You are on page 1of 12

Увод

Прва јавна елктрана изграђена је у Њујорку 1882 године и та година се сматра почетком
електрификације. Тада се користила клипна парна машина која је покретала генератор
једносмерне стује и он је напајао струјом сијалице са угљеном нити, а касније и моторе
једносмерне струје. Тај систем производње ел. енергије које су биле међусобно
изоловане и неповезане и био је препун недостатака. До преокрета у електрификације
дошло је итумом трансформатора, трофазне струје и асинхроног мотора 1887. године, па
је тада дошло до великог напредка у овој области. Када су се јавили захтеви за већим
снагама ел. енергије, дошло је до међусобног повезивања електрана и до стварања
великих електроенергетских система.Прва хидроелектрана која је производила
наизменичну струју изграђена је на реци Нијагара.

У Србији прва термоелектрана изграђена је 1893. године у Београду.

изглед асинхроног мотора сијалица
Сијалица са угљенимвлакном
са угљеним влакном
Изглед асинхроног мотора

Генератори у Нијагари Прва термоелектрана у Србији

1

како би чаурница радила ноћу. Тодор Селесковић Војно технички завод у Крагујевцу 1893. Ђорђе Вајферт Спомен обележје костолачким рударима 1884. који је касније доста улагао у истраживање рудног богатства. Заслуге припадају инжињеру Тодору Тоши Селесковићу. Термоелектрана у Београду Ђорђе Станојевић 2 . Дан отварања ове електране је 6. у јами „Стари Костолац“. Почела производња угља у Србији. Прво електрично осветљење прорадило је у погону Војног-техничког завода у Крагујевцу. па је због тога његово име ушло у историју рударства србије. који је касније пустио још три електране у погон. Био је први конструктор машина у Србији и конструисао је прву водну турбину у Србији. Почела са радом прва јавна електрана у Србији – термоелектрана на Дорћолу у Београду. Власник рудника био је Ђорђе Вајферт. октобар је Дан Електропривреде Србије. На месту јаме данас се налази Спомен обележје костолачким рударима. Историја електрификације у Србији 1870. Заслужан за то био је професор физике Ђорђе Станојевић.

1908. у Ивањици. изграђен од ове електране до Лесковца. Хидроелектрана Моравица Хидроелектрана Јелашница 1928. Почела је са Радом Хидроелектрана „Моравица". 1911. Први далековод у Србији био је дужине 17 км. Изграђена је Хидроелектрана „Гамзиград“ на Тимоку. Пуштена у погон хидроелектрана „Света Петка“ у Нишу. код Зајечара. у истоименом селу у Вучјаники. Хидроелектрана на Ђетињи Хидроелектрана Вучје 1903. Тренутно је ван погона.1900. на истоименој реци. 3 . Електрана је у погону и данас. прва електрана у Србији по Теслиним принципима наизменичних струја и то само после четири године од почетка рада хидроелектране на Нијагари. Ради и данас. на истоименој реци код Врања. и још увек ради. Хидроелектрана је у погону и данас. Почела са рад хидроелектрана „Под градом“ у Ужицу на Ђетињи. Почела да ради хидроелектрана „Вучје“. Електрана ради и данас. Пуштена је у погон Хидроелектрана „Јелашница". Хидроелектрана Света Петка Хидроелектрана Гамзиград 1909.

Хидроелектрана Сићево Термоелектрана Снага и Светлост 1932. 1937. Потекли први киловат-сати енергије електричне из Власинских ХЕ. Предузеће „Електро-Макиш" изградило је термоелектрану у Вреоцима. 1948. Изграђена прва хидроелектрана након Другог светског рата. Термоелектана Вреоци Хидроелектрана Соколовица 1948.). Инсталисана снага термоелектране износила је 12 MW. што је представљало трећину тада укупно произведене енергије у Србији. И данас производи електричну енергију. 4 . 1931. генератори и шпорети. Почеле да раде ХЕ „Овчар Бања" и „Међувршје" на Морави. ХЕ. близу Чачка. У Београду је изграђена Термоелектрана „Снага и Светлост". делимично реконструисани и монтирани у ову електрану. Машинска опрема: турбине. били су пренесени из Старе Београдске електране (1893. која представљала окосницу електроенергетског система Србије тог доба. Налази се неколико километара низводно од старије ХЕ „Света патке" на Нишави. Изграђена Термоелектрана ТЕ „Мали Костолац". једна од највећих тада електрана на Балкану. Термоелектрана Мали Костолац Хидроелектране Овчар Бања и Међувршје 1954. код Ниша. „Соколовица" на Тимоку код Чокоњара. Почела је да ради Хидроелектрана „Сићево".

