otvaranje stalnih i stabilnih bolnica u ovom kraju. četnici zarobili i ubili dr Viktora Kolina. pored bolničara u četama. pored postojećih. Stvaranje brigadnih saniteta u novoformiranim brigadama predstavlja dalji korak u razvoju sanitetske službe. a zatim se evakuišu u selo Đake u kojem je radio lekar. Lečenje ranjenika u Srbiji 1941-1944. Sanitet u tim brigadama organizovan je po tipu drugih brigada u NOVJ (četni bolničari. četnici. Dra- govcu. oformljene su. Do kraja 1943. U toku 1943.

iz Ozrenskog odreda pozvan je dr Rade Milutinović da formira Jastrebačku bolnicu. kvalifikovana hirurška pomoć uopšte ne po- stoji. Bolnica je bila smeštena u školi sela Velika Plana. a naročito pokušaji okupatora da u 1942. težeći što većoj rastresitosti i mogućnosti brzog pokretanja. a sa ranjenicima se vrše manevri. Obraždi i dr. Džigolj i dr. apotekar Stanoje Atanacković i studenti me- dicine: Milen Jovanović. Stalne odredske bol- nice ne postoje. Broj stručnih kadrova veoma je mali. još više i zbog fizičkog istrebljenja od neprijatelja. Na- ročito dolaze do izražaja tajna skloništa i zemunice u kojima je velikom bro- ju ranjenika sačuvan život i bili su izlečeni. Maloj Pla- ni. Taj period karakteriše se velikim gubicima ranjenika kako zbog pomanjkanja stručne pomoći. i u ovom periodu imalo znatne gubitke u ljudskim žrtvama." Situacija u drugoj polo- vini 1943. Gajtanu. i 1943. a u nekim odredima u pojedinim situacijama izostaje i opštemedicinska (lekarska) pomoć. dr Raša Cvetković. dr Natalija Šimčenko. . neprijatelj je uspeo da uhvati i ubije preko 100 ranjenika. Mršelju. 99 Tokom 1942. Draguši. u potpunosti uništi narodnooslobodilački pokret i parti- zanske odrede. takođe. U jesen 1943. vremenu i izvršiocu zlo- čina Stvarni broj verovatno je veći. preseljavanja iz jednog kra- ja u drugi. Jastrebačka bolnica imala je zemunice u selima Bulatovcu. ali su ranjenici razmeštani po selima Gornja i Donja Rečica. Babotnica. ZAKLJUČAK Tok vojnih događaja i situacija uopšte.sinjcu. Organizacija zbrinjavanja ranjenika više ima karakter nji- hovog obezbeđenja od neprijatelja nego samog lečenja. dr Josip Benčina. dok lakši ranjenici leže po okol- nim selima Ivanju. Darina Nestorović i Vera Blagojević. dr Stojan Janićijević. Resnicu. omogućava organizovanije i kvalitetnije lečenje ranjenika i boles- nika. Sanitetsko osoblje je. Mala Plana. dr Josif Bucek. poginuli su lekari: dr Boško Vrebalov. dr Viktor Kolin. dr Dragić Vučetić. dr Miša Pantić. mestu. Vojin Valjarević. što se tek posle rata moglo registrovati po broju. Ana Stojković. dr Dimitrije Pi- tović. i 1943. sa stvaranjem stalnih bolnica. pet studenata medicine i desetine bolničara. ali i zadržavanjem tajnih zemunica kao relativno najsigurnijeg načina za zaštitu teških ranjenika. gde se vrše i operativne intervencije. daju i osnovni pečat organizaciji i radu sanitetske službe. I pored svih mera fizičke zaštite ranjenika. Izgubilo je život deset le- kara.

24. vojvođanski korpus čime se težište NOB u Jugoslaviji prenosi na tlo Sr- bije. i 25. oko 17. a u Beogradu Komanda Jugoistoka. nemačke. i 22. Institut za istoriju radničkog pokreta Srbije. str. Osnivaju se nove brigade a zatim i divizije tako da se oružane borbe razvijaju u svim delovima Srbije. ukupno oko 40. U Vrnjačkoj Banji nalazi se Stab nemačke 2. 100 D. 5 nemač- kih policijskih pukova i druge snage. divizije. ar- mije. divizija »Brandenburg«. Srbija u ratu i revoluciji. 104. 5. koja je. nalazi se i 5 pukova belogardejskog Za- štitnoga korpusa. SS divizija »Skenderbeg«. i 406. . Na teritoriji Sandžaka nalaze se delovi nemačke 181. Bugari su držali 4 divizije iz 1. Ovde stalno dejstvuje 7. Neprijateljeve snage u Srbiji su veoma jake.000 ljudi. oklopne armije. Beograd. Berković i dr. SS »Princ Eugen« divizija. divizija) koje se povlače iz Grčke. istovremeno. 321. divizija) a zatim 1.000 vojnika. DO OSLOBOĐENJA BEOGRADA VOJNO-POLITIČKA SITUACIJA Početkom i polovinom 1944. Bugari su preduzeli snažnu ofanzivu u februaru i martu na teritoriji Crne Trave. diviziju NOVJ a u topličko-jablaničkoj operaciji Nemci sa Bugarima i četnicima pokušavaju da unište 21. Radi zajedničkih dejstava sa snagama Glavnog štaba NOV i PO Srbije. 1976. bugarske i kvislinške snage sprovode jak teror nad stanovništvom i stalno pokušavaju da unište pojedine grupacije partizanskih snaga. i Štab Grupe armija »F«. narodnooslobodilački pokret u Srbiji uz- ima sve šire razmere. Tokom cele prve polovine 1944. 22. Glava III RAZVOJ SANITETSKE SLUŽBE U NOV I PO SRBIJE 1944. U junu nedićevci. Vladičin Han. M. U avgustu sledi jedan od poslednjih bugarskih napada na pravcu Kor- bevac-Kriva Feja. Pored tih snaga protiv jedinica NOVJ uključuju se i znatne snage iz Grupe armija »E« (297. PERIOD OD JANUARA 1944. i 17.. Vrhovni štab upućuje na teritoriju Srbije Operativnu grupu divizija (2. 322. SS legija »Krempler« sa- stavljena od pripadnika Muslimanske milicije i grupa »Bendel« (2 bataljona albanskih kvislinga).100 Osim nemačkih snaga. ojačana 1. udarnu diviziju NOVJ. 21. Kriva Palanka. i 181. a u maju zajedno sa Nemcima na prostoru Kumanovo. brdska divizija. četnici i Bugari napadaju 21.000 Nedićevih vojnika i 10 korpusnih grupa četnika Draže Mihailovića jačine oko 40. proleterski i 12.

Time su stvoreni svi uslovi za njeno definitivno oslobođenje posle četvorogodišnje okupacije. što spada u najkrupnije operacije iz ovog perioda. jedinice NOV Jugoslavije dolaze na Dunavu u prvi dodir sa Crvenom armijom. korpus (23. Prodor 1. Dolazak jedinica koje je uputio Vrhovni štab u Srbiju doveo je do izvođenja najvećih ofanzivnih ope- racija koje je NOVJ imala na tlu Srbije. Kada su u septembru formirane još 3 divizije (45. niška operacija protiv veoma jakih nemačkih snaga. korpus vodi borbe za os- lobođenje južne Srbije i nadire prema Kosovu i Metohiji. korpus NOV Jugoslavije. 23. U sklopu tih dejstava izvedena je tzv. Anić i dr. Beograd. otečestveno-frontovska armija.. U niškoj operaciji. 46. Uz partizanske odrede i pridodatu 2. krunisan je nanošenjem odsudnog udara četničkom pokretu Draže Mihailovića u Srbiji. posle oslobađanja zapadne Srbije. Prodor Operativne grupe divizija pre- ma Kopaoniku i južnoj Srbiji. koja je završena oslobađanjem Beograda 20. oktobra 1944. i 14. odvija se kroz slične organizacione forme kao i krajem 1943. U Sandžaku je još 4. formirano 50 brigada i 31 partizanski odred. razvio se. formirana 37. Tri četvrtine teri- torije Srbije oslobođeno je od početka septembra do 21. Vojnoistorijski institut. doveo je do naglog porasta broja ranjenika i bolesnika što je uticalo na stvaranje dovoljno snažne i dobro organizovane sanitetske službe koja je mogla da pri- hvati zbrinjavanje ranjenika i bolesnika čiji se broj penje na hiljade. konačno je oslobođena cela teritorija Srbije. i 7. marta 1944. divizija). krajem decembra 1944. učestvuje sa jedinicama NOVJ i novoformirana bugarska 1. divizija). sadejstvujući sa jedinicama NOVJ u oslobađanju istočnih delova Srbije i Beograda. pored drugih uspeha. udarna sandžačka divizija pod komandom 2. i 47. divizija. 25. korpusa. posle čega trupe 3. str. 13. Ukupno je na teritoriji Srbije do kraja 1944. te snage iznosile su oko 90. ORGANIZACIJA SANITETSKE SLUŽBE I ZBRINJAVANJE RANJENIKA I BOLESNI- KA DO FORMIRANJA SANITETSKOG O D E U E N J A GLAVNOG ŠTABA SRBIJE Zbrinjavanje ranjenika i bolesnika prvih meseci 1944. 1982. i 47. uz odobrenje Vrhovnog štaba. oktobra. 376. ukrajinskog fronta prodiru preko Dunava i Bugarske u Srbiju. Nasuprot tim neprijateljevim snagama suprotstavljaju se sve brojnije jedinice NOV i PO Glavnog štaba Srbije. 24. Do kraja juna formirano je 15 bri- gada i 20 partizanskih odreda. divizija) i 14. 101 Početkom septembra 1944. s ukazivanjem prve i lekarske pomoći i njihovim lećenjem u taj- nim zemunicama ili u stalnim bolnicama na teritoriji južne Srbije. praćen naglim narastanjem oružanih snaga uz teške i neprekidne borbe sa veoma snažnim neprijateljem. 101 N. 22. korpus oslobađa istočnu Srbiju. proleter- sku diviziju. Do kraja godine u operacijama koje su vođene u slivu reke Ibra i Zapadne Morave. Od tih brigada osniva se pet divizija NOVJ i to: 21. 13. i 25. Pod komandom Glavnog štaba Srbije u septembru su bili.000 boraca. proleterskog i 12 (vojvođanskog) korpusa koji je započeo krajem jula. to su 6. gde se pruža i kvalifikovana hirurška pomoć. i 45. 24. odnosno prihvatanjem ranje- nika od trupnog saniteta u sve brojnijim partizanskim odredima i udarnim brigadama. formiranjem 1. 46. septembra osnovani 13. Dok 14. . armijske grupe u beog- radsku operaciju. korpus (22. Ovakav buran razvitak NOP-a. Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije.

odakle su transportovani u selo Ivanje. a) Organizacija trupnog saniteta Broj partizanskih odreda u 1944. Beograd. Dolazak dr Jeremije Žerajića u martu. ali se u pojedinim borbama razvija brigadno previjalište gde dr D. kao npr. NO LIT . južnomoravskoj brigadi referent saniteta bila je dr Dunja Perišić. južnomoravska brigada. godine 2. Pojedini od- redi koriste se uslugama lekara sa okupirane teritorije. Bri- gadno previjalište sa dr D. izlečeni. januara 1944. Do aprila i maja formirano je još 7 novih brigada (3. stalno se povećava. Sličan način zbrinjavanja bio je u tzv. Popuna četnim bolničarima vrši se kursistima iz Jablaničke i Jastrebačke bolnice na terito- riji južne Srbije i manjim brojem iz okupiranih gradova. Izgradnjom tih zemunica u jastrebačkom kraju rukovodi Ra- doslav Mirković. Povređeni su kasnije predati Jastrebačkoj bolnici u Velikoj Plani i do kraja marta bili. 2. 7.PROSVETA. Jedna takva zemunica izgrađena kod Gaj- 102 Slobodan Bosiljčić. održavaju se do potpunog oslobođenja najvećeg dela te- ritorije Srbije. Istočna Srbija. šumadijska) koje su bez lekara . južnomoravska. morala prebaciti iz topličkog kraja do planine Kukavice i Crne Trave. uglavnom. Jedini lekar direktno vezan za partizanske odrede bio je dr Ivko Đolović iz Timočkog odreda. b) Lečenje ranjenika po tajnim zemunicama Ovaj način lečenja ranjenika. 5. »rgajskoj borbi«. Sa kurseva u Jastrebačkoj bol- nici osposobljavaju se bolničari za bataljonske referente i novoformirane bri- gade. Početkom februara 1944. počinju sa osnivanjem pokretnih divizijskih bolnica i stvaranjem uslova za evakuaciju teških ranjenika u Italiju. timočka. imala je oko 60 promrzlih boraca. četnici su ga ranje- nog zarobili i streljali 12. pak. Ova brigada ima ranjenika i u bici kod Blaca. započet još u drugoj polovini 1942. apsolvent tehnike. 9.referenata saniteta. U bataljonima su referenti iskusniji bolničari. februara u selu Ilino. Brigadna bolnica kao stalna formacija ne postoji. Perišić ukazuje prvu lekar- sku pomoć. se nastav- lja sa izradom novih zemunica skoro na celoj teritoriji južne Srbije i Šuma- dije. zbog pritiska neprijatelja. U 1944. To povećanje nije praćeno odgovarajućim brojem novih sanitetskih kadrova. Brigadno pre- vijalište bilo je u selu Gornjoj Jošanici a bataljonska previjališta na 200 me- tara od linije borbe. Bore Brusina i dr Bore Kuzma- novića u aprilu i dr Mirjane Mocić u maju 1944. dr Dragu- tina Jovića iz Soko Banje ili dr Bore Kuzmanovića iz Dobrića. Ranjenici se ostav- ljaju po selima ili u zemunicama. Sa svojom ekipom ukazivao je hiruršku pomoć i smeštao ranjenike po selima. Perišićem bilo je u selu Đurevcima a hirurška eki- pa sa dr Vojom Stojanovićem u selu Gusinjci. nije znatnije poboljšao kad- rovsku situaciju. zajedno sa referentom sani- teta Timočkog odreda. i 8. gde je u to vreme bio centar Jablaničke bolnice. ili se. Kada se februara 1944. 1963. Ovi lekari jedno kraće vreme rade u Jablaničkoj i Jastre- bačkoj bolnici a zatim se raspoređuju za sanitetske rukovodioce divizija koje se već u maju i junu počinju formirati. Neke od zemu- nica sa ranjenicima. Odatle su ranjenici voženi kolima u Jastrebačku bolnicu u Velikoj Plani. za- držao je svoju aktuelnost i tokom cele prve polovine 1944. 6. evakuišu u navedene bolnice južne Srbije. . Izgrađuju se solidniji građevinski objekti pod zemljom za smeštaj većeg broja ranjenika. 102 U 2. Rasterećenje tih zemunica i postepen prestanak skrivanja te- žih ranjenika u njima. Nikolom Trajkovićem i članovima ekipe.

jedna od manjka- vosti tih bolnica bila je njihova velika udaljenost od pojedinih brigada i od- reda. ili u jednoj šumi. Jablanička) morala da se evakuiše pred napadom neprijateljevih snaga. čiji je cilj bio. bilo je po tri i više zemunica. u maju 1944. u selu Vodnu četnici su u dve zemunice ubili tri ranjena partizana u jednog crvenoar- mejca. Krajem juna 1944. Nekada su brigade ili odredi posle ukazane pomoći ostavljali svoje ranjenike po skrovištima u seoskim kućama ili zemunicama. 1058 H. engelski lekar dr Donald Mekfil (MacFil Donald) i jedan ra- njeni američki avijatičar. Organizovana je još u avgustu 1943.104 c) Bolnice na teritoriji južne Srbije Bolnice na teritoriji južne Srbije predstavljaju u izvesnom smislu spe- cifičnu organizaciju sa taktičkom upotrebom prilagođenom uslovima skoro neprekidnih neprijateljevih ofanziva. Računa se da je do kraja 1943. 105 Zahvaljujući prisustvu 103 Arhiv sanitetske službe. 105 Arhiv sanitetske službe. Osim Jablaničke i Jastrebačke bolnice koje rade od 1943. koji nisu bili na vreme evakuisani. divizije u blizini sela Vrapče i Svirca. U jednom selu ili okolini. U 1944. U tim slučajevima teški ranjenici ostavljani su po zemunicama a po- kretni išli sa bolnicama. kada se rasformiraju a osoblje i op- rema koriste se za formiranje divizijskih bolnica. u jednu zemunicu smeštano je od 3 do 12 ra- njenika. za dve godine. Jablanička bolnica. Vrlo često bolnice su se morale pre- meštati da bi se posle prolaza neprijateljeve ofanzive vraćale u ista mesta. duboka dva metra. br. Inv. U julu 1944. Broj tih skrovišta i zemunica. pored ostalog. Zemunice su građene u velikoj konspirativnosti i. Obično. Ranjenici su tom prilikom sami izvršili samoubist- vo. zbog čega je evakuacija na seoskim kolima često trajala veoma dugo. 104 Dvanaestog februara 1944. Stre- ljano 22 ranjenika. divizije. Svi su streljani od četnika. i dosta sanitetskog materijala. Te bolnice rade do julskih dana 1944. Tom prilikom poginulo je preko 200 ranjenika i sanitetskog osoblja zajedno sa up- ravnikom dr Jeremijom Žerajićem. odveli u selo Lipe i streljali. 1 bol- ničar i 1 bolničarka. nije bilo moguće utvrditi. 103 Računa se da je na teritoriji Srbije moglo biti više od stotinu zemunica kroz koje je.tanske reke bila je veličine 12x3 metra. u selu Seoni četnici su pronašli 7 ranjenika. U septembru 1944. kako je za njih znao vrlo mali broj lica. Taktički zemunice su se koristile kada je neka od stalnih bolnica (Jast- rebačka. U njoj je posle četničke letnje i jesenje ofanzive bilo već oko 200 ranjenika. Inv. Osim po- vremene nestabilnosti. Šestog oktobra 1944. na rasinskom terenu pronađeno je 9 ranjenika. Početkom 1944. 5 bolničara. Samo u Do- briču bilo je oko 30 zemunica. otvorena je i treća. pronala- ženje i uništenje bolnica. Jedno vreme u njima se leče i ranjenici prvih divizija. bolnice pojačavaju svoj rad i u njima se leče ranjenici i bolesnici svih okolnih partizanskih odreda i novoformiranih brigada. One su se nalazile po mnogim selima na teritoriji Srbije. . kroz nju prošlo oko 300 ranjenika. mnoge nisu pronađene ni posle rata. I pored svih mera manji broj zemunica je otkriven a stradanje ranjenika i sanitetskog osoblja od brutalnosti i nehumanosti neprijatelja nastavlja se sve do oktobra 1944. Nemci su zarobili kod sela Rudna Glava i streljali 11 ranje- nika 19. Kukavička bolnica. prošlo više stotina ranjenika. U julu 1944. br. za smeštaj 12 ra- njenika sa bolničarima. kao i broj ranjenika koji je u njima lečen. u selu Rabrovu četnici su otkrili jednu zemunicu sa 4 ranjenika. zarobljen je i streljan od četnika dr Ivko Đolović sa tri člana hi- rurške ekipe i referentom saniteta Timočkog odreda. odnosno prinudnog premeštanja. Zbog toga njihova stalnost i stabilnost održavanja na jednom mestu bila je samo relativna. četnici na Jastrepcu otkrili 2 zemunice. Bugari i balisti opkolili su bolnicu 22. Septembra 1944. 1058H. srpske brigade 25.

