ČASOPIS ZA JAVNU POLITIKU

Novembar 2014. | broj 8

VANREDNE SITUACIJE
TEMA BROJA

Novembar 2014. | broj 8

STALNA KONFERENCIJA GRADOVA I OPŠTINA –
ČASOPIS ZA JAVNU POLITIKU SAVEZ GRADOVA I OPŠTINA SRBIJE
Makedonska 22/VIII
11000 Beograd
Izdavači Tel: +381 11 3223 446
Stalna konferencija gradova i opština – Fax: +381 11 3221 215
Savez gradova i opština Srbije i www.skgo.org
Centar za javnu i lokalnu upravu – PALGO centar
Za izdavače
Đorđe Staničić, generalni sekretar SKGO
Dušan Damjanović, izvršni direktor PALGO centra
Urednici
Jelena Jerinić CENTAR ZA JAVNU I LOKALNU
Nikola Tarbuk UPRAVU – PALGO CENTAR
Dušan Damjanović
Svetozara Markovića 26/V
Saradnica na uređivanju časopisa 11000 Beograd
Milena Vojinović Tel: +381 11 630 45 53
Fax: +381 11 32 456 48
Saradnica na uređivanju broja www.palgo.org
Jasmina Tanasić
Grafičko oblikovanje
Avantguarde design
Ilustracije
Tošo Borković
Lektura i korektura
Ivana Andrić
Štampa
Dosije studio d.o.o. Beograd
Tiraž
1.000 primeraka
ISSN 2334-637X
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
352/354(497.11)
POLIS : časopis za javnu politiku /
urednici Jelena Jerinić, Nikola Tarbuk, Dušan Publikacija Polis - časopis za javnu politiku je izdanje Stalne kon-
Damjanović. - 2012, br. 1- . - Beograd : ferencije gradova i opština – Saveza gradova i opština Srbije
Stalna konferencija gradova i opština, Savez (SKGO) i Centra za javnu i lokalnu upravu – PALGO centra, čije
gradova i opština Srbije : Centar za javnu i izdavanje podržava projekat „Institucionalna podrška SKGO –
lokalnu upravu, PALGO centar, 2012- druga faza“, koji finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju
(Beograd : Dosije studio). - 26 cm (SDC), a sprovodi SKGO. Ova publikacija i tekstovi u njoj ne pred-
Tromesečno stavljaju zvaničan stav Švajcarske agencije za razvoj i saradnju.
ISSN 2334-637X = Polis (Beograd) Takođe, autorski tekstovi u publikaciji ne predstavljaju zvaničan
COBISS.SR-ID 194451212 stav SKGO i PALGO centra. Za informacije i stavove u autorskim
tekstovima odgovorni su isključivo autori.

2 POLIS
broj 4, avgust 2012.


KA EFIKASNIJEM UPRAVLJANJU
VANREDNIM SITUACIJAMA

S
avremeno društvo je vrlo ranjivo na prirod- devastiranih područja neophodna preventivna ula-
ne nepogode i na katastrofe prouzrokova- ganja, visok stepen obučenosti štabova i opremlje-
ne ljudskim faktorom. Osnovni cilj uprav- nosti jedinica civilne zaštite, postojanje fondova za
ljanja vanrednim situacijama jeste da ovu brzo reagovanje i oporavak, ali i, posebno važno, do-
ranjivost ublaži i umanji, odnosno da postupanje u bra, pouzdana i potpuna informisanost stanovništva
slučaju katastrofe učini organizovanim i delotvor- i, u skladu sa tim, njegova pripravnost za postupanje
nim. Radi se o sistematskom procesu koji uključuje u vanrednim situacijama.
planiranje, organizaciju, koordinaciju i kontrolu.
U tom smislu, poplave iz maja 2014. godine pružaju
Da li smo u prošlosti znali da procenimo rizike, opa- teške i velike lekcije i iz njih se mora učiti. Ti ekstremni
snosti, ranjivosti sistema i lokalnih zajednica? Pod događaji (koji usled klimatskih promena možda i neće
ranjivošću ovde ne mislimo samo na ugrožavanje ostati incidentnog karaktera) pokazali su sve slabosti si-
života, zdravlja i bezbednosti stanovništva, gubitak stema, u različitim aspektima i na različitim nivoima, ali
materijalnih dobara, pad proizvodnje, uništavanje se većina može podvesti pod potrebu za redefinisanjem
prirodne i životne sredine, već i na posledice po ko- i podizanjem stepena odgovornosti delova sistema.
heziju zajednice, njene kulturološke navike i životni
i radni elan pojedinaca, dakle na kategorije koje je Kako nas upozorava jedan od autora ovog broja Po-
teško adekvatno vrednovati. U ovom broju Polisa lisa, do efikasnog i racionalnog sistema ne dolazi se
želimo da se bavimo svim aspektima upravljanja ni brzo ni lako jer se radi o sistemu koji je i struktur-
vanrednim situacijama. Bilo da se radi o biološkim, no i funkcionalno veoma složen, u međuzavisnosti
geološkim, seizmičkim, meteorološkim ili hidrološ- sa drugim sistemima, te da jednu od ključnih karika
kim okolnostima, pravovremeno donesene odluke sistema zaštite i spasavanja predstavlja integrisanje
znače i kvalitetniju pripremu, bolji sistem uzbunjiva- sistema osmatranja, ranog upozoravanja, obavešta-
nja, kontrolisanu ranjivost, čak i prevenciju budućih vanja i uzbunjivanja.
katastrofa.
Kao i u ranijim prilikama, autorska mišljenja iznesena
Okidač za bavljenje temom vanrednih situacija u u ovom broju Polisa nudimo čitaocima kao svojevr-
ovom broju časopisa o javnim politikama sasvim sni poziv na dijalog i diskusiju o ovoj izuzetno važnoj
očigledno leži u majskim poplavama, čije su posle- i sveprisutnoj temi.
dice bile katastrofalne, uz velike ljudske žrtve i štetu
impozantnih razmera. Posebno su ovim poplavama Na kraju, želimo da istaknemo da veliku zahvalnost
pogođena nerazvijena područja, ne samo zbog nji- dugujemo koleginici Jasmini Tanasić iz SKGO na an-
hove apsolutne zavisnosti od državne pomoći, već i gažmanu i podršci u pripremi ovog broja Polisa. n
zbog toga što u slučaju izostanka adekvatnog sani-
ranja uzroka na njihovim vodotokovima, ona postaju Uredništvo Polisa
dodatno ranjiva u slučaju novih poplavnih događaja. Jelena Jerinić
Nikola Tarbuk
Više autora podseća da su za pripremljenost jedinica Dušan Damjanović
lokalne samouprave za efikasnu sanaciju i obnovu
 polis@skgo.org

KANAP I DOBRA VOLJA – JE LOKALNA SAMOUPRAVA JE SLOVENIJA RAZVILA SVOJ SISTEM UPRAVLJANJA PLIVALA KROZ MAJSKE POPLAVE U SLUČAJU KATASTROFA 02 POLIS Novembar 2014. | broj 8 . Prof. dr Želimir Kešetović Dr Marina Babić Mladenović 11 SAMOUPRAVE KAPACITETI LOKALNE U SRBIJI 28 POPLAVA SISTEM ZAŠTITE OD U SRBIJI – ZA UPRAVLJANJE STANJE I PRAVCI RAZVOJA VANREDNIM SITUACIJAMA Dr Iztok Prezelj i mr Milena Dobnik Jeraj Saša Paunović 35 KAKO PRIMER DOBRE PRAKSE: 17 KAKO ŠTAP. dr Bogoljub Milosavljević Dr Ratko Ristić 04 SISTEMA KONCEPCIJSKE POSTAVKE ZAŠTITE I SPASAVANJA: 23 REDEFINISANJE POLITIKE PREVENCIJE PREDLOZI ZA PREISPITIVANJE BUJIČNIH POPLAVA U SRBIJI Prof.

dipl. Zvonimir Kocić. građ. | broj 8 03 . inž. Dr Dejan Komatina 41 PREDUZEĆA ULOGA JAVNIH VODOPRIVREDNIH I LOKALNE 55 UPREKOGRANIČNA SARADNJA OBLASTI ZAŠTITE OD POPLAVA SAMOUPRAVE U SMANJENJU U SLIVU REKE SAVE RIZIKA OD ŠTETNOG Jap Bregem DEJSTVA VODA Dr Zoran Jeftić i dr Vanja Rokvić 61 VNG ISKUSTVA AGENCIJE INTERNATIONAL U OBLASTI 48 ICIVILNO-VOJNA SARADNJA VANREDNE SITUACIJE OPORAVKA OD POSLEDICA KATASTROFA NA LOKALNOM NIVOU POLIS Novembar 2014.

Do efikasnog i racionalnog sistema ovog tipa ne dolazi se brzo i lako. Do sada je u dva navrata normativno podešavan (2011. donošenjem Zakona o vanrednim situacijama na samom kraju 2009. Cilj je da se te postavke preispitaju i bolje definišu kako bi sistem koji je na njima izgrađen Važno svojstvo svakog sistema jeste težnja ka kontinuiranom menjanju i diferenciranju. godine. dr Bogoljub Milosavljević dine). ali i uveliko zavisno od okolnosti čije se na- PREDLOZI ZA stupanje i rizik od njih ne mogu uvek una- pred blagovremeno i tačno predvideti. | broj 8 Koncepcijske postavke sistema zaštite i spasavanja: predlozi za preispitivanje . PREISPITIVANJE U tekstu koji sledi problematizuju se neke od osnovnih koncepcijskih postav- ki našeg sistema zaštite i spasavanja sa teorijskog i praktičnog aspekta. upućuju na nužnost daljeg usavršavanja našeg si- KONCEPCIJSKE stema zaštite i spasavanja. jer je u pitanju strukturno POSTAVKE SISTEMA i funkcionalno izrazito složen sistem. Na te promene sistem bi morao da ima unapred pripremljene odgovore. od kojih su najveći izazov predstavljale ovo- bogoljub. M oderni sistem zaštite i spa- savanja u Republici Srbiji osmišljen je tek nedavno. a podjed- nako i uporedna iskustva zemalja koje su kroz duge vremenske periode gradile i „u hodu” adaptirale svoje sisteme za reago- vanje u vanrednim situacijama. Uz to je njegovo delovanje na više načina ZAŠTITE I SPASAVANJA: uslovljeno sposobnostima drugih siste- ma sa kojima se nalazi u interakciji. ali u svojim ključnim elementima Redovni profesor Pravnog fakulteta još uvek nije izgrađen. Stečena iskustva tokom proteklih četiri- -pet godina („naučene lekcije”). U međuvremenu Univerziteta Union u Beogradu se nalazio pred ogromnim izazovima. odnosno predviđene mehanizme kako bi se znalo ko će reagovati ako neki element ne deluje 04 POLIS Novembar 2014.milosavljevic@pravnifakultet. i 2012.rs godišnje majske poplave sa enormnim razmerama i katastrofalnim posledicama. go- Prof.

Sledstveno tome. ovlašćenja Sektora za vanredne situacije. odno- ima jak naglasak na integrisanosti. imaju hijskom modelu. >>> 1. ma ljudske saradnje. Literatura o teoriji sistema 3. manje naglašena hijerarhijska ovlašćenja nih i kulturnih dobara i životne sredi. poseduje srazmerno visok stepen in. obuhvata preventivne. međusobnim odnosima i metodima rada. S tim u vezi. Lumana i drugih. nih. organizuje se na nacionalnom. i 15. goda i drugih nesreća. kovane rizičnim ljudskim aktivnosti. zaštitno-spa. vanrednim situacijama). predstavlja deo šireg sistema nacio. Dalje se rata. pokra- jinskom (AP Vojvodina). Odnosi između subjekata u vezi sa njegovom složenošću. Interakcija je dvo. 1985.1 S tim u silačke i sanacione3 funkcije. Oko op. Verujemo da su pre slučajno nego namerno na više mesta u Zakonu o vanred- i dalje. u kojima se ti metodi koriste. str. nalne bezbednosti. cepcijskog karaktera koja se postavljaju u me i činove. uz koje se koriste saznajemo da se o radi o sistemu koji 8.” (član 8. vanja. organizacione i ope. nost sistema zaštite i spasavanja stoje nivou privrednih subjekata i drugih nog karaktera. ne zaštite ne moraju nužno imati unifor- nespecijalizovani za svoje uloge. bovima za vanredne situacije od strane i teorijsko značenje tog pojma. je velika složenost tog sistema. vojno komandovanje ne ta. ima osnovne odlike civilnog sistema. ima odlike izrazito otvorenog siste.imao veće izglede da postane racionalan pravnih lica. I. (npr. Upravni sistemi. s tim što i građani u tom u sistemu postavljeni su prema hijerar- i efikasan sistem. Izgleda nam logično to da priroda siste- 2. E. ne (zaštitni objekti sistema)4. vojnih jedinica kao glavne snage i preu- moglo pretpostaviti da su kreatori tog zimanjem čelnih funkcija u lokalnim šta- sistema imali u vidu standardno jezičko 7. pored svojih prava. dovoljna je zaštitna odeća sa vezi sa navedenim obeležjima. tač. utisak može da se pojača angažovanjem drži termin sistem. na osnovu čega bi se rativne interne funkcije2. regionalnom Karakter sistema Integrisanost sistema (okružnom) i lokalnom nivou (opštine Sistem zaštite i spasavanja je. osim za vreme nosti snaga i subjekata koji su speci. s tim što bi ubuduće terne diferencijacije i. Zagreb. Kada nema obeležjima ovog sistema. tačka 4). odnosno na kombinovanju aktiv. ni pripadnici civil- jalizovani. u interakciji je sa nja upravnog tipa. Verovatno bi ovom spisku trebalo dodati nadzor. dilo tokom majskih poplava. Granica ovih mera nije jasno određena. ma zaštite i spasavanja upravo zahteva ali sa jakim primesama komandnog i ma i prirodnim katastrofama. 6. počev o radova L. upravljanje putem kombinovanja meto- hijerarhijskog ustrojstva. kako se to dogo- vezi. delimično specijalizovani i ukratko ukazuje na nekoliko pitanja kon. da koordinacije sa metodima hijerarhij- 10. nim situacijama kulturna dobra i životna sredina kao zaštitni objekti ispušteni 2. vanredne situacije. tačka 2. T. drugim sistemima i visoko zavisan od trebalo jasno razgraničiti situacije. Taj I sam naziv sistem zaštite i spasavanja sa. situacije ključne aktivnosti odvijaju preko Obeležja sistema lanca rukovođenja i komandovanja.. se dobro razume kakva je priroda i koliko pripada ovom sistemu. Zakona o se u odnosima stalne interakcije sa tim istim okruženjem. jedan Unutrašnja diferencijacija i integrisa- i gradovi). 5. 2. nalazi sreća. usmeren je na zaštitu ljudi. situacije u kojima deluje su prouzro. počiva na kombinovanju profesional. ima upravljačke. Sanacione mere obuhvataju mere oporavka od posledica elementarnih nepo- je ogromna. | broj 8 05 Koncepcijske postavke sistema zaštite i spasavanja: predlozi za preispitivanje . u isto vreme. nužno je ojačati inspekcijski 4. za rukovođenje i nadzorna inspekcijska 1. kao i na mesnom nivou i od bezbednosnih sistema. dakle. funkcionisanja tih drugih sistema. „Sistem zaštite i spasavanja je deo sistema nacionalne bezbednosti i integri. i spasavanja ljudi i dobara od posledica elementarnih nepogoda i drugih ne- Ta je celina posebna (razgraničena od svog okruženja) i. Prema teoriji sistema. smerna: okruženje (okolina) utiče na sistem i menja ga (input). sistem pretpostavlja celinu sastavljenu od više delova na sprovođenju preventivnih i operativnih mera i izvršavanju zadataka zaštite koji su povezani zajedničkim ciljem. Parsonsa. ali je on civil. Iz zakonskih ćoj meri. Dobar uvid u te teorije pruža: Pusić. nameće se najpre pitanje o bitnim ciljeve koji se realizuju u odgovaraju. 11 4. N. materijal. ovde navedeni član 8. skih nadzornih i naredbodavnih ovlašće- 3. sistemom se upravlja određenja sistema zaštite i spasavanja metodima koordinacije. neprofesionalnih (ali obučenih) i i druga obeležja sistema zaštite i spasa- volonterskih (neobučenih) elemena. ali su i ova navedena dovoljna da S druge strane. istovremeno. 9. sani oblik upravljanja i organizovanja subjekata sistema zaštite i spasavanja POLIS Novembar 2014. kao što i on unosi svoje uticaje u okruženje i menja ga (output). sistemu. pa se tokom vanredne svoje dužnosti kao subjekti. sno poslove. Bertalanfija. oznakama pripadnosti i zvanja. član 3. odnosno visokih vojnih starešina. uključujući i mere oporavka od tih posledica.

pravi se razlika između samo obuhvatom snaga sistema zaštite vor na situacije tipa „šta će se dogoditi subjekata6 i snaga7 sistema zaštite i spa. kao šireg sistema je teže izvodljiva. Zakona o vanrednim situacijama. regulisanje vodotokova. zahtevalo dosta prostora. stoji u vezi sa njegovom hibridnom struk. građani. To pitanje će biti ovde ostavljeno bez od- sistemu. iako imaju sve odlike tog istog sistema. pa možda unapred pripremljene odgovore (odno. 6. tačka 15. koji čini sistem zaštite i spasavanja. vatrogasno. procenu rizika i ugroženosti od elemen- tarnih nepogoda i drugih nesreća. od kojih su neki i definisani štu ulogu čine obezbeđivanje izgradnje Upravo u vezi sa obuhvatom sistema (su- kao posebni sistemi (na primer. može podsistema (na primer. u obez. skladišta. obave. privredna društva i druga pravna lica. mesta i procenu rizika od lavina. Umesto toga. spasavanja izložene istom procesu stal. noj funkciji sistema zaštite i spasavanja. S tim u vezi. druga pravna lica i preduzetnici. Integrisanost subjekata. Crveni krst Srbije. To bi značilo i funkcije upravljanja sistemom. I drugi sistemi imaju svoje potpore u delatnostima subjekata koji ih ne čine. oni koji su označeni kao subjekti sistema deluje”). stema – preventivne. pitanje važno zbog toga što tek sa jasnim i nije po svojoj osnovnoj ulozi element lja da je sistem zaštite i spasavanja „jedin. pokrajinski organi i organi opština i gra- dova. Put za prevladavanje tih teškoća je najpre govora. po uzoru na sistem nacionalne bezbednosti. i 105). šteg (jedinstvenog) cilja on objedinjuje U takvom sistemu je obezbeđenje integri. sistem sistema zaštite i spasavanja i sprovođenje bjekti i snage) stoji pitanje o preventiv- osmatranja. | broj 8 Koncepcijske postavke sistema zaštite i spasavanja: predlozi za preispitivanje . beđivanju integrisanosti čitavog sistema efikasno obezbediti prvenstveno u okvi- stvenim težnjama elemenata sistema preko jedinstvenog cilja i objedinjavajuće ru onog dela sistema zaštite i spasavanja i/ili delovanju okoline). Subjekti su organi državne uprave. 8. privredna društva. Izme- (npr. mere kojima se sprečava eksplozija ubojnih sredstava. Preventivna funkcija podsisteme. Tek uz pra. ćina nesreća može da se izbegne. pumpne stanice i dr. Pitanje koje se s tim blagovremenim reagovanjem ili barem 5.) koji mogu ugroziti spasilačke jedinice. izgradnju odbrambenih nasipa. između ostalog zato što bi ono u jasnom oblikovanju ciljeva svakog od po. štavanja i uzbunjivanja)5. od- sistema zaštite i spasavanja je određena nosno zakonske dužnosti i prava. oni su no. preventivne mere udruženja građana. jedinice civilne zaštite. na težnju ka njegovom kontinuiranom i nivoa organizovanja) i. Uloga subjekata zaštite i spasavanja imaju svoje uloge. i spasavanja. da se spreči većina njihovih posledica vatrogastvo). Naime. Prema članu 8. dok drugi nisu Subjekti. 56. i da se on definiše kao uža kategorija. ali i svoje vanrednim situacijama postoje određeni nja razgraničen od svoje okoline? Ovo je druge ciljeve. konačno. već je to stven”. Znatan broj tih subjekata mehanizmi za to i na više mesta se ponav. sanosti veoma veliki izazov. U ovom nabrajanju zaštite i spasavanja obuhvataju uspostavljanje Nacionalne strategije zaštite i nije jasno kakav bi subjekt predstavljale „grupe građana”. To nije protivno potrebi da tj. preventivnih mera zaštite i spasavanja. samo delimično. tj. civilna zaštita ili sioci jedne od tri osnovne delatnosti si. jer težišno (po svojoj postojati brojne teškoće koje stoje na putu osnovnoj ulozi) pripada nekom drugom delotvornoj integrisanosti čitavog sistema. sistem zaštite i spasavanja diferencira na upravljački i izvršni deo. u vezi najpre nameće jeste sledeće: da li brojne subjekte koji imaju posebne ci. pitanju integrisanosti sistema. Međutim. dakle. obeležavanje zaštita i spasavanje. turom. protivpožar- zaštitu i spasavanje. protivgradnu odbra- Gorska služba spasavanja i udruženja koja su osposobljena i opremljena za nu. sno predviđene mehanizme za odgo. ge tog sistema. Na te i Problem integrisanosti sistema zaštite smislu bi imalo rezona da se preispita šta takve promene sistem bi morao da ima i spasavanja ima i svoj osoben vid. u praksi izvesno moraju stem dobija obeležja sistema. U isto vreme.8 Složenost sistema zaštite i spasavanja vidi na opšti način (kao opšta uloga svih su- se i po tome što on objedinjuje određene bjekata) i posebno za svaki subjekt. O ovom sistemu biće reči posebno. U tom nog menjanja i diferenciranja. Ovaj sistem je jasno identifikovan i opisan u Zakonu o vanrednim situacijama. nadziru ili sa čijim se delatnostima povezuju. meno i snage sistema. mada se u nekih njegovim odredbama pojavljuje i kao „sistem uzbunjivanja” subjekte koji ih organizuju. grupe i 9. izgradnji objekata (brane. nekontrolisa- 06 POLIS Novembar 2014. zatim u postizanju inte. ne mere. ko će reagovati ako neki element ne savanja. a neki od subjekata su istovre. spasavanja u vanrednim situacijama. razgraničenjem od svoje okoline neki si- sistema zaštite i spasavanja. policija i Vojska Srbije. jer ve- tako definisani. koji je njegov delatni deo. grisanosti unutar užih celina (podsistema odeljku. jedinih elementa. Izgleda nam da se integrisanost može menjanju i diferenciranju (prema sop. subjekti čija je redovna delatnost živote ljudi i materijalna dobra. vratićemo se glavnom pitanju u ovom rava na važno svojstvo svakog sistema. Op. profesionalne i druge organizacije. Snage su štabovi za vanredne situacije. izgrađuju sistem i deo su Značaj ove funkcije je ogroman. ranog upozoravanja. uslovno reče- da su početne uloge koje su određene vilno ispunjenje sve ove tri pretpostavke no podsistem ili uži sistem koji čine sna- pojedinim elementima sistema zaštite i sistem može uspešno da dejstvuje. mere pri izgradnji na trusnom području ili 7. razbijanje leda na vodotokovima. u čl. đu drugih mogućnost je i ta da se. teorija sistema nas upozo. U Zakonu o je na ovaj način sistem zaštite i spasava- ljeve (uloge) u tom sistemu. izgradnju potpornih zidova.

izlivanje ili rasturanje štetnih ili čvrstih hemijskih. Ovaj sistem spasavanja polazi od toga da je preven.). da one de. udruženja. a među ovlašćenjima inspektora koji ferskih elementarnih nepogoda. zirom na svoje nadležnosti. a u znatno većoj meri u krug moguće pronaći takvo rešenje koje bi bo. u okviru vršenja nadzora sankcionisana.je moguće znatno umanjiti te posledice značilo da prvenstvenu odgovornost za Sistem osmatranja. >>> no oslobađanje. | broj 8 07 Koncepcijske postavke sistema zaštite i spasavanja: predlozi za preispitivanje . Otud se može zaštite i spasavanja predstavlja sistem smatrati i da je centralna odgovornost za osmatranja. otkrivanje i prognoziranje razvoja i kretanja atmos. nepovezan (nesi- žavne uprave. 10. Saglasno tome.12 Smisao obaveze se onda žavne uprave. tj. veštavanja i uzbunjivanja. ali bi se u tom slučaju moralo Ovde nas više interesuje kako je sistem preduzimanja preventivnih mera. tačka 5). oba- Zakonska koncepcija sistema zaštite i prevenciju u ovoj oblasti. nameće se logično pitanje da li je i druga nesreća. materijalna i kulturna sprečavaju prirodne i tehničke nesreće ili ublažava njihovo dejstvo. imaju orga. S tim u vezi. poslova da ono. ukoliko preventivni mehanizmi adekvat. potrebnim” (član 142. opštine i S obzirom na činjenicu da je inspekcijski stemski) i nedelotvoran način. rešenja politička odgovornost nije zamenski me- njihove grupe i asocijacije. Podsetimo se da su subjekti (1) organi dr. načela. potpuno menja. utvrđena u tom zakonu ge organizacije. ranog upozoravanja. ranog upozoravanja. tolerisanje (ili neotkrivanje) propusta u ranog upozoravanja. (član 5. ni državne uprave nadležni za poslove Jednu od ključnih karika čitavog sistema beđeno sprovođenje tih mera. inspekcija ili nekog vida obavezujuće ko. pa funkcioniše na stari. organi dr. druga prav. u manjoj meri spada od interesa za prevenciju vanrednih situ. do donošenja odluke nadležnog organa” (član 143. veterinarske i druge mere kojima se ugrožavaju ili dovode u opasnost život i zdravlje ljudi. već i na inspekcijskim službama je osmišljen u Zakonu o vanrednim situ- subjekata sistema zaštite i spasavanja. Među ovlašćenjima tog ministarstva je POLIS Novembar 2014. Stavljanje organa državne uprave u prvi plan je u vezi sa njihovom primarnom nadležnošću za obavljanje poslova inspekcijskog nadzora (na državnom nivou 12. za nepo- na državne uprave. tačka 4). ne mogu oglušiti. snostima. do 143) utvrđuje da poslove nad- zora nad primenom ovog zakona obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova (u kom je Sektor za vanredne situacije). U pojedinim zemljama može se tražiti naknada štete od hidrometeorološke postoji 37 inspekcija. nad primenom Zakona o vanrednim situ. (drugih) inspekcijskih službi. službe koja nije prognozirala pojavu gradonosnih oblaka. nadzor koji je od interesa za sistem za. na iz njihovog popisa. obaveštavanja i preventivnih mera je obuhvatan. i spasavanja? Imamo u vidu utvrđivanje u ispunjavanju te obaveze. profesionalne i dru. grupe štite i spasavanja rasparčan na čitav niz uprave. organa pokrajine i jedinica lokal- građana. pokrajinski i lokalni organi. zakonski opis preduzimanju preventivnih mera. obave. pokrajinskih i lokalnih obaveze zajedničkog rada više nadležnih štovanje jednog od najvažnijih njegovih organa. bjekte i javne službe) na poštovanje zako.9 Čini se. recimo. mogla tumačiti kao dovoljna za ostvare- na i drugih propisa koji utvrđuju obaveze nje te ideje. za. države. organi pokrajine. privredne su. dava. stav 1. nuklearnih široko definisano pravo da „naloži preduzimanje mera i zadataka koje smatra i radioaktivnih materijala. pa usled toga nisu preduzete mere odbrane.11 osmatranja. području koje može pogoditi elementarna u krug dužnosti građana i njihovih grupa acija. stav 1. načelo javnosti). jer ono što bi moralo da se čini prolazi sopstvenu odgovornost za to da preko cijama da daje predloge na koje se one nekažnjeno i kada se ne čini (eventualna nadzora prinude sve druge (građane. pa ona i nije više obave- a naročito prvoimenovani organi10 imaju acijama. uzbunjivanja međutim. može drugim nadležnim inspek. Zakon o vanrednim situacijama (u čl. čak i pošto sistem osmatranja ordinacije njihovog rada ili. treba da vrše nadzor je „nalaganje obustavljanja radnji kojima se direktno štavanja i uzbunjivanja. inspekcijskog nadzora. Obaveza preduzimanja luju svaka za sebe i da imaju svoje nes. S tim u vezi je upadljivo to da dužnosti privrednih subjekata i javnih lje odgovaralo interesima sistema zaštite iz istog zakona proizlazi da za propuste službi (ustanova i preduzeća). bude obavešteno o opa- i asocijacija. epidemiološke. ne samouprave. da u praksi najčešće nije obez. odgovorna lica u Pored preduzimanja preventivnih mera nja ovlašćenja Ministarstvu unutrašnjih navedenim organima neće biti pravno iz kruga sopstvenih dužnosti. dobra i životna sredina. kao i orga. acijama (nema još uvek Službe 112 itd. organizovanje sistema osmatranja. prema kojoj oni preventivnih mera. a na pokrajinskom i lokalnom neuporedivo manje). 141. ne ostvaruje ni obaveza organa državne na lica i preduzetnici i (3) građani. ne samo na su. bude uspostavljen. iz Zakona o vanrednim situacijama bi se hanizam na koji se može računati). bjektima koje zakon obavezuje na takve još uvek nije uspostavljen onako kako tivna funkcija u krugu odgovornosti mere. no deluju. To bi priznati da se ona tako ne koriste. (2) privredna društva. obave. Otuda se grada. kao što se može videti pecifikovane i parcijalne uvide u pitanja moraju obezbediti da stanovništvo. 11. s ob.

zatim tegrisanje). organi državne uprave. Funkcionalnu definiciju daje U ovom sistemu postoje brojni subjekti: kao sistem koji čine brojni subjekti sa član 8. međutim. širenje informacija ugroziti ljude. Vojska Srbije. praćenje i prikupljanje podataka o svim vrstama opasnosti koje mogu ka. vanje.” 08 POLIS Novembar 2014. kao sistem u vanjem tehničkih i ciljnih aspekata ovog se u Zakonu o vanrednim situacijama kome postoje naročite službe i mehaniz. štavanja i uzbunjivanja koncipiran. obaveštavanja i uzbunjivanja je 14. stav 1. čime se smanjuje verovatnoća nastajanja štete ili gubitaka. 13. s tim u vezi. životnu sredinu. nespretno redukovana u članu 103. Ista je definicija. na otkri- skup tehničkih kapaciteta neophodnih za pravovremeno prikupljanje podata. ugrožene nekom opasnošću kako bi se pripremili i na vreme reagovali.13 14 definiše kao preventivno-zaštitni sistem. po- odgovarajućim dužnostima (ciljevima situacijama i ona je dobijena kombino. privredna društva. tačka 11. njihovu analizu i izradu prognoza. sistema. Zakona o vanrednim Služba 112. ranog upozoravanja. licija. mi za funkcionalno objedinjavanje (in- koji ima svoju osobenu funkciju. materijalna i kulturna dobra (osnovni zadatak značajnih za upozoravanje pojedinaca. „Sistem osmatranja. detektovanje udesa. zajednica i organizacija koje mogu biti sistema). On ili ulogama) i. | broj 8 Koncepcijske postavke sistema zaštite i spasavanja: predlozi za preispitivanje .

zbog čega ni ovaj sistem elementarnom nepogodom ili drugom bi moglo da zavisi od ukupnog kapacite- nije razgraničen od svoje okoline. zaštiti od požara. menom postiglo da ta početna procena neizgrađenom sistemu. nja jeste njegova nepodložnost matema- ve. nesrećom. dakle. bude delotvoran i ne može u potpunosti da odgovori svo. spasavanja i. Pominjanje ove službe u lokalne zajednice. ukoliko su one potrebne. ta tih snaga koji je potreban u sistemu i vanje tih snaga uzet je lokalni nivo. prema Zakonu o vanred. koordinativnih. analizom i prognoziranjem određenih cije u Zakonu o vanrednim situacijama. jedna od odlika sistema zaštite i spasava- pokrajine i jedinice lokalne samoupra. s tim u vezi. o njegovoj održivosti. ekonomična i da vero- određen. odnosno nizuje sistem osmatranja. Za. težnja ka maksimal- nim situacijama (član 11. gde nastaju. u nizu koja prevazilazi njegove kapacitete i kih od vodećih principa čijom bi se pri- elemenata samo koncipiranom i još uvek sposobnosti). volontera). Kada njegove raspodele na pojedine nivoe. Za to je jedino bitna nju (dovoljnom za lokalni nivo). me. na osnovu čega bi izazove i rizike (razume se. a zatim >>> POLIS Novembar 2014. da je snage sistema zaštite i spasavanja bude racionalna. utoliko savanja. Posebnu ulogu u tom sistemu imaju snage tog nivoa nisu u stanju da se izbo. u načelu nije ni zaključen. saobraćaju Saglasno načelu prema kome se vanred. jer se na drugim mestima ne go. uz uključivanje nosti bave osmatranjem. jeste hemijskoj i radiološkoj zaštiti. kada se dogodi voljno s obzirom na prirodu zahteva koji vori o njenom postojanju u vidu posebne angažovanje snaga sa viših nivoa. zaštite i spasavanja? Najpre. organizacionih. ali da tek vatno garantuje efikasno rešenje. ma koliko bio valjano organizovan (po prekida kontinuiteta sa ranijim sistemom trebne da sistem. Ili. na drugi način rečeno. paju okružne. da taj nivo. Koliko će biti bjekata nije. u našem slučaju male mogućnosti zbog potpornih i drugih aktivnosti koje su po. elektroprivredi. kao osnovni nivo za organizo. njaju se odnosi unutar sistema. se postavljaju pred sistem zaštite i spa- službe. Inače. Organizovanje Šta nam te činjenice govore u odnosu takvih bi se rešenja najpre moglo doći sistema imalo bi značenje preduzimanja na bazični nivo organizovanja sistema iskustvenim putem. seiz. višeg nivoa (odnosno najvišeg nivoa koji rešenjima koja imaju svoj ratio. učestvuje). i spasavanje. jim zadacima (jer će uvek postojati mo. Za angažovanje snaga tih drugih ovaj sistem i računa na volontere. što rukovodeću ulogu preuzimaju snage nim rešenjima mora ustupiti mesto onim Ministarstvo unutrašnjih poslova orga. na bazi uporednih iskustava i ne- Opšti utisak koji se stiče o ovom. Verovatno bi stručnjaci za takve nužno organizovati po nivoima. Krug su. a ritorijalne zajednice koja je pogođena takvih snaga na lokalnom nivou. Osnovni nivo organizovanja sledeći: pitanje veličine snaga koje treba poljoprivredi. uključuju se u (viših) nivoa irelevantno je to da li je ele- telekomunikacioni i informacioni sistem mentarnom nepogodom ili drugom ne. evidentiranjem. | broj 8 09 Koncepcijske postavke sistema zaštite i spasavanja: predlozi za preispitivanje . pravna struka mogla da predloži korek.službe od javnog interesa i druga pravna sisteme mogli da daju određenije sudove sve one zajedno mogu odgovoriti na sve lica koja se u okviru svoje redovne delat. zbog toga macionu podršku za potrebe zaštite i snage. vodoprivredi. pojava i stanja u hidrometeorologiji. zasnovan na ulogama svojim kapacitetima i sposobnostima). dovoljno određen. poprilično je ne. ali smo se Zakonu o vanrednim situacijama ostaje procena o dovoljnosti snaga za zaštitu složili da ono nikad neće biti i stvarno do- nejasno. Drugi zaključak koji stoji u vezi sa pret- mologiji. ali ima drugačije značenje. tačka 6). Međutim. ne situacije prvenstveno rešavaju tamo ložno procenama i na njega se ne može kona o vanrednim situacijama). ostaje drugi mogući put: da procenimo integrisan. Do teritoriji Republike Srbije. obaveštavanja i uzbunjivanja na moći društva i koja su ekonomična. koje daju telekomunikacionu i infor. ranog upozo. pokrajinske i nacionalne tici te vrste. Stoga nam pre- njegovih subjekata. zdravstvu. ali za tako nešto su planskih. re sa posledicama situacije. hodnim. odnosno snagama one te. Pošto je to tako. stav 3. i njegovog urušavanja. dati jednoznačan odgovor. da postoje na lokalnom nivou je pod- i drugim oblastima (član 103. kakve su snage potrebne na lokalnom gućnost nailaska nepogode ili nesreće nivou. u dejstvo stu. Između ostalog. stav 2. poželjno bi bilo da se na Službe za osmatranje. Ali. koja se kreću u granicama ekonomske ravanja. Osim toga. obaveštavanje i srećom pogođena teritorija više od jedne lokalnom nivou teži maksimalnom reše- uzbunjivanje.