Потпећ" на реци Лим и „Кокин Брод" на реци Увац. 1955. 5 . Хидроелектране Бистица. Пуштена у погон термоелектрана „Костолац А". Власина Термоелектрана Колубара 1956. Почетак рада ТЕ „Колубара" у Великим Црљенима. Кокин Брод и Потпећ 1966. 1960/1967. Почела са радом хидроелектрана „Бајина Башта" на реци Дрини. звана и првенац на Дрини. Изграђене Хидроелектране „Бистрица". Хидроелектрана „Зворник". Данас је то најстарија активна термоелектрана У ЕПС-у. Хидроелектрана Бајина Башта Термоелектране Костолац А и Морава 1969. Хидроелектрана Зворник ХЕ Врело 1. 1967. Пуштене у погон термоелектрана „Морава". пуштена је у погон.

ја највећи произвођач хидроенергије у Југоисточној европи. 1979. Хидроелектрана Ђердап 2 Термоелектрана Никола Тесла Б 1985. У ТЕ-ТО Нови Сад почела да се производи електрична енергија.да је највећа хидротехничка грађевина на Дунаву. Пројектован је и грађен заједнички са Румунијом. на истоименом језеру. У овој електрани налазе се две највеће електроенергетске јединице У Србији. 1970. Ушла у погон ХЕ „Ђердап 2". Хидроелектрана Увац Термоелектрана у Новом Саду 1981.друга заједничка српско-румунска хидроелектрана на Дунаву. 1983. његова симетрала представља државну границу. 6 . Почела да ради ТЕ „Никола Тесла Б". тако да обе државе располажу истим. симетричним деловима главног објекта. Пуштен је у рад хидроенергетски и пловидбени систем (ХЕПС) „Ђердап 1" . Пуштен у погон термоелектрана „Никола Тесла" . Термоелектрана Никола Тесла Хидроелектрана Ђердап 1 1970.да је највећа термоелектрана на Балкану и уједно највећи појединачни произвођач електричне енергије у електроенергетском систему Србије. на око 1000 метара надморске висине. Почела са радом хидроелектрана „Увац".

Хидроцентрала Пирот Код нас данас су популарније мале хидроелектране у које се све више улаже. пуштена у погон и трећа Термоелектрана-Топлана „Зрењанин". Термоелектрана Костолац Б Термоелектрана Зрењанин 1989.1982. 7 . Изграђена хидроцентрала „Пирот". Пуштен у погон најјачи блок од 120MW у ТЕ-ТО „Зрењанин". Подигнута реверзибилна хидроцентрала „Бајина Башта". а највећа термоелектрана је Никола Тесла Б. јединствена по водостану који је изграђен без анкерских блокова. Највећа хидроелектрана је Ђердап 1. истински драгуљ српског електропривредног система. 1990. Ушла у погон термоелектрана „Костолац Б". 1987.

8 . како би се смањили губици током преноса. Електрана је производила једносмерну струју. где је тај трансформатор коришћен да осветли око 40 километара пруге енергијом из једног генератора наизменичне струје. У тој Електрани је радило неколико генератора које су покретале парне турбине и који су у почетку опслуживали око 3. а како у то време није могла једносмерна струја бити трансформисана на виши напонски ниво. Томас Едисон и његова компанија су изградили прву електрану на свету у улици Перл у Њујорку. највећа удаљеност од генератора учинити пријемника је била око 800 метара. Развој електрификације у свету Године 1882.000 сијалица за 59 потрошача.Њујорк Џон Диксон Гибс У Лондону су исте године Лусијен Голар и Џон Диксон Гибс представили су први трансформатор који се могао користити у мрежи. у Торину. Прва електрана у свету . Практична вредност Голаровог и Гибсовог трансформатора је приказана 1884.