Dnevno je bilo po 30 lica za preglede i inter- vencije. Sanitetska služba NOR-a Srbije 1941^15. pregledano je i lečeno preko 600 sta- novnika. U cen- tru razmeštaja. U vrlo oskudnim količinama bilo je povremeno i evipan natrijuma. laparotomije. apendektomi- je. sa asistentom. hirurške intervencije bile su brojne i raznovrsne (trepanacije. previjalište a u najbližim kućama teški i nepokretni ranjenici. 106 Teži ranjenici ležali su na krevetima po seoskim kućama. Po utvrđenom rasporedu laki ranjenici dolazili su iz okolnih sela na preglede i previjanje u centar bol- nice. Organizacija smeštaja i rada bolnice bila je vrlo specifična. Osim ranjenih i obolelih partizana. str. apsolventom medicine Dragoslavom Jovanovićem i priuče- nom instrumentarkom Vasilkom Dekić-Nadom. u aprilu i maju. Beograd. Spomenica SLD 1872-1972. Iz drugog izveštaja koji se odnosi na period 1-27. Povremeno je koriš- ćena i opšta anestezija s eterom pomoću ombredanove ili šimelbušove mas- ke. smeštena je prostorija za hirurški rad. grudnog koša 8. sveska 4. Centar bolnice sa teškim ra- njenicima često je premeštan iz jednog sela u drugo (Velika Loparda. kvalifikovanog hirurga dr Voje Stojanovića. I pored improvizovanih uslova rada. amputacije. Dolaskom engleske sanitetske misije u maju 1944. Koncentrično po okolnim selima smeštani su laki ranjenici. 297. ranjeni od ne prijateljevog bom- bardovanja. u bolnici je radio samo dr V.). dr Mirjana Mocić i engleski lekar dr Mekfil (MacFil) Donald. Operaciona sala.seljaci. 144-145. i bolničarkama. kontuzija 1 i multiplih povreda 5. po nacrtu dr Voje Stojanovića. Ste- rilizacija instrumenata i gaze ostvarivana je kuvanjem. Milutinović. ne može sa sigurnošću utvrditi. Protokol bolnice kroz ceo period nije vođen. Hronike o radu sanitetske službe. u jednoj nedovršenoj kući konstruisano je. i na- stavljeno sve do postojanja bolnice. rivanola. dok su lakši po okolnim selima kada ih je bio veći broj. karbolne kiseline). U bolnici su lečeni i civili . Ova stanica 106 V. počinju se primenjivati i gipsane udlage. Srbija. tr- buha 2. Stojanović. maj. Raz- meštaj je bio po kućama u jednom ili u više sela na planini Radanu. 107 R. U toku prve polovine 1944. Obučeno je više od 100 bolničarki. U Jablaničku bolnicu upućivani su i teški ranjenici iz Jastrebačke bolnice koji su zahtevali veću ili složeniju hiruršku intervenciju. hidrogena. Vršeni su pregledi. Prema izveštaju Glavnog štaba Srbije u bolnici je. ambulanta za preglede i previjalište su improvizovani po boljim seoskim kućama. Struktura po- vreda bila je sledeća: povreda ekstremiteta 35. herniektomije i dr. ležali po podu na prostirci od slame. Vujanovo i dr. davani saveti a u nekim slučajevima i lekovi. oskudnosti opreme i pomoćnog stručnog kadra. u bolnici su pregledani i lečeni sta- novnici okolnih sela. 1972. Najčeš- će je korišćena lokalna anestezija rastvorom novokaina. Jedna od značajnih aktivnosti te bolnice bila je održavanje sanitetskih kurseva. S njima je započeto još u avgustu 1943. Ivanje. lečeno 57 teških ranjenika od kojih 52 partizana. Gusta- ci. U priručnoj apoteci izrađivani su rastvori za ispiranje rana (rastvori hipermangana. 107 Sve do prvih meseci 1944. u jednoj seoskoj kući. u bolnici je pregledano 256 partizana i 402 civilna lica i previjena 402 laka ranjenika.). Imobilizacija ekstre- miteta vršena je drvenim šinama koje su izrađivane u bolničkoj radionici. str. glave 1. Dobra Voda. Kraće vre- me u toj bolnici rade dr Jeremija Žerajić. te se broj lečenih tokom 1944. kupatilo sa 12 tuševa i uređajem za depedikulaciju. uz od- ržavanje uslova koji obezbeđuju sterilnost rada. Gajtan. Po- četkom 1944. L . Stojanović. u njoj se stvaraju uslovi za hi- rurški rad. torakotomije kod gnojnih pleuritisa.

Isto. Babotnici i u zemunica- ma oko sela Končići. i to niži u trajanju lu « Isto. prošlo 600 do 700 ranjenika i bolesnika. Osim dr R. Stojanović iz Jablaničke bolnice da pomogne u lečenju ranjenika. Postojala je ambulanta za civilna lica u kojoj se dnevno pregledalo i do 50 građana. bolnica pravi marš-rutu od Puste Reke. broj ranjenika i bolesnika povećava se na 120-200 (tabela 1). Gornjoj Rečici. I u Jastrebačkoj bolnici posvećena je velika pažnja pružanju zdravstvenih usluga okolnom stanovništ- vu. Od oboljenja lečena su teža gripozna stanja. 141.7% s povredom trbuha. . Teži ranjenici upućivani su u Jablaničku bol- nicu radi hirurških intervencija a povremeno je dolazio dr V. kao i za sve jedinice koje su prolazile tim terenom. Prekopuce. 1 KRETANJE RANJENIKA I BOLESNIKA U JASTREBAČKOJ BOLNICI PRVIH MESECI 1944. U januaru i februaru lečeno je 12 povređenih civilnih lica stanovnika okolnih krajeva. Mršelj. a u maju i engleski lekar dr Mekfil Donald. Prema proceni moguće je da je kroz tu bolnicu od njenog osnivanja do jula 1944. i da prese- ljavanjem izbegne uništenje. dok zaraznih oboljenja nije bilo. strana 140. napravljene su prostorije za hirurške intervencije i preglede. Tabela br. Izbegavajući četničke snage koje su napale na Radan planinu u junu. Sa učestalim borbama sve brojnijih partizanskih jedinica u 1944. 2.108 Da bi se izbegla ta česta seljenja. u Velikoj Plani na padinama Velikog Jastrepca. Dobrog Polja ponovo u selo Ivanje. Jablanička bolnica postoji sve do sredine jula 1944. krupozne pneumonije. koji je bio upravnik. Bolnica se sastojala od dobro izgrađene drvene barake duge 30 me- tara i široke 5 metara.služila je za potrebe ranjenika i osoblja. Bilo je dosta oboljenja šuge. Jastrebačka bolnica. Pored prostora za bolesničke krevete. ranjenih od bombardovanja ili tokom borbi partizana sa neprijateljem. 71. Bolnica radi do jula kada se početkom neprijateljeve ofanzive napušta. U okolini bolnice iskopane su i zemunice.2% s povredama ekstremiteta i 6% multiplih povreda.109 Ranjenika Bolesnika Februar 51 70 Mart 57 134 April 75 168 Maj 22 63 Od toga ranjenika je bilo 7. akutni bronhitis. U bolnici se stalno drže sanitetski kursevi za bolničare. Tako je već u februaru glavnina bolnice bila pri- nuđena da se prebaci u Veliku Planu kod Jastrebačke bolnice a nepokretne ranjenike sakrije u selima Beligošu. folikularne angine. Milutinovića. krajem maja u bolnici su radile 33 stalne bolničarke i 27 na sanitetskom kur- su. Bolnica je u početku imala kapacitet 30 do 40 kreveta. Bogojevca. 12. zapaljenja bubrega.7% s povredom grudnog koša. Pored lekara.1% sa povredom glave. u aprilu je došao i dr Bora Brusina. sela Ivanja preko Rađana i sela Svinjišta. Osnovana je u decembru 1943. Neprijateljeve ofanzive primoravaju bolnicu da manevriše. krajem aprila izgrađena je tajna bolnica u šumama Rađana iznad sela Velike Loparde.

Osim ranjenika bilo je i bolesnika od šuge i 2 od trbušnog tifusa. Najveći broj ljud- 110 Dr R. 15 dana i. 110 Među ranjenicima bio je i jedan američki avijatičar. Ranjenici su ležali. Sa inžinjerom Radoslavom Mirkovićem građene su ze- munice i u selima Končiću. Ukupno brojno stanje bolnice sa vozačima moglo je biti do 150 lica. okolnih odreda iz Crne Trave i Vranja. krenula preko sela Vrapci i Svilara. Maloj Plani. i 29. U njoj je radio dr Jeremije Žerajić sa 3 is- kusnije bolničarke i 10-12 bolničarki sa tek završenim sanitetskim kursem. ali je tokom borbi 22. uglavnom. Kukavička bolnica bila je ugrožena te je naređena njena evakuacija. divizija krajem juna izvlačila iz bugarskog opkoljavanja. Milutinović. Posle ofanzive bolnica se vratila u Veliku Planu. Gornjoj Rečici i Babotnici. Vršene su manje hirurške interven- cije i jedna amputacija. Bolnica je krenula sa oko 30 seoskih kola s teškim nepokretnim ranjenicima. juna tučena je s leđa bugarskom artiljerijom i mi- nobacačima i sačekana u zasedi u Polinskoj reci od balista. brigade. tri stalne bolničarke i 12 bolničarki na kursu. Žerajić održao je 3 sanitetska kursa za bolničare. Trebalo je da se bolnica evakuiše prema Veljoj Glavi gde bi se spojila sa glavninom Divizije a odatle preko vranjskog terena. gde nije bilo ofanzive. Posle neuspešnih pregovora sa balistima da im se dopusti prolaz preko šip- tarskih sela u pravcu Vranja. 162. Kada se 22. U toku 28. Za vreme neprijateljeve ofanzive u januaru 1944. bolnica je. od 30 dana. divizije sa Bugarima taj broj dostigao 200. 5 bolničarki. zbog opasnosti od bugarskog napa- da. politički komesar. dr J. str. Za pratnju bolnice određen je 2. U bolnicu su pri- mani ranjenici iz 22. srednji. juna napadnuta od Bugara. u selu Barje na planini Kukavici. Kukavička bolnica. bolnica se premešta u selo Gornju Rečicu a zatim u Mikulovac. U toku julske ofanzive bolnica je rasformira- na. oslobođenih zarobljenika Poljaka. Cernici su otkrili 2 zemunice i streljali 22 ranjenika. smestila u Crnoj Travi ili u Gornjoj J^blanici. Formirana je u drugoj polovini maja 1944. Hirurški rad se odvija u improvizovanim uslovima. i oko 65 lakših i 10 težih pokretnih ranjenika. isto. Kursisti koji su se isticali postavljani su za referente saniteta bataljona i brigada. engleskog lekara dr Mekfila i njegovog pomoćnika Hoba. nije završena. premešta u selo Okruglicu. divizije. Nepokretni ranjenici ostavljaju se u selima Belogušu. . Bolnica je bila smeštena u seoskim kućama. U julskoj neprijateljevoj ofanzivi. U po- četku je bilo 50 do 100 ranjenika i bolesnika. Započeta je vakcinacija sanitetskog osoblja protiv trbušnog tifusa ali. Sa bolnicom su bili upravnik bolnice i referent saniteta 22. Prekopucu i Mršelju. na podu sa slamom. bolnica je za- kasnila da se spoji sa glavninom Divizije i već 27. ali k se uskoro. U bolnicu su primani i ranjenici 21. vranjski od- red (verovatno jačine oko 200 ljudi) a nešto kasnije pridodata su dva bata- ljona 12. U toku 5 nedelja postojanja ove bolnice. divizije. Stigavši do Velje Glave. a u retkim krevetima ležalo je i po 3 nepokretna ra- njenika u jednom krevetu. Resincu. Postojala je prostorija za obradu rana i previ- janje. ipak. Rusa. divizije dr Jeremija Žerajić. Meroševcu. i prostorija za preglede bolesnika. Italijana kao i promrzlih boraca bugarskog partizanskog odreda »Georgi Dimitrov«. Bilo je među njima ranjenika. zbog prodora bugarskih jedinica. zamenik upravnika Vasilka Nada-Đekić. sveska 1. sastavljena od novomobilisanih i slabo naoružanih boraca (jačine oko 450 boraca). Taj ranjenik bio je iz bugarskog partizanskog odreda »Georgi Dimitrov« i ubrzo je umro. intendant. u zemunicama pored Bresničke reke sakriveno je oko 60 ranjenika.

