You are on page 1of 68

5.

Principi Konstruktivne geometrije
5.1. Projekcije
Osnovna ideja KONSTRUKTIVNE GEOMETRIJE sadržana je u grafičkom prikazivanju
trodimenzionih predmeta, definisanju njihovog međusobnog položaja, i konačno, određivanju
geometrijskih parametara, neophodnih za izradu.

Problem prikazivanja trodimenzionih formi pomoću, najčešće, dvodimenzionog komunikacijskog
medija (papir, ekran, foto materijal, ...), rešava se primenom projekcija. Predmet prikazivanja obično
se nalazi slobodno orijentisan u prostoru i iz pogodno izabrane tačke posmatranja, pomoću
projekcijskih zraka, generiše se dvodimenzioni lik predmeta na projekcijskoj ravni (Sl. 5.1).
Tačkom posmatranja može se smatrati i ljudsko oko, iz koga se zračno prostiru projekcijske linije,
koje definišu izgled predmeta na zastoru.

™ Pojmovi, činjenice i stavovi, posebno značajni za razumevanje razmatrane tematike, biće
naznačeni podebljanim slovima, a tumačenje manje poznatih pojmova nalazi se u tački 5.14.

Sl. 5.1 Projektovanje iz tačke Sl. 5.2 Ortogonalno projektovanje

Nešto drugačiji prilaz projektovanju postoji kada se tačka posmatranja preseli u beskonačnost i
kada su projekcijski zraci međusobno paralelni, a zastor ima upravni položaj u odnosu na njih (Sl.
5.2). Ovaj vid projektovanja zove se ortogonalno projektovanje i predstavlja suštinsku osnovu
naučne discipline KONSTRUKTIVNA GEOMETRIJA (u daljem tekstu KG).

5.2. Osnovi Konstruktivne geometrije
Svojstvo ortogonalnosti je jedan globalan fenomen koji se sreće i u srodnim naučnim disciplinama
(vektorski, tenzorski račun), a u oblasti inženjerske grafike ima fundamentalni značaj jer pruža realnu,
neiskrivljenu sliku jedne strane trodimenzione forme (Sl. 5.3). Da bi se dobio potpuni prikaz
prostornog objekta koristi se sistem od tri međusobno ortogonalne ravni. Time se jednovremeno
otkriva izgled tri strane predmeta (Sl. 5.4). Najčešće je kombinacija ove tri osnovne projekcije
dovoljna da bi se definisao oblik i najsloženijih formi. U slučaju potrebe uvode se pomoćne
projekcijske ravni, izabrane na pogodan način.

40 Vizuelne komunikacije

Sl. 5.3 Ortogonalna projekcija figure

Sl. 5.4 Prikaz figure u sistemu tri
ortogonalne ravni

Oznake osnovnih projekcijskih ravni su F - FRONTALNA ravan, H - HORIZONTALNA ravan i P -
PROFILNA ravan. Pomoćne projekcijske i konstruktivne ravni, za razliku od osnovnih (F, H, P),
imaće oznake arapskih brojeva (1, 2 ... n).

Tačka, kao osnovni element KG, nosiće oznaku nekog od velikih slova abecede A, B, C, D, ..., Z,
osim rezervisanih simbola F, H, P. Prikaz tačke u pojedinim projekcijskim ravnima, odnosno
projekcijama, biće naznačen originalnom oznakom tačke sa malim natpisanim indeksom AH, AP, B1,
C2, ... , koji određuje pripadnost projekcijskoj ravni.

Povezivanjem dve tačke u prostoru formira se novi element KG, koji se naziva duž. Obeležava se
povezanom oznakom krajnjih tačaka AB, CD, ... . Jasno, duž prikazana u određenoj projekcijskoj
ravni nosiće indeks pripadnosti baš toj ravni ABH, CDP, ... . Produžavanjem osnovnog pravca duži na
jednu i drugu stranu od krajnjih tačaka, dobija se prava. Njena dužina je beskonačna, a označava se
malim slovima abecede a, b, c, d, ... , u izvornoj formi, odnosno aH, bF, c1, ... , u projekcijama. Prava
ne mora isključivo da bude definisana dvema tačkama, već može da leži i u preseku dve ravni. Tada ta
prava postaje trag ravni, jer je to fizički trag koji ostaje na mestu prodora jedne ravni kroz drugu.

Označavanje i opis složenijih formi slede kroz naredna poglavlja.

Konstruktivna geometrija
41

** Pojedini, značajni stavovi koji se budu pominjali u daljem tekstu, nosiće
redosledne brojne simbole u uglastoj zagradi []. Smisao ovog označavanja
je da se kasnije ne ponavljaju već opisane relacije i postupci, nego da se
pozivanjem na konkretan prethodni stav pripremi podloga za složenija
objašnjenja.

5.3. Projekcijski triedar i koordinate
Tri međusobno ortogonalne ravni, u preseku, dele ukupni prostor na osam jednakih podprostora (Sl.
5.5). Svaki od ovih podprostora omeđen je sa tri poluravni. Iz prikazanog sistema oktanata (osmine
ukupnog prostora) koristiće se jedan, i to onaj najpovoljniji za jednostavno prikazivanje i definisanje
elemenata KG.

Različite konvencije u svetu preporučuju izbor različitih oktanata, ali za tehničku komunikaciju na
našim prostorima i u većem delu Evrope koristi se prvi oktant (Sl. 5.6). Izdvojen iz sistema oktanata
on postaje osnovni projekcijski triedar 7 , zadržavajući položaj koordinatnog početka (O) i orijentaciju
osa (x, y, z) kao i u izvornom sistemu. Raspored i nazive pojedinih projekcijskih ravni u osnovnom
projekcijskom triedru moguće je različito definisati, ali u razvijenoj formi (Sl. 5.8) najprirodnije je da
frontalni izgled bude u centru, da se profilni izgled nalazi sa strane, a horizontalni izgled u
podnožju. Uputstvo za otvaranje osnovnog triedra dato je na slici (Sl. 5.7).

Sl. 5.5 Sistem oktanata Sl. 5.6 Osnovni triedar

Ovako postavljen ortogonalni projekcijski prostor pruža mogućnost koordinatnog definisanja
elemenata KG. Tačka A (Sl. 5.7, Sl. 5.8), kao osnovni element KG, jednoznačno je definisana u
prostoru, kombinacijom odgovarajućih koordinata (xA, yA, zA). Tako se, veoma jednostavno, iz čisto
analitičke forme (tri numeričke vrednosti x, y, z) može preći u potpuni, grafički prikaz (Sl. 5.7, Sl. 5.8)
i obrnuto. Poplavom računarske tehnike i različitih programskih paketa u oblasti tehničke grafike,
potvrdila se ispravnost orijentacije na vektorisani ortogonalni prostor, unutar koga se sa lakoćom
izvode analitičke manipulacije.

7
Triedar - sklop tri ravni

linija upravna na projekcijsku ravan. ostaju ponekad zamagljene ili u drugom planu. odnosno snopovi tankih. z F F P P A A A zA zA xA yA x y 0 yA AH H y Sl. ravan je idealan element na koji se može projektovati izgled predmeta. 5. Tako se ravan sreće u trostrukoj ulozi. Pošto se može sasvim slobodno orijentisati u prostoru. Osim što predstavlja sopstveni grafički odraz i parcijalni odraz delova složenijih slika i figura. ravan zadržava kompletnu određenost u čitavom prostoru. prikaz se sažima u tačku .4. Treće. 8 Zračna linija . iako prikazana samo jednim svojim minornim delom.7 Otvaranje osnovnog triedra Sl. tačka predstavlja osnovni element KG. da bi se izvele odgovarajuće transformacije. koja u potpunosti odgovara projekcijskom zastoru. Stoga se. Druga uloga ravni. U oba ova slučaja. linija (takođe i njena omeđena forma duž) predstavlja sledeći hijerarhijski element KG i ima dvostruko značajnu ulogu. Prvo. odnosno geometrijska slika kao omeđena forma ravni. izuzetno temeljno prouče i savladaju. veoma jednostavno se formira bilo koji složeniji oblik. Zbog toga je neobično važno da se elementarne operacije u KG. odnosno hijerarhijski najnižu gradivnu formu. znatnim delom.42 Vizuelne komunikacije 5. definisan je i obim moguće primene. 5. već je opisana kroz izbor i postavku projekcijskih ravni. pogodnim izborom njenog položaja. To omogućava jednostavno uspostavljanje relacija sa drugim elementima sadržanim u toj ili drugim ravnima. vezane za tačku. Drugo. uprkos sopstvene očiglednosti.8 Razvijen osnovni triedar Svojim parcijalnim delom (geometrijska slika) može da predstavlja zatvorenu ravansku formu. ili neku od strana geometrijske figure. Uspostavljanjem određenog rasporeda pojedinačnih i pogodno izabranih tačaka. kod različitih manipulacija elementima KG (prevođenje iz jedne u drugu projekcijsku ravan) koriste linije. hijerarhijski još viši element KG je ravan. Formom. Potpuno srazmerno njenom hijerarhijskom značaju. paralelnih zračnih linija 8 . linija je simbol projekcijskog zraka. Postupak formiranja projekcije Pre nego što se dublje zađe u razotkrivanje metoda KG poželjno je istaći par činjenica koje.

10a Razvijene projekcijske ravni FRONTALNA senka. 5. ili još bolje laserskog snopa. Korišćenjem jakog svetlosnog izvora. dobiće se ako se svetlosni izvor preseli u poziciju 2. okolni zidovi i pod postaju projekcijske ravni (Sl. Da bi to bila zaista ortogonalna projekcija važno je da svetlosni zrak bude upravan na zid (projekcijsku ravan) i da dolazi iz izvora koji je dovoljno (teorijski beskonačno) udaljen od projektovane tačke. Veoma često.9 Korišćenje zračne ravni u projektovanju povezanih projekcijskih zraka. prikaz je sadržan u tragu ravni odnosno liniji . PROFILNA senka. u preslikavanju linijske forme neuporedivo efikasniji potez je primena zračne ravni 9 . obična kuglica ovešana o plafon sobe. što dalje vodi projekcijskoj neodređenosti. dobiće se kada svetlosni izvor zauzme poziciju 1 (Sl.ravan upravna na projekcijsku ravan.1. koja svakako ispunjava pretpostavljene uslove dovoljne udaljenosti i ortogonalnosti. 5. Osnovne projekcije tačke Pojedini pojmovi KG najbolje se mogu dočarati korišćenjem analogije sa realnim objektima.9). 5.10). 5. slično liniji.10) neizbežno donosi devijaciju projekcije. Bitno je uočiti da se i pozicija 1 i pozicija 2 nalaze u istoj ravni zajedno sa tačkom A.10).10 Projekcijski prostor Sl. odnosno projekcija. Konstruktivna geometrija 43 uvodi se pomoćna projekcijska ravan u kojoj se formira lik predmeta baš u željenom pravcu. 5. Sledeća. Potpuna ravanska podudarnost ovih položaja upućuje na dva veoma važna 9 Zračna ravan . Tako. Pri tome. odnosno projekcija tačke na jednom od naspramnih zidova.4. Ta dva uslova: – ortogonalnost projekcijskog zraka na projekcijsku ravan [1] – beskonačna udaljenost svetlosnog izvora [2] predstavljaju osnovne odrednice ortogonalne projekcije. 5. Odstupanje od tih uslova (Sl. 5. dobiće se senka. 5. umesto primene pojedinačnih projekcijskih zraka (Sl. može da predstavlja diskretnu tačku u prostoru. vezana za formiranje projekcije. koja je i inače određena nizom Sl. Treća uloga ravni je. Sl.

4. Pomoćne projekcije tačke Projektovanje tačke. Osnovni projekcijski diedar činiće FRONTALNA i HORIZONTALNA ravan.12). 5.dvoravan .10). Pre nego što se nastave dalja razmatranja. projekcije tačke u dve susedne projekcijske ravni nalaziće se uvek na jednakom rastojanju od treće projekcijske ravni.11 Nedopuštene proizvoljnosti kod projektovanja Drugo.44 Vizuelne komunikacije zaključka kod projektovanja tačke unutar osnovnog projekcijskog triedra. svetlosni izvor se premešta na relaciji pozicija 1/pozicija 3. Prvo. Šta se dešava. 5. odnosno pozicija 2/pozicija 3 (Sl. 5. Sl. Paralelnost i upravnost veznih linija susednih projekcija simbolično je prikazana na slici (Sl. Da bi se bliže pojasnio ovaj zahvat vratićemo se primeru sa ovešanom kuglicom i okolnim zidovima. ukoliko se u projekcijsku sobu unese paravan i pokuša projektovanje tačke na taj novi zastor (Sl. osim unutar osnovnog projekcijskog diedra. Kod ovih parova projekcija. 5. Dalja razmatranja problema KG biće u najvećoj meri usmerena na prikaz osnovnih elemenata unutar projekcijskog diedra 10 .2. odnosno njenog traga (Sl. 5. Potpuna analogija važi i kod druga dva para susednih ravni FRONTALNA/HORIZONTALNA i PROFILNA/HORIZONTALNA. 5. To je slučaj kada se koristi pomoćna projekcijska ravan.10a). korisno je još jednom istaći da: – novouvedena. javlja se i u nešto složenijoj formi. pomoćna projekcijska ravan uvek zauzima upravan (ortogonalan) položaj u odnosu na jednu ili obe osnovne projekcijske ravni ili neku od prethodno definisanih pomoćnih ravni [3] – projekcijski zraci kojima se preslikavaju postojeće tačke na novu projekcijsku ravan imaju upravan položaj [1] na tu ravan. a paralelna je (//) trećoj projekcijskoj ravni. To praktično znači da se iz osnovnog projekcijskog triedra izuzima jedna ravan. 5. 10 Diedar . pošto je dvoravanski prikaz dovoljno ilustrativan i sadržajan za primenu metoda KG.10a). Uzajamna povezanost susednih projekcija opisana je za FRONTALNU i PROFILNU ravan. Ovu podjednaku udaljenost simbolizuje tanka vezna linija koja spaja dve susedne projekcije.10a). vezna linija susednih projekcija tačke upravna je (⊥) na međusobni trag susednih projekcijskih ravni (Sl.