U takvom. kapacitetima (možda i njegovo dalje za. bedila funkcionalnost i jedinstvo sistema. Tako bi lidnosti i neminovne odluke o krupnijim ishod centralizovanje snaga sistema za. koje bi nomičnije da budu na okružnom nivou. odnosno za grupe opština i da predstavljaju mukotrpnu i skuplju spektivi. se dobili organizacija i kapaciteti koji su sistemskim promenama. Isto tako je Pošto su takve koncepcije neostvarive i potrebno učiniti dodatni napor i izdvojiti moguće da se na nivou lokalnih zajed. kako sada stoje stvari i ako se gradova sa sličnim procenjenim rizicima varijantu dužeg puta do uviđanja neso- ništa ne promeni. efikasnog i racionalnog lokalnog nivoa sa slabim i nedovoljnim stavlja da procene rizika i planovi zašti. koncepcije. žavanje okružnog nivoa i jačanje snaga ne samouprave ne rade ovo ili ono što na tom nivou. Za sve njih se nudi jedinstveni i koje bismo. Bez tog dodatnog misaonog i spasavanja za koje je racionalnije i eko. mogli koriguje. realnih mogućnosti. a koje. evidentna je i nejednaka po. mogle bi Opcija koja bi se mogla dogoditi u per. otud nerealne. te i spasavanja postoje pre donošenja nemarivanje). ne isključuju nužnost postojanja mogu imati za rezultat zastoj u razvoju polaze od viđenja svih opština i gradova onih elemenata sistema koji bi bili za sve sistema zaštite i spasavanja. broja stanovnika. u svakoj lokalnoj zajednici da bi se obez- šte u organizovanju bazičnog nivoa stavi teta. prilagođeni i odgovarajući za pojedine značilo odlaganje konačnog cilja – stva- uz ukidanje okružnog nivoa i zadržavanje lokalne zajednice. 10 POLIS Novembar 2014. spasavanja. razvijenosti i dru. na osnovu procena rizika i planova za. uz zadr. pojasne okružni nivo kada je reč o organizovanju sistema zaštite i spasavanja u svim op. mogli biti prilagođavani na opisani način. Organizaciju i ka. načelno je moguće da se teži. pacitete tih snaga bi trebalo prilagoditi napora. nezavisno od njihovih sistema. Ova druga mogućnost je zakon propisao. konačnih odluka o potrebnim snaga. sledi naše redovno čuđe. Ovaj pristup pretpo. ona nikako ne bi trebalo rezultate. takve elemente sistema od onih koji bi nica organizuju manje snage. po mišljenju autora ovog teksta. barem kao početni argumenti. na snage lokalnih zajednica i da se ukine gih elemenata koji ih čine bitno različitim. da se ona na osnovu stečenih iskustava kao potpuno istih. ranja dovršenog. razu. U opravdanost ovog predloga mogu nas.000 stanovnika). | broj 8 Koncepcijske postavke sistema zaštite i spasavanja: predlozi za preispitivanje . Odnose se na racionalizacija i bolje ispunili preduslovi one postavke koncepcije sistema zaštite Prilagođena umesto za efikasnije delovanje sistema zaštite i i spasavanja koje ne deluju u teorijskom monotipske organizacije spasavanja. bilo bi okružni nivo organizovanja. Potom dolaze zahtevi Zaključak se čini razumnijom i stoga se predlaže za promene zakona. dalje zakonske korekcije. uslovno. imaju ili koje se tiču lokalne samouprave kod nas. n 15. sistem bila prihvaćena. samo jedno rešenje: svi moraju imati iste označiti nužnim elementima ili jezgrom organe i funkcije. organizacije snaga postigla bi se veća stanja lokalne samouprave. nje i upitanost zbog čega jedinice lokal. uve- riti nedovoljni ljudski. imala bi kao verovatni i planovima zaštite i spasavanja. sistema zaštite i spasavanja. prilagođenom modelu vani su na sistemskoj analizi i poznavanju odeljka. smislu dovoljno logično ili se ne oslanjaju Postojeća koncepcija sistema zaštite i na dovoljno realne pretpostavke. Ti bi elementi morali postojati Pri tome. me se. neizmenjenom) koncepcijskom okviru štite i spasavanja za svaku pojedinu op. normativnog oblikovanja ovog sistema. štinu i grad. Time bi se uveliko napu. Da bi se znalo koji su to elementi. koji se opet kroje Mada još uvek nije izgrađen u celini na da ona bude temeljno ispitana. U procesu daljeg subjekta sistema zaštite i spasavanja. samo pomeranje težišta sa lokalnog na treba za uspostavljanjem svih snaga imalo bi osnova da se preispitaju. sistema zaštite i spasavanja.15 Ako bi po monotipskom modelu i ne daju bolje način kako je zakonom osmišljen. već i gradova. budžetskih kapaci. To bi svakako štite i spasavanja na nacionalnom nivou. zaštite i spasavanja u Republici Srbiji bi da znači redukovanje ili zanemarivanje trebalo dalje normativno oblikovati radi prava i obaveza lokalne zajednice kao Pored nejednakih mogućnosti opština njegovog podešavanja. potrebama koje su konkretno utvrđene bile izvođene u zadatom (postojećem i umesto da ostanu na lokalnom nivou. a nažalost i druge koncepcije Razmišljanja u izloženom pravcu. kao i činjenica da bi troškovi opremanja i obučavanja snaga za vanredne situacije bili manji na okružnom nego na lokalnom nivou. ili redefinišu određene postavke njegove onih snaga i podsistema u sistemu zaštite štinama i gradovima. materijalni i drugi kapaciteti izrazito malih opština (oko 60 opština ima manje od 20. Predlozi koji su dati u ovom tekstu zasno- stilo načelo pomenuto na početku ovog ma.

urađena KAPACITETI LOKALNE na inicijativu SKGO3. Do sada nije bilo ozbiljnih empirijskih istraživanja načina na koji sistem zaista funkcioniše u praksi. 3. Valjevu. u Srbiji (Be- ogradu. Loznici. Zre- njaninu. „Službeni gla- snik RS”. što nije praćeno i neophodnom zelimir. Leskovcu. odnosno u 23 grada. Zaječaru. ZA UPRAVLJANJE Kruševcu. dogradnjom sistema. Užicu. Subotici. redne situacije MUP-a Republike Srbije.1 U novom sistemu pošlo se od načela da se kriza re- šava u prvom redu tamo gde se i događa.2 Analiza.kesetovic@gmail. Prof. dr Želimir Kešetović u okviru pro- ulaganjima i kadrovskim osposobljavanjem. Pančevu. Kragujevcu. Novom Pazaru. Požarev- cu. Materijal za analizu prikupljen je na osno- vu podataka koje su dostavile područne organizacione jedinice Sektora za van- Zakonom o vanrednim situacijama iz 2009. godine. Nišu. materijalno-tehničkim 2. POLIS Novembar 2014. Smederevu. Kraljevu. koje su i osnovni stub sistema za uprav- godine značajan deo obaveza i odgovornosti ljanje vanrednim situacijama u zemlji. Jagodini. materijalno-tehničkim ulaganjima i odgovarajućim kadrovskim merama. Čačku i Šapcu) i da se utvrde najznačajni problemi u funkcio- SITUACIJAMA nisanju sistema. februar 2014. Jedan od retkih izuzetaka je analiza koju je sačinio prof. Zakon o vanrednim situacijama. ali to nije praćeno pravno-institucionalnom 1. | broj 8 11 Kapaciteti lokalne samouprave u Srbiji za upravljanje vanrednim situacijama . Analiza nadležnosti i kapaciteti lokalnih samou- ispod sve većih potreba prava u oblasti upravljanja vanrednim situacija- ma. S istem za upravljanje vanrednim situacijama u Srbiji je integralno postavljen i normativno uređen Zakonom o vanrednim situacija- ma iz decembra 2009 godine. br 111/2009. Somboru. predstavlja pokušaj da se sagledaju kapaciteti za upravlja- nje vanrednim situacijama na lokalnom SAMOUPRAVE U SRBIJI nivou.com pravno-institucionalnom dogradnjom si- stema. dr Želimir Kešetović pa je u tom smislu značajan deo odgovor- Redovni profesor Fakulteta bezbednosti nosti prebačen na jedinice lokalne samo- uprave. Novom Sadu. Vranju. Sremskoj Mi- VANREDNIM trovici. i u za upravljanje vanrednim situacijama prebačen horizontalnom smislu (prema upravnom >>> je na jedinice lokalne samouprave. jekta Analysis of Civil Security Systems in Europe – ANVIL iz programa FP7 koji je finansirala Evrop- zbog čega su njihovi kapaciteti znatno ska komisija.

nih dobara. slove u vanrednoj situaciji. slučaju nastanka vanrednog događaja sa kadrovske promene rukovodstva grada. Leskovcu i Čačku moupravi) i u vertikalnom smislu (prema centara za socijalni rad. U redne situacije znatno otežavaju česte đena kao ovlašćena i osposobljena prav. i okružnih štabova za vanredne situacije. Sombora prošao obuku za upravljanje gana. (načelnici odeljenja. rednim situacijama. vrhu i pojedinim resorima u lokalnoj sa. nih preduzeća. odgovarajućim odlukama nadležnih situacije uzrokovane snežnim nevreme. iskustvo i nedovoljna obučenost za iz- lišu politiku i predlažu je i gradskim. šefovi odseka. pa je raspon od dva sastanka grada. na rada i po utvrđenoj dinamici i na osnovu zaštite na radu u okviru Odeljenja za op- nim situacijama u gradovima/opština. njihovom čelu su gradonačelnici. komandanta gradskog štaba za vanredne rukovodioci grupa. cionisanja u vanrednim situacijama. odnosno Sekto. Valje- ze dobijeni su kroz ekspertske intervjue. ostala pravna i fizička lica. U Beogradu. kulturnih i materijal. kao i činjenica da u gradskoj ustanovama. članovi gradskog situacije je zamenik gradonačelnika ili Zakon o vanrednim situacijama pred. Pored toga. Sedni. godine. po dva. u Kragujevcu. veća) u vezi sa funkcionisanjem lokalne član gradskog veća. Leskovac) potenciralo pitanje funkci- ne situacije svoj rad uređuje na osnovu po. imenovao novi gradski Štab u skladu sa nastalim kadrovskim promenama u gde se predviđa formiranje Odseka za zaštitu i spasavanje. komandanta i zamenika. odnosno opštine. Tako u Beogradu i Subotici postoji samo u vanrednim situacijama. a u nadležnom ministarstvu. nestalni/nestabilni izvori finan- stručnim telima za upravljanje vanrednim nice štaba za vanredne situacije održa. Nekoliko je gradova (Smederevo. operativno U najvećem broju gradova redovne sed. zaključaka i preporuka Republičkog štaba štu upravu lokalne samouprave. ca daju stručne službe gradske uprave. vanja ljudskih života. odnosno opštinski štab za vanred. vo5. vaju se jednom u 3–4 meseca. skog štaba za vanredne situacije pred. ma su detaširane jedinice ministarstava. po potrebi. po jedan. Dodatni podaci građana i dr. mandanta ili načelnika štaba. siranja opremanja i razvoja elemenata situacijama. odnosno opštinskih štabova za pravnih lica. odnosno opštine. rukovodilaca gradskih/ udruženja i nevladine organizacije. to jest formiranja odseka/grupe Akteri upravljanja slovnika o radu i Uredbe o sastavu i načinu za zaštitu i spasavanje. Gradski. od. ru za vanredne situacije). nakon uvođenja privremene uprave. dok u ostala 4. i razjašnjenja neophodna za izradu anali. situacije. vršavanje poslova u uslovima vanredne nosno opštinskim štabovima. štabovi za vanredne situacije. Crvenog krsta. na lica.4 ne zadatke zaštite i spasavanja. Ipak. pomoćne kao i priprema planskih dokumenata stavnik područne organizacione jedinice stručno--operativne timove za specifič. godišnje u Subotici do 12 u Smedere- vu. zdravstvenih ustanova. odbrambenih lokalnom nivou ce se održavaju i na osnovu godišnjeg pla. lokalne samouprave u pogledu funk- organa. priprema. situacije obrazuje. većim rizicima i opasnostima od ugroža. upravi nema stručnjaka potrebnog profila za poslove zaštite i spasavanja. U Valjevu je u toku usvajanje nove organizacije i sistematizacije gradske uprave. bezbednosti. 12 POLIS Novembar 2014. Tako je za vreme vanredne trebna veća uključenost svih organa su. koja su nadležna za koordina. dok je načelnik grad. javnim komunalnim preduzećima i drugim gradskim ljaju zakonska ograničenja za prijem novih radnika. koji su redne situacije Beograda bio u stalnom kao i edukacija rukovodećih kadrova po funkciji komandanti štabova. budući da je samo gradonačelnik organizacionih jedinica državnih or. odnosno za po- vanrednim situacijama na rada štabova za vanredne situacije. Na nom u zimu 2012. stručno-operativnih timova je različit. građani. onisanja. zaštite od požara. dok u Kruševcu postoji čak 15. privredna Ponekad preporuke za održavanje sedni. Zamenik zasedanju. udruženja Kraljevu 16 stručno-operativnih timova. ali problem predstav- gradskim strukturama. javnih i javno osnovnu tačku oslonca sistema u opština. gradskih. a naročito česta odsustva odnosno nadležne organizacione jedinice vanredne situacije vrši se na zahtev ko. Ova za. viđa mogućnost da štab za vanredne samouprave u vanrednim situacijama. neophodnih za funkcionisanje u van- Sektora za vanredne situacije. nedovoljno Sektora za vanredne situacije koje formu. opštinskih organa uprave. mada i tu sistema zaštite i spasavanja na teritoriji ciju i rukovođenje zaštitom i spasavanjem ima razlika. Zapažanje o obuci konska mogućnost iskorišćena je u svim se odnosi i na ostale posmatrane gra- U sastav štabova ulaze i predstavnici posmatranim gradovima. Gorske službe spašavanja. Broj formiranih dove. Subjekti sistema za reagovanje u vanred. Privremeni organ grada je 5. održavanje vanrednih sednica komunalnih privrednih društava i drugih ma i gradovima predstavljaju ispostave. jav. Rad i funkcionisanje štabova za van- društva i druga pravna lica koja su odre. u vanrednim situacijama. sednice se održavaju i U izveštaju iz Šapca navodi se da je po- U sva 23 posmatrana grada obrazovani po potrebi. Štab za van. organi lokalne samouprave. organa lokalne samouprave. | broj 8 Kapaciteti lokalne samouprave u Srbiji za upravljanje vanrednim situacijama .

u međuvremenu prestali da obavljaju zaštitu i spasavanje. zbog novona. određivanju osposobljenih pravnih lica. nice lokalne samouprave. na području lokalnih samo. prošli obuku ili su oni koji su je završili određuju osposobljena pravna lica za određena su osposobljena pravna lica. U Beogradu su opštine donele odluke o dužnost gradonačelnika. Pored njih. na lica koja određuje Vlada Republike lica se razlikuje od jedne do druge jedi- njima zaštite i spasavanja jedinice lo. log odluke. ter upravljanja vanrednim situacijama. koja su važan ak. Srbije. U svim posmatranim jedinica. stalih političkih promena. Najviše ih je >>> POLIS Novembar 2014. | broj 8 13 Kapaciteti lokalne samouprave u Srbiji za upravljanje vanrednim situacijama .22 grada. Broj osposobljenih pravnih U ostvarivanju prava i dužnosti u pita. komandanti štabova ili nisu kalne samouprave. osim Čačka. ma lokalne samouprave. preko svojih organa. a na gradskom nivou postoji samo pred- uprava funkcionišu i ovlašćena prav.

Niš. Požarevcu. Jagodina. preko svojih organa. sa nepokrivenim velikim vežbe u organizaciji Crvenog krsta. dovoljavajuća. Ovu zakonsku prošla vatrogasno-spasilački obuku. Sremskoj Mitrovici i Užicu. obavezu nije ispunilo ukupno 7 gradova cu. Nije bitno veze u solidnom stanju. Pored situacionog centra za grad. Novi Sad i Som. i opština Rakovica je formirala opštinski si. Zaječaru (1 do 2 puta operativne snage za izvršavanje zadata. MUP obrazuje. no organizovanje simulacionih vežbi je zamenici. ali odluka o njihovom zastarelim sredstvima lične i kolektivne Praksa testiranja sistema za upravljanje određivanju nije bila na Štabu. jedinice ljinski aktivirati. akustične studije u je- mogućnost iskoristile su svega tri jedini. One se Nakon godina ekonomskog propadanja uopšte ne održavaju u čak 15 od 23 po- Jedinice civilne zaštite (specijalizovane sistem za uzbunjivanje stanovništva je u smatrane jedinice lokalne samouprave. prave one neopremljene i neobučene. koja su se u Užicu se on „formira po potrebi”. organima državne uprave. Izuze- nim društvima i drugim pravnim licima. nisu jedinice lokalne samoupra. vama koje izveštavaju o nekompletnim i renici su određeni. Takođe. Ove jedinice su u fazi formiranja u nja. Smederevu i Sremskoj (Kraljevo. tehnologije koja omogućuje i podržava nike i zamenike poverenika civilne zaštite Stanje je još gore kad je reč o opremanju funkcionisanje sistema za upravljanje radi obavljanja poslova zaštite i spasava. sirenama. Od posmatranih jedi. U Beogradu su Stanje u pogledu lične i kolektivne zaštite dok je ova oprema u Pančevu stara i deli- poverenici civilne zaštite određeni samo je u beogradskom izveštaju opisano kao mično ispravna. Novi Pazar. i Uži. Jedini izuzetak predstavlja Užice. situacijama. sa velikim bro. nom u svim jedinicama lokalne samou. gde su jedinice „delimično obučene. u lošem stanju. mu i stanju informaciono-komunikacione ma lokalne samouprave imenuju povere.”8 Kruševcu. Sme. dok su u zaštite. jedinice lokalne samouprave Valjevu. a uz lokalne samouprave. ku planirana izrada nove akustične studije. 8. Oprema je uglavnom ne- stambenim zgradama i selima. dovoljna. Kruševac. for. dok su na druga pravna lica. | broj 8 Kapaciteti lokalne samouprave u Srbiji za upravljanje vanrednim situacijama . formiraju. organizuju i opremaju je- tuacioni centar. privredna društva i delovima naselja. Leskovac. gde su dva odeljenja tak je situacija u Zrenjaninu. zaciji civilne zaštite. koje se formiraju za teritoriju Republike Srbije i upravne okruge. u Kragujevcu je „apsolutno zabrinjavajuće”. ka civilne zaštite u skladu sa Procenom sa malim brojem sirena koje se mogu da. Od svih analiziranih drugom kraju kontinuuma Loznica (2) i nica lokalne samouprave jedinice civilne izveštaja. Podatak za Užice se odnosi na pripadnike budućih planiranih jedinica. dok su u Sremskoj Mitrovici održane tri ugroženosti za Republiku Srbiju. analognim. zastarela. a u Užicu su žičane i radio u prigradskim opštinama. situacija nije za- nja u naseljenim mestima. dinicama lokalne samouprave su stare i ce – Beograd6. jer su uglav. Mitrovici (zadovoljavajuće/upotrebljivo). po tome. prilično retka i neujednačena. Požarevcu. lokalne samouprave. organizuje i oprema specijalizovane jedinice civilne zaštite. Subotica i Čačak). delu naselja. u Leskovcu (2 do 3). Kragujevcu. Ovo je posledica dugogodišnjeg propada- Prema članu 108 Zakona o vanrednim bor). Niš. U Beogradu u većini opština nisu formi. neulaganja i nebrige o pneumatskim. nju sistema za uzbunjivanje stanovništva. tičke opreme je loše. Loznici. samouprave za upravljanje ve) i nije doneta Odluka o organizaciji i vanredim situacijama funkcionisanju civilne zaštite na nivou Ni kad je reč o telekomunikacionom siste- Štabovi za vanredne situacije u jedinica. derevo. po nekoliko decenija i samim tim ne od- miranje centra je u toku u Jagodini. u Novom Sadu pove. a u rane jedinice opšte namene s obzirom govaraju potrebama naselja. ali ne i njihovi koje je „delimično opremljeno”. privred. stvarnim potrebama. veoma lošem stanju. Zasnovan uglavnom Najveća učestalost simulacionih vežbi je zuju. elektronskim i električnim mogu da formiraju situacioni centar. u Beogradu (74) i Kruševcu. zaštite formiralo je samo njih 7 (Vranje. Loznici. jem neispravnih ili neupotrebljivih sirena. Uprkos i odnos grada i gradskih opština (koje. dinice civilne zaštite opšte namene. Somboru i Subotici (solidno). godišnje) i Kruševcu (jedna godišnje). a stanje informa- u proceduri donošenje odluke o organi. opremaju i osposobljavaju kao na analognoj tehnologiji. sem u Kruševcu. on daleko zaostaje za pomoć Crvenog krsta je održana samo 6. dok jedinice 14 POLIS Novembar 2014. jedino je u Sremskoj Mitrovici i Čač- Kapaciteti lokalne Zakonu. vanrednim situacijama kroz povreme- Šapcu određeni poverenici. Ovu Smederevu. vanrednim situacijama. subotički govori o dobrom sta- Kraljevo (3). i obučavanju ovih jedinica. različito ni u ostalim lokalnim samoupra. jedinice7 i jedinice opšte namene) obra. Jagodini. 7. na to da nije do kraja rešena nadležnost međuvremenu povećala i proširila. Kragujevac i Kruševac. grada i većine gradskih opština.

kalne samouprave koje su izdvajanja Republike u slučaju veće štete. nim slučajevima i Pokrajinski. u zavisnosti izrade procenu ugroženosti za svoje pod. zaduženih za upravljanje uprave navode se kadrovski problemi nja predviđena su u Novom Sadu – 37. i aktivnosti dve ili više jedinica lokalne nedovoljna uključenost lokalne samou. samouprave. nim situacijama u 2014. Kruševac – 0. | broj 8 15 Kapaciteti lokalne samouprave u Srbiji za upravljanje vanrednim situacijama . vanja za vreme i nakon nastanka vanred- Nema ujednačenog. Leskovac. Užice – 0. U nominalnom iznosu. koje se jedna vežba ukupno održana je u Valjevu Finansiranje upravljanja vanrednim si. Zrenjanin – 0. tuacijama je ozbiljan problem u svim tako i u sprovođenju mera zaštite i spasa- jedinicama lokalne samouprave . nedostatak svesti. odnosno situacijama i Zakona o lokalnoj samou. U ostalim gradovima njena centima. u Zaječaru je kadrovska popunjenost svega 54%. Kada je reč o jedinicama lo. uglavnom se nadokna- zi da. sa 12. a zatim slede Niš Problem koordinacije subjekata zaduže- kadrovske promene). Jedino su dve jedinice lokalne u upravljanju vanrednim situacijama i da izveštajima nema detaljnijih informacija samouprave (Jagodina i Užice) navele da grad ne poseduje poseban akt o finansi. uprave. uopšte nema na području čak 13 jedini. plan. godinu uopšte nisu Stalne komisije za procenu štete formi- ona svodi na povremene obilaske škola i predviđena sredstva za upravljanje rane su u 15 gradova. Kraljevu. dinim jedinicama lokalne samouprave Leskovcu.10 U budžetima 6 ca lokalne samouprave. česte i Kragujevcu sa 29. loše stanje javnih preduzeća. Npr.5. o ovom vidu koordinacije. Sremska Mitrovica – nju sistema za upravljanje vanrednim 0. ma se može posmatrati u okviru jedne i stava. na prvom mestu je Valjevo sa rad ovih komisija je regulisan (Užice) ili izrada je u toku. U izveštaju iz Vranja se navodi da je „nepo. u skladu sa novom metodologijom. konstatacija da u koordinaciji koju vrši vanrednim situacijama.21%. Novi Pazar.2 vanrednim situacijama (nepopunjenost9. a isto i Beogradu. Koordinacija subjekata situacijama u jedinicama lokalne samo. – 5. povremena gosto.48%.22%. U pravi) itd. u Subotici ova komisija nije for- ne situacije u medijima. dina. >>> 9. a u određe- mi (neusklađenost Zakona o vanrednim osnovni problem u planskom usmerava. U poje- ve. Požarevac. ona je urađena samo u Smederevu i za vanredne situacije iskazala u pro. U pojedinim gra. a po vanrednim situacijama niranih mera preventivne zaštite. pre svega u vidu urgentne pomoći Jedinice lokalne samouprave su u obave. nestabilni izvori fi.003%.3.5%. ili iz budžeta ručje. Pančevo – 3. Sremska Mitrovica nih za upravljanje vanrednim situacija- ne opreme i materijalno-tehničkih sred. Smederevo i one formiraju ad hoc. niti uraditi poređenja. su kao „minimalna” (Zaječar. nedostatak osnov. 10. godinu zbog uvođenja privremene uprave. U vreme izrade analize u Beogradu nije bio usvojen budžet za 2014. neobučen kadar. Subotica).jedna vežba u Zrenjaninu. 2% budžeta. POLIS Novembar 2014.5 mili. ona dinara. nju razvoja sistema zaštite i spasavanja i Republički štab za vanredne situacije. iz budžetske rezerve.8 i Sombor sa 1. ne situacije. siranje razvoja sistema zaštite i spasavanja štab za vanredne situacije. lost. odnosno u Rakovici. Nišu i Somboru gandnog materijala. Kao najvažniji problemi u funkcionisa. U Kragujevcu Finansiranje upravljanja rezerve ne daje rezultate pri realizaciji pla- je održana jedna vežba za tri godine. Nje moguće dati ukupne/zbirne podatke kalne samouprave. Od 23 jedinice lokalne samoupra. sedovanje namenskih sredstava za finan. Šteta. Kada je reč o koordinaciji mera nansiranja. pravilnikom. između dve i više jedinica lokalne samo- nedostatak novca. utvrđuju planskim dokumentima.5. đuje iz budžetske rezerve. vanrednim situacijama (Vranje. a za Beograd ne postoje podaci.31%. zbog različitog iskazivanja poda. dok se u ostalim gradova za 2014.” Ova konstatacija u principu skog i organizovanog pristupa edukaciji taka (u % budžeta i/ili nominalno) nije važi za skoro sve posmatrane jedinice lo- stanovništva za vanredne situacije. Naža. pravni proble. osim nekoliko nemaju problema u vezi sa upravljanjem ranju razvoja sistema zaštite i spasavanja. Čačak – 11. ninu. a slede Kraljevo sa 1. dok se u Zrenja- vrtića te podelu brošura i drugog propa. Šabac) i ona se po potrebi obezbeđuju trebi. Jago. osmišljenog. godini iskazana najugroženijima. će biti regulisan (Pančevo) posebnim Loznica – 1. dovima sredstva za upravljanje vanred. Leskovcu. mirana. odnosno po po- vanja predstavnika Odeljenja za vanred. od raspoloživih sredstava. nedovoljno ulaganje u preventivu.15% i Čačak sa 0. Postojeći način opredeljenja iz budžetske Okružni štab nema problema. za nju je zadužen Okružni prave. najveća izdvaja.

koja je u više nego lošem analize osposobljenosti jedinica lokalne stanju. nedo- grada. U redovnim uslovima postoje samo podaci Zaključak Pored toga. odsustva svesti i političke volje re. Hronični nedosta. od- stva javnih preduzeća i načelnika službi nosu prema određivanju osposobljenih gradske uprave. -tehničkim i materijalnim problemima. ju i vrsti formiranih stručno-operativnih vanja u nepogodama i nesrećama. učestalosti sastanaka štabova za su posledica i stalne promene rukovod. izuzev i rukovodilaca javnih preduzeća i usta. samouprave za upravljanje vanrednim tičke podele. Česti tak novca. a neke i kao odličnu. Neke od problema. u izveštaju iz Novog Sada štabova za upravljanje vanrednim situ. ji i na njih jedinice lokalne samouprave tvrdi se da „stepen koordinacije u spro. već uključenost lokalne samouprave. pogotovu jav. n Kao najveći problem u izveštaju iz Novog situacijama. jesu dodatni sistemski faktor koji snosti sistema za upravljanje vanrednim nih mera bila dobra”. acijama kao najznačajnih aktera u lokal. civilnoj zaštiti i praktično itetom u radu štaba. a čija timova. otežavaju dobru. odnosno stranački sukobi. čije sprovođe. Pazara navodi se nedostatak sredstava kad je reč o mehanizaciji. tak finansijskih sredstava u osiromašenoj mogu boljom organizacijom i većom po- iako je u prethodnom periodu za vreme zemlji i preovlađujuće shvatanje da je svećenošću da reše i u postojećim okol- proglašenja vanredne situacije 2012. nje vanrednim situacijama u jedinicama nalnu policiju – Grupa za vanredne situ. koordinaciju ocenjuju kao nova i drugih profesionalaca. gradske uprave re. Sve lokalne samouprave. Novog Sada. ugroženosti kao jedan od najznačajnijih ove poslove obavljaju Štabovi. ali se kao problem navode i poli. Problem predstavlja svim drugim analiziranim parametrima. nedosta- radu i po utvrđenim godišnjim progra. nim samoupravama. jedinice lokalne samouprave savanja nije na zadovoljavajućem nivou. čime bi doprinele većoj efika- dine. pa i na onaj koji se odnosi na voljno ulaganje u preventivu. međutim. odnosno levantnih aktera. nedovoljna nje kontrolišu Gradsko veće i Skupština mene postavljenih i izabranih lica. U stava otežava ili čini neefikasnim rad svih pravnim. izbori. go. što problemi. čije je uspostavljanje na samom nacija u normalnim/redovnim okolnosti. pravnih lica. mima i planovima rada. nedo- sorno po delatnostima u svakodnevnom društva. se odražava na sve vitalne podsisteme materijalno-tehničkih sredstava. i činjenica da nisu potpisani ugovori sa Veoma važan element sistema za uprav- bjekata u okviru jedne jedinice lokalne osposobljenim pravnim licima koja ras. U Užicu se koordinacija između za upravljanje vanrednim situacijama. početku i spojeno sa brojnim normativno- ma i u okolnostima vanredne situacije. uspostavljanje stabilnih radnih relacija i Deo navedenih problema vezan je za normalno uhodavanje i funkcionisanje opšte društveno-političke uslove u Srbi- S druge strane. a može se osnovano Nakon dugotrajnih političkih kalkula. U ljanje vanrednim situacijama. ozbiljno otežava uspostavljanje efika. loše stanje javnih preduzeća. što rezultira diskontinu. sa retkim izuzecima. u Valjevu preko Gradskog štaba za smatraju delom postizbornog plena. ne mogu da utiču. U Analizi su kao veoma značajni za uspo- vrši u redovnoj situaciji preko Gradske ganizacionom smislu. ulaganje u preventivu trošak. | broj 8 Kapaciteti lokalne samouprave u Srbiji za upravljanje vanrednim situacijama . ali i na zaštita. posle kojih slede ne samo pro. upravljanje vanrednim situacijama. ali funkcioniše u stavljanje efikasnog sistema za upravlja- uprave za inspekcijske poslove i komu. nestabilni izvori finansiranja. jedinice lokalne samouprave. nisu donele procenu pretpostaviti da i u ostalim gradovima cija. upravljanje vanrednim situacijama. organizaciono- uslovima vanredne situacije koordinaciju subjekata ovog sistema. 16 POLIS Novembar 2014. subjekata zaštite i spasavanja zaduženih naredne tri godine ovaj sistem je uglav- za upravljanje u vanrednim situacijama nom uspostavljen u normativnom i or. statak svesti i dr. situacijama i ukupnoj bezbednosti lokal- snog sistema za upravljanje vanrednim nih zajednica i njihovih građana. nostima. vođenju preventivnih mera zaštite i spa. konstantan nedostatak novčanih sred. može se razlikovati koordi. vrši gradski Štab za vanredne situacije. situacijama su veoma velike razlike u bro- koji se ponekad vide u situacijama reago. ljanje vanrednim situacijama jeste civil- samouprave. sticija. Prva stvar koja upada u oči prilikom nih preduzeća. kadrovskim. polažu mehanizacijom i opremom. Kada je reč o koordinaciji različitih su. ma se i političke i profesionalne funkcije lokalne samouprave istaknuti i kadrovski acije. nedostatak osnovne opreme i vanredne situacije. dokumenata koji je preduslov za donoše- lokalne ispostave Sektora za vanredne godine najzad dobila integralni sistem nje drugih važnih dokumenata za uprav- situacije. u koji. nestabilnim političkim uslovima. za Užice i Valjevo. a ne inve. koordinacija sprovođenja operativ. Srbija je krajem 2009.

obuka i stručnost Građani očekuju da su lokalni štabovi za vanredne situacije nalik snagama za brzo reagovanje neke vojne sile. na čelu lokalnog štaba za PLIVALA KROZ MAJSKE vanredne situacije su uglavnom ljudi koji ni u školi. a ni u životu nisu imali nikakvo iskustvo u rukovođenju u ovakvim prili- POPLAVE kama. kanap i dobra volja – kako je lokalna samouprava plivala kroz majske poplave . Iskustvo. sa opremom za premošćavanje reka. bez sopstvenog izbora i to bez ikakvih prethodnih stručnih zna- nadležnosti održavanja infrastrukture i nja za postupanje u katastrofama. Srbija je izabrala da je iz poplava. koji po funk- ciji vrše ovu dužnost. specijalcima. | broj 8 17 Štap. brodovima. heli- kopterima. i među njima ima vrlo malo bivših oficira vojske Spremnost za delovanje u vanrednim i policije koji bi mogli imati kakvo-takvo formalno obrazovanje od koristi za obav- situacijama posle katastrofe iz 2014. požara. V anredna situacija izazvana poplavama 15. U tekstu koji sledi pokuša- Saša Paunović ću da istaknem neke od najvažnijih mana Predsednik Opštine Paraćin postojećeg sistema iz ugla lokalnih vlasti u nameri da ukažem na moguće pravce paunovicsasa@gmail. prvi problem sa lokalnim štabovi- ma za vanredne situacije jeste taj što se postojeće poslove lokalnih vlasti. više se ne može smatrati „dodatkom” na Dakle. Ovaj utisak se verovatno zasniva na sećanju na nekadašnju civilnu zaštitu u SFRJ kod starijih generacija ili na „edu- VOLJA – KAKO JE kaciji” vršenoj preko popularnih „filmova katastrofe” holivudske produkcije kod LOKALNA SAMOUPRAVA onih mlađe životne dobi. >>> POLIS Novembar 2014. utemeljene ni silom zakona. različitih su zanima- nja. hemij- komunalnog reda skih akcidenata spašavaju amateri.com izmena organizacije reagovanja u van- rednim situacijama i propisa koji definišu ovu oblast. KANAP I DOBRA ralima. iskusnim gene- ŠTAP. maja otkrila je brojne nedostatke sistema reagovanja u vanrednim situ- acijama. od praznina u propisima. već postaje na njihovom čelu nalaze ljudi postavlje- podjednako važna kao i stare. godine ljanje ovakve dužnosti. Predsednici opština. preko organizacionih nedostataka. U stvarnosti. do stručnih i materijalnih. od kuvara do kardiohirurga.

osim što su nam na čelu štabova za vanredne situacije amateri. više niko i nema pojma o tome šta je to civilna zaštita. ništa drugo i nije preduzeto kako bi se štabovi uputili u to šta stvarno treba činiti u vanrednoj situaciji. stanovništvo koje bi trebalo da ima osnovna znanja o postupanju u npr. | broj 8 Štap. međutim. pa sem sada već sredoveč- nih građana koji su imali ONO i DSZ u školi. u stvarnosti takvih obuka. kanap i dobra volja – kako je lokalna samouprava plivala kroz majske poplave . Dakle. a ni u 18 POLIS Novembar 2014. Zakon je. sem stvaranja formalno- -pravne odgovornosti predsednika opšti- na – komandanta štabova za postupanje u vanrednim situacijama. već kockanje sa rizicima za imovinu i živote građana. U prethodnom izbornom ciklusu. organizovani su edukativni skupovi u ove svrhe. od raspada SFRJ nikada nije prošlo ni osnov- nu edukaciju. Sve ovo znači da u delu priprema za van- redne situacije. doduše. slučaju poplave. probijanje nasipa na vodi u nadležnosti štaba. poplave i sl. ali posle lokalnih izbora 2012. Kao da smo komande aviona koji je uleteo u turbulencije dali prvom putniku na koga smo naleteli i zatim se iznenađujemo što rezultat tog leta nije onakav kakvom smo se nadali. nismo se po- trudili ni da ih kroz kakav kurs makar upu- timo u neke osnove ove ozbiljne dužnosti. Da stvari budu još gore. Još je tragičnija situacija kad na terenu treba preduzeti određenu radnju koja zahteva stručna znanja – npr. praktično nije ni bilo. uz pomoć međuna- rodnih organizacija. predvideo da će MUP vršiti obuku štabova za vanredne situa- cije. bar u ovom sazivu lokalnih skupština. godine većina onih koji su tada možda pohađali neki od se- minara više nisu ni na kakvoj poziciji u lokalnim samoupravama. Oslanjanje na veću ili manju sna- lažljivost pojedinaca ne predstavlja sistem. a šta su obaveze građana i šta činiti u slučaju ze- mljotresa. šta su prava.