18. a druge odveli u koncentracione logore u Nemačku. 15. 112 Arhiv sanitetske službe. Spasla se samo Vasilka Nada Đekić i jedna bolničarka. a dr V. za upravnika Jastrebačke bolnice dr Bora Brusin. Među referentima saniteta ostalih brigada bili su stu- denti medicine Gojko Bojović. Beograd. i postavio na to mesto dr Rada Milutinovića. Štabovi divizija bili su obavezni da šalju petnaestodnevne. Među njima je bilo 42 lakše ranjena. sanitetskim kursevima. balisti su pobili. 1967.dr Draginja Dunja Perišić i u 22. 149. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u 1941-1944. i 19. s obavezom da obilazi i druge bolnice. srpske brigade postavljena je dr Mirjana Mocić. inv. br. broju umrlih. dotadašnjeg upravnika Jastrebačke bolnice 112 Istom naredbom postavljaju se referenti saniteta u 21. Beog- rad. 1058H. . Za novog uprav- nika Jablaničke bolnice postavljen je dr Dragan Popović. hi- gijenskim pregledima. Inv. a uprave bolnica nedeljne izveštaje.stva iz te kolone je ubijen. str. U komisijama su bili zastupljeni po jedan lekar. Veći deo ranjenika. Aca Jovanović i Mirko Mišić Novak. uveo zvanje referenta saniteta Glavnog štaba Sr- bije. os- nivaju se početkom 1944. VMA. VMA. Jedan broj lakših ranjenika i boraca zaštitnih jedinica bio je zarobljen. To -su bili stariji bolničari i studenti medicine. maja 1944. a dr Mekfil (MacFil) Donald dodeljuje se na rad u Jastrebačku bolnicu. Jedna od značajnih naredbi Glavnog štaba Srbije bila je naredba od 24. brigade. ko- mandant i politički komesar vojnog područja. ishrani ranjenika i bolesnika i snabdevenosti sanitetskim materijalom. Ova delatnost odvija se samo u područjima Jablanice. 4294 D. Njih su balisti odveli u Prištinu i predali Nemcima koji su jedan deo streljali. Iz tih logora vratilo se posle rata 45 lica- učesnika tih događaja. To su bili studenti medicine. juna 1944. 17. Arhiv sanitetske službe. i vojnolekarske komisije koje pregledaju i primaju novopridošlo ljudstvo. među njima svi teški i ne- pokretni. sveska 4. diviziji . Milutinović. sveska 4. broju ranjenih i poginulih. od kojih samo nekolicina iz prvobitnog brojnog stanja bolnice. Jastrepca i Kukavice. Prema Vranju probilo se oko 150 ljudi koji su se pridružili makedonsko-kosovskim jedinicama. 16. Za referenta 9. Petar Stambolić. Vojna područja imaju sanitet- ske referente sa osnovnim zadatkom da sprovode higijensko-epidemiološke mere. Za upravnika Jablaničke bolnice određuje se dr Voja Stojanović. str. 111 Hronike. higijenskom stanju. 156 i 194. nametnuli su potrebu za centralizovanim rukovođenjem u stvaranju sanitetske službe i koordinacijom njenog rada. kojom se po prvi put reguliše obavezno i redovno slanje iz- veštaja o sanitetskoj službi. na- redbom od 26. Dolaskom sve većeg broja novih boraca u brigade.dr Jeremija Žerajić. iskusniji lekarski po- moćnici i bolničari. Utvrđeni su nastavnici za sanitetske kurseve koji su držani u bolnicama kao i referenti saniteta 13. br. Stojanović za hirurga. Bol- ničko osoblje izginulo je a među njima dr Jeremija Žerajić i politički kome- sar. 1967. Verovatno je to bio glavni razlog što je komandant Glavnog štaba Srbije. 111 FORMIRANJE SANITETSKOG ODELJENJA GLAVNOG ŠTABA NOV I PO SRBIJE I REORGANIZACIJA NA OSNOVU STATUTA SANITETSKE SLUŽBE NOV JUGOSLAVIJE Razmah narodnooslobodilačkog pokreta i stvaranje sve većeg broja operativnih jedinica. Srbija.113 U 15 tačaka traži se izveštavanje o sanitetskim kadrovima. 113 R. diviziji .

di- viziju. Sa dr V. u jesen 1944. R. Dulićem stigao je i dr Herbert Kraus iz Sanitetskog odseka Vrhovnog štaba. VMA Beograd. . novi komandant Glavnog štaba Srbije. Srbija. Reorganizacija je podrazumevala kompletniju kvantitativnu popunu je- dinica sanitetskim kadrovima. Sanitetsko osoblje prve stanice za transfuziju krvi u Srbiji. dr Aleksandar Sabovljev i dr Anka Tomičić. Inv. jula 1944. stvaranje pokretnih brigadnih i divizijskih bol- nica. br. nije bio takav da bi zadovoljio brži razvoj oru- žanih snaga. mobilnih hirurških ekipa pri divizijama a kasnije i formiranje sanitetske službe pri komandama korpusa i korpusnim vojnim oblastima. dr Julka Mešterović. u šumi na Raden planini. Dr V. dr Aleksandar Sabovljev u 21. To je bila prva evakuacija ranjenika iz Sr- bije savezničkim avionima u Italiju. Dulićem došli su dr Dra- goslav Jovanović. jula još nema divizij- skih bolnica i pokretnih hirurških ekipa. i da do 11. Da bi pomogla u reorganizaciji.114 Sa dr V. koji je naredio da se odmah počne s reorganizacijom saniteta iako je neprijateljeva julska ofanziva bila u toku. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u. Milutinovic. diviziju. diviziju. Na improvizovani aerodrom u selu Kosančiću avionima su stigli 11. diviziju a dr Dragoslav Jovanović u 25. general Koča Popović i s njim novi referent Sanitetskog odeljenja. Kao najoz- biljniji problem za ostvarenje ove reorganizacije bilo je pomanjkanje sanitet- skih kadrova svih profila. 6885 D. Istim avionom eva- kuisano je 70 ranjenika u Italiju. poslata je dr Julka Mešterović u 23. dr Voja Dulić. sveska 4. dr Niko Bratanić. Dulić izveštava Vrhovni štab da u pet do tada formiranih divizija ima svega 9 lekara i 5 medicinara. Reorganizacija u duhu Statuta sanitetske službe NOV Jugoslavije zapo- činje tek dolaskom sanitetskih rukovodilaca lekara poslatih od Vrhovnog štaba. dr Rade Milutinović u 24. 1 " Postojeći sanitetski kadrovi .lekari koriste se za postavljanje na JJ* Arhiv sanitetske službe. Odziv lekara južne Srbije na apel Glavnog štaba Srbije da stupaju u partizane. dr Silvije Altarac.

uz pomoć Četvrte laboratorije 3. Niko- laj Ivanovič Ščedrin lekar major. Olga Vladimirovna Bojkova. dr Bora Kuzmanović u 22. sa medicinskom sestrom Elizabetom Ivanovnom. diviziji. lekar pukovnik. Klavdija Aleksandrovna Savina. proleterske divizije major dr Vladimir Sergejevič Smirnicki s asistentom majorom dr Konstantinom Ignjatevičem Kirčenkom i medicinskom sestrom poručnikom Valentinom Jakovljevnom Trudnovom. prolazile su i zadržavale se armijs- ke poljske bolnice 3. med. 119 u Mladenovcu. Valentina Jakovljevna Trudnjeva med. major farma- ceut A. br. Ivan Dimitrijevič Safronov. M. pomoć od Crvene armije ogleda se i u neposrednom primanju i lečenju po- vređenih i bolesnika pripadnika NOV Jugoslavije u njihovim ratnim bolni- cama. lekar major.položaje referenata saniteta novoformiranih divizija i za formiranje pokret- nih hirurških ekipa. potpo- ručnik. Spisok oficjerov medicinskoj službi Sovjetskoj Armiji napravlenih v Avgusta 1944. diviziji (posle pogibije dr J. Kragujevcu i Šapcu. Polina Trifonovna Tabor- jeva med. 116 Osim lekara iz ove grupe. med. Arhiv sanitetske službe. lekar major. Semen Nikolajevič Makarov. lekar potpukovnik. hirurzi i epidemiolozi. Vera Fedorovna Guseva. lekar major. dr Mirjana Mocić u 24. Polina Borisovna Borisenkova. Pjatnicki i lekarka major dr E. 577 u Pirotu i Valjevu. Antonina Vasiljevna Andrejeva. ukrajinskog fronta osnovan je Zavod za transfuziju krvi u Beogradu. lekar kapetan. med. sest- ra poručnik. lekar major. lekar major. sestra poručnik. sestra potporučnik. dr Bogomir Stojanović. Elizabeta Ivanovna Kirjanova. sestra poručnik. . Žerajića). Matvej Nikitovič Gololobov. Berkovič. Aleksandar Dimitrijevič Zjuzin. med. sestra poručnik. za referenta 23. Za referenta 22. Vladimir Ivanovič Mišura. organizatori sanitetske službe. HPPB br. Za vreme zajedničkih borbenih dej- stava pojedine brigade i divizije upućivale su svoje ranjenike u najbližu po- ljsku bolnicu Crvene armije. Italijan dr Horvar Bara. diviziji. HPPB br. 712 116 Grupu od 33 sovjetska lekara i medicinske sestre sačinjavala su sledeća lica: Evgenija Kon- dratijevna Aleko. sestra potporučnik. i dr Voja Stojanović. U drugoj polovini 1944. U hirurške ekipe tih divizija postavljaju se kva- lifikovani hirurzi. Vasilij Timofejevič Leonov. sestra potporučnik. lekar major. U oktobru 1944. za pomoć u organizaciji sanitetske službe u Srbiji dodeljivani su povremeno i sovjetski lekari potpukovnik dr E. HPPB br. 16254 D. Vera Aleksandrovna Jegorova. Vladimir Sergejevič Smirnicki lekar major. Konstantin Ignjatijevič Kirčenko. Ljubov Aleksandrovna Skripova med. sestra poručnik. med. diviziji i dr Dragan Popović u 25. 5242 razvijena u Beogradu. Valentina Vasiljevna Grit- čina. Preko teritorije Srbije u toku 1944. Zinaida Ivanovna Barinova. goda v Ju- goslaviju. Među prvim referentima saniteta divizija bili su dr Du- nja Perišić u 21. sestra potporučnik. Od tog broja za potrebe sanitetske službe Glav- nog štaba Srbije dodeljeni su sledeći: u hiruršku ekipu 24. Među njima bili su lekari. sestra potporučnik. Mihail Fedorovič Ivaškin. med. med. med. sestra poručnik. U hiruršku ekipu 2. Osim navedenog sanitetskog osoblja i dobijanja sanitetskog materijala. Evgenija Andrejevna Ženina. med sestra poručnik. Velika pomoć u sanitetskim kadrovima dobijena je dolaskom grupe sovjetskih vojnih lekara i medicinskih sestara. ukrajinskog fronta. dr Silvije Altarac. Anatolij Anatoljevič Kazanskih. divizije određen je major dr Aleksandar Dimitrijevič Zjuzin. dr Pavlimir Se- kulić. sestra potporučnik. Na teritoriji Srbije stacionirale su ove hirurške poljske pokretne bolnice (HPPB) Crvene armije: HPPB br. avio- nima preko Italije i Visa stigla je na aerodrom Bojnik grupa od 33 sovjetska lekara i medicinske sestre. lekar major. Inv. med. Major dr David Jakovljevič Sidorenko za- držan je u početku pri Glavnom štabu Srbije kao epidemiolog. lekar major. Lisjenko. divizije major Vladimir Ivanovič Mišura sa medicinskom sestrom poručnikom Kla- vijom Aleksandrovnom Savinom. lekar major. sestra potporučnik.A. Larisa Mihajlovna Korozina. David Jakovljevič Sidorenko lekar ma- jor. Vasilj Grigorevič Gukov. Mihail Nikolakevič Buhvalov. Anastasija Ivanovna Sorokina med. sestra. Vladimir Afa- nasjevič Temeljanov. lekar major.. dr Bora Brusin u 23. med. sestra poručnik. Galina Ti- mofejevna Paramoškina. lekar major. M. diviziji. Aleksandar Pavlovič Ivanov. med. divizije dr Vasilije Sinodov.

bio je krupan zadatak za organizatora sanitetske službe. Prosečno se u ambulanti nalazi 20 do 30 ranjenika i bolesnika. septembra i sa novim upravnikom škole dr Krstivojem Tanasijevićem sa 200 slušalaca. bataljone. br 6885 D. 1964. U b o r b a m a oko Vranja razvija brigadno previ- jalište na 1 do 2 kilometra od b o r b e n e linije. 91. dr V. Teže ranjenike evakuiše seos- kim zaprežnim vozilima u divizijsku bolnicu. Smirnicki počeo je sa tran- sfuzijama krvi u lečenju ranjenika. formiranje divizijskih bolnica od- vija se u nešto povoljnijim uslovima. Beograd. Broj bolničara koji je obučavan u Jablaničkoj i Jastrebač- koj bolnici bio je dovoljan samo za jedan broj partizanskih odreda i prve bri- gade. Stranici Istorii Otečestvenoj Voenoj Medicini. svoj zaštitni vod. koju kasnije dodeljuju bataljonima. avgusta u 21. Broj prvih polaznika iznosio je 80. oktobra 1944.000 boraca. Sabovljev osniva stanicu za transfuziju krvi. oformljene divizijske apoteke. divizije. Kao prvi korak Sanitetskog odeljenja Glavnog štaba Srbije bio je da se jedan broj bolničara. 4 bolničara. uglavnom. str. diviziji formirane su divizijske bolnice sa bolničkim odeljenjima (hirurško. 4 nosioca ranjenika. Te bolnice nastaju istovremeno kad i divizije. 16 stu- denata farmacije i 3 studenta veterine. divizije u septembru ima apoteku. 120 Popuna osam divizija Glavnog štaba Srbije bolničarima. C. Brigadni referent saniteta je dr Milovan Antić a u ambulanti radi dr Časlav Dimitrijevič. 10. kursisti. septembra sanitetski bolničarski kurs završilo je 168 polaznika koji su raspoređivani u čete. U iz- veštaju od 1. 6 studenata medicine. kojih je bilo više u bolnicama. 142. sa dobijanjem lekara i drugog osoblja iz oslobođenih gradova. 24. Dulić izveštava da u sanitetskoj službi Glav- nog štaba Srbije ima 100 lekara. U divizijama su oformljene divizijske bolnice sa mobilnim hirurškim ekipama. u Aranđelovcu u Zemunu. Praktične vežbe izvođene su u bolnici 24. Srbija. i 47. Ambulanta ima partizansku bu- rad za depedikulaciju. i 25. Dr Voja Dulić je 18. najčešće. str. brigade 23. zaustavljanje krvavljenja i transportna imobilizacija. Istovremeno dr A. 46. 1 1 9 Brigadna b o b i - ca 25. pošalje u čete i ba- taljone. stolarske i krojačke radionice. Beograd. proleterskoj diviziji dr V. Novi kurs započet je 20. S. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u 1941-1945. Srbija. 119 Dr Nikola Semze. Inv. dok je referent saniteta ostajao i dalje student medicine ili bolničar. a čuvana je 8 do 10 dana u zemlji na temperaturi od 1°C do 8°C. 117 U ovim bolnicama lečeno je blizu 2000 ranjenih partizana. Tako brigad- na ambulanta 14. Za ru- kovodioca kursa određen je dr Aleksandar Sabovljev. 121 Dr Krstivoje Tanasijević. bolničarki. Georgijevskij. interno). 6 apotekara. Sa prvim lek arima u avgustu i septembru osnivaju se i prve brigadne bolnice. U početku je lekar dodeljivan brigadnoj bolnici. i u njoj se održava sanitetski kurs za bolničare. 1967. Do 20. Uzeta krv nije kontrolisana na vaserman (Wasserman) i malariju. Da- vaoci krvi bili su. Lenjingrad. ekonoma i kurira. 10-15 konja za ranjenike. U 2. divizije sa lekarom dr Nikolom Semze ima u julu 4 bolničara i vrlo oskudan sanitetski materijal. str. Isto. 121 Program 117 A. hirur- ške ekipe i poljske bolnice. 118 Arhiv Sanitetske službe. 120 Dr Caslav Dimitrijevič. divizija. Do 15. jula 1944. Kada su u septembru formirana 45. . 1967. brigade 46. Pruža se lekarska pomoć. čije se brojno stanje penje od 8000 do 12. sves- ka 5. sveska 5. naredio da se u Bojniku organizuje Sanitetska škola Glavnog štaba Srbije sa kursom za obuku bolničara. Krajem avgusta ova bol- nica ima 10 do 15 bolničara. 118 Formiranje pokretnih brigadnih bolnica odvija se nešto sporije zbog pomanjkanja lekara. Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u 1941-1945. uvedena medicinska dokumen- tacija. 76-80.

Kada su 6. Inv. Za obuku bolničara angažuju se obe korpusne. među pripadnicima NOV i POJ u Srbiji praktički nije bilo pojave trbušnog ili pegavog tifusa. korpusa dr Niko Bratanić. Bolnica odmah preuzima ranjenike 23. Na terenu Jablanice u selu Donji Konjuvac među stanovništvom u maju izbija epidemija trbušnog tifusa. Dr Julka Mešterović izveštava Glavni štab Srbije da je 12. Za referen- ta saniteta 13. Preduzete su opsežne preventivne mere kojima je rukovodio dr Voja Stojanović. Škola se premešta u selo Ivanje. od kojih 180 nepokretnih. epidemiologije. povrede i prvu pomoć. septembra 1944. korpusa u Negotinu. Slušaoci su stanovali po seoskim kuća- ma. Novi kurs započeo je u Vlasotincima i nastavio u oslobođenom Nišu. korpus. i 14. Smeštajni uslovi bili su veoma loši. formirani 13. Ova nužnost učinila je da je. divizije tako da započinje svoj rad sa 280 ranjenika. gde je spojen sa kursom koji je održan pri Sanitetskom odeljenju 13. slamarama i si. 122 Prvi upravnik bolnice bio je dr Bora Brusin. 4 lekara opšte prakse i 69 pomoćnog sanitetskog osoblja. U bolnici rade još jedan hirurg. Tako je bilo i sa zaraznim ob- oljenjima. Sve do novembra 1944. EPIDEMIOLOŠKA SITUACIJA U PRVOJ POLOVINI 1944. rendgenolog. 12188 D. zatim lekari pri komandama mesta i srezovima Zaječara i Negotina. odmah se pri- stupa organizaciji odgovarajućih korpusnih sanitetskih ustanova. oktobra 1944. br. Među njima bilo je i 40 pripadnika Crvene armije. Sa ovim bolnicama završava se reorganizacija sanitetske službe u skla- du sa Statutom sanitetske službe NOV Jugoslavije. organizaciju sanitetske službe u četi i bataljonu. Neki završni ispiti sa ovog kursa obavljeni su u oslobođenom Leskovcu. Istovremeno. Na teritoriji 13. organizuju se i sanitetski odseci pri komandama korpusa i korpusne vojne bolnice. 123 U bolnici je organizovana i zubna sta- nica. formirana bolnica 14. korpusa organizovana je sanitetska služba pri komandama vojnih područ- ja. U ćelom ovom periodu broj pojedinih oboljenja bio je relativno mali i nije predstavljao problem sanitetskoj službi. Korpusna bolnica 13. Milutinović a za referenta saniteta 14. korpusa postavljen je dr R. otorinolaringolog. fiziologije. Organizacija saniteta u vojnopozadinskim jedinicama i ustanovama tek se počinje potpuno da ofor- mljuje u drugoj polovini 1944. o najvažnijim zaraznim bolestima. Pozvana je i dr Olga Ja- nežić da vakciniše stanovništvo. kor- pusa formira se u Pirotu i preuzima ranjenike iz divizijskih bolnica tako da vrlo brzo ima već 400 ranjenika i bolesnika. . praktički. sve divizijske i neke brigadne bolnice. odnosno sa oslobođenjem Srbije. Kurs je trajao 4 nedelje. tako da do širenja epidemije nije došlo. Pravih učionica nije bilo. određeni referenti saniteta Negotinskog i Zaječarskog vojnog područja.kursa obuhvatao je osnovne pojmove iz biologije. pa potom u selo Magaš. U maju i junu naređena je vakcinacija svih jedinica pro- 122 Arhiv sanitetske službe. istovremeno. U Kukavičkoj bolnici zabeležena su 2 obolje- nja trbušnog tifusa. sterilizaciju. šef hirurškog ode- ljenja dr Časlav Babić a šef internog odeljenja dr Ivanka Stanković. Dr Julka Mešterović izveštava da su. korpusa. higijeni. i 25. bakteriologije. svaka sanitetska us- tanova postala sanitetska škola. Oko 20% slušalaca bilo je po- lupismeno.