за нове електричне мреже су се све чешће узимала наизменична струја. септембра 1948 из Кс- 10 графитног реактора у месту Оук Риџ у Тенесију. компаније су изградиле на хиљаде електричних мрежа ( и за једносмерну струју И наизменичну струју) у Сједињеним Државама и Европи.До 1890их производња електричне енергије је узела маха. Прва електрана велике снаге на свету Колдер Хол у Енглеској је пуштена у рад 17. јуна 1954. у експерименталној електрани ЕБР-1 код Арка. прва нуклеарна електрана која је давала електричну енергију за електричну мрежу је почела са радом у совјетском граду Обнинску. не да само обезбеђује електрично осветљење. које су углавном биле посвећене обезбеђивању електричне енергије за осветљење. већи експеримент се десио 20. Електрична енергија из нуклеарног реактора је први пут добијена 3. познат као Рат струја. након дуготрајног процеса доношења одлуке. Године 1895. око тога који је начин преноса (једносмерном или наизменичном струјом) бољи. и то је била прва нуклеарна електрана која је напајала сијалицу. октобра 1956. Ајдахо у САД. Током времена је избио оштар сукоб између Едисона са једне стране и Вестингхауса и Тесле са друге. Године 1891. Након завршетка ове хидроелектране. Никола Тесла Томас Едисон Оку Риџ у Тенесију Колдер Риџ у Енглеској 9 . Вестингхаус је изградио прву мрежу која је била сам пројектована да погони и електромоторе. Дана 27. Други. децембра 1951. одлучено је да се од хидроелектране на Нијагариним водопадима пренос електричне енергије уради преко трофазне мреже наизменичне струје напонског нивоа до 11 KW до града Бафала.

Врсте електрана Према врсти електричне енергије електране могу бити:  Електране у којима се „производи“ електрична енергија једносмерне струје  Електране у којима се „производи“ електрична енергија наизменичне струје. 10 . У електранама енергија не нестаје већ се претвара из одрђеног облика енергије у други. Електране Електране представљају постројења за производњу електричне енергије.  Хидроелектране  Термоелектране  Соларне електране или сунчане електране  Електрене на ветар или ветроелектране  Геотремалне електране. У зависности од врсте извора у којем је примарна енергија која се затим претвара у електричну. разликујемо.

Да би генератор производио струју потребно му је нешто да окреће његов ротор. ветроелектране. На генератору се разлукују два дела: део који се врти – ротор и непокретни део – статор који има облик великог шупљег ваљка и обухвата ротор. Генератори су уређаји који претварају механичку енергију у електричну. Хидроелектране користе тзв. Турбина је уређај преко које се кинетичка енергија текуће воде или паре под притиском претвара у механичку енергију – вртење турбине. које претварају хемијску у топлотну. Турбина коју покреће вода Принцип рада нукларног реактора 11 . а тај посао обавља турбина. а касније у електричну енергију убрајамо:  Нуклеарне електране  Електране на угаљ  Електране на гас (плин)  Дизел електране. Вратило или осовина турбине су директно или индиректно прикачени на вратило или осовину ротора генератора и то тамо где се налази ротор. а назване су по материји која их покреће. па тако имамо:  Електране са обновљивим изворима енергије ( соларне. Структура електране Главни уређаји у електранама наизменичне струје су : генератор и турбина. готермалне. водене турбине. У термоелектране. а зову се тако јер турбину покреће вода. хидроелектране )  Електране са необновљивим изворима енергије – термоелектране. Електране такође можемо поделити и по врсти енергије коју користе. Турбину покреће вода или водена пара. док термоелектране користе тзв. а код нуклеарних електрана имамо реакторе. у којима се десавају реакције и ослобађа се пара која покреће турбину. парне турбине и гасне турбине (плинске турбине).

Београд 2002.com/imghp?hl=sr 12 . Литература Николић Ј.rs http://www. завод за уџбенике и наставна средства. „електроенергетика за трећи разтед електротехничке школе“.wikipedia.eps.org http://www.google. Приступ интернету : http://sr.