Moraju se formirati nih „Srbijavoda” nema ni na vidiku ni na bazne stanice ostale bez rezervnog na. vanje vode velikog kapaciteta). pumpe za ispumpa- jedinice lokalne samouprave. Srećom da nismo „penzionisa. Ljubazni operater u Naravno. grada. ostati odgovornost za donošenje odluke. lica i ne postupaju po njima. koji zapravo predstav- zgrada opštine ima od ranije obezbeđe. samo su neke od slika stvarne ja – gde ćemo puniti „motorole”? Srećom. kanap i dobra volja – kako je lokalna samouprava plivala kroz majske poplave . a uz sve to pojav- nih svetiljki probija tamu. procenjujući da je do- teške mašine završavaju na različitim stra. odnosno štaba. prema Ćupriji. kabanice. Komanda i disciplina redne situacije odmah upućuju obučeni šiluka. sredstva na raspolaganju za postupanje nju za biznis korisnike sutra ujutro. bude uskladištena na doneti na vodi I reda. stolicama. pitao da li je poziv upućen u ime fizičkog nice civilne zaštite. Nema čamaca. koji moraju da preuzmu redivo teže pronaći sve ljude koji su se ne od strane stručnih lica i organizovane i odgovornost za predlaganje stručnih sklonili na tavane ili nezavršene spratove kao vojne jedinice. a ne radi ni civilne zaštite i volonterima. naređenja. a predstavnika ko. pa se ne- mobilna telefonija. uhvatiti signal mobilne telefonije iz kom. mobilne telefone. POLIS Novembar 2014. a no za opremanje svih neophodnih ljudi. a pošto nestaje i stru. dinica lokalne samouprave za delovanje đevinskog inženjera odgovarajuće struke čaju. ne mogu no rezervno napajanje. na kojima može porodičnih kuća. razmislio na trenutak i uniforme. lopate. hijerarhije. dok Šta ako (da ne čuje zlo!) neku sledeću uvek da prepoznaju „nadređenog” iz reka huči kroz grad. đanska prava”. zbrinjavanje građana koje uspevamo da (koje reka plavi petnaestak minuta kasni- komunikacionih sistema fiksne i mobilne evakuišemo na predviđenu lokaciju. ni svi angažovani radni- radio-amateri su takođe pružili pomoć. pošto u vanrednim situacijama. oni rade radnim danom do 20h. vozači koji parkiraju automobile laganju sredstva veze u slučaju pada tele. angažovane ljude. Ne postoje praktično nikakva fizička lica i da se možemo obratiti odelje. poziv u pomoć. Neophodno je hitno propisati obaveznu potrebno gubi vreme na razjašnjavanje >>> nacija obavljaju se direktnim izdavanjem opremu koju mora da poseduje svaka je. i predviđeno zakonom. O potpunoj nespremnosti i većih siste. a obezbediti da niti se takav može „mobilisati” na teritoriji skuplja oprema (npr. u najboljem slu.jednoj stručnoj službi opštine nema gra. magacini civilne zaštite u jedinicama lo- vezi. koja jedina od službi ima na ras. vanrednu situaciju izazove železnička druge javne službe. S druge strane. što je. Bez mobilnih veza bilo je neupo. nema agregat za li” stare „lade nive”. ljuju se i građani. nesreća u koju su uključeni vagoni nato. Slikanje „selfija” pored nabujale reke i rad- nika opštinskih službi koji pune vreće sa Štab za vanredne situacije nema na raspo. ne zna se ko je pripadnik jedi- na kraju krajeva. pa je odluka na nastavniku istorije pajanja posle pada elektromreže – kako kalne samouprave i mora se vršiti stalna koji se našao u ulozi komandanta štaba. rešenje je i organizacija obuke pozivnom centru provajdera saslušao je Pošto pripadnici civilne zaštite nemaju za štabove za vanredne situacije. ali su sa sobom imali ma i uniformama. u Paraćinu dogodilo. priča. član štaba uputio se van sredstava. ljaju „jedinice civilne zaštite”. rukavice poku- stari vojni agregat i „zbrinuta” je policija. ni za je) blokirajući prolaz mehanizaciji i besno telefonije. komunikacije i koordi. ci javnih službi.. Sve vanredne situacije. sa formalnim činovi- mera komandantima. kojoj prodavnici ćemo naći zaštitna ode. od kojih neki pružaju nema pumpi. pljene su iz prodavnica i nema ih dovolj. spava se na podu i po se raspravljajući. pa u mraku. Pokušavajući da stupi u kontakt sa nivou okruga za potrebe korišćenja na mandanta odbrane od poplava iz nadlež. Da ne go. ko je samo prolaznik. a neki. Nema dušeka ili vreća za spavanje za peskom.. šao „njihov trenutak slave”. vareni hemikalijama opasnim po život? U pomoć. koja nije vorimo o situaciji kad istu odluku treba ma za ovakve okolnosti govori i sledeća često potrebna. preko radio-amatera. u vanrednim situacijama. nema baterijskih lampi. Pošto je dobio odgovor građani ne slušaju uputstva nadležnih Oprema da se zove u ime opštine. a policajaca Nekadašnji magacini civilne zaštite ne kratko je odgovorio da on radi u službi za u uniformi nema dovoljno ni u redovnim postoje. ipak nekoliko električ. ili pravnog lica. pa la i gas maske? da naređuju zbunjenijim pripadnicima pošto nema sredstava veze. ovim pouzdanim terenskim vozilima. provajderom mobilne telefonije čije su teritoriji više opština. pa je kretanje po ulica. | broj 8 19 Štap. uz pozivanje na „gra- Policija. što se npr. sa volonterima i radnicima polaganju sredstva veze.. ma gde je voda do kolena ipak moguće i se sklone.. pokušavaju nama nabujale „državne” reke I reda. u lokalnom vojnom otpadu pozajmljen je čizme. preko kurira i. javnih preduzeća koji ih upozoravaju da rezervno napajanje. gde je bilo moguće glašenja vanredne situacije u štab za van. Rešenje bi moglo biti da se u slučaju pro. bi se terenske ekipe hitno uputile da bi ih kontrola opremljenosti i ispravnosti ovih „vratile u život”. okolnostima. Jedinice civilne zaštite moraju biti obuče- radnici MUP-a.

organizovanje signali treba da „uzbune” uopšte znaju šta U planovima (i državnim i lokalnim) npr. ministar nije propisao pomenute tehičke normative. tuacijama većine komandanata i članova vreme sa štabom već vršio uvežbavanje. jave da nastupa potencijalna kuišu iz prve poplavljene zone uz samu Sistem uzbunjivanja građana praktično opasnost). kom delu grada će voda dostići opasnu prekršajne kazne za nepostupanje po tički nepostojeći sistem u nadležnosti dubinu. uopšte znaju koje zvučne signale i kako očekivati. va i za primenu fizičke sile u određenim pa se na terenu ne može proceniti u okolnostima i svakako uz mnogo oštrije Iako je po zakonu jasno da je ovaj fak. br. nisu propisani znaci za uzbu. | broj 8 Štap. kanap i dobra volja – kako je lokalna samouprava plivala kroz majske poplave . ko im to naređuje. metara u situaciji kada desetak centi- koj instanci blagovremeno. Planovi su bezvredni ako se na u vanrednim situacijama osnovu zamišljenih vanrednih situacija Zakonski okvir je takav da u lokalnom šta. Vlada nije donela bliže propise o organizaciji i funkcionisanju sistema osmatra- nje sistema za uzbunjivanje. a postojeće mape imaju ne- naređenjima ovlašćenih lica iz civilne MUP-a2 i da lokalni štabovi sa njim ne. noj vanrednoj situaciji mora biti zadatak od vode pobegnu u automobilu. činovnike. upozoravanja. najudaljeniji deo grada. obaveštavanja i uzbunjivanja. prema izveštajima. redne situacije i koji je u mirnodopsko Zaista. već pre svega za stručnjake iz Prema statistici u svetu.. sati. Kontrola njihove primene u stvar- bujičnih poplava su oni koji pokušavaju da Kada se na to dodaju pomenuto neisku. Jasno je da se uzbunjiva. nadležnosti za aktiviranje i biti ojačana. ranog „Sistemom za uzbunjivanje upravlja nadležna služba. koji je. obuke i redovnih vežbi. upotrebljivu „preciznost” od nekoliko zaštite. uglavnom uzbunjivanja.. ne upoznaju građani (kuda da se beži ako da li iko od građana zapravo zna kako da nistracije tako da se zadovolji zakonska se čuje sirena za uzbunjivanje). S druge strane. maju ništa (osim obaveze da republič. ali to krova.. jasno je da od lokalnih štabova 1. kako je već da uključe sirene. ponovo znači da stručna komponenta i njivanje. pa kad popla- postoje i. već na činjenicu da čitav niz nje ne može prepustiti amaterima koji istog građanina ponovo treba skidati sa propisa koji treba da definišu ovaj sistem uglavnom čine lokalne štabove. obaveštavanja i uzbunjivanja donosi Vlada. ne organizuju vežbe civilne zaštite i ako bu zapravo i nema nikog ko treba da „priti. za svaku pretpostavljenu vrstu opa- uloga štaba za vanredne situacije u ce. napisali nedovoljno stručni radnici admi. kao i svi metara znači spas. Članom 105. ko su te osobe (imenom i prezime. razlikovanjem po činovima. člana štaba kog delegira Sektor za van- kovanost za postupanje u vanrednim si. naža- postojanje sirena za uzbunjivanje (sirene bova za vanredne situacije u oblasti lost. neobučenost i formalna nekvalifi. bilo je mnogo polemike u reku beže što dalje od vode i odlaze u ne postoji. 92/2011 i 93/2012) propisano je sledeće: „Bliže propise o organizaciji i funkcionisanju sistema osmatranja. nom) u svakoj opštini u Srbiji čiji je posao štabova. su ispravne). st 8. im je činiti kad čuju sirene? nema precizno označenih plavnih zona.” Ministar propisuje tehničke normative za planiranje. i 9. ranog upozoravanja. izgradnju i održava. sa detaljima za svaku posebnu lom procesu. ne zaštite. Zakona o vanrednim situacijama propisano je sledeće: 111/2009.. 20 POLIS Novembar 2014. nije donet1. Svi ovi problemi rešili bi se. Kako stoje stvari. uz uključuju i – najvažnje – da li oni koje ovi organizaciju nalik vojnoj. Planovi za postupanje situaciju. Građani koji se eva- Uzbunjivanje građani. acijama su uglavnom dokumenti koje su se sa bitnim elementima kroz edukaciju sne dugme” i uključi sirene. nejasan je i sistem izveštavanja veza sa MUP-om lokalnih štabova mora Sadržaj planova mora se precizno propi- o opasnosti. a da se zapravo napiše malo toga ba skloniti od nadolazeće poplave? Kako što bi zaista bilo od koristi i primenljivo u Pisanje planova nije posao za opštinske se ponašati? Šta koji zvučni signal znači? stvarnoj vanrednoj situaciji. da li za vanredne situacije ne treba previše rečeno. ujedno i „najdublji”. Planovi za postupanje u vanrednim situ. va zahvati i tu oblast i formira „jezero”. najveći broj žrtava MUP-a. Članom 109. forma. uniformisanjem pripadnika civil. uz davanje pra. Zakona o vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS”. Kad to kažem ne mislim na javnosti o odgovornosti lokalnih šta. stav 4. snosti.” nja. se ponaša na signal uzbune? Gde se tre. stvo.

Čuvena meteorološka va tabelu sa vodostajima prosto u tabeli propisati tačno određena reakcija za
upozorenja nema rubriku za reku Crnicu? svaku kategoriju moguće opasnosti, kao
Mnogo prašine podiglo se oko meteoro- i mere koje se tom prilikom preduzimaju.
loških upozorenja, ali u stvarnosti, sem Ne postoji nikakvo poređenje sa količi- Podsetimo se da lokalne štabove za van-
krajnje načelnog upozoravanja da postoji nom padavina koje su prethodile pret- redne situacije čine uglavnom lica koja
mogućnost da padne veća ili manja kiša, hodnim poplavnim talasima na određe- nemaju posebne stručne kvalifikacije,
ona nisu od velike praktične koristi za do- noj teritoriji, tako da ni na taj način nije pa ako još nemaju ni jasno uputstvo šta
nošenje odluka i postupanje u realnim moguće koliko-toliko odrediti stepen tačno treba organizovati (npr. gde staviti
situacijama. opasnosti, prosto zato što i sam sistem džakove sa peskom, gde se može i treba
upozoravanja ima istoriju dugu tek ne- probiti nasip bez opasnosti po imovinu i
Dan pre poplave najavljene su padavine koliko godina. građane...) ne treba ni očekivati da će od
veće od 40 l po m2 za 12 sati. Naravno, iz- „pripravnosti” biti velike vajde.
među ovakvih padavina i situacije na bu- Dakle, bar na bujičnim vodotokovima,
jičnim vodotokovima ne postoji nikakva postojeća meteorološka upozorenja Da bi se izbeglo nepotrebno trošenje
korelacija, niti bilo ko u lokalnom štabu za nemaju skoro nikakvu praktičnu korist. resursa, lažne uzbune i izazivanje pani-
vanredne situacije na osnovu pomenutog Samo sistemi ranog upozoravanja sa ke, sa postojećim veoma nepreciznim
podatka može izračunati koliki bi porast „kišomerima” i meračima nivoa vodoto- sistemom upozoravanja, kad je o po-
vodostaja mogao da se očekuje na vo- kova sa daljinskim očitavanjem, mogu plavnim talasima na bujičnim vodama
dotokovima u zoni odgovornosti štaba. zaista poslužiti kao preventivna mera za reč, potrebno je uložiti sredstva u već
Nebrojeno puta posle 15. maja (a i pre) (relativno) rano upozorenje na pojavu pomenute sisteme ranog upozoravanja
iz Centra za obaveštavanje odeljenja za bujičnih talasa. („kišomeri”, merači vodostaja u gornjem
vanredne situacije MUP Jagodina su sti- toku).
zala SMS upozorenja na npr. „padavine Neuobičajene meteorološke situacije,
od 30 l po m2 za dva sata” itd. Da li je 30 kao što je bila ona koja je pogodila Srbi- Saradnja sa drugim
litara za dva sata više ili manje od „više ju 15. maja, zahtevaju sasvim drugačiju državnim službama
od” 40 litara za dvanaest sati? Istovetno reakciju, pre svega državnih organa. Ako Donekle iznenađuje da je saradnja sa
SMS upozorenje kao i za 15. maj u Para- već negde postoje podaci da nailazi ta- republičkim službama, kako sa njihovim
ćin je stiglo i pre poplava u Kladovu. Da li las padavina koji prevazilazi sve viđeno organizacionim celinama na lokalu tako
svaki put kad stigne takav upozoravajući u prethodnim decenijama, onda slanje i po vertikali, uglavnom veoma dobra.
SMS treba proglasiti vanrednu situaciju SMS-a i imejla koji manje-više izgledaju
i evakuisati grad ili ne? Da li upozorenje kao i sva druga svakodnevna upozore- Policija i Sektor za vanredne situacije,
imejlom na porast vodostaja Resave zna- nja o većim padavinama, svakako nije vatrogasci, vojska, druge državne službe
či da će porasti i vodostaj Crnice, čiji se način da se skrene pažnja na to da sledi i javna preduzeća, pripadnici međuna-
sliv nalazi „sa druge strane brda” u odno- moguća istorijska katastrofa. rodnih jedinica za pružanje pomoći, u
su na Resavu, iako Crnice nema u tekstu velikoj većini slučajeva sasvim dobro su
upozorenja? Da li to znači da opasnosti To znači da se sistem upozoravanja mora se uklapali u rad i organizaciju lokalnih
>>>
nema ili znači da operater koji popunja- dodatno unaprediti, i to tako što će se štabova.

2. Članom 11. stav 1. i stav 2. tačka 6. Zakona o vanrednim situacijama propisano Članom 102. stav 1. tačka 9. i stavi 3. Zakona o vanrednim situacijama propisano
je sledeće: je sledeće:
„Ministarstvo u oblasti zaštite i spasavanja: „Specijalizovne jedinice civilne zaštite obrazuju se kao:
6) organizuje sistem osmatranja, obaveštavanja, ranog upozoravanja i 9) jedinice za uzbunjivanje;
uzbunjivanja na teritoriji RS.” Bliže propise o organizaciji i načinu upotrebe specijalizovanih jedinica
Članom 56. Zakona o vanrednim situacijama propisano je sledeće: civilne zaštite donosi ministar.”
„Uzbunjivanje stanovništva i drugih učesnika sistema zaštite i spasavanja
u cilju hitnog preduzimanja mera i zadataka civilne zaštite vrši se putem
sistema za uzbunjivanje u skladu sa ovim zakonom.”

POLIS
Novembar 2014. | broj 8 21
Štap, kanap i dobra volja – kako je lokalna samouprava plivala kroz majske poplave

Nažalost, i ove službe su relativno loše zoravanje na opasnosti, izgrađen sistem
opremljene i malobrojne. Na primer, za uzbunjivanje, izmena i donošenje no-
u trenutku krize četiri stručnjaka dr- vih (stvarnih) planova za vanredne situa-
žavnog javnog preduzeća „Srbijavode” cije, u čijoj će izradi učestvovati stručnja-
„vodilo je računa” o 23 opštine, pa je ci, a ne nestručni radnici javnih službi,
jedan od njih odgovarao za 400 km kadrovsko jačanje Sektora za vanredne
nasipa pod vanrednom odbranom od situacije, davanje širih ovlašćenja jedi-
poplava... Nema čamaca, jakih pumpi, nicama civilne zaštite u vreme vanredne
a velika profesionalnost i požrtvovanost situacije, uz propisivanje strožih kazni za
policajaca, vatrogasaca i vojnika, bez one koji ne postupaju prema naređenji-
prave opreme ne može da dâ potrebne ma i zahtevima štaba za vanredne situa-
efekte. Poplave iz maja meseca bile su cije – bitni su pravci izmena postojećeg
dobra prilika za poređenje naših službi sistema.
za postupanje u vanrednim situacijama
sa stranim ekipama koje su pritekle u Pred nama je dosta posla, ali treba reći
pomoć i koje su na raspolaganju imale i da je upravljanje u vanrednim situaci-
opremu u rasponu od „svemirske teh- jama, posebno mehanizam donošenja
nologije” iz Francuske za mobilno preči- odluka i odobravanja sredstava, posle
šćavanje vode do jakih plivajućih pumpi donošenja važećeg zakona neuporedivo
ekipa iz Bugarske. jasnije od situacije s kojom smo se pre
toga suočavali postupajući po zakonima
Država koja drži do sebe morala bi da iz vremena SFRJ i pokušavajući da odgo-
ima na raspolaganju makar deo opreme netnemo koja organizacija bi mogla da
koju smo videli kod stranih jedinica, a bude naslednik ondašnjih društveno-
koja u većini slučajeva i nije nedostižno političkih organizacija, radničkih saveta,
skupa. SIZ-ova i ostalih davno nestalih institu-
cija iz doba socijalizma. Postojeći zakon
Zaključak – Preventiva solidan je temelj oko kojeg dalje treba
Edukacija stanovništva za postupanje graditi sistem za reagovanje u vanred-
u vanrednim situacijama, obuka štabo- nim situacijama. A kako stoje stvari, upo-
va, obuka, opremanje i uniformisanje trebljiv sistem ove vrste više se ne može
jedinica civilne zaštite, uvežbavanje smatrati retko potrebnim luksuzom, već
postupanja u vanrednim situacijama, se mora smatrati javnim servisom upo-
blagovremena nabavka skupe opreme, redivim sa zdravstvenim i obrazovnim
sredstva veze, precizniji sistemi za upo- sistemom. n

22 POLIS
Novembar 2014. | broj 8
Štap, kanap i dobra volja – kako je lokalna samouprava plivala kroz majske poplave

Srbija i bujične poplave
Bujične poplave predstavljaju najčešću
pojavu iz arsenala tzv. „prirodnih rizika” u
Srbiji, gde je registrovano oko 11.500 bujič-
nih vodotokova, uglavnom južno od Save i
Dunava, ali ih ima i na prostoru Vojvodine
(Fruška gora, Vršački i Titelski breg). Erozi-
Dr Ratko Ristić oni procesi, kao jedan od faktora nastanka
Redovni profesor, bujičnih poplava, deluju na 75% teritorije
prodekan za naučno-istraživački rad, Srbije, sa prosečnom godišnjom produkci-
Katedra za bujice i eroziju, jom erozionog materijala od 30 miliona m3,
Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu od čega oko 8 miliona m3 dospeva u rečna i
potočna korita (uzrok pojave enormnih ko-
ratko.risticc@gmail.com ličina blata i kamena u poplavljenim mesti-
ma i gradovima). Samo u periodu od 1950.
do 2014. godine bujične poplave su odne-
le preko 80 ljudskih života i prouzrokovale
materijalne štete veće od 8 milijardi evra.
Učestalost pojave bujičnih poplava, njihov
intenzitet i rasprostranjenost čine ih stal-
nom pretnjom sa posledicama u ekološkoj,

REDEFINISANJE POLITIKE ekonomskoj i socijalnoj sferi.

Klimatske promene, prevencija

PREVENCIJE BUJIČNIH i upravljanje u slučaju katastrofa
sa aspekata ekonomske i ekološke

POPLAVA U SRBIJI
bezbednosti, bile su ključne teme
na konferenciji OEBS-a održanoj
u Pragu (10–12. septembra 2014.
godine).

Maja 2014. godine javile su se bujične
poplave katastrofalnih razmera, koje su
izazvale više desetina ljudskih žrtava i
direktnu materijalnu štetu veću od 2 mi-
lijarde evra. Bujične poplave iz maja 2014.
godine posledica su teško predvidivog kli-
matsko-meteorološkog fenomena male
verovatnoće pojave, sa dnevnim padavi-
Srbiji su potrebna ulaganja od 90 miliona nama od 190 do 218 litara po kvadratnom
metru, što su predstavnici državne admi-
evra godišnje u narednih 10 godina kako bi nistracije koristili za formulisanje stava
se sistem odbrane od poplava doveo u stanje „to se nije moglo očekivati”. Ipak, površna
hronološka analiza pokazuje da je samo u
optimalne efikasnosti, a stanovništvu i privredi periodu 1996–2014. godine sliv Kolubare
četiri puta imao razorne bujične poplave,
obezbedio veći stepen sigurnosti sliv Drine tri puta, po jednom slivovi Juž-
ne, Velike i Zapadne Morave, Timoka i Pči- >>>

POLIS
Novembar 2014. | broj 8 23
REDEFINISANJE POLITIKE PREVENCIJE BUJIČNIH POPLAVA U SRBIJI

površina (šumskih. zaštiti od poplava. Uočena su tri nivoa odgovornosti na koji. često da od nanosa. treba zanemariti ni činjenicu da su mediji mljavanje goleti. kao i kontrolisano plavljenje određenih objekata (sanacija jaruga. ako se imaju u vidu ranja erozionih procesa i formiranja bujič- mere se primenjuju kroz planove za pro. su neke šumarske aktivnosti u brdsko-pla- ka oštećenih objekata). stambenih objekata u plavnim zonama zemljišta. zaštita korišćenja i zaštite zemljišta na ugroženim posvećena edukativnim emisijama koje zemljišta. čemu određenim postupcima ugrožava. vegetacije i smeća. lokalni nivo (gradovi i opštine) i beđivanje finansijskih sredstava potrebno na prethodne meteorološko-hidrološke lični nivo (građani). nadležnosti i delokrug u saradnji sa javnim vodoprivrednim pre- Bujične poplave iz maja 2014. godine mogla je biti znatno manja vlasti u gradovima i opštinama. uspostavljanje gađaje (dok se ne dese) i da je na televizi. Administrativne vremenskom periodu. sa jedne strane. pragovi. katastar bujičnih tokova veće od 120 mm. do nekoliko hiljada kvadratnih kilometara. za celokupnu teritoriju Srbije moguće je zaštita zemljišta od erozije. reč. odobravanje programa radova i obez- 20. Lokalni nivo odgovornosti vodoprivrede. aktuelna praksa odnosi na koncept integralnog uređenja nju destruktivnosti bujičnih poplava. štekorisne funkcije šuma u članu 6. duzećima „Srbijavode” i „Vode Vojvodine”. regulacije. koordinacije prilikom realizacije projekata vanje i izgradnju tehničkih objekata (pre. Osobine nizovanih) sa aspekta prevencije erozije i Organizacija sistema za ciklona koji je formiran maja 2014. 30/2010. one jedinice za zaštitu od erozije i uređenje su zahvatali površine od nekoliko stotina duzima država kroz finansiranje radova na bujica unutar Republičke Direkcije za vode. što je znatno uma. dominantne 2014. je sprovoditi preko samostalne organizaci- događaje dostupne našem pamćenju. Pored toga. (Direkcija za vode. Efikasne mere prevencije definišu kao šume čija je prioritetna funkcija od bujica i erozije (čišćenje korita i pregra. ju i sebe i svoju okolinu. biotehničkih ili odlaganjem otpada u priobalju. Uprava Destruktivnost bujičnih poplava iz maja pan obim aktivnosti koji sprovode nosioci za poljoprivredno zemljište). ostalih uravnotežavanje vodnih odnosa i administrativnih mera (pravila uređenja. padavina (220 mm) izmerena na kišomer. Unutar resornog Ministarstva poljoprivrede izraz naše nespremnosti. jičnih poplava. kao i primenu jama sa nacionalnom frekvencijom zabe. ne oblasti u slučaju poplava” na nagibima) i bioloških objekata (pošu. 1. Takođe. U poslednjih 50 godina. Važeći Zakon o šumama1 prepoznaje op- šuma. koji obuhvata projekto. gde se zaštitne šume održavanju postojećih sistema za zaštitu prostoru Srbije. ta. poprav. poboljšanje retenziranja vode. nje. opština i gradova. „Službeni glasnik RS”. Uprava za šume. obaloutvrde). ležena veoma mala (ili nikakva) minutaža sprečavanje bujica i poplavnih talasa. npr. dovele su do formiranja bujičnih ma su izostale pravovremene aktivnosti u Koordinaciju rada vodoprivrednih predu- poplava na prostoru koji obuhvata preko prevenciji bujičnih poplava: sistemski nivo zeća. način izvlačenja trupaca. Međutim. retenzije. nih poplava (izbor lokacija za eksploataciju glašenje erozionih područja na teritoriji na strategija za kontrolu erozije zemlji. regulative vina). urba- noj stanici Rakov Dol (sliv Vlasine). „mogućnosti” prirode. sa druge strane. koji vornosti odnosi se na aktivnosti koje pre. 24 POLIS Novembar 2014. prevenciju bujičnih poplava (statičnost. pri pokazuje potpuno odsustvo „horizontalne” bujičnih slivova. trajanje. mikroakumula. Lični nivo sektore kada je reč o tretmanu prostora sa da su poslednjih dvadesetak godina spro. izostali su i radovi na se bave pojavom bujičnih poplava na i klizišta. odgovornosti odnosi se na građane koji aspekta prevencije erozionih procesa i bu- vođeni preventivni radovi i mere. nih preduzeća. metodologije) i do nivoa katastarskih par. zaštita površina nim i potočnim koritima. katastar izvedenih protiverozionih dok je apsolutno najveća dnevna količina cela propisuju optimalne mere korišćenja radova. br. u kojima se identifikuju šta i odbranu od bujičnih poplava. ali i vlasnički status regionalnih vodoprivred. i u članu 8. Sistemski nivo odgo. i modifikacije zakonske prostorno-vremenska distribucija pada. melioracije degradiranih potpuno nezainteresovani za ovakve do. livada i pašnjaka.000 km2. Srbije. prostorni obuhvat. poljoprivrednih. naselja i infrastrukture od erozije slivovima). propisati na osnovu sledećih dokumena. aktuelna zakonska rešenja i zaštite životne sredine prisutne su organi- i poziciju vodoprivrede u sistemu javnih zacione jedinice koje su nadležne za oblasti Mere prevencije i nosioci delatnosti. između voćnjaka na terasama). ljudske žrtve i materijalna šteta: nacional. šumskog fonda. godine bujičnih poplava. šumarstva i poljoprivrede odgovornosti odnosi se na percepciju problema i uku. Ovo se svojim postupcima doprinose poveća. što je bio presedan u odnosu (država). cije. karta bije 55 puta su izmerene dnevne padavine ugrožena područja (na osnovu propisane erozije Srbije. | broj 8 REDEFINISANJE POLITIKE PREVENCIJE BUJIČNIH POPLAVA U SRBIJI . čija izrada je neophodna u što kraćem ninskim područjima Srbije faktori intenzivi- njilo njihovu efikasnost. bile su izraz rada javnih vodoprivrednih preduzeća. 23 puta veće od 140 mm. gradnjom koji „promovišu održive prakse korišćenja grade. na teritoriji Sr. Međutim.

po- vodinašume” sistematizovala radna mesta su u javnoj svojini. šumarstva i vodoprivrede. sti. đenju bujica u Srbiji započeti su krajem 19. aktuelnom Zakonu o vodama je prisutan pod nadležnošću Ministarstva poljoprivre. Članom 26. od bujičnih poplava i 60 miliona evra za desilo na slivu Save. sa ciljem da se kovima II reda (bujični vodotokovi). neophodno je ponovno formiranje poljoprivrednih površina. aktuelni Zakon o vodama sredine 50-ih do kraja 80-ih godina prošlog stem odbrane od poplava doveo u stanje treba uskladiti sa evropskom direktivom o veka. Majska ka. Zakona o otklanjanju posledica poplava zakonima delegitimisana. Aktuelni Za. održavanju finansiraju iz državnog budžeta. koje se preko 60 godina bave se unutar sistema JP „Srbijašume” i JP „Voj. 41/2009. odbranu od rečnih poplava i unutrašnjih organizovati odbranu Sremske Mitrovice ca najintenzivnije su izvođeni u periodu od voda) u narednih 10 godina kako bi se si- i Šapca. 4. br. u praksi se ne vede da se objektima koji se obnavljaju u uvrste na spisak 502 kompanije koje će primenjuju. toga. Istovremeno. korisne odredbe Zakona o šuma. 3. Direktiva 2007/60/EC o proceni i upravljanju rizicima od poplava. voćnjaci). đenja i održavanja objekata za zaštitu od determinisan je društvenim vlasništvom. izuzetaka. znatno se razlikuju od karakteristika rečnih je potpuno saniran do kraja 70-ih godina što je slučaj u zemljama koje se ističu us- poplava. loutvrde). Paraćina. regulacije bujičnih Finansiranje aktivnosti Ljubovije. Do početka destruktivnih erozionih procesa (Austrija. s obzirom erozije i uređenja bujica. nad ovim preduzećima. oba. (preostale) specijalizovane vodoprivredne skih puteva). „Službeni glasnik RS”. pašnjaci. profitne stope. lačko dejstvo i polako opada. Nažalost. To su sledeća vodoprivredna preduzeća: nosti unutar sektora šumarstva u zemljama tastrofa je pokazala da lokalne samouprave „Erozija” – Valjevo. što se vršina (oranice. godine na područjima Krupnja. Karakteristike bujičnih Radovi na kontroli erozionih procesa i ure. koji izuzetan javni značaj njihovih aktivnosti. sve to nije dovoljno da bi ka i zaštitu od poplava na vodama II reda. „Erozija” kon o poljoprivrednom zemljištu2 prepo. intenzivnih padavina. objektima za zaštitu od erozije i bujica. i čuvanju jedinica lokalne samouprave na na izuzetan javni značaj njihove delatnosti. hodno je dominantno državno vlasništvo poplava u smislu nastanka. 90-ih godina prošlog veka u Srbiji je izgra. Francuska). „Zapadna Morava” – Kraljevo. korišćenja i održavanja šum. 75/14. POLIS Novembar 2014.000 ha Srbiji su potrebna ulaganja od 90 miliona poplavni talas na većim rekama može se goleti. sem nekoliko Kragujevac. čijoj se teritoriji objekat nalazi”.način gradnje. ju. stav dakle formom vlasništva koja je postojećim ma i Zakona o poljoprivrednom zemljištu 2. koji zaštitom od erozije i uređenjem bujica. izvo. „Službeni glasnik RS”. na prostoru Grdeličke klisure. člana 23. Vlasnički status kupovine ovih preduzeća nastavi sa radom ma Srbije) i rečnu poplavu na donjem toku vodoprivrednih organizacija u vodoprivredi (primer Mađarske). (gradovi i opštine) nemaju. mikro-akumulacije i retenzije. obuhvata i primenu bioloških radova. evra godišnje (30 miliona evra za odbranu najaviti i nekoliko dana unapred. Bajine Bašte. posle osnivanja Republičke direkcije optimalne efikasnosti. koje pored biotehničkih i tehničkih rado- izuzetno štetan stav 3. jaruga i degradiranih zemljišnih po. Pored znaje značaj i ulogu adekvatnog tretmana se bave zaštitom od poplava na vodoto. korita. a sanirano je više od 120. Integralno uređenje bujičnih slivova. Takođe. u kom stoji: de. organizacija „Erozija” – Vladičin Han. „Erozi- stvori model održivog korišćenja zemljišta neophodna je puna nadležnost republičkih ja” – Požarevac i „Erozija” – Užice. pešnom odbranom od bujičnih poplava i intervalu od nekoliko časova od završetka bre prakse na svetskom nivou. Poređenja radi. zaštita od erozije i uređenje bujica su aktiv. status većine vodoprivrednih preduzeća procesa i bujičnih poplava (članovi 18 i 19). privredi obezbedio veći stepen sigurno- prepoznaje i bujične poplave. S obzirom na teške uslove rada i niske Majske poplave 2014. pa je bilo moguće Radovi na zaštiti od erozije i uređenju buji. u zovanih preduzeća (tzv. za odbranu od poplava Svilajnca i Malog Zvornika. livade. upravlja. VP „Loznica”. ispoljava svoje ruši. organizacije. preventivnih i odbrambenih aktivnosti. >>> 2. Neop- Kolubare i na Savi. smislu tog zakona smatraju i vodni objekti biti prodate preko Agencije za privatizaci- za uređenje vodotoka. br. Dakle. što se desilo u đeno nekoliko hiljada objekata (pregrade maju 2014. „rejonske sekcije”). Stoga. Ipak. za zaustavljanje nanosa. „Vodnim objektima za uređenje vodoto. Vlasnički u cilju prevencije destruktivnih erozionih institucija u procesima projektovanja. dejstva. materijalne i stručne resurse da – Niš. da se preostala vodoprivredna preduzeća procesa i bujičnih poplava. „Erozija” – kao što su Francuska i Austrija. ako se ima u vidu nja. | broj 8 25 REDEFINISANJE POLITIKE PREVENCIJE BUJIČNIH POPLAVA U SRBIJI . koja pored rečnih poplava za uređenje bujica (1953) i mreže specijali. brine se o njiho. godine imale su dva va i za odvodnjavanje. Osečine. erozije i bujičnih poplava. „Erozija” – Knjaževac. traja. veka. Bujični poplavni talas se formira u prošlog veka i danas se ističe kao primer do. nije realno očekivati da će jasno uočljiva segmenta – bujične poplave privatni sektor biti zainteresovan da posle (formirane na brdsko-planinskim područji. za zaštitu od popla. To je bio razlog koje se odnose na prevenciju erozionih u Republici Srbiji4 izostavljeno je da se na. a stanovništvu i poplavama3. Postojeće va. trebno je vratiti u sistem preduzeća koja se za stručnjake koji se bave problematikom vom namenskom korišćenju.

ali za optimizam kada su u pitanju Srbije južno od Save i Dunava. izgradnja područjima u nadležnosti JVP „Srbijavode”. u trošiti samo za predviđene vodoprivredne nekoliko hiljada objekata za zaštitu od bu- 26 POLIS Novembar 2014. neophodnih godišnjih ulaganja). Zakonom o vodama odbranu od poplava (1900 km odbram- od erozije i bujica. što zahteva objekata.18 milijardi dinara. godine (0. odnosno dovodi se ma). Predložene mere mo. ne postoji osnov nu delatnost. U praksi se primenjuju dva mo- kako bi se osetili puni efekti primene ve. Poseban nalnosti sistema i progresivno većeg rizika JVP „Beogradvode”) obuhvata: sistem za problem je finansiranje radova za zaštitu od dejstva poplava. državnih struktura. 580 km regulisanih vodotokova i janja od svega 0. na prostoru Srbije (u periodu 2015–2025. Stoga izdvajanje sred.74% namene. u pitanje čitav koncept društvenog omogućuje plan poslovanja JVP „Vode Voj- stava za zaštitu od poplava predstavlja razvoja.14 milijardi dinara. godine). U AP Vojvodini se prihodi getacije (intercepcijа. Istovremeno. niti obezbediti održavanje postojećih su uključeni u Operativni plan odbrane od gmenta odbrane od poplava. poplava (koji sprovode JVP „Srbijavode” i sistemsko rešenje finansiranja. Postojećim sistemom finansiranja nije mo- guće su samo u sklopu reafirmacije čita.34–2. | broj 8 REDEFINISANJE POLITIKE PREVENCIJE BUJIČNIH POPLAVA U SRBIJI . poboljšana infiltra. poplavama 2014. sa rasponom godišnjih izdva.822 miliona evra. godine direktna šteta infrastrukture. koji vog sektora vodoprivrede. dok JVP „Srbijavode” ima plan poslovanja zvoja i imperativ u delovanju političkih i od svega 1. Ovako nakaradan način finansiranja bruto proizvoda. novih proizvodnih prihodi od vodnih naknada troše se i za prevazišla sumu od 2 milijarde evra i pro. na vodnim treba imati na umu da je samo u majskim bezbednost stanovništva. vodine” u vrednosti od 6. guće realizovati izgradnju novih objeka. preduslov za planiranje društvenog ra. Suma od 900 miliona Ukoliko nema adekvatne zaštite „Vode Vojvodine” i namenski troše za vod- evra predstavljaće opterećenje za budžet od poplava. ta. a posebno se. zahteva period od najmanje 10 godina periodu 2006–2013. dela finansiranja. prikupljena na osnovu ovog zakona mogu jezerima. koje je na istorijskom (član 151) predviđeno je da se sredstva benih nasipa.101–0. 34 brane sa akumulacionim minimumu. od vodnih naknada u celosti prenose JVP cija i retencija vode). Program održavanja vodnih objekata. kapaciteta i unapređenje druge namene (suprotno Zakonu o voda- uzrokovala negativan rast društvenog poljoprivrede. što dovodi do smanjene funkcio.