5. Obaranje paravana (pomoćne ravni) iz prethodnog primera. Da bi sve odgovaralo formalnom sistemu prikazivanja i označavanja.13). Jasno da je projekcijski zastor mogao da se postavi upravno i na frontalnu ravan. pa se zbog toga obično izbegava obaranje koje preklapa prethodnu projekciju. Na veznoj liniji iz AH.13 Prikaz pomoćne ravni u mer osnovnom diedru pomoćne ravni (paravana) (Sl. što je inače jednaka udaljenost i od HORIZONTALNE ravni. A a A2 . a osnovni zadatak KG je da se to dočara ravanskim prikazom. Treba uočiti da se u pomoćnoj ravni senka tačke nalazi: – na veznoj liniji iz AH koja je upravna na trag pomoćne ravni [4] – na udaljenosti h od traga pomoćne ravni. koja je upravna na trag pomoćne ravni 1.14). nalazi se projekcija tačke A1 u ravni 1. U slučaju čisto ravanskog prikaza.12 Pomoćna ravan u projekcijskom prostoru Pri Sl. on se rotira (obara) oko svog traga i polaže u HORIZONTALNU projekcijsku ravan. 5. Na ovu podlogu ucrtana je frontalna projekcija tačke AF. razdvojene međusobnim tragom. 5. moglo se izvesti i na suprotnu stranu (Sl. međutim. ali je mnogo lakše zamisliti da paravan stoji na podu nego na zidu. a na rastojanju h.12) dat je u prostornoj formi. Nakon što je laserskim snopom zabeležena senka tačke na paravanu (pomoćnoj ravni). operacija primene pomoćne ravni izgledala bi kao na sledećoj slici (Sl. osnovu slike čine FRONTALNA i HORIZONTALNA projekcijska ravan (Sl. Ideja se sastoji u sledećem. Konstruktivna geometrija 45 Sl. Da bi se to izvelo primenjuje se čuveni postupak obaranja ravni. a na veznoj liniji koja je upravna na trag F/H horizontalna projekcija AH. 5. Pomoćna projekcijska ravan označena je tragom 1. 5. Ponekad se. zbog skučenosti prostora vrši i ovakvo nerezonsko obaranje. To bi stvorilo priličnu konfuziju na slici. 5.13).

5.4. .15 Druga pomoćna ravan obaranja ravni 5. to znači da se ne može direktno uvoditi potpuno proizvoljna ravan. Sledeće obaranje vrši se oko traga nastrešnice. a sa njim je oborena i nastrešnica. Niz redoslednih operacija pri transformaciji tačke odvijao bi se prema sledećem. ili na određenoj ravni.3.trag pomoćne Sl. 5.14 Nepreporučljiv smer Sl. 5. čime se dobija tražena senka tačke na nastrešnici paravana.vezna linija iz ravni 1 referentne ravni Kod prvog obaranja. 5. U praksi. koja ne ispunjava ovaj uslov.17 Faza 2 . to bi izgledalo kao kada bi na paravanu iz prethodnog primera postojala kosa nastrešnica (Sl.15). a nas interesuje položaj tačke projektovan na tu nastrešnicu. Transformacija tačke Jedan od zadataka KG je i da se prikaže položaj tačke baš u pravcu određenog zraka.46 Vizuelne komunikacije Sl. Do rešenja ovakvog zadatka dolazi se korišćenjem jedne ili više posrednih projekcijskih ravni. Pošto smo naglasili da pomoćna ravan mora uvek da bude upravna na neku od prethodno definisanih ravni [3]. 5. Tako svaka sledeća ravan ispunjava uslov ortogonalnosti na prethodnu.16 Faza 1 . koja je sada upravna na horizontalnu ravan. željenoj ravni. pri čemu se postupno vrši transformacija tačke iz jedne u drugu ravan. Sl. a postupno se prilazi konačnoj. paravan je doveden u HORIZONTALNU ravan.

5.18) i dobiće se projekcija tačke A u ravni 1. pojavljuje se pomoćna ravan. 5. 5. vertikalno zaboden u horizontalnu podlogu. AF. Da bi se odredila projekcija tačke A u ravni 1. Potpuno je nebitno koju ravan. odnosno ogledalo izaberete da biste posmatrali štap. upravno na trag ravni [4] u kojoj se traži nova projekcija (Sl. koja je upravna na prethodnu transformacijsku ravan 1 [3]. dovoljno je tu dužinu (h) naneti od traga ravni 1 (Sl. Postavljena je vezna linija iz pretodne projekcije A1 [4]. Čini se da je najjednostavnije zamisliti da su i FRONTALNA ravan i ravan TRANSFORMACIJE 1 ortogonalno "zabodene" u referentnu HORIZONTALNU ravan.19 Druga vezana transformacija iz prethodne u novu ravan tačke Ucrtan je trag nove ravni 2. potvrdićemo uspostavljeni redosled koraka. u sledeću ravan 2. Sada sledi ključan momenat.18 Faza 3 . Ponavljanjem postupka transformacije tačke A.prenošenje rastojanja Sl.17). već vidi u FRONTALNOJ ravni. Treba ponovo zamisliti da su u trenutno referentnu ravan transformacije 1. ili ravan transformacije 1 prikazana svojim tragom (Sl. Korak 2. 5. [5] Formalno. 5. 5. u ovom slučaju na ravan H. koja ga okružuju. odnosno rastojanje od referentne horizontalne ravni do vrha štapa biće svuda identični.19). upravno na trag ravni 2 (Sl. Završni potez transformacije predstavlja određivanje udaljenosti projekcije A1 od traga ravni 1. daće identičan gotički odraz u nizu vertikalno uspravljenih ogledala. od HORIZONTALNE ravni. Njegova visina. u kojem je definisana tačka A svojim projekcijama AH. pošto se rastojanje tačke A. ortogonalno zarivenoj ravni u H. Za ilustraciju već opisanog i dosta očiglednog stava [5] može da posluži i sledeći primer. U osnovnom diedru.16). Korak 3. povlači se vezna linija iz prethodne projekcije (AH). Tada je očigledno: da se udaljenost tačke A od referentne ravni H podjednako ogleda i u prethodnoj F i novoj 1. Podrazumeva se da je ravan 1 upravna na jednu od projekcijskih ravni [3]. Sl. . Konstruktivna geometrija 47 Korak 1. Štap.

Naime. Postojanje hijerarhijskog odnosa među elementima KG važno je zbog načina njihovog kombinovanja. prenese na veznu liniju od traga ravni 2 (Sl.5. smera uspostavljanja relacija. to preostaje da se rastojanje (a). pa potom i detaljno rešavanje problema KG veoma je slično proceduri izrade tehničkog projekta. neminovno uslovljava i dobro poznavanje samih elemanata KG. od jednostavnijih ka složenijim problemima. grafički simbol i uobičajenu oznaku elementa. a uz to i njihove strukturne hijerarhije 11 . prema kojem je uređena hijerarhijska lestvica elemenata KG. Zbog posebnog značaja.2).20 Završna faza vezane transfor.1). kroz dalji tekst. Osnovni kriterijum. Pošto se rastojanje tačke A. kao i postupnog izučavanja discipline. Elementi Konstruktivne geometrije Dobro zamišljen tehnički projekt podrazumeva preciznu definiciju pojedinačnih strukturnih elemenata. 5. po značaju . zatim mogući status (Tabela 5. Ovakva sličnost u pristupu. Prikazanu kategorizaciju treba prihvatiti kao opštu preporuku u koju su uključene najčešće korišćene forme. bez pretenzija da to bude apsolutna.3) i konačno. U sastavu ovog poglavlja nalazi se pregledna tabela elemenata KG (Tabela 5. ostale tabele sadrže i njihove međusobne relacije Tabela 5. za sadržaj tačke nemoguće je vezati bilo koji viši element KG. macije 5. Pored osnovne liste elemenata KG (Tabela 5. ukoliko se usvoji formalna povezanost referentne ravni sa prethodnom odnosno novom transformacijskom ravni. ravni i ostalih viših elemenata KG. iz grupe poligona izdvojen je trougao. razumljiva je i faza mehaničkog povezivanja pojmova. koji će možda kasnije biti podvrgnuti kritičkoj proceni. prave. koja redosledno.20). po kolonama. preslikavanja.uspostavljeni redosled pojmova. biti podrobnije opisane.1). U trenutku stupanja u prostor ove naučne discipline neobično je važno uspostaviti jasne strukturne odnose. 11 Hijerarhija . Procedura transformacije može se izvoditi u nizu. čak i bez pojmovnog sagledavanja njene suštine.4). sadrži: nivo prioriteta elementa. tačka je najniži gradivni činilac duži. uvek predstavlja činilac sledećeg višeg elementa. podjednako vidi u obe. a one će. u rešavanju velikog broja problema KG. Novinu predstavljaju operacije. ali će na samom početku poslužiti kao stabilna podloga za dalju nadogradnju. ali na putu prosvetljenja i poimanja vizuelnog Sl. opšti naziv. kao zasebna kategorija. već prikazano u ravni H. bilo potpunom svojom veličinom ili nekim manjim delom. Tako. najčešći zatvoreni oblik. je obim obuhvaćenih nižih sadržalaca. na primer. Većina pobrojanih pojmova poznati su kao opšteobrazovne činjenice. hijerarhijski niži element. konačna i nedopunjiva definicija. od referentne ravni 1. ortogonalno zarivene ravni u nju [5]. Takav formalan pristup nije smisao ovog predmeta. Obrnuto nije moguće. primenjive operacije nad elementima (Tabela 5. Idejno. koji će zatim biti uspešno složeni u funkcionalnu celinu. Nasuprot tome. 5. 48 Vizuelne komunikacije ortogonalno zarivene prethodna ravan H i nova ravan 2.

. - MO cilindar O1O1. C. O2O2. 1. E E O L piramida ABCV... .... O2V. b. .. kupa O1V.. y.F.. BC.. Tabela 5... E L O I poligon ABCD.. Konstruktivna geometrija 49 LISTA OSNOVNIH ELEMENATA NG Prioritet ELEMENT SIMBOL OZNAKA Omedeni oblik 0 TA^ KA A.. x. 3 PROSTORNA FORMA G T prizma --. B. 2. . .2 ..... z.- ABCDABCD.H.BD.. 2 RAVAN G S trougao ABC... O 2 . . . A elipsa O 1 . M K krug O 1 .. .. O 2 . 1 a. lopta O 1 . .. c... .. PRAVA du` AB... ..... AC.. 3...P. .1 RELACIJE ELEMENATA NG SIMBOL OZNAKA POKLAPANJE PARALELNOST PRESEK ORTOGONALNOST MIMOILAZNOST PRIPADNOST KONCENTRICNOST Tabela 5. O 2 ...

TRANSFORMACIJA transf. AB. A . A ZRACNA PROJEKCIJA ZP PRAVA VELICINA PV PRAV KOS VIDLJIV NEVIDLJIV Tabela 5. ABC...4 .. A ..50 Vizuelne komunikacije STATUS ELEMENATA NG SIMBOL OZNAKA IZVORNA FORMA A. .3 OPERACIJE NAD ELEMENTIMA NG SIMBOL OZNAKA DEFINICIJA def. Tabela 5. PROJEKTOVANJE proj. F H P 1 2 PROJEKCIJA A . A . ROTACIJA rot..

1. koji čine suštinsku podlogu izučavanja KG. nedokaziva naučna istina . Izuzetak čini zračna projekcija duži/prave (Sl. 5. 5. odnosno beskonačne dimenzije.6. bez obzira na položaj projekcijske ravni. gde se linijska forma sažima u tačku. [7] Smisao ovog postulata je da se primenom postupka ortogonalnog projektovanja ne izaziva deformacija originalnog lika duži/prave. [6] I duž i prava spadaju u istu kategoriju elemenata KG.22 Zračna projekcija duži 5. 5. Projekcija Duži / Prave Duž/prava je u svim projekcijama duž/prava. kao i analiza njihovog međusobnog odnosa. Zauzvrat. Postulati Konstruktivne geometrije Formiranje položaja elemenata KG. određen je položajem dve pripadajuće tačke.2.6. Sl. 12 Postulat . 5.21). biće data propratna objašnjenja. Duž / Prava Položaj duži/prave. S obzirom na očiglednost i izvorni značaj postulata 12 KG. prostorne i ravanske ilustracije i eventualne ideje o oblasti primene. Konstruktivna geometrija 51 5. neće se insistirati na njihovom dokazivanju. pri čemu postoji razlika njihove konačne. Linijska forma duži/prave biće uvek očuvana. u prostoru. zasniva se na sistemu aksiomima. Zajedničko im je da odgovarajuću prostornu orijentaciju određuju dve zasebne tačke (Sl.21 Definicija položaja duži Sl.6.očigledna. 5.22).

Prava veličina duži Prava veličina duži sagledava se u paralelnoj projekcijskoj ravni. 5.6. značaj ovog postulata je mnogo širi. odnosno prava veličina geometrijske slike. [8] Iako se pominje samo duž i njena prava veličina. 5. odnosno deformaciju realnog lika.4.23).3. Sl.23 Prava veličina duži u paralelnoj ravni Sl.24 Presečni par duži/pravih 5. pojaviće se jedino u paralelnoj projekcijskoj ravni (Sl.52 Vizuelne komunikacije 5. Realna.6. Projektovanje na bilo koju drugu ravan donosi skraćenje. [9] . stranice figure ili druge ravanske forme. 5. Presečne Duži / Prave Presečne duži/prave imaju jednu zajedničku tačku.

25b Zračne projekcije paralelnih pravih pravih Zajednička tačka presečnih duži/pravih biće okosnica u postupku projektovanja i transformacije para presečnih elemenata (Sl. 5. 5.6.6. niti paralelne.25b). Specijalan slučaj projekcije presečnog para predstavlja ona projekcija u kojoj se duži/prave poklapaju. 5.25a). kada se obe paralelne duži/prave nalaze na pravcu projekcijskog zraka (Sl. Jedan. paralelne duži/prave uvek izgledaju paralelno. Mimoilazne Duži / Prave Mimoilazne duži/prave nisu presečne.5. Konstruktivna geometrija 53 Sl. Ovim se jasno ističe značaj te presečne tačke. 5.25a Preklopljene projekcije paralelnih Sl.24). Presečna tačka se u svim projekcijama nalazi na veznoj liniji iz prethodne projekcije. Izuzetak čine dva specijalna slučaja. Drugi specijalan slučaj nastaje kada su paralelne duži/prave upravne na projekcijsku ravan (Sl. [11] . 5. Tada se projekcije paralelnih duži/pravih poklapaju. 5. Paralelne Duži / Prave [10] Paralelne duži/prave su paralelne u svim projekcijama. 5.6. Bez obzira na orijentaciju projekcijske ravni ili pravac posmatranja. Tada je njihova projekcija u formi dve tačke.

koji su u svim projekcijskim pravcima paralelni.54 Vizuelne komunikacije Sl. 5.26) jasno se uočava da se u obe osnovne projekcijske ravni F i H javlja fiktivni presek (tačke R/S i P/Q). prikazana je i jedna projekcijska ravan u kojoj se mimoilazne duži/prave vide u paralelnom položaju. Na slici (Sl. Šematska ilustracija mimoilaznih duži/pravih (Sl.26 Mimoilazne duži/prave Krajnje kondenzovana formulacija ovog postulata ne otkriva svojim sadržajem sveobuhvatnost iznetog stava. Takođe.26) poslužiće da se šire objasni specifičnost položaja mimoilaznosti u odnosu na presečnost ili paralelnost. kao što je to slučaj kod stvarno presečnih elemenata. Ovo je ujedno i jedini projekcijski pravac u kojem su mimoilazne duži/prave paralelne.6. Upravnost presečnih Duži / Pravih Prav ugao između upravnih presečnih duži/pravih videće se u projekcijskoj ravni u kojoj se makar jedna od njih vidi u pravoj veličini. 5. [12] .7. za razliku od stvarnih paralelnih parova. 5. 5. pri čemu se ove kvazi presečne tačke ne nalaze na zajedničkoj veznoj liniji.

