You are on page 1of 59

Уредили

:
Соки Кенвело

и miss00n

СКРИПТА
СИСТЕМИ ОДБРАНЕ 2014/2015
Презентације + документи + књига = сва оријентациона питања (40)

1. Конфликти - основне компоненте, врсте и анализа конкретног
конфликта

Дефиниција : Конфликт се може дефинисати као ситуација такмичења у којој су
стране свесне неспојивости потенцијалних будућих позиција и у којој свака страна
жели да заузме позицију која није компактибилна са жељама друге стране.
Основне компоненте конфликта:
 Конфликтна ситуација: било која ситуација у којој два или више друштвених
ентитета или страна опажају да имају узајамно неускладиве циљеве.
 Конфликтно понашање: акције које предузима једна страна у конфликтној
ситуацији против друге стране, са циљем да противник одустане од својих
циљева или их промени.
 Конфликтни ставови и опажања:уобичајени обрасци очекивања,
емоционалних оријентација и опажања који прате учешће у конфликтној
ситуацији.
Конфликти се могу сагледавати на основу више критеријума:
1) субјект конфликта (ко је носилац конфликта и између кога избија),
разликују се следеће врсте конфликта:
- интрапсихички конфликти - унутрашњи,
- интерперсонални конфликти који нису везани за групу –
међупојединачни(индивидуални),
- конфликти везани за групу и активности у групи - групни
- интергрупни конфликти - међугрупни.
2) садржај конфликта (у вези са чим или око чега конфликт настаје), разликују се:
- конфликти интереса,
- конфликти вредности и уверења

Ὦ Интерес: нешто што држава поседује, захтева, намерава да предузме
или брани, независно од разлога или права.

Ὦ Моћ: “способност да се натера други субјект да учини оно што иначе
не би урадио” . Врсте моћи:
 Тврда моћ : оружана сила
 Мека моћ: почива на култури једне земље, њеним политичким
вредностима и спољним политикама.
 Паметна моћ: способност да се ресурси тврде и меке моћи укрштају у
делотворне стратегије.

Мартин ван Кревелд у „Трансформацији рата“ каже : „у међународним
односима сукоб редовно настаје онда када међу актерима избије спор око
непомирљивих интереса“

*анализа конкретног конфликта : ________________________________

2. Рат- појмовно одређење, савремена схватања ратова, нови ратови

Рат је најоштрији облик друштвених сукоба, у коме се, непосредном употребом
оружане силе између држава (њихових савеза или организација) покушавају да
остваре одређени политички циљеви победом над противничком страном и њеним
принуђивањем да прихвати услове победника.
Correlates of War
Пројекат настао 1963. године.Ратове сагледава у односу на број жртава и број
припадника оружаних снага укључених у борбу
Сви ратови од 1816. године подељени су у 2 групе: међународни и грађански
ратови. Да би се држава сматрала као учесник у рату мора да има минимум 25
жртава или 1 000 припадника оружаних снага укључених у борби.
Међународни ратови су касније подељени у две подгрупе:
1. Међудржавни су они у које су укључене две или више држава, уз минимум 1000
жртава међу свим укљученим странама у сукобу ;
2. Вансистемски ратови подразумевају борбе чланица система (држава) ван
њихових граница против оружаних снага ентитета који није члан међудржавног
система.
Ὦ Замерке пројекту „Колерације рата“ : искључује грађанске ратове, колонијалне
ратове, као и друге ратове који имају мање од 1000 жртава.
Uppsala Conflict Data Program
Програм који сакупља информације о оружаним сукобима од 1946.Оружани
сукоб су борбени спорови који се тичу владе или територије или једне и друге, када
употреба оружане силе између две стране има бар 25 мртвих (у једној
календарској години).
Врсте оружаних сукоба:
1) вансистемски оружани сукоби између државе и недржавних група ван сопствене
територије
2) међудржавни ратови између једне или више држава;
3) унутрашњи оружани сукоби између владе неке државе и једне или више
опозиционих група без спољне интервенције;
4) интернационализовани унутрашњи оружани сукоби између владе једне државе
и једне или више опозиционих група уз интервенцију из других држава на једној
или обе стране.
Ступњеви оружаних сукоба:
1) Мањи оружани сукоби: најмање 25 погинулих у току годину дана сукоба и
1000 током током сукоба.
2) Посредовани: најмање 25 погинулих у току годину дана и 1000 погинулих у
свакој датој години.
3) Рат: оружани сукоб који обухвата 1000 мртвих за годину дана.

Нови ратови су више унутардржавни него међудржавни ратови.Нови ратови се
одвијају у контексту неуспеха државе и друштвене трансформације подстицане
глобализацијом и либералним економским снагама.
 У новим ратовима етничке и религијске разлике су значајније од политичке
идеологије
 Број цивилних жртава и број избеглица се драстично увећава
 Слом државне власти замагљује разлику између званичних и приватних
бораца
*Мартин ван Кревелд : “рат је, пре свега, практична активност... Ниједан број књига,
ни ма колико дубоких теорија, неће помоћи политичким вођама и командантима да
победе у асиметричној, нетројственом или било којој другој врсти сукоба.”
ДЕФ: Асиметричне врсте сукоба: Ратовање у коме супротстављене групе или
нације имају неједнаке војне ресурсе, а слабији противник користи
неконвенционално оружје и тактику, као нпр. тероризам, како би искористио
слабост противника.

 Асиметричне претње и ризици су:
- тероризам,
- пролиферација оружја за масовно уништење,
- регионални конфликти,
- пропале државе,
- организовани криминал
 Хибридне претње су претње у којима се комбинују традиционална (класична)
примена силе и асиметричне методе напада и ратовања.

3. Мировне мисије ОУН - појмовно одређење и врсте мировних мисија

МИРОВНЕ МИСИЈЕ СУ теренске операције које су успоставиле Уједињене нације,
уз пристанак свих заинтересованих страна, а ради контролисања и мирног
решавања конфликта међу њима, под командом и контролом УН –
које све чланице УН плаћају и за које одређују војно и друго људство по слободној
вољи, које наступа потпуно непристрасно и независно и користи силу у
самоодбрани или минимум неопходне силе.
 Инструмент међународне заједнице за успостављање мира и безбедности у
конфликтним подручјима
 Основ за успостављање мировних мисија представља Повеља УН
 Чл 29: Савет безбедности може да оснива помоћне органе за обављање
његових задатака
Врсте мировних мисија:
4. ТРАДИЦИОНАЛНЕ МИРОВНЕ МИСИЈЕ
Особине:
- непристарсност,
- легалитет,
- пристанак државе у коју се мисија упућује и
- употреба силе само у самоодбрани.
 Правни основ: Глава VI Повеље УН – Мирно решавање спорова,
Резолуција Савета безбедности;

 Члан 34: Савет безбедности може испитати сваки спор или сваку
ситуацију која може довести до међународног трвења или да се претвори
у спор – како би утврдио да ли продужавање спора или ситуације може да
доведе у опасност одржање међународног мира и безбeдности.

Мандат мисије је резолуција СБ којом се успоставља мисија или се уносе измене
у постојећу, а којима се додељују надлежности за деловање на датој територији.
Врсте традиционалних мисија:
 Војнопосматрачке подразумевају присуство војних посматрача који су били
ненаоружани или лако наоружани са мандатом надгледања поштовања
постигнутих споразума и извештавања о њима
 Мисије за очување мира подразумевају трупе међународног карактера које
се под мандатом Савета безбедности шаљу у кризно подручје, да уз
пристанак сукобљених страна, својом непристрасном улогом помогну
успостављање мира.

Ὦ Циљ традиционалних мисија је да се сукоб „замрзне“ и да се
стране у сукобу наведу на преговоре о решењу сукоба.

5. “НОВЕ”, ПОСТ-ХЛАДНОРАТОВСКЕ, МУЛТИДИМЕНЗИОНАЛНЕ МИСИЈЕ
Правни оквир: Глава VII Повеље УН – Акције у случају претње миру,
повреде мира и акта агресије; Резолуција СБ.
Ὦ Циљеви:
- да уклоне узроке који су довели до сукобљавања;
- изградња и наметање мира,
- заштита цивила,
- разоружавање,
- демобилизација и реинтеграција бивших војника,
- подршка у организовању избора,
- заштита и провисање људских права и помоћ у успостављању владавине
права.
Карактеристике ових мисија су велики број актера – војно, полицијско и цивилно
особље и мултидимензионалност мисије.
Врсте ових мисија:
 Превенција конфликата – укључује дипломатске мере за превенцију
размирица и прерастања у насилни конфликт
 Стварање мира – дипломатске мере да се зараћене стране приволе да седну
за преговарачки сто
 Очување мира – употреба војних, полицијских и цивилних снага
 Наметање мира – употреба војних и других мера
 Изградња мира – комплексне активности на стварању неопходних услова за
успотављање одрживог мира.
Прва мисија успотављена је 1948. године и до сада је реализовано 69 мисија.
Тренутно је 16 активних мисија УН.
Укупан број особља које служи у 16 тренутних операција: 116.440, а од тога је
униформисано особље: 104.184.
Број земаља које доприносе операцијама: 128.
Укупан број губитака особља у свим операцијама од 1948: 3.277

6. Основне разлике између традиционалних и пос-хладноратовских
мировних мисија : Да се упореди 4. и 5. испитно питање.