proizvodnju otpada. votnoj sredini. zemljišta samom koritu ili imaju toliko mali raspon plava. Time se stvaraju uslovi za ubla- da znatno smanjuju proticajni profil. godinu (3. Uoče. „Vojvodinavode”). mreže bujičnih vodotokova na teritoriji aktivnosti doprinose afirmaciji omla- tivnosti bujičnih poplava zahteva značajne lokalne samouprave. uglavnom bez građevinske nivou lokalne samouprave (prostorni plan. plementacija rešenja iz ovih dokumenata domenima poljoprivrede. Primena predloženih mera znatno bi pove- osnovu Zakona o vodama usmeravaju ka koncipira sistem odbrane. te. od naknada za 2013. korupcije i nepo. jer povoljno deluju na puteva.76 milijardi dinara za potrebe vodopri. urbanističkog reda. Takođe. nja zemljišta. ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i 2013. organske hrane. one u maju 2014. a Poreska uprava već tri godine ne usvojena planska rešenja retko primenjuju cijama. kroz nastavne programe 2. specijalizo. ali se načinima postupanja u vanrednim situa- dinara). što bi smanjilo Bujične poplave maja 2014. kroz i smrtonosnijih meteorološko-hidrološ- vršne analize uzroka i posledica majskih saradnju lokalne samouprave sa referen. primeni prakse održivog korišće- obavlja naplatu naknada za navodnjavanje usled nedostatka finansijskih sredstava. uočeno je često pregrađivanje Opštinama i gradovima su neophodni usmerene ka poboljšanju stanja u ži- kanala radi izgradnje lokalnih pristupnih stalno zaposleni stručnjaci. odbrane i sanacije caj i nanos). Međutim. govorna lica i formira spisak neophodnih i bujičnih poplava. očuvanje biodiverziteta. a eroziona područja lokacije na kojima se broj ljudskih žrtava i obim materijalne šte- zale su veliki značaj lokalne samouprave u generišu nepovoljni uticaji (površinski oti. sa 61 meli. šumarstva. pokreta Gorana Srbije. JP „Srbijašume” i tet za očuvanje vrednih i fragilnih po- kom. Repu. još 500 miliona dinara godišnje. javnih vodoprivrednih preduzeća interesovanih društvenih grupa. što je svega 50% troškova za radove (PPEP) i operativne planove za odbranu od cijama u ovoj oblasti. infra- ta izgrađen je u plavnim zonama lokalnih u prostorno-plansku dokumentaciju na strukture i energetike. imenuju od. industrijskim i infra. pojave ciklonskih padavina kakve su bile Uloga lokalne samouprave kovi II reda po pravilu bujični vodotokovi. se profiliše i pojačava javni senzibili- službi i daleko oštrijom kaznenom politi.000 hektara ba dati nadležnosti u kontroli aktivnosti na vanredne situacije i operativnog štaba za zemljišta sa naseljima. JP „Vojvodinašume”. čime se štiti 471. ali i drugih za- domenima urbanističkog i komunalnog prave. bličke direkcije za vode.000 od 60 godina (dipl. što bi vodoprivredi donelo odgovarajućih kadrova. čak i u slučaju ponovne sredstava. čime se štiti 600. Smanjenje destruk. sa većim nadležnostima inspekcijskih („Srbijavode”. Budžetom Republike Srbije (za Aktuelni Zakon o vodama propisuje oba. brojni objekti su izgrađeni u koritima cesa i bujičnih poplava suštinski su vodotokova. Sledeći korak jeste im. dozvole i bilo kakve tehničke dokumenta. eko-turizam i održivi skih otvora i putnih propusta. vodnih resursa). rativnih planova za odbranu od poplava. izradi pomenutih dokumenata nas mogućnosti pojave destruktivnijih posledica bujičnih poplava. Neophod. zadržavanje kontrola stanja degradiranih površina i razvoj lokalnih zajednica. godine poka. štovanja zakonskih propisa. inž.jica i erozije). mostovi imaju noseće stubove u vani za problem erozije i bujičnih po. treba pristupiti sa najvećom pažnjom. šumarstva za hektara. čija uloga se ogleda u sledećem: i voda. nove za proglašenje erozionih područja usaglašene sa vodećim svetskim institu- vrede. ćala efikasnost sistema za zaštitu od erozije vodoprivredi i troše strogo namenski. transfer informacija dinskog volonterskog rada. privredni razvoj zbog očekivanih šteta u veliki broj poplavljenih i oštećenih objeka. godinu) predviđeno je ulaganje od vezu lokalnih samouprava da izrade pla. ne su velike količine plutajućeg i kabastog za proglašenje erozionih područja i ope. opštinskog Štaba za dručja. čime reda. S obzirom na to da su vodoto. mostovskih stubova. ju značajnu ulogu u edukaciji stanovniš- suma je manja od projektovanog prihoda Planove za proglašenje erozionih područja tva o potencijalnim prirodnim rizicima. generalni plan). kih ekstrema i kompromituje celokupan poplava ukazale su na sledeće činjenice: tnim institucijama. što je izazvalo zagušenja mostov. n POLIS Novembar 2014.8 milijardi ima oko 60 gradova i opština u Srbiji. fakultetu Univerziteta u Beogradu više oracionim sistemom). ove i kasnije izlivanje vode. pre svega izmene postojeće zakonske regulative u i znanja između jedinica lokalne samou. lokacijama za eksploataciju šljunka i peska odbranu od bujičnih poplava. poštovanju komunalnog i za fizička lica. | broj 8 27 REDEFINISANJE POLITIKE PREVENCIJE BUJIČNIH POPLAVA U SRBIJI . plan detaljne regulacije. sistem za zaštitu od kako bi se izbegle neželjene deformacije zovani kadrovi za borbu sa problemima unutrašnjih voda i odvodnjavanje zemljišta rečnog korita ili čak ugrožavanje temelja erozije i bujica školuju se na Šumarskom (devet melioracionih područja. Specijali- strukturnim objektima. Aktivnosti na prevenciji erozionih pro- cije. Čak i ta poplava na vodotokovima II reda (OPOP). Lokalne vlasti ima- prema predviđenim normativima. vodotokova. Izradom ope- no je donošenje uredbe Vlade Republike rativnih planova se identifikuju svi bujični Zaključak Srbije kojom se sva sredstva naplaćena na vodotokovi na teritoriji opština i gradova. Jedinicama lokalne samouprave tre. godine. Izostanak navedenih aktivnosti izlaže procesima prevencije. kvalitet šumskih ekosistema. kontrola sprovođenja rešenja iz planova žavanje efekata klimatskih promena. po.

mo- dernije rečeno. praćene štetama i gubitkom marina. S obzirom na po- reklo voda i karakter nepovoljnih dejsta- va. kao i nezaokruženih odbrambenih sistema i/ili prevaziđenog stepena zaštite 28 POLIS Novembar 2014. koje mogu da ugroze ljudske živote. kao i infrastrukturnih koridora u rečnim dolinama. objekata. Poplave se svrstavaju u red najvećih pri- Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi”. Ekstremne meteo- rološke pojave kao što su inten- zivne kiše (pljuskovi) ili naglo otapanje snega prouzrokuju pojavu „velikih voda”. koji. predstav- lja infrastrukturni sistem „prvog reda”. (2) zaštita od svih vidova vodne erozije i bujica i (3) zaštita od suvišnih atmosferskih i podzemnih RAZVOJA voda („zaštita od poplava unutrašnjim vodama”). jer od njegovih funkcija zavisi opstanak i razvoj urbanih i privrednih centara. mera i druge aktivnosti kojima se na raci- onalan način štite ljudi.rs ljudskih života.co. imo- Dr Marina Babić Mladenović vinu i infrastrukturu u rečnim dolinama. Česta i velika šteta najčešće je posledica godine odgovorilo 116 opština (45 nije neplanske urbanizacije. S ezonske oscilacije nivoa i pro- ticaja voda prirodne su odlike vodotokova. U Srbiji postoji sistem objekata za zašti- tu od poplava spoljnim vodama. prevencija vanrednih situacija izazvanih poplavama. sa promenom uslova u priobalju. Zaštita od štetnog dejstva voda ili. razlikuje se: (1) zaštita od poplava koje OD POPLAVA U SRBIJI nastaju pri izlivanju voda iz korita većih – stalnih vodotokova („zaštita od popla- – STANJE I PRAVCI va spoljnim vodama”).babic-mladenovic@jcerni. a Beograd na prostoru Srbije često uzrokuju vanred- ne situacije. prirodna i radom stvorena materijalna dobra i resursi od SISTEM ZAŠTITE poplava i vodne erozije. podrazu- meva realizaciju niza radova. Prema podacima ankete na koju je 2010. Direktor Zavoda za uređenje vodnih tokova. sa mrežom uređenih vodotokova. rodnih katastrofa na globalnom nivou. | broj 8 Sistem zaštite od poplava u Srbiji – stanje i pravci razvoja .

preduzimanje preventivnih mera. čarskim područjima Srbije je istovremena rušenja zaštitnih objekata. Veoma je važno da se razvija saradnja na Morava. kao što su Dunav. koje odlikuje speci. godine su poplave. sistemu nasipa i evakuacija ljudi i dobara. kao i veći broj manjih vodotoko- javile na većem broju slivova (Timok. pojava velikih voda na ovim rekama. Veli- čarski vodotokovi (Dunav. kojoj se. ovom popla. na bilateralnom i multilate- uspešna. Nera. Na velikim branjenih područja. vodotokovima. kako bi se zajedno planirali delovima vodotokova koji nisu uređeni. Sava. nisu uređeni ili na njima postoje samo lo. posle dugotrajnih kiša. dok je veliki broj nasipa pretrpeo septembru 2014. ralnom nivou. Od 99 značajnih po. mogu izdvojiti tri osnovne kate. ali i češće i veće velike vode. šteta može biti znat. Sava i plavnih područja u Srbiji2. Tisa. Juž. U maju 2014. Tisa. kama u zapadnoj i centralnoj Srbiji imale od veličine i vrednosti plavnog područja. pa je došlo do plavljenja Kladovo i Negotin. a na rekama srednje veličine su napore. naj- dine. dok su se 2010. u Sistem za zaštitu od poplava na manjim di suše. Neki pronosa površinskog i drugog materijala. va. ograničava mogućnost najave i vanred. godine desilo preko 70 značaj. velike vode nastaju u proleće. Karaš. Tisi. Tamiš. su odbrana od poplava na izgrađenom talasi. Značajna poplava iz prošlosti je poplava koja je na poplavnom području iza. brza koncentracija i kratko dine. zbog izuzetnog in. zbog veličine poplavljene površine poplavni talasi se pretežno formiraju van bez sistema zaštite od poplava. godine na na kojima poplave nastaju naglo. U uslovima Karakteristike vodotokova trajanje velikih voda. Iako se sa zemljama u slivovima prekograničnih poplava na postojećim objektima bila je bujičnim poplavama plave manje površi. i u brdskim i planinskim delovima zemlje. već zavisi od promena ovakvog režima velikih voda. godine velike vode pokreću i klizišta. posledice po zdravlje ljudi. Drina. Bujični tokovi najčešće Nišava. Zapadne i Velike Morave. kulturno nasleđe i/ili privredne aktivnosti. se mogu javiti i u drugim periodima go- fična geneza. životnu sredinu. koje su posledica ekstremnih hidro. U trećoj kategoriji je veliki broj manjih Tisa. bujični karakter. Najznačajnije reke u Srbiji (Dunav. vodotokova. pre svega. usled vom su pogođena 42. a često kova spadaju i Drina. a štete su se dešavale samo na ne nego u slučaju izlivanja velikih reka. na skoro svim re. U kategoriju prekograničnih vodoto- 2013. ponekad dovode do ljudskih žrtava. koji Velike vode su slučajni događaji. 2006. dovele su posto. koji se nih poplava. gde se formiraju poplavni slav Černi”. Značajno poplavno područje je ono na kom postoji ili bi se mogao pojaviti zvala štetu čiji iznos prelazi 10% nacionalnog dohotka ostvarenog na teritoriji značajan rizik od poplava sa štetnim posledicama po zdravlje ljudi. Glavni cilj u rešavanju problema poplava U prvu kategoriju spadaju veliki ravni. hidrološkog režima. pa postoji mogućnost za prognozu i Veliki broj reka dotiče sa teritorija sused- plavama) i dokumentaciji Instituta „Jaro. To je Katastrofalne velike vode maja 2014. što Druga kategorija su brojni bujični tokovi može dovesti do katastrofalnih posledi- Posebno ozbiljne situacije bile su 2006. u Srbiji se u periodu od 1965.prepoznalo činjenicu da su ugrožene po. Mlave. čina štete od poplava zavisi. U Srbije rasporeda i intenziteta padavina u slivu. godine zadesile opštine bile najčešće prouzrokovane dugotraj- velika oštećenja. a šavale na deonicama manjih vodotokova na. nim i rasprostranjenim kišama. budućnosti se mogu očekivati dugi perio- Srbiju odlikuje razgranata rečna mreža. dobara i naših granica. kao što nih zemalja. do 2011. ali i Drine. prema osnovnim odlikama veli. pri prolećnom otapanju snega praćenom objekti su ostali u funkciji samo uz znatne Svedoci smo bujičnih poplava koje su u kišama. godine na Dunavu. u slivovima Save vodotokova sa bujičnim karakterom topljenja snega uz istovremene kiše. U slučaju poplave. nog delovanja. | broj 8 29 Sistem zaštite od poplava u Srbiji – stanje i pravci razvoja . Odbrana od kalni objekti za zaštitu od poplava. Bujični karakter nije globalnih klimatskih promena očekuje se i velikih voda na teritoriji uvek podjednako izražen. posle prethodnih kiša. štete od poplava tenziteta padavina koje su obuhvatile ve. ca. u zonama većih naselja. prostiru na teritorijama više država. privredne aktivnosti i kulturno nasleđe. Ipak. go. Kolubara). na kojima pri nailasku poplav. ro. Sava) imaju velike slivove. ali i na i koncentracije stanovništva. životnu jedinice lokalne samouprave u prethodnoj godini i koja je imala znatne štetne sredinu. Strategije za smanjenje gorije vodotokova.1 Poplave su se najčešće de. posledica njihovog naglog nastanka. Potencijalna šteta se ocenjuje u procesu >>> 1. češće su se na potocima i manjim rekama meteoroloških uslova. vodotokovima je najčešće izveden samo kih voda. 2. nog talasa nivo vode raste relativno spo. one predstavljaju značajnu opasnost i mere i radovi za prevenciju poplava. Morava). kao i velikih brzina toka i javljale posle jakih lokalnih pljuskova ili jeći sistem do granice izdržljivosti. POLIS Novembar 2014. like prostore i zemljišta zasićenog vodom jeste zaštita ljudi i smanjenje štete. Najozbiljnija pretnja ravni- zaštićenim deonicama usled prelivanja ili infrastrukture.

Ova strategija je do sada prolasku poplave. menu neinvesticionih mera. Rekonstrukcija je uglavnom zavr- Međutim. Ova oko 1250 km. operacije u okviru zaštite (koja se postiže deni na pojedinim lokacijama u Sremu i vežbama. skom do Novog Sada postepeno su re- za smanjenje uvek prisutnog rizika od ja. dok su dru- podržava. godine poplava. Brzava. U sistem zaštite od poplava i Nera) prekogranične su reke. Kod nas se koristi u dolinama ciju i ekonomski oporavak na svim nivo. Obrenovca tokom poplave u maju 2014. dokumentima imala prvi rang prioriteta nog” uticaja (prema kome je dimenzio. Zaštita od poplava na vodama 1. služ. Banatski vodotokovi (Stari i Plovni Be- se izbegava opasno. dine. utiče kundarna. pojave) i izazvati štetu. Zato treba težiti U Srbiji je na vodama 1. i usredsređena je na aktivnosti koje. regulacija vodotoka. od kojih su 47 višenamenske. planiranja. ima. podrazumeva se visok stepen bara u ugroženim područjima. Značaj ove strategije potvrdio je slučaj konstruisani nakon poplave 1965. akumulacija i retenzija u odbrani od po- misije na terenu neposredno posle kon. kao i propisa u zervisanih akumulacionih prostora. i štite Bačku od 100-godišnje velike vode pljenija je strategija koja podrazumeva Dunava. politike razvoja plavnog područja. uloga (po propisanoj metodologiji) stručne ko. akumulaci. izgradnjom objekata se ne Srbiji. Višenamenski vodoprivredni na planiranje i raspored infrastrukture. Potpuna eliminacija štete od nepo. sana za prihvat velikih voda na dužini od gej. od pojedinaca do šire društvene i zidovima. u gradovima duž Dunava. Beograda u svim prethodnim planskim poplava. Velikom Gradištu i Go- može primeniti na svim manjim rekama u lupcu. šteta od poplava se stalno po. dok stvarnu štetu utvrđuju i opremanjem objekata. ga zaštićena obaloutvrdama i zaštitnim velikih reka. izmeste aktivnoj zaštiti od poplava velikih površi- većava zbog sve intenzivnijeg korišćenja skupi sadržaji iz potencijalno plavne zone. nekoliko naselja dokazala visoku efikasnost. Iako je zaštita užeg gradskog jezgra obezbeđuje potpuna i trajna zaštita od naselja i poljoprivredno zemljište. | broj 8 Sistem zaštite od poplava u Srbiji – stanje i pravci razvoja . plava. se- kretne poplave. Međutim. reda u nadležnosti lokalne samouprave. rasteret. Ova u Beogradu i kontinualno od Smedereva Svako područje u rečnoj dolini odlikuju upravljačka strategija se primenjuje i na do Golupca. rekonstruk. a rečna korita su reguli. inicirala je re- privredno zemljište. potreban stepen zašti- nisan zaštitni sistem) uvek može pojaviti postojećeg sistema te nije obezbeđen. od kojih zavisi strategija nezaštićena i na zaštićena plavna područ. primenu gra. analizama spremnosti itd. kao i desnoo- voljnih dejstava vode je nemoguća. go- centrisani stanovništvo. ima značajnu ulogu u Načelno. Podrazumeva pri. Ova strategija se stolcu (Požarevac). i osiguranje od poplava. Na manjim rekama je formisanje i edukacija stanovništva. pa se bu upozorenja i opštu spremnost na hitne balni nasipi ili kejski zidovi. nasipi. a na vodama 2. Starom Ko- ma većih naselja. Odbrana od poplava 2006. U svetu. ukoliko je moguće. stva. čija priobalja uglavnom čine mala šena. Nasipi od granice sa Mađar- posebni uslovi. vezi sa sanitarnom i zdravstvenom zašti. kao što su in. hidrosistem DTD. na na području Bačke i Banata. tom. poplavljenoj teritoriji i izgrađeni novi nasipi. reda3 izgrađeno smanjenju štete tokom poplava time što 2450 km nasipa.). jer se od usvojenog „merodav. smanjenje negativnih posledica poplava dišnje velike vode tako što su nakon iz- je. reda je u nadležnosti države. Zaštitu od strategija podrazumeva zoniranje terena je uključeno i 58 akumulacija i retenzija. i presečenih vodotokova sa nasipima i 3. u okviru plava je. neekonomično ili ne. po gradnje brane rekonstruisani postojeći ni kanali i dr. Zaštitu od poplava duž Dunava obez- povećane osetljivosti zgrada i infrastruk. u odnosu na ulogu nasipa. svim nivoima. konstrukciju zaštitnih objekata u Novom zaštita izvedena uglavnom samo u zona. 30 POLIS Novembar 2014. u čijim priobaljima su kon. najznačajniji teritorijalne jedinice. Karakteristike na teritoriji Srbije. Moravica. Naročito je značajno da se. koji se sastoji od glavnih kanala HS DTD đevinskih propisa u vezi sa izgradnjom zbog relativno malog broja i veličine re. kao i zbog pripremljenosti za slučaj opasnosti od po. Smederevu. rečnih priobalja i povećanja vrednosti do. pa i u Srbiji. tokom koje su najveći problemi bili privredni objekti i najproduktivnije poljo. informisanje javnosti. pa čak i da se. Mađarskom do ušća Nere. poplava obezbeđuje fleksibilan sistem prema stepenu opasnosti. Tamiš. Duž akumulacije HE „Đerdap 1” prevenciju poplava izgradnjom značajnih Treća strategija se zasniva na merama za je takođe obezbeđena zaštita od 100-go- investicionih objekata (brane. najzastu. ranje fondova za oporavak posle poplave Sadu. što obuhvata razradu planova na beđuju levoobalni nasipi od granice sa ture. premešteno je na viši teren. Karaš poželjno korišćenje plavne površine. Rojga.). a i javnost je omogućavaju brzu sanaciju. Zemunu. a nastavlja se dalja iz- još veći (svakako sa ređom verovatnoćom za zaštitu od poplava gradnja u potencijalno plavnim zonama. Takođe. koji su izve- teži njenom razumnom smanjenju.

kejski zidovi i nasipi u centralnoj zoni i 2005. regulacije „grad- ispred glavnih nasipa zaštićene letnjim tako da je u maju 2014. i 1981. godine i obezbeđuju zaštitu od 100-go. industrijskih postrojenja i poljo- i 2006. Proble. Sadržaj i položaj tu od 100-godišnje velike vode. tipa objekata (nasipi. godine. privrednog zemljišta. Nasipi razvoj. ni posle odbrana od poplava 1974. nisu zabeleženi značajniji problemi. za prihvatanje i delimično Beograda. zetnim naporima sprečeno prelivanje ili razmere poplave 2014. godine poplava 2014. već su na potezu Kupinovo Mačvi (između Šapca i ušća Drine). transformisanje poplavnog talasa. Na Kolubari i njenim pritokama izgra- Na Tisi su obostrani nasipi rekonstruisani dišnje velike vode. godine na ovim nasipima mesta.omogućuje preraspodelu velikih voda Na Savi postoje obostrani nasipi koji nisu rušenje na dve deonice starog nasipa u u zavisnosti od nivoa vode u Dunavu i kontinualni. godine. | broj 8 31 Sistem zaštite od poplava u Srbiji – stanje i pravci razvoja . Na nekim đutim. Tokom odbrane od đeni su objekti u cilju zaštite naseljenih nakon odbrana od poplava 1970. koja se planira za dalji urbani deonici Tamiša su rekonstruisani. Posebno velike nasipima. godine samo izu. Nakon katastrofalnih poplava 2000. rekonstrukcija odbrambene linije branjenog područja uticali su na izbor potezima su poljoprivredne površine na desnoj obali do danas nije završena. godine zahtevaju >>> POLIS Novembar 2014. Karašu i Neri. tako da obezbeđuju zašti. –Sremska Mitrovica zadržane prirodne đe. ne obezbeđuju adekvatan stepen mi sa učestalim poplavama se javljaju na na levoj obali su uglavnom rekonstruisa. nasipi na najuzvodnijoj plavne zone. skog” i „poljskog” tipa). zaštite. Tako- Tisi. Me.

Leskovac. koja započinje iz. godine su na slivovima de. većih naseljenih mesta u kojima su lo. dr. U slivu Zapadne Morave što je pokazala poplava u Trgovištu na Pči. neke pritoke Velike Morave (Belica. jer su prevaziđeni mero. Despotovac. ostala značajna poplavna područja. Vladičin Han. Odbrambe- čiti objekti. Kraljevu. sa protoci. poljoprivrednom zemljištu. govora na poplavni događaj. godine Priboj i Prijepolje na Limu). infrastruk. Sistem nasipa nije kontinualan. nji. zajedno Branjena područja su često prostrana. Bajina Bašta i Ljubovija na Drini. lorizaciju stvarnih ili potencijalnih šteta ristika vodotoka: nasipi. Posle ka- Lučani i dr. godine. Rača. godine imamo Morave regulisane su rečne deonice u poplava priliku da se. Jasenica. čan proces. Aranđelovac i te od poplava u Srbiji nije zadovoljavaju. Jagodina. na zaštiti od velikih voda (nasipi i „gradske” boja nasipa. koji se sastoji od 3 faze: od- Čačku. U slivu Južne konstatovano i pri poplavi Zaječara 2010. štiti najplodnije ze. ki na postojećim objektima zaštite. ni po obuhvaće- gradnju nasipa na levoj obali Drine. Požegi. godine (obe u slivu Južne poplava. koje predstavljaju podlogu za va- sadržaja branjenog podučja i karakte. Na slivu su izvedeni lokalni radovi ćili efikasnu lokalizaciju eventualnog pro- na pritokama bez nasipa ili sa nasipom iz.) i nekim naseljima. pa sa dunavskim nasipom. Drine. poljopri. pedesetogodišnje velike vode. Česta i velika šteta najčešće snih pritoka Drine zabeleženi ekstremni poći od iskustava prethodnih poplava. Ocena sadašnjeg stanja pripravnosti za sledeći događaj. Lugomir. Pčinja i Dragovištica su preko. kao (pogodila je deo sliva Zapadne Morave i periodu ovakve karte biti urađene i za što je dolina Jadra. Načelno. Sadašnji većih gradova. Šteta od poplava u slivu Morave Republike. ve treba takođe preispitati. Kraguje. koji bi mogli da budu dok su poljoprivredne površine uglav. Odbrambene linije duž Mlave i Peka su zaokruženih odbrambenih sistema i/ili novijeg datuma. godine uočena Ravanica. Mnogi objekti su nim i na nebranjenim površinama. Do sada su u slivu Morave korišćeni razli. Objekti za lokalizaciju popla- građenim duž jedne obale. niše adekvatan kompleks preventivnih 32 POLIS Novembar 2014. Zaštita od poplava će. Krušev. Obrenovca 2014. nom prostoru ni po veličini prouzroko- maju 2014. kao i akumulacija namenjenih odbrani od zaštitni sistemi (približno 18% teritorije ka građeni su prvenstveno u cilju zaštite poplava. Načelno. na linija duž donjeg toka Timoka. Vranjsku banju. Ralja i druge). 2010. radovi i mere za zaštitu od po. industrijskim postrojenjima. pa je potrebno Jezava. Limu i Uvcu. Upravljanje rizikom od poplava je cikli- su izvedene regulacije u Užicu. plava. godine čajna poplavna područja duž Dunava i u bujičnog tipa kroz naselja ili „poljskog” zabeležene dve poplave: manja u aprilu slivu Velike Morave. kompletno preispitivanje koncepta zašti. se beleži skoro svake godine. čajnijih poplava su se desile 1999. sa stepenom zaštite od prevaziđenog stepena zaštite. u saradnji sa teško oštećeni. pretežno na Tise i Save. dok će u narednom tipa kroz poljoprivredna područja. veća regulacije). davni uslovi za njihovo dimenzionisanje. U Koncept zaštite od poplava na slivu Mora. se u određenoj meri postiže i adekvatnim poplavama. Pravci razvoja druga naselja. Prokuplje. koji bi omogu- postoje deonice i na glavnim tokovima i mljište. Primenjeni (izlivanje pritoka Zapadne i Velike Morave. zatim Morave. za višegodišnji period. Kuršumliju i Zaštita od poplava nije zadovoljavajuća. U neposrednom slivu Velike sistema za zaštitu od tastrofalne poplave 2014. znica. defi- vac. kao i u naseljima kao što su Guča. koja je pogo. Veliki deo teritorije je realno ugrožen te na slivu Kolubare. od poplava su uključene brane i akumu. najviše u priobaljima Dunava. plavljenja postoji i tamo gde su izgrađeni Zaštitni objekti duž Drine i njenih prito. ali ne preispitati sistem zaštite. kao i ne- velike štete. Resava. re. Tokom od. je posledica neplanske urbanizacije. pri čemu treba vane štete. nakon neophodnih poprav- gradovima (Paraćin. U ovom slivu su 2014. Svilajnac. kojima se štite naselja. bez lokalizacionih nasipa. godine). Timoka). Karte ugroženosti i karte rizika od po- su različiti tipovi objekata. kroz Niš. postoji sistematizovan pregled podataka bosanskom stranom. tako da je došlo do plavljenja i promenom uslova u priobalju. dila ceo sliv Zapadne Morave (osim Ibra) i lacije na Drini. 2007. Neke od zna. Novom Pazaru. stepen zaštite nije zadovoljavajući. što je ugroženi prodorima nasipa na uzvodnim nom prepuštene plavljenju. urađene su za sada samo za zna- tipa na potezima manjih vodotokova Morave). obaloutvrde i turnim objektima i poljoprivredi). Crnica. i izradu planova upravljanja rizicima od kejski zidovi. vredno zemljište i saobraćajnice. granični vodotokovi u slivu Egejskog mora. zavisno od sa velikom štetom nanetom naseljima. dok potencijalni rizik od korišćenjem višenamenskih akumulacija. | broj 8 Sistem zaštite od poplava u Srbiji – stanje i pravci razvoja . oporavka i cu. Šteta od poplava u Srbiji se i u prošlosti brane od poplava 2010. i u novijem periodu dešava i na branje- su slaba mesta na Drini. sadašnje stanje u pogledu zašti. plava. U sistem za zaštitu Toplicu) i ekstremna u maju. kao i regulacije „gradskog” godine i 2010. Koluba- cirani i značajni industrijski objekti (Lo. va posebno nedostaju u zonama nekih naseljena mesta su zaštićena od poplava. Pirot. sektorima vodotoka (primer je poplava Morave regulisani su potezi vodotokova godine.

i lokalne samouprave. Planove će pripremati nadležni odnosno voda 1. Grafikon 1: Ciklus upravljanja rizikom od poplava u rečnom slivu S ma nje n je DOGAĐAJ INTERVENCIJE l Upozorenje l Uzbuna š t l Informacije l Spasavanje l Odbrana od poplava e te l Informacije / Instrukcije PRIPREMA l Finansiranje l Vežbe civilne zaštite O l Vežbe odbrane od poplava PROCENA DG l Osiguranje ST VNO OVO OPASNOSTI POPRAVKE P RIPR A R I RIZIKA l Provizorne popravke PREVENTIVNE l Komunikacije MERE l Transportni sistem sti l Planiranje korišćenja zemljišta vo l Tehničke mere l Biološke mere j i t l O P O R AVA K e os REKONSTRUKCIJA e j l Konačne popravke j e n l Rekonstrukcija objekata n a l Povećanje otpornosti l Finansiranje Sm mera za svaki sliv i realizuje u planskom drugi subjekti društva (ministarstva. nog dejstva voda predstavlja obavezu treba da budu doneti do 2017. Pri tome je vodoprivreda visiti efikasnost zaštite. kao i uređenje erozionih područja vodotokovima treba formirati nužne re- kom. pored sektora voda. stanovništvo). u skladu sa svojom teritorijalnom od čijeg će stanja i funkcionalnosti za- tveni i privredni razvoj. stema za zaštitu od spoljnih i unutrašnjih aktivnost. učestvuju i i bujica. trendovima i aktuelnom stanju sistema. duzeća. nice lokalne samouprave. izgradnju si. treba zasnovati na savremenim svetskim periodu. jer se njome štite područja. Ovaj strateški cilj se može posti. autonomne pokrajine za teritoriju Republike Srbije i za vodna Zaštita priobalja velikih i srednjih reka. reda i dalje se mora ljudi. godine Republike Srbije. jedi. Planovi upravljanja rizicima od poplava nomske snage društva. | broj 8 33 Sistem zaštite od poplava u Srbiji – stanje i pravci razvoja . Iz tog razloga će prevashodno nadležna za planiranje i redovno održavanje i investicioni radovi Generalni cilj našeg društva mora biti realizaciju preventivnih mera. koje uklju. a dinamika realizacije će zavisiti od eko- Ekonomski opravdana zaštita od štet. Rešenja za zaštitu od poplava tenzije na manje vrednim područjima >>> POLIS Novembar 2014. na dogradnji i rekonstrukciji postojećih smanjenje rizika od štetnog dejstva čuju uređenje vodotokova. vodnih objekata predstavljati prioritetnu voda. u voda. i resursi i obezbeđuju uslovi za bolji druš. Na međunarodnim tranzitnim ći adekvatnim upravljanjem rizikom. oslanjati na hidrograđevinske objekte. nadležnošću. prirodna i druga materijalna dobra državni organi i javna vodoprivredna pre.

Radi smanjenja vrhova poplavnih talasa štite koji obezbeđuju građevinski objek. a što veće dacije. preduzeća angažovanih na operativnom zvole. opremom i alatom ba ograničiti. u potencijalno plavnim zonama. površine). U real- Stepen zaštite od poplava spoljnim vo. štite stalnim objektima do nivoa 100-go. a u delu realno plavne zone koji tivne mere zaštite od poplava. satelitskih snimaka. postavljati van zona rizika. stanovnika i značajne industrijske zone karte rizika od poplava. regulativom treba zabraniti izgradnju voda usled klimatskih promena. no u brdskim i planinskim područjima mere i radovi (mobilni sistemi u grado. ili čija bi vremeno obaveštavanje i evakuacija lju. vidu i moguće pogoršanje režima velikih sa nižim stepenom zaštite. savremenih i sprečavanja brzog oticaja iz seoskih i ti jednak je povratnom periodu velike prognostičkih modela i slično) i sistem gradskih zona. primenjivati nove principe i metode gra- ekoloških. ali da se dopunskom u zemljišne knjige i unos u prostorne zaštitom obezbede i od 500-godišnje ili planove. velike štete na našim prostorima. u uslovima kli. On se definiše za kođe bitno. destrukcija ugrozila stanovništvo. n 34 POLIS Novembar 2014. kao bitan segment male i srednje veličine. rekonstrukcija objekata). menjaju se i uslovi nastanka i karakteri. postojeći sistem za praćenje i prognozu gađenja treba postepeno sanirati. od manjih poplavnih talasa. treba povećati sanje objekta. Pored ovoga. od poplava treba razvijati i unapređiva. prostore treba ostaviti u prirodnom sta. pri čemu treba imati u ne površine takođe treba obezbediti. Preporu.000 je potrebno uraditi karte ugroženosti i gradskim naseljima. (2) održavanjem postojećih i ga su za obezbeđenje odgovarajućeg pošumljavanjem novih površina. đenja kojima se smanjuje rizik. razgraničiti vod- cije vrhova poplavnih talasa koji se for. Međutim. odnosno. izvršiti njegovo uknjiženje miraju na teritorijama uzvodnih zemalja. gde god to potrebno povećati efikasnost službe za čaja za sigurnost stanovništva. smanjenje rizika nu zaštitu ili drugi vid obezbeđenja od od poplava treba obezbediti i lokalnim Izgradnja objekata nije dovoljan uslov štete. ažurnu tehnič. mljenost mašinama. nju da bi mogli da prihvate deo velikih ciju. Takođe. a postojeće izvore za- svaki sistem ili kasetu (branjeni prostor). no zemljište. kroz posebne uslove i do- ljučujući i poplave. ranje hidrometeoroloških pojava je ta. što više treba promovisati ak. ra. Najosetljivije objekte. poseb- stepena zaštite potrebne i dopunske Neadekvatno korišćenje vodnog zemlji. i dovoljan stručni kadar. dara. Stoga treba modernizovati šteta od poplava. već je i instalacije. blago. vlasnik objekta obezbedi protivpoplav- plavnih talasa. odbranu od poplava. socijalnih i drugih kriterijuma. dalje povećanje rizika od poplava sprovođenju odbrane. za komunikaciju. | broj 8 Sistem zaštite od poplava u Srbiji – stanje i pravci razvoja . ali Radi zaštite ljudskih života i imovine. koja je merodavna za dimenzioni. njem automatskih mernih stanica. nije protočan već ima retenzionu funk- korišćenje akumulacija i retenzija. snički status i način korišćenja. ako matskih promena i antropogenih uticaja va. Na slivovima bez objekata za zaštitu je to moguće i ekonomski opravdano. Stepen za. pa merodavni proticaj ti sisteme za prognozu poplava i rano tenzionih prostora (močvare i poplavne više nije nepromenljiva kategorija. dotokova mora se u narednom periodu Manja naselja i kvalitetne poljoprivred- znatno poboljšati. šta i potencijalno plavnih zona je uzrok sa velikim rizicima od erozije. hidrometeoroloških pojava (korišće- tencijalne štete od poplava. posebno na slivovima vode. na nivou pojedinačnih za uspešnu zaštitu ljudi i dobara. postrojenja merama zaštite. treba di i dobara ostaju i dalje bitne aktivnosti ku dokumentaciju i adekvatnu opre. (šumskim i poljoprivrednim). na osnovu broja stanovnika i visine po. obnovom ili proširenjem prirodnih re- stike velikih voda. gradnju dozvoliti pod uslovom da retnih i obodnih kanala za redukciju po. Poljoprivred. dišnje velike vode. raste. voda. odbra- uslovi dozvoljavaju. retenzione efekte: (1) održanjem i. Sto. koji su od posebnog zna- objekata ili grupa objekata. 1000-godišnje vode (za velike gradove). što podrazumeva nu ili održavanje javnog reda. a zatim kontrolisati njegov vla- Zaštita od poplava priobalja manjih vo. uk. no i potencijalno plavnim zonama treba dama zavisi od tehničko-ekonomskih. upozoravanje. uspešne operativne odbrane od popla. Efikasno i stalno praćenje i prognozi. Zakonom tre- u zaštiti od elementarnih nepogoda. U tom ne površine se mogu obezbediti samo novih objekata u protočnom delu inun- kontekstu. odnosno uslova i ograničenja. (3) uređe- vima. radi reduk. Stoga njem parkova i zelenih površina u novim čuje se da se gradovi sa više od 20.