dobija se znatna količina gipsa. Osnivanjem sanitetskih skladišta. savezničkom pomoći i ratnim plenom. a kasnije i iz Bosne. na teritoriji ratnog okruga Leskovac. aprila 1944. a divizijske bolnice preuzimaju i iznose glavni teret zbrinjavanja ranjenika i bolesnika. 1979. brigadne ambulante nisu još sve bile sprem- 124 M. Prva oboljenja pegavca biće doneta iz Ko- sova i Metohije. ali se veoma oskudeva u hirurškim inst- rumentima i anesteticima. oseća se oskudica u zavojnom materijalu i drugim le- kovima u prvim brigadama južne Srbije. Iz bolnice su izvučena troja konjska kola lekova. Snabdevanje se postepeno poboljšava dobijanjem materijala iz okupiranih gradova. dolazi kada još nedovoljno razvijena sanitetska službe ne može da drži vašljivost pod kontrolom. Stamenković: Rad sanitetske zdravstvene službe 1941-1945. Prva pošiljka od zapadnih saveznika dobijena je padobranima. str. Podružnica Srpskog lekarskog društva Leskovac. V. ćebadi. Osnivanjem brigadnih bolnica njima se dodeljuju sredstva za depedi- kulaciju (partizanska burad).novembar 1944.tiv trbušnog tifusa. Zbornik radova. broj ranjenika i bolesnika penje se na više hiljada. Kako u početku većina brigada nije imala lekara. gde su bile posade Nemaca i Bugara. ZBRINJAVANJE RANJENIKA I BOLESNIKA U DIVIZIJAMA GLAVNOG ŠTABA NOV I PO SRBIJE TOKOM POSLEDNJIH NEPRIJATELJEVIH OFANZIVA I BORBI ZA OSLOBOĐENJE SRBIJE Odluka o formiranju pokretnih divizijskih bolnica i mobilnih hirurških ekipa u julu 1944. Do sanitetskog materijala u većim količinama došlo se pri razoružanju jedne bugarske divizije kod Soko Banje u septem- bru. de- limično. instrumenata. predstavlja jednu od najznačajnijih mera preduzetih u or- ganizaciji sanitetske službe u NOV i PO Srbije u vreme kada oružane borbe uzimaju šire razmere a broj ranjenika i bolesnika postaje srazmerno veći nego u ranijim periodima. južnomoravske brigade doneo odluku da se napadne bolnica u Leskovcu. špriceva. Zbog nastupajuće ofanzive. Napad na bolnicu izvršen je 13. U vremenu jul . januara 1944. uspelo je da se vakciniše. . stvaraju se mogućnosti za redovno snabdevanje svih jedinica na teritoriji Srbije. U pojedinim divizijskim bol- nicama sakuplja se povremeno i po više stotina ranjenika. Dolaskom engleske misije u maju 1944. na terenu Crne Trave. SNABDEVANJE SANITETSKIM MATERIJALNIM SREDSTVIMA Početkom 1944. Vašljivost u jedinicama nije velika i nije regist- rovan ni jedan slučaj pegavog tifusa. 14. zavoja. dobijaju se i veće količine sanitetskog materijala. zavoja i plazme. Do pojave pegavca sa novembarskim danima 1944. u Srbiju je iz Barija poslato 58 kanti sanitetskog materijala i 1 paket špriceva. gaze. Tokom narednih meseci Jablanička i Jastrebačka bolnica uglavnom ne oskudevaju u zavojnom materijalu. 124 Te količine lekova značile su osetno poboljšanje u snabdevanju jedi- nica. Tasić. kada je Bugarska kapitulirala. Od marta do avgusta 1944. Sandžaka. divizija. u pola noći sa 2 bataljona. Uspostavljanjem aerodroma za eva- kuaciju ranjenika u Italiju. samo 24. Zbog toga je Štab 2. Izvlačenjem sanitetskog materijala rukovodila je referent sa- niteta brigade dr Draginja Dunja Perišić.

Do njih je trebalo putovati danima ili. Oslobađanjem Beograda. Kopaonika. Tek su formiranjem korp usnih bolnica i oslobađanjem gradova u istočnoj i južnoj Srbiji. na kolima sa volovskom i konjskom zapregom) pra- teći osnovna kretanja i dejstva svoje divizije. kada su prvih 70 ranjenika upućeni u Bari.125 Ukupno nad teritorijom Srbije od marta do decembra 1944. VMA Beograd. U julskoj ofanzivi formira se divizijska bolnica sa mobilnom hirurškom eki- pom u kojoj radi hirurg dr Bogomir Stojanović. Srbija. Evakuacija avionima započela je 11. bio veći u korist poginulih.5. i to sa ae- rodroma Kosančić 112. Povremeno se u njenoj bolnici skuplja i do 200 ranjenika sa po 30-40 nepokretnih. kada se do aerodroma moglo doći. odmah evakuišu ranjenike. ili pak. sa aerodroma Kosančić. 1986. divizija. jula i početkom avgusta 21. Taj odnos ranjeni . Nikić: Vazdušna bitka za ranjenike »Književne novine«. evakuacija ranjenika u Italiju vazdušnim putem učinila je ogromnu uslugu divizijskim bolnicama a teškim ranjenicima obez- bedila bezbednost i kvalitetnije lečenje. Milutinović: Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u 1941-1945. avgusta i septembra osposobljeno je još 5 aerodroma. Početkom avgusta 21. Do osnivanja divizijske bolnice i približavanja hirurške pomoći. pak. aerodromi nisu bili uvek u blizini. znatno olakšava pokretljivost i rad divizijskih bolnica. sveska 4. Avdilovca 100 i Šljivovice 298. . Proces formiranja i jačanja divizijskih bolnica odvija se kroz neprekid- ne borbe i praćen je stalnim organizacijskim usavršavanjem i kadrovskim pojačanjima sve do definitivnog preformiranja u medicinske sanitetske ba- taljone početkom 1945. 1967. danima čekati dolazak aviona. izvršena su 583 avionska leta kojima je dopremana ma- terijalna pomoć i evakuisani ranjenici i bolesnici za Italiju. Kao ispomoć upućen je i dr Aleksandar Sabovljev. U maju i junu ranjenici se upućuju u Jastrebačku bolnicu. Evakuacija teških ranjenika u Italiju. Bojnika 200. oktobra 1944. divizija imala 450 ranjenih i oko 200 poginulih. J. Jastrebački od- red prati divizijsku bolnicu i nosi ranjenike. Svoje ranjenike di- vizijske bolnice evakuišu sa sobom na primitivnim transportnim sredstvima (od nošenja na nosilima.poginuli iznosio je 1:1. ne da deo pokretnih lakih ranjenika preuzmu na sebe. Ukup- no je u toku juna. Na putu do aerodroma umrla su 3 ranjenika povređena u trbuh. 126 Od 13. Najveći broj eva- kuisan je u julu i avgustu a delom i u septembru odnosno onda kada je bilo najpotrebnije. Miroševca 240. Beograd. Međutim. prestaje. Puste Reke i Jablanice. Sa njih je evakuisano ukupno oko 1020 teških ranjenika i bolesnika. taj odnos menja se na 2:1. Nekada se pod borbom moralo probijati do aerodroma da bi se ranjenici na brzinu uneli u avione i evakuisali za Italiju. U ofanzivi 21. str. 126 R. divizija vodi jake borbe na širem pro- storu Toplice. avgusta 21. divizija us- peva da sa aerodroma Bojnik avionima evakuiše sve teške ranjenike za Ita- liju. str. divizija se pri- 125 D. Pri- bližavanjem hirurške pomoći i divizijskom bolnicom. Otavić. Tokom jula. I pored svih teškoća. 20. kada je neprijatelj još imao jakih snaga da preduzme ofanzivu i dovede u pitanje opstanak teških ranjenika. jula 1944. 65. gubici su bili takvi da se broj ranjenih i poginulih izjednačio. 170-171. Sa aerodroma u Šljivovici (Bra- neško Polje) evakuisani su ranjenici iz jedinice Operativne grupe divizija Vr- hovnog štaba koje su nastupale iz Crne Gore i Sandžaka preko Zlatibora u Srbiju. a kasnije i na 3:1 u korist ranjenika. praktički potreba za daljom evakuacijom u Italiju. sa aerodroma Soko Banja 70. 21. divizijske bolnice dobijaju mogućnost da posle hirurške obrade.

13 Dvadeset prvog juna poslat je italijanski hirurg dr Bara Horvar s . Kukavice. srpskoj diviziji. Posle uništenja divizijske (Kukavičke) bolnice 28. ključuje Operativnoj grupi divizija Vrhovnog štaba. juna 1944. Broj ranjenika nije bio veliki. 22. Rad hirurške ekipe u 21. U julskoj ofanzivi 22. septembar 1944. proleterskom korpusu i zbrinjava svoje ranjenike u sklopu te grupacije. postavljen je za referenta saniteta dr Bora Kuzmanović. divizija bori se oko Vranja. zatim na babičkom i crnotravskom terenu. odnosno 1. i pogibije dr Jeremije Žerajića. Kao pomoć za organizaciju hirurške ekipe i bolnice upućen je dr Silvije Altarac. divizija. Zbog pomanjkanja kadrova formiranje nove divizijske bolnice odvija se sporije.

korpusa. Divizijska bolnica smešta se u Kosovsku Mitrovicu i svoje ranjenike evakuiše u bolnicu 13.d. u Nišku vojnu bolnicu. Beograd. 23. divizije. Srbija. n. a posle oslobođenja Niša. 171. str. ekipom. Ranjenici 22. 22. divizija ima 137 ranjenih i 58 poginulih (odnos ranjeni . korpusa u Prištini. divizije u pokretu preko Kopaonika. 129 R. a 25. divizija učestvuje u oslobađanju gradova južne Srbije. 22. Krajem septembra i oktobra bugarski pukovnik dr Konsulov stavlja na raspolaganje svoje bol- nice za prihvat i transport ranjenika 22. novembar 1944. di- vizija kreće na Kopaonik gde vodi žestoke borbe sa neprijateljevim snagama. U septembru i oktobru u sklopu 13. str. Milutinović: Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u 1941-1945. divizija vodi borbe na Kosovu. . 1976. divizija. Posle Kopaonika. novembra 22. 56.poginuli je 2. krajem novembra. Stojanović. VMA. na nosilima ili na konjima. sveska 5. sveska 4. oktobra 1944. divizije došao je dr Aleksandar Dimitrijevič Zjuzin. To- kom boravka divizije u Nišu. U toku julske neprijateljeve ofanzive 23.2 : l).129 Za pomoć u organizaciji divizijske bolnice poslata je dr Julka Mešterović. pri čemu ima velike teškoće oko evakuacije ranjenika kroz besputne planin- ske predele. septembra u selu Kamolevci formira se divizijska bolnica sa upravnikom dr Boškom Todorovićem. divizijska bolnica se u potpunosti popunjava sa- nitetskim kadrovima a i svaka brigada d obija svog lekara. Krajem avgusta i početkom sep- 128 M. U divizijskoj apoteci radio je magistar farmacije Arsenije Kozarac. za referenta saniteta 22. Svoje ranjenike upućuje u početku u Pirot. Transport ranjenika bio je jedino moguć peške.128 Posle 6. 14. Početkom septembra 1944. U Nišu je divizijskoj bolnici pridodat italijanski hirurg dr Luiđi (Luigi) Serafini. U julu i avgustu sa bolnicom je i hirurg dr Pavlimir Sekulić.

divizija. Pri polasku na marš 25. Formirana mobilna hirurška ekipa u ovoj diviziji sa- stojala se od hirurga. 64. tako da se broj teških ranjenika ponovo povećava. instrumentarke.d. najčešće. oko Avale i Obrenovca. oko 50 ranjenika. Oni su doneli kompletan hirurški instrumentarijum za rad jedne hirurške ekipe.4:1). divizija preuzima jedan broj teških ranjenika 21.tembra bolnica dobija još dva hirurga . str. Piroškov. ranjenici su vraćeni u Gornju Jablanicu gde je sa aerodroma kod Miroševca evakuisano 80-90 teških ranjenika. divizija vodi borbe sa Nemcima na prilazima Beogradu. U borbama oko Zaječara u septembru. sveska 5. Posle više po- kušaja da se dođe do aerodroma. Prevoženi su. Pošto pokušaj evakuacije avionima na crnotravskom terenu nije uspeo. Međutim. korpusa. 132 Od septembra meseca 24.poginuli 2. 83-87.2:1). Stalno se održava petnaestod- nevni kurs za bolničare. 172. Ku- kavice i Kopaonika. Suve planine. došao je dr Vladimir Ivanovič Mišura s instrumentarkom Klavdijom Aleksandrov- nom Savinom. Beog- rad. str. internistu dr Borisa Piroškova i zubara. bolnica sa ranjenicima kreće preko Homoljskih planina u pravcu Negotina. Divizija preduzima nastupni marš iz rejona Krive Feje kod Vranja. i 24. sve svoje teške 130 Č. njih oko 70. upućuje svoje ra- njenike na hiruršku obradu u nju. divizije. . Pri formiranju divizijske bolnice za hirur- ga je poslat dr Vasilije Sinodov. Na tom maršu od Toplice do Soko Banje 25. n. početkom avgusta uspelo se da se sa ae- rodroma kraj sela Miroševca evakuišu za Italiju oko 60 najtežih ranjenika. Srbija. divizija imala je približno 203 ranjena i 92 poginula (odnos ranjeni . Dok je postojala Jablanička bolnica. nije bilo mogućnosti za evakuaciju ranjenika u Italiju. Kada je jedno vreme divizijska bolnica bila odvojena od brigada. divizija ulazi u sastav 13. Milutinović. odlazi na sever preko Babičke Gore. 132 R. VMA. str. divizija predaje svoje teške ranjenike bolnici 14. U toku neprijateljeve julske ofanzive 24. korpusa i upućuje svoje ranjenike prema korpusnoj bolnici a zatim u stalne vojne bolnice koje se po- činju osnivati u Srbiji. divizija ima 240 ranjenih i 70 poginulih (odnos ranjenih-poginulih 3. 1976. divizija nalazi se uz Glavni štab Srbije i kreće se na terenu Puste Reke. Ra- njenike su na nosilima nosili mobilisani stanovnici tog kraja. broj ranje- nika povećava se na 140. 131 24. takođe. tako da se u divizijskoj bolnici sakuplja i do 200 ranjenika. U selu Ja- sikovu na planini Deli Jovanu gde se bolnica zadržava neko vreme. 130 U oktobru 23. U bolnici ima. Babić: Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u 1941-1945. koji se transportuju volovskim kolima.d. 133 Na maršu do Soko Banje 25. 25. ranjenici iz brigadnih bolnica upućivani su direkt- no u najbliže bolnice Crvene armije. Posle oslobođenja Soko Banje evakuisani su s obližnjeg aerodroma svi teški ranjenici. što se završava u toku avgusta. divizija. 4 nosioca ranjenika i 4 bol- ničara. Sanitetski materijal dobijen je u dovoljnoj količini vazdušnim putem od sa- veznika. previjača. divizija ima stalne borbe. Iz Soko Banje kre- će se prema Donjem Milanovcu a. sveska 4. sveska 5. 131 B. na seoskim kolima sa volovskom vučom ili na konjima. U julu i avgustu 24. Posle kraćeg boravka u selu Nikolići kod Zaječara. n. Kasnije je dr Voja Stojanović postavljen za referenta saniteta ove divizije. Svrljiških pla- nina do šireg prostora Soko Banje i Boljevca. kad je oslobođen Negotin. Dolaskom u Negotin 23. planine Rađana. od kojih 20 teških i nepokretnih.dr Časlava Babića i dr Milana Vra- nicina. Među ranjenima je veliki broj teških i nepokretnih. Postepeno se formira divizijska bolnica i hirurška ekipa sa dr Vojom Stojanovićem.