Konstruktivna geometrija 55 Sl. Polazni element u sledećem primeru predstavlja duž AB koja se vidi u pravoj veličini u HORIZONTALNOJ ravni [8]. To mogu biti tri [13] . a samim tim i njen trag u HORIZONTALNOJ ravni. Takođe. određen je kombinacijom položaja grupe nižih elemenata KG. Osnovna ideja ovog postulata postaće znatno razumljivija nakon analize pogodno izabrane ilustracije (Sl. pripadaju ravni 1. Ovaj trag ravni 1 sadrži i projekciju RQH. na duž AB u tački S.6. za ovaj se ne može reći da je izvorno jasan i potpuno razumljiv. 5. što se tvrdi navedenim postulatom. postavljena je duž RQ. 5. kroz tačku S. to će ravan 1 biti upravna i na ABH. Presečna tačka označena je sa S. Upravno na duž AB.27 Upravne presečne duži Iako je očiglednost ključni atribut postulata. jer su sadržane u horizontalnom tragu ravni 1. duži AB.27). Pošto je projekcija ABH paralelna AB. Takođe. u prostoru. Ravan Položaj ravni. 5. bez nekog dodatnog uslova. upravno na AB. tako da će se i njihove projekcije pojaviti upravno na ABH. pa je samim tim i RQH upravno na ABH. postavljena je i ravan 1.8. treba uočiti da sve upravne duži/prave.

Paralelnost Duž / Prava – Ravan Duž/prava je paralelna ravni. Kombinacija duž i zasebna tačka može biti stranica trougla i naspramno teme. Sl. ukoliko je paralelna makar jednoj duži/pravoj te ravni. [14] .56 Vizuelne komunikacije nekolinearne tačke.6.9.28). To svakako asocira na trougao. presečne duži bilo koje dve stranice.28 Trougao kao reprezent ravanske određenosti Suštinska kombinacija determinišućih nižih elemenata ravni sastoji se od tri nekolinearne tačke. 5. presečni par duži/pravih. 5. duž/prava i zasebna tačka. mogu prepoznati sve ostale grupe navedenih elemenata (Sl. U trouglu se. pak. 5. ili par paralelnih duži/pravih. a svakoj od stranica može se pridružiti neka paralelna duž unutar trougla.

5. Shodno tome. Drugu upravnu duž/pravu nije moguće pronaći.30).29). 5. ukoliko je upravna na makar dve duži/prave te ravni. kada je duž/prava upravna na ravan. odnosno niže elemente KG. [15] Sl. nemoguće joj je naći odgovarajući paralelni element u toj ravni. 5.10. od kojih jedan pripada ravni.30 Upravnost prave i ravni Sl. 5. Ukoliko duž/prava nije paralelna ravni. 5.30a Nepostojanje upravnosti prave i ravni Kao i u prethodnom postulatu. Da bi se otklonila dilema o univerzalnosti ovog postulata. 5.29a). 5. Očiglednost ovako definisanog uslova ilustrovana je slikom (Sl. . uputno je koristiti što jednostavnije. postoji samo jedna upravna duž/prava ravni. prikazan je i suprotan slučaj (Sl. u tački prodora postoji bezbroj upravnih duži/pravih te ravni (Sl. 5.29 Paralelnost prave i ravni Sl. u ovom postulatu odnos paralelnosti duži/prave sa ravni. 5. Konstruktivna geometrija 57 Sl. Jasno. uslovljen je paralelnošću nižih elemenata (dve duži/prave).30a). Time je jednoznačno definisana upravnost duži/prave na ravan. U suprotnom. Svaka od izabranih duži/pravih biće ili presečna ili mimoilazna. uslov upravnosti duži/prave prema ravni definisan je upravnošću nižih elemenata. kada je ugao prodora duži/prave oštar (Sl.6. Upravnost Duž / Prava – Ravan Duž/prava je upravna na ravan.29a Nepostojanje paralelnosti prave i ravni Kod postavke relacija i određenih uslova među elementima KG.

5. a jezgrovito formulisano ciljno rešenje. PRVA SEKVENCA 2. postupci i problemi KG biće detaljno tekstualno opisani. U zaključku.20). 5. mada zvuči paradoksalno. desno. veoma je slično rešavanju najsloženijih tehničkih problema.58 Vizuelne komunikacije 5.31 Struktura algoritamske definicije Većina uobičajenih problema rešava se potpuno intuitivno. .. PARAMETRI REŠENJE . ulaznoj strani. Takav pristup treba da pomogne u formiranju individualnog repertoara ideja i vezanih postupaka. . Ukoliko su ulazni parametri dovoljno sadržajni da vode rešenju i ukoliko je forma traženog rešenja sasvim jasna. U centralnom prozoru redosledno su prikazane pojedinačne sekvence zamišljenog procesa rešavanja problema. Na jednoj.31). od sasvim jednostavnih do veoma složenih problema. DRUGA SEKVENCA POLAZNI CILJNO . pruža veoma mršave rezultate kod osvajanja novih znanja. treba poštovati tri zlatna pravila: – koristiti što više simboličko izražavanje – ne preskakati sekvence – ne detaljisati opis operacija 1. uvek će biti data algoritamska definicija problema. Pojednostavljeno. Sl.16. koji će se koristiti za rešavanje širokog raspona. na bočnim stranama dijagrama nalaze se kvadratne kućice (Sl. stvoriti naviku jasne formulacije idejnog procesa rešavanja.7. 5. Sledi primer (Sl. nalaze se raspoložive činjenice ili parametri problema.3. Idejno. prilaz rešavanju problema je identičan.Sl. Algoritamska definicija Donošenje čak i najjednostavnijih odluka u svakodnevnom životu. Zbog toga je veoma bitno. Ulazni parametri su levo. ili bez jasno definisanog redosleda operacija.logički sled operacija . 5.32) algoritamske definicije već opisanog postupka transformacije tačke (poglavlje 5. ZAVRŠNA SEKVENCA Sl. . Upravo na ovim zaključcima zasniva se algoritamsko 13 rešavanje problema KG. uz odgovarajuće ilustracije. Tako organizovan rad ili razmišljanje. 13 Algoritam .4. Da bi se očuvala izvorna ideja o stvarno algoritamskoj definiciji. n. a na drugoj očekivano rešenje. ostaje izbor metodologije i definicija redosleda zahvata. u periodu učenja. 5. Tokom daljih izlaganja.

4. znači. Iza ove sažete formulacije krije se čitav niz pojedinačnih klasa problema: – prava veličina (u daljem tekstu PV) elementa – mesto i oblik međusobnog prodora – uzajamni položaj (rastojanje i ugao) – izgled elementa u pravcu zraka. F. S obzirom na značaj ove metode u primeni. Bez te jasne vizije obično nastaje besciljno lutanje. Na raspolaganju su dve metode: transformacija i rotacija. u kojoj će se pojaviti svi elementi traženog rešenja. 5.H A A2 ⊥ na trag 1 3. u ogledalu. 5. Slična stvar se dešava kada želite da. Ključni deo posla je. koje najčešće vodi pogrešnom rešenju. Metode Konstruktivne geometrije Daleko najveći broj poznatih problema KG moguće je generalno svrstati u kategoriju onih koji se rešavaju pogodno izabranim pogledom. zavisi od individualnog opredeljenja i stečenog iskustva. Pom. ključne operacije postupka biće ponovo istaknute kroz primer transformacije duži.8. Pom. Metodologija. Položaj A2 na veznoj liniji Sl. .3. završen kada se precizno utvrdi položaj konačne projekcijske ravni. jasno videti mladež. Transformacija Osnovna načela postupka transformacije već su prikazana u poglavlju 5. Time ste transformisali lik mladeža u novu ravan. dok se kod rotacije element obrće u odnosu na osnovne projekcijske ravni. do položaja iz kojeg će se dobiti željena projekcija. ravan 1 2. Vezna linija iz AH.32 Algoritamski opis transformacije tačke 5. Transformacija tačke. Jedan način je da uzmete pomoćno ogledalo i pogodno ga postavite da biste videli mladež. Rešavanje svih pobrojanih problema teče tako što postoji jasna vizija položaja pogodno izabrane projekcijske ravni. pogledate mladež koji vam se nalazi ispod desnog uva. bez upotrebe pomoćnog ogledala. ravan 2 5.1. odnosno pogleda. Druga varijanta je da zarotirate glavu ulevo i dovedete mladež u novi položaj. Vezna linija iz A1 ⊥ na trag 2 6. Konstruktivna geometrija 59 1. Suštinska razlika između ovih metoda sadržana je u činjenici da se kod transformacije uvodi pomoćna ravan u koju će se preprojektovati izabrani element. kojom će se izvesti "žoKGliranje" elemenata do konačne ravni.8. Iz tog položaja ćete. odnosno izabrani pravac pogleda koji donosi rešenje. Položaj A1 na veznoj liniji 4.

Najčešće je taj uslov paralelnost. od traga 1. 5. duž AB nalazi u "sendviču" između prethodne H i nove 1 projekcijske ravni. sada. to jest referentnu ravan. 5. U ovom slučaju. ta nova ravan mora da ispuni uslov ortogonalnosti [3] na referentnu ravan. jasno je da se rastojanja tačaka A i B. od Sl. odnosno upravnost. očekuje se da. Sl.35 Faza 2 . osim upravnosti na referentnu ravan.60 Vizuelne komunikacije Sl. Sada dolazi ključna sekvenca transformacije. nova ravan je upravna na frontalnu.33 Duž u osnovnom diedru. Sl. 5. će se naći tačke A i B u novoj ravni 1. i to kada se traži PV elementa. 5. pod pravim uglom. Referentna ravan.prenošenje rastojanja u novu ravan 1 Korak 3. Korak 1.35). 5. ako se očekuje zračna projekcija. u ovom slučaju F. a paralelna duži AB (Sl.uvođenje pomoćne ravni 1 pre transformacije Početna slika (Sl. Dalje. predstavlja podlogu u koju su. 5. iz krajnjih tačaka duži biće povučene tanke vezne linije [4] upravno na trag nove ravni 1 (Sl. Tako se. Prvi korak transformacije je izbor pomoćne ravni u koju će se izvesti preslikavanje duži. U drugom koraku.36 Faza 3 .34). Treba odrediti na kom rastojanju. 5. iz koje će se započeti transformacija.34 Faza 1 . nova ravan ispuni još neki geometrijski uslov u odnosu na prikazane elemente. Uopšteno.PV duži . 5. Korak 2.vezne linije Sl. uglavljene i nova 1 i prethodna H projekcijska ravan.33) sadrži prikaz slobodno orijentisane duži u osnovnom projekcijskom diedru.37 Faza 4 . Pri tako umetnutom položaju duži.

39). sada.36). 5. odnosno ZP. odstojanje b tačke B (Sl. označena sa c i d (Sl. Time je kompletiran postupak transformacije duži AB u paralelnu pomoćnu ravan 1. . 5. jednostavno će se prvo preneti odstojanje a tačke A od referentne ravni F. a nova ravan. U ovom momentu.38 Faza 5 . ujedno. prenose iz prethodne ravni F u novu ravan 2. potrebno je izabrati novu projekcijsku ravan. a zatim. Konstruktivna geometrija 61 referentne ravni. ravan F prethodna ravan. koja će biti upravna na duž AB. upravno na PV duži AB (Sl. Tako. I zaista. 5. pošto su obe tačke A i B na istom rastojanju c i d od referentne ravni 1. podjednako vide i u prethodnoj i u novoj ravni [5]. S obzirom da je pomoćna ravan 1 postavljena paralelno duži AB to će projekcija AB1 biti ujedno i prava veličina duži AB. Kroz opisani primer analizirana je dvostruka transformacija. a uz to se nalaze na istoj veznoj liniji. pomoćna ravan 1 postaje referentna ravan. upravno na PV Da bi se pronašla ZP duži AB. odnosno njena PV. i najčešći ciljni produkti postupka transformacije (PV i ZP). U prvoj fazi dobijena je PV duži. a zatim njena ZP. To znači da se rastojanja tačaka A i B od referentne ravni 1. iz prethodne ravni H u novu ravan 1. Sl. Ovo će se naznačiti povezivanjem tačaka A i B debelom isprekidanom linijom (Sl. Korak 4. to postaje srazmerno jednostavan zadatak jer je već određena PV duži AB. 5.37). nalazi se u "sendviču" prethodne F i nove ravni 2. Duž AB.uvođenje pomoćne ravni 2. pomoćna ravan 2. Pošto su karakteristična rastojanja tačaka JEDNAKA. pa će biti dovoljno izabrati novu ravan transformacije.38). 5. Ovo su. to će se prikaz čitave duži AB u ravni 2 pojaviti kao tačka. prikazana kao AB1 . Kao dodatna ilustracija transformacije poslužiće postupak određivanja zračne projekcije (u daljem tekstu ZP) duži AB.

2 ⊥ AB1 4.40 Algoritamski opis transformacije duži u ZP 5. 5. Na slici (Sl. oko ose rotacije BBH.H AB ZP (AB) 3. S obzirom na paralelnost novodobijenog položaja duži AB u odnosu na ravan F. Transf.2.62 Vizuelne komunikacije Sl. 5. r. 5. prethodno izabran.41) dat je prostorni prikaz rotacije slobodno orijentisane duži AB. 5. Početna slika (Sl. ZP Na kraju. AB ∏ AB1 F.8. to će se PV duži AB pojaviti u ravni F. prikazan je algoritamski opis (Sl. značajan reper. Rotacija Postupak rotacije elementa KG izvodi se tako što se oko pogodno izabrane ose rotacije obavi zakretanje izabranog elementa za određeni ugao rotacije. 5. a do paralelnog položaja frontalnoj ravni.prenošenje rastojanja u novu ravan 2. . Pom. r.40) izvedenih transformacija. Najčešće se rotacija izvodi do položaja paralelnosti ili upravnosti u odnosu na projekcijske ravni ili neki. 1 // ABF 2. 1. Transf. Pom. AB1 ∏ AB2 Sl.42) prikazuje duž AB u osnovnom projekcijskom diedru.39 Faza 6 . Serijom ilustracija pojasniće se procedura rotacije.

što je i prikazano slikom (Sl. 5. Pravac ose rotacije mora biti upravan na neku od projekcijskih ravni [16] Ovaj uslov diktiran je mogućnošću da se jedino u ravni ZP ose rotacije neposredno prati kretanje tačaka pri rotaciji. Njen koordinatni položaj predstavlja stvar potpuno slobodnog izbora. 5. Konstruktivna geometrija 63 Sl. ali je zato prostorna orijentacija strogo uslovljena. upravno na ravan H. 5. Sl.43 Faza 1 . U prvom koraku vrši se izbor ose rotacije.izbor ose rotacije pre rotacije U izabranom primeru osa rotacije postavljena je kroz tačku B duži. Na slici prostornog prikaza (Sl.41) jasno se vidi da sve tačke rotiranog elementa opisuju kružnice. odnosno neki njihov segment.41 Rotacija duži Korak 1. i to u ravnima koje su upravne na pravac ose rotacije. 5. .42 Duž u osnovnom diedru.43). 5. Sl.