7. Родна равноправност у систему одбране и Резолуција 1325
Родна равноправност односи се на једнака права, одговорности и могућности за
жене, мушкарце, девојке и дечаке. Родна равноправност је људско право.
 Од 1.3 милијарде сиромашних људи 70% су жене
 Поседују 1% капитала на земљи
 2/3 од 774 милиона неписмених су жене
 Проценат жена које у току живота искусе неки вид насиља креће се до 59%
 Прем подацима СЗО између 15% жена у Јапану и 71% жена у Етиопији
пријави физичко и/или сексуално насиље.
Једна од најзначајнијих конвенција у вези са родном равноправношћу и забраном
дискриминације жена свакако је Конвенција о елиминисању свих облика
дискриминације жена из 1979. године. Према Конвенцији, основни задатак државе
је да уставом, законима и подзаконским актима призна и у свим случајевима
заштити права жена
На Четвртој светској конференцији УН о женама, у Пекингу 1995. године, донет
документ под називом Пекиншка декларација и платформа за акцију, којим су се
земље чланице УН обавезале да ће основати институције за напредак жена и
спровођење политике родне равноправности и једнаких могућности.
Схватајући да су постизање и одржавање мира предуслови за економски и
друштвени напредак, жене се све више постављају као централни протагонисти, у
различитим својствима, у оквиру покрета човечанства за мир.

Резолуција 1325 Савета безбедности УН, под називом Жене, мир, безбедност,
(31. октобра 2000. године), која између осталог апелује и на повећање броја
учешћа жена на свим нивоима доношења одлука, али и на спречавање,
управљање и решавање сукоба.
У резолуцији су наглашене четири области којима треба посветити пажњу:
1.) учешће жена у доношењу одлука и мировним процесима;
2.) родна перспектива и обучавање у изградњи мира;
3.) заштита жена; и
4.) увођење родне перспективе у извештаје УН и спровођење њихових програма.

 Само 7 од 150 шефова државе су жене
 Мање од 8% мировних преговарача су жене
 11 од 192 премијера су жене
 Од 11 мировних уговора потписаних у 2011. години, само су у 2 биле
укључене жене
 Удео жена у министарским позицијама је 17%
 Од 500 највећих корпорација на свету само 13 имају жене за извршне
директоре

8. Стратегија националне безбедности САД

Стратегија националне безбедности САД која је донета 2010. године садржи
следеће закључке :
 савремени свет живи у времену брзих („бришућих”) промена које су довеле
до незапамћене глобализације, која је, са многим позитивним аспектима,
довела и „до интензивирања опасности с којима се суочавамо – од
међународног тероризма и пролиферације смртоносних технологија, до
економског суноврата и климатских пoремећаја”
 Простор мирољубивих демократија је проширен, а опасност од великог
нуклеарног рата отклоњена. Велике силе данас живе у миру, глобална
економија је порасла, а трговина зближила народе и државе.
Ови успеси, ипак, праћени су ризицима. Ратови идеологија замењени су
ратовима религија, етничким и племенским идентификовањем, нуклеарна
апокалипса је проширена, економска неједнакост и нестабилности су
интензивирани. Угрожавање животне средине све је веће, као што су и
недостатак хране и здравствене заштите у многим деловима света.
 Ради остваривања безбедносних циљева, САД воде два рата у којима су
ангажоване хиљаде људи у изузетно суровима условима и са стотинама
милијарди трошкова за то ангажовање.

Национални интереси САД-а су безбедност, просперитет, вредности и
међународни поредак.
 Интерес безбедност подразумева:
 Безбедност САД, њених грађана, савезника и партнера
 Основне претње безбедности “код куће”: тероризам, природне несреће,
сајбер напади и пандемије.
Како је постићи?
 Јачањем безбедности “код куће”
 Победом Ал-Каиде и насилних терористичких организација у Авганистану,
Пакистану и широм света
 Спречити ширење нуклераног и биолошког оружја
 Унапредити мир и стабилност на Средњем истоку
 Инвестирати у капацитете јаких и способних партнера
 Осигурати сајбер простор

 Интерес просперитет подразумева :
 Основа америчког лидерства заснива се на јакој и напредној економији
Како остварити просперитет?
 Јачањем едукације и људског потенцијала
 Унапређењем науке, технологије и иновација
 Остваривањем одрживог економског развоја
 Мудрим трошењем новца пореских обавезника

 Интерес вредности подразумева :

 Ширење демократије и слободе (САД као “пример”)
 Промовисањем демократије и људских права ван граница САД
 Остваривање основних потреба: здравство, храна...

 Интерес међународни поредак подразумева :

 Осигурати јако савезништво
 Изградња сарадње са другим центрима моћи: Азија, Русија
 Јачање институција и механизама за сарадњу
 Подржавати ширу сарадњу у оквиру кључних глобалних изазова: климатске
промене, мировне операције, пандемије и инфективне болести,
транснационални криминал, интереси на Арктику.
Претње по националну безбедност САД :
 Тероризам
 Оружје за масовно уништење
 Пролиферација нуклеарног оружја
 Претње кибернетском простору (систему компјутерских мрежа)
 Климатске промене
 Пандемије

Војна стратегија

Војна стратегија произлази из СНБ и ослања се на њу.Циљ ове стратегије је
да пружи средства и начине за остваривање националних интереса.
Национални војни циљеви дефинисани овом стратегијом су:
 Борба против насилног екстремизма
 Одвраћање и борба против агресије
 Јачање међународне и регионалне безбедности
 Обликовање будућих снага

Основне мисије оружаних снага САД дефинисане стратегијом одбране јесу:
 Борба против тероризма и асиметричног ратовања
 Одвраћање и борба против агресије
 Пројектовање моћи
 Борба против оружја за масовно уништење
 Ефективно деловање у кибер простору и у свемиру
 Одржавање сигурног, безбедног и ефективног нуклеарног одвраћања
 Одбрана територије и помоћ цивилним властима
 Обезбедити стабилно присуство (операције ван граница САД, војне вежбе)
 Спровођење операција стабилизације и противпобуњеничке операције
 Спровођење хуманитарних операција, операција помоћи у масовним
несрећама, и других операција.
Три стуба одбрамбене стратегије САД:
1. Одбрана територије, спречити и поразити све нападе на САД и пружти
помоћ и подршку цивилним властима у умањивњу ефеката потенцијалних
напада и природних несрећа
2. Изградња глобалне безбедности, у циљу одржавања регионалне
стабилности, одвраћању противника, подршке савезницима и
партнерима, и сарадње са другима како би се одговорило на заједничке
безбедносне изазове
3. Пројектовање моћи и одлучна победа, у циљу пораза агресије, прекидања
и уништења терористичких мрежа, пружања хуманитарне подршке и
подршке у случају масовних несрећа.

9. Оружане снаге САД – структура, задаци и руковођење
оружаним снагама

Активна компонента 1 520 100

Резервна компонента 810 350

Структура оружаних снага се састоји из 4 основна вида и они су у надлежности
и под управљањем Министарства одбране САД-а. То су :

 Копнена војска : активна и резервна компонента. Резервну компоненту чине:
Резерва копнене војске и Национална гарда

 Ратно ваздухопловство

 Морнарица

 Марински корпус (маринци)
 Обалска стража САД припада оружаним снагама САД, али се за разику од
осталих видова оружаних снага она налази у оквиру Министарства
унутрашње безбедности (Department of Homeland Security). Од 70-их година
20. века Обалска стража задужена је за заштиту националних инетереса на
води (мору) и заштиту животне средине.

Други видови оружаних снага:

 Снаге за специјалне операције – под Командом за специјалне операције
 Стратегијске нуклеарне снаге – под Стратегијском командом
 Националне снаге са мисијом зашитите и борбе у сајбер простору .