134 Ranjenici se evakuišu u divizijsku bolnicu u Trgovište. sveska 5. njih oko 600.ranjenike polovinom septembra predaje bolnici 14. Kada je došlo do oskudice u krevetima. U bolnicu je došao Miloš Aranicki i hirurg dr Nikola Đuknić. str. Jedna grupa od 20 teških ranjenika sa dr S.400 a broj lekara na 22. Zbog izmene vojne situacije. dr Žak Kalderon formira divizijsku bolnicu. kada se njeno brojno stanje penje na 16. str. Tokom neprijateljeve ofanzive u julu i avgustu. VMA. Za upravnika je došao dr Ljubomir Petrović. ses- tara nudilja i lekarskih pomoćnika. divizija se u potpunosti snabdela sanitet- skim materijalom. gde ukazuje hit- 134 M. Na teren Niskog partizanskog odreda došli su u junu lekari dr Milan Geratović. koja je tran- sportovana u Toponicu. Taj materijal poslužio je za popunu novoformiranih divizija. Na Kameničkom Visu radi vojnolekarska komisija koja regrutuje više hiljada dobrovoljaca za popunu 23. Posle formiranja početkom septembra. divizije i formiranje 45. sa centralnim odeljenjem u Soko Banji. zatim je- dan stariji bugarski lekar i apotekar Đorđe Mihajlović. i 25. Geratović: Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u 1941-1945. teži i srednji ranjenici smeštaju se u sana- t o r i u m na Ozrenu. korpusa sa dr Borivojem Timo- tijevićem na čelu. septem- bra formirana je i divizijska bolnica. divizija učestvuje u os- lobođenju Niša. diviziji ima mnogo šuge. Ova mobilna hirurška ekipa brojala je 11 lica sa 4 tovama konja za hirurški materijal. U tom periodu divizijska bolnica popunjava se lekarima među kojima je i hirurg dr Milutin Damjanović. 46. korpusa 45. Kad vodi borbe oko Užičke Požege. U borbama na Drini predaje svoje ranjenike. Raz- oružavanjem bugarskih jedinica 45. Ekipa je ubrzo isturena u Vranje. Srbija sveska 5. Beograd. bolnica odmah počinje sa kursevima za bolničare. Za hiruršku obradu ra- njenika pridodaje joj se hirurška ekipa 13. . Teški ranjenici upućivani su u Pirot. U junu i julu iz Beograda je pristiglo u Niški odred 86 bolničarki. imajući 476 ranjenih od kojih 72 teška. Tu se održava i prvi kurs za bolničarke. Niški odred snabdeo se znatnim količinama sanitetskog mate- rijala zarobljavanjem čitave apoteke Državne bolnice iz Niša. Na osnovu tih pregleda regruti su razvrstani u 3 kategorije: sposoban za borca. Tih dana u 45. 110-115. U septembru vodi borbe sa nemačkom 7. Zaječara i Aleksinca. a uskoro i dr Slobodan Pala- marević za hirurga. već 8. dr Guelmino Dragomir i hirurg dr Sava Simić. divizija. Ubrzo je obučeno 80 bol- ničarki. naročito hirurškim instrumentarijem i kompletnom zub- nom stanicom. Srbija. 1976. sa referentom sa- niteta dr Borom Kuzmanovićem. Smeštena u osnovnoj školi u Trgovištu. Početkom novembra bolnica se seli u Vladičin Han. ranjenici se leče po pastirskim ko- libama i zabačenim seoskim kućama. 146-153. U bolnici radi još i dr Avram Nisim iz Skoplja. divizija. bolnica se premešta u selo Prvonek pa za- tim u Donje Ljubate kod Bosiljgrada. 135 Lj. sposoban za pozadinsku vojnu službu i nesposoban za vojnu službu. 135 Bolnica se zadržava u Vranjskoj Banji oko mesec dana u lokalnom hotelu (sa kapacitetom oko 120 kreveta). Kada je u Trgovištu 3. 1967. VMA. Petrović: Hronike o radu sanitetske službe 1941-1945. divizija. SS »Princ Eugen« divizijom oko Boljevca. Valjevskoj vojnoj bolnici i premešta se u Loznicu. divizijska bolnica je u Valjevu. zbog čega se u svakoj brigadi osniva posebno odeljenje za njeno suzbijanje. korpusa. U sklopu 14. Palamarevićem poslata je na bugarskim kamionima u So- fiju. 45. septembra formirana 45. Beograd. Lakši ranjenici često su pod vedrim ne- bom.

korpusa. 24. Iz Vladičinog Hana ranjenici su evakuisani prema Leskovcu i. Dalji put divizijske bolnice je Vranje. Iz Vranja. armije. sveska 4. n. Bolnica je imala ukupno 52 lica. u Prištinu. divizija prelazi u sa- stav 1. U 29. šef hirurškog odeljenja dr Svetozar Jovanović. odnosno prema bolnicama u oslobođenim gradovima Srbije. . i 14. Pod komandom Glavnog štaba Srbije ostaju 22. str. 138 Vojna enciklopedija. Pri osnivanju u 15. 2. i 2.nu hiruršku pomoć (previjanje rana. 261-265. U Vladičinom Hanu održana su 2 kursa za bolničare od 20 i 30 dana. šef internog i zaraznog odeljenja dr Ljubomir Savić. 267. antitetanusni serum. zaus- tavljanje krvavljenja. ranjenici su upućivani u divizijsku bolnicu u Vladičin Han. Pojedini bolji kursisti upućivani su za referente saniteta ba- taljona i u brigadni sanitet. Gnjilane a po- četkom decembra bolnica odlazi na Kosovo. 47.d. brigadi u početku nema lekara. amputacije. proleterska i 17. 1972. Čačka i Užica prema Bosni. Kada je 3. u Niš. VOJNO-POLITlCKA SITUACIJA Posle oslobođenja Beograda na teritoriji Srbije nalaze se još razbijene grupe četničkih snaga Draže Mihailovića i balističke snage na Kosovu. tom 2. Svoje ranjenike obrađuje u divizijskoj bolnici i evakuiše prema bolnici 14. 46. oktobra oslobađa Leskovac a od 24. brigadi ove divizije referent saniteta bio je dr Živojin Atanasijević koji je. 138 PERIOD OD OSLOBOĐENJA BEOGRADA DO POČETKA 1945." 7 U sklopu 13. br. kor- pus. korpusa 47. 137 Arhiv sanitetske službe. dentista Feliks Masten i apotekar Mi- loš Živković. Referent saniteta bila je Anka Tomičić a upravnik dr Slobodan Krstić. laparotomie). ujedno. Ukupno u brigadi ima 78 lica sanitet- skog osoblja. Pod komandom Glavnog štaba Srbije nalaze se jedinice 13. oktobra doprinosi skoro potpunom uništenju nemačke 7. Sa opštom mobilizacijom započinje i mobilizacija sanitetskih kadrova radi popune sanitetskih jedinica i ustanova u operativnim i poza- dinskim jedinicama NOV Jugoslavije. brigadi nema referenta saniteta lekara. str. 47. Beograd. posle ukazivanja hirurške po- moći. divizija učestvuje u niškoj operaciji kada 11. U novembru dejstvuje u istočnoj Srbiji u čišćenju zaostalih četničkih grupacija. Četrnaesti korpus u sastavu Južne operativne grupe vodi žestoke borbe pri forsiranju reke Drine. dalje. 136 B. U novembru je konstituisana Antifašistička skupština nacionalnog oslobođenja Srbije kao Vrhovni zakonodavni i izvršni organ vlasti u Srbiji. U 28. proleterskog korpusa). Inv. SS »Princ Eugen« divizije koja se povlači od Niša. Divizijska bolnica formirana je odmah posle osnivanja 47. divizija vodi operacije protiv balista na Kosovu i stavlja se pod ko- mandu Operativnog štaba za Kosovo i Metohiju (a 21. gde ula- zi u sastav 2. divizija. imobilizacija. divizija. prelazi u Bosnu. koje se završavaju polovinom decembra 1944. proleterska divizija. 136 Savremeni principi hirur- ške obrade rane se još ne sprovode. Po- vlačenje nemačkih snaga iz Grčke odvija se dolinama Ibra i Zapadne Morave preko Kraljeva. U toku 20- dnevne borbe u tu bolnicu kao i u sanitetske ustanove bugarske armije upu- ćeno je 500 ranjenika. kor- pusa. radio i u brigadnoj ambulanti. Krajem oktobra započinju zavr- šne operacije za oslobođenje Srbije. divizije u septembru. Timotijević. decembra rasformiran 13. Sa četama i bataljonima ova brigada imala je ukup- no 39 lica. 12234 D. a u brigadnoj am- bulanti radi dr Branko Milosavljević.

i . zahtevajući da se izvrši mobilizacija svih (sem bolesnih). Glavni štab Srbije i komande 13. Na dužnosti načelnika saniteta već se nalazio dr Vojislav Dulić. tom 12. u prvom redu. str. . mediko-evakuacioni odsek (sa 2 pomoćnika). Glavni štab Srbije na nesređenost i nepravilnost pri evakuaciji ranjenika u severnim delovima Srbije. str. od Povereništva za narodno zdravlje Nacional- nog komiteta oslobođenja Jugoslavije. dokumenat br. decembra Sanitetskom odeljenju Glavnog štaba Srbije dr Alfreda Ržehaka i dr Evgenija Aleksejeviča Lisjenka. higijensko-epidemiološki odsek. Posle oslobođenja Kragujevca. kao najvažniji. br.141 Popuna kadrovima. 9 poslala u brigade i divizije a 21 ostavila Vojnoj bolnici 139 Zbornik dokumenata sanitetske službe. nastavlja se popuna sanitetskog kadra u svim operativnim jedinicama. RAD SANITETSKOG ODELJENJA GLAVNOG ŠTABA SRBIJE U ovom periodu pred Sanitetsko odeljenje Glavnog štaba Srbije posta- vili su se. organizacija i obezbeđenje rada u njima. tom 12. Tokom druge polovine 1944. i 14. 140 Mes- to glavnog interniste ostalo je nepopunjeno. jedan broj se može ostaviti radi kontinuiteta rada civilne zdravstvene službe. ukazujući i na nepotpunu formaciju samog Sani- tetskog odeljenja. Za tu popunu Glavni štab Srbije traži 9. 140 Zbornik dokumenata sanitetske službe. 648. 142 Na osnovu đobijene do- zvole. protiv pegavog tifusa. ovi zadaci: . 402 lekara. uključujući i popunu sanitetskim kad- rovima svih sanitetskih jedinica i ustanova.143 Mobilisani lekari raspoređuju se u brigadne ambulante. . 421. Za njeno sprovođenje Glavni štab Srbije izdaje. 205. 278. 28.uvođenje savremenih stavova vojnomedicinske doktrine u radu sa- niteta operativnih jedinica i bolničkih centara. Kao pojačanje. divizijske bolnice i teritorijalne pozadinske usta- nove. 21. 142 Arhiv sanitetske službe. sekretar. Za referenta za apotekarstvo postavljen je magistar farmacije Branislav Korkodelović. SOVŠ upozorava novembra 1944. korpusa vrše mobilizaciju. uputstvo o mobilizaciji lekara. za glavnog epidemiologa dr Emilijan Ilić bakteriolog. novembra 1944. SOVŠ upućuje 6. 316. tom 12. 6755 D. perso- nalni odsek. za glavnog hirurga dr Vladimir Serge- jevič Smirnicki. dok. specijalisti: hirurg. epidemiolog. Sanitetsko odeljenje Glavnog štaba Srbije prelazi u Kragujevac. U istom dopisu SOVŠ naređuje da se Sanitetsko odeljenje Glavnog štaba Srbije organizuje po ovakvoj shemi: 139 načelnik saniteta i nje- gov pomoćnik. U Uputstvu se preporučuje da ukoliko prilike zahtevaju. 21. korpusa. i 14. apotekarski odsek. inv. 141 Isto. str. od 42 mobilisana lekara iz Kragujevca. dok. sanitetskih radnika i farmaceuta.organizacija mera za borbu protiv zaraznih bolesti. korpusa i potčinjenih divizija kao i korpusnih vojnih oblasti. bez obzira na pol i starost. . novembra 1944. za šefa mediko-evakuacionog odseka dr Vladimir Ivanovič Mišura. 13 uzela u svoju korpusnu bolnicu. veterinarski odsek.organizacija i zbrinjavanje ranjenika i bolesnika u završnim borbama za oslobođenje Srbije.završiti organizaciju sanitetskih službi 13. Tako je komanda 14. njegov zamenik je dr Dragoslav Jovanović. Praksa je bila da se mlađi lekari upućuju u borbene jedinice a stariji ostavljaju u vojnim bolnicama po gradovima. . 543. novembra 1944. oktobra 1944. internista.otvaranje novih bolničkih kapaciteta.

150 Kasnije je došlo do ravnomernije raspodele lekara. 147 U novembru Vrhovni štab ras- poređuje Glavnom štabu Srbije 17 apotekara i 28 apotekarskih pomoćnika. br. divizije je ukupno 212 lica. imala sledeći sanitetski kadar: referent saniteta . 148 Popuna sanitetskih ustanova i jedinica mobilizacijom nastavlja se i u 1945. divizija ima 259 sanitetskih lica sa 11 lekara od kojih su 3 hirurga. 152 U sanitetu 45. 151 Isto. zubnu stanicu. a u 13. 148 Zbornik dokumenata sanitetske službe. upućeno u 14. inv. korpus 14 studenata medicine. u njemu je bilo 107 lica. 1 lekar u brigadnoj ambulanti sa 42 bolničara i nosioca ranjenika. divizije početkom 1945. i imao je: komandu. Tako je 16. U divizij- skim bolnicama oformljuje se hirurško i interno odeljenje sa divizijskom apotekom. intendanturu i evako-transportni vod sa 13 šofera. korpusa i u divizijskim bolnicama. divizije. 12093 D. na dan 7. br. 23 higijeničara i 155 no- silaca ranjenika u četama i vodovima. br. 15. 147 Isto. januara 1945. 1 apotekar u brigadnoj ambulanti. divizija ima 116 sanitetskih lica sa 11 lekara od kojih su 2 hi- rurga. apoteku.lekarski pomoćnik. inv. Hirurški rad tokom bor- benih dejstava organizovan je po hirurškim ekipama koje su kao pokretne isturene na pravcima borbenih dejstava divizije. Brojno stanje divizijske bolnice povećava se i postepeno se stva- raju uslovi za kasnije formiranje medicinskih sanitetskih bataljona pri divi- zijama. 146 Isto. 470.' 44 Ista komanda. 12056 D. 1 veterinar i 1 zubni lekar. Inače. trijažni vod. raspoređuje 7 apotekar- skih pomoćnika i studenata farmacije po brigadama i divizijama 145 a 30. no- vembra 1944. inv. da se sa teritorije istočne Srbije (Požarevac. 149 Arhiv sanitetske službe. armije prelaze u Bosnu. br. Kada je oformljen Medicin- ski sanitetski bataljon 45. Knjaževac) mobiliše 18 lekara. jedan apotekar i dva zubara. str. Divizijska bolnica 23. Njegov sastav bio je tipičan kao i u drugim divizijama. Zaječar. 153 Sa organizacijom medicinskih sanitetskih bataljona pristupa se prvo u divizijama koje u sastavu 2. 145 Isto. 150 Isto.u Kragujevcu. 11501 D. 152 Isto. evakuacioni vod. Pri štabu divizije postojao je referent saniteta i epidemiolog. Glavni štab Srbije naredio je 21. 29. . 12 konjovodaca i jednim mehaničarom. 11505 D. Početkom no- 144 Isto. šalje 23. 149 Do kraja decembra sve opera- tivne jedinice Glavnog štaba Srbije bile su popunjene po formacijama kako je zahtevao Statut sanitetske službe NOVJ i najnovija uputstva o popuni je- dinica sanitetskim kadrovima. 10 studenata me- dicine. novembra 1944. Obuka se održava u sanitetskoj školi Glavnog štaba Srbije. od kojih 6 lekara. br. 3 lekara u bataljoni- ma. inv. 12078 D. Brigada je raspolagala sa 36 nosila i jednim kolima sa konjskom zapregom. korpus 13. ustaljena popuna brigade bila je 2 lekara (referent saniteta i lekar brigadne ambulante). operacioni vod. Inv. br. 12074 D. br. pa su neke imale i više nego što je bilo predviđeno. i 14. inv. tom 12. Nešto kasnije 23. 35 bataljonskih i četnih referenata i bolničara.151 a 25. decembra 1944. ima 72 lica sa 6 lekara od kojih su dva hirurga i jedan zubni lekar. 9341 D. divizije početkom 1945. U nekim jedinicama ta popuna išla je neplan- ski. 11529 D. sani- tetskim školama 13. brigada 25. br. diviziji dr Radovana Nikolića za epidemiologa radi suz- bijanja pegavca.146 Iz Beograda je. 9 apotekara i 2 studenta farmacije. inv. inv. vod teških ra- rtjenika i bolesnika. Posebno se čine veliki napori u obuci bolničara za operativne jedinice i bolnice. novembra 1944.