Iako su obe . transformacije i rotacije.46 Algoritamski opis rotacije duži do PV 5. Ugao rotacije podešen je tako da se duž ABH zaokrene do paralelnog položaja ravni F.45 Faza 3 . Dalje treba pronaći zarotiran položaj tačke A u frontalnoj projekciji.41). 5. Sl. Izbor ose rotacije BBH ⊥ na H 2. 5. Konačno. U prilogu se nalazi algoritamski opis (Sl.44).64 Vizuelne komunikacije Korak 2. da se najveći broj poznatih problema KG rešava pogodno izabranim pogledom. ARBF = PV (AB) Sl. ROTACIJA 1.9.prenošenje rotiranog cije duži za definisani ugao položaja. Sl. Rotacija AH oko ABF. konkretnije tačke A. oko centra rotacije BH (Sl. Sledećim korakom izvodi se rotacija duži AB. 5. njena projekcija ARBF. Korak 4. Primena metoda Konstruktivne geometrije Uvodni deo prethodnog poglavlja sadrži jedan veoma značajan stav. S obzirom da je rotacija izvedena oko ose. Daljom razradom ove ideje pokazano je da se do pogodno izabranog pogleda dolazi korišćenjem metoda KG.46) postupka rotacije. pa će se njen nov položaj naći na zraku koji je paralelan tragu F/H (Sl.44 Faza 2 . 5. 5. pošto je zarotirana duž ARB sada paralelna frontalnoj ravni.45). označena debelom isprekidanom linijom.zakretanje projek. upravne na horizontalnu ravan. a to je. a u preseku sa veznom linijom iz A HR . Vezna linija iz A HR ⊥ na F/H 5. 5. predstavlja PV (Sl. PV Korak 3. Tako je i tačka A rotirana u ravni paralelnoj H.45). sve tačke duži AB su putovale u ravnima paralelnim ravni H (Sl. 5.H BH do // položaja PV (AB) prema F/H 3. 5. Pomoćni zrak iz AF // F/H 4.

a ujedno predstavlja i putokaz za rešavanje postavljenog problema.1. [18] Ovo implicitno znači da je ta duž paralelna F ili H ravni. Nažalost. Zasnovan je na činjenici da svaka GS sadrži bar jednu duž koja se u F ili H ravni vidi u PV. Jedna od prvih je.1. PV duži i PV GS. što se potpuno analogno može uopštiti na bilo koji drugi poligon. sasvim jasno formulisano strateško opredeljenje. što je kao reprezent GS. elipsa) biće dodatno analizirana u problemima gde je to značajno. već je istaknuta. 5. Time je zacrtan konačan strateški cilj: "Pronaći ravan transformacije koja je paralelna posmatranoj GS".8.9. U tekstu koji sledi dat je pregled najopštijih klasa problema KG. odgovor na ovo pitanje je relativno jednostavan.9. zavisno od vrste i složenosti postavljenog problema. Srećom. već često i strukturni deo složenog geometrijskog tela (u daljem tekstu GT). ali je zbog svoje beskonačnosti neinteresantna u smislu traženja PV. Rešavanje problema PV GS počinje tako. veoma često povlači niz taktičkih nepoznanica. Transformacijom do prave veličine geometrijske slike Priprema strategije za pronalaženje PV GS polazi od postulata KG da se PV elementa vidi u paralelnoj projekcijskoj ravni [8]. kako pronaći ravan transformacije paralelnu GS.1. jer GS nije isključivo pojedinačni i zasebni element. tako da je većina primera koja sledi. Metode KG i to transformacijom i rotacijom. izostala je analiza idejnog procesa kod smisaonog struktuiranja operacija. Potom sledi jedan veoma značajan taktički potez. Rešavanje PV GS je višestruko značajno. izabran slobodno orijentisan trougao ABC u projekcijskom diedru (Sl. u kojoj će se videti prava veličina. tako da nema potrebe ponavljati objašnjenja. izložena analiza PV elemenata KG. i kao što je pokazano nema fizičku dimenziju. Pošto se ne može govoriti o integralnom prikazu PV trodimenzionog GT. sa metodskim opisom idejnog pristupa njihovom rešavanju i uz prikaz konkretne realizacije do konačnog rešenja. [17] Ovo praktično znači da treba pronaći ZP posmatrane GS i potom joj postaviti paralelnu pomoćnu ravan transformacije. Posebnost trougla. čija je PV aktuelni problem. Specifičnost manipulacije sa krivolinijskim GS (krug. . odnosno GS uočava se u ravni njihove ZP. to se pri pomenu PV GT najčešće misli na PV neke od stranica. što praktično predstavlja PV GS. pa to mesto ustupa geometrijskoj slici (u daljem tekstu GS). Duž je sledeći konačni element KG. Ukratko. Paralelnost ravni. Prava veličina elemenata Konstruktivne geometrije Tačka predstavlja najniži hijerarhijski element KG. ukazuje da se taj problem svodi na samo dva opšta slučaja. Rešavanje PV duži pokazano je u poglavlju 5. i ujedno prvi. 5. orijentisana isključivo na analizu postupaka nad trouglom.47). Ravan je naredni element na hijerarhijskoj lestvici. pa je stoga određivanje njene PV potpuno neinteresantno. Korak 2. bar ne dok se raspolaže samo dvodimenzionim grafičkim mediumom. Korak 1. 5. kao najjednostavnije GS. Konstruktivna geometrija 65 metode detaljno opisane.

48) označena je pomoćna duž CD. 5.50 PV trougla u paralelnoj ravni 2 . 5. Sada je veoma lako doći do ZP duži CD. 5.49 ZP trougla u pomoćnoj ravni 1 Sl. Za to je dovoljno postaviti pomoćnu ravan 1 upravno na PV duži CD i izvesti transformaciju trougla ABC u ravan 1 (Sl. čija je projekcija CDH ujedno i PV duži CD. na sledećoj slici (Sl. Sl. paralelna H ravni. a time i do ZP čitavog trougla.47 Trougao u osnovnom diedru.66 Vizuelne komunikacije Sl.49). 5. Sl. 5.48 Pomoćna duž trougla pre transformacije prikazana u PV I stvarno. 5.

biće korišćen identičan postupak.51) daje redosledni pregled sekvenci pri određivanju PV trougla transformacijom. 1 ⊥ CDH ΔF. duž CD ∈ Δ // H (PV CDH) 2.51 Algoritamski opis transformacije trougla do PV 5. r. paralelno ZP trougla ABC i u njoj odredimo PV trougla. Pom. S obzirom da je u prethodnom primeru pokazano kako se dolazi do ZP GS.1. Paralelnost položaja GS sa projekcijskom ravni uočava se u ravni ZP GS [17].52 Zračna projekcija trougla u Sl. Δ1 → Δ2 (PV Δ2) Sl. 5. TRANSFORMACIJA 1.H 3. Transf. 5. Algoritamski opis (Sl. kao što je i zamišljeno strateškom postavkom (Sl. 5.2. Korak 1. r. do paralelnog položaja sa osnovnom projekcijskom ravni.9. da bi se istakla potpuna sloboda izbora početne ravni. 5. To praktično znači da prvo treba odrediti ZP GS. nakon čega će se izvesti njeno zakretanje. Sl. s tom razlikom što će se krenuti iz ravni F. 2 // ZP Δ 5.50). Konstruktivna geometrija 67 Korak 3.53 Osa rotacije S kroz teme C pomoćnoj ravni 1 . u prilici smo da definišemo pomoćnu ravan 2. Δ → Δ1 PV Δ (ZP Δ1) 4. Transf. 5. Rotacijom do prave veličine geometrijske slike Osnovna ideja pri određivanju PV GS rotacijom je dovođenje te GS u paralelan položaj prema nekoj od projekcijskih ravni. Pom. oko izabrane ose. Pom. Konačno.

Da bi se pokazala invarijantnost metode od izbora položaja ose rotacije. Projekcija zraka s u ravni 1 poklopiće se sa tačkom C. 5. Dovođenje trougla ABC do paralelnog položaja ravni F rotacijom značilo bi svesti ugao α na nulu. 5.68 Vizuelne komunikacije Izvorna slika trougla ABC. Putanje ovih tačaka pri rotaciji su segmenti kružnice. Pošto se ionako nalazi na osi rotacije.53). Kroz prethodne primere već je pokazano da se projekcije tačke u susednim ravnima nalaze uvek na veznim linijama. u projekcijskom diedru. upravni na osu rotacije.54). Trenutno. 5. pod uslovom da je upravan na ravan ZP trougla [17]. 5. proširena je pomoćnom duži AD. ako se želi provera zarotiranog položaja trougla.55). ono se neće pomerati. To može biti sasvim slobodno izabran zrak. Korak 5. 5. Na sledećoj slici to je pokazano. 5. Postupak je zamišljen tako da se rotacija trougla izvede do paralelnog položaja ravni F. upravnim na međusobni trag [4]. potrebno je odrediti i ugao rotacije. koristiće se prvo zrak s. Sledeći korak predstavlja izbor ose rotacije. 5. Spajanjem rotiranih temena dobija se PV trougla ABC (Sl.56). Za teme C trougla ne postoji dilema. Zračna projekcija trougla zaokrenuta je oko ose rotacije s1 za ugao α do paralelnog položaja ravni F (Sl. 5. odnosno na ravan 1. Ova upravnost segmentnih putanja tačaka ĀĀR i BBR naznačena je u frontalnoj ravni F zracima upravnim na osu rotacije sF (Sl. Korak 4. Zaista. 5. 5.52).55 Prenošenje rotiranih temena u F trougla ravan Korak 3. Sl. Korak 2. u preseku segmentnih putanja temena i veznih linija iz pomoćne ravni 1 naći će se projekcije rotiranih tačaka A FR i B FR (Sl. treba odrediti odgovarajuću projekciju u HORIZONTALNOJ ravni.54).53). koja se vidi u PV u ravni F i pomoćnom ravni 1.54 Rotacija zračne projekcije Sl.55). jer treba odrediti položaj zarotiranih temena trougla u ravni F. Zbog toga su i povučene vezne linije iz rotiranih tačaka A 1R i B1R (Sl. . Pošto je ovim definisana osa rotacije trougla. ugao koji zaklapa trougao ABC sa ravni F je α i označen je u pomoćnoj ravni 1 (Sl. koja sadrži ZP trougla (Sl. Sada nastupa ključni momenat postupka. Korak 6. Na redu su temena A i B. Konačno. koji prolazi kroz tačku C trougla i upravan je na pomoćnu ravan 1 (Sl.

5. Teme C ostalo je na istom mestu.56 Prava veličina trougla ZONTALNOJ ravni pojaviće se položaj trougla ABC paralelan FRONTALNOJ ravni. odnosno osa rotacije. Jedino se menja tačka.57). I zaista. Na slici (Sl. ravan H prethodna. Na slici (Sl. to je rastojanje svakog od tri temena trougla od ravni F identično. Povezivanjem zarotiranih temena AF B FR C FR dobija se prava veličina trougla. odnosno do paralelnosti sa ravni F. a sada treba prikazati taj novi položaj. 5. što je i označeno isprekidanom linijom (Sl. Prenošenje položaja tačaka izvešće se suprotno uobičajenom postupku transformacije i to iz nove ravni 1 u prethodnu ravan H (Sl.57). Dalje prenošenje položaja zarotiranih temena u FRONTALNU ravan teče kao i u prethodnom primeru. Sl. postaviće se nova osa rotacije s.58) prikazana je rotacija ZP trougla oko A1 za ugao α .59). 5.58). to će se nova osa poklopiti sa duži AD (Sl. u HORI. sledi algoritamski opis izvedene rotacije GS (Sl. S obzirom da osa rotacije mora da bude upravna na ravan ZP [17]. i to je isti ugao za koji treba izvesti rotaciju do paralelnog položaja ravni F. s obzirom da je rotacijom izmenjen izvorni položaj trougla baš u ravni 1. 5. a pomoćna ravan 1 nova ravan. ugao prema ravni F biće i dalje α . 5.57) ovo rastojanje od traga 1 označeno je sa a. u prethodnoj ravni H. Ovaj smer prenošenja je ispravan. Konačno. .57 Prenošenje rotiranih temena u H ravan istom trouglu ABC. 5. 5. Da bi se pokazalo kako je postupak rotacije. Pošto je trougao ABC rotacijom doveden do paralelnog položaja FRONTALNOJ ravni. 5. koja se poklapa sa tačkom A1. a i sam njegov ishod invarijantan od izbora ose rotacije. 5. Konstruktivna geometrija 69 Novi položaj temena A i B u ravni H. ravan F je i dalje referentna. Sada je to tačka zračne projekcije ose s1. naći će se na veznim linijama [4] iz rotirane projekcije F (Sl. sada kroz teme A trougla ABC. Pošto se radi o Sl. Poštujući proceduru transformacije.60).