Руковођење и командовање системом одбране
САД
 Према Уставу САД Председник је главнокомандујући оружаним снагама
САД. У руковођењу оружаним снагама Председнику помаже Министар
одбране, цивилни чланови кабинета које именује Председник и
потврђује Сенат
 Министар одбране је главни саветник председника по питању
одбрамбене политике и одговоран је за формулисање одбрамбене
политике и за имплементацију ове политике у пракси.
 Министар одбране има контролу над оружаним снагама и свим
видовима – изузев Обалске страже, која је под контролом Министарства
за унутрашњу безбедност.
 Начелници четири вида оружаних снага чланови су Здруженог
генералштаба.
 Председник уз претходне консултације и сагласност Сената именује
начелника и заменика начелника Здруженог генералштаба.
 Начелник Здруженог генералштаба је главни саветник Председника за
војна питања, као и саветник Министра одбране и Савета за националну
безбедност.
 Здружени генералштаб нема више извршну функцију
над командом борбених снага.
Секретари видова оружаних снага додељују све снаге
под њиховом надлежношћу здруженој команди да изврше
мисије које су у надлежности ове команде... Ланац командовања
иде од председника до министра одбране; од министар одбране
до начелника здруженог генералштаба.
Здружене команде су организоване на географској и
функционалној основи и обухватају снаге различитих видова
оружаних снага.
Команде су успостављене на основу документа који се назива
Здружени план команди, којим се уједно и установљава област
одговорности, дефинишу одговорности команданата, и
успоставља однос међу командама. Овај план се мења
периодично у складу са променама на међународној сцени.

 Тренутно постоји 9 здружених команди :

 Географска основа
 Централна команда – усмерава и координира употребу оружаних санга у
миру, кризи или рату у подручју који обухвата Средњи исток, Централну и
Јужну Азију
 Европска команда - усмерава и координира употребу оружаних санга у миру,
кризи или рату у подручју који обухвата целу Европу
 Пациичка команда - усмерава и координира употребу оружаних санга у миру,
кризи или рату у подручју који обухвата Пацифик, Индисјки океан, Источну и
Јужну Азију
 Јужна команда - усмерава и координира употребу оружаних санга у миру,
кризи или рату у подручју који обухвата Централну и Јужну Америку, Карибе,
укључујући Хаити и Кубу
 Северна команда – планира, организује и спроводи одбрану државне
територије и пружа подршку цивилним властима у случају масовних несрећа
 Афричка команда – усмерава и координира употребу оружаних снага САД у
миру, кризи и рату у Африци

 Функционална основа
 Команда за специјалне операције – планира и потребљава
стртегијске специјалне снаге (Зелене беретке, SEALs и
Специјалне снаге ваздухопловства)
 Стратегијска команда – планира и употрбљава стратегијске
нуклеарне снаге, контролише војне операције у свемиру и сајбер
простору
 Команда за транспорт – контролише и координира све
стратегијске могућности превоза и преноса, укључујући ваздух,
море и транспортна средства на земљи .

10. Национална одбрамбена политика НР Кине

Кина тежи националној одбрамбеној политици која је дефанзивна у својој
основи и има тежак задатак да сачува национално јединство, територијални
интегритет и развојне интересе. У складу са Уставом и осталим релевантним
законима, оружане снаге Кине бране земљу од спољне агресије и осигуравају
укупну социјалну стабилност и мир.
Стратешки задатак модернизације друштва је изградња ефикасне
националне одбране и одржавање светског мира и стабилности.

Национални интереси НР Кине :
 стабилност,
 суверенитет и територијални интегритет,
 национално уједињење,
 као и одржив економски и социјални развој.

11. Разноврсност примене и задатака оружаних снага НР Кине
Остварује се у складу су са основним принципима:
 очување националног суверенитета, безбедности, територијалног
интегритета и подршка мирољубивом развоју земље. „Нећемо напасти
уколико не будемо нападнути, али ћемо сигурно узвратити напад ако нас
нападну“.
 победити у локалним ратовима.
 формулисати свеобухватни приступ безбедности и ефективно спроводити
операције другачије од рата.
 продубити сарадњу у области безбдности и испунити међународне обавезе.
Оружане снаге подржавају Пет принципа мирољубиве коегзистенције .
 деловање у складу са законима, правилима и дисциплином. ОС се
придржавају Устава НР Кине и осталих релевантних закона, придржава се
приниципа Повеље УН, билатералних и мултилатералних споразума.

 Основни задаци оружаних снага НР Кине су :
1. Консолидовање националне одбране, отпор спољној агресији и
одбрана територије.
2. Чување и обезбеђење граница и обала
3. Чување и обезбеђење ваздушног простора
4. Одржавање константне борбене готовости
5. Спровођење тренинга и војних вежби заснованих на сценарију у циљу
повећања борбених способности.

 Подршка националном развоју
 Подршка националној економији и социјалном развоју
 Учествовање у спасавању у ванредним ситуацијама и пружање помоћи у
случају масовних несрећа
 Одржавање социјалне стабилности (одржавање социјалног реда, борба
против терористичких активности..)
 Чување и осигуравање права и интереса на мору
 Заштита прекоморских интереса (пре свега економских интереса)

 Очување светског мира и регионалне безбедности

 Учествовање у мировним операцијама
 Пружање помоћи у случају међународне хуманитарне кризе и ванредних
ситуација
 Операције пратње у водама Сомалије и Аденског залива и заштита
међународних поморских линија комуникације
 Одржавање заједничких вежби и тренинга са оружаним снагама других
земаља

12. Оружане снаге НР Кине - структура и руковођење

Активна компонента 2 285 000

Резервна компонента 510 000

Структура оружаних снага :

1. Народноослободилачка армија Кине:
 Копнена војска

 Морнарица

 Ратно ваздухопловство

 Стратегијске ракетне јединице као засебан вид - Налазе се под директном

командом Централне војне комисије и задужене су за стратегијско

одвраћање, односно њихова основни задатак је одвраћање других

земаља од употребе нуклеарног оружја против Кине.

Компонента 100 000 +
2.Народне оружане полицијске снаге
Компонента оружаних снага Кине које су потчињене Државном савету и
Централној војној комисији. Састоје се од унутрашњих снага безбедности и
специјализованих полицијских снага. Задаци ових снага односе се на очување и
осигурање националне безбедности, одржавање социјалне стабилности и
осигуравање да људи живе и раде у миру и задовољству.
Основни задаци ових снага су: заштита од саботажа и планираних напада;
заштита личности и просторија; остваривање безбедности на значајним
међународним и националним конференцијама и великим културним и спортским
манифестацијама; зашита значајних аеродрома, радио станица; значајних
мостова и тунела; остваривање безбедности затвора и притворских јединица;
одржавање јавног реда. У рату ове снаге имају задатак да помажу
Народноослободилачкој армији извођење оперативних задатака (борбених
дејстава).
Компонента 660 000.

3. Милиција
 Под надлежношћу Државног савета и Централне војне комисије, као и
руководства локалних партијских одбора, локалне власти и локални војних
команданата.
 Преузима послове који се односе на ратне припреме, пружање помоћи у
очувању јавног реда и безбедности
 Војна обавеза је регулисана чланом 55. Устава, према којем је служење
војног рока у НР Кини обавезно за све пунолетне грађане са навршених 18
година.
 Војни рок траје две године и најчешће се реализује на територијалном
принципу.

Руковођење оружаним снагама НР Кине
 Оружане снаге налазе се под руководством Централне војне комисије (чл. 93
Устава НР Кине)
 Министар народне одбране под надлежношћу Државног савета руководи и
администрира народном одбраном
 Главни штаб Народноослободилачке армије Кине састављен је од
Генералштаба Народноослободилачке армије НР Кине, Главне политичке
управе, Главне управе за логистику и Главне управе за наоружање, који се
налазе под руководством Централне војне комисије

Генералштаба Народноослободилачке армије НР Кине је
водећи орган за све војне послове оружаних снага. Организује и воде конструкцију
оружаних снага, организује и командује војним операцијама оружаних снага. Под
надлежношћу Генералштаба налазе се одељења задужена за операције,
обавештајни рад, тренинг, структуру снага, мобилизацију.

Главна политичка управа је водећи орган за сав политички посао
оружаних снага. Под надлежношћу ове управе налазе се одељења задужена за
Партијске послове, особље, јавност, безбедност.

Главна управа за логистику - организује и руководи обликовањем
логистике оружаних снага и логистичке подршке. Под надлежношћу ове управе
налазе се одељења задужена за финансијске послове, здравство, војни транспорт,
материјале.

Главна управа за наоружање - Организује и руководи наоуружањем и
пословима опремања оружаних снага. Под надлежношћу ове управе налазе се
одељења задужена за планирање; наоружањем за морнарицу, војну авијацију и
стратегијску опрему; развој опреме и набавка за копнену војску; електронска и
информатичка инфраструктура.

13. Стратегија националне безбедности РФ до 2020.