Uradni list. no. reagovanje. PRIMER DOBRE PRAKSE: nacionalnom i međunarodnom nivou. naročito pri- Dr Iztok Prezelj Mr Milena Dobnik Jeraj druživanje EU i NATO. Usvajanjem novog pravnog okvira (Zakona o zaštiti od ele- vrste nesreća. jak regulatorni okvir i sveobuhvatna inter- disciplinarna institucionalna postavka da bi se zadovoljile potrebe u vezi sa uprav- ljanjem u slučaju katastrofa na lokalnom. klizišta. oluje. Svrha ovog rada je da predstavi slovenač- ki sistem upravljanja u slučaju katastrofa. šumski požari i. Slovenija je uspela da izgradi mentarnih nepogoda i drugih nesreća) 1994. Re- prevenciju. POLIS Novembar 2014. KAKO JE SLOVENIJA da ukaže na neke primere dobre prakse. sve više. | broj 8 35 Primer dobre prakse: kako je Slovenija razvila svoj sistem upravljanja u slučaju katastrofa .si milena.jeraj@urszr. jedinice i 1. sistem je dobio veoma sveobuhvatan sistem upravljanja u slučaju specifičnu i nezavisnu poziciju u sistemu nacionalne bezbednosti: operativno je >>> katastrofa koji povezuje različite profesionalne i volonterske službe spasavanja. 56. godine. Uprava za civilnu zaštitu i pomoć u slučaju ski položaj. oporavak solucija o strategiji nacionalne varnosti (2010). glavni rizici kojima je zemlja Univerzitet u Ljubljani katastrofa Republike Slovenije bila izložena jesu poplave. zemljotresi. ali i na izvesne preostale izazove. i 2010.arnes. RAZVILA SVOJ SISTEM Nezavisni sistem upravljanja u slučaju katastrofa UPRAVLJANJA U Ono što je ključno za slovenački sistem upravljanja u slučaju katastrofa jeste SLUČAJU KATASTROFA to što njega sve nacionalne strategije bezbednosti1 definišu kao jedan od tri stuba sistema nacionalne bezbednosti (uz podsistem unutrašnje bezbednosti i U svetu koji zahteva spremnost na sve podsistem odbrane). spremnost. S obzirom na njen Vanredni profesor na katedri za bezbednost Šefica Odseka za međunarodne i EU poslove. Uradni list. godine – Resolucija o strategiji na- cionalne varnosti (2001). Ključna lekcija koju je Slovenija naučila jeste da su za upravljanje u slučaju kata- strofa potrebni uspostavljanje prioriteta u sistemu nacionalne bezbednosti. specifičan alpsko-mediteranski geograf- i odbranu.dobnik. S lovenački sistem upravljanja u slučaju katastrofa građen je postepeno tokom godina na- kon sticanja nezavisnosti 1991.si ske nepogode (grad.prezelj@guest. godine. 27. jaki vetrovi). vremen- iztok. Fakultet društvenih nauka. Rezolucije o strategiji nacionalne bezbednosti iz organizacije i integriše čitav ciklus upravljanja – 2001. no. Ključne razvojne podsticaje dali su povećan broj i raznolikost katastrofa i proces internacionalizacije.

i humanitarnim aktivnostima u kompleksnim vanrednim situacijama (UN’s Guidelines on the Use of Military and Civil Defence Assets to Support United Na- 5. niji objedinjuje nekoliko profesionalnih stva odbrane. integrativna struktura (članstva) Drugo. tions and Humanitarian Activities in Complex Emergencies). no. Za više o ovome vidi: Zakon o varstvu pred naravnimi in drugimi nesrečami. Uprava Republike Slovenije za zašči. To znači da sistem ne situacije za nekoliko tipova katastrofa 2. član 98. usvajanje lokalnih stavnike svih relevantnih službi. a za dnevne vanredne Jasno je da kompleksne katastrofe i van- situacije do komandanata za vanredne redne situacije zahtevaju interdiscipli. znači da se mnogo pažnje posvećuje ra- planova za reagovanje u vanrednim si. kao i u poplavama odvojene budžetske resurse. regio. učestvuju u sistemu upravljanja u slu- žavanje sistema u redovnim okolnostima onom i funkcionalnom smislu. Nacionalni sistemi kriznega menedžmenta. URSZR je telo u sastavu koje se bave spasavanjem i koji integriše Vojna sredstva su se pokazala kao veoma Ministarstva odbrane. 51/06 – uradno prečiščeno besedilo in 97/10. Zakon o varstvu pred naravnimi in drugimi nesrečami. odbrane nakon predloga komandanta nalnom i lokalnom nivou.2 Uloga gradonačelni. zajednička infor. te i volonterske organizacije i omogućava danta nacionalne civilne zaštite i da je on Sveobuhvatan im da rade zajedno u cilju minimizovanja odgovoran vladi. bijanju šumskih požara (avionska jedini- nim resornim zakonom i pošto ona ima oporavak). čitav ciklus upravljanja u slučaju katastro. planiranje. obaveštavanje stanovništva o situ. jedinice Civilne zašti- podrazumeva da vlada imenuje koman. komandanata civilne zaštite i njegovog upravljanja u slučaju katastrofa u Slove- ministrativno smešten u okvire Ministar. integrisa. prevencije i oporavka). ka je otuda veoma važna. integrativna uloga katastrofe. u slučaju katastrofa rodnih i drugih katastrofa. jer su oni odgo. imenovanje lokalnih struktura za obuke itd. Prezelj. 2006/2010. slučaju katastrofa u koji su. Ovaj lanac komandovanja i kon. ciju. U Sloveniji postoji 212 opština. jedinice i organizacije sa međunarodnim Smernicama iz Osla. što je u skladu gionalnim komandantima civilne zaštite u službe spasavanja. no. 6.4 ne grupe koje čine predstavnici više mi- trole aktivira se u slučaju vanrednih doga. starstava i drugih tela).6 slučaju katastrofa. Možda je ključni primer najbolje prakse nistarstava za međusektorska pitanja. član 98. fa (prevenciju. (inžinjerijska jedinica). Iztok. smatrati na nekoliko načina: integrativna se očuvala civilna kontrola nad upotre- fa pošto je to prva linija reagovanja kada uloga komandanta za vanredne događa. dok Uprava Republike u svetu u kom je neophodan pristup koji tj. upotrebu vojske i sredstava Civilne zaštite za podršku Ujedinjenim nacijama 4. direktno podređen vladi Slovenije a ad. ali je relativno ne. ne različite profesionalne i volonterske iscrpljena ili nedovoljna. Civilne zaštite Republike Slovenije da bi ključan za upravljanje u slučaju katastro.3 službi i organizacija. 2006/2010. To priprema za zaštitu. Uradni list RS. Operativna veza ide na. mini. regionalnom klus) aktivnosti tokom katastrofa: preven- gradonačelnika obuhvataju: praćenje i nacionalnom nivou (uključujući pred. Takođe treba na- to in reševanje) zadržava odgovornost za gradi sveobuhvatan sistem upravljanja u pomenuti da slovenačke oružane snage spremnost. sprovođenje i odr. komandanata civilne zaštite na svim ni- vorni za upravljanje u slučaju katastrofa u voima. nesreća. ca sa helikopterima). spremnost. bom oružanih snaga u reagovanju na dođe do katastrofe. Učešće oružanih tnih institucija odgovornih za različite snaga u aktivnostima upravljanja u slu- Sistem upravljanja u slučaju katastrofa aspekte upravljanja u slučaju katastrofa čaju katastrofa mora da odobri ministar je organizovan na nacionalnom. čaju katastrofa kada su civilna sredstva i takođe pruža podršku nacionalnim i re.5 nata civilne zaštite. đaja ili katastrofa. (jedinstvena komanda i brojni akteri). tivnu i tehničku integraciju svih relevan. reagovanje i oporavak. spremnost. u organizaci. 36 POLIS Novembar 2014. sistem upravljanja ljudske i materijalne štete u slučaju pri- dole do regionalnih i lokalnih komanda. narno i multidisciplinarno reagovanje. sistem pokriva čitav spektar (ci- okviru svojih lokalnih nadležnosti. Zadaci Civilne zaštite na lokalnom. Direktna podređenost vladi aciji i rizicima itd. 51/06 – uradno prečiščeno besedilo in 97/10. Važno je istaći i da su uspostavljene rad- situacije. | broj 8 Primer dobre prakse: kako je Slovenija razvila svoj sistem upravljanja u slučaju katastrofa . Prvi aspekt obuhvata opera. to što je Slovenija uspela da iz. reagovanje. tuacijama. Takođe treba poštovati Smernice UN za Uradni list RS. zvoju i testiranju adekvatnih nacionalnih. štaba. Ljubljana. Lokalni nivo je Takva integrativna funkcija može se po. FDV. korisna u spašavanju na planinama i suz- zavisna pošto je njen rad regulisan poseb. rukovođenje reagovanjem u maciona i telekomunikaciona struktura i regionalnih i lokalnih planova za vanred- slučaju katastrofe. Civil Defence Assets in Disaster Relief). 2005. je na lokalnom nivou. Smernice iz Osla za upotrebu strane vojske i sredstava Civilne zaštite u oporavku od katastrofa (The Oslo Guidelines on the Use of Foreign Military and 3. pitanja u kojima različita ministarstva Slovenije za zaštitu i spasavanje – URSZR podrazumeva spremnost na sve vrste imaju značajnu ulogu (posebno u fazama (slov.

među kojima je 42. trendom da se dalje razvijaju metodolo. organizacije radio-amatera i drugi do- sposobnosti za upravljanje rizikom. Information on the System of protection against Natural and Oth. kao i avion. po. POLIS Novembar 2014. Vidi: ACDPR.000 volon- ske i železničke nesreće. Dosta pažnje je u poslednje vreme ga novo zakonodavstvo EU u oblasti civil. gorske službe spasavanja i spasi- posvećeno preventivnim aktivnostima. Mnogo pažnje usmereno je 9. 2800 profesionalnih va- er Disasters in Slovenia. 10. spasilaca. upravljanja u slučaju katastrofa i procenu Slovenija ima dugu tradiciju učešća vo. trogasaca i drugih spasilaca (hitna pomoć itd.(na nacionalnom nivou: zemljotresi. Fukušimi 2011. uticaj klimat.9 oci u pećinama.000 članova Civilne zaštite. dalji razvoj planiranja Važna uloga volontera organizacije sa psima tragačima. Među njima je 42. Slovenija ima nuklearnu elektranu u Krškom. a pokreće tradiciju imaju volonteri vatrogasci. kao i 15.8 Ovaj lontera u aktivnostima spasavanja i opo.). Crveni krst.000 8. proces je u skladu sa opštim evropskim ravka. slo- uključujući procenu rizika. ne zaštite usvojeno krajem 2013. Decision No 1313/2013/EU of the European Parliament and of the Council of na sigurnost i bezbednost ovakvih postrojenja u Evropi nakon katastrofe u 17 December 2013 on a Union Civil Protection Mechanism. September. brovoljci takođe daju začajan doprinos >>> 7. izviđači. aktivnih spasilaca. U čitavoj zemlji ima 60. Da preciziramo: u sistemu upravljanja u slučaju katastrofa ima približno 60. gije i sredstva za procenu rizika da bi se tera (što je oko 70% spasilaca).10 Najdužu epidemije zaraznih bolesti širih razmera poboljšala ukupna spremnost.000 aktivnih plave. đutim. Ljubljana. nuklearne katastrofe7. ronioci. spasilačke skih promena.000 volontera.). 2014. godine. | broj 8 37 Primer dobre prakse: kako je Slovenija razvila svoj sistem upravljanja u slučaju katastrofa . me- itd. venačka Organizacija Karitas. nesreće na moru.

Francuskom i ma ili katastrofama. To. Volonteri takođe doprinose u hitnim slučajevima. sistem e-poziva u vozilu uspostavlja 13. javne socijalne službe. i dopunjuju rad ližno 750. Marjan and Brand.16 Bliska saradnja postoji i maju informacije o vanrednim događaji. vanje. jedinice za spasavanje ru. tako što ga aktiviraju 12. Eventualni visokom nivou. Nemačkom. Na tom posebnom telefone da bi se olakšalo utvrđivanje Sjedinjenim Državama. hitne pozive (European Emergency Num. U skladu sa slučaju katastrofa koje preduzimaju UN. ber Association – EENA) koja je nekoliko aktivnostima u vezi sa upravljanjem u dine. reševanje 14. Povrh toga. Snažna prekogranična u slučaju katastrofa. koji zahteva međunarodno reago- za hitne pozive – 112 povećala spremnost za reagovanje: op.). Preko ovog broja mogu se dobiti puta nagrađivala URSZR. Stockholm. kao i stepena legitimnosti nikacije i informisanja centara. sve službe spasavanja (vatrogasci. Temelji za 11.15 anizam EU za civilnu zaštitu. njih) čitav sistem upravljanja u slučaju (npr. list 2007). dok će praćenje. možda ne sporazum sa Srbijom biti zaključen u blis- sa jedinstvenim mestom na kom se pri. o nesreći. URSZR stavlja poseban naglasak na svo- i u skladu sa pripremljenim shemama la je i Evropska asocijacija brojeva za ju aktivnu ulogu u Mehanizmu Evropske planiranja. godine u fazi testiran. Vidi takođe Dobnik Jeraj Milena and Napotnik Drago.12 Ovaj nosti za omogućavanje funkcionisanja je. poslednji poznati smer kretanja i opis vozila CRISMART. cionalne.). uzbunjivanje i izdavanje upozorenja saradnje. leno podvlače značaj međunarodne laboratorije. obaveštavanje i upozoravanje nevolji. unije za civilnu zaštitu i učestvuje u dinstven broj za hitne pozive 1997. kao što su vreme. 11 Zbog tolikog bro. mestu operater mora odluku o tome šta lokacije onoga ko je uputio poziv. To se Republikom Češkom. posvećeno i nadogradnji sistema komu. Bilateralni sporazumi potpisani Spremnost sistema da reaguje iz na. a pozive (tehnička rešenja za implementaciju su formi stalne razmene znanja. a pri. Slovenija je sprovela aktiv. ku i opremanje njihovih službi u skladu kom proteklih godina mnogo je pažnje godine. minimalni skup podataka (MSD) – uključujući ključne informacije storm.si/slo/page. opremljanju in usposabljanju sil za zaščito. javne zdravstvene centar za obaveštavanje o hitnim sluča. Rusijom. Krško bi odmah postao regionalni prob- Jedinstven evropski broj na su dodatna tehnička rešenja da bi se lem. Annika (eds. njihovog postojanja (ili javne podrške za su i nove usluge u okviru sistema 112 a 2013.php?src=ks1. su i sa drugim zemljama (Slovačkom. go. godine Međudržavni sporazum). Uredba o organiziranju. go- ja volontera. tive zavisi od pouzdanih podsistema za ispostavilo kao veoma korisno jer ljudi u Crnom Gorom i Makedonijom). Crisis Management in Slovenia: Comparative Perspective. Kada se aktivira. – šalju se operateru dispečerskog centra koji je primio poziv. iskustava prima jedan od 13 regionalnih centara od februara 2014. slučaju nuklearnih katastrofa. „ne mare” za državne granice nedvosmis- službe. nacionalni Mala veličina Slovenije i to što katastrofe sionalni vatrogasci. sveobuhvatnom sistemu upravljanja Prema URSZR. Slovenija je uspostavila je. Mađar- sa odlukom Vlade. u fiksnih ili mobilnih telefona. i podrške u njihovoj integraciji u Meh- za obaveštavanje o hitnim slučajevima. E-poziv je hitan poziv koji se pokreće ili automatski.13 Pored toga. na je aplikacija Smart Locator za smart sa Švedskom. NATO i druge međunarodne organizaci- pomoć i druge spasilačke službe). koj budućnosti. In: Malešič. mesto. Posebna pažnja se posvećuje sarad- broj može se pozvati svuda u zemlji sa e-poziva nakon automobilskih nesreća nji sa zemljama Zapadnog Balkana.14 Razvije. in pomoč (Ur. Is- Framework of Crisis Management in Slovenia”. slučaju katastrofa (sa Austrijom 1996. “The Institutional direktan poziv preko broja 112 sa odgovarajućim dispečerskim centrom. naročito strani turisti. Poljskom. prema se uvođenje usluge Video 112 za vanredni događaj u nuklearnoj elektrani primanje hitnih video-poziva). koji koristi policija.000 poziva na broj za hitne i međunarodna saradnja profesionalnih službi (kao što su profe. godine.htm. sa Italijom 2006. skom 1995. U Sloveniji postoji i telefonski broj 113. | broj 8 Primer dobre prakse: kako je Slovenija razvila svoj sistem upravljanja u slučaju katastrofa . ga ko je uputio poziv na GIS mapi. tako što ga uputi neko od putnika u vozilu. primena WAP 112 i SMS 112 za hitne Zaključeni su i sporazumi o saradnji u katastrofa u Sloveniji ostaje na veoma pozive ljudi sa oštećenim sluhom.sos112. godine. ali i internacionalne perspek. 2004. razvije. godišnje se obavi prib. ja a čeka se na regulatorna rešenja). znaju svoju lokaciju. Više o ovome vidi na: http://www. On takođe de. Ove treba činiti doneti gotovo automatski tehničke inovacije i zalaganja prepozna. erater može odmah videti lokaciju ono. Uvedene dine Sporazum o prekograničnoj saradnji. tovremeno. ili ručno. ekološke jevima je centralno mesto za praćenje. Primarni partneri su susedne dara itd. Hrvatskom 1996. 38 POLIS Novembar 2014. 15. hitna uredbom EU. međunarodne organizacije i tela. pozive 112. senzori postavljeni u vozilu kada dođe do nesreće. zemlje sa kojima su potpisani bilateral- spremnosti sistema da reaguje i URSZR luje i kao centralna tačka kontakta za ni sporazumi o saradnji u upravljanju u obezbeđuje finansijska sredstva za obu.

Ledena kiša stvorila je velike i službi. Iztok. eksperata i materijalnih sredsta. U lekcije koje se mogu naučiti iz ovog faza u periodu 2013–2015). komponenta obuke izuzetno važna u kapaciteta.php?src=ms0. nja intervencije). treba održati Inicijativu za tri pumpe velikog kapaciteta i jedinicom odgovarajuća poboljšanja u sistem (npr. Dve regio. Centar za obuku obuhvata i ško- upravljanje u slučaju katastrofa. September. poboljšanje operativnih goistočnu Evropu (Disaster Prevention sveukupno 96 spasilaca i 29 vozila preba. kao i za va. nedaleko od u upravljanju u slučaju katastrofa. ove tri zemlje. uz učešće svih va i opreme.17 BiH. 2014. URSZR. informacija htm. 4. sa timom gorske službe spasavanja bio za strane spasilačke timove (ukupno 640 didata sa Zapadnog Balkana i Turske. korišćenje moderne tehnolo- and Preparedness Initiative for SEE – DPPI čeni su u Srbiju.sos112. http://www.si/slo/msez_page. no. 17. koji spro. godi. trogasce u Centru za obuku Ig. Žled v Sloveniji. kao što je). “Challenges of multilateral regional security and defense coop- eration in South East Europe”.19 spašavanje. je poslat u Crnu Goru tokom snežnih stranih spasilaca tokom tri nedelje traja- Aktivnosti obuhvataju i obuke. 19. Slo. Jedinica Civilne zaštite sa kon svake katastrofe ili vežbe i da uvedu razumima. U 2012. godini helikopter Slovenija je morala da obezbedi smeštaj 8 zemalja kandidata i potencijalnih kan. European perspectives. radionice i tehničku požara. Ljubljana. Glavna institucija za obuke u Sekretarijata u Sarajevu. gije. Sveuku- je finansiran preko Instrumenta za pret.to postavljeni su tokom predsedavanja godine zajedno sa Srbijom). vol. lu za vatrogasce. finansijske podrške (uglavnom u slučaju napajanje strujom (uključujući pet iz Srbi- godine. sa svojim organizacionim jedi- od glavnih alatki je Program obuke za Međutim. Sveobuhvatan pristup vodi uz doprinos svih zemalja. Jedna Ljubljane. katastrofa u drugim zemljama. za spasavanje iz vode sa četiri čamca. razmenu mećava. Veliki delovi zemlje bili su danima Slovenije Savetu EU 2008. Information on the System of protection 20. rodnih katastrofa. uz podršku ter slovenačkih oružanih snaga takođe je Sloveniji. Srbiji i Hrvatskoj u maju 2014. u obliku pno. Nakon katastrofalnih poplava u Budućnost sistemâ upravljanja u slučaju podršku. ako ovi ne. agencija i organizacija prođu spasioce u pećinama (septembra 2014. a koji se i dalje nastavlja (druga katastrofa u udaljenim zemljama. | broj 8 39 Primer dobre prakse: kako je Slovenija razvila svoj sistem upravljanja u slučaju katastrofa . zajedno radi da pomagao u evakuaciji ljudi i transportu Sloveniji je Centar za obuku za zaštitu i bi dalje unapredile regionalne aktivnosti materijala. Luka. 2.20 eksperata. Pored svega ostalog. koji narodnoj humanitarnoj pomoći u slučaju zemlja). nedaleko bez struje jer je distributivna mreža bila venija je takođe imala centralnu ulogu u od Ljubljane. POLIS Novembar 2014. kao glavnu regionalnu platformu za datke u termoelektrani „Obrenovac” i na sklapanje sporazuma itd. u okviru ovog programa. 7. Dobnik Jeraj. nicama. Više o ovome vidi na: http://www. Zbog toga je jačanje regionalne saradnje i izgrad­­nju području Kupinova i Morovića. Februar 2014 – Informacija o mednarodni pomoči (2014). godine.si/. prevenciju katastrofa i spremnost za Ju. su cunami u Japanu 2011. EU za civilnu zaštitu (u kom učestvuje 31 kandidatima u oblasti civilne zaštite. učešće u vežbama Albaniju da učestvuje u gašenju šumskih Ozbiljan proces učenja civilne zaštite EU. Više o incijativama za regionalnu bezbednost na Zapadnom Balkanu vidi u: Prezelj. nema načina da se bude pot.3. smešten u Igu. a izmene propisa. URSZR in SV. godine upravljanju u slučaju katastrofa zahteva je bila usmerena na praktičniju obuku i Sloveniju je pogodila neuobičajeno jaka da članovi različitih spasilačkih jedinica svake godine je organizovala obuku za poledica. Slovenija fe velikih razmera. kao i bilateralnu pomoć. nanose leda na električnim kablovima i kroz nacionalne i internacionalne obuke >>> 16. 4. Jedinice su obavljale za. Slovenija je zatražila implementaciji programa EU za saradnju međunarodnu pomoć kroz mehanizam sa zemljama kandidatima i potencijalnim Slovenija takođe daje doprinos i među. Februara 2014.18 ozbiljno oštećena. katastrofa ne obećava mnogo. Helikop. Ljubljana. Reševalna in druga pomoč BIH in Srbiji ob poplavah Maja 2014. Deset zemalja. europeanperspectives. 18. Slovenija je poslala pomoć svakoj od sistemi nisu u stanju da izvuku lekcije na- Među multilateralnim regionalnim spo. u Sloveniju su stigla 172 agregata za pristupnu pomoć u periodu 2010–2012. puno spreman za nepredvidive katastro.). postupaka. against Natural and Other Disasters in Slovenia. 2014. godine ili tajfun događaja spada i prepoznavanje značaja nalne vežbe na terenu sa scenarijom na Filipinima 2013) ili preko spasilačkih podrške zemlje domaćina u slučaju pri- zemljotresa i poplava organizovane su jedinica. drveću. SEE). stvaranje opšte svesti o problemu. 5. vežbe simulacije uz podršku kopter sa timom vatrogasaca poslat je u države domaćina. Milena and Duh. a u septembru iste godine heli.

jedan od ključnih izazova u budućnosti to edukacije i obuke zapravo doprinosi nizuje obuke za nastavnike ovog pred. Pripremaju se različiti materijali. forma za smanjenje rizika od katastrofa nja u slučaju katastrofa su i delovi stu. postera itd. Svake godine URSZR orga. naročito na nivou zajed- mreža kontakata pre nego što do kata. n 21. Pored toga. dijskih programa na Fakultetu za hemiju tome doprineti. vidi se kao jedan od mehanizama koji će U pogledu razvoja sistema. takođe tre. September. ključnim izazovima različiti tipovi rizika. elementarnih nepogoda i drugih nesreća različiti edukativni materijali. 40 POLIS Novembar 2014. torskim politikama. den izborni kurs o ponašanju u slučaju nost koja podrazumeva više sektora te je nje URSZR. materijali koji obaveštavaju o jedinstve.). u kojoj oni bi i drugih zainteresovanih strana. sti usmerene na podizanje nivoa svesti opštinskih budžeta opredeljeno je za o tome kako se pripremiti i reagovati u aktivnosti zaštite. Novouspostavljena Nacionalna plat- strofe dođe itd. ke u elektronskom obliku. Pre. uključujući i finansiranje iz Fonda nje i obuka stanovništva i druge aktivno. agencija Vlade. Ovaj proces je takođe u nesreća. informisa. ni u praksi na koordinisan način da bi se terminologije. Upravljanje u slučaju katastrofa je aktiv- obuke pod uslovom da dobiju odobre. 2014. u srednje škole. živog razvoja. uključujući i sve navedene izazove. ACPDR. približno 25. uspostavljena je i ministarstava. promotivni nosti. koji će zameniti mladih. sistema. u Sloveniji je onaj finansijski. godišnjih limično finansira iz fonda za vatrogasce. propisi moraju biti u potpunosti zasnova- slučaju katastrofa u pogledu zajedničke mljen je Metodički priručnik za nastavni. Budžet za usmeriti preventivni pristup u svim sek- sani u nacionalnom programu za zašti. za period 2009–2015. niji. Ljubljana. kao i da se istraže dodatne moguć.). meta.21 Druge institucije za edukaciju mogu sprovoditi U osnovne škole je. godine. koje se organizuju u ovom centru. Pripre.4% držav. godine. ekonomska situacija pogorša u buduć. | broj 8 Primer dobre prakse: kako je Slovenija razvila svoj sistem upravljanja u slučaju katastrofa . ba napomenuti da URSZR sarađuje u i hemijsku tehnologiju i na Fakultetu nekoliko nacionalnih i internacionalnih društvenih nauka. Pravni slovenačkoj zajednici koja upravlja u mogu naći materijale za nastavu. uve. siranje projekata upravljanja u slučaju informisanje i edukacija mentarnih nepogoda i drugih nesreća katastrofa iz fondova EU u sledećoj finan- stanovništva finansira uglavnom iz opštinskih budžeta sijskoj perspektivi za period 2014–2020. Teme iz oblasti upravlja. na svim nivoima. zajedničkih procedura. Plan je da se sistematski prime. mehanizmi i kapaciteti razumevanja najbolje prakse. koji se formira prihodima od poreza na treba sistematski razraditi u novom na- Poseban značaj dat je edukaciji dece i osiguranje od požara. stvaranja edukativnim materijalima. igrama itd. da se poboljša saradnja između različitih stvaranju zajedničkog referentnog okvi. skladu sa zakonodavstvom EU i zahtevi- prilagođenog i tehnološki modernog ma da se ispune ex-ante uslovi za finan- Podizanje nivoa svesti. i iz fondova EU. Približno 0. svake godine. U Sloveniji se zaštita od ele. grama edukacije svake godine. Sa drugačijim jačale institucije. zaštitu i spašavanje i oporavak od kata. sistem za po. didaktičke igre. U budućnosti je potrebno i dalje pove- projekata koji doprinose povećanju ćanje opšte spremnosti za elementarne spremnosti čitavog sistema i njegovih Zaključak o nekim nepogode i druge nesreće čiji su uzroci delova. godine. nog budžeta i u proseku 3% godišnjih solidarnosti. i državnog budžeta. didaktičkim slučaju katastrofa na nacionalnom nivou ljudi je uključeno u različite oblike pro. Ova centralizacija funkcije katastrofa. izdanja magazina UJMA. da se spreči smanjenje ovih izvora ako se trenutni Nacionalni program zaštite od kao što su knjige za decu. javnih služ- ra i zajedničkog kognitivnog okvira u e-učionica za nastavnike. spasavanja i oporavka Srednjoročni ciljevi i smernice za razvoj slučaju katastrofa URSZR redovno spro. članaka. Information on the System of protection against Natural and Other Di- sasters in Slovenia. Ključni izazov biće cionalnom programu. što može ometati razvoj uspešnog. 2010. upravljanja u slučaju katastrofa u Slove- vodi (pomoću letaka. nosti finansiranja aktivnosti upravljanja u ma podacima URSZR. našanje u slučaju katastrofa uveden je i nice. Kampanje edukacije javnosti. Vatrogasna služba se de. na. takođe u svrhu odr- tu od elementarnih nepogoda i drugih strofa je znatno smanjen proteklih godi. Treba dati prioritet ne rezultati istraživanja i razvoja da bi se Ključni izazov u vreme ekonomske krize jačanju preventivnih aktivnosti i jasno podržali srednjoročni prioriteti defini.000 nom evropskom broju 112.

odnosno u sprovođe- nju mera i radova za zaštitu od poplava Zvonimir Kocić. • na vodama 2. identifikacija i razgraničenje svih zaštitnih objekata na području (lo- SAMOUPRAVE U kacije. „Službeni glasnik RS”. Osnovni preduslovi za uspešno obavlja- VODOPRIVREDNIH nje delatnosti zaštite od štetnog dejstva voda.rs vredna preduzeća. | broj 8 41 Uloga Javnih vodoprivrednih preduzeća i lokalne samouprave u smanjenju rizika od štetnog dejstva voda . i • na erozionim područjima – nadležne ULOGA JAVNIH su jedinice lokalne samouprave. Ako se ima u vidu da je u Srbiji zastuplje- na složena hidrografska mreža i da su >>> Zbog složene hidrografske mreže i čestih slučajeva bujičnih vodotokova na područjima jedinica lokalne samouprave.kocic@srbijavode. br. tehničke karakteristike. Opšti plan za odbranu od poplava za period od 2012. 23/2012. Zakon o vodama. ŠTETNOG DEJSTVA VODA Postavlja se pitanje da li su ovi preduslovi ispunjeni. problemi u razgraničenju nadležnosti su očekivani i mogu 1. za za- Glavni inženjer za zaštitu od voda. do 2018. koje imaju bujični karakter – nadležne su jedinice lokal- ne samouprave. u fazi planiranja i sprovođenja mera zaštite 2. stabilan izvor finansiranja. građ. uticati na efikasnost donošenja ključnih odluka 30/2010. saglasno ovoj podeli nadležnosti. POLIS Novembar 2014. Aktuelno stanje i ograničenja Odredbama Zakona o vodama1 i Opšteg plana za odbranu od poplava2 definisana je podela nadležnosti u zaštiti od štet- nog dejstva voda. dipl. štitu od erozije i bujica i za otklanjanje zamenik glavnog rukovodioca odbrane posledica štetnog dejstva voda: od poplava za područje u nadležnosti • na vodama 1. „Službeni glasnik RS”. koja su ograničenja i posledice. kadrovska spremnost i opremljenost. reda (većim rekama) i JVP „Srbijavode” sistemima za odvodnjavanje u javnoj svojini – nadležna su javna vodopri- zvonimir. godine. inž. br. (spoljnim i unutrašnjim vodama). namene i funkcionalnost). definisan režim upravlja- nja i eksploatacije (posebno u vanrednim SMANJENJU RIZIKA OD situacijama). jesu: poznata problematika ugroženosti PREDUZEĆA I LOKALNE područja u vanrednim hidrološkim okol- nostima. reda.

spada u red najsloženijih (veliki)3. reda. hidrotehničkih zadataka. reda. dejstva voda. da oni u pojedinim slu. Za razliku od javnih vodoprivrednih pre- nja i podele mogu uticati na efikasnost ručja. Procena ugroženosti određenih pod. koje mogu iz- jični vodotokovi4. česti slučajevi da na područjima jedinica donošenja ključnih odluka u fazi planira. posebno u zadatak. U takvim okolnostima razgraniče. bujični (srednji) tokovi3 i mali bu. koji se zbog nedostatka kadrova tne izvršioce (najčešće naučne institute u uslovima nastanka hidroloških pojava ne sprovodi na vodama 2. 42 POLIS Novembar 2014. Vode 1. što je složen i stalni kompleksne zadatke angažuju referen- u razgraničenju nadležnosti. reda u nadležnosti javnih vodoprivrednih preduzeća. 4. javna vodoprivredna preduzeća za ove očekivano je da će se pojaviti problemi ta na vodama 1. Vode 2. stavila i ažuriraju katastre vodnih objeka. i mere i za smanjenje rizika od štetnog lokalne samouprave postoje i ravničarski nja i sprovođenja mera zaštite. koje mogu zadesiti čitava područja i sli- vove. oblasti hidrotehnike). na osnovu koje se utvrđuju rizici duzeća. koja za upravljanje objektima na 3. vršavati samo obučeni stručni kadrovi – i čajevima mogu pripadati istim slivovima. | broj 8 Uloga Javnih vodoprivrednih preduzeća i lokalne samouprave u smanjenju rizika od štetnog dejstva voda . Javna vodoprivredna preduzeća su uspo. reda u nadležnosti jedinica lokalnih samouprava.

bujič- Javna vodoprivredna preduzeća pripre. duzeća „Srbijavode”. JVP „Srbijavode” retenzije). poplavljenih područja pri budućim planova u oblasti voda. zaštitnih i protiverozionih objekata obez- Navedena ograničenja koja proizilaze iz hronizaciju organizovanih aktivnosti beđuje se potrebna funkcionalnost i zakonskih odredaba o podeli nadležno. štitnih objekata potrebnog stepena mere: sistemi pregrada i pragova. „Srbijavode” Izgrađenost na vodama U nastavku daje se prikaz mogućih vidova Prevencija od poplavnih voda (usled 1.. nih mogućnosti za površinsko oticanje) građen impresivan sistem objekata za kroz primer Javnog vodoprivrednog pre. njom i eksploatacijom sistema hidrogra. sti. vak. i subjekte5 kojima se poverava program 2. kao i objekata za „aktivnu zaštitu godina. i biološke mere: terasiranje strmih padina. područjima i bujičnim slivovima (tehničke obuhvata štićena područja. regula- nih zaštitnih objekata. otklanjanje posledica štetnog dejstva područja za velike vode. erozije i bujica na >>> 5. strukture i za izgradnju. u praksi je opravdan i najčešće pešnoj zaštiti od štetnog dejstva voda na primenjivan princip prevencije izgrad. pošumljavanje i zatravljivanje). i materijalne štete na branjenom priobal. održavanja i koji sprovode mere odbrane nje efikasnih hitnih mera i radova za od poplava (redovne i vanredne).) ostvaruje se integralnim protive- maju i sprovode operativni plan za od. u proteklih deset kanala). Prevencija odnosa. erozi. je i bujica. reda donose godišnje progra. nisu u srazmeri sa potrebama). stvaranje uslova za brzi opora. 3. reda su retki slučajevi planiranja saradnje: Iskustva žavanje poplavnih talasa – akumulacije i namenskih sredstava u budžetima jedini. za usklađivanje komunalne infra- prave u cilju prevazilaženja navedenih Za zaštitu od štetnog dejstva voda. erozione i bu- reda. koji često obuhvataju te. ostvaruje se izgradnjom hidrotehničkih zaštitu od poplava. i na nebranjenom području) ostvaruje se ne lave.. Licencirana vodoprivredna preduzeća koja su teritorijalno nadležna (saglasno Operativnom planu odbrane od poplava). jične pojave retke verovatnoće pojave. • U Srbiji je u prethodnom periodu iz- preduzeća i jedinica lokalne samouprave. obaloutvrda. sistematizovanih zaštite i sprovođenje mera zaštite od cije korita. ulaganje za rešavanje imovinsko-pravnih nih preduzeća i jedinica lokalne samou. jedinica lokalne samouprave za reagova. kao erozije i bujica. sipa. a to su: rozionim radovima i merama na erozionim branu od poplava na vodama 1. koji 1. sisteme vod. području u nadležnosti JVP ritorije više jedinica lokalne samouprave). ca lokalnih samouprava (o dugoročnom Zaštita od štetnog dejstva voda (sma- planiranju na nivou jedinica lokalnih sa. sprovođenje hitnih i efikasnih mera za se ostvaruje pouzdana zaštita štićenih voljnih hidroloških pojava na vodama 2. vode koje izaziva erozione procese tla i bu- nom području. Odbrana od poplava – sprovođe. prostornih i dru- postavlja se pitanje mogućnosti za sarad. Otklanjanje posledica poplava – Za izgradnju zaštitnih sistema kojima nje u vanrednim situacijama usled nepo. i 2. voda. njenje rizika od gubitaka ljudskih života Preventivna zaštita od razornog dejstva mouprava se ne može govoriti). sprečavanje izlivanja (usled proboja ili Redovnim i investicionim održavanjem prelivanja odbrambenih linija) uz sin. gih planova i izuzetno veliko investiciono nju i načina saradnje javnih vodoprivred. za Mogućnosti i modeli od poplava” (brane sa prostorom za zadr- vode 2. na- me poslovanja sa definisanim izvorima štetnog dejstva voda. po fazama zaštite od linijskih objekata (regulisanih korita. đevinskih i protiverozionih objekata. obodnih i rasteretnih finansiranja (koji inače. pouzdanost. znatno utiču na stepen spremnosti rativnim planovima. biotehničke po sektorima i deonicama odbrane. kao i uslova za poboljšanje zaštite neophodna je dugoročna usklađenost Ako se pođe od prethodnih konstatacija. kroz tri faze.vodama 1. Stanje zaštitnih sistema na celim slivovima. poplavama (stečena iskustva). ograničenja (samim tim i saradnje u us. reda aktivne saradnje javnih vodoprivrednih izlivanja vodotoka i ograničenih prostor. nadležnih subjekata u skladu sa ope. | broj 8 43 Uloga Javnih vodoprivrednih preduzeća i lokalne samouprave u smanjenju rizika od štetnog dejstva voda . POLIS Novembar 2014. mikroakumulacije. reda. Prevencija – izgradnja sistema za. a u pojedinim slučajevima jične pojave (bujični poplavni talas.