Δ1 oko s1 do položaja // F (Δ 1R ) 6. 8.70 Vizuelne komunikacije Sl.58 Osa rotacije S kroz teme A Sl. 5. Δ FR = PV Δ Sl. 5.59 Prava veličina trougla ROTACIJA 1. Temena Δ FR u preseku veznih linija od Δ 1R i trasiranih putanja rot.60 Algoritamski opis rotacije trougla do prave veličine . Pom. Pom. Transf. Izbor ose rot. (zraci ⊥ na s) 7. 1 ⊥ ADF ΔF. duž AD ∈ Δ // F (PV ADF) 2. 1 5. s ⊥ r. Trasiranje putanje temena u F pri rot. Δ → Δ1 PV Δ (ZP Δ1) 4.H 3. Rot. 5. r.

vezan za GT. 5. ne možete znati koji se broj nalazi na skrivenoj stranici kockice. 2 Q S D A C B A C B Sl. upravna na definisani zrak QS [1]. Konstruktivna geometrija 71 5. orijentisana na neki proizvoljan način. još uvek nemate potpuno jasnu sliku o tom predmetu.10. 5. Pretpostavimo da nas interesuje kako ta ista kocka izgleda u pravcu određenog zraka QS (Sl. biće analiziran na primeru kocke. Naime. ali je suština adekvatna. 5. Očigledan primer je kockica za igru (Sl. Zbog toga se često uvodi dodatni pogled na GT. A C Do rešenja se dolazi tako što se traži pomoćna projekcijska ravan. Geometrijsko telo u pravcu zraka Na sličan način kao što je trougao reprezent GS tako je i kocka reprezent GT. B Na slici (Sl.61).61) prikazana je kocka koja jednom svojom stranom leži u HORIZONTALNOJ ravni. prvo će Sl. 5. ovim je uspostavljena idejna smernica za rešavanje ovog problema.61 Geometrijsko telo u pravcu zraka Problem koji se ovde razmatra odnosi se na pravac posmatranja GT. B Pošto je to ujedno i ravan ZP QS. Upravo zbog toga i najveći broj problema KG.61a Izgled kockice za igru .61a). potpuno je razumljivo. da ako vidite jednu njegovu stranu. a već smo pokazali kako se dolazi do ZP duži. 5. Pod uslovom da ne poznajete pravilo po kojem se D raspoređuju brojevi na kockici (zbir naspramnih strana uvek je 7). S obzirom na uobičajenu složenost GT. Ovo je svakako prenaglašeno A C jednostavan primer.

u kojoj se vidi PV zraka QS [8]. Oznake temena osnove. dok su naspramna temena gornje osnove A B C D . Dilema oko vidljivosti postoji jedino kod izvodnica. zbog upravnosti na ravan 1. Jasno se uočava da se jedino na putu zraka koji osvetljava izvodnicu B B nalazi prepreka koju čini telo kocke. koja leži u H ravni. 5.61). Tehnika rešavanja opisanog problema je relativno jednostavna i svodi se na dvostruku transformaciju jedne duži i jedne kocke. a prema već poznatim pravilima. u kojoj ćemo dobiti izgled kocke u željenom pravcu. 5. obe osnove. Jedini problem može da predstavlja određivanje vidljivosti. Transformacijom zraka QS u paralelnu pomoćnu ravan 1 dobijena je njegova PV.62) simbolizovani su ispunjenim strelicama. Sl. a zatim pomoćna ravan 2 upravno na PV QS (Sl. . su ABCD. jer se za razliku od njih. Zbog toga je izvodnica B B 1 nevidljiva i označena tankom isprekidanom linijom. Da se podsetimo. gornja osnova i izvodnice koje povezuju te dve osnove. tako da su vidljive sve one konture ispred kojih ne postoji fizička zapreka dolazećim projekcijskim zracima. koji dolaze iz beskonačnosti [2] i osvetljavaju element KG. preslikavaju zračno sa potpunom vidljivošću. Pri tome se formira senka na zastoru. [19] Upravo ti dolazeći projekcijski zraci na slici (Sl.72 Vizuelne komunikacije se postaviti pomoćna ravan 1. pa ćemo se time malo detaljnije pozabaviti. ortogonalno projektovanje zasnovano je na projekcijskim zracima.transformacija u ravan PV zraka Povezivanjem transformisanih temena formira se lik kocke u ravni 1. Ovim tumačenjem već smo ušli u užu problematiku GT gde najčešće postoje donja osnova. 5.62 Faza 1 . Takođe i temena kocke ABCD A B C D transformisana su u pom. ravan 1.

Ovo se izvodi teme po teme i to prema poznatom receptu.64).64). dok se ne odredi konačna vidljivost kontura. . tankim linijama. Analiziraćemo vidljivost temena postupno jedno za drugim. 5. Za teme B nije baš sasvim očigledno da li je vidljivo ili ne. Konstruktivna geometrija 73 Sledeći korak predstavlja definisanje ravni 2 upravno na PV zraka QS (Sl. 5. C2.63 Faza 2 . sledi konačna transformacija kocke u ravan 2. 5. Snop zraka koji osvetljava donju osnovu ABCD nema nikakvih fizičkih zapreka. D2(Sl.transformacija u ravan upravnu na PV zrak Slično kao i kod prethodne transformacije naznačićemo pravac i smer dolazećih projekcijskih zraka u ravni 1 (Sl. Pošto je to urađeno. Teme A je nesumnjivo vidljivo.64). tako da se izvodnica A A 2 može odmah pojačati debelom linijom. tako da je ta osnova u potpunosti vidljiva i to je označeno debelim konturnim linijama koje povezuju tačke A2. potpuno je jasno da je i to teme vidljivo. B2. Kada su sva temena transformisana u ravan 2 povezaćemo ih provizorno. ako se pogleda HORIZONTALNA projekcija dolazećih zraka. Za gornju osnovu situacija nije tako očigledna. To će biti privremeno rešenje. 5. Međutim. Sl. 5. što je označeno nesenčenim strelicama (Sl.63).

Sl. dok se u pozadini nalaze C B i C D .64 Faza 3 . koje polaze iz temena C označene nevidljivim. što znači da su vidljive. teme D direktno je osvetljeno dolazećim zrakom. i to je sasvim jasno i u ravni 1 i u ravni H. odnosno tankim isprekidanim linijama. Odmah se uočava da dolazeći zrak ne osvetljava direktno teme C . i time je kompletirano prikazivanje GT u pravcu definisanog zraka. što se vidi u H ravni. Najjednostavnije je još jednom pogledati projekciju dolazećih zraka u H ravni. Ostalo je još da se izvrši globalna procena vidljivosti gornje osnove.74 Vizuelne komunikacije Sledeće teme po redu je C .vidljivost konačne projekcije geometrijskog tela Konačno. Zbog toga su sve linije konture. 5.65). 5. .64). tako da će odgovarajuća izvodnica D D biti vidljiva. 5. Sledi algoritamski opis izvedenih operacija (Sl. Saglasno ovoj proceni označena je vidljivost preostalog dela konture (Sl. Ivice A B i A D nalaze se direktno izložene frontu zraka.

QS → QS1 GT → GT1 GT2 GTF. 1 // QSH 2. Vidljivost GT Sl. Sl. 5. r. Transf. Transf. Klasični problemi međusobnog položaja Uspešnost ovladavanja određenom stručnom ili naučnom disciplinom meri se sposobnošću za rešavanje konkretnih problema i zadataka.66 Ugao koji zaklapaju dva trougla . r.11. u ovom odeljku biće prezentirana jedna grupa najopštijih problema međusobnog položaja elemenata KG.H 3.H (PV QS) QSF. Konstruktivna geometrija 75 1. Pom. 5. što treba da posluži kao putokaz za rešavanje većine sličnih zadataka.65 Algoritamski opis transformacije geometrijskog tela u pravcu zraka 5. GT1 → GT2 (ZP QS) 2 5. 2 ⊥ QS1 (ZP QS = QS2) 4. Upravo zbog toga. Pom.

67). 5. Nakon toga izvodi se transformacija oba trougla u tu ravan i potom nova transformacija u pomoćnu ravan 2 upravnu na PV dodirne stranice (Sl. Ugao presečnih ravni U ovom zadatku kao reprezent presečnih ravni biće korišćena kombinacija dva trougla. .68). ovaj problem može se smatrati rutinskim zadatkom. spojena po jednoj zajedničkoj stranici (Sl. 5. 5. Algoritamski opis postupka određivanja ugla između dve ravni sledi na zasebnoj slici (Sl.66).67 Određivanje ugla između dve ravni Prvo se postavlja pomoćna ravan 1 u kojoj će se pojaviti PV dodirne stranice (Sl. Kao što je pokazano slikom (Sl. 5. a ujedno i posmatranih trouglova.66).1.11. Sl. Jednim od postulata KG [13] istaknuto je da trougao nosi potpunu određenost ravni u kojoj je sadržan. reprezent je traga dve presečne ravni. 5. Dodirna stranica trouglova. 5.33. Zbog toga je i moguće poistovetiti problem ugla između presečnih ravni sa ovako prikazanim problemom. realna veličina traženog ugla videće se u ravni ZP dodirne stranice.Sl. 5. 5. Pošto je već analizirano kako se određuje ZP duži (Sl.67).76 Vizuelne komunikacije Kao što je već naglašeno u više navrata. rešavanje problema KG najčešće se svodi na definiciju PV ili ZP nekog od posmatranih elemenata KG. u opštem slučaju. 5.39).

Transf. Sl. → (ZP dod. → (PV dod.Rotacijom do prave veličine geometrijske slike. s) 5. 5. to će se samo ukratko komentarisati postupak rešavanja. r. 2 ⊥ PV dod. Pošto je problem određivanja PV trougla analiziran u tački 5.Transformacijom do prave veličine geometrijske slike i tački 5. Ugao presečnih duži / pravih Osećaj za pojmovnu analogiju je osobina koja je retko kome urođena.11. odnosno napornim vežbanjem.1. Međutim.69 Presečne duži/prave . Tako se ugao između presečnih duži/pravih može posmatrati kao ugao koji zaklapaju dve stranice trougla (Sl. r. Pom. 5.69). 5. Jasno je da će se taj ugao realno videti u projekciji PV trougla.1. s) 3.2. ilustrovan sa par slika. Sl.2. .9. s 4. 1 // dodirnoj stranici 2. . razvija se osećaj za prepoznavanje sličnosti problema i pojava. što doprinosi lakšem strukturnom raščlanjavanju i potpunijoj analizi.1. Konstruktivna geometrija 77 1.68 Algoritamski opis određivanja ugla između presečnih ravni 5. Pom. Najčešće je nose veliki naučnici i istraživači kao dar prirode.9. dugotrajnim prikupljanjem iskustva. Transf.

5. Pošto je određena PV pomoćne duži. 5. Kao i kod određivanja PV trougla iskoristiće se osobina [18] da uvek postoji neka duž koja se vidi u PV.transformacija u Sl. PV U nastavku se nalazi algoritamski opis postupka određivanja ugla presečnih duži/pravih (Sl.70).transformacija u pom. 5. postavlja se ravan 1 upravno na PV duži (Sl. čime će se dobiti njihova ZP (Sl. 5. Sl. Konačno. Sledi transformacija presečnih duži u ravan 1 .71 Faza 2 .78 Vizuelne komunikacije Osnovnu sliku čine presečne duži AB i CD sa zajedničkom tačkom S (Sl. . postavlja se pomoćna ravan 2 paralelno ZP presečnih duži (Sl. 5.pomoćna duž u PV Sl.71). U ovom slučaju to će biti duž BG paralelna H. 5.72 Faza 3 .72).73). Transformacijom duži AB i CD u ravan 2 dobija se njihova PV i presečni ugao α koji one zaklapaju (Sl. r. 5. ZP pom. r. 5.70 Faza 1 . Uobičajeno je da se presečnim uglom smatra manji od dva suplementna ugla. 5.71).70).

5. r. 1 ⊥ PV BG xF. Pom.3. jer se prvi put koristi pojam prodorna ravan (u daljem tekstu PR). r. 2 // ZP x1 5. Pom. Prodor duži / prave kroz ravan Zadatak koji će biti razmatran u ovoj tački otvara jednu novu klasu problema. Transf.74 Prodor duž/prava . Iako će ta grupa problema biti zasebno analizirana.11. interesantno je proučiti baš ovaj slučaj. PRODORE. Konstruktivna geometrija 79 1. x1 → x2 (PV x) Sl.H 3. Pom. Prodorna ravan je vrsta pomoćne ravni. duž BG // H (PV BGH) 2. koja na posma- tranom elementu ocrtava granicu potencijalnog prodora. Transf.trougao . [20] Sl. 5. x → x1 x (ZP x1) 4.73 Algoritamski opis određivanja presečnog ugla duži/pravih 5.

5. to će se naći u njihovom preseku (Sl. to će se njen horizontalni trag poklopiti sa projekcijom DEH (Sl.trougao Pošto je PR 1 upravna na H i uz to sadrži duž DE. Sada se mogu odrediti projekcije graničnih tačaka prodora KH i LH koje leže u preseku PR 1 i stranice AB odnosno stranice BC trougla (Sl.75 Duž i trougao Sl.74 i Sl. 5. stekli su se uslovi da se odredi mesto prodora duži DE kroz trougao ABC.75). na preseku sa KLH naći će se SH (Sl.74). u ovom slučaju.76 Tačka prodora duž . Upravo zbog toga uvodi se PR koja. 5. mora se naći unutar traga KL koji je ostavila PR. 5. što se jasno vidi u FRONTALNOJ projekciji (Sl.76).76). 5. Povlačenjem vezne linije iz SF u HORIZONTALNU ravan.80 Vizuelne komunikacije Na slici (Sl. Kako tačka prodora S mora jednovremeno da pripada i duži DE i duži KL. Sl.74) prikazan je slobodno orijentisan trougao ABC i duž DE koja prodire kroz trougao. odnosno mesto prodora nije samo po sebi određeno.ravan Sl. tačka.77 Tačka prodora prava .76). sadrži duž DE i na predmetnom trouglu ABC ocrtava granicu KL potencijalnog prodora. Ukoliko prodor duži DE. 5. 5.76). 5. 5. Sl. Pošto su to najčešće nezavisno definisani elementi (Sl. 5. 5. kroz trougao ABC.78 Vidljivost prodorne duži u H ravni . zaista postoji. Konačno. 5. Frontalne projekcije graničnih tačaka prodora naći će se u preseku veznih linija iz KH i LH sa odgovarajućim stranicama ABF i BCF.

kojim slučajem. Drugi segment na SEF . već to postaje čitava prava k . To ćemo označiti tankom isprekidanom linijom uz postojeću liniju KSH. 5. Na red je došlo određivanje vidljivosti u ravni F. Nakon što je pokazano rešavanje uopštenog problema prodora prave kroz ravan. Tako sada trougao ABC treba posmatrati kao reprezent ravni. duži DE nalazi se iznad SLF. Procena šta je ispod. vratićemo se određivanju vidljivosti kod prodora duž . dok će onaj iza biti nevidiljiv. U preseku ove dve prave. 5. a duž DE kao jedan segment prave kojoj pripada. Sl.ravan da se. Na drugoj strani umesto duži DE pojaviće se prava d .trougao. Pošto se i duž DE i duž KL trougla nalaze u istoj ravni PR 1. to se jasno uočava da je jedan segment na DSF . međusobni trag ravni trougla i PR 1 (Sl.77). 5.trougao ili prava . nalazi se tačka prodora SF. Prvo ćemo odrediti vidljivost u H ravni. izvesno je da je van granica trougla duž potpuno vidljiva i ti se delovi mogu odmah izvući debelom linijom.77). dok će se SH naći na odgovarajućoj veznoj liniji (Sl. Tada će se svakako pojaviti prodor prave kroz ravan.80 Kompletna vidljivost prodora F ravni duž . Granica vidljivog i nevidljivog ponovo je u tački S. Upoređivanje pozicije ispred . Sasvim je jasno da duž kao jednodimenzioni element ne može da zakloni vidljivost trougla. pa će taj deo biti vidljiv i označen punom linijom uz liniju SLH. Izuzetak bi bio ako su ovi elementi paralelni. odnosno da ne postoji presek DEF i KLF (Sl.trougao U ovom slučaju biće vidljiv onaj deo duži koji se nalazi ispred površine trougla. Nevidljiv će biti onaj deo koji se nalazi ispod površine trougla.77). odnosno šta je čime zaklonjeno u kombinaciji duž . Dalje. pa je samim tim taj deo nevidljiv. izvodi se u FRONTALNOJ ravni (Sl. U ovoj varijanti potrebno je malo šire sagledati problem. 5. 5.trougao. Pošto se problem sada posmatra uopšteno. Konstruktivna geometrija 81 Pre nego što se odredi vidljivost prodornih elemenata. a u FRONTALNOJ ravni. u kojoj je sadržan. duži DE ispod KSF. duž DE nalazila malo više udaljena od HORIZONTALNE ravni. Kako bi izgledao prodor duž . hipotetičan problem. Granica vidljivo .iza . analiziraćemo jedan uopšteniji. pa se ovaj zadatak svodi na određivanje zaklonjenih i nezaklonjenih delova duži. dok će onaj iznad nje biti vidljiv. a šta iznad.nevidljivo nalazi se u tački prodora S. granica potencijalnog prodora nije više duž KL.78). 5.79 Vidljivost prodorne duži u Sl.