6) glavni protokol bolnica i bolničkih odeljenja. inv. . novembra 1944. Već od 15.156 Veterinarska služba u sklopu saniteta organizovana je bila po uputstvu »Privremena veterinarska služba«. medicinska dokumentacija i izveštaji vode se prema naređenju Glavnog štaba Srbije od 24. pokazalo se nedovoljnim. 2) broju ra- njenih. uglavnom. 160 Njome se utvrđuju četiri kategorije zdravstvene nesposobnosti: 1) privremeno nesposoban. posebna paž- nja posvećuje se obuci dezinfektora. 3753 D. obuhvaćeni su podaci o: 1) brojnom stanju jedinica. dnevne i mesečne. 156 Isto. 2) stalno nesposoban. apotekarskih pomoćnika i veterinarskih potkivača. Inv. 155 Zbog raznovrsnih potreba kursevi se dele na srednje i niže. juna. br. br. nesrećnih slučajeva pri lečenju i gubitka u sanitetskim kad- rovima. 3658 D. Uvedeni su redovni i vanredni izveštaji. Sve do novembra 1944. primljeno je novih 260 bolničara za sanitetsku i 75 za veterinarsku službu. Istovremeno.000 boraca. 8) dnevnik previjališta. Početkom no- vembra Sanitetsko odeljenje Glavnog štaba Srbije izdaje detaljno uputstvo za uspostavljanje medicinske dokumentacije i administracije u celini. ukazala se potreba za preciznijim ut- vrđivanjem zdravstvene sposobnosti regruta. novembra 1943. br. inv. br. 4) operacioni protokol. 2) istorija bolesti. uspeva se da se di- vizije. 159 Verovatno. 157 Isto. 3104 D. popune dovoljnim brojem bolničara. 4) evakuaciji ranjenika i bolesnika. a organizuju za higijeničare i dezinfektore. Kroz redovne izveštaje. Ono je bilo dato na 2. 7) dnevnik transfuzije krvi.157 Uvođenje kompletne medicinske administracije i savremene vojnomedi- cinske doktrine. Za školu dezinfektora u Kragujevcu iz- dat je poseban pravilnik po kome se na jedan kurs u trajanju od 30 dana prima 50 polaznika. u svim sa- nitetskim jedinicama i ustanovama. inv. br. 159 Isto. 158 Uvedena je ova. br. stalna nesposobnost za vojnu službu. i 9) knjiga umrlih.5 kucane stranice i sadržavalo je 25 tačaka spiska bo- lesti kojima se utvrđivala. korpusa završilo je kurs 140 bol- ničara. obolelih i umrlih u toku borbenih dejstava. Ostale kategorije nesposobnosti nisu bile jasno precizirane. i 5) brojnom stanju ranjenika i bolesnika u bolnicama. 5) ambulantni protokol. Uputstvo za ocenu sposobnosti koje je dao Vrhovni štab još 24. 7977 D. Sprovođenjem opšte mobilizacije.vembra u Sanitetskoj školi Glavnog štaba Srbije završilo je kurs 120 bolni- čara i 30 veterinarskih bolničara. 158 Isto. 155 Isto. U školi 13. ovakva dokumentacija vodi se u svim sa- nitetskim ustanovama i jedinicama. epidemija. U toku 1944. 11520 D. Inv. Propisan je broj teoretskih časova od 250 i praktičnih od 86. Vanredni izveštaji slati su pri pojavi izuzetnih zaraznih obolje- nja. 3) epidemiološkoj sitaciji.154 Na jednom kursu divizijskih bolnica obuči se 30 do 40 bolničara. čije brojno stanje narasta od 12 do 15. po- četkom decembra Glavni štab Srbije daje svim sanitetskim ustanovama i je- dinicama novu »Privremenu uredbu za ocenu regruta i obveznika na terito- riji Glavnog štaba Srbije. za potrebe veterinarske službe kao i kursevi za apotekarske pomoćnike. 3) ograni- čeno sposoban I i 4) ograničeno sposoban II. Razlika u ograničenoj sposob- 154 Isto. inv. 3) otpusnica iz bolnice za ranje- nike i bolesnike. 3952 D. medicinska dokumen- tacija: 1) ranjenička karta. Sa na- goveštajima mogućnosti za izbijanje epidemija pegavog tifusa.

Uredbu prati i spisak bolesti prema kojima se određuju pojedine ka- tegorije nesposobnosti. Komande vojnih oblasti upozoravaju svoje le- kare na članke dr. 3) bolničke lekarske komisije koje utvrđuju zdravstvenu nesposobnost ranjenika i bolesnika lečenih u dotičnoj bolnici. objašnjavajući prednosti te organizacije i načine funkcio nišan ja. br. hemostaza. Snabdevanje sanitetskim materijalnim sredstvima. Kasnije su ovakve prijemne regrutne komisije osnovane pri sva- koj komandi mesta koja ima i garnizonu ambulantu. 4) superrevizione komisije divizija. prenosi u celini »Uputstvo o stavljanju zatvorenog gipsa«. Kao relativna indikacija za skidanje gipsa bila je sumnja da žarište infekcije i za- paljenje nije otklonjeno. a lakši u bor- bene jedinice. Do 1. i 3) pojava gangrene prstiju i relativne ishemije. posebno se nastoji na stavljanju zatvo- renog gipsa u ranjenih u ekstremitete sa prelomima dugih kostiju. počinje se sa organizacijom snabdevanja sanitetskim materijalnim sredstvima na bazi sopstvenih skladišta. Na osnovu ove privremene uredbe vrši se ocena sposobnosti tokom celog rata. potpisano od strane načelnika SOVŠ-a generala dr G. repozicija preloma i dr. dato objašnjenje svim bolnicama da se epi- leptičari ne oglašavaju za stalno nesposobne već posle klinički utvrđenog na- laza da se upućuju u jedinice kao ograničeno sposobni. Ni- koliša. Tako je 3. Komisija se sastoji od zamenika komandanta područja. februara 1945. Ove komisije vrše prijem već regrutova- nih vojnika. One rade u blizini vojnih bolnica i dopunjuju se jednim brojem lekara specijalista. Zatvoreni gips se nije preporučivao u divizijskim bolnicama. nosti sastojala se u tome što su teži upućivani u pozadinske. ali je povremeno dopunjavana posebnim uputstvima i objašnje- njima. lekara područja i političkog komesara područja. i 5) superrevizione komisije vojnih oblasti." 2 Pored instrukcija o izvo- đenju primarne hirurške obrade rane. 9760 D. 162 Isto. Radi osavremenjavanja hirurškog rada Sanitetsko odeljenje Glavnog štaba Srbije nastoji svojim instrukcijama i dopisima da hirurzi usvoje savre- mene principe ratne hirurgije. osobito noću. decembra 1944. . mobilizacijskog oficira. Inv. inv. G. i 4) kada postoje mogućnosti da ranjenik bude pod kontrolom 4 do 5 dana. 6693 D. od 1944. Kao apsolutne indikacije za skidanje gipsa bile su: 1) stalni bol u rani. 2) prijemne komisije brigade.163 Prema ovom uputstvu indikacije za stavljanje zatvorenog gipsa bile su sledeće: 1) kad hirurg vlada tehnikom stavljanja gipsa i ima iskustva sa procenom karaktera i težine rane. br.). 3 kada su otvoreni svi džepovi i međumišićni prostori za drenažu sekreta. 2.161 Zamenik referenta sa- niteta Glavnog štaba Srbije dr Dragoslav Jovanović šalje svim divizijama uputstvo o organizaciji medicinskog sanitetskog bataljona. Nikoliša »Kajaitanju jedinstvene^hirurškg doktrine« i dr A. Krajem oktobra i po- četkom novembra 1944. Zbog toga Glavni štab Srbije 21. novembra otvo- reno je Sanitetsko skladište Glavnog štaba Srbije u Nišu s prvim 4$Vlsto. Istom uredbom utvrđeni su i izvršni organi: 1) regrutne komisije za teritoriju jednog vojnog područja. 2) pojava otoka. 2) kada je učinjena kompletna hirurška obrada rane (isecanje mrtvih tkiva. KazanšKog »Organizacija hirurške pomoći kod ratnifi" ranjavanja« ob- javljene u Vojnosanitetskom pregledu br.

165 Isto. novembra 1944. inv. 170 Nema konkretnih podataka za voj- nu oblast zapadne Srbije. 415. Jela Žunić upozorava da će u protivnom divizije ostati nesnabdevene sanitetskim materijalom. brigade i divizije redovno su snabdevane potrebnim za- vojnim materijalima i lekovima.171 Jedna količina lekova i potrošnog materijala dobijena je i konfiskacijom apoteka od narodnih neprijatelja. kutija hipermangana i bočica joda. 8083 D. br. 15152 D 170 Isto inv. bočicu joda i hiperman- 164 Isto. nabavkom lekova iz gradskih apoteka. U decembru se skladište premešta u Kraguje- vac. inv. br. 172 Tokom 1944. Utvrđena je standardna količina i vrsta sred- stava za torbe bolničara. tako da je snabdevanje išlo preko re- ferenta saniteta Kragujevačke vojne oblasti. i sa još jednim apotekarom i apotekarskim pomoćnikom. dok. Po- sle toga osniva se skladište 13. inv. Sadržaj torbe četnog bolničara bio je sledeći: ko- ličina (do 10) prvih zavoja. 167 U sanitetskom skladištu Niške vojne oblasti rade 3 apotekara i 3 studenta farmacije. u Niš jednog stručnjaka za izradu prvih zavoja. 2 pincete. 166 Takođe. Torba bataljonskog bolničara sadržavala je 10 prvih zavoja (manjih). 168 Isto. str.000. 994. 169 U Požarevačkoj bolnici rade 3 apotekara i 4 apotekarska pomoćnika. ali postoji verovatnoća da je organizacija apotekar- ske službe i snabdevanja bila na sličnom nivou. makaze. korpusa osnovano je u Kragujevcu a kasnije je postalo skladište bolničkog centra br. 20 običnih zavoja. korpusa koje. br. inv. br. inv. 171 Zbornik dokumenata sanitetske službe. br. pinceta. uz drugo pomoćno osoblje. inv. Ta pro- izvodnja prvih zavoja u Nišu dostigla je u aprilu 1945. rolna vate. te Glavni štab Srbije traži od komandi vojnih oblasti da se u svim područjima uvedu te dužnosti. br. godine 40. inv. 15154 D. 5 prvih zavoja (većih). 167 Isto. 165 Predviđeni šef Apotekarskog odseka još se nije javio na dužnost a nisu organizovana još dva sanitetska skladišta. relativno dobro. Va- ljevu i Požarevcu i da se trebovanje materijala za popunu borbenih jedinica upućuje preko 13 i 14. 15812 D. 15213 D. Skladište 14. bilo je u vojnim skladišti- ma dovoljno zavojnog materijala i lekova. Zahvaljujući ratnom plenu. Jela Žunić uputila je 24. 15211 D. 2. br. izvesnoj količini materijala dobijenog od saveznika.šefom magistrom farmacije Gidom Hermanom.164 Organizovanje apotekarske službe u celini verovatno se ne odvija predviđenim tempom jer početkom novembra šef apotekarskog odseka SOVŠ-a. 166 Isto. 3 troug- le marame. . postaje skladište Niške vojne oblasti. magistar farmacije Jela Žunić. 12072 D. sva područja nisu imala svoja posebna skladišta već su za to služile apoteke pri bolnicama i većim garnizonskim ambulantama. tom 12. 3104 D. 2-3 peane. makaze. Skladišta su popunjavana i izra- dom pojedinih sredstava i lekova u sopstvenoj proizvodnji. Uvođenje referenata za apotekar- stvo u svim područjima nije u potpunosti sprovedeno u 1944. Popunjenost apotekarima postignuta je tokom 1944. 168 Na teritoriji Pomoravskog područja (Jagodina) nalaze se tri apoteke. upozorava Glavni štab Srbije da apo- tekarska služba nije potpuno organizovana. posle ukidanja korpusa. 172 Arhiv sanitetske službe. rolnu vate. 169 Isto. To skladište objedinjeno je sa skladištem Glavnog štaba Srbije. U isto vreme traži se da hitno osnuju skladišta u Kragujevcu. korpusa a ne direktno na SOVŠ. Tako u Sanitetskom skladištu u Kragujevcu rade 5-6 apotekara i 2 studenta medicine. br. paklo sterilne gaze.

173 Pada u oči da nije postojala standardna esmarhova arterijska poves- ka. nisu davane. takođe. 3112 D. 3104 D. Tokom novembra sastav ovog ode- ljenja bio je: načelnik sanitetskog odeljenja dr Rade Milutinović. inv. pomoćnik i glavni hirurg dr Vasilije Sinodov. str. 2842 D. On saopštava da je zbog toga izvršio bolju raspodelu zaliha iz skladišta prema bolnicama. Pravovremeni dotur lekova kasni jer se trebovanja šalju poštom. br. korpus određene su bol- nice u Pirotu. Sa tim novim sta- vovima u hirurškoj doktrini počinje se tek krajem decembra. sveska 4. 2 medicinara.174 SANITETSKA ODELJENJA 13. u kojoj se tada nalazi 500 ranjenika i bolesnika. inv. što je sporo i pošiljke dosta zakašnja- vaju. naređuje da se za manje rane koristi mastizol za lepljenje gaze na rani. Na hirurškom odeljenju te bol- nice radikalna hirurška obrada i zatvoreni gips se ne rade. 177 Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u 1941-1945. Početkom novembra 1944. pomoćnik za organizaciju Konstantin Ig- njatovič Kirčenko. br. Rasformiranjem 13. VMA. i 47) u njihovim divizijskim bolnicama nalazi se 243 ranjenika i bolesnika. Transfuzije krvi. šef apotekarskog odseka magistar farmacije Vi- lim Bojić sa pomoćnikom. korpusa (22. U divizijama 13. Referent saniteta Kragujevačke vojne oblasti dr Bora Brusin izveštava Glavni štab Srbije da je došlo do nes- tašice zavoja. korpusa u decembru 1944. 15141 D. i bolnica u Leskovcu sa 21 ranjenikom i bolesnikom. Formirana je i pokretna bolnica 13. korpusa oformljeno kada i Korpus popunjava se kadrovima prema ustaljenoj formaciji. uz odobrenje Vrhovnog štaba NOVJ. I 14. 46.177 Premeštanjem u Prišti- nu. koje su. uzele učešće u borbama za oslobođenje Metohije. 175 Isto. U Leskovcu je bolnicu posetio načelnik saniteta nove bugarske So- fijske gardijske divizije dr Vasiljev sa dr Milkovim. Korpusna bolnica se iz Niša premešta u Vlasotince gde je za upravnika po- stavljen dr Rajko Tauzović a zatim u Leskovac. šef mediko-evakuacionog odseka dr Aleksandar Di- mitrijevič Zjuzin sa još 3 lica. sanitetsko odeljenje 14. Takođe. oseća se pomanjkanje zavojnog materijala u bolnici. inv. br. 176 Isto. glavni epidemiolog dr Gruja Milenković sa još 2 lekara. odakle teže ranjenike evakui- še za Niš. 2 dezinfektora i stolarom. Jedan broj ranjenika se prima i iz jedinica 5. dodeljujući više zavojnog materijala onim bolni- cama koje imaju veći broj teških ranjenika. 176 Kao rezervne bolnice za 13. 231. . br. bol- nica se predaje Operativnom štabu za Kosovo i Metohiju. 1967. nalazi u Nišu sa 700 ranjenika i bolesnika.gana. korpusa koja se 7. 1 medicinskom sestrom. Tek sa povećanjem broja ranjenika a naročito u martu 1945. bolnica prima ranjenike i bolesnike iz jedinica pod komandom Opera- tivnog štaba za Kosovo i Metohiju. novembra 1944. inv. Beograd. Srbija. KORPUSA I JUŽNE OPERATIVNE GRUPE Sanitetsko odeljenje 13. 174 Isto. korpusa predstavlja brojnu kadrovsku formaciju sposobnu da rukovodi sve složenijom sanitet- skom službom. šef veterinarskog odseka veterinar Brož Borislav sa pomoćnikom. Vršilac duž- 173 Isto. 24. divizije NOV Albanije. 175 glavni epidemiolog dr David Jakovljevič Sidorenko i šef apotekarske službe magistar farmacije Branko Radosavljević. Načelnik sanitetskog odeljenja je dr Niko Bratanić sa sekre- tarom i administratorom.