Golubac. se ostvariti jedino sinhronizovanim ak. mere pnoj dužini od 1613 km. | broj 8 Uloga Javnih vodoprivrednih preduzeća i lokalne samouprave u smanjenju rizika od štetnog dejstva voda . vodama 1. kao ni potreban stepen zaštite na vodama 2. U vanrednim hidrološkim uslovima. minimum. Planiranje Smederevska Palanka i dr. zahvaljujući uspešnoj slabim mestima. • U proteklom periodu godišnje se iz. ća i jedinica lokalne samouprave. izvesti zaključak da je rizik od šteta usled dručja na teritorijama jedinica lokalne poplava znatno povećan i da se mora samouprave. može se žavanje direktno ugrožava štićena po. finansiranja: Ub. ležnosti JVP „Srbijavode” generalno nji jedinica lokalne samouprave sa JVP jini kojima se štite naselja. kao i sistemi za odvodnjavanje zastarele opreme. i izgradnja skupih zaštitnih sistema ma. jedničkim planiranjem kapitalnih pro. • Na branama i akumulacijama kojima od poplava prave: nasipi i regulisana korita u uku. prisutan je realan ri. saobra.. na uređenim deonicama). zaključak da nije ostvaren potreban nica lokalne samouprave. industrijski su u stanju koje karakteriše smanjena „Srbijavode”. Vrnjačka Banja. • Jedinice lokalne samouprave nisu us. „Donji • Vodni objekti za zaštitu od poplava na i načina izgradnje na plavnim površina- Dunav” i „Morava” postoji sistem za. ne samouprave. na vodama 2. i 2. Ako se ima u vidu da su dugogodišnjom područja.). ski građen u zoni vodotokova. stemskih protiverozionih mera i ra. ničkih i operativnih preduslova. samouprave i javnih vodoprivrednih pre- (3012 km kanala i 26 crpnih stanica). zaštitnim objektima izgrađenim na nizvodnim područjima. sko-pravnih odnosa (pozitivni su primeri • kontrola nad kritičnim lokalitetima i gradilo ili rekonstruisalo svega neko. reda i sprovođenje si. posebno u priobalju ma. reda. neplanskom izgradnjom zauzete plav- njih vodotokova. godini u mestima Krupanj. i poljoprivredni kompleksi. što uslovljava degra. Redovno i investiciono održavanje promeniti koncept prostornog planiranja • Na vodnim područjima „Sava”. i 2. projekata koji su. Mali Princip prevencije izgradnjom zaštitnih nih sistema (formiranje tehničkih za- Zvornik. • obezbeđenje potrebne propusne Nova investiciona ulaganja tivnostima jedinica lokalne samouprave moći korita za velike vode (ne samo • Investiciona ulaganja za izgradnju i i javnih vodoprivrednih preduzeća: za. što se takođe može ostvariti u sarad- štitnih vodnih objekata u javnoj svo.). pa je sasvim očeki. reda svedena su na jekata zaštite područja i udruživanjem loških i hidroloških pojava. objekata na vodama 1. a višegodišnji trend dova sa objektima za zaštitu od ero. ali se može izvući reda nije bilo ulaganja od strane jedi. rekonstrukciju zaštitnih vodnih obje. te i spasavanja na potencijalno ugro. od poplava potrebno je ispunjenje teh- sasvim je isključilo retenziona svojstva postavile režim sistematskog održa. zbog du. reda. • pouzdanost sistema najave meteoro- kata na vodama 1. vani korišćenjem međunarodnih izvora vi) su: 44 POLIS Novembar 2014. prevazilazi finansijske i objekata komunalnog karaktera neplan- ulaganja u redovno i investiciono odr. Planovi zašti- vodama 2. što je rezultat podela nadležnosti. tacija. ženim područjima ne razmatraju ova odbranu od poplava rozione mere i neplanska seča vegeta. ne površine. površina i povećalo brzine oticanja u vanja objekata i upravljanja objektima slivovima reka. Tekija. angažovanjem službi jedinica • pouzdane procene ugroženosti i po- celovitih zaštitnih sistema. funkcionalna pouzdanost u ekstre- ćajna i komunalna infrastruktura na mnim hidrološkim uslovima. realizo. kadrovske mogućnosti jedinica lokal. liko kilometara odbrambenih linija na saradnji javnih vodoprivrednih preduze- vodama 1.. Sprovođenje odbrane teritoriji 103 jedinice lokalne samou. Tehnički preduslovi (tehnička dokumen- daciju tla i pospešuje erozione i bujič. eksperstke hidrološke i hidrauličke ne procese sa katastrofalnim posledi. Preduslovi za efikasnu • Znatno smanjenje ulaganja u protive. bez mogućnosti formiranja sredstava. u skladu sa nadležnostima koje • Ne postoje sistematizovani podaci o posledicama po živote ljudi i dobra na su definisane Zakonom o vodama. reda u nad. upravlja JVP „Srbijavode”. analize) su: cama (primer su poplavni događaji u Mogućnosti i modeli saradnje • potreban stepen izgrađenosti zaštit- 2014. reda. ma. 35 brana sa gogodišnjeg nedostatka sredstava odbrane od štetnog dejstva voda spro- akumulacijama za prijem poplavnog za održavanje i kapitalnog remonta vode se angažovanjem jedinica lokalne talasa. reda može štitnih celina – „zatvorenih kaseta”). da je niz infrastrukturnih smanjenja investicionih ulaganja i zije i bujica. zik od havarija sa mogućim ozbiljnim duzeća. reda. znata scenarija poplava. vano da su oni devastirani. scenarija. lokalne samouprave u rešavanju imovin. Operativni preduslovi (operativni plano- • Zabrinjava podatak da na vodama 2. stepen izgrađenosti zaštitnih siste. području na vodama 1. Za efikasno sprovođenje mera odbrane cije.

bez obzira na je za ove slučajeve. Sektor za vanredne situacije ras- kao i u stručnoj pomoći pri sprovođe. tivnosti svih subjekata. u mogućnosti da procene uzroke popla. ma 2. poplava. njanje posledica izazvanih štetnim čaja za unapređenje zaštite poplavljenih žu stručnim kadrovima i bazom podataka dejstvom voda. nim preduzećima može obezbediti hitno kratkoročne i dugoročne mere. godini su od izuzetnog i na vodotokovima 2. reda: Inicijative • formiranje fondova za brzi oporavak. nim kadrovima i sredstvima za otklanja. događaja sasvim izvesne (moguće su i u • dobra sinhronizacija i koordinacija ak. kao i sa javnim vodoprivred. (identifikacija svih poplavnih scenari- ma ili drugim vidovima štetnog dejstva va na osnovu kojih bi preduzimale mere ja. reda). subjekata. stručnoj raju fondove za otklanjanje posledica lokalne samouprave. planskog oporavka. oporavak područja podrazumeva: veća efikasnost. Otklanjanje reagovanje. Ova područja bez izgradnje objekata i infrastrukture i kori- no reagovanje. JVP „Srbijavode” Operativnost i spremnost jedinica lokal. a najviše na voda- (saglasno planovima za vode 1. reda. Nerazvijena područja jedinica Mnoge jedinice lokalne samouprave nisu teritoriji jedinica lokalne samouprave lokalne samouprave pogođena poplava. čenosti. kao i stručno ru. Mogućnosti i modeli saradnje preduzeća. posebno u planiranju nih talasa na vodotokovima 1. JVP „Srbija- nadležnost. ma u nadležnosti javnih vodoprivrednih vode javna vodoprivredna preduzeća. a poplavni događaji su goto. sistemima na vodotokovima 1. ne samo u za. a u saradnji sa drugim smanjenja rizika od poplava. identifikaciji mogućih scenarija poplava. reda). jer su pojave sličnih. Trgovište. ta. u cilju nju odbrane od poplava. spremnosti i opremljenosti Unapređenje zaštite na rija poplava. teško se mogu oporaviti bez pomo. • informisanje i edukaciju stanovništva. potrebne podatke o poplavama od zna- Jedinice lokalne samouprave ne raspola. reda koje su u nadležnosti jedinica posebno u proceni ugroženosti.• spremnost nadležnih subjekata za hit. privredna preduzeća evidentiraju sve Mogućnosti i modeli saradnje štitu već i u sredstva za fizičko otkla. svih subjekata. vode” sa zalaže za sledeće sistematske. za efikasnu sanaciju posledica razornog ne javnog vodoprivrednog preduzeća u vo uvek kombinacija poplavnih talasa dejstva voda i stvaranje uslova za brzi fazi otklanjanja posledica. kao sinhronizacije i koordinacije aktivnosti gađaja u 2014. subjektima. reda. Lokalne samouprave ne raspolažu struč- Neophodna je aktivna uloga i pomoć jav. značaja). plava) ostvaren je uglavnom na zaštitnim može se ostvariti uspostavljanjem dobre učene lekcije (iskustva iz poplavnih do. Sistematske mere: Posledice štetnog dejstva voda mogu kovođenje hidrotehničkim aktivnostima • Prikupljanje i sistematizacija svih isto- biti katastrofalne. voda. ala. reda je čest slučaj da lokalne samouprave ne ma bujičnog karaktera. Time direktno i • operativnost nadležnih subjekata i ju još ranjivija u slučaju novih poplavnih dugoročno povećavaju rizik od novih šte- sredstava (opreme. događaja (aktuelni primeri: Krupanj. u svim fazama Preduslovi za efikasno otklanjanje odbrane od poplava. pouzdana i hitna rešenja sa- posledica poplava nacionih radova i mera. ponekad i sa ljudskim na otklanjanju posledica poplava. nje posledica poplavnih događaja. istoj godini). po principima i po mode. Vrlo nom zastupljeni na manjim vodotokovi- mi operativnih planova za vode 2. područja. reda. Mali Zvornik). Ljubovija. reda u zoni ušća. >>> POLIS Novembar 2014. bez obzira na posledica štetnog dejstva voda Iskustva su pokazala da se aktivnom ulo- podelu nadležnosti (vode ne poznaju Spremnost jedinica lokalne samouprave gom i pružanjem stručne pomoći od stra- podele. koji su obuhvaćeni operativnim planovi- lu iz operativnih planova kojima se ruko. U ovoj fazi javna vodo- • preventivna ulaganja. | broj 8 45 Uloga Javnih vodoprivrednih preduzeća i lokalne samouprave u smanjenju rizika od štetnog dejstva voda . za vanredne situacije). pa i katastrofalnih ta i materijala). mehanizacije. ne samo na vodotokovima 2. Ose. koja je neophodna za pouzdane procene • obezbeđenje visokog stepena obu- ugroženosti i definisanje mogućih scena. učeći na greškama iz već i scenarija kooincidencije poplav- ći države (aktivnost u nadležnosti Sektora istorijskih poplava. a planiraju ili nisu u mogućnosti da plani. Potreban stepen zaštite (samim tim i ne samouprave za efikasno delovanje mogućnost sprovođenja odbrane od po- u vanrednim hidrološkim okolnostima U tom smislu veliku važnost imaju i na. šćenju prostora uz reku. čina. rijskih podataka o poplavnim događa- žrtvama i materijalnom štetom ogromnih jima i šteti nastaloj usled poplava na razmera. Nedovoljno izgrađeni sistemi su uglav- nih vodoprivrednih preduzeća u pripre. saniranih uzroka na vodotokovima posta. polaže obučenim ljudstvom i opremljen S obzirom na poznate probleme. vodama 2. može ostvariti na vodama 1. i 2.

godine). poznavanje problematike i iskustvo nalnih kanalizacionih sistema i sl. cenu ugroženosti. | broj 8 Uloga Javnih vodoprivrednih preduzeća i lokalne samouprave u smanjenju rizika od štetnog dejstva voda . 2. savanja. njivale operativne planove za odbranu samouprave: tencijalno ugroženih dobara mogu od poplava na vodama 2. prioritetima na najkritičnijim lokalite. objekata i radova na vodotokovima radova za vode 1. JVP „Srbijavode” planira sledeće aktivno- • Edukacija javnosti o potrebnim pre. kao i o dokumenata izdavanjem mišljenja. rizičnih po. koji se usaglašavaju sa JVP „Sr. tima. uz neophodnu sinhronizaciju sa izgradnje. vanrednih situacija. sa U prethodnom periodu jedinice lokalne lokalnih operativnih planova procenom stepena ugroženosti. nji sa planovima i programima JVP unaprede u delu koji se odnosi na pro- dotokovima 2. I pored značajnog napretka u pogledu modela do kraja 2014. • Planiranje nadgradnje. lokalitetima. za prikupljanje i sistematizaciju podlo- beleženi poplavni događaji (posebno Dugoročne mere: ga i podataka od značaja za izradu ovih javnih objekata. radi obezbeđenja uslova za operativ. metodologije i koncepata lokalne samouprave na kojima su za. reda (lokalni sami preduzeti. samouprave su primenom različitih me. jedinstvenog sadržaja lokalnih operativ- nih površina na područjima jedinica rešetki. sadržaja. zalaže i da se lokalni operativni planovi tencijalnih kritičnih lokaliteta na vo. kao i izgradnje novih. takođe u sarad. 2)  Izrada modela standardnog sadrža- • Preventivne mere i radovi za otklanja. ta. prioritete u godišnjim programima cije vodnih objekta za postizanje većeg zika. postojećih zaštitnih sistema u nad. reda. • Preispitivanje planskih urbanističkih otvora mostova i propusta. Standardizacija operativnih jedinicama lokalne • Informisanje javnosti o ugroženim po. industrijskih. planom i godišnjim programima radova cionalnim problemima komunalne bijavode” (čišćenje korita. planiranje izgradnje i rekonstruk- radova za smanjenje ili eliminaciju ri. infrastrukture). i otvorenih kolektora i odvodnika. todologija i koncepata donosile i prime. ventivnih (redovno i investiciono održa- tivnih planova sa predlogom mera i ce lokalne samouprave koji su dobili vanje. sti u pogledu pomoći jedinicama lokalne ventivnim merama koje korisnici po. sredstava). ležnosti jedinica lokalne samouprave. posebno pre- • Izrada i ažuriranje lokalnih opera. kao i u programima koji se stepena zaštite od poplava na vodama 2. po utvrđenim nu primenu u svim fazama odbrane i za preduzeća na lokalni operativni plan. zatvorenih u nadležnosti JVP „Srbijavode”. operativnim planom za vodotokove 1. a JVP „Srbijavode” je 1)  Usaglašavanje standardnog sadržaja zaštite i spasavanja neposredno pre i učestvovalo u postupku usvajanja ovih lokalnih operativnih planova sa pred- u toku poplavnog događaja. izlivi komu. JVP „Srbijavode” se zalaže za primenu akata i pravila gradnje i korišćenja jav. propusti. JVP „Srbijavode” se • Prepoznavanje svih aktuelnih i po. sebnog značaja. gde je stručno zna- korita. stavnicima Sektora za vanredne situ- merama za otklanjanje posledica. deponija. zaštitnih klapni. • Obezbeđenje finansijskih sredstava za objekte na vodama 1. • Planiranje sopstvenih i obezbeđenje nje. nih planova. definisanje zaduženja i odgovor. kao i planova zaštite i spa- frastrukture. kojima u budžetima jedinica lokalne samou. nje izlivnih objekata. planova za vode 2. Veoma je važno ostvariti i usaglaše- reda. uočena je potreba da se izvrše Kratkoročne mere: određena poboljšanja ovih dokumena. reda. slivnika. na. in. izvorišta. du planskih dokumenata i rešavanje stručnjaka iz JVP „Srbijavode” u pomoći kata bez kojih se mere odbrane od imovinsko-pravne problematike za jedinicama lokalne samouprave u izradi poplava ne mogu sprovesti. reda (obrasla ili zasuta „Srbijavode”.). kao i urbanih poplava izazvanih funk. objektima. potrebe investicionih ulaganja (to se programa mera i radova. drugih izvora za finansiranje izgradnje stručnjaka iz JVP „Srbijavode” od po- • Prepoznavanje svih subjekata čija se i rekonstrukcije. rekonstrukcije dokumenata.). upravlja JVP „Srbijavode”. o planiranim merama operativni planovi). ja mišljenja javnih vodoprivrednih nje rizika od plavljenja. posebno odnosi na lokalitete i jedini. obezbeđe. finansiraju iz međunarodnih kreditnih reda). acije (očekuje se usvajanje konačnog kon poplavnog događaja. postizanje usaglašenosti sa operativnim Model mišljenja je završen i testiran 46 POLIS Novembar 2014. nost lokalnih operativnih planova sa ope- nosti subjekata u sprovođenju mera i • Sinhronizovano planiranje i realizacija rativnim planom i sa programima mera i aktivnosti odbrane od poplava u nad. a posebno za izra. reda samouprave u izradi dručjima. Takođe je važna uloga imovina mora štititi. u skladu sa propisima u oblasti strojenja sa opasnim materijama i sl. reda u nadležnosti JVP ležnosti jedinica lokalne samouprave.). mostovi. sa programima i planovima „Srbijavode”. Planirane aktivnosti JVP prave za sprovođenje mera iz lokalnih „Srbijavode” – pomoć operativnih planova. odnosno subje. itd.

reda. a kasnije i na vodama 2. posebno u delu koji se odnosi na procene ugro- ženosti. reda). na vodnom području „Donji Dunav” i ve (procene ugroženosti i prepozna- „Sava” sa pozitivnim efektima. Posebno je važno uspostavljanje sa- radnje obrađivača mišljenja na lokalne operativne planove. 4) Uz konačni model Standardnog sa- držaja lokalnih operativnih planova. sa licima iz Opera- tivnog plana nadležnim na područjima određenih jedinica lokalne samoupra- POLIS Novembar 2014. obuke će imati i poseban značaj zbog Vodno područje „Morava”: Grad Čačak. primenom usvojenog modela lokalnog operativ- nog plana. | broj 8 47 Uloga Javnih vodoprivrednih preduzeća i lokalne samouprave u smanjenju rizika od štetnog dejstva voda . Srbije (od značaja za nadležnost JVP zanja merodavnih poplavnih talasa na „Srbijavode”). definisaće se i uputstvo za izradu lokalnih operativnih planova. operativnih planova za 2015. usaglašavanja jedinstvenog pristupa prilikom izrade procene ugroženosti 7) Unos podataka iz lokalnih operativnih na vodama za koje se ne raspolaže planova u Vodni informacioni sistem kartama ugroženosti (zonama dose. pomoć pri pripremi mišlje- nja javnog vodoprivrednog preduzeća (uz aktivnu ulogu lica iz Operativnog plana). rativnih planova – priprema lokalnih nih operativnih planova i izradu mišlje. 5)  Konsultantsko angažovanje javnih vodoprivrednih preduzeća u izradi lo- kalnih operativnih planova. se evidentiraju u Vodnom informacio- dardnog sadržaja lokalnih operativnih nom sistemu). pomoć lica iz Operativnog plana). n vodama 1. vanje scenarija pojave poplavnih do- gađaja iz lokalnih operativnih planova 3) Po usvajanju konačnog modela Stan. godinu nja na lokalne operativne planove na na odabranim područjima: Vodno po- nivou jedinica lokalne samouprave (uz dručje „Donji Dunav”: Grad Zaječar. planova. Usvajanje konačnog predloga ove metodologije izvršiće se u sklopu odgovarajuće obuke na nivou javnih vodoprivrednih preduzeća (uz pomoć lica iz Operativnog plana). Ove Vodno područje „Sava”: Grad Valjevo. 6) Izrada uglednih modela lokalnih ope- organizovaće se obuka za izradu lokal. definisaće se i konačni predlog Meto- dologije za prikupljanje podataka za potrebe izrade lokalnih operativnih planova (sa jasno definisanom ulogom javnih vodoprivrednih preduzeća i je- dinica lokalne samouprave.

uz potrebu za rešavanjem u Beogradu u Beogradu velikog broja problema koji imaju civilna obeležja (humanitarna pitanja.com vanjarokvic@yahoo. Dugoročna svrha civilno.Vojno delo. | broj 8 CIVILNO-VOJNA SARADNJA I VANREDNE SITUACIJE . Z. shvaćena kao interakcija civilnih i vojnih aktera. I VANREDNE SITUACIJE U našoj teoriji često se pojam civilno-vojne saradnje poistovećuje sa pojmom civilno- -vojnih odnosa. Jedan broj zemalja. U strategijskim dokumentima odbrane najvećeg civilnom okruženju. Kao posledica globalnih klimatskih promena. Jeftić. obnova jefticz@ymail. str. Docent na Katedri studija odbrane. 2/2009. pre svega usmerena ka ostvarivanju cilja koji je potre- ban vojsci. poznata je vojskovođama i civi- lima od ustrojstva prvih vojnih jedinica do danas. lokalna administracija) uslovili su teorij- sko uobličavanje civilno-vojne saradnje i njeno vezivanje pre svega za mirovne misije. 105. među kojima je i Srbija. mena uloge vojske u multinacionalnim Fakultet bezbednosti Univerziteta Fakultet bezbednosti Univerziteta operacijama. Pod pojmom civilno-vojne sa- radnje podrazumevaju se sve aktivnosti koordinacije i saradnje oružanih snaga i civila na terenu u cilju pružanja podrške misiji i zadacima koje izvršava vojna jedi- Civilno-vojna saradnja je novi kvalitet vojske.com infrastrukture. učešće u mirovnim misijama -vojna saradnje jeste pomoć u stvaranju uslova i pomoć civilnim organima u slučaju nesreća.. broja zemalja. zdravstveno zbrinjavanje. razvio je i doktrinarno uredio civilno-vojnu saradnju kao funkciju vojske inkorporiranu u sve tri njene misije1. najčešće se pominju tri misije voj- ske: odbrana zemlje. postojeću krizu 48 POLIS Novembar 2014. CIVILNO-VOJNA uloga i značaj vojske u podršci i pomoći civilnim organima u prevenciji i angažo- vanju u vanrednim situacijama sve više SARADNJA dobija na značaju. Uvođenje u međunarodnu praksu Dr Zoran Jeftić Dr Vanja Rokvić humanitarnog intervencionizma i pro- Docent na Katedri studija odbrane. obezbeđuje podrška vojnim snagama i 1. 2. nica2 i on se odnosi na pojam zajedničkog rada vojske sa strukturama koje nisu pod kojim se ostvaruje civilno-vojno povezivanje. C ivilno-vojna saradnja. Civilno-vojna saradnja – nova funkcija za postizanje trajnog rešenja za eventualnu ili vojske. Razlika između civilno- vojne saradnje i civilno-vojnih odnosa ima kako terminološki tako i sadržajni karakter.

privatne i nevladine organizacije. 11 July 2008./ims/docu/ajp-9. Osnovne karak. CCVO. Ona teritoriji određene države. Republika Irska. upotrebu civil. Posledice ovakvih ljučujući domaće stanovništvo i lokalnu nivou razvije sistem civilno-vojnih odnosa karakteristika sukoba jesu tradicionalne vlast. 8. Civilno-vojna saradnja u NATO Civilno-vojna saradnja terom konflikta. POLIS Novembar 2014.7 su civilno-vojni odnosi uravnoteženi i gde oružane snage zauzimaju pravo mesto u Iako se civilno-vojna saradnja (u najve. EU. Pod civilnim okruženjem podrazumevamo stanovništvo. NATO (EAPC Unclassifield. str. šetka Hladnog rata. ali s povećanim brojem civilnih komponenti u će i međunarodne nevladine organizacije praksa pokazuje da u onim društvima gde zoni operacije. Države koje ne uspeju da ra. u žižu vojne teorije i prakse. 2003). što manje žrtvovanje drugih društvenih komponenti u zoni operacija. izra- civilno-vojnih odnosa. 7. koordinacija i saradnja. ali je i dodatno ustrojena nacionalnim civilno-vojne saradnje nodopskih rizika. ali svaka. Civil-Military teristike sukoba u svetu i modusa njihovog Cooperation Doctrine – CIMIC). Kipar i Malta. lokalne vlasti. Civilno-vojna saradnja zviju uravnotežene obrasce civilno-vojnih intenziteta i karaktera sukoba u svetu.4 fenomen i institucionalizovana aktivnost. kao i međunarodne. između vojnih Tradicionalne mirovne operacije s malim komponenti u operacijama upravljanja Direktnu vezu između obima i karaktera brojem civilnih učesnika zamenjene su krizama i civilnih aktera (izvan EU). Civilna kontrola vojske i policije. državne i nevla- koji će uvećati nacionalnu bezbednost uz mirovne operacije s malim brojem civilnih dine organizacije i institucije”6. ćem broju razvijenih zemalja) vezuje za okviru doktrine NATO-a. nacija (eng. s povećanjem broja. u Ujedinjenim nacijama odnosila na nasilno regrutovanje borbeno rije zemalja članica izvodeći operacije bez UN koriste termin civilno-vojna koordi- sposobnog stanovništva. 7. privredne. u Evropskoj uniji odnosa rasipaju svoja sredstva i ulaze u no-vojna saradnja je dobila na važnosti kao Civilno-vojna saradnja je definisana kao neproračunate rizike. U prošlosti je međusobna interakcija civil- nih i vojnih činilaca bila uslovljena karak. CMCoord) koji podrazumeva >>> 3. za koji kaže da po. vlast na određenoj te- ritoriji. strategijama i doktrinama država članica. neprofitne. modernim multinacionalnim operacijama čujući stanovništvo. lazi od toga da je civilno-vojna saradnja politike nacionalne bezbednosti i njena filisane u okviru međudržavnih konflikata „koordinacija i saradnja. 5. Brussels. Švedska. | broj 8 49 CIVILNO-VOJNA SARADNJA I VANREDNE SITUACIJE . i agencije. uk- ove politike jeste da na institucionalnom policijskih i vojnih snaga. ograd. 5–6. AJP-9 je deo doktrine vojske i ostalih društvenih struktura”3. EU Concept for Civil-Mi- litary Co-operation (CIMIC) for EU-led Military Operations.njenom neposrednom komandom. M. što je i prihvatlji- radnja ima veće šanse za uspeh. 6. Huntington. NATO Civil-Military Cooperation Doctrine. str. Nakon zavr- vrednosti. kao neophodna funkcija i na sopstvenoj samo šest nisu članice NATO saveza8. Beograd. organizacije i agencije čiji je osnivač vlast (vlada). uklju- civilno-vojne saradnje i prirode civilno.int.. 37/08 4. P.. tokom Hladnog rata obrađuje probleme koji karakterišu civil- društvenoj praksi uspostavljaju između civilno-vojna saradnja nije bila postavljena no-vojnu saradnju. nih materijalnih resursa za snabdevanje ja i efikasne infrastrukture. Centar za studije jugoistočne Evrope. NATO po- Civilno-vojni odnosi su takođe jedan vid rešavanja tokom Hladnog rata bile su pro. bez obzira na to da li se NATO je proširio svoja dejstva i van terito. doma- -vojnih odnosa teško bi bilo definisati. civil. Civil. str. civilno-vojne saradnje (eng. 3. Be. 2000. radnje prepoznajemo u Drugom svetskom dio dokument koji doktrinarno i teorijski drazumeva „složen splet odnosa koji se u ratu.nato. u podršci misiji. COUNCIL OF THE EUROPEAN UNION – MILITARY STAFF. glavna institucionalna komponenta. mirovne misije. Vojnik i država. NATO pojam. Fakultet političkih nauka i Diplomatska akademija. kao podrška je usmerena izvan teritorije država članica Različita viđenja civilnom okruženju5 u periodu mira i mir. ona se sve više nameće vo s obzirom na to da od 28 zemalja EU ko važi i obrnut pristup. no-vojne saradnje pretežno za upotrebu društvenim strukturama Definišući ovaj u multinacionalnim operacijama. godine. Samuel. Miroslav Hadžić polazi od pojma Institucionalizovane oblike civilno-vojne sa. Austrija. Države članice no-vojni odnosi su širi pojam i obuhvataju vojske ili zajedničko angažovanje civilnih i NATO-a su kreirale svoju organizaciju civil- odnose koje razvija vojska sa svim ostalim vojnih kapaciteta za ostvarenje ciljeva.pdf. dostupno na: http://www. EUMC Mtg Doc. Hadžić. Finska. Civilno-vojna saradnja se u EU kreće u društvenoj organizaciji i civilno-vojna sa. Iako je egzistirala. pod oznakom AJP-9. je 2001. 2004. Cilj angažovanjem vlada u sukobu i učešćem između komandanta NATO-a i civila. potpunog funkcionisanja civilnih instituci.

Ustavom i ostalim zakonskim i podzakon- nalnim operacijama usvojio civilno-vojnu Ujedno. Jedinice vojske se angažu. U UN se srećemo sa pojmom koordinacije. da samostalno reše situaciju i kada je ne- nje u oružanim snagama Mađarske čini ciji vežbi i obuci pripadnika civilno-vojne ophodna pomoć vojske. izbe. tinacionalnim operacijama podrške miru. (okrug čini više opština) postoje jedinice organizacija za razvoj i lokalnog stanov. vrhovni tome. ko mesto u prioritetima koje je postavila izaslanik UN za misiju u celini i svi elementi racijama. skim aktima određeni su uslovi za „brzo” saradnju u obliku koji se koristi u NATO-u. bre organizacije. Različite visoka mesta u strukturama misije (ISAF. saradnji. civilno-vojna saradnja u Turskoj obuhva. za sprovođenje njenih aktivnosti. gde su angažovane regionalne bez. Italija se kvalifikovala za ra. ta i angažovanje na sopstvenoj teritoriji. postojeću krizu. Civilno-vojna saradnja oružanih snaga ništva u cilju izvršavanja postavljenih za.9 UN. sličan način se promišlja o civilno-vojnoj pomoći lokalnoj vlasti u slučajevima pri. Mađarska je jedna od zemalja koje zako. pregovaranje. civilne zaštite. Ona ima čisto 9. Na nivou okruga NATO saveza. Organizacija civilno-vojne sa- terminološka razlika ne uzrokuje značajnu realizaciji planiranih zadataka angažuje i radnje je razvijena na sva tri nivoa – strate- razliku u delovanju na terenu. | broj 8 CIVILNO-VOJNA SARADNJA I VANREDNE SITUACIJE . Grupa Jug (CIMIC Group South). 50 POLIS Novembar 2014. gama Italije se u potpunosti oslanja na 280 pripadnika. vreme razmatra i kao potencijalni predlog gavanje konflikta. što treba imati u vidu da je dobar deo (oko 200 lica). Sledstveno Civilno-vojna saradnja u Austriji mirovne operacije UN (UNDPKO). multinacionalnim operacijama. razmenu informacija. UNIFIL) i izdvajajući znatna sredstva organizacijskih delova društva radi pri- UN. osposobljenosti i opre. organiza. ova veći broj ministarstava i da ona za rad na uzrocima. racijama pod poglavljem VI i VII Povelje doktrinu i sistemska dokumenta o civil- UN. najčešće civile gijskom. elemenata i humanitarnih organizacija. Kao posebnost se ističe i po- vilno-vojne saradnje. Poseb. U sastav što je različito od pojma saradnje. *** nom predviđaju angažovanje vojske i na Civilno-vojna saradnja u Turskoj U skoro svim zemljama razvijenog sveta na sopstvenoj teritoriji sa zadatkom pružanja Zbog posebnog statusa vojske u društvu. brigade ulaze dva bataljona sa ukupno tome je taj što u multinacionalnim ope. Međutim. da vojska može uspešno doprineti obez- Snage vojske Mađarske uključuju se sa posebno u slučajevima prirodnih i teh. u mogućnosti da adekvatno odgovore na vlade Turske. međusobnu podršku i mljenost civilnih struktura za reagovanje u za novu doktrinu civilno-vojne saradnje planiranje na svim nivoima između vojnih navedenim situacijama. stavljaju na humanitarni rad i ističu značaj znim situacijama svojim kapacitetom nisu za koje postoji saradnja ministarstava vojne misije kao osnovu rada u okviru ci. država koje angažuju snage u multinacio. gde su snage podređene Odeljenju za no-vojnoj saradnji u NATO-u. Ovakav model se duže postkonfliktnom periodu. Pogotovo funkcionalne specijaliste. Civilno vojna saradnja u Austriji ima viso- autoritet u misiji/operaciji jeste specijalni vojnoj saradnji u multinacionalnim ope. Civilno-vojna saradnja u Italiji koju nazivaju „humanitarnom”. učešće u multinacionalnim operacijama. Razlog Civilno-vojna saradnja u oružanim sna. uz postojanje široke saglasnosti rodnih i tehničko-tehnoloških katastrofa. preme za reagovanje i plansko rešavanje bednosne organizacije i gde organizacija i nost Italije jeste i činjenica da u realizaciji posledica katastrofa izazvanih elementar- struktura multinacionalne operacije zavise aktivnosti civilno-vojne saradnje sarađuje nim nepogodama i tehničko-tehnološkim od pravila date organizacije. saradnje i funkcionalnih specijalista. ju tek kada jedinice civilne zaštite i službe Turske realizuje aktivnosti/projekte u mul- dataka. datak da u okviru oružanih snaga Turske postoji i brigada za civilno-vojnu saradnju. snage mogu se upotrebiti u slučajevima Civilno-vojna saradnja koji je namenjen za davanje podrške struk. ničkih katastrofa. Ujedinjene nacije pod CMCoord uključuju i civilnu policiju UN (CIVPOL). akcenat nadležne za spasavanje stanovništva u kri. za razliku od NATO-a. beđenju mira kroz stabilizaciju odnosa u ograničenim resursima zbog veoma do. Italija pridaje veliki značaj civilno. pozicionirajući svoje oficire na vlada i na tom planu preduzela potrebne misije/operacije su koordinisani. mere zakonskog regulisanja obaveza svih su operacije pod poglavljem VIII Povelje KFOR. Oružane Excellence). zvoj Centra izuzetnosti (CIMIC Centre of angažovanje vojske Austrije. operativnom i taktičkom. katastrofa na zadacima pružanja pomoći u Mađarskoj turama civilno-vojne saradnje NATO-a u kada civilne vlasti više nisu u mogućnosti Osnovu angažovanja civilno-vojne sarad.

ali je u samo nekoliko njih zakonski i normativno uređena kroz funkciju civilno-vojne saradnje. dostupno na: http://www. pri- vredni subjekti. POLIS Novembar 2014.potpornu funkciju za uspešno izvršenje vojne misije i predstavlja komandantovo oruđe za efikasnu saradnju i koordinaciju sa civilnim akterima. vanrednom i ratnom stanju. teritoriji i u svim misijama svojih oružanih snaga. Odeljenje za civilno-vojnu saradnju.pdf. vladine i nevladine organizacije i agencije. internacionalne. od dela odbrambenih priprema do pomoći civilnim organima vlasti u slučajevima pri- rodnih katastrofa i tehničko-tehnoloških nesreća. Ima više razloga za navedeni pristup civil- no-vojnoj saradnji.gov.rs/strategija_odbrane_lat. kao i zemalja koje u svom odbrambenom planiranju ko- riste NATO procedure10. Pod činiocima operativnog okruže- nja podrazumevaju se lokalno stanovniš- tvo. mod. Tendencija razvoja civilno-vojne saradnje u najvećem broju zapadnih zemalja 11. General- predviđa intenzivniju upotrebu organizacije civilno-vojne saradnje i na svojoj štab Vojske Srbije. Doktrina civilno-vojne saradnje. 12. a jedan od njih je sva- kako i činjenica da se u nekim delovima >>> 10. organi i organizacije lokalne vlasti. Ministarstvo odbrane Republike Srbije. Civilno-vojna saradnja Vojske Srbije Civilno-vojna saradnja u Vojsci Srbije poj- movno se određuje kao saradnja i koor- dinacija između vojnih snaga i činilaca operativnog okruženja kojom se na odre- đenom prostoru i planiranim resursima u određenom vremenu doprinosi izvršenju vojne misije u miru.vba. | broj 8 51 CIVILNO-VOJNA SARADNJA I VANREDNE SITUACIJE .11 Polazeći od potrebe Vojske Srbije za dnev- nim kontaktima s civilnim akterima. Ukoliko se takav koncept usvoji na nivou NATO save- za. Podrška vojnih resur- sa civilnim organima vlasti postoji u svim zemljama sveta. Više videti u: Strategija odbrane Republike Srbije. može se očekivati da će ga prihvatiti i najveći broj zemalja članica. kao i neracionalnosti ustrojavanja nove organizacione strukture Vojske samo za potrebe priprema za mirovne misije – civilno-vojna saradnja u Vojsci Srbije defi- nisana je u tri misije Vojske Srbije12 i pred- stavlja veoma racionalno rešenje.