5.82 Vizuelne komunikacije moguće je izvesti u HORIZONTALNOJ ravni.79). Sledi algoritamski opis određivanja prodora duž – trougao (Sl. duž KLH u \F. Prod. Tačka prodora S u preseku KLF i DEF 4. sadrži DE.79) ravni. 1. Sada je moguće povezati obe slike koje parcijalno definišu vidljivost u H (Sl. Vidljivi deo prodorne duži unutar trougla označen je dodatnom tankom linijom a nevidljivi deo dodatnom isprekidanom linijom (Sl. 5. Da bi to bilo precizno i efikasno određeno. Za definiciju ove linije poslužiće PR 2 (Sl. Postupak je ilustrovan slikom (Sl. Pošto je poznato da se upravnost presečnih duži vidi u projekcijskoj ravni u kojoj je jedna od njih u PV. što znači vidljivo u F ravni. Nakon transformacije i duži i tačke u ravan 1 dovoljno je povući normalu koja povezuje tačku i duž i problem je rešen. Transf.11. Prenošenjem presečne tačke S u F i H ravan dobiće se kompletan prikaz u osnovnim projekcijskim ravnima. 5. Normala iz M na AB1 Sl. u odnosu na koju će se izvesti procena ispred . Pom. Jednostavnim poređenjem uočava se da je deo na DSH.H 2. Segment na SEH je iza linije RQH. o upravnosti presečnih duži/pravih. to je za rešavanje ovog problema dovoljno pronaći pomoćnu ravan 1 u kojoj se predmetna duž vidi u PV. 1.80) prodora duži kroz trougao i odgovarajuća vidljivost. r. Uz kratko podsećanje na jedan od postulata [12]. M → M1 (PV AB) 1 3.H preseku PR 1 i ΔH 3. /F.iza (Sl. 5. Pomoću PR 2 određene su dve nove granične tačke R i Q koje u H ravni definišu front vidljivosti po principu ispred . koja sadrži DE a upravna je na F ravan.H . duži DEH ispred referentne linije RQH. pa je samim tim nevidljiv. 5. ΔF. 5.81 Algoritamski opis određivanja prodora duž . 1. 5.iza.83) i opisan priloženim algoritmom (Sl.H. relativno jednostavno se dolazi do rešenja.82). 5.82 Algoritamski opis određivanja normale iz tačke na duž . ⊥ na H 2.78) i F (Sl. r. 5.trougao 5.81). Normala iz tačke na duž / pravu Ovaj zadatak može se svrstati u klasu elementarnih problema.79). 1 // ABH MF. Vidljivost Sl. AB → AB1. Pom. 5. Time se dobija jedinstvena slika (Sl.4. potrebno je pronaći graničnu liniju trougla.79). 5.

5.11. koju u ovom slučaju.83 Normala iz tačke na duž 5. predstavlja trougao ABC (Sl.84). Konstruktivna geometrija 83 Sl. 5.5. Sl.određivanje zračne projekcije geometrijske slike . 5. Normala iz tačke na ravan Smisao ovog zadatka je da se iz slobodno izabrane tačke M postavi normala na ravan.84 Faza 1 .

međutim nedostaje još jedno zrnce inventivnosti da se precizno odredi pozicija te tačke.85).84 Vizuelne komunikacije Uvek kada je potrebno odrediti ugao nekog elementa prema ravni ili GS . znači da su međusobno paralelni. . pošto su i pom. Potrebno je još definisati položaj prodorne tačke S1 i u osnovnim projekcijskim ravnima. a zatim se postavi pomoćna ravan 1 upravna na tu duž (Sl. ukoliko nas ne interesuje tačka prodora normale kroz ravan odnosno GS. do ZP GS dolazi se tako što se odredi pomoćna duž GS u PV [18]. koja se vidi u PV [12]. 5. taj upravni zrak može se odmah povući iz slobodno izabrane tačke upravno na duž koja se vidi u PV. 5. Analizirano na drugi način. Jasno je da će se SH naći na veznoj liniji iz S1.85). Transformisani lik GS u ravni 1 biće ustvari ZP. Tačka prodora SF naći će se na veznoj liniji iz SH. 5.85) data je i vidljivost normale MS. 5.86).85 Faza 2 . Ovaj odnos upravnosti je takođe označen na slici (Sl. pa će duž MSH biti paralelna tragu pomoćne ravni 1. MS je upravno na GS. Izborom pomoćne duži AE. I zaista. 5. Problem može da se analizira na dva načina. Sl. dobiće se AEF u PV. inicijalna ideja je da se pronađe ZP te ravni odnosno GS. Prvo. Sledi algoritamski opis rešenja normale na ravan (Sl. 5. što posredno znači da će i MSH biti upravno na duž CDH. 5. 5.85). Čitaocima je ostavljeno da samostalno analiziraju prikazanu vidljivost. tako da je AE paralelno F ravni. Provera ispravnosti ovakvog pristupa može se izvesti i u FRONTALNOJ ravni. ravan 1 i zrak MS upravni na GS.84). U rešenju ovog zadatka (Sl. Ta paralelnost se vidi u H ravni. Sada je dovoljno da se iz tačke M1 povuče upravan zrak na ZP GS (Sl. Kao što je već u više navrata pokazano. To praktično znači da. ako se izvede provera upravnosti MSF na AEF uočiće se da su te dve duži pod pravim uglom (Sl. što je i označeno na slici (Sl. makar taj ugao bio i prav.84).normala na ZP GS i tačke prodora Ovim ipak nije u potpunosti rešen postavljeni problem. a na visini a. onda je veoma jednostavno rešiti postavljeni problem. Ako se to uspešno izvede.

duž CD // H (PV CDH) 2.86 Algoritamski opis određivanja normale na ravan 5. Δ. U odnosu na njega prodorna duž/prava je sasvim slobodno orijentisana. Vidljivost Sl. M1 MS ⊥ Δ M (ZP Δ) 4. 5. SF 6. Pom. M → Δ1. Transf.H 3. 5. Pom. Upravo zbog toga osnovni trougao postavljen je paralelno H ravni. Duž MS1 ⊥ ZP Δ 5.6.H F. r. Ugao duži / prave prema ravni Idejnu postavku ovog zadatka analiziraćemo za krajnje pojednostavljen položaj odnosnih elemenata.11. Sl. Prenošenje S1 → SH.87 Ugao duži/prave prema ravni . Konstruktivna geometrija 85 1. 1 ⊥ PV CD ΔF.

89 Faza 2 .88 Faza 1 . a upravna na ravan trougla. Sl. 5.transformacija 3 prave veličine duži . koja će biti upravna na PV trougla. a paralelna prodornoj duži. 5.transformacija 1. potrebno je naći onu pomoćnu ravan.87) sasvim jasno se uočava da je ugao α između duži i ravni trougla vidljiv u pravoj veličini u pomoćnoj ravni 1. koja je paralelna duži. U toj ravni videće se ugao prodorne duži/prave prema ravni. 5. Ovaj zaključak je presudan za idejno rešenje problema. Sl.86 Vizuelne komunikacije Na slici (Sl. 2 do prave veličine trougla Znači.

1. PV _) Sl. 2 // ZP Δ 5. i ujedno paralelna CD [14]. Konstruktivna geometrija 87 Rešavanje postavljenog zadatka sada se izvodi rutinski. dovoljno je postaviti pomoćnu ravan 3 paralelno DE2. kako se dolazi do PV. Pom. Rastojanje mimoilaznih duži / pravih Pojam međusobnog rastojanja elemenata KG je parametar koji je sasvim precizno definisan kao duž koja je upravna na dva.91). → Δ1. Do ZP ravni dolazi se na poznati način [18].88) već je pokazano u tački 5. Za njenu definiciju iskoristićemo pomoćnu duž EG. 5. Nezavisno od toga da li je položaj elemenata paralelan ili mimoilazan.91). Pom. r. Ovo svojstvo definisane udaljenosti mimoilaznih elemenata u paralelnim ravnima biće iskorišćeno za rešavanje postavljenog problema. Za slobodno orijentisan trougao (Sl. Transformacijom do prave veličine geometrijske slike. _2 (PV Δ) 6. . dovesti i u paralelan položaj (Sl. koja je presečna sa AB [13]. Pom.9.1.M 3. konačno razmaknuta elementa. Kada se došlo do PV trougla (Sl. r.H F. U zračnoj projekciji ove ravni pojaviće se traženo rastojanje d mimoilaznih duži AB i CD. što je i označeno na slici (Sl. u prikazanim ravnima. 5. r. Do rešenja će se doći uz pomoć ravni koja sadrži duž AB. Transf. _1 / (ZP Δ) 4.11. Δ. Δ. 5. pa će se u njoj pojaviti traženi ugao α.93). 5. 5. → Δ2. uočiti da se ti elementi mogu rotacijom. Početnu sliku čine dve slobodno izabrane mimoilazne duži AB i CD (Sl. [21] Za suštinsko sagledavanje postavljenog problema poslužićemo se imaginacijom. a uz to je i paralelna CD.7. Transf.1.91). 3 // _2 7. par presečnih duži AB i EG definiše novu ravan koja je paralelna CD (Sl. Sledi algoritamski opis određivanja ugla duži/prave prema ravni (Sl. Transf.89). 5. 5. 5. Interesantno je. _3 (ZP Δ. Tokom rešavanja zadatka potrebno je da se pri svim usputnim transformacijama prenosi i prodorna duž. 94). Pomoćna ravan transformacije 1 sadržaće paralelne projekcije AB1 i CD1 mimoilaznih duži na traženom rastojanju d. Pom. → Δ3. korišćenjem pomoćne duži AL koja se vidi u PV (sl. 5.90). takođe.90 Algoritamski opis određivanja ugla duži/prave prema ravni 5. Dve mimoilazne duži/prave mogu se posmatrati kao elementi koji se nalaze u dve međusobno paralelne ravni (Sl. Ovim potezom. 1 ⊥ PV CDH ΔF. Δ. duž CD // H (PV CDH) 2. rastojanje će im biti identično d.92).

5. 94). Sl.88 Vizuelne komunikacije Sl. gde će se pojaviti PV AB i PV CD. 5.definicija ravni koja sadrži jednu duž a paralelna je drugoj U ravni 2 definisan je takođe i relativni ugao α za koji su zakrenute duži AB i CD od imaginarnog položaja paralelnosti (sl. dovoljno je izvesti još jednu transformaciju u paralelnu ravan 2.93 Faza 1 . Na mestu njihovog prividnog preseka odmerava se rastojanje d. 5. .92 Mimoilazne duži Sl.91 Mimoilazne duži/prave u paralelnim ravnima Ukoliko se želi precizan položaj tačke iz koje je definisana udaljenost mimoilaznih duži.

95). Takva ravan će najčešće biti predstavljena svojim tragovima prema ravnima osnovnog. 2. Pom. EG // H F. kao i jednostavnih GS. 5. Pom. projekcijskog diedra (Sl.H 2. poznata kao KOSA RAVAN (u daljem tekstu KR). Pom.95 Algoritamski opis određivanja rastojanja mimoilaznih duži/pravih 5. Na ovom mestu otvara se jedna nova klasa problema. Konstruktivna geometrija 89 Sl. r. duž AL ∈ AB. .ZP paralelne ravni i PV mimoilaznih duži Sledi algoritamski opis određivanja rastojanja mimoilaznih duži/pravih (Sl. 3). 1. CD1 (AB1 // CD1) Sl. CD → AB1. 5. AB. // CD ABF.H (PV ALH) d CD 3. 5.94 Faza 2 . Pre nego što se započne šira analiza klasičnih problema KR. Označavanje KR izvešće se arapskim brojem 4 ili više. interesantno je izneti par činjenica koje pomažu bližem poimanju njenog značaja i smisla. 5. Transf. duž EG × AB.12. 1 ⊥ PV AL 4. jer su niži brojevi rezervisani za pomoćne transformacijske ravni (1.96). KOSA RAVAN Definicija ravni i njenog položaja prema ostalim elementima KG do sada je uglavnom rešavana korišćenjem nižih elemenata KG.

90 Vizuelne komunikacije Sl. Sl. 5. Upravo zbog toga skijaši takmičari biraju baš tu stazu u svom pohodu ka cilju.97). 5. početnici se odlučuju za bilo koju drugu. 5. . Sl. Ovo je ujedno i druga karakteristična linija KR.97a).97 Nagib kose ravni Sl. najčešće HORIZONTALNOM. Za razliku od njih. Granični slučaj blage staze je putanja čiji je nagib nula.97a). 5.97a). Ovaj ugao može se takođe uočiti i između linije nagiba i njene projekcije (duž AB. takođe označena na slici (Sl. jasno uvek manje strmu stazu (Sl. 5.97) do podnožja KR vodi baš linijom nagiba. 5. 5.97).96 Tragovi kose ravni Nagib KR je ugao koji ta ravan zaklapa sa osnovnom projekcijskom ravni.97a Karakteristične linije kose ravni Najkraća i najstrmija putanja od tačke A (Sl. pored linije nagiba. 5. To je paralela tragu KR (Sl. 5. Treća značajna linija je normala KR. Ugao nagiba KR vidi se u ravni koja je upravna na trag KR (Sl.

dok će paralela frontalnom tragu KR i F ravni nositi oznaku f. na primer.99 Kosa ravan i f paralela Sl. 5. Sl. jer pomažu lociranju tačaka na KR. Konstruktivna geometrija 91 Kao što će kasnije biti pokazano i objašnjeno. 5.99a Projekcija f paralele . Paralele kose ravni Pod pojmom paralela KR podrazumeva se ona linija KR koja je paralelna horizontalnom.12.99a). horizontalna projekcija ABH (Sl. Paralela horizontalnom tragu KR biće ujedno i paralela H ravni i biće označavana sa h . Formiranje paralele moguće je zamisliti kao posledicu prodora pomoćne ravni paralelne H ili F kroz KR (Sl. odnosno frontalnom tragu KR.98a. 5. Za primer ćemo uzeti duž AB za koju znamo da leži u KR 4. ali je poznata samo jedna.100).98. 5. Sl. Sl. Sl. Sl. 5. 5.1. ove tri međusobno upravne linije su vitalno značajne za većinu definicija KR. 5. 5. 5.98a Projekcija h paralele Ove linije su neobično važne.98 Kosa ravan i h paralela Sl. Rezon je veoma sličan korišćenju mreže meridijana i paralela na geografskoj karti.99. 5.

92 Vizuelne komunikacije

Do frontalne projekcije će se doći primenom h paralela (Sl. 5.100) koje će pojedinačno definisati
visinu tačaka AF i BF , dok će se egzaktan položaj odrediti u preseku sa veznim linijama iz AH i BH.
Rešenje je moglo da se nađe i korišćenjem f paralela (Sl. 5.101). Postupak bi bio identičan.