bolnica se premešta u Kre- ku kod Tuzle. br. za šefa veterinarskog odseka veterinar Branko Dragić. Iz Kragujevca se bolnica premešta u Loznicu gde za upravnika dolazi dr Rajko Tauzović. sa 30 konjovodaca i 8 šofera. ru- kovodi organizacijom zbrinjavanja povređenih i obolelih u toku borbenih dejstava pri forsiranju reke Drine. 17. Paraćinu. korpusa iz jedinica koje dejstvuju prema reci Drini i u Bosni. Tu prima ranjenike 14. korpusa. inv. Tada se bol- nica oformljuje u snažnu sanitetsku ustanovu.Čačak. Ukupno brojno stanje bilo je 103 lica. VMA. U bolnici rade 2 hirurga. Odavde eva- kuiše ranjenike vozom za Šabac. 21 bolničar. šef personalnog odseka student medicine Gojko Kapor. br. 179 Kao pomoćne rezerv- ne bolnice određene su bolnice u Ćupriji. Srbija. Sanitetsko odeljenje je imalo 7 kurira i 2 kuvara. i 28. armije posle njenog formiranja 1. za šefa apotekarskog odseka magistar farmacije Vukica Rikov. str. 433. Bolnica ima trijažno odeljenje. Jagodini. Sanitetsko odeljenje Južne operativne grupe bilo je stručno podređe- no Sanitetskom odeljenju Glavnog štaba Srbije i sa njim vrši kadrovske i or- ganizacione promene neophodne u ovoj fazi formiranja grupe. Za glavnog internistu postavljen je Blagoje Nikodijević. Knjaževcu i Zaječaru. Pet- rovcu na Mlavi. evakuaciono odeljenje. za šefa medicinsko-evakuacionog ode- ljenja dr Vladimir Ivanovič Mišura. U bolnici 14. zanatlije i ekonom. odeljenje za teške ranjenike. divizije. koja je formirana početkom oktobra. Sopstveni transport je obezbeđen zaprežnim kolima i au- tomobilima. Početkom 1945. osniva se i sanitetsko odeljenje koje rukovodi sanitetskim službama 23. šef sanitetskog slagališta korpusa magistar farmacije Slavoljub Tasić sa 3 lica. interno odeljenje i zarazno odeljenje. 178 Arhiv sanitetske službe. br. decembra 1944. 179 Isto. korpusa i divizijskim bolnicama bilo je 12. godine. 180 Hronike o radu sanitetske službe u NOR-u 1941-1945. Takođe. Sa Štabom 14. Šef zubne stanice dr Vehim Oto sa 3 lica. 180 Formiranjem Štaba Južne operativne grupe 3. nosti glavnog hirurga je dr Vlada Lazarević. Beograd. . 3 lekara opšte prakse sa 17 medicinskih sestara i lekarskih pomoćnika. 181 Arhiv sanitetske službe. Kadrovski sastav ovog odeljenja poslužio je za formiranje Sanitetskog odeljenja 2. 178 Bolnica 14. previ- jališno. korpusa koje tokom no- vembra i decembra vode borbu na sektoru Kraljevo . kuvari. načelnik štaba i politički komesar sa apotekarom i intendantom. inv. 684 ranjenika i bolesnika. nalazi se u novembru u Negotinu sa 400 ranjenika i bolesnika. operaciono. armije. 12003 D. Na njenom čelu je upravnik.181 Kasnije je sovjetski lekar dr Mišura premešten u Sanitetsko odeljenje Glavnog štaba Srbije. ja- nuara 1945. Za šefa mediko-evakuacionog odseka po- stavljen je dr Silvije Altarac a za šefa apotekarskog odseka magistar farma- cije Dragoljub Stojanović. 1 internista. kada 14. inv. 11996 D. Za načelnika je postavljen dr Rade Milutinović. 45. korpus dejstvuje u sastavu 2. 3104 D. korpsua bolnica se pre- mešta u Kragujevac i prima ranjenike iz divizija 14. za glavnog epidemiologa dr Boško Ziv- ković. Početkom decembra u odeljenju dolazi do određenih kadrovskih promena. Požarevcu. koji je ubrzo zamenjen studentom Mihovilom Cezineom. sveska IV. Apoteka 14. decembra 1944. 25. korpusa ima 2 apotekara.. za pomoćnika i glavnog hirurga dr Vasilije Sinodov. za šefa personalnog odseka student medicine Dušan Đurić.

Ovakva raspodela zadržava se do kraja rata. Za prvog načelnika sanitetskog odeljenja Vojne oblasti 13. Svaka vojna oblast ima svoje sa- nitetsko slagalište sa 2 do 3 apotekara i pomoćnim osobljem. apotekarske. korpusa postavljen je dr Ladislav Lederer a nešto kasnije dolazi dr Bora Brusin. Za pr- vog načelnika vojne oblasti 14. Do kraja 1944. teritoriju istočne Srbije. str. SANITETSKA SLUŽBA VOJNIH OBLASTI SRBIJE Vojna oblast 13. korpusa u Bosnu.Nišku (južna Srbija) Kragujevačku (u dokumentima nosi naziv Vojna oblast centralne Srbije) i Valjevsku (zapad- na Srbija). epidemiološke. U komandama vojnih područja stvaraju se sanitetski odseci sa 1 do 2 lekara i apotekarem. koju krajem godine smenjuje dr Božidar Maksimović. Do 1. Vojnoistorijski institut.184 Sanitetska odeljenja vojnih oblasti imaju u svom sastavu do 4 le- kara. oktobra. br. korpusa postavljen je. inv. br. 183 Arhiv sanitetske službe. dr Slobodan Palamarević a već 14. Sanitetsko odeljenje Glavnog štaba 182 N. 15135 D. cela teritorija Srbije podeljena je na 3 vojne oblasti . I pored nastojanja Glavnog štaba Srbije u većini pod- ručja nisu postavljeni stalni epidemiolozi. apotekara. 12077 D. 5. decembar 1944. Prebacivanje ranjenika iz Bosne preko Drine u Srbiju. postojali su i veterinarski odeljci koji se tada izdvajaju iz sanitetske službe. 1982. aprila 1945. odeljke: sanitetske. dok je 14. uglavnom. korpusa i odlaskom 14. 183 Za šefa saniteta pri komandi Valjevske vojne oblasti postavljen je dr Martin Kolb. Sanitetska odeljenja imaju u svom sastavu tzv. Anić i dr: Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije. oktobra na to mesto dolazi dr Mira Vrabič. . 184 Isto inv. ukidanjem 13. korpusa obuhvatala je u početku ceo prostor južno od Niša. veterinara i zubnog lekara. korpus imao.182 Pri komandama vojne oblasti oformljena su sanitetska odeljenja. 276. Beograd.

Svrljigu. a naročito u 1945. Blacama. Soko Banji. Užičkom i Čačanskom području. stvarale na teritoriji Srbije. Kragujevačka vojna oblast u Požarevačkom. depedikulacija. melioracije zemljišta i dr. Pirotu. upravnik garnizonske apoteke. u isto vreme. Niskom. inv. Dalji zadatak bio je snabdevanje ope- rativnih jedinica i garnizonskih ambulanti sa sanitetskim materijalnim sred- stvima. Beloj Palanci. U područjima nema stalnog veterinarskog referenta. Lebanima. Vrnjačkoj Banji. vakcinacije. Kur- šumliji. Od ovih mes- ta jedino u Blacama i Staroj Božurnji nije bilo lekara. Grockoj. Babušnici. Kruševcu. Uspostavlja se obavezna medi- cinska dokumentacija a lekar ambulante je. prema potrebi. Varvari- nu. Leskovcu. Pirotskom. br. Pri komandi mesta u Nišu radilo je 7 lekara (referent saniteta Koman- de mesta.). Smederevu. Međutim. Zaječarskom. Gruži. Trgovištu. br. Mladenovcu. svako područje imalo je svoju higijensko-epi- demiološku ekipu koja radi po instrukcijama epidemiologa iz vojne oblasti. i Ražnju. lekarski pregledi pri regrutnim komisijama. Zadatak sanitetskih odseka bio je sprovo- đenje higijensko-epidemioloških mera u borbi protiv zaraznih bolesti kako kod vojnih jedinica. 15768 D. u pr- vom redu. Caribrodu. 187 Na teritoriji Kragujevačke vojne oblasti bile su garnizonske ambulante u ovim mestima: Kragujevcu. referent veterine. Prokuplju. 9374 D. Velikoj Plani. Aleksandrovcu. mobilišu lekare iz civila i upućuju ih u ono područje gde se ukazuje potreba za suzbijanjem zaraznih bolesti. i referent saniteta komande mesta. Vladičin Hanu. Topličkom. Staroj Božurnji. Smederev- 185 Isto. Neki gar- nizoni zbog obima posla imaju veći broj stručnih i drugih kadrova u ambu- lanti. ujedno. referent za epidemiologiju i bolnice) i još 39 sanitetskog i drugog osoblja.Srbije i vojne oblasti. Vlasotincima. 186 Isto. Već u periodu do kraja 1944. Belom Potoku. Valjevskom.185 Po ovoj naredbi garnizon- ska ambulanta obavlja stručnu medicinsku službu na teritoriji garnizona i nosi naziv mesta u kojem se garnizon nalazi. Ovakva sanitetska služba organizovana je u sledećim komandama vojnim područja: Niška vojna oblast u Vranjskom. tako i među stanovništvom (kupanje. i referent komande mesta. Topoli. 186 Većina am- bulanti ima 11 do 19 kreveta za lakša oboljenja vojnika. Valjevska vojna oblast u Šabačkom. Jedan od obimnih zada- taka bio je i stvaranje materijalnih uslova za formiranje i funkcionisanje te- ritorijalnih vojnih bolnica koje su se tokom 1944. Bisiljgradu. . Neke ambulante nemaju vojnog lekara već je civilno lice ujedno i lekar ambulante. Zvanično naređenje o osnivanju gar- nizonskih ambulanti izdato je od načelnika Sanitetskog odeljenja Glavnog štaba Srbije dr Bore Božovića 21. Preševu. Na teritoriji Niške vojne oblasti otvorene su garnizonske ambulante pri ovim komandama mesta: Nišu. otvoren je do kraja rata veliki broj garnizonskih ambulanti. inv. Vranju. Rači. Kruševačkom i Jablaničkom području. januara 1945. Aleksincu. Umci. Manje ambulante nemaju stacionarnih kreveta i lakše slučajeve upućuju u civilne a teže u naj- bliže vojne bolnice. pegavca. U tim manjim ambulantama radi jedan lekar koji je. Aranđelovcu. već se on nalazi pri ve- ćim komandama mesta. Kragujevačkom i Jagodinskom području. Gadžin Hanu. Zitkovcu. i početkom 1945. Sopotu. Surdulici. Brusu. Pri ambulanti se oformljuje i regrutna komisija. upravnik garnizonske ambulante sa 3 lekara. Beogradskom. referent komande mesta i re- ferent sreskog NO odbora. Trsteniku. referent za gradsku sanitetsku službu.

190 Prema toj naredbi trebalo je osnovati centre u Kragujevcu.skoj Palanci. k o m a n d a m a područja i k o m a n d a m a mesta. čini da po- kretne bolnice divizija i korpusa postaju nedovoljne za prihvat i definitivno lečenje ranjenih i obolelih. Preljini. 188 Na teritoriji Valjevske vojne oblasti postojale su ove komande mesta: u Obrenovcu. 421. Užicu. 189 Mada je organizacija saniteta bila slična kao i u drugim vojnim ob- lastima. str. Posteljni kapaciteti postojećih civilnih bolnica bili su ne- dovoljni. n e m a bližih podataka o tačnom broju garnizonskih ambulanti i broju lekara u ovoj vojnoj oblasti. Pri ostvarivanju tog plana dolazi do izvesnih odstu- panja u veličini pojedinih centara i u otvaranju novih bolnica u mestima koja ovom n a r e d b o m nisu bila označena. Arilju. dok je drugi deo ostavljan za redovno lečenje stanovništva. Trebalo je nabaviti veliki broj kreveta. Za ostvarivanje ovog naređenja u to vreme. . Vrhovni štab svojom n a r e d b o m od 11. 867. Jabukovcu. U svim ovim mestima vodovodna mreža. domovi pojedinih udruženja itd. Salašu. Čajetini. Ivanjici i Guči. Kamenici. 1982. novembra 1944. kuhinjskog pribora i hrane za veliki broj ranjenika. Ubu. Za rad sanitetske službe u k o m a n d a m a vojnih oblasti. Ćupriji sa Paraćinom. 190 Zbornik dokumenata sanitetske službe. Golupcu. Raškoj. 15341 D. Beograd. Žagubici. Anić i dr. postavlja se oz- 188 Isto. Opšta opustošenost zemlje stvorila je na izgled nepremostive prepreke. Smederevu i Valjevu. Većina ovih građevina. Svaki bol- nički centar trebalo je da ima 1000 do 2500 kreveta i to 1700 kreveta za ra- njenike (68%). Donjem Milanovcu. Veli- kom Gradištu. Mionici. 189 N. Kosjeriću. Kladovu. Čajetinom. Žabarima. Valjevu. Vojnoistorijski institut. posteljine. Kučevu. sigurno je da pri svim k o m a n d a m a mesta nisu postojale garnizonske ambulante i lekari. Požarevcu. tom 12. vojne kasarne. Jagodini. br. inv. Požegi. Požarevcu. postavlja zahtev Glavnom štabu Srbije za osnivanje bolničkih centara. morali su biti proširivani uzimanjem svih većih građevina u pojedinim mestima (razne ško- le. stovarišta. po 300 kreveta za interna oboljenja (12%) i po 500 kreveta za zarazna oboljenja (20%). 7 apotekara i 13 veterinara. U zimu 1944-1945. Takav je slučaj sa Kamenicom. Aranđelovcu. Od civilnih bolnica uziman je samo deo za ranjenike i bolesnike. angažuju se za Kragujevačku vojnu oblast (bez lekara u bolnicama) 50 lekara. grejne i kanalizacione instalacije bile su pokvarene. Bolnički centri koji su ostvarivani na osnovu ovih bolnica.). Broj zaraznih oboljenja nije dostigao predviđene cifre ali je broj internih nezaraznih oboljenja rastao tako da je ukupni odnos ranjeni-oboleli dostigao 50%:50%. Negotinu. električne. Jagodini. Aranđelovcu. bolesničkog rublja. Zaječaru. str. Bajinoj Bašti. Preljinom i dr. Ćupriji. Za Nišku vojnu oblast angažuju se 41 lekar i 6 apotekara. Paraćinu. Kra- ljevu. Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije. Naročito se nije održao predviđeni odnos ranjenici . u Srbiji su postojali van- redno teški uslovi.bolesnici (70:30%). Ćačku. pripadnike NOVJ. bile su vremenom i ratom oštećene tako da su se morale vršiti obimne opravke i dogradnja. pa i neke bolnice. Boljevcima. Petrovcu na Mlavi. OTVARANJE STALNIH VOJNIH BOLNICA NA TERITORIJI SRBIJE Veliki broj ranjenika i bolesnika nastao u b o r b a m a za oslobođenje Beograda i većeg dela Srbije u toku oktobra i novembra 1944. Ljuboviji. Međutim.

Požarevac za teške ranje- nike. Vranjskoj i Niškoj Banji. Leskovcu 300. došlo do pro- mene u profiliranju pojedinih bolnica. Piro tu 800. ali je sa otvara- njem novih bolnica i prenošenjem ratnih operacija van Srbije. br. Kragujevac i Ko- sovsku Mitrovicu. Šapcu.Požarevac. Jagodini.120 kreveta u bolnicama i to: u Nišu 1000. novembra 1944. Aranđelovcu. sem hirurškog odeljenja. U njima 1.607 ranjenika (81%). Ovakva raspodela održana je u principu. Pod komandu Glavnog štaba Srbije uvršćene su ove sanitetske usta- nove: 1) Bolnički centar br. Naročito su efikasne bile akcije An- tifašističkog fronta žena i omladine. Vojne komande i narodnooslobodilački odbori čine maksimalne or- ganizacione napore da se u veoma kratkim rokovima bolnice osposobe za prijem ranjenika. dr Vojislav Dulić izvestio je 7. Vranju 250. Valjevo. Aleksincu. 3) Bolnički centar br. u bol- nicama Glavnog štaba Srbije leži 5674 ranjenika i bolesnika od kojih je 4. drva i električne energije. 2 . stručne profile ovih bolnica. Niš za ranjenike i bolesnike iz južnih krajeva Srbije. Načelnik Sanitetskog odeljenja Glavnog štaba Srbije. Ozrenu 200 i Knez Selu 320.Kragujevac.2%). radnika pojedinih fabrika.838. leži 3. Za uspeh tog poduhvata odlučujuću ulogu odigrali su do- brovoljni prilozi i učešće celog naroda. Poslednje administrativno i organizaciono sređivanje bolnica izvršeno je naredbom načelnika Sanitetskog odeljenja Glavnog štaba Srbije dr Bore Božovića od 5. Kasnije su otvorene bolnice još u Mladenovcu.191 U istom izveštaju na- goveštava se povećanje broja kreveta u Požarevcu za 100 i Kragujevcu za 350. 896 internih bolesnika (15%) i 171 zarazni bolesnik (3%). 193 Arhiv sanitetske službe. ot- vara se veće interno odeljenje a zatim i odeljenje za lake ranjenike od 500 kreveta.797 kreveta i to: u Beogradu 1.192 U bolnicama kojima je rukovodio SOVŠ na teritoriji Srbije osposobljeno je do kraja godine 3.7%) i bolesnika 740 (24.biljan problem zagrevanja bolnica zbog nestašice uglja. br. inv.054 ranjenika i bolesnika od kojih je ranjenika 2. bolnica u Smederevskoj Palanci za amputirce i lako ranjene u ruke. 9596 D. Valjevu.194 Tom naredbom izvršena je sledeća podela. Kragujevac za povrede glave.314 (77. Bolnica u Mladenovcu takođe je rezervisana za lake ranjenike. Surdulica je ostavljena samo za tuberkulozne bolesnike. inv. Otvoreni su i centri za rekreaciju i oporavak u Vrnjcima. Prema pojedinim uputstvima u bolnice za lake ranjenike upu- ćivani su oni čije se ozdravljenje očekivalo za 30 dana. Ćupriji i Paraćinu osnovan je centar za lake ranjenike. u Zemunu 1.Niš. Sanitetsko odeljenje Glavnog štaba Srbije određuje 7.257 i u Smederevu 702. tako da su sve radnje oko osposobljavanja građevina za prijem ranjenika i bolesnika zavr- šavane u rekordnim vremenskim rokovima. 3104 D. 192 Isto. 15910 D. Paraćinu. 3 . 193 Bolnica u Mladenovcu određena je za prijem- no-evakuacioni centar. inv. decembra 1944. grudnog koša i trbuha. 191 Arhiv sanitetske službe. br. Kragujevcu 400. Aranđelovac za ranjenike u noge. Kruševcu 350. Zarazne bolesnike trebalo je slati u Niš. Surdulici 250. Čačku. U Valjevu. 2) Bolnički centar br. Glavni štab Srbije da je na teritoriji Srbije os- posobljeno 4. februara 1945. Prvog januara 1945. Vlasotin- cima 100. U Jagodini. januara 1945. 1 . Ćup- riji. Pro- kuplju 150. .