Стратегија дефинише основне појмове из политике националне безбедности.
Тако се национална безбедност одређује као „област заштите личности,
друштва и државе од унутрашњег и спољњег угрожавања,
обезбеђењем уставом загарантованих права и слобода, одговарајућим
квалитетом живота грађана, суверенитета и територијалног
интегритета, као и стабилног развоја РФ, одбраном и безбедношћу
државе “.
Негативан утицај на остваривање националних интереса биће
највероватније проузроковани једностраном употребом силе у
међународним односима, неслагањем међу најзначајнијим учесницима
светске политике, претњама пролиферације оружја за масовно уништење и
њихове употреба од стране терориста, унапређењем нелегалних активности
у домену сајбер простора и високе технологије. Глобална демографска
ситуација и проблеми животне средине ће постати акутни, као и претње
повезане са неконтролисаним нелегалним миграцијама, трафикингом дроге
и људи, и осталим формама транснационалног организованог криминала.
Епидемије проузроковане новим вирусима ће се проширити. Дефицит свеже
воде ће постати очигледан.

Национални интереси стратешки национални
приортитети РФ

Дугорочни национални интереси:
1. развој демократије и цивилног друштва
2. компететивна национална економија
3. јачање уставног система
4. територијални интегритет
5. суверенитет
6. трансфрормисање у светску силу
Приоритети:
1. Национална одбрана
2. Државна безбедност
3. Друштвена безбедност
У складу са приоритетима националне безбедности оружане снаге РФ имају
следеће циљеве:
1. Одвраћање војних и политичких претњи по безбедносне интересе РФ
2. Подршка економским и политичким интересима РФ
3. Спровођење операција другачијих од рата
4. Употреба војних снага

ОСТВАРИВАЊЕ НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ

1. Национална одбрана:

Стратегијски циљ који се односи на унапређење националне одбране састоји
се од превенције глобалних и регионалних ратова и конфликата, и уједно
реализовања стратегијског одвраћања у интересу пружања војне
безбедности.Стратегијско одвраћање обухвата политичке, дипломатске,
војне, економске, информатичке и друге мере, у циљу спречавања или
редуковања претњи и деструктивних акција од стране државе агресора.
Претње по војну безбедност РФ укључују политике одређеног броја водећих
страних држава, усмерених на преузимање првенства у војној сфери, пре
свега у смислу стратегијских нуклеарних снага, али које уједно и развијају
високо прецизна, информатичка и остала високо технолошка средства за
ратовање, стратегијско конвенционално оружје, унилатерално стварање
глобалног ракетног одбрамбеног система и милитаризацијом свемира, што
може довести до нове трке у наоружању и до производње оружја за масовно
уништење.

2. Државна и јавна безбедност

Стратегијски национални безбедносни циљеви у сфери државне и јавне
безбедности су зашита уставног система, основних људских права и
слобода појединаца и грађана, заштита суверенитета, независности и
територијалног интегритета РФ, очување мира, политичке и социјалне
стабилности.
Основе претње националној безбедности у сфери државне и јавне
безбедности су:
- обавештајне и друге активности специјалних служби или организација
страних земаља, као и појединци намерени проузроковању штете
безбедности РФ;
- активности терористичких организација, група и појединаца, усмерене на
насилно мењање уставног система РФ, ремећење нормалног
функционисања државних институција
- уништења војних или индустријских положаја, предузећа и институција
који обезбеђују виталне друштвене активности,
- застрашивање становништва, укључујући нуклеарна средства, хемијско
оружје или опасне радиоактивне, хемијске и биолошке супстанце;
- екстремистичке активности националних, религијских, етничких и других
организација и структура, усмерених на уништење јединствености и
територијалног интегритета РФ;
- активности транснационалних криминалних организација и група,
повезаних са нелегалним трафикингом наркотика, оружја, муниције и
експлозивних супстанци;
- стално увећање криминалних радњи, као и радње повезане са корупцијом.

3. Побољшање квалитета живота руских грађана
Стратегијски циљеви остварења националне безбедности у сфери
побољшања квалитета живота јесу редукција друштвене и материјалне
неједнакости међу становништвом, стабилизација броја становништва као
средњерочни циљ и фундаментално побољшање демографске ситуације као
дугорочни циљ.
4. Економски раст
Средњорочни стартегијски национални циљ јесте улазак РФ у првих 5
земаља по БДП-у. Најзначајнији дугорочни стратегијски ризик и претња по
националну безбедност јесте управљање извозом сировог материјала, губитак
контроле над националним ресурсима, погоршање услова за индутријске и
енергетске ресурсе, неједнак развој региона, низак ниво заштите националног
финансијског система, корупција и криминализација у економским и
финансијским односима, као и илегална миграција.
5. Наука, технологија и образовање
Стратегијски национални циљеви у области НТО су: развој државних научних
и научно-технолошких организација; повећање друштвене мобилности, општи и
професионални ниво образовања, квалификовани кадар.
6. Здравствена заштита
Стратегијски циљеви националне безбедности у сфери здравствене заштите и
здравља нације су: повећање животног века, смањење морталитета и
хендикепа, побољшање превенције болести и правовремено пружање
квалификоване примарне здравствене заштите и високо технолошке
медицинске подршке, побољшање стандарда медицинске помоћи.

7. Култура...
8. Екологија и управљање животнм средином
Стратешки циљеви: очување и заштита животне средине;
Претње: трошење светских резерви минерала, воде и биолошких ресурса
9. Стратешка стабилност и једнако стратешко партнерство
Русија верује да одржавање стартегијске стабилности и партнерства може
бити подржано присуством контигената оружаних снага РФ у конфликтним
зонама, на основама међународног права, у циљу решавања политичих,
економских и других проблема невојним средствима.

14. Оружане снаге РФ – структура и руковођење

Активна компонента 845 000
Резервна компонента 2 000 000

 Обавезно служење војног рока у трајању од 12 месеци
 Видови:
1. Копнена војска
2. Ратно ваздухопловство
3. Ратна морнарица
 Независне специјалне снаге:
1. Стратегијске ракетне снаге
2. Војно-космичке снаге
3. Ваздушно-десантне снаге
Руковођење и командовање ОС
 Председник
 Министарство одбране
 Федерална скупштина
 Савет за националну безбедност
 Генералштаб
У складу са Уставом РФ и Законом о одбрани (чл. 4 и 13) председник је врховни
командант оружаних снага. Он одобрава војну доктрину, концепт и план изградње
оружаних снага, мобилизацијске планове, планове цивилне одбране, као и остале
планове и законску регулативу која се односи на војну организацију. Министар
одбране и начелних генералштаба су директно подређени председнику.
Председник доноси годишње уредбе (декрете) који се односе на регрутацију и
резерву, и потписује међународне споразуме из области одбране и војне сарадње.
Према Уставу, прдседник има ексклузивно право да прогласи ванредно стање.
Правни основ за увођење ванредног стања дефинисан је у Закону о ванредном
стању. Према Уставу, председникову одлуку о проглашењу ванредног стања треба
да потврди Савет Федерације.
 од 2008. Генералштаб је реформисан. Престижни центар за војно-
стратегијска истраживања који је одговоран за развој одбрамбене политике
налази се у оквиру Генералштаба али је потчињен Војној академији
Генералштаба оружаних снага Руске Федерације. Главна војно-обавештајна
управа представља најзначајнији елемент моћи генералштаба и сматрају је
„мозгом војске“.
 Савет безбедности је консултативно тело чији је задатак процена претњи,
формулација доктрине и планирање структуре оружаних снага.
 Војни окрузи/Стратегијске здружене команде: Централни, Источни, Јужни и
Западни.

15. Национална безбедност Велике Британије

Стратегија националне безбедности поставља два јасна циља:
(1) да обезбеди сигурну УК штитећи људе, привреду, инфраструктуру,
територију и начин живота из свих главних ризика који могу да утичу на УК
директно; и
(2) да се обликује стабилан свет, радећи на смањењу вероватноће ризика
који утичу на Британију или њене интересе у иностранству, а применом
инструмената моћи и утицаја на обликовање глобалне средине и решавање
потенцијалних ризика на извору.

 Национални интереси: безбедност, просперитет, слобода.
 Циљеви националне политике се остварују кроз кохерентну и ефективну
апликацију 3 инструмента националне моћи: дипломатију, економију и војну
моћ.

III групе ризика
I група
 међународни тероризам, укључујући употребу хемијског, биолошког,
радилошког и нуклеарног оружја; као и тероризам повезан са Северном
Ирском
 сајбер напади других земаља, али и терориста и организованих криминалних
група
 међународне војне кризе
 велике несреће и природне непогоде, пандемије
II група
 напад на УК или њене прекоморске територије од стране других држава
или прокси / посредно коришћење ХБРН оружја
 ризик од веће нестабилности, побуне или цивилног рата
 значајно увећање организованог криминала који угрожава УК
 значајни прекиди у погледу примања, емитовања и прикупљања
информација путем сателита, као резултат намерног напада друге државе
III група
 конвенционални војни напад на УК
 значајно увећање терориста, организованих криминалних група,
илегалних миграната, и нелегалне трговине робом
 прекид снабдевања гасом или нестабилне цене гаса као резултат рата
 испуштање радиоактивних материјала из цивилних нуклеарних
постројења у УК
 конвенционални напад на земљу чланицу НАТО или ЕУ, на који УК мора
да одговори
 напад на УК прекоморске територије као резултат спора око суверенитета
или ширег регионалног конфликта
 краће или средњерочни прекид у међународној набавци ресурса (хране,
минерала..)