Sl. 5.100 Duž u kosoj ravni - definicija Sl. 5.101 Duž u kosoj ravni - definicija
pomoću h paralela pomoću f paralela

U ovako jednostavnom zadatku sasvim je svejedno da li će se koristiti h ili f paralela. Međutim, kod
složenijih problema, što će biti pokazano kroz dalja razmatranja, neka od paralela imaće prioritet, s
obzirom na određenu individualnu osobenost. Pod ovim se misli na činjenicu da

duži i delovi GS koji leže na h paraleli, prikazani su u PV
u H ravni. [22]

Analogno tome,

duži i delovi GS koji leže na f paraleli, prikazani su u PV
u F ravni. [23]

Kao ilustracija iznetih stavova poslužiće jedan veoma jednostavan zadatak.

Trougao ABC leži u KR 4. Odrediti tragove KR 4, ako su date obe projekcije trougla (Sl. 5.102).

Sl. 5.102 Trougao i definicija kose ravni

Konstruktivna geometrija
93

Stav [22] iskoristićemo kao ideju za rešavanje ovog zadatka. Pošto odredimo pomoćnu duž trougla u
PV u H ravni [18], a na osnovu [22], odmah znamo jednu h paralelu, odnosno pravac prostiranja traga
4H. Važno je da sada lociramo položaj tog traga u ravni H. Za ovo ćemo iskoristiti ZP trougla u
pomoćnoj ravni 1, koja će nam otkriti tačku G kao prodorno mesto KR 4. Povlačenjem paralele sa PV
duži CD kroz tačku G dobijen je trag 4H (Sl. 5.102).

U sledećem potezu odredićemo pomoćnu duž AE, koja se u F ravni vidi u PV [18]. Trag 4F, na osnovu
[23], biće paralelan PV AE, a polaziće iz tačke preseka 4H sa F/H tragom.

Alogoritamski opis rešenja nalazi na sledećoj slici (Sl. 5.103).

1. Pom. duž CD // H
(PV CDH
2. Pom. r. 1 ⊥ PV CD
ΔF,H
3. Transf. Δ, → Δ1, _1
(ZP Δ1)
4. 4H // PV CD,
× 41, 1
5. Pom. duž AE // F
(PV AEF)
6. 4F // PV AE

Sl. 5.103 Algoritamski opis definicije tragova kose ravni

5.12.2. Duž / prava kroz kosu ravan
Kao dva nezavisna elementa u prostoru, KR , odnosno duž/prava su individualno definisani. Međutim,
ako postoji njihov kontakt, u ovom slučaju prodor, interesantno je locirati to mesto.

Sl. 5.104 Duž kroz kosu ravan Sl. 5.106 Prodor duži kroz kosu ravan

Na slici (Sl. 5.104) prikazani su KR 4 i duž AB. Da bi se odredila tačka prodora, poslužićemo se
prodornom ravni 1. Izbor položaja PR 1 izveden je tako, da ona sadrži duž AB i uz to je upravna na

94 Vizuelne komunikacije

na H (Sl. 5.105). Trag koji PR 1 ocrtava na KR 4 označen je sa KL. U preseku ABF i KLF nalazi se
tačka prodora SF. Horizontalna projekcija SH nalazi se u preseku vezne linije iz SF i projekcije ABH
(Sl. 5.106).

Sl. 5.105 Prodorna ravan u traženju prodora duži kroz kosu ravan

Sledi algoritamski opis prodora duži kroz KR (Sl. 5.107).

1. PR 1
4F,H
(AB ∈ PR 1, PR 1 ⊥ H)
ABF,H
2. Trag PR 1, 4 → KL
3. × KLF, ABF → SF

Sl. 5.107 Algoritamski opis prodora duži kroz kosu ravan

Iskoristićemo pojmovnu sličnost prikazanog problema i ideje o normali na KR. Pošto se radi o
duži/pravoj koja ortogonalno prodire kroz KR pomoću nove PR 1 ocrtaćemo odgovarajući trag i
locirati tačku prodora S (Sl. 5.108). Kroz tu tačku povućićemo h i f paralelu. Iz upravnosti normale n
na KR 4 sledi [15] upravnost i na h odnosno f paralelu. S obzirom da se i h i f vide u PV u
odgovarajućim projekcijama i da su paralelne odnosnim tragovima KR, to prema [12]
normala na KR upravna je i na njene tragove u osnovnim
projekcijama [24]

Dalje. Kroz tačku A povučena je h paralela koja prodire F ravan u tački D. Tako se pomoću obaranja KR veoma jednostavno i lako dolazi do PV elementa sadržanog u njoj.3. Ova rotacija označena je kružnim segmentom od početnog položaja D do konačnog položaja DO u HORIZONTALNOJ ravni.12. dovoljno je izvesti nešto specifičniju rotaciju i traženo rešenje se javlja na crtežu. 5. Obaranje počinje tako što se pomoćna tačka D koja se nalazi na tragu 4F rotira oko 4H. 5. pa će se tako horizontalna projekcija njene kružne putanje poklopiti sa PR 1H. Ovaj trag će ujedno poslužiti kao osa rotacije (Sl. Objašnjenje postupka izvešćemo uz odgovarajuću ilustraciju (Sl.109). Tačka D je tokom rotacije putovala kroz PR 1. Konstruktivna geometrija 95 Sl.108 Normala na kosu ravan Ilustraciju iznetog stava čitalac može da potraži povezivanjem pojmova analiziranih u tački 5. duž CD. tako da će se u oborenom položaju pojaviti u istoj PV. 5. definisana svojim tragovima 4F i 4H . koja povezuje tačku D i osu rotacije leži u F ravni i vidi se u PV. . Umesto višestepene transformacije. i slobodno izabrana tačka A u njoj (Sl.11. U želji da se to što efikasnije izvede. Radi povezivanja pojmova označena je i korena tačka C tragova KR 4. Kao osnova poslužiće KR 4. Dodatnu slikovitost u postupku obaranja pružiće PR 1 koja je upravna na trag 4H. Normala iz tačke na ravan. ali sada kao duž CDO. 5. 5.109).5. nastaju različite metode i postupci koji znatno olakšavaju analizu određenih problema. Obaranje kose ravni Jedno od uvek aktuelnih inženjerskih opredeljenja je težnja da se najkraćim putem dođe do rešenja.109).

što simbolizuje PV. povući oborena paralela hO koja je i dalje paralelna tragu 4H.96 Vizuelne komunikacije Sl. odnosno u preseku vezne linije iz AH i hO (Sl. sada će se i njena oborena projekcija AO naći na hO. Iz tačke DO može se. 5. takođe.109).110 Obaranje kose ravni . 5. Pošto se tačka A nalazi na h paraleli.109 Postupak obaranja kose ravni Oboreni trag 4O je praktično poklopljen sa CDO i označen debelom isprekidanom linijom. 5. Sl.

ili obrnuto. Iz pomoćne tačke DH povučena je vezna linija upravno na 4H. Sl. U daljem izlaganju biće pokazano rešavanje dva elementarna problema. ako je poznat položaj centra O 1H i poluprečnik r kruga. 5. ako se prethodno ovladalo obaranjem KR i njenim paralelama. procedura obaranja KR 4 prikazana je i sledećoo slikom (Sl. određivanje F/H projekcije prema zadatoj PV GS predstavljaju samo primenu već proučene metodologije. Njihovim povezivanjem dobija se PV trougla ABC (Sl.111). Geometrijska slika u kosoj ravni Rešavanje problema GS u KR može se smatrati gotovo rutinskim zadatkom. Konstruktivna geometrija 97 Pojednostavljeno. Prikaz PV GS na osnovu F/H projekcije. a potom će te iste paralele biti iskorišćene da se u oborenoj KR 4 odrede pojedinačna tačke AO. 5. Kroz presečnu tačku povučen je trag oborene ravni 4O. a prikazan je HORIZONTALNOM projekcijom (Sl. U preseku oborene paralele hO i vezne linije iz AH nalazi se tačka AO. 5.110). Jedan se odnosi na definiciju PV trougla koji se nalazi u KR 4. Potrebno je odrediti F/H projekciju kruga. Sledeći zadatak nešto je drugačiji i u postavci i u rešavanju.111 Prava veličina trougla u kosoj ravni Prvo će se pomoću snopa h paralela odrediti frontalna projekcija trougla. do preseka sa veznom linijom. 5. pa je zatim iz korena tragova KR 4 opisan krug poluprečnika CD. BO i CO. 5. .111).12.4.

Pošto su definisani ključni pravci. zaključujemo da će se velika poluosa elipse pojaviti u H ravni na h paraleli. Prvo. po kojima su orijentisane karakteristične ose elipse. Ovim su konačno pripremljene kockice za mozaik rešenja.H . jer su to elementi GS koji se vide u PV. 5. a u F ravni na f paraleli. Iz oborenog položaja centra može se nacrtati PV kruga sa zadatim poluprečnikom r (Sl. Dalje. izgled elipse biće definisan pomoću njene velike i male poluose. Podsećanjem na stavove [22] i [23].112 Sada je potrebno ponovo pokrenuti zrnca inženjerske inventivnosti i povezati neke od prethodnih stavova. da bi se iskristalisalo idejno rešenje zadatka. zbog najveće strmine. Ovakvo markiranje je neophodno da bi se pojedinačno pratila svaka tačka pri preslikavanju. Jedna od novina. Čak i bez velikog poznavanja KG jasno je da će se krug iz KR 4 pojaviti kao elipsa u F/H projekciji.98 Vizuelne komunikacije Na poznat način odrediće se O 1F i oboreni položaj centra O1/O. dovoljno različitim od oznake ravni. može se pristupiti preslikavanju. velika poluosa elipse biće projekcija onog poluprečnika kruga koji je pri projektovanju pretrpeo najmanje ili nikakvo skraćenje. Sl. kroz centar O 1F. koja se prvi put uvodi na ovom mestu je numeracija karakterističnih tačaka konture malim arapskim brojevima.112). poluprečnik kruga koji leži na liniji nagiba. Nasuprot tome. . što su inače ekstremne dimenzije svake elipse. 5. pretrpeće najveće skraćenje i preslikaće se u malu poluosu elipse.

Geometrijsko telo na kosoj ravni Sledeći stepenik u gradaciji problema KR je prikaz GT koje svojom osnovom leži u KR. Prečnik 56 nalazi se na f paraleli i preslikava se u PV u F ravan. Nastavak teče tako. 5. što je potrebno definisati . Sledeće tačke su 3 i 4.12. pa će se druga tačka pojaviti na simetričnoj poziciji. Suštinski. i one se nalaze na liniji nagiba upravno na h paralelu. Slede tačke koje definišu elipsu u F ravni. Na poznati način ove tačke se iz oborenog položaja prenose u H ravan.113 Poslužićemo se primerom pravog cilindra dužine l. koji će se preslikati u H projekciju u svojoj PV (Sl. oni čitaoci. Jasno. Odmah može da se povuče odgovarajuća f paralela kroz centar O 1F i da se na rastojanju r od centra definišu tačke 5F i 6F. Dovoljno je pronaći položaj jedne od tačaka 7F ili 8F na ortogonalnom pravcu iz O 1F na f paralelu.112). mogu samostalno da postave osgovarajući algoritamski opis. Konstruktivna geometrija 99 Počećemo od tačaka 1 i 2. 5. preostao je prečnik kruga 78 koji se najvećim skraćenjem preslikava na liniju nagiba u F ravni. Na kraju. koji to smatraju interesantnim. čija se kružna osnova nalazi na KR 4. položaj ovih tačaka može da se traži i standardnim postupkom. Svakako. Znatan deo ovog zadatka već je rešen kroz problem GS u KR. S obzirom na jednostavnost redoslednih operacija kojima se izvodi preslikavanje GS iz KR ili u KR. 5. Povezivanjem tačaka 5F do 8F formira se elipsa u F ravni. nije neophodno prikazati algoritamski opis.5. Pomoću ove četiri tačke može se komletirati elipsa u H projekciji. Sl. koje definišu prečnik na h paraleli. ovaj i slični zadaci predstavljaju neznatno proširenje prethodno analiziranog problema.

113). upravnoj na KR 4 . koje su paralelne osi cilindra i taKGiraju obe osnove. može se odrediti vidljivost u H ravni. Sl.114 . upućuju se na detaljnije proučavanje tačke 5. Pošto se definišu bočne izvodnice. koja sadrži ZP osnove cilindra. Izgled gornje osnove je u obe F/H projekcije identičan izgledu donje osnove. Pošto se radi o pravom cilindru.10. Dužina l naneće se na ortogonalni pravac ose iz tačke O 11 i tako će se dobiti centar gornje osnove O 11 . 5. Geometrijsko telo u pravcu zraka. s tim što je celokupna kontura gornje osnove vidljiva. dok se kriterijum ispred-iza koristi za definiciju vidljivosti u F ravni. Oni čitaci koji ne mogu neposredno da procene vidljivost kontura GT. 5. a u preseku sa veznom linijom iz O 1 1 (Sl. znači da je njegova centralna osa upravna na ravan osnove. koji se nalazi na rastojanju l od centra donje osnove O1 (Sl.113). Ovo će se prikazati u pomoćnoj ravni 1 . 5. Položaj O 1H naći će se na odgovarajućoj normali iz O 1H [24]. F H Projekcija O će se naći u preseku vezne linije iz O i normale iz 1 1 O 1F [24].100 Vizuelne komunikacije položaj centra gornje osnove O 1.

u smislu KG. Za razliku od toga. već znači da se može neposredno pretočiti u ideje o oblikovanju GT.vrhu. Mogućnost praktične primene znanja iz ove oblasti ne znači da je ona manje sofisticirana u odnosu na ostale.1. da bi se tek u nekom od završnih koraka promolio izgled konačnog rešenja. postavi niz ili pramen izvodnica koje će se seći u nekoj konačnoj tački . ali je inženjerski opravdan. Sledeći primer o palidrvcu otkriva prirodu te specifičnosti. zavisno od prirode postavljenog problema. RAZVIJENE POVRŠINE Dosadašnja razmatranja problema KG prvenstveno su bila usmerena na poimanje prostornih relacija odgovarajućih elemenata i metodološki izbor pravca posmatranja. u analizama koje slede. naziva se pramenastom. radi se o GT. Treba imati na umu da se i fizička debljina ljuske zanemaruje i u razmatranjima učestvuje isključivo površina koja predstavlja spoljnu konturu. koja još uvek nije GT. to bi značilo da nas. Nasuprot tome. Kako je postupak razvijanja površine usko vezan za GT. Često idejni proces objedinjuje niz apstraktnih operacija. koji će voditi ka potpuno jasno definisanom rešenju problema. razvijanje površine GT svodi se na određivanje PV elementarnih činilaca konture GT i njihovo svođenje u jednu ravan. odnosno ako nedostaje osnova ili osnove. Sa aspekta primenjenih materijala. dobiće se rogljasto GT. na kojoj je istaknuta konačnost forme GT. formirajući tako kupasti ili piramidalni oblik (sl. [25] Ako bi se ovom stavu podvrglo obično kokošije jaje. palidrvce posmatrati kao kombinaciju prizme i kalote. slično veštini krojenja. kod statičke analize u fokusu će biti greda izložena određenom opterećenju. [26] Ilustracija ovog stava prikazana je slikom (sl.13. Zbog korišćenja pramena izvodnica koje prolaze kroz osnovu. Slično prioritetu koji smo zbog konačnosti forme dali duži u odnosu na pravu. koju predstavlja izabrana GS. problem razvijenih površina sasvim je egzaktan i blizak elementarnom tehničkom razmišljanju. Ako je omotač formiran oko poligonalne osnove. oblikom GT se smatra ona struktura GT definisana isključivo površinom koja zatvara njegovu konturu. Pojednostavljeno.13. Sinteza oblika GT može se izvesti na više načina. formirajući cilindričan. gornjom osnovom ili presečnom tačkom izvodnica. to ćemo dalja razmatranja započeti pojmovnom definicijom GT i klasifikacijom pojavnih varijanti. bez obzira na unutrašnji sadržaj. oblik palidrvca potpuno je nebitan i analiziraju se samo fizičke i hemijske osobine štapića i zapaljive smese. odnosno vrhom. ovako oblikovana površ. Čak šta više. Jasno. Na ovom mestu postavićemo jedan prioritet koji možda i nije matematički sasvim prihvatljiv. dok će dizajner. odnosno prizmatičan oblik (sl. Definicija geometrijskog tela Jedna od specifičnosti inženjerske struke je i način posmatranja određenog objekta. Konstruktivna geometrija 101 5. u duhu KG. ali ovaj primer pokazuje da je domen analiza KG isključivo oblik GT. Jedan je da se kroz konturu osnove. u . 113). i sada ćemo zaključiti da pramenasta forma počinje svojom donjom osnovom i završava se paralelnom. postoje i mnoge druge interpretacije čak i ovako jednostavnog objekta. 114). 113a). 5. ili će se seći u beskonačnosti. radi se samo o omotaču GT. U slučaju kada je ta forma zatvorena. prvenstveno interesuje ljuska i njen oblik.