i 5) Prijemno-evakuaciona stanica Zabrežje. proleterski korpus premešta svoju bolnicu iz Valjeva u beogradsku Železničku bolnicu na Dedinju. 3 . Ubrzo se bolnica premešta u zgradu gimnazije na Topčiderskom brdu. 2) Lekarski pregledi i zubarska pomoć svim jedinicama koje nemaju svoje ambulante. 3) Higijenski nadzor smeštaja jedinica. Vojna bolnica br. Bolnica 1. tom 12. udarne divizije ostala je mesec dana u zgradi VI muške gimnazije. 2 . Bolnica 5. Leningrad.Pirot. Istog dana. U zgradi VI muške gimnazije povremeno je smeš- tana i bolnica 2. 1 . 195 Isto. Vojna bolnica br. do 20. str. inv. 117-128. br. Beograd. 5242). novembra 1944. gde ostaje do 20. oktobra 1. oktobra do kraja decembra 1944. u Beogradu je radila Hirurška pokretna bolnica 3.Smederevska Palanka. Kroz Beograd se vrši evakuacija ranjenika sa fronto va 1. i Vojna bolnica br. 1964. bila je smeš- tena u Domu studentkinja. Ćuprija. po- litičkim komesarom.. stom.lekar sa glavnim hirurgom. Od početka novembra do kraja decem- bra 1944.Mladenovac Pod komandom Vojne oblasti Niš: Vojna bolnica br.. 4 . 1980. 4) Bolnički centar br. kapaciteta do 500 kreveta. Za prvog šefa saniteta Komande grada Beograda postavljena je dr Julka Meš- terović.Jagodina. str. 3 . Katan: Ustanove za zbrinjavanje ranjenika NOVJ na području Beograda od 15. 9626 D. određuje se formacijski sastav uprave bol- ničkih centara. i Vojna bolnica br. Stranici Istorii Otečestvenoj Voennoi Medicini.Aranđelovac. 5. 20:1-2. po- staje stecište brojnih sanitetskih ustanova. 476. zamenikom političkog komesara i intendantom. Za vreme borbi od 16. pharm. 80. Med.197 Oslobođenjem grada postavljena je nova organizacija sanitetske službe. i vet.Sabac. ukrajinskog fronta Crvene armije (HPPB br. novembra 1944. i 2. Vojna bolnica br. 4 . proleterske divizije do 1.Vranjska Banja. novembra kada se preseljava u Staru Pa- zovu. 198 Zbornik dokumenata sanitetske službe.198 Zadaci postavljeni ovom naredbom bili su: 1) Higijensko-epidemiološki nadzor nad svim jedinicama u Beogradu. 196 E. 197 Georgijevski A. U njoj su lečeni i pripadnici NOVJ. armije i dalje u bolničke centre na teritoriji Sr- bije. Organizacija i zadaci službe regulisani su naredbom SOVŠ-a od 25.Prokuplje Pod komandom Vojne oblasti Valjevo: Vojna bolnica br. februara 1945. 3 . i Vojna bolnica br. Pod komandom Vojne oblasti Kragujevac raspoređene su ove bolnice: Vojna bolnica br. 2 . .Kruševac. 195 SANITETSKA SLUŽBA KOMANDE GRADA BEOGRADA Grad Beograd u borbi za oslobođenje a zatim sve do kraja rata. 2 . Na čelu se nalazi upravnik . Bila je razvijena na bazi interne kli- nike Medicinskog fakulteta sa kapacitetom do 500 kreveta. Paraćin.196 Tokom borbi za Beograd i posle u gradu se nalaze bolnice i drugih jedinica.Valjevo. Acta histor. 1 . proleterske divizije.Ćačak. Vojna bolnica br. C. 1 .

Koman- 199 Arhiv sanitetske službe. Posebna pažnja obraća se borbi protiv pegavog tifusa. 201 Otvoren je 30-dnevni kurs za dezinfektore. Za to vreme oprano je 20741 komada rublja. do 11. zubna stanica. apoteka. Inv. novembra 1944. ispareno 6089 posteljina i oprano 8413 komada rublja. Evakuacija ranjenika 36. Preduzimanjem svih ovih mera u Beogradu nije došlo do po- jave zaraznih bolesti epidemičnog karaktera. Inv. 5) Utvrđivanje zdravstvene sposobnosti regruta sa teritorije grada. više kupatila i perionica. apotekara. 200 Ovaj rad nastavlja se intenzivno. S obzirom na veliki broj privremeno stacioniranih i prolazećih opera- tivnih jedinica. vojvođanske divizije. Sanitetsko odeljenje bilo je organ Komande grada Beograda. 199 U toku 26. izvršeno parenje 214. 4) Organizacija kupanja. 4201 D. izvr- šena je depedikulacija 16. koji se javlja u novembru i decembru.296 civilnih lica. šefa zubne stanice i šefa prijemno-otpremne stanice.801 vojnih i 9. decembra broj obolelih sa teritorije grada je 19-20 od pegavog tifusa i 30-40 od trbušnog tifusa. sanitetska služba Beog- rada dobija sve veće zadatke. br. Jedan od najznačajnijih je preduzimanje pre- ventivnih mera za sprečavanje zaraznih bolesti.124 odela. br. pranja rublja i depedikulacije svih prolaznih jedinica. dezinfekciona stanica. vojno lekar- ska komisija. tako da je u feb- ruaru 1945. epidemiologa. smeštaj i evakuacija svih prezdravelih ranjenika i bo- lesnika pri prolasku kroz grad. kao i tranzitnih ranjenika i bolesnika. šišanja. 200 Isto. Za izvršenje ovih zadataka otvorena je garnizonska ambulanta. oktobra do 14. okupano 21. . oktobar 1944. decembra 1944. ali je stručno potčinjeno direktno SOVŠ-u. Od 5. prijemno-otpremna stanica. i 6) Prihvatanje. Od 18. Formirano je Sanitetsko odeljenje koje se sastoji od načelnika i njegovog pomoćnika. 4200 D i 14196 D. šefa garnizonske ambu- lante. Srbija.521 lice.

br. 203 2U4 Zbornik dokumenata sanitetske službe. beogradske brigade KNOJ-a (Knez Mihailova br. i . 990ID. a u maju 7481 lice. . izvršeno je 1550 vađenja zuba. 37. . Gradskoj bolnici. . 279 lečenja kariesa.205 Vojno lekarska komisija pregledala je u martu i aprilu 1945. 794 plombiranja. 7a i 11). . 206 Isto. godine 1618 a u maju 1003 lica). Češkom domu i Učiteljskom domu. tom 12. br.Kožno-venerična ambulanta Opštedržavne bolnice (Kralja Milana 23).Centralna zubna ambulanta (Obilićev Venac 36). 205 Isto.Ambulanta 2. 9899D i 9902D. . br. u aprilu 1945. 5). 208 GLAVNA VOJNA BOLNICA Glavna vojna bolnica u Beogradu. br. Bolnici trgovačke omladine.1% stalno nesposob- nim. .Ambulanta Izvršnog NOO Beograda (Džordža Vašingtona 17). Od novembra 1944.206 Na teritoriji grada Beograda nalazi se veći broj sanitetskih ustanova prema kojima Sanitetsko odeljenje Komande grada ima obavezu u smislu koordinacije rada.5% ogra- ničeno sposobnim. i otvorena kao Opšta vojna bolnica sa 400 kreveta.Škola za srednji sanitetski kurs (Deligradska 35). Inv. inv. 207 208 Isto. . . 1. Stanica je radila u sklopu garnizonske ambulante. 25.Apoteka garnizonske ambulante (Kolarčeva 6).Garnizonska ambulanta Komande grada (ulica Vuka Karadžića 7. godine 5546.Zavod za dezinfekciju (ulica Franše de Eperea 10). 9901 D. januara 1945.204 Kroz prijemno-otp- remnu stanicu prošlo je mesečno više hiljada lica. . . . 202 U zubnoj sta- nici pri garnizonskoj ambulanti do 1. . Završena je 1909.Ambulanta Komande milicije (Đušina 3). beogradske brigade KNOJ-a (Drinčićeva br.). snabdevanja sanitetskim materijalnim sredstvima. .2% privremeno nesposobnim i 6.Sanitetsko-prihvatno-otpremna stanica SOVŠ (Železnička stanica).203 U garnizonskoj ambulanti se pregledalo oko 1000 lica mesečno (u martu i aprilu 1945.Glavna vojna bolnica (Pasterova 2) sa svojim odeljcima u Opštedr- žavnoj bolnici. potiče još iz Kraljevine Srbije pre prvog svetskog rata. građevinski i kao sanitetska ustano- va. 6666 D. do kraja rata na teritoriji grada bile su ove sanitetske ustanove. raspo- dele sanitetskih kadrova.Zavod za transfuziju krvi (Bulevar oslobođenja 16).Ambulanta Poliklinike za kožne i venerične bolesti (ulica Pasterova 14 i Maršala Pilsuckog 28). 9907 D. Železničkoj bolnici.da grada dobila je dozvolu za osnivanje stanice za hitnu pomoć sa 2 lekara i 11 šofera. br. Inv. 724 Arhiv sanitetske službe. bolnici Bratinske blagaj- ne.Dezinfekciona stanica (Karađorđeva 73). Od njih je 28% ocenjeno sposobnim. Imena ulica i brojevi su iz 1944. Inv. . Inv. Posle prvog svetskog rata 202 Isto. Sanatorijumu Stanković. 76 proteza i lečeno 84 preloma vilica. godine 1634 regruta. . .Ambulanta 1.Očna i ušna klinika (Vidinska 19). 207 .Škola za više sanitetske rukovodioce i Vojno-higijenski zavod (u kru- gu Glavne vojne bolnice). str. 6777D.

upućivani u pojedine bolničke odeljke. Grudno. 210 i b o r n i k dokumenata sanitetske službe. posle trijažiranja u Prijemnom odeljenju. a 1. ima u svom sastavu Prvo i Dru- go hirurško odeljenje. kako je Beograd bio na raskršću eva- kuacije ranjenika sa raznih frontova (Srbija. Lakši ranjenici posle hirur- ške obrade smeštani su u Češki i Učiteljski dom. Zatečeno stanje posle oslobođenja Beograda bilo je veoma loše i sa- nitetski radnici se sureću sa znatnim materijalnim i drugim teškoćama da se bolnica proširi. Godine 1932. inv. Arhiv sanitetske službe. str. Rendgen-odeljenje. U Železničku bolnicu slate su. Kožno. Međutim. posle oslobođenja Beograda 1944. Sanatorijum Stanković. uglavnom. đačku četu i rekonvalescentno odeljenje. Železnička bolnica. povre- de ekstremiteta. no- vembra 1944. Posle okupacije Jugoslavije 1941. br. Tako je 9. očno. prvo interno i rendgen-odeljenje. Posebno su bili oštećeni zub- no. povrede glave u bolnicu Bratinske blagaj- ne i Neurohiruško odeljenje Medicinskog fakulteta. podrazumeva se kompleks bolničkih ustanova u koji ulaze Vojna bol- nica. pokrivača. drugo hirurško. Stanicu za transfuziju krvi i Prijemno ode- ljenje. general d r . Pod nazivom Glavna vojna bolnica NOVJ. aprila 1930. Ovaj kompleks ulazi u sistem bolnica pod neposrednim rukovodstvom SOVŠ-a. 1922. dok su u Gradsku bol- nicu upućivane. Bolnica je u nadležnosti kvislinške vlade Milana Nedića i u njoj se leče. kreveta. pojedina odeljenja Opšte državne bolnice i klinika Medicinskog fakulteta. Tokom 1944. pored pripadnika oružanih jedinica ove vlade. internat vojnih pi- tomaca. jer je jedan broj sanitetskih kadrova odveden u zarobljeništvo. . tom 12. preimenovana je u Stalnu vojnu bolnicu 1. u užem smislu. Smederevu i Pančevu. oboleli ratni zarobljenici Jugoslovenske vojske pušteni iz zarobljeništva. nastavlja sa radom u smanjenom obimu. Rukovođenje svim delovima vrši se iz jednog centra (Uprava Glavne vojne bolnice) a ra- njenici i bolesnici su. Za smeštaj lakih ranjenika ko- risti se Češki dom i Učiteljski đom u Beogradu. dobila je nova odeljenja a zatim proširivanjem 1937. Vojvodina. vojno higijenski zavod. Nervno. povećala kapacitete na 1200-1500 kreveta. i 1939. u koji ulaze i bolnički cen- tri u Zemunu. J ^ NikoliJ^prilikomjjbü / da^e_otvori Odeljenje ža čeljusnu h i r u g i j u ^ š t o j e kasnije^ i^jostvarepo^— Glavna vojnabolnica u celini bila je namenjena za prijem i lečenje teš- kih ranjenika i bolesnika. Zarazno. trbuha i ekstremiteta. Gradska bolnica. Povrede trbuha i urogenitalnog trakta na Urološku i Hirur- šku kliniku Medicinskog fakulteta. namenski određene za pojedine vrste povreda ili oboljenja. Ušno. 6596 D. Tako je Vojna bolnica bila određena za teže povrede grudnog koša. za- tim četnici Koste Pećanca i Draže Mihailovića kao i određen broj civilnih lica. što je ote- žavalo rad i sprečavalo proširenje bolničkih kapaciteta. bolničarsku četu. proglašena je za Glavnu vojnu bolnicu Jugoslovenske vojske Kraljevine Jugoslavije. Glavna_j^na__bolnica. 209 Tokom rata u bolnici je bilo naseljeno oko 120 stanara sa porodicama. bolnica Bratinske blagajne. izvršene su još neke reorganizacije. ßäS. Jedan deo građevinskih objekata bio je oštećen prilikom bombardovanja Beograda u aprilu i maju 1944. i 1945. Nedostajalo je mno- go posteljnog rublja. to su uglav- nom dolazili u bolnicu ranjenici i bolesnici svih kategorija. 495. uglavnom povrede ekstremiteta. zavojnog materijala i lekova. bolnica Trgovačke omladine. apoteku. Tada ima 14 bolničkih ode- ljenja. Očno. Bosna). ušno. Prvo i Drugo interno. armijske oblasti.

201 lice srednje medicinskog kadra. De- šavalo se da od svih primljenih u toku dana svega 3 do 12 ranjenika imao u r e d n o ispunjenu ranjeničku kartu. ok- tobra 1944. 11041 D. sveska IV. Hronike o radu sanitetske službe u NOR- u 1941-1945. Evakuacija ranjenika iz Glavne vojne bolnice vršila se u bolnice Smederevo. kao i bolnice Glavnog štaba Srbije. br. Ranjenici su dovoženi sa Zelezničke stanice.213 Broj kreveta povećava se naročito u novembru. Odnosio se samo na Vojnu bolnicu. Od tada u izveštaje o brojnom stanju Glavne vojne bolnice uključuju se i druge ustanove u Beogradu. Za ovaj posao bilo je angažovano 170 lica i radilo se danonoćno. Tada je ona imala 761 krevet sa 744 ranjenika i bolesnika. Nekada je dnevno dolazilo i više stotina ranjenika na to ode- ljenje. KRETANJE I REZULTATI LEČENJA RANJENIKA I BOLESNIKA U GLAVNOJ VOJNOJ BOLNICI TOKOM 1944. klinike i ode- ljenja Opšte državne bolnice 795 kreveta i Sanatorijum Stanković 25 kreveta. Najveći broj otpuštenih je na račun vraćenih u jedinice kao prezdravelih i otpuštenih na kućno bolo- vanje. postavljen dr Ivan Pavletić. 10 apotekara. dnevno tokom decembra oko 445. U novembru broj kre- 211 Arhiv sanitetske službe. u svim ustanovama Glavne vojne bol- nice radilo 112 lekara (od kojih 24 hirurga). tako da je brojno stanje ranjenika i bolesnika prividno manje. Trijaža je bila otežana jer je malo ranjenika (naročito tokom 1944) imalo u r e d n a medicinska dokumenta. U bolnici je u k u p n o radilo 32 lekara od kojih 4 hirurga i 142 ostalog medicinskog i drugog osoblja. ne unose se ustanove van Vojne bolnice. prole- terske divizije. Prijem ranjenika i bolesnika sve do kraja rata bio je svakodnevni i postepeno se povećavao. Prvi zvanični izveštaj o stanju ranjenika i bolesnika poslan je 25. ok- tobra 1944. 11041 D. Bolnička vojnolekarska komisija svako