Задаци националне безбедности:

1. Идентификовати и пратити ризике националне безбедности
2. Ухватити се у коштац са коренима узрока нестабилности
3. Истраживати могућности и управљати ризицима
4. Спроводити законе и јачати међународне норме у циљу спречавања
претњи УК и њеним интересима

5. Заштитити УК, њене интересе код куће, на границама, као и ван њих
у циљу решавања физичких и електронских претњи од државних и
недржавних извора
6. Помоћ у решавању конфликата и допринос стабилности. Када је
неопходно, прекоморско интервенисање, укључујући легалну употребу силе у
циљу подршке виталним интересима УК, заштите прекоморских територија и
људи.
7. Обезбедити отпорност УК тако да буде спремна на све врсте кризних
ситуација, способна да се опорави од шока и одржава пружање основних услуга
8.Рад у савезима и партнерствима када је год то могуће у циљу стварања јачег
одговора.

16. Оружане снаге Велике Британије – структура, задаци и
руковођење

Активна компонента 165 650

Резервна компонента 80 550

Када се оружане снаге могу употребити:
 Заштита безбедности УК
 Заштита безбедности “зависних” територија
 Реаговање у складу са Резолуцијама Савета безбедности УН
 Уговорне обавезе
 Промовисање и одбрана националних интереса широм света

Структура оружаних снага:
 Копнена војска
 Краљевска морнарица
 Краљевске ваздухопловне снаге
 Стратегијске снаге
 (Снаге за специјалне операције)
Задаци оружаних снага УК су следећи :
1. бране Британију и њене прекоморске територије
2. обезбеђују стратешки обавештајни рад
3. обезбеђују нуклеарно одвраћање
4. подржавају цивилне организације у време криза
5. бране интересе УК пројектујући моћ стратешки и кроз интервенције
6. пружају допринос утицају УК у сфери одбране
7. остварују безбедност и стабилизацију

Руковођење и командовање оружаним снагама:
 Краљица – само формално
 Премијер и његов Кабинет
 Парламент
 Министарство одбране (32 агенције): државни секретар одбране
 Министар за оружане снаге
 Савет за одбрану
 Здружена команда

О ангажовању британских оружаних снага одлучује монарх. Поред овлашћења
која се тичу унутрашњих послова, монарх поседује и значајне надлежности у
областима спољних послова и међународних односа. Као шеф државе има
овлашћења да објављује рат и склапа мир, ангажује оружане снаге у операцијама
у иностранству, склапа међународне споразуме.

Mонарх је формални али не и оперативно главнокомандујући оружаним снагама
УК. Њене надлежности с тим у вези у пракси су делегиране премијеру, односно
министрима.

У Доњем дому британског парламента неколико сталних одбора бави се
питањима од значаја за одбрану.Надлежност Сталног одбора за одбрану Доњег
дома је да контролише рад Министарства одбране и са њим повезане интитуције,
укључујући и оружане снаге УК. Одбор за одбрану Доњег дома има стално
задужење да испитује трошкове, администрацију и политику Министарства
одбране.
Ὦ Комесар за притужбе припадника оружаних снага успостављен је на
основу Закона о оружаним снагама из 2006. године. Комесара именује
министар одбране, коме и подноси извештај и који га након тога прослеђује
Парламенту.

17. Национална безбедност Француске

Заснива се на следећим документима :
 Бела књига одбране и националне безбедности: 12 кључних тачака, 2013.
 Устав Француске из 1958.
Претње повезане са моћи: ризик од избијања конфликата међу државама је могућ
у временском оквиру до 2025; пораст трошкова за војску, нарочито на подручју
Азије; пораст моћи Русије и Кине; регионална нестабилност посебно на Средњем
Истоку; пролиферација оружја за масовно уништење; сајбер напади.
Ризици повезани са слабости - слабе и пропале државе могу представљати
претњу (државе Африке, Средњег Истока и Азије).
Остале претње - Претње и ризици појачани глобализацијом: претње и ризици
настали повећаним протоком робе и људи; ризици поморске безбедности са
порастом пирата; ризици од тероризма; ризици дигиталне инфраструктуре кроз
сајбер нападе и потенцијалне претње у свемиру.
Претње територији Француске, становништву и француским држављанима у
иностранству: агресија друге државе на националну територију Француске;
терористички напади; сајбер напади; напади на научне и технолошке потенцијале
Француске; организовани криминал и његове манифестације; велике кризе на
националној територији настале као последица природних, здравствених,
индустријских несрећа; напад на Французе који живе ван територије Француске.

У Белој књизи одбране и националне безбедности идентификовани су
геостратегијски приоритети као резултат обавезе Француске да заштити своје
грађане:
1. Заштита националне територије и Француских држављана у иностранству;
гарантовање континуитета битних функција, очување суверенитета у
континенталној Француској и прекоморским територијама.
2. Гарантовање безбедности у Европи и Северно-атлантском простору, заједно
са партнерима и савезницима, остварујући значајну улогу у оквиру ЕУ и
НАТО-а
3. Стабилизовати европско окружење заједно са партнерима и савезницима.
4. Зашитити сопствене безбедносне и стратешке интересе на Средњем Истоку
и Персијском заливу.
5. Доприносити миру и међународној безбедности у свету, нарочито у
Индисјком океану, Азији и Јужној Америци.
6. Остваривање националне безбедности могуће је у комбинацији 5 стратешких
функција: знање (информације, обавештајни рад), превенција, одвраћање,
заштита и интервенција.

18. Оружане снаге Француске - структура, задаци и руковођење

Активна компонента 228 850

Резервна компонента 29 650

Основна мисија оружаних снага Француске је да заштити нацију од било које
претње војне природе. Оне су одговорне за трајно остваривање безбедности
територије, ваздушног простора и поморског окружења. У случају великих криза и
на захтев цивилних власти, оружане снаге могу да пруже помоћ, укључујући
планирање, командовање и распоред ресурса.

Оружане снаге Француске морају бити способне да учествују у три типа
операција:
1. Операције које се спроводе на аутономној основи
2. Операције које се спроводе у коалицији са другим државама (ЕУ, НАТО)
3. Операције које су део колаиционих снага у којима Француска даје свој
допринос али је команда најчешће поверена САД.

Структура оружаних снага :
 Копнена војска
 Ратна морнарица
 Ратно ваздухопловство
 Стратегијске нуклеарне снаге
 Снаге за специјалне операције
 Жандармерија (103.400 активна компонента; 40.000 резервиста)
 Обалска стража
 Царина
Руковођење и командовање системом одбране
 Председник
 Премијер
 Генерални секретеријат за одбрану и националну безбедност (the General
Secretariat for Defence and National Security (SGDSN)), 2009.
 Министарство одбране
 Парламент

 Чл. 5 Председник је гарант националне независности и територијалног
интегритета
 Чл. 15 Председник је командант оружаних снага
 Чл. 16 када су институције, независност, територијални интегритет под
озбиљном претњом Председник ће преузети одговарајуће мере након
консутације се Премијером, Парламентом и Уставним саветом.
 Чл. 21 Премијер је одговоран за националну одбрану. Премијер има и
овлашћења у вези са цивилним и војним постављењима, а министар одбране
је одговоран за припрему и спровођење политике одбране.

Уставном реформом од 23. јула 2008. године у члану 35. Устава уводи
се процедура информисања и одлучивања Парламента о ангажовању
оружаних снага ван земље. Наиме, члан 35. Устава прописује да од сада
Влада треба да информише Парламент о свакој одлуци у вези са
интервенцијом оружаних снага у иностранству, најкасније три дана након
почетка интервенције и то наводећи циљеве који се желе постићи.
У Националној скупштини је оформљено осам сталних одбора. Одбор
за националну одбрану и оружане снаге је пети одбор и у његовој је
надлежности разматрање опште организације одбране, односи између војске
и грађана, политика сарадње и помоћ у домену војне организације,
стратешка питања, наменска индустрија, цивилни и војни припадници
оружаних снага, жандармерија, војни судови, ратни ветерани и сл.
__________________________________________________________________________________________________

19. Цивилно-војни односи – појмовно одређење и
теорије цивилно-војних односа
Мирослав Хаџић под цивилно-војним односима подразумева комплексан
сплет односа који се успоставља између војске и ослатлих друштвених
структура.
Апишвил цивилно-војне односе види као односе између власти и војске и
војске и друштва. Друштво мора да схвати да су војници грађани који носе
униформу. И први и основни услов да би се постигли стабилни цивилно-војни
односи захтева за јасну поделу надлежности и одговорности у војној сфери.
-Цивилно-војна сарадња се може посматрати само као интеракција војних и
цивилних ресусра у остваривању мисије војске на операционом и тактичком
нивоу.Подразумева се да све активности координације и сарадње ОС и
цивила на терену у циљу пружања подршке мисији и задацима које извршава
војна јединица,а не само активности у мировним мисијама већ и функције на
сопственој територији која се остварује повезивањем,одржавањем контаката
и подршком цивилном окружењу у периоду мира и мирнодопским
вандредним ситуацијама.