sačinjena kao kompozicija pravilnog petougla i šestougla. naziva se osovina.102 Vizuelne komunikacije suprotnom.šestostrani. Dalje. 118). tada je to pravo GT (sl. 119). Takođe. U ovu grupu spada relativno mali broj GT: tetraedar. Kada su ti poligoni pravilni i identični. heksaedar . To su uglavnom tela koja se dobijaju rotacijom poligonalne GS (sl. 117). 115). odnosno ako je nagnuta. Od ostalih poliedara najpoznatija je fudbalska lopta (sl. ova GT smatraju se pramenastim. Za razliku od postupka pramenastog formiranja GT. cilindar i njihove kombinacije) može da se formira i kao pramensto i kao obrtno GT. Grupi obrtnih GT pripadaju ona GT koja se formiraju isključivo postupkom rotacije. GT može da bude zarubljeno. Jedna klasa oblih pramenastih tela (kupa. nastaju pravilni poliedri. dodekaedar . radi se o kosom GT (sl. 14 Tetraedar . odnosno vrh pramenastog GT. 116). ikosiedar . 120). duž koja povezuje centar donje i gornje osnove. što odgovara zanatskoj izradi grnčarije ili mašinskoj obradi na strugu. Iako mogu da imaju dvojno poreklo. numeracijom broja stranica 14 . 119a-e). 115a).četvorostrani. Njihov oblik nastaje povezivanjem niza elementarnih poligona (sl. ako je nekom ravni odsečen gornji deo osnovnog oblika pramenastog GT (sl. dodekaedar i ikosiedar (sl. drugi način je da se GT oblikuje rotiranjem GS oko izabrane ose.osmostrani. to će biti oblo GT. i to. Imena su potekla iz starogrčkog. oktaedar.dvadesetostrani . Postoji i jedna specifična grupa GT nazvana poliedri. heksaedar. oktaedar . Ukoliko je osovina pramenastog GT ortogonalna na osnovu.dvanaestostrani. Time se dobija obrtno GT (sl.

Stvar se osetno usložnjava ukoliko je omotač obla površ. Mreže geometrijskih tela Razvijanjem površine GT najčešće se dobija mozaik elementarnih GS. nećemo se baviti analizom obrtnih GT. Još složeniji slučaj. najbolja geografska interpretacija zemaljske kugle dobijena je _________________ kartom. sačinjen od ravanskog prikaza osnove/osnova i omotača GT. U prilogu ove tačke (sl. PRAVILNI POLIEDAR Pošto se radi o klasi GT koja su formirana spajanjem identičnih i pravilnih GS (trougao. Pri analizi njene mreže i omotača osnova se obično postavlja u horizontalnu ravan. Konstruktivna geometrija 103 Glamurozni sjaj dragog i poludragog kamenja nastaje upravo zbog uspešno uklopljenih prelamajućih površina poliedra (sl. U toj varijanti obično se primenjuje određena inženjerska aproksimacija koja nudi prihvatljivo približno rešenje. Znači. U samoj postavci zadatka već je definisana PV osnove. da se kasnije pri oblikovanju GT njena kontura precizno i u potpunosti zatvori oko osnove (sl. b). 132a). 131a) izvešćemo uz pomoć jedne od njenih dijagonala d da bismo je realno preslikali. tako da je već unapred poznata njena PV. Pošto je trougao. za razliku od svih ostalih mnogougla. 121). 131). Takođe. gde je zemljina lopta iskriškana u mrežu segmenata. ravanska GS (sl. 132) i potom razviti njenu mrežu (sl. Tako se i fudbalska lopta formira kao poliedar iz mreže niza pravilnih petougla i šestougla (sl. Omotač. 125). jednoznačno određen ako je poznata veličina sve tri njegove stranice. 124b. kvadrat. Najefikasniji način da se formira mreža zarubljene piramide je da se na omotaču one izvorne i nezarubljene odmeri dužina odsečenih izvodnica i potom povežu nova temena A B C D . 120). 5.2. Isecanjem linija po obodnoj konturi mreže i savijanjem ivica unutar nje. petougao). čime se dobija konačna zatvorena forma GT (sl. 131). prelazi se iz razvijenog ravanskog oblika u prostornu formu GT (sl. sastoji se od niza povezanih trouglova. koji je nemoguće egzaktno rešiti ravanskom mrežom. Pri tome. to ćemo ovu osobinu iskoristiti za formiranje omotača piramide. Završna operacija je spajanje otvorenih ivica.c). čime se zna i po jedna stranica svih trouglova u omotaču.13. tiče se obrtnih GT. slično kori pomorandže (sl. čiji broj odgovara broju stranica osnove. 124a). Ova ravanska forma naziva se mreža GT. svih formi nezarubljene piramide. bez posebnih komentara i analiza (sl. Ovo ćemo pokazati na primeru jedne kose četvorostrane piramide (sl. U nastavku ovog zadatka istu piramidu ćemo zarubiti kosom ravni 4 (sl. priložene su samo ilustracije GT i odgovarajuće mreže. jer je to kružna. razvijenu površinu omotača treba definisati tako. PV izvodnica dobiće se njihovom pojedinačnom rotacijom do položaja paralelnog F ravni (sl. Realna dimenzija gornje osnove dobiće se obaranjem KR 4. Međutim. 122) prikazana je osnovna podela GT i najčešće varijacije. 126-130). Uklapanje četvorougaone osnove u mrežu piramide (sl. izgled osnove ne predstavlja problem. Upravo zbog nemogućnosti da se egzaktno definiše ravanska mreža. . PIRAMIDA Piramida je pramenasto GT formirano oko poligonalne osnove sa izvodnicama koje se spajaju u vrhu. dovoljno je odrediti PV izvodnica nad temenima osnove i dobiće se kompletna mreža piramide. već će se razmatranja usmeriti na pravilne poliedre i pramensta GT. 123c). 123a.

e). 1 // A A 2. Uloga ove ravni je da se sagleda PV izvodnica. vrlo mali broj bi umeo da . zbog uštede prostora. Postupak razvijanja mreže nešto je složeniji kada je u pitanju kosa zarubljena prizma. Za one koji nisu dovoljno sigurni i vešti u primeni odgovarajućeg postupka. Razlika se javlja utoliko što su dužine izvodnica međusobno različite i zasebno definisane. To pokazuje da je. 133a). izmeštena je izvan tela prizme. 1. 134 Algoritamski opis razvijanja mreže prizme KUPA Većina ljudi. Formiranje mreže iz elemenata i sl. omotač je formiran od niza pravougaonika. odnosno omotač prave kupe.12. U sledećem koraku postavlja se ravan 2 upravno na izvodnice (sl. a nagib izvodnica je slobodno izabran. ostaju paralelne i u njegovoj mreži. tako su kod prizme četvorougli. što ne menja suštinu razvijanja omotača. pomoćna ravan 2 postavlja u telu prizme. r.12. jer su ideje i metodologija već izneti kroz prethodna poglavlja. sposobna je da napravi novogodišnju kapu. Mreža prizme kompletira se tako što su. Pom. Osnova leži u H ravni. r.104 Vizuelne komunikacije Razvijanje površine piramide nije detaljno objašnjavano. dodate donja i gornja osnova. Ponekad se. a zarubljena od trapezoidnih elemenata. u nekim slučajevima. 2 ⊥ A A 1 4. malo strože definisali problem. Ukoliko se radi o pravoj prizmi.2 Duž/prava kroz kosu ravan i 5. Rastojanja pojedinačnih temena gornje osnove od ravni ZP označena su sa (l A . Međutim. Pom. → 3. Algoritam razvijanja mreže obične kose prizme izgledao bi saglasno sledećoj slici (sl. čak i bez ikakvog poznavanja KG. l C . kosa prizma ima omotač sastavljen od romboidnih četvorougla. l B . koje su inače paralelne u strukturi samog GT. Transf. ako biste istim tim ljudima. Kao što su to kod piramide bili trouglovi. b. već nacrtanom omotaču. PRIZMA Postupak razvijanja površine rogljastih GT znatno je olakšan činjenicom da se unapred zna oblik elemenata omotača. Transf. Uz to. c. koje su od vitalnog značaja za formiranje omotača prizme. zbog preglednosti crteža. Zajedničko im je da izvodnice. l D ) što je kasnije iskorišćeno za formiranje mreže (sl. preslikane uz pomoć dijagonale d.3 Obaranje kose ravni. Idejna postavka rešenja polazi od toga da treba definisati pomoćnu ravan 1 paralelno izvodnicama prizme (sl. 134). 133) i ona sadrži ZP prizme. dovoljan intuitivni osećaj da bi se rešio određeni zadatak. 133). Važno je uočiti da se u ravni 2 pojavljuju PV međusobnog rastojanja izvodnica (a. PV gornje osnove dobija se obaranjem ravni kojom je zarubljena prizma. Za razliku od toga. → (ZP ) 5. Praktični značaj ovog zaključka pokazaćemo na primeru razvijanja mreže kose četvorostrane prizme (sl. Pomoćna ravan 2. preporučuje se dodatno proučavanje tačaka 5. 133). na primer da osnova kupe ima određen prečnik i da izvodnice zahvataju zadati ugao.

12. definisaće obodnu konturu omotača smeštenu između graničnih izvodnica.. odnosno kose kupe. Suštinski. ali je poželjno da to bude jednostavno izvodiv zahvat.. . preći ćemo na razvijanje površine kosog cilindra. i u njoj će se pojaviti ZP cilindra.. 12. 136a) i njihovim sukcesivnim presecanjem sa segmentima osnove formiraće se kompletan omotač. u geodeziji na triaKGulaciju prostora. 138a). Formiranje obodne konture omotača presecanjem sukcesivnih izvodnica i segmenta osnove 4. sa dovoljno malim korakom..). Kontura omotača nije više segment kruga.. U slučaju kose kupe stvari su osetno drugačije. prvo ćemo izvesti diskretizaciju obodne konture u 12 jednakih segmenata. 136). Redoslednim i pojedinačnim povlačenjem PV izvodnica iz vrha mreže (sl. čija se PV dobija rotacijom do paralelnog položaja F ravni (sl. Kod rešavanja ovog zadatka kombinovaćemo znanja i iskustva stečena razvijanjem kose prizme. već je u pitanju složena kriva smeštena između graničnih izvodnica. Povezivanjem i uklapanjem ovih elemenata zida se konačna forma koja možda neće biti idealno oblikovana. 135a). Algoritamski opis postupka nalazi se na sledećoj slici (sl. nepoznata ili teško opisiva forma usitnjava se na skup susednih i povezanih diskretnih elemenata koji su po obliku. kod proračuna čvrstoće na metodu konačnih elemanata. 135. veličini i svojstvima potpuno definisani. Kao i kod većine zadataka gde je teško pronaći egzaktno rešenje. l 2 . Definicija PV izvodnica 1 . Konstruktivna geometrija 105 artikuliše intuitivni osećaj u ponovljivu tehničku metodologiju. Mreža se kompletira docrtavanjem donje i gornje kružne osnove. 136). Upravo zbog toga prikazane su osnovne relacije vezane za značajne parametre prave kupe i njene mreže (sl. 137 Algoritamski opis razvijanja mreže kose kupe CILINDAR Smatrajući da je mreža pravog cilindra suviše elementaran problem da bi se posebno razmatrao. Segmentacija kružne osnove u 12 jednakih delova i numeracija 2. Broj segmenata može se slobodno izabrati.. koji će garantovati bolje približenje egzaktnoj formi. Sledeća pomoćna ravan 2 biće upravna na izvodnice 1 . rotacijom 3. 138). Iz svake od tačaka osnove polazi jedna izvodnica. Pošto se radi o kružnoj osnovi. Taj postupak se u matematici odnosi na numeričke metode. 137). Mrežu upotpunjuje i pridodata kružna osnova. Udaljenost diskretnih tačaka gornje osnove od referentne ravni 2 (l 1 . Shodno opisanoj ideji diskretizacije izvešće se deoba obodne kružnice osnove kose kupe na dvanaest jednakih segmenata (sl. 139): . koje će se pojaviti i u mreži (sl. pribegava se diskretizaciji problema. Docrtavanje osnove sl. ali će biti komponovana od detaljno proučenih gradivnih jedinica. Potom će se postaviti pomoćna ravan 1 paralelno izvodnicama i transformisati lik figure u ravan 1 (sl. Segmentacija u ZP otkriće međusobno rastojanje paralelnih izvodnica. Algoritamski opis razvijanja mreže kose kupe nalazi se u prilogu (sl. 1.

Index . r.. 2 ⊥ O O 1 5. . 2 2 . s tim što bi eliptična forma gornje osnove povezivala prodorne tačke izvodnica kroz KR 4. Postupak rešavanja mreže zarubljenog kosog cilindra tekao bi identično. Transf.. Segmentacija osnove u 12 jednakih delova i numeracija 2. 12) nejednake dužine (1 1 . r. 139 Algoritamski opis razvijanja mreže kosog cilindra Usložnjavanje opisanog zadatka moguće je izvesti zarubljivanjem posmatranog kosog cilindra dodatnom kosom ravni 4. Pom. a omotač bi bio definisan setom izvodnica (1 .. → (ZP ) 6.106 Vizuelne komunikacije 1. Transf.). Formiranje mreže iz elemenata i sl.. 1 // O O 3. Pom. → 4.