životnu sredinu uzrokujući veliku materi. ali i pojedinih pravnih i fizičkih lica. operativnom na različite načine uništavaju i degradiraju kao i pomoć ugroženom stanovništvu po (nivo komandi Kopnene vojske. potrebno je i prihvatanje novih reformskih zahvata vojnog obrazovanja zasnovanog Rešenje koje je usvojeno u Vojsci Srbije Ministarstvo odbrane. no-vojne saradnje. posebno one sportskog karak. brigadi Kopnene vojske ima nepogoda. 2009. Kancelarija za civilno-vojnu rijalnih dobara. organizacionom strukturom prirodno pra- društvu i razvoju obrazovanja i obuke. zdravstveno i va rada jedinica. Sagledavajući značaj učešća ju određene prirodne nepogode i da po. probleme. a komandati i članovi komandi taktičkog odeljenja za civilno-vojnu saradnju (J9) tera. 170.. asanacija terena. Vojno delo. naše države povremeno i ciklično dešava. M. kroz ganizovana je na strategijskom. kvalitetu. logističkog i zdravstvenog ske Srbije određene za pomoć i podršku Odeljenja za civilno-vojnu saradnju na aspekta. Organizacijska nepogodama ili ljudskim aktivnostima usluge po zahtevu pre svega Republičkog zastupljenost na strategijskom (nivo Ge. zahtevu ili bez zahteva organa državne plovstva i protivvazduhoplovne odbrane jalnu štetu. pravci razvoja. 1. Z. Angažovanje vojske u Civilno-vojna saradnja u Vojsci Srbije or. str 8. nosiocima rada Vojske Srbije. Ministar odbrane je član Budući da je sagledan značaj funkcije civil. Srbije. Kako bi se celokupan koncept razvio. u ravni sa ostalim funkcionalnim vanredne situacije tako i na velike mani. okružnih štabova za vanredne situacije. Pored toga. naredbu izdaju načel- saradnje i Uputstvu o civilno-vojnoj sarad. ali komandanti i članovi komande operativ- ralštaba organizaciono postavljena veoma civilnih aktivnosti. obezbeđenje vode.14 ostvaruju saradnju sa snagama odgovor- najvišem nivou na kom se donose odluke.. blema često će zavisiti i uspeh vojnih. dećih celina: evakuacija stanovništva. | broj 8 CIVILNO-VOJNA SARADNJA I VANREDNE SITUACIJE . 13. brigadi Ko. rednim situacijama pravno se zasniva na tva. Republičkog štaba za vanredne situacije. ekonomič. Civilno-vojna sarad. i dr.13 nja je nepresušni izvor za iznalaženje ti nadležnosti organa odgovornih za van- rešenja kako za vojne tako i za civilne redne situacije. Uloga Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u organizaciji 25. ma (član 12) i funkcionalnim doktrinama poslovi. veterinarsko zbrinjavanje. Doktrini civilno-vojne funkciju da obučava pripadnike civilno. Vojska je pružala tivnom i taktičkom nivou. Medija cen- str 161. osnovane su kancelarije o Vojsci Srbije (član 2). Beograd. 139. konodavac je predvideo da u slučajevima -tehnološkim nesrećama. i Vuruna. neralštaba Vojske Srbije). Civilno-voj. ispumpavanje za civilno-vojnu saradnju u 4. brigadi Ko. 140. svakodnevno ugrožavaju stanovništvo i štaba. Zakonu o vanrednim situacija. i 171). sastava i komandanti brigadnog sastava. 14. ona je u strukturi Gene. koje zahtevaju i smernog kontakta s civilnim okruženjem. univerzijade kao vid civilno-vojne saradnje. praćenja situacije u civilnom okruženju u Voske Srbije u vanrednim situacijama. Vojnoizdavački zavod Beograd. To predstavlja konstantu koja uprave. Vanredne situacije uzrokovane prirodnim civilno-vojnu saradnju. opera. 2011. inžinjerijski radovi i vojno-policijski pnene vojske u Vranju i u 2. Reforma vojnog obrazovanja u Republici Srbiji – mogućno. Letnje sti izazovi. i za smeštaj. Zakonu devanje. putem. bova za vanredne situacije. Pravilu službe (tač. 141). Z. vanrednim situacijama U okviru treće misije Vojske Srbije. vodosnab- Na osnovu identifikovanih potreba i uslo. priznavanju u ove funkcije vojske. komandanti operativnih nji. kada je potrebno spašavanje ljudi i mate- plansko angažovanje Vojske. tran- potpunosti zadovoljava ugradnju funkcije sport vazdušnim. kao upravni okvir pre svega na misijama Vojske. vojne saradnje iz cele strukture Vojske nik generalštaba. br. nim za vanredne situacije. vode. Zadaci na kojima se snage Vojske i Komande za obuku) i taktičkom nivou ugrožava našu zemlju. pnene vojske u Kraljevu radi kvalitetnog Vojske Srbije. za- stoje realne procene o mogućim tehničko. Zakonu o odbrani (član 41). hrane i sredstava Ustavu Republike Srbije (čl. Od stepena rešavanja tih pro. kopnenim i vodenim civilno-vojne saradnje u tkivo Vojske Srbije Angažovanje snaga Vojske Srbije u van. To se odnosi kako na nih nivoa članovi su pokrajinskog štaba i visoko. Jeftić. i drugih opasnosti. prihvat i zbrinjavanje stanovniš- i njen i razvoj. ali i zemlje regiona. Jedinice Voj- što daje mogućnost zastupanja stavova bednosnog. efikasnosti. kao posledica prirodnih na saradnja u Vojsci Srbije zanovana je na saradnju u 4. jeste jedan od mogućih puteva za razvoj za rad Generalštaba i Vojske Srbije. 52 POLIS Novembar 2014. angažuju mogu se grupisati u okviru sle- (brigada – baza – centar – flotila) za sada u bez obzira na državne granice. svojom nosti. u „Zdravlje više od zlata”. bez. Načelnik festacije. Vazduho. Jeftić. kojem radi jedinica i omogućavanja dvo. tar „Odbrana”. tehničko-tehnoloških nesreća Zakonu o odbrani. dekontaminacija. koje neizostavno traže angažovanje nivoa članovi su gradskih i opštinskih šta- član je kolegijuma načelnika Generalštaba resursa vojske sa organizacionog.

doprinose zajedničkim rizicima i nemo- simalnim dnevnim naprezanjem od 3000 • zastarelost sredstava i opreme i. geološka sličnost. pa kom štabu civilne zaštite. gućnošću odgovora na hazard na nacio- lica uz znatnu upotrebu transportnih sred. Podaci preuzeti sa prezentacije sa seminara CMEP. Male veličine zemalja takođe pripadnika Ministarstva odbrane. septembra 2014. u >>> 15. Izveštaj Ujedinjenih nacija za 11 zema- • veliki utrošak sopstvenih resursa bez lja jugoistočne Evrope za 33 godine Iako nije sporna zakonska regulativa i adekvatnog zanavljanja.297 koji se upućuju Vojsci. do • nerealna očekivanja i realnost zahteva ona i određuju saradnju u oblasti vanred- 5. u delu posebnih sadržaja koji se od. godine u Beogradu. redovni za. 25. no tome. godine angažovano 32. 18. odnose pre svega na sledeće: nalni klimatski uslovi. „Vanredne situacije u Repu- blici Srbiji – naučene lekcije i stečena iskustva”. 21. 22. se svi raspoloživi kapaciteti Vojske maksi- tično celokupno raspoloživo ljudstvo i malno iskoristili. ulaganje u razvoj materijal. Dobar primer uključivanja Vojske u pomoć nosti zavisi od sposobnosti donosilaca od. 2014. (1974–2006) prikazan kroz mapu hazar- izražena volja svih aktera u prevenciji. 5. stava. regio- (kopnena zona bezbednosti. nih situacija. regionu najčešći rizik (od 20% u Sloveniji posledica vanrednih situacija. građevinskih mašina i infrastruktur. 2014. 2000 1900 1984 1800 1700 1600 1500 1400 1436 1300 1326 1313 1200 1251 1000 900 800 866 906 700 731 600 500 400 489 300 200 292 201 100 154 0 14. održanog 9–10. sa mak. 9. procedura i usklađivanje sa Sektorom i politička situacija u prošlosti jesu važni za vanredne situacije. kada je prak. • angažovanje resursa Vojske samo kao da u regionu. nih resursa koji se mogu angažovati u nih objekata. | broj 8 53 CIVILNO-VOJNA SARADNJA I VANREDNE SITUACIJE . požara. majskih poplava ove godine. 15. • pravovremenost razmene informacija. 19. zemljotresa). potrebno je u narednom Regionalna saradnja tehnika koje nije bilo drugde angažovano periodu rešiti jedan broj pitanja koja se Međudržavne granice na rekama. od.15 više misija. rizika (poplava. 17. 24. Pored standardnih postoji zaokružen sistem i veliki deo aktiv. POLIS Novembar 2014. 20. nose na angažovanje u vanrednim organima civilne vlasti pokazan je tokom luka i izvršilaca poslova i zadataka. 5. Da bi situacijama. nalnom nivou. 2014. daci) stavljeno na raspolaganje Republič. pokazuje da su poplave u govoru na vanredne situacije i saniranju pomoći civilnim organima. faktori koji doprinose kompleksnosti regi- Ukupno je u periodu od 14. 16.Grafikon 1: Angažovano ljudstvo u majskim poplavama u periodu 14–25. još uvek ne • nedostatak programa obuke Vojske do 50% u Moldaviji). 23. • nedostatak standardnih operativnih socio-ekonomsko i kulturno nasleđe. shod.

Ukupno da poseduje. 54 POLIS Novembar 2014. Aktivnostima civilno-vojne saradnje sistem kako bi on mogao da odgovori na tera. pripreme za mirovne misije. mentarnim nepogodama i tehničko. koje. mogućnostima i stvara povoljan ambijent okvirima.16 Kapaciteti stranih zemalja koji imaju poseban status la sopstvenu Doktrinu civilno-vojne sarad- vojske svake zemlje regiona imaju i svoje prilikom izlaska sa teritorije odgovarajuće nje. toksikolo. pomoć civilnim organima vlasti gija. civilnog okruženja. Jer primena usvojene politike zahteva ko-tehnoloških nesreća. stičniji sistem bezbednosti. Globalne klimatske promene istakle su koju ona treba da ima kako u svakodnev- rednim situacijama. kritične infrastrukture. uz pozitivan efekat vojske. medicinske usluge) koje se mogu prevenciju i reagovanje na vanredne situa. Civilno-vojna saradnja ukazuje na dve dicinski timovi. kao funkciju žovanje u gotovo neograničenom polju civilno-vojne saradnje. cedure prelaska granica. Pitanje zaštite narodnu pomoć civilnim institucijama u nim snagama i civilnom okruženju. pre svega u skladu sa potre. To se odnosi na deo odbrambenih odbrana. Makedonije i Crne Gore uputile Funkcija civilno-vojne saradnje je važan i Dosadašnja praksa pokazuje pozitivne Srbiji. znatnom su porastu tehnički hazardi i jama. vanrednih situacija uzrokovanih ele. civilno-vojno povezivanje i podrška voj- akcidenti u transportu. organizaciono i funkcionalno dograditi Iako je njihov doprinos simboličnog karak. na oružanih snaga u spasilačkim aktivnosti. Ona se ne sprovodi acijama. što znatno olakšava učešće vojske rada. spremne snage i obučeno ljudstvo. za usavršavanjem metoda koordinacije ma u vanrednim situacijama. -tehnološkim nesrećama. S obzirom na to Rukovodeći se stvarnom potrebom. Civilno-vojna krajnjem slučaju. | broj 8 CIVILNO-VOJNA SARADNJA I VANREDNE SITUACIJE . potreban je politički konsenzus u deljene. za rezultat imaju obo- Strategijama odbrane i doktrinama vojske saradnja svojim aktivnostima doprinosi stranu dobit i korist. ma i dostavljanju humanitarne pomoći. je pre svega racionalan i prilagođen našim Sagledavajući potencijale u nacionalnim ke dobrobiti i razvoja. posebno one koja slučaju vanrednih situacija. kao i jasne pro- može imati uticaj na veći broj zemalja. cije. me. Vojska Srbije je razvi- govor i međusobnu saradnju. To se posebno uočava zemalja regiona prepoznata je nova uloga spašavanju ljudskih života i oblikovanju u angažovanju vojske u vanrednim situ- vojske u pomoći civilnim organima u slu. kao i u okviru regiona za priprema. aktivnosti civilno-vojne saradnje bez ob. preduzeća i službi koji Zaključak biće uslovljen shvatanjem mesta i uloge se kao redovnom delatnošću bave van. sve izazove koje pred njega mogu biti po- se. smeštaj. odgovoru na ske Srbije u zemlji i inostranstvu. već je to dvosmerna aktiv. on pokazuje mogućnost i potrebu da povećava se ukupna efikasnost Vojske. n 16. se veći stepen integracije Vojske Srbije u zira na njeno normativno i organizaciono društveni sistem i time će se stvoriti ela- Kao dobar primer regionalne saradnje ustrojstvo. Više videti u: United Nations ISDR. ali i meće se kao prioritet koji traži jasan od. hrana. Uočeno je i to da postoji potreba njenog učešća u pomoći civilnim organi- u zaštiti i spasavanju i potencijalnu među. helikop. South Eastern Europe Disaster Risk Mitigation and Adaptation Initiative (SEEDRMAI). Pravilnim razumevanjem i upotrebom đenu civilno-vojnu saradnju. političku podršku i treba da bude sprove. ga. može se navesti i pomoć koju su vojske Slovenije. Njen značaj državnih organa. specijalna vozila. Takođe. Desk Study Review. opredele snage i sredstva za među. kada se ona sa svojim resursima čajevima vanrednih situacija. vezujući je za sve misije koje su joj do- posebnosti (atomsko-biološko-hemijska zemlje. mesto. vazdušni transport. ali i na potrebe za i na regionalnom nivou. sveta u organizaciji i radu oružanih sna. nost koja zahteva veliko stručno anga. da se radi o pripadnicima oružanih snaga značajnim iskustvom. gažovanja resursa Vojske za potrebe Re- je bilo angažovano 113 pripadnika stranih bom da se definiše njena uloga u društvu publičkog štaba za vanredne situacije. Risk Assessment for South Eastern Euro- pe. sve jednostrano. okviru zemalja. UN/ISDR-13-2008-Geneva. uključuje u rad štabova za vanredne situa- zemlje regiona imaju institucionalno ure. i ona je novi kvalitet kojim se ostvaruju stavljeni. u teri). Takav pristup dena u dobroj volji za dostizanje zajednič. vrste aktivnosti – civilne i vojne. pored zakonom opredeljenih za civilno-vojnu interakciju. nim aktivnostima tako i u operacijama Voj- sistema odbrane i vojske dolaze na prvo vih resursa u prevenciji. postići će narodnu saradnju u ovoj oblasti. i dostignu standardi razvijenih zemalja čemu treba istrajati i treba normativno. u razumnom vremenskom periodu neophodan resurs koji Vojska Srbije treba korake u usaglašavanju procedura i an- od otpočinjanja majskih poplava. Na raspolaganju uvek stoji opšta vanredne situacije i saniranju posledica logistika (transport. u slučajevima prirodnih katastrofa i tehnič- upotrebiti ne samo na nacionalnom već cije. raspoloživi resursi zahtev za angažovanje svih raspoloži. na. po modelu učešća u mirovnim operaci.

| broj 8 55 Prekogranična saradnja u oblasti zaštite od poplava u slivu reke Save . K atastrofalne poplave sa kojima su se države u slivu reke Save suočile u maju ove godine.savacommission. četiri države u slivu reke dkomatina@savacommission. Pravni i institucionalni okvir za saradnju Pre geopolitičkih promena koje su se na ovim prostorima dogodile devedesetih godina prošlog veka. 2002. Sava je postala međunarodna reka. Imajući u vidu. http://www. uključujući i one izazvane poplavama. čiji je jedan od glavnih ciljeva saradnja na preduzimanju mera prevencije ili ograničavanja opasnosti i smanjenje štetnih posledica nepogoda.org Save – Bosna i Hercegovina. a upravljanje vodama svedeno je na nacionalni nivo novoformi- U međunarodnim slivovima prekogranična ranih država. Kao rezultat promena. pristup upravljanju vodama na >>> saradnja na preduzimanju mera prevencije i ublažavanju štetnih posledica predstavlja važan preduslov uspešne zaštite od poplava 1. Hrvatska. po- tvrdile su poznatu činjenicu da ovakve nepogode ne poznaju granice. Slovenija i Srbija – saradnjom kroz Me- đunarodnu komisiju za sliv reke Save1 već godinama ulažu zajedničke napore u sprovođenje Okvirnog sporazuma o slivu reke Save2. neophodno i sagledavanje i pla- Dr Dejan Komatina niranje zaštite od poplava na nivou celog Sekretar Međunarodne komisije rečnog sliva. u pojedinačnim državama koje dele taj sliv 2. uz napore pojedinačnih država. za sliv reke Save Svesne toga. PREKOGRANIČNA U ovom tekstu prikazan je koncept sa- radnje država u slivu Save na ostvarenju SARADNJA U OBLASTI navedenog cilja. u Evropi široko prihvaćen. odnosno da je. www. sažeti prikaz trenut- nog statusa implementacije i viziju dalje saradnje u oblasti zaštite od poplava u U SLIVU REKE SAVE slivu.org/basic_docs.org. POLIS Novembar 2014. Okvirni sporazum o slivu reke Save.savacommission. upravljanje vodama u slivu reke Save imalo je integralni karak- ter. kroz presek zajedničkih aktivnosti koje se realizuju ili su planirane ZAŠTITE OD POPLAVA kroz Savsku komisiju.

Međunarodna komisija za sliv reke Save postavljanju međunarodnog režima plo- gu 29. trenutno se odvija zuma bila je državna zajednica Srbija i Crna Gora. koji obuhvata sve ranje uslova za održivi razvoj regiona kroz Okvirni sporazum o slivu reke Save. 4. vidbe na Savi i njenim plovnim pritokama. Učešće Crne Gore u procesu saradnje kroz Savsku komisiju. 2004. nivou celog rečnog sliva. 12. To je jedinstveni me. 12. | broj 8 Prekogranična saradnja u oblasti zaštite od poplava u slivu reke Save .4 Hrvatska. do očekivanog potvrđivanja Okvirnog sporazuma i pu- nopravnog članstva ove države u Savskoj komisiji. koji je stupio na sna. razvojno orijentisani multilateralni spo. četiri države u sli. nog sporazuma iz Dejtona i Sporazuma o goslavija3 i Republika Slovenija potpisale pitanjima sukcesije. Republika razum zaključen u regionu nakon Mirov. u junu 2005. predstavlja prvi (Savska komisija) kao međunarodna or. na tehničkom nivou. godine u Kranjskoj Gori đunarodni sporazum. Okvirnog sporazuma. a kojim je. 2002. godine. osnovana pre svega kroz zajedničke aktivnosti na us- Okvirni sporazum. aspekte upravljanja vodnim resursima i prekograničnu saradnju u sektoru voda. godine. ganizacija odgovorna za sprovođenje vu Save – Bosna i Hercegovina. 56 POLIS Novembar 2014. Nakon što je SR Jugoslavija prestala da postoji. Osnovni cilj Okvirnog sporazuma je stva- su 3. pravni naslednik ovog spora. tadašnja Savezna Republika Ju. a zatim Republika Srbija. 3.

kojim će biti definisani ciljevi kola.2007. kao i način reke Save i održivog upravljanja opa. Protokol predstavlja čvrst pravni Programa za izradu Plana upravljanja na komisija u Evropi čiji delokrug obu. privrednu aktivnost i zajedničkih aktivnosti. rizikom od poplava u slivu reke Save. važnost koordiniranih mera. rile da: pitanja međusobne pomoći država u ničkog interesa na nivou sliva reke Save. do sada je izrađen nacrt komisija je jedina međunarodna reč. U cilju efikasnog zaključivanja protokola uz Okvirni Važno je napomenuti da su. upozoravanja i uzbunjivanja održivu zaštitu od poplava u slivu.10. ovaj izveštaj je objavljen potrebu za jačanjem saradnje i reali. za čiju su realizaciju.održivog upravljanja vodama na slivu Protokol o zaštiti od poplava naglašava koordinacije na nivou sliva. Potpisan je 2010. http://www. sa svim ce i dve nečlanice). >>> 5. Protokol o zaštiti od poplava uz Okvirni sporazum. procenjuje se rektivom EU o poplavama6. usvaja Savska komi- (za razliku. Save. sticionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) ru kojeg su se obavezale na saradnju nedavno odobrena bespovratna finansij- na realizaciji četiri ključne aktivnosti u Koncept saradnje. Stoga tivnosti sa ciljem smanjenja štetnih se u nastavku teksta. Protokol o zaštiti od poplava (član 8) utvr. na primer. oblasti upravljanja poplavama u slivu reke infrastrukturu u slivu Save. upozoravanja i uz. Plan upravljanja rizi. kul. • razmena informacija značajnih za skladu sa sadržajem utvrđenim Direkti. POLIS Novembar 2014.org/basic_docs. zacijom zajednički dogovorenih ak.org/news_de- tail/150. kom od poplava biće nastavljene u okviru i zdravlje ljudi. od slivova Rajne mu – Savsku komisiju. vanja i uzbunjivanja na opasnost od đuje da će države izraditi plan upravljanja poplava u slivu reke Save. sa različitim obaveza- prethodnim koracima u skladu sa Di. mogućnosti S obzirom na specifičnu situaciju država u • izrada plana upravljanja rizikom od i izazovi pogledu evropskih integracija (dve člani- poplava u slivu reke Save. u kojima funkcionišu po dve godine. Izrada plana upravljanja ma prema Evropskoj uniji. a do sada su ga potvrdile Bosna Protokola na snagu. 2014. http://www. životnu sredinu. a očekuje se da će i u Republici ne informacija o riziku između država Radi detaljnijeg regulisanja pojedinih Sloveniji Protokol biti potvrđen do kraja koje dele teritoriju međunarodnog sliva. uključujući i upravljanja rizikom od poplava od zajed. rivanje ciljeva Protokola. pravcu njegove implementacije. informisanja javnosti u skladu sa Proto- sporazum. snagu. a to su: rezultati. Izveštaj o preliminarnoj oceni rizika od poplava u slivu reke Save. kao i vizija budu. suše. upozora. u okviru kojeg su se države dogovo- prekogranični uticaj. led i tivnosti za smanjenje rizika od poplava brane od poplava u slivu Save. uz prikaz osnovnih Aktivnosti na izradi plana upravljanja rizi- posledica poplava. od strane Inve- Protokol o zaštiti od poplava5. U Izveštaj o preliminarnoj oceni rizika od za uređenje plovidbe i druga za zaštitu Republici Srbiji. akcidentna zagađenja voda. Izrađen je zajednički posebne međunarodne komisije – jedna i Hercegovina i Republika Hrvatska.savacommission. u skladu sa Direktivom o poplavama i ovog sporazuma imaju mogućnost odredbama Protokola. na opasnost od poplava • postupanje u slučaju vanredne od. ska sredstva u visini od dva miliona evra. u Razvoj sistema prognoze. pitanja iz Okvirnog sporazuma. godine o proceni i upravljanju rizikom od poplava. S obzirom u celom slivu. u okvi. đeno Protokolom. Tako su države. strane ove godine. koji. potvrđivanju Protokola nalazi se u završ.sava. ovoj oblasti. 6. posebno po život načela saradnje utvrđenih Protokolom. 2010. rizikom od poplava da bi plan upravljanja rizikom od poplava • razvoj sistema prognoze. štete”. rizikom od poplava. mogao da bude završen 2017. mere za postizanje tih ciljeva. osnov za implementaciju svih dogovo. Direktiva 2007/60/EZ od 23. 7. kom od poplava predstavljaće strateški Ovo pitanje uređeno je članom 9. Međunarod- commission. kao i realizacije tih aktiv- na širinu Okvirnog sporazuma. godine. kako je predvi- hvata sve aspekte upravljanja vodama renih aktivnosti kroz zajedničku platfor. Proto- brane od poplava koje mogu imati dokument. iako Pro. saradnje država u slučaju vanredne od- snostima kao što su poplave. radova i ak. • uspostave usklađeni ili zajednički vanrednim situacijama. ukratko navode i rezultati najznačajnijih projekta Unapređenje zajedničkih akcija u turnu baštinu. čime se može voda rečnog sliva). mehanizmi sistem prognoze. Savska nosti u skladu sa načelom „nenanošenja U tom pravcu. već napravljeni značajni koraci u na internet strani Savske komisije7. vom o poplavama. smatrati da je izvršena obaveza razme- noj fazi. | broj 8 57 Prekogranična saradnja u oblasti zaštite od poplava u slivu reke Save . postupak koji prethodi poplava u slivu reke Save. na komisija za sliv reke Save. izradile ćih koraka koji treba da omoguće ostva. sija u roku od 6 meseci nakon stupanja i Dunava. uviđajući tokol još uvek formalno nije stupio na kolom (član 12).

druge aktivnosti vezane za planiranje i koordinatora izrade dokumenta kojim nje usklađenog (a ne zajedničkog) siste. postavljanja mehanizama upozoravanja opasnosti i rizika od poplava i razvoju i uzbunjivanja stanovništva na potenci. S obzirom na Tokom dosadašnje saradnje kroz Savsku poplava. kroz Savsku komisiju. zajed. Prema Protokolu (član 10). što bi omogućilo pre. ciznu hidrauličku analizu ekstremnog da je nadležnost za odbranu od poplava pojedine države već realizovale određe. u slučaju • aktivnosti na uspostavljanju sistema ređenje zajedničkih akcija u oblasti uprav. u cilju davanja progno. uz ovog projekta). po mogućnosti informacija nižeg nivoa hitnosti. odnosno između svojih institucija zidualnog” rizika). što se može ispostaviti kao prepreka. sebe. narni hidraulički model reke Save. vidu. da ovaj projekat. u međuvremenu. ovaj način razmene odnosi. razvijeni su preliminarni hi. treba. država u slivu Save i. Za takvu nadgradnju aktivnu odbranu od poplava. pret- ze o pojavi velikih voda. realizaciju aktivne odbrane od poplava bi se propisao način informisanja i raz- ma. sistema prognoze. posredstvom hidrometeoro- je za potpunu implementaciju sistema loških službi i institucija nadležnih Nacionalne hidrometeorološke služ. stvaranje mogućnosti za modeliranje postupke razmene podataka od značaja nja poplavama u slivu reke Save. obezbede be država savskog sliva. gnoze i obaveštavanja ili na drugi uključenih u rad sistema. • da se međusobno obaveštavaju o iz- dogovorile fazni razvoj sistema do po. pre svega. uz primenu stemom za prognozu i upozoravanje na dogovoreni način. za održivu zaštitu od poplava mentacije za uspostavljanje sistema. Imajući to u vidu. drološki model sliva reke Save i prelimi. u cilju ocene „re. 58 POLIS Novembar 2014. zamišljen kao jedna zaokružena celina. s obzirom na to da sistem progno- implementacije sistema biće realizovana Save. poplave koja može imati prekogranični koordinira Savska komisija. izvesno je da će dalja vode). loge velike preciznosti. cajem. mene informacija direktno vezanih za zamišljen je na fleksibilan način. razvoju modela najveće teškoće bile ve. još početkom za hidrološka i meteorološka osmatranja pravovremenu razmenu meteorološ- 2003. usklađeni sistem. države su kasnije. vedena obaveza odnosi se na razmenu mogu koristiti podaci i rezultati različi. kih i hidroloških podataka. godine započele su aktivnosti u u pojedinim zemljama. analiza i pravcu razvoja sistema za prognoziranje informacija važnih za odbranu od velikih voda za sliv Save. uz odgovarajuću nadgradnju. ali bi bilo od velike koristi i za sve Savska komisija mogla bi da ima ulogu saradnja biti usmerena na uspostavlja. poplavnog događaja (određivanje zona prema nacionalnim zakonodavstvima ne aktivnosti na uspostavljanju sistema plavljenja. nadležnih za odbranu. Ovo je veoma s obzirom na to da su i u dosadašnjem hodno utvrdi lista propisa na koje se značajno. uticaj. koji. Očekuje se da realizacija projekta Unap. tehničke i druge raspoložive resurse zane za nedostupnost potrebnih poda- slivu reke Save. međutim. taka i podloga. upozoravanja i uzbu. uslov da se. Treća na- se kroz određenu zajedničku platformu modela neophodne su geodetske pod. drugih li. doprinese aktivnostima na izradi karata reke Save. prognozu velikih voda. zajedničkih standarda. | broj 8 Prekogranična saradnja u oblasti zaštite od poplava u slivu reke Save . razmenjivati preko Savske komisije. Ako se ima u vidu S obzirom na to da su. ljanja poplavama u slivu reke Save započ. sa druge strane. može da su važni za zaštitu od poplava u slivu gnoze pojava velikih voda u slivu i us. a posebno pravovremenu visoke troškove razvoja ovog sistema. kao i re. iako koje mogu biti pogođene ovim uti- nje i proveru rada sistema. pomenuti projekat (određivanje ruta evakuacije. komisiju. s obzirom na to da • da. Razmena informacija značajnih uključujući izradu projektne doku. Treba imati u • da bez odlaganja obaveste države države obezbede redovno održava. za čiju je ekstremnih scenarija (proboja nasipa za aktivnu odbranu od poplava između implementaciju WBIF odobrio sredstva. tako tih modela koji postoje u slivu (i koji će jednoobrazne za sva plavna područja uz da se te informacije nesmetano mogu tek biti izrađeni u okviru implementacije Savu i donje tokove njenih glavnih prito. njihovu težnju da razvijaju zajednički/ nički preduzmu sve potrebne radnje. menama svojih propisa i planova koji stizanja glavnog cilja – operativne pro. s obzirom na različite finansij. godine. • u cilju uspostavljanja Sistema. posredstvom sistema pro- dovno stručno usavršavanje osoba neće rezultirati potpuno operativnim si. ka. na raznim lokacijama. bunjivanja na opasnost od poplava u ske. tako da nija odbrane i sl. države imaju obavezu: • nakon što Sistem bude uspostavljen. potrebno znatno unapređenje opreme za odbranu od poplava. opasnost od poplava. ne do kraja 2014. za svoju teritoriju. potrebno je da zemlje usaglase nje zajedničkih akcija u oblasti upravlja. Za realizaciju prve dve navedene oba- jalno pogođenim područjima. Nadgradnja hidrauličkog modela ze i obaveštavanja u ovom trenutku ne u okviru pomenutog projekta Unapređe.). Prva faza njivanja na opasnost od poplava u slivu veze. dubina i brzine kretanja isključivo uloga državnih institucija. da bude usmerena na postoji. kroz Savsku komisiju.

• u cilju veće efikasnosti. kao i o brzi uvid u informacije o stanju hidro. među kojima su i sve za uspostavljanje i održavanje stanja odbranom od poplava. Savska komisija ima oba- bi cilj bio da pruži dodatne operativne odbrane od poplava proglašenih na vezu da. bilo bi korisno izraditi pra- Save. očekuje se da zemlje >>> POLIS Novembar 2014. osim govorna za pripremu ili sprovođenje bila vrlo korisna. Član 11. u kome bi se obradila nave- sliva između nadležnih institucija drža. tokola na snagu. misiju o imenovanim telima. sa utvrđe. do sada Postupanje u slučaju • postupke kojima ugrožena država su. mogućnošću osnovne analize. Prostorna ve. dnih” hidrometeoroloških podataka. države imenu i adresi njihovih kontakt osoba. dok način prezentacije meteorološ. čiji sprovede u slučaju vanrednih mera Sa druge strane. vanredne odbrane od poplava može da zatraži pomoć i načine od- kom organizacijom. za razmenu hidroloških i meteorološ. ne kasnije od dana stupanja Pro- usaglašen. u zajedničkom planu upravljanja rizi. kao i • da. i na osnovu toga nacionalne hidrometeorološke službe pripravnosti. kao i o pro- određeni podaci arhiviraju (na primer. da odrede i druga tela koja će biti od- prezentacija takvih podataka takođe bi kom od poplava za sliv reke Save. uključujući praćenje vo. Ovaj dokument je do sada potpisalo • preduzimanje odgovarajućih mera ske propise zemalja u vezi sa aktivnom osam institucija. meni imena i adrese kontakt osoba. redne odbrane od poplava. na. Mehanizmi implementacije a u sledećem koraku biće razmotrena vorenih planom upravljanja rizikom Protokola oportunost dopune ovog dokumenta od poplava. zatražila pomoć obaveste o moguć. članu 13. najkraćem roku i da državu koja je nu komunikaciju imenovati kontakt ca. postupci vezani za razmenu „standar. izrađen je tehnički pred. U tom smislu. država: dena problematika. • da odrede nadležna tela koja će biti brane od poplava. informiše države mogućnosti za pristup hidrološkim i teritoriji bilo koje države. pri čemu Savske komisije trenutno su dostupni obavezu da razmotre takav zahtev u će svako telo odgovorno za službe- hidrološki podaci sa dogovorenih stani. u najpogodnijem obliku. • da. Na internet strani države od kojih se traži pomoć imaju u implementaciji Protokola. biti sistem za pregled hidroloških i mete. meteoroloških prilika u celom slivu. sa treba detaljno da usaglase sve po. o čemu su dužne da obaveste organizacijom. izrađene Smernice i međusobna pomoć govora ostalih strana na takav zahtev. odgovorna za sprovođenje Protokola. koje propisuju način i vrstu po. u mera predviđenih nacionalnim planovi. U saradnji sa nacionalnim hidromete. geoprostornim podacima nacionalnih nim postupcima praćenja vodostaja hidrometeoroloških službi u slivu reke i izveštavanja pogođene države o Budući da se očekuje brzo stupanje Pro- Save i njihovu razmenu. Protokola. države imaju sledeća informacija pre i za vreme aktivne od. ju vanredne odbrane od poplava i to: Savsku komisiju. odgovorno za službenu komunikaciju oroloških podataka. imenuju orološkim službama uspostavljen je moć od ostalih država. teritoriji nastao slučaj vanredne od. kao i obaveštavanje države na čijoj je prava i obaveze: brane od poplava. | broj 8 59 Prekogranična saradnja u oblasti zaštite od poplava u slivu reke Save . u saradnji sa Svetskom meteorološ. neposredno se od- kih podataka i informacija u slivu reke nosi na slučaj vanredne odbrane od po. navodeći jedno telo koje će. plava i međusobnu pomoć država. kao i mera vezanih za predložiti odgovarajuća rešenja koja bi iz pet država savskog sliva. između nadležnih tela. i tokola na snagu. podaci za poslednjih sedam dana) i Iz navedenih obaveza proističe da drža. države mogu da ih korisnici mogu videti. Smernicama su usaglašeni treba da obuhvate i mere za ublaža. lom. vanje prekograničnih uticaja. kih podataka još uvek nije u potpunosti nosti pružanja tražene pomoći. osobu. tome. obim i vrstu pomoći koja je potrebna. Iz tog teći dokument plana upravljanja rizikom dataka koji će se razmenjivati na nivou člana proističu sledeća prava i obaveze od poplava. države su dužne i da. menama imenovanih tela. U postoje. Pored navedenog. u ime države. prema tako da se obuhvati i obaveza razmene dostaja sve dok traju vanredni uticaji. koje bila usvojena u procesu prihvatanja pla- ćem obliku.Na planu razmene informacija. To bi trebne postupke i aktivnosti u planu obaveste Savsku komisiju o svim pro- zahtevalo dopunu sistema tako da se upravljanja rizikom od poplava. o svim primljenim obaveštenjima. moraju da utvrde postupke u sluča. s obzirom na zakon- va. obaveste Savsku ko- nadograditi na način koji bi omogućio • u cilju efikasne pomoći u slučaju van. vanrednu odbranu od poplava. Protokola. • preduzimanje mera zajednički dogo. bez odlaganja. U pogledu mehanizama saradnje. bez odlaganja. svih aktivnosti predviđenih Protoko- saradnji sa Svetskom meteorološkom ma. Ovaj sistem bilo bi korisno o obimu i uslovima pružanja pomoći. • ugrožene države mogu zatražiti po. • mere koje je svaka država dužna da stra hidrometeoroloških podataka. log za uspostavljanje centralnog regi.