 КЛАСИЧНЕ ТЕОРИЈЕ ЦВО

Хантигтон- цво сматра видом политике националне безбедности.Он
наглашава да су војне институције ,било ког друштва обликоване двема
силама:
1. функционални императив-потиче од претњи безбедности једног
друштва
2. јавни императив-заснован на идеологији,друштвеним снагама и
институцијама које су доминанте у једном друштву
Уколико доминира:
 јавни имеператив-војне институције су суочене са немогућношћу
обављања своје војне функције
 функционални императив-друштво се суочава са контролом војних
институција
-ИНТЕРАКЦИЈА ОВА ДВА ИМПЕРАТИВА ЈЕ СРЖ ПРОБЛМА ЦВО
-Основни појам ове теорије је војни преофесионализам.
-Хантигтон наводи одговор на основни проблем како војан моћ може бити
умањена,а то је субјективна(успоставља максимум цивилне контроле) и
објективна контрола.(максимизира војни професинализам)
-Субјективна цивилна контрола-даје припадницима војске цивилно обележје
,чинећи да се у њима рефлеткује држава
-Објективна цивилна контрола-постиже циљ милитаризације,припадника
војске,чинећи их оружјем државе
-Објективна цивилна контрола види се као јеидни исправни вид демократске
контроле који раздваја политички и војни процес доношења
одлука(политичко руководство се не меша у војне операције,а војни
команданти не утичу на политику) овако развијен ЦВО се назива дивергентни
модел.
-Хантигтон одбацује субјективну контролу оружаних снага чији је циљ
обезбеђивање највећег степена моћи политичке партије која је на власти,јер
критеријум на основу кога се добија положај у војсци је политичка лојалност
,а не професионализам.
- 5 различитих типова ЦВО:
1. антивојна идеологија-виока војна моћ и низак професионализам(земље
где хе војни професионализам заостао у развоју и у земљама које су
суочене са интензивним претњама безбедности)
2. антивојна идеологија са ниском војном и политичком моћи,и ниским
професионализмом(где је политичка идеологија утицајнија, што је
случај са тоталитарним државама)
3. антивојна идеологија која се одликује ниском војном и политичком моћи
и високим професионализмом.(друштва у којима је степен претњи
безбедности изузетно низак)
4. паравојна идеологија са високом војном политичком моћи и високим
војним професионализмом.(друштва где је безбедност стално
угоржена)
провојна иделогија са нисиким нивоом војне политичке моћи и војним
професионализмом (друштва која су ослобођена а у којима доминира
конзервативна иделогија)

МОРИС ЈАНОВИЦ
-Војна професија је много више од занимања,а цивилна контрола се
остварује интеграцијом војника у друштво.Такво схватање повезује војне
лидере са политичким циљевима.Не одваја политику од војних послова,али
настоји да пронађе комплеентарну улогу политичких и војних лидера

ФАЈНЕР
-Војска мора да има прилику да интервенише у политици,а мотиви су
неопходни али не и довољни услов да би војска интервенисала.
-Степен повезаности друштва са цивилним институцијама Фајнер назива
нивоом повезаности политичке културе,а њихова већа повезаност смањује
могућност војне интервенције.
Типови војне интервенције:
1. утицај на цивилне власти
2. притисак или уцена
3. смена цивилних власти другим цивилним властима
4. уклањање цивилних власти и упостављање војних режима
-Ниво политичке културе у јендој земљи је висок када је задовољено:
1. прихватање политичке формуле од стране друштва
2. комплекс цивилних процедура и органа који конституишу политички систем
3. учествовање цивилног друштва у политичком друштву и повезаност са
институцијама
-Према нивоу политичке културе Фајнер сврстава све земље у 4 групе:
1. земље са зрелом политичком културом
2. земље са развијеном политичком културом
3. земље са ниском политичком културом
4. земље са минималном политичком културом
ДОРН
-Каже да посебна пажња треба да се посвети земљи која пролази кроз
корените/радикалне промене . И те земље користе 3 механизма како би
оствариле демократску контролу:
1. контрола преко регрутовања
2. контрола индоктринацијом
3. контрола преко организације

 постхладноратовске теорије ЦВО

Питер Фивер закључује да цивилно војна проблематика представља
комбинацију војске која је довољно снажна и способна да обави задатке које
цивили од ње захтевају, са војском која је довољно подређена да искљчиво оно
за шта је цивили овласте.
Он уводи нову теорију познату као агенцијска теорија. Он гради модел који се
зове принципал-агент теорија.
Цивилно-војни односи представљају игру стратегијске интеракције у којој су
главни играчи цивилни лидери и војни агенти. Сама игра обликована је спољним
факторима као и неизвесностима. Цивили не могу бити сигурни да ће војска
учинити оно што они желе, док војни агенти не могу бити сигурни да ли ће их
цивили казнити због неодговарајућег понашања.
Фивер сматра да цивили имају последњу реч и да имају право да погреше. Војска
мора да идентификује војне ризике и развије одговарајуће контра мере, али само
цивили имају право да одлуче да ли су ти ризици прихватљиви друштву.
У овој стратегијској интеракцији цивили бирају механизме којима ће
надзирати војску. Који механизми ће бити примењени зависи од тога каква
очекивања имају цивили у погледу степена потчињености војске њиховом
ауторитету.
Цивили настоје да остваре два циља: функционални и рационални. Под
функционалним циљем он подразумева заштиту цивила од спољашњих
неприљатеља, а под рационалним циљем успостављање политичне контроле
над војском.
Фивер наводи да и сама агенцијска теорија има своје недостатке будући да се
фокусира само на механизме примене цивилне контроле над војском, док се врло
мало пажње посвећује питању могућег ефекта цивилне контроле на способност
војске да спроводи своју функционалну улогу у одбрани националних интереса.

По мишљењу Ребеке Шиф цивилно-војни односи успостављају се између
три главна субјекта: војске, политичник елита и грађанства. Професионални део
војске актино учествује у формирању војне политике. Политичке елите
представљају владу и имају директан утицај на величину, састав и намену
оружаних снага. Трећи партнер овог односа је грађанство, његов утицај на
цивилно војне односе испољава се углавном посредно, на изборима, путем
средстава информисања и јавног мењња. Овако успостављени цивилно војни
односи у пракси се могу појавити у облику поделе надлежности - контроле једног
над другим или у облику сарадње - сагласности (теорија сагласности). Други вид
односа је пожељнији и поволнији јер обезбеђује већу ефикасност система
одбране, али је веома тешко остварив у пракси. Индија и Израел су две земље у
којима цивилно војни односи почивају на принципу сагласности и у њима је војска
складно интегрисана у општи друштвени, политички и културни амбијент.

Даглас Бленд у свом делу "Јединствена теорија цивилно-војних односа"
сматра да се цивина контрола војске најбоље схвата и одржава кроз режиме
такозване заједничке одговорности између цивилних лидера и војних старешина.
Постојеће теорије имају два недостатка. Прво, оне су исувише уско конципиране
и друго, органичене су културом и националном политиком теоретичара.

Мајкл Деш у делу Цивилна контрола војске говори о постојању
променљивог односа између снаге цивилне контрле оружаних снага и нивоа
унутрашњих и спољашњих претњи. Ова теорија се назива и структурална теорија
цивилно војних односа. Основна претпоставка ове теорије јесте да ће војскакоја
је суочена са спољашњим претњама и оријентисана на спољње задатке бити
склонија сарадњи са цивилним властима и циилној контроли од оне суочене с
унутрашњим претњама и оријентисане на решавање унутрашњих државних
проблема.