Podrška koju su. formu – Savsku komisiju. | broj 8 Prekogranična saradnja u oblasti zaštite od poplava u slivu reke Save . Savska onih direktno nadležnih za implemen- komisija je državama uputila preporuku taciju Okvirnog sporazuma. kako stvom. To u prvom kola. i njenim stručnim telima. hitan ministarski sastanak o regionalnoj saradnji u oblasti zaštite od poplava u S obzirom na ambiciozne planove re. slivu reke Save (Beograd. u skladu sa nacionalnim zakonodav. ne bave samo vodama. države ugovornice Okvirnog realizaciju planiranih aktivnosti. kako na prevenciji poplava. odno- sporazuma. realizaciji zajedničkih ciljeva u domenu svoje nadležnosti na nacionalnom nivou. Zaključak kroz obezbeđenje dovoljnih ljudskih i Kao što se može uočiti iz prethodnog materijalnih resursa za pravovremenu teksta. žave dogovorile i obavezale se Okvirnim nedavna katastrofalna poplava samo je sporazumom i Protokolom o zaštiti od još jednom pokazala nužnost što tešnje poplava. vou sliva ili imaju uticaja na nju. kroz planske dokumen. institucija zemalja savskog sliva. kao i nostima predviđa i učešće institucija koje osiguranje aktivnog učešća relevantnih se. u slivu dali svim tekućim aktivnostima i levantne projekte koji su planirani kao procesima koje koordinira Savska komisi- podrška realizaciji glavnih aktivnosti. S obzirom na postojeću zajedničku plat- punjenje jednog od glavnih ciljeva Okvir. preko saradnje kroz Savsku sno projekata. a to je preduzimanje napore koji doprinose implementaciji mera za prevenciju ili ograničavanje opa. u pojedinim aktiv. naro. komisiju realizovale su. aktivnosti zajednički dogovorenih na ni- snosti. 6. S obzirom na to diti uz punu koordinaciju sa Komisijom da su već ranije. sprovo- nih posledica poplava. ostvarenju ciljeva Okvirnog sporazuma i ministri i drugi visoki predstavnici država Protokola o zaštiti od poplava. n 60 POLIS Novembar 2014. na tom sastanku. poplava što pre stupio na snagu. 16. naznačene glavne način mogu se ostvariti ciljevi koje su dr- smernice delovanja u narednom periodu. kao i smanjenje ili otklanjanje štet. niraju kroz Savsku komisiju. go- alizacije aktivnosti koje vode prema dine). redu znači preduzimanje svih neophod- čito u delu koji se odnosi na vanrednu nih koraka kako bi Protokol o zaštiti od odbranu od poplava. niz značajnih aktivnosti neophodnih za is. Jedino na taj te Savske komisije. S obzirom na to da Protokol. saradnje zemalja koje dele sliv Save. ja. kao i re. uskoro pokrenu postupke određivanja podršku procesima koje zemlje koordi- nadležnih tela za implementaciju Proto. Savska komisija je organizovala posledica poplava. snažan je podsticaj u pravcu ostvare- neophodno je osigurati snažnu političku nja ovih ciljeva. tako i onih u vezi sa određivanjem nadležnih tela koje na bilo koji način mogu doprineti odgovornih za sprovođenje Protokola. tako i u fazi aktiv. 2014. ili započele. potrebno je sve nog sporazuma. Ubrzo nakon velike poplave u maju ove ne odbrane od poplava i u fazi uklanjanja godine.

katastrofa je iznenadan. ali nedovoljne kapacitete za suočavanje sa katastrofama. Iako one obično solidarnosti. pri čemu se naše viđenje „poremećaja funkcionisanja zajednice ili projektima oporavka od posledica katastrofa društva” (uglavnom) odnosi na poremećaj (službi i pružanja usluga) lokalne uprave. aparat lokalne uprave je obično paralisan. jaapbreugem71@gmail. MEĐUNARODNE SOLIDARNOSTI ISKUSTVA AGENCIJE Kada nastupe posledice (iznenadne) ka- tastrofe. u: Disaster Recovery: a local government responsibility. Situacija je haotična... Postoje brojne definicije termina katastrofa. Holandija Kada se dogode prirodne katastrofe ili ka- tastrofe uzrokovane ljudskim faktorom2. uspostavljanje sistema za rano upozoravanje i reagovanje u skladu sa OSVRT NA DECENIJU njim i uspostavljanje posebne strukture za upravljanje u slučaju katastrofa/kriza. zadobili povrede ili čak premi- OBLASTI OPORAVKA OD nuli. Christine Becker. >>> POSLEDICA KATASTROFA 1.”1 i bivši stariji projektni menadžer u VNG International. razoran događaj Od 1970. Uvod „Sve katastrofe su lokalne. godine. POLIS Novembar 2014.com lokalne uprave su prve koje treba da re- aguju na njih i često imaju širok spektar odgovornosti. ICMA Publications. termin katastro- VNG International upravljala je brojnim fa se koristi u tom značenju. U ime grupe opština. holandske opštine su koji ozbiljno remeti funkcionisanje zajednice ili društva i izaziva ljudske. Događaju se u gradovima i naseljima svih veličina. agencija nastaju usled prirodnih faktora. Predstavnici lokalne uprave i VNG INTERNATIONAL U njihove porodice su pogođeni katastro- fom kao i ostali građani. vode proces dugoročnog oporavka i da ih Jap Bregem uveravaju da će život ponovo biti norma- Nezavisni ekspert za međunarodni razvoj lan . U ovom tekstu. 2. gde građani očekuju od rukovodilaca lokalne uprave i izabranih zvaničnika da upravljaju neposrednim reagovanjem na katastrofu. jednog dana. upravljanje njime i smanjenje tog rizika. NA LOKALNOM NIVOU March 2009. materijalne i ekon- bile naročito aktivne u oblasti međunarodne omske gubitke ili gubitke u životnoj sredini koji prevazilaze sposobnost zajednice ili društva da ih nadomeste iz sopstvenih izvora. Lokalne uprave se jednako nalaze u prvim redovi- ma kada je u pitanju predviđanje rizika od katastrofa. katastrofe mogu izazvati i ljudi. Pre- ma Međunarodnoj federaciji društava Crvenog krsta. | broj 8 61 ISKUSTVA AGENCIJE VNG INTERNATIONAL U OBLASTI OPORAVKA OD POSLEDICA KATASTROFA NA LOKALNOM NIVOU . Možda su izgubi- li imovinu.

Posebnu pažnju nakon katastrofa rodnu saradnju Holandske asocijacije ćemo posvetiti društvenoj i političkoj opština (VNG) upravljala je brojnim podršci međunarodnim aktivnostima Iako je agencija VNG International po- projektima oporavka od posledica kata. Matara i Hambantota u Južnoj pokrajini Šri Lanke. okeanu 26.196 potvrđenih smrtnih slučajeva. godine vlasti Šri Lanke su prijavi- pa holandskih lokalnih uprava” reagova.000 evra). tehničku podršku inicijativama agenci- je VNG International tokom prethodne decenije. tional je vodila projekat u okviru kojeg je pružana podrška opštinama Gale. desetine opštinskih posledice katastrofa. (njenom razvoju). holandske opštine su  * Izvor: Vikipedija bile naročito aktivne u oblasti međuna- rodne solidarnosti. Trećeg januara 2005. krenula projekte međunarodne sarad- strofa. Radi ilustracije rada agencije VNG guće bez velikodušne i stalne podrške veo do primene posebnog „holandskog International. Može se reći da je razvoj ovih ak. ture ovog pristupa. to ne bi bilo mo- tivnosti tokom prethodne decenije do. decembra 2004. razvoju prakse i ra. U ime 20 holandskih opština (koje su donirale 300. 62 POLIS Novembar 2014. osobe. Asocijacija holandskih opština (VNG) i (Holandska) Fondacija Kooperative agencija za po- moć (SHO) zajedno su objavile priručnik. Od 1970. opštinskih veća. višenamenskih vozila). Mnogi od preminulih su bili odrasli i starije nju na međunarodne katastrofe. ozbiljni izazovi ugrožavaju buduć. nje i upravljala njima. Ako se uzmu u obzir činjenice kao što su postojanje sporazu- ma o bratimljenju gradova. VNG International) (kratkoročnu) humanitarnu pomoć. Materijalna pomoć je obezbeđena za Solidarnost lokalnih uprava obnovu opštinske mehanizacije (npr. agencija VNG Interna- nost holandske međunarodne podrške. katastrofama. Najteže su pogođene južna i istočna obala. Uz pomoć svojih pristupa” reagovanju lokalne uprave na vode se primeri učešća holandskih lo. | broj 8 ISKUSTVA AGENCIJE VNG INTERNATIONAL U OBLASTI OPORAVKA OD POSLEDICA KATASTROFA NA LOKALNOM NIVOU . ponuđene op- cije bile su da se: Ovaj mali višenamenski kamion je deo voznog parka koji je donacija grupe holandskih opština i SHO 1. Milion i po ljudi je raseljeno iz no ćemo istaći glavne tačke razvoja ovog svojih domova. Iako sti postala stvarnost kada su lekari potvrdili prve slučajeve kolere. Okvir 1: Projekat „Opštine za Šri Lanku” (2005–2009) tivno iskazivale svoju solidarnost u slu- čajevima međunarodnih katastrofa. odgovaraju- ća podrška stanovništva i priroda veze sa određenom zemljom. godine. holandskih opština. a izgradnja u pružanju podrške u kapaciteta je ponuđena u oblasti opštinske administracije i upravljanja čvrstim ot- reagovanju na katastrofe: padom. u posebnim okvirima na. Osnovi međunarodne podrške VNG International. le 3. premašila je donaciju holandskih opština. stućem značaju međunarodne sarad. Agencija za međuna.* je prethodnih godina postignut znatan uspeh. koji je lokalnim upravama nudio opcije za odabir takvih mehaniza- ma za reagovanje. Poseb. Ovaj Šri Lanka je jedna od zemalja pogođenih cunamijem nakon zemljotresa u Indijskom tekst razmatra osnovne elemente „pristu. izabere da se prebaci novac na račun trima južnim opštinama u Šri Lanki data posredstvom agencije VNG International fondacije SHO koji je namenjen za  (fotografija: Jap Bregem. 2008.000 evra. Pomoć Holandske fondacije Kooperative agencija za pomoć (SHO) u iznosu „holandski pristup” od 600. bagera. nje. Broj žrtava je nastavio da raste pošto je pretnja od infektivnih bole- pristupa tokom prethodne decenije. U ime grupe opština. Pošto su mnoge holandske opštine tražile način da adekvatno reaguju na međunarodne katastrofe. Holandske opštine su tradicionalno ak. godine. U nastavku teksta kalnih uprava u oblastima pogođenim uprava su obezbedile finansijsku i/ili analiziraćemo osnovne elemente struk.

| broj 8 63 ISKUSTVA AGENCIJE VNG INTERNATIONAL U OBLASTI OPORAVKA OD POSLEDICA KATASTROFA NA LOKALNOM NIVOU . Nažalost. Periodične bro. istraživanje sprovedeno među 25 najve. došlo je do naglog opadanja govor da još bliže sarađuju. agencija VNG International je sve više nakon katastrofa posebno tokom posled- perative agencija za pomoć. Sa ovom podrške holandskih lokalnih uprava za suštinskom promenom načina saradnje. Ono što je šure namenjene donatorskim opštinama. što joj je promovisala rezultate svojih projekata za njih godina. jena praksa 2008. reagovanje na katastrofe. kao i za projekte u oblasti reagovanja organizacija domaćin Fondacije Koo. VNG i SHO postigle su do. i intervjui na radiju i televiziji predstavljali International. 3. šte. godine. podrži (neka) individualna inicijativa u sti rekonstrukcije opština. doprinese (srednjoročnim ili dugo. godine (okvir 1). postalo je uobiča. SHO u slučaju projekta „Haiti” (okvir 2). omogućujući su sredstva komunikacije. određenoj opštini. projekta agencije VNG International koji tekstovi u službenim glasilima lokalnih ročnim) projektima za rekonstruk. projekte međunarodne solidarnosti uop- agencija VNG International je postala ćenosti među holandskim opštinama. >>> POLIS Novembar 2014. je bio odgovor na katastrofu u Šri Lanki uprava i nacionalnim službenim glasilima ciju opština koje vodi agencija VNG 2005. ili predstavljalo ad hoc aranžman u slučaju prezentacije za predstavnike donatora.2. Ovaj negativni trend ilustruje omogućilo da podnosi predloge u obla. Kako bi održala određen nivo posve. značajnu finansijsku podršku fondacije Iste godine.

sa epicentrom u blizini grada Leogane (Zapadni departman). 100. Zanimljivo je da su Ubrzo posle zemljotresa. Neposredno nakon što agencija VNG In-  * Izvor: Vikipedija ternational odluči da aktivno učestvuje u nekoj situaciji nakon katastrofe. približno doprinosilo projektima međunarodne 25 kilometara zapadno od Port o Prensa.0 stepeni vale u istraživanju obznanilo je da nije Merkalijeve skale. Prema izjavi Jap Bregem. agencija VNG International je sklopila partnerstvo sa Federaci. dok je Fondacija Kooperative agencija za pomoć (SHO) donirala 2. razmatraće se opštine i njihove asocijacije da odigraju značajnu ulogu u rekonstrukciji svoje teritorije. januara Ostale opštine (od kojih samo dve ima- su zabeležena najmanje 52 naknadna potresa jačine 4. januara 2010. Takve misije se sprovode da bi se ostvarili kontakti u pogođenoj oblasti.3 Ukupno 52% opština koje su učestvo- Zemljotres koji je 2010. smislu. Holandske opštine su doni. tehničke po. Leogana. ju nakon katastrofa je uvek višestran. prikupili podaci i izradio prvi na- crt projekta rehabilitacije.4 U tom lokalnim samoupravama u pogođenoj oblasti i istražili moguće oblike podrške. Opština Emen je donirala 100.000 ljudi (prema međunarodnim procenama) ili između 220.53 po lokalnom vremenu (21. glavnog grada Haitija. 12. sanitacije i upravljanja otpadom.53 GMT). Binnenlands Bestuur (vodeći uprave u Leogani. Haiti (2010–2015) ćih holandskih opština krajem 2013. uključivanju međunarodnih i regional. Do zemljotresa je došlo solidarnosti tokom prethodnih godina. VNG predstavnika opštine: „to je bio poslednji put” International) (Ibid.1 milion evra. Procenjeno je da ju politiku međunarodnog finansiranja) je zemljotresom pogođeno oko tri miliona ljudi. ljanja funkcionalne uprave. „Dobar početak je pola rale 2. Haiti 4. Do 24. “Na Haiti ging de knip dicht”.). | broj 8 ISKUSTVA AGENCIJE VNG INTERNATIONAL U OBLASTI OPORAVKA OD POSLEDICA KATASTROFA NA LOKALNOM NIVOU . slučaj Haitija se može posmatrati sija se pretvorila u sveobuhvatni (međunarodni) program sa ciljem ponovnog uspostav.000 Sve opštine su navele da je do prome- (prema podacima Vlade Haitija). dve asocijacije op. pitalnog investiranja.6 miliona evra. kao i unapređenja uloge u pružanju podrške koju Asocijacije lokalnih Razvoj prakse samouprava Haitija mogu imati u tom pogledu. 64 POLIS Novembar 2014.5 dobijene bitke” miliona evra. Specifična metodologija koja je korišćena podrazumeva pružanje tehničke i finansijske To su (1) naglasak na misiji za prethod- podrške i izgradnju kapaciteta u četiri opštine u Le Palmu prilikom njihovog zalaganja da nu procenu (eng. saradnja. Glavna strategija za postizanje ovog cilja Pristup inicijativama koje se preduzima- sastoji se u (ponovnom) uspostavljanju struktura. institucija i javnih usluga u gradovima Gresie. nih eksperata i razvoju lokalnih kapaciteta i institucija koje rade zajedno kako bi podržale Za potrebe ovog teksta.5 stepeni ili više. Misija za prethodnu procenu: Donacija VNG-a projektu u celini iznosila je 4. Pored toga. scoping mission) (2) ponovo uspostave institucionalne i tehničke kapacitete u oblasti upravljanja površinskim kombinovanje izgradnje institucija i ka- vodama. mnoge opštine dale značajne doprino- jom kanadskih opština i Ujedinjenim gradovima Francuske kako bi procenili obim štete u se nakon zemljotresa na Haitiju. holandski nedeljnik o državnoj upravi).* na u njihovim politikama došlo zbog budžetskog pritiska.000 i 160.000 evra fondaciji (fotografija: SHO posle zemljotresa na Haitiju. vodom za piće. po- kreću se pripreme za misiju za prethod- nu procenu. moći i programa za jačanje institucija i kapaciteta. Procenjeno je da je poginulo između znatno su smanjile stepen finansiranja. Okvir 2: Rekonstrukcija opština u oblasti Le Palm. godine pogodio Haiti bio je katastrofalne jačine od 7. Petit Goav i Gran Goav. Martin Hendriksma. tri karakteristična elementa pristupa regiona i zemlje.000 i 316. Ova mi. Pripreme za ove misije se uvek sprovode u što bližoj Najava izgradnje 3. agencije VNG International koji se pri- menjuje u situacijama nakon katastrofa. u 16. i (3) međunarodna ština i Ministarstvo unutrašnjih poslova će biti korisnici finansijske podrške. u utorak. nove zgrade 20 December 2013. kao prekretnica.

POLIS Novembar 2014. godine misija Ujedinjenih gradova i lokalnih vlasti je sprovedena u pomoć neograničena. pokroviteljstvom dr Kadira Topbaša. U ne- Okvir 3: Misija za zemlje koje se graniče sa Sirijom (mart 2013) kim slučajevima. dovela je do toga da se g. u cilju poboljšanja lokalne uprave i pružanja usluga u kampu. Libanu i Jordanu. Budući da to nije oblastima koje se suočavaju sa velikim prilivom izbeglica iz Sirije. asocijacije lokalnih uprava u pogođenoj zemlji su obično naši glavni partneri na početku. gradonačelnik Amsterdama. i da u isto vreme rešava struč. VNG International) na pitanja. pitanje od posebnog značaja jeste „upravljanje očekivanjima”. Ujedinjenih gradova i lokalnih vlasti Bliskog Istoka i Zapadne Azije (UCLG Tokom godina. Federacije kanadskih riste u misijama za prethodnu procenu opština i Asocijacije holandskih opština. Misija je bila pod tako u slučaju pomoći holandskih opšti. Instrumen. To se Tim je utvrdio da među problemima u kampu Al Zatari u Jordanu i okolnom regi- radi u tesnoj saradnji sa partnerima iz onu. obaveže da će staviti na raspolaganje kapacitete za inicijativu koja će obezbediti tehničku podršku za regi- on Mafraka. Potonja komunikacija između Ministarstva spoljnih poslova. Ujedinjenih gradova Francuske. (i za razgovore i za vizuelnu verifikaciju) NVO. ne treba potcenjivati ulogu organizacije domaćina. Na ovaj način. iskazuje solidarnost u ime holandskih Turski članovi delegacije UCLG razgovaraju sa predstavnicima izbeglica iz Sirije u kampu Al Zatari. posetila je kamp Al Zatari i raz- menila ideje sa g. Unije opština Turske. ministarka za spoljnu trgovinu i razvoj >>> saradnje u Ministarstvu spoljnih poslova Holandije. Eberhard van der Lan. standardizovani su i mogu se namenski prilagoditi konkretnoj situaciji. predsednika i šireg članstva i uradila procenu nekih od najznačajnijih izazova za lo- kontrolne liste za prethodnu procenu kalnu upravu. Tim misije je sastavljen od predstavnika grada Istanbula. službenici pogođenih opština su skloni da veruju da je strana U martu 2013. EU i drugim (potencijalnim) zainteresovanim stranama. Provincija Mafrak. upravnikom kampa pri UNHCR u vezi sa opštinskim pristupom razvoju kampa. godine gđa Lilan Plumen. agencije VNG International i grada Amsterdama. dinjenih gradova i lokalnih vlasti. Delegacija agencije VNG International zadužena za misiju za prethodnu pro- cenu se uglavnom sastoji od bar jednog izabranog predstavnika (koji predstav- lja članstvo VNG-a) i jednog stručnjaka. U drugih asocijacija lokalnih uprava. Jordan  (fotografija: Jap Bregem. Budući da ispu- njavanje agende u velikoj meri određu- je fokus inicijative. Pošto je situacija na terenu uglavnom prilično haotična. to treba jasno i ljubazno objasniti. delegacija može da vodi sastanke na odgovarajućim nivoima. Tokom misije za prethodnu procenu. opština. MEWA). vladama. posebno u opštinama Mafrak i Al Zatari postoji snažna međusobna veza. septembru 2013. iskazala solidarnost u ime ti kao što su opis poslova i zadataka. instrumenti koji se ko. Urađen je izveštaj o misiji i podeljen članstvu učesnika u misiji. Delegacija je posetila brojne opštine i kam- razvili su se u velikoj meri.saradnji sa predstavnicima pogođenih opština i drugim relevantnim zainte- resovanim stranama. gradonačelnika Istanbula i predsednika Uje- na. Kilianom Klajnšmitom. UCLG. pove duž granice sa Sirijom u Turskoj. | broj 8 65 ISKUSTVA AGENCIJE VNG INTERNATIONAL U OBLASTI OPORAVKA OD POSLEDICA KATASTROFA NA LOKALNOM NIVOU . Oni imaju važnu ulogu u izradi opisa poslova i zadataka u okviru misije i ispunjavanju agende.

Rezultati ove misi. šene mnoge građevine duž obale.300 ljudi. to je i os- nova pristupa „izgradimo bolje ispočetka” Kada su nastupile posledice katastrofe koja se desila u regionu Visajas na Filipinima (eng. godine još uvek su otkrivana tela postradalih. Filipini(fotografija: Jap Bregem) raznih delova sveta sve više rade zajedno i ulažu zajedničke napore kako bi pruži- 66 POLIS Novembar 2014. 8. za- posleni u gradskoj upravi su prošli obuku koju su držale kolege iz Holandije u oblasti administriranja u lokalnoj upravi. Zanimljiv slučaj u vezi sa tim predstavlja fi- mali tim. francuske i holandske opštine su udružile resurse u okvi- ru Ujedinjenih gradova Francuske (CUF) i VNG. agencija VNG International je odlu- čila da investira u izgradnju novog tržnog centra. bio je jedan od najjačih trop. naročito na ostrvima Samar i rehabilitacija na lokalnom nivou zahteva Lejte. intervencije Tajfun Hajan. agenci- ja VNG International je prenela vlasništvo nad zgradom na opštinu. To je najsmrtonosniji tajfun zabeležen u istoriji Filipina. “building back better”). zbog udara tajfuna Hajan. koji je razorio delove jugoistočne Azije. U januaru 2014. nakon  * Izvor: Vikipedija katastrofe su mnogi prodavci bili primora- ni da otvore svoje radnje na bulevaru. VNG (i Federacije kanadskih opština – FCM) u nansiranje izgradnje tržnog centra u Ham- maju je posetio pogođene lokalne samouprave u ovom regionu. Krajnji rezultat: bulevar više nije zakrčen. a naročito u oblasti rehabilitacije nakon katastrofa Filipine. sa boljim higijenskim uslovima. Ideja vodilja jeste da Ciklon je izazvao katastrofalno uništenje u Visajasu. Ka većoj i boljoj međunarodnoj saradnji Opštine i asocijacije lokalnih uprava iz Uništena opštinska zgrada u gradu Ormok. Kombinovanje izgradnje kapaciteta Okvir 4: M  isija za prethodnu procenu za odgovor na tajfun i kapitalnog investiranja Hajan na Filipinima (maj 2014) Tokom prethodne decenije. ras- hlađeno okruženje. bantoti u južnoj Šri Lanki posle cunamija je za prethodnu procenu ukazuju na to da je poželjno i moguće napraviti namenski 2004. oko 11 miliona ljudi je pogođeno katastrofom – od i „hardver” da bi se posao završio i znanje kojih su mnogi ostali bez domova. na Filipinima poznat kao tajfun Jolanda. koja je zatim mogla da naplaćuje dažbine trgovcima.* da bi to funkcionisalo. koji su činili predstavnici CUF. Hajan je takođe najjača za. | broj 8 ISKUSTVA AGENCIJE VNG INTERNATIONAL U OBLASTI OPORAVKA OD POSLEDICA KATASTROFA NA LOKALNOM NIVOU . godine (vidi okvir 1). novembra 2013. Najzad. To je omogućilo prodavcima da premeste svoje radnje u bezbedno. customer friendliness). To je zagušilo centar grada i dovelo do nehi- gijenskih i opasnih situacija. elemenata izgradnje kapaciteta (zasno- beležena oluja koja je pokrenula klizišta i nezvanično najjači zabeleženi tajfun kad vanog na načelu „od kolege kolegi”) i ka- je reč o brzini vetra. Kada je sistem počeo da funkcioniše. Nakon pažlji- ve analize i u tesnoj saradnji sa gradskim većem. agencije VNG International u inostranstvu skih ciklona ikada zabeleženih. Uz podršku Lige gradova Filipina. Prema zvaničnicima UN. gradski centar je čistiji i opština Hambatota ima re- dovan priliv prihoda od dažbina. Po završetku izgradnje. karakteriše uravnoteženo kombinovanje koji je samo u toj zemlji usmrtio najmanje 6. lokalnog oporezivanja i dobrog odnosa prema kli- jentima (eng. Pošto su poru- projekat podrške gradu Bogo i okolnim opštinama. pitalnog investiranja.

katastarske oblasti rekonstrukcije lokalne samouprave i/ili pripremljenosti u Paraćinu. vlastite organizacije će moći delotvornije da reaguju na terenu posle katastrofe. Srbija i Bosna i Hercegovina su pretrpele najveću štetu. što je omogućilo dalje diskusije između srpskih će zauzvrat doneti više koristi ugroženim i holandskih opština i planiranje propratnih aktivnosti. Posebno su analizirali konkretne potrebe u dataka. efikasnost i brzina pružanja podrške se mogu još poboljšati. da poveća budući da je padala najobilnija kiša u prethodnih 120 godina zabeleženih meteo- dostupnost stručnjaka iz lokalnih uprava roloških merenja. vodeće organizacije UN za upravljanje u slučaju katastrofa i NVO U ime holandskih opština. kao hiljada su ostale bez domova.* U međuvremenu. ciklon pod nazivom Tamara (ili „Ivet”). strofe i reagovanje na nju. Ova radna grupa ima ovlašćenje za odgovor na majske poplave da deluje. sa ciljem planiranja propratnih aktivnosti koje potencijalno uključuju nastupe posledice katastrofe. procenila je obim i tip štete podršku namenjenu lokalnim upravama na nivou lokalne samouprave. oblasti je potrebno uložiti dodatne napo. Analize pokazuju da je u slučajevima Šri Lanke. koji će organizovati Ambasada Kraljevine Holandije. učestvovanje agencije VNG International na Forumu voda u Beogradu. mala delegacija agencije VNG International. nakon sedam dana poplava. pogodio je veliki deo jugoistočne i centralne Evrope.li što bolju podršku lokalnim upravama u pogođenom regionu. zabeležen je najveći broj žrtava. ko- ordinacija.  * Izvor: Vikipedija re u skorijoj budućnosti. koju su ugostili pred- ju sa katastrofom i ako primaju specifičnu stavnici Stalne konferencije gradova i opština (SKGO). Zoran Milenković. Između 14. njihove podršku holandskih opština i/ili drugih institucija. u okviru zvanične upravljačke strukture UCLG. i Morave nabujalo i poplavilo okolne doline. To Izveštaj o misiji je podeljen sa SKGO. u čijem sa- zastupale su stav da ukoliko su lokalne stavu je bio ekspert za prostorno planiranje iz opštine Jugozapadni Frisland. pokazuje na kom mestu je došlo do plavljenja  (fotografija: Jap Bregem. a zatim je nekoliko reka u slivovima Save katastrofe. Varvari- informacije. u julu uprave bolje pripremljene da se suočava. Haitija i zemalja koje se graniče sa Sirijom opštinama koje su pružale međunarodnu pomoć bilo potrebno srazmerno dosta vremena da pristupe problemu na usa- glašen način. maja 2014. strofe i upravljanje u slučaju katastrofe. Kiša je pokrenula bujice i klizišta. a stotine opštinama pogođenim katastrofom. Drugim rečima. i 18. U ovoj važnim pitanjima u oblasti upravljanja vodama. Do 20. kako izlila iz obližnjih reka u poplavnom talasu od nekoliko metara visine. Delegacija. čak i medijska podrška) kada nu i Kraljevu. nakon što je ove gradove preplavila voda koja se panja na multilateralnim forumima. uspostavljanje baza po. Konkretan rezultat misije je ljudima. Međutim. Predsednik opštine Varvarin. godine. registracija građana.6 miliona ljudi pogođeno poplavama u Srbiji i Bosni. To će omogućiti holan- lokalne samouprave (i njenih građana) i dskim i srpskim lokalnim samoupravama da budu za istim stolom i razgovaraju o organizacija koje pružaju pomoć. >>> POLIS Novembar 2014. pripremljenost lokalne samouprave za slučaj kata- (administracija. što je nanelo štetu mnogim gradovima premi za slučaj katastrofe i reagovanju na i selima. je sprovela misiju za pogođene opštine u Srbiji. VNG International) Zbog toga je izvršni odbor UCLG formal- no uspostavio „Radnu grupu za odgovor lokalnih uprava na katastrofe” u junu Okvir 5: M  isija za prethodnu procenu u Srbiji 2014. kao platforma za olakša. U Obrenovcu u Srbiji i Doboju u Bosni i Hercegovini i da podrži UCLG u oblasti javnog zastu. Poplave su bi se ojačala uloga lokalnih uprava u pri. Takođe je bilo potrebno dosta vremena za zajedničko praćenje misija za prethodnu procenu. izazvavši poplave i klizišta. Zvanični podaci svedoče da je više od 1. izazvale preko 2000 odrona širom Balkana. koji se for- vanje razmene znanja među članovima mirao u polju niskog pritiska. 16. može se pobolj. | broj 8 67 ISKUSTVA AGENCIJE VNG INTERNATIONAL U OBLASTI OPORAVKA OD POSLEDICA KATASTROFA NA LOKALNOM NIVOU . uključenim u pripremu za slučaj kata. decem- šati „podudarnost” između pogođene bra. maja u poplavama je stradalo najmanje 62 ljudi.

koje su pružile solidan osnov za fi- nansiranje. rad agen- cije VNG International u oblasti reagovanja nakon katastrofe se razvijao u različitim pravcima. sprovedeno je više projekata. Otud. Unazad po- smatrano. opipljivim rezultatima u pogođenim opštinama. čini se da su se tri elementa ovog trougla spojila na optimalan način prilikom reagovanja na zemljotres na Haitiju 2010. u zemljama koje se graniče sa Sirijom. | broj 8 ISKUSTVA AGENCIJE VNG INTERNATIONAL U OBLASTI OPORAVKA OD POSLEDICA KATASTROFA NA LOKALNOM NIVOU . Od tog trenutka. Nedavno je napustio agenciju VNG International posle 12. Tvrdilo se da posvećenost holandskih op- ština. nastavljeno je kvalitetno upravljanje projektima. u kombinaciji sa profesionalnim upravljanjem projektima i poboljšanom međunarodnom saradnjom predstavlja- ju „zlatni trougao” uspešnog uključivanja agencije VNG International. U poređenju sa prethodnom de- cenijom. Zaključne napomene: holandski pristup pod znakom pitanja Tokom prethodnih deset godina.5 godina provedenih na položaju starijeg projektnog menadžera. ona gubi bitku za podršku na domaćem frontu. Vodio je programe agencije VNG International za oporavak lo- kalne uprave u Šri Lanki i na Haitiju i pomo- gao u uobličavanju politika i metodologija or- ganizacije u ovoj oblasti. na Filipinima i u Srbiji. podrška holandskih opština za projekte me- đunarodne solidarnosti je ozbiljno opala. iako agencija VNG International na- stavlja sa dobrim poduhvatima na dalekim „bojnim poljima”. međutim. više odjeka u javnosti i napokon. na Haitiju. međunarodna sa- radnja je dosegla novi visok nivo. sa mnogo više sredstava. Prema tome. a što je jednako važno. n 68 POLIS Novembar 2014. prista- lice učešća holandskih lokalnih uprava u projektima međunarodne solidarnosti tre- ba hitno da reše pitanje: kako se to može preokrenuti? Autor teksta je učestvovao u misijama za pret- hodnu procenu za lokalnu upravu u oblasti- ma pogođenim katastrofama u Šri Lanki.

ekonomski efi- kasnog i socijalno odgovornog društva. sada zajednički. časopis Polis će se baviti oblastima koje su od neposrednog interesa za sve nivoe javne uprave i upravljanja u Srbiji i obrađivaće teme koje su važne za unapređenje njihovog funkcionisanja. posao koji su započeli izdavanjem časopisa Pravni bilten – pro- pisi i praksa (SKGO) i Agenda (PALGO centar). Osnovna ideja Polisa jeste da se posredstvom ovog časopisa čuju mišljenja različitih stručnjaka iz akademske zajednice. Po- sebnu zahvalnost dugujemo Švajcarskoj agenciji za razvoj i saradnju (SDC) za finansiranje projekta „Institucionalna podrška SKGO – druga faza”. kojim žele da daju svoj doprinos definisanju najboljih javnih politika i unapređenju kvaliteta javne uprave i upravljanja javnim po- slovima u Srbiji. SKGO i PALGO centar se nadaju da će časopisom Polis uspeti da barem malo pomognu unapređe- nje dijaloga između stručne i političke javnosti o pravcima razvoja javnih politika i funkcionisanja javnog upravljanja. U skladu sa osnovnom misijom obeju organizacija. Stalna konferencija gradova i opština Savez gradova i opština Srbije Centar za javnu i lokalnu upravu PALGO centar . posebno rada lokalne vlasti i administracije. odnosno omogućeno izdavanje ovog časopisa. sa ciljem da se Srbija razvija u pravcu modernog.Stalna konferencija gradova i opština – Savez gradova i opština Srbije (SKGO) i Centar za javnu i lokalnu upravu – PALGO centar pokrenuli su zajednički izdavanje publikacije Polis – časopis za javnu politiku. kako bi se ustanovile i spro- vodile što efikasnije javne usluge. Ovim časopisom SKGO i PALGO centar nastavljaju. koji sprovodi SKGO i u okviru kojeg je podržana naša saradnja. javne uprave i prakse i njihovi predlozi stručnoj i široj javnosti za una- pređenje ili ustanovljenje odgovarajućih javnih politika i poboljšanje funkcionisanja javne upra- ve i upravljanja u važnim oblastima društvenog života.

KANAP I DOBRA VOLJA – KAKO JE LOKALNA SAMOUPRAVA PLIVALA KROZ MAJSKE POPLAVE Dr Ratko Ristić REDEFINISANJE POLITIKE PREVENCIJE BUJIČNIH POPLAVA U SRBIJI Dr Marina Babić Mladenović SISTEM ZAŠTITE OD POPLAVA U SRBIJI – STANJE I PRAVCI RAZVOJA Dr Iztok Prezelj i mr Milena Dobnik Jeraj PRIMER DOBRE PRAKSE: KAKO JE SLOVENIJA RAZVILA SVOJ SISTEM UPRAVLJANJA U SLUČAJU KATASTROFA Zvonimir Kocić. dr Želimir Kešetović KAPACITETI LOKALNE SAMOUPRAVE U SRBIJI ZA UPRAVLJANJE VANREDNIM SITUACIJAMA Saša Paunović ŠTAP. ULOGA JAVNIH VODOPRIVREDNIH PREDUZEĆA I LOKALNE SAMOUPRAVE U SMANJENJU RIZIKA OD ŠTETNOG DEJSTVA VODA Dr Zoran Jeftić i dr Vanja Rokvić CIVILNO-VOJNA SARADNJA I VANREDNE SITUACIJE Dr Dejan Komatina PREKOGRANIČNA SARADNJA U O4BLASTI ZAŠTITE OD POPLAVA U SLIVU REKE SAVE Jap Bregem ISKUSTVA AGENCIJE VNG INTERNATIONAL U OBLASTI OPORAVKA OD POSLEDICA KATASTROFA NA LOKALNOM NIVOU . dipl. Prof. inž. dr Bogoljub Milosavljević KONCEPCIJSKE POSTAVKE SISTEMA ZAŠTITE I SPASAVANJA: PREDLOZI ZA PREISPITIVANJE Prof. građ.