20. Демократска и цивилна контрола – појмовно
одређење и разлике између надзора, цивилне контроле
и демократске контроле

Зоран Томић сматра да контрола обухвата три одвојене фазе:
1. упоређивање предвиђеног и оствареног
2. фаза оцене тј.потврђивање или негирање контролисаног рада
3. се састоји од одговарајуће интервенције онда када је контрола у ствари
акција накнадног карактера.
Надзор је тежиште сталности и континуитета.Трајнији је процес,а његов саставни
део је контрола.
Контрола најјачи и најзначајнији облик утицаја вршиоца надзора у односу на
субјекта подвргнутог надзору.
-Појмови управљање и контрола подразумевају директно учествовање у процесу
доношења одлука које се односе на политику и праксу организације
-Надзор се односи на евалуацију рада организације у односу на утврђени
критеријум и на основу тога давање одређених препорука и налога у циљу
побољшања рада организације.Може се дефинисати као и моноторинг активности
извршне власти ради ефикасности,исправности и транспарентсности како би се
уверили да се средства одобрена од парламента користе легално,ефикасно и у сврхе
за које су намењене.
-Правна контрола је судска контрола чији је основни циљ био обезбеђење начела
законитости управе.
-Морална контрола је контрола од стране јавног мнења путем слободе мишљења
и слободе дискусије.
-Контрола у односу становиштва овлашћена која контролор има у односу на
субјект контроле:
1. КОНТРОЛА ПРОЦЕСНИМ ОВЛАШЋЕЊИМА-контрола где контролор није
овлашћен да сам одлучује о евентуалним недостацима контролисаног
субјекта
2. МЕРИТОРНА КОНТРОЛА-контролор има овлашћења да непосредно оцени
рад контролисаног органа и предузме одговарајуће мере.
-Све три гране власти морају да спроводе контролу јер се тако онемогућава
злоупотреба интрумената силе зарад остваривања интереса појединца.
-ДЕМОКРАТСКА КОНТРОЛА ЈЕ ПОЛИТИЧКА КОНТРОЛА НАД ВОЈСКОМ
ОД СТРАНЕ ЛЕГИТИМНО ИЗАБРАНИХ ОРГАНА ВЛАСТИ НА
ДЕМОКРАТСКИМ ИЗБОРИМА! Обухвата три елемента:
1. Војска не сме бити политизована и треба да остане аполитична слуга
демократским властима
2. контрола одбрамбене политике мора да буде под контролом демократских
изабраних органа власти.У пракси политика одбране често обухвата
равнотежу између политичке контроле и поштовања професионалне војне
вештине.
3. улога војске у спољној политици,посебно на одлуку о употреби ОС.
Подразумева уствари да спољна политика једне државе буде под контролом
демократских изабраних цивилних власти.
-ЦИВИЛНА КОНТРОЛА произилази из појма демократскиа контрола и углавном
се своди на контролу ОС од стране цивила како појединца у улози врховног
команданта или министра одбране. Тако и на различита државна тела која се баве
одбраном,а укојима доминирају цивили.
-Демократска контрола је аутоматски цивилна,док цивилна не мора бити
демократска.
Роберт Дал-два услова да би се државом управљало демократски:
1. војна и полицијске организације да буду подвргнуте цивилној контроли
2. да цивили који контролишу војску и полицију и сами буду подвргнути
демократском процесу

21. Врсте демокртаске контроле

ХАНТИГТОН
1. СУБЈЕКТИВНА
2. ОБЈЕКТИВНА
АЛЕКСАНДАР ЛАМБЕРТ
1. СУБЈЕКТИВНА
2. ОБЈЕКТИВНА
3. ВЕРТИКАЛНА-контрола војске од врха на ниже. Пет аспеката
хијерархијског односа цивилне и војне власти:
 подела власти на законодавну,извршну,судску
 прерасподела моћи
 парламентарна контрола
 судска контрола и општи законски оквири
4. ХОРИЗОНТАЛНА-интеграција восјке и друштва и њу спроводе
НВО,медији,акадмеске институције,истраживачки центри,цивилни
експерти
5. САМОКОНТРОЛА-интериоризација друштвених вредности у војној
организацији.Војник је професионалац на кога политичко руководство
пренело монопол управљања насиљем.
МИРОСЛАВ ХАЏИЋ
1. УНУТРАШЊА-спроводи тело,орган или јединица која организационо
припада субјекту контроле или надлежном министарству.
2. СПОЉАШЊА-спроводе је они органи који се не налазе у саставу
субјеката који подлежу контроли

22. Принципи и предуслови за демократску контролу

МИРОСЛАВ ХАЏИЋ
1. ОПШТИ ПРЕДУСЛОВИ: демократска влада,правна држава,устаљене
и опште усвојене поступке за смену политичких партија на власти,као
и уставом дефинисана и заштићена људска права и слободе грађана.

2. ПОСЕБНИ ПРЕДУСЛОВИ:
 јасна подела овлашћења између председника владе и министра
одбране,да је све дефинисано Уставом и законом(ко командује и
руководи војском,ко је надлежан да проглашава ратно и
вандредно стање...)
 парламентарна контрола војске путем буџета за одбрану
 контрола коју спроводе мирнодопске Владе над генералштабом
и војним командантима преко министарства одбране која на свом
челу имају цивиле
 војни професионализам на високом нивоу и ефикасност коај че
заслуживати народно поштовање,војнички углед и версност и
одговорност као и квалитетна обука и васпитање су од значаја за
ефикасност војске.
 да искрнео буде прихваћена од припадника ОС.Политичко
вођстви становништва треба да схвате значај демократске
контроле у чему цивилно друштво(медији,НВО,акадмеска
заједница) треба да пруже пуну помоћ.

МЕРЕ ЗА ПОДРШКУ ДЕМОКРАТСКЕ-ЦИВИЛНЕ КОНТРОЛЕ
1. уставност и владавина закона и обухвата одређене принципе
који су развијени кроз историју(подела власти,гарантоање
основних права и слобода,повезивање законодавства и уставног
поретка као и повезивање извршне власти и судства)
2. ''Цивилна снага'' чланови милиције или резервисти
3. Војска која мора спроводити над самом собом,а то се најлакше
остварује када се војска придржава правних норми,своје улоге и
дужности као и дисциплине.Цивилна контрола постоји тамо где
војска сарађује са медијима,НВО и другим организацијама.

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ
1. јасна подела надлежности између шефа државе,шефа владе и
одговарајућих министара у односу на сектро
безбедности,засновано на Уставу и закону
2. надзор од стране владе односно извршне власти(у доба мира)
над генералштабом и командним кадром преко Министарства
одбране(које је надлежно за питање ангажовања ОС)
3. парламентарни надзор над институцијама одбране-''снага
новчаника''(буџет)
4. опште схватање демократске цивилне контроле над ОС при чему
је:
 војно особље јасно одговорно цивилним функционерима
 функционери јасно договорни изабраним представницима
друштва

ЗДЕНЕКО КРИЖ (5 ОСНОВНИХ ПРЕДУСЛОВА И ПРИНЦИПА)
1. УСТАВНИ И ИНСТИТУЦИОАНЛНИ ОКВИРИ-одвајање војне и политичке
сфере
2. ЗАКОНСКИ ОКВИРИ-јасно дефинисана улога војске у политичком систему и
друштву,са јасном дефинисаним мисијама и задацима
3. Свакодневни однос између војске и полиције
4. КАРАКЕР ВОЈСКЕ-војно особље је регрутовано од грађана па самим тим
има цивилни карактер
5. НАЧИН КОНТРОЛЕ ВОЈСКЕ-вертикална(спроводе парламен,извршна и
судска власт,као и независни државни органи) и хоризонтална( спроводе
НВО,медији и истраживачки центри)

23. Међународне норме и стандарди за демократску
контролу

УНЦХР-осигурати да војска остане одговорна демократској изабраној
цивилној власти
ГЕНЕРАЛНА СКУПШТИНА УН- осигурати да војска остане одговорна
демократској изабраној цивилној власти
ОЕБС-демократска политичка контрола војске,паравојних снага унутрашње
безбедности као и обавештајних служби и полиције
САВЕТ ЕВРОПЕ-демократска контрола над сектором безбедности у
државама чланицама
НАТО,ПзМ-обезбеђење демократске контроле одбрамбених снага
ЕУ(ЕВРОПСКИ ПАРЛАМЕНТ)-дефинисани критеријумима из Копенхагена
САМИТ СЕВЕРНЕ И ЈУЖНЕ АМЕРИКЕ-Уставна подређеност ОС и снага
безбедности легално конституисаним властима у нашим
државама,фундаментална је за демократију.
ЗАЈЕДНИЦЕ ДЕМОКРАТИЈЕ-треба се успоставити и сачувати
цивилна,демократска контрола војске
МАДРИДСКИ КЛУБ-цивилна контрола над ОС и јасна сепарација ОС од
политичких тела и политичких функција
Са другог колоквијума:

1. Систем националне безбедности РС – појмовно
одређење, национални интереси, изазови, ризици и
претње безбедности РС
Систем националне безбедности је нормативно, структурно и функционално уређен систем
елемената са чијом делатношћу се остварује заштита националних интереса Републике
Србије.
У ширем смислу чине је највиши органи законодавне, извршне и судске власти: Народна
скупштина Републике Србије,председник Републике Србије, Савет за националну безбедност,
Влада, судови и тужилаштва.
У ужем смислу чине: систем одбране( основни циљ је заштита интереса РС од оружаног
угрожавања споља;Војска је основни субјект), снаге Министарства унутрашњих послова(циљ је
заштита националних интереса у домену унутрашње безбедности;полиција је основна снага и
обавља послове заштите живота, личне и имовинске безбедности грађана, обезбеђења
државне границе, борбе против тероризма и оружаног угрожавања изнутра и друге послове
ускладу са законом), безбедносно-обавештајни систем(БИА,ВОА,ВБА; послове усклађивања
рада служби безбедности обавља Биро за координацију) и привремено формирани органи и
координациона тела за поједине кризе(органи државне управе,институције надлежне за
правосуђе,Заштитник грађана,организације цивилног друштва,медији,правна лица,грђани...)
Интереси су израз виталних вредности и потреба грађана,народа и државе и произилазе из
највиших вредности које су утврђене Уставом Републике Србије.
Основне националне вредности: независност, суверенитет и територијални интегритет,
слободу, једнакост, изградњу и очување мира, владавину права, демократију, социјалну
правду, људска права ислободе, националну, расну и верску равноправност и равноправност
полова,неповредивост имовине и очување животне средине
Национални интереси обухватају све области друштвеног живота и у сагласности су са
универзалним вредностима и стремљењима демократских друштава савременог света.
Заштита националних интереса је општи циљ и смисао постојања и функционисања система
националне безбедности.
Очување суверености, независности и територијалне целовитости Републике Србије и
националног, културног, верског и историјског идентитета српског народа и националних
мањина трајни су интереси свих њених грађана.Посебан значај за развој и напредак имају
очување унутрашње стабилности, владавина права и развој демократије и демократских
институција и интеграција у Европску унију и друге међународне структуре.
Заштита живота и имовине грађана Републике Србије, њихових слобода, једнакости,
националне равноправности и равноправности полова, социјална правда,људска и мањинска
права и неповредивост приватног и осталих облика својине представљају универзалне
вредности које су прихваћене као националне.
Економски развој, уз очување животне средине и природних ресурса, представља услов за
просперитет грађана и државе и заштиту националних вредности.
Спољном политиком, унапређивањем сарадње са суседима и изградњом заједничких
капацитета и механизама за решавање противречности, спорова и свих врста изазова, ризика
и претњи на регионалном и глобалном плану, Република Србија доприноси стварању мирног,
стабилног и сигурног безбедносног окружења.
Република Србија се залаже за очување и развој међународног поретка, утемељеног на
принципима правде, поштовања међународног права и политичке и државне равноправности.
Србија поштује међународно право, Повељу УН, Хелсиншки завршни акт и преузете обавезе и
залаже се за мирно решавање спорова између народа и држава.
Интерес Републике Србије јесте да стално одржава и учвршћује везе Срба који живе и раде у
иностранству са матичном државом, унапређује културне, економске и друге облике сарадње
са њима и подржава очување њиховог националног и културног идентитета.
Својим националним интересима Република Србија дефинише основне претпоставке за
заштиту сопствених националних вредности, уз уважавање интереса других држава у региону
и свету. Њено опредељење јесте да развија и унапређује добросуседске односе, активно
учествује у заштити вредности које дели са државама укљученим у процес европских
интеграција, великим силама и другим државама савременог света, у складу са сопственим
националним интересима. Република Србија је одлучна да употреби све расположиве
капацитете и ресурсе за заштиту својих националних интереса.
Без обзира на позитивне резултате у јачању безбедносног положаја Србије и даље постоје
значајни изазови, ризици и претње њеној безбедности. Последице вишегодишњег грађанског
рата вођеног на просторима некадашње СФРЈ, међународне изолације СРЈ и НАТО
бомбардовања, изражени проблеми транзиције, као и кључни проблеми глобалне и
регионалне безбедности који се у знатној мери се рефлектују на безбедност и могу угрозити
њену стабилност и мир.
1. ОПАСНОСТ ОД ОРУЖАНЕ АГРЕСИЈЕ-је смањена, али није искључена, а може да
настане као последица оружаних сукоба глобалног или регионалног карактера
проузрокованих супротстављеним интересима великих сила или држава у региону.
2. СЕПАРАТИСТИЧКЕ ТЕЖЊЕ-појединих националистичких и верских екстремистичких
група представљају извор сталног безбедносног ризика и директну претњу( КиМ
кулминација противправно једностраним проглашењем,што може да доведе и до
ширења дестабилизације у другим деловима РС и ширење на регион)
3. ПРОТИВПРАВНО ЈЕДНОСТРАНО ПРОГЛАШЕНА НЕЗАВИСНОСТ КОСОВА- је највећа
претња безбедности РС. Наметање једностраног решења супротно повељи УН и
међународном праву доприности да тај простор постане дуготрајан фактор
нестабилности у региону.
4. ОРУЖАНА ПОБУНА -као специфичан облик оружаног сукоба мотивисаног неуставном и
насилном тежњом за променом граница. Такође испорови уз употребу оружја могу
настати и као последица ескалације тероризма и граничних, територијалних и других
спорова.
5. ТЕРОРИЗАМ- је највећи ризик и шретња за глобалну,регионалну и националну
безбедност.(савремени тероризам повезан са верским екстремизмом,са становишта
безбедносних ризика и претњи са којима се суочава РС посебно је значајна његова веза
са свим облицима организованог,транснационалниг и прекоограниченог криминала)
6. ПРОЛИФЕРАЦИЈА ОРУЖИЈА ЗА МАСОВНО УНИШТЕЊ- потенцијално највећа претња
глобалној и европској безбедности.(ако дође у посед неких терористичких група и
појединаца који предстваљају посебну претњу безбедности)
7. НАЦИОНАЛНИ И ВЕРСКИ ЕКСТРЕМИЗАМ-
8. ОБАВЕШТАЈНЕ ДЕЛАТНОСТИ- Које стране обавештајне организације спроводе кроз
незаконито и прикривено деловање,представља реалну претњу безбедности.Остварује
се кроз слабљење њених политичких,економски и безбедноних капацитета кроз утицај
на смер и динамку друштвених процеса,супротно националним интересима.
9. ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛ-посебно на КиМ,испољава се у областима трговином
наркотицима,трговином људима и илегалних миграција и у економско-финансијској
сфери,пролиферација конвенционалног оружија,пролиферација оружија за масовно
уништење. Ово представља озбиљну претњу безбедности и укупном развоју државе и
друштва.
10. КОРУПЦИЈА-угрожава темељне вредности друштва и доводи до опадања поверења у
институције државе.
11. ПРОБЛЕМИ ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА-Вишегодишње економске санкције,уништење
виталних објеката привреде и саобраћајне инфраструктуре током НАТО бомбрадовања
имају за последице бројне неповољне друштвене појаве:висока стопа
незапослености,сиромаштво,присуство великог броја прогнаних и интерно расељених
лица,одлазак високообразованог кадра из земље...
12. ЕНЕРГЕТСКА БЕЗБЕДНОСТ- међузависност и осетљивост инфрастуктуре за
производњу и транспорт енергената,тренд исцрпљивања извора необновљивих извора
енергије представља реалану основи и изазов стабилности и безбедности.
13. НЕРЕШЕН СТАТУС И ТЕЖАК ПОЛОЖАЈ ИЗБЕГЛИХ, ПРОГНАНИХ И ИНТЕРНО
РАСЕЉЕНИХ ЛИЦА

14. НЕДОВРШЕН ПРОЦЕС РАЗГРАНИЧЕЊА ИЗМЕЂУ ДРЖАВА НЕКАДАШЊЕ СФРЈ

15. НЕКОНТРОЛИСАНО ТРОШЕЊЕ ПРИРОДНИХ РЕСУРСА И УГРОЖАВАЊЕ ЖИВОТНЕ
СРЕДИНЕ

16. ПОСЛЕДИЦЕ ЕЛЕМЕНТРАНИХ НЕПОГОДА И ТЕХНИЧКИХ И ТЕХНОЛОШКИХ
НЕСРЕЋА И УГРОЖАВАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ЗДРАВЉА ГРАЂАНА

17. ШИРЕЊЕ ИНФЕКТИВНИХ БОЛЕСТИ КОД ЉУДИ И ЗАРАЗА КОД ЖИВОТИЊА

18. НАРКОМАНИЈА

19. ДЕСТРУКТИВНО ДЕЛОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ВЕРСКИХ СЕКТИ И КУЛТОВА

20. ВИСОКОТЕХНОЛОШКИ КРИМИНАЛ И УГОРЖАВАЊЕ ИНФОРМАЦИОНИХ И
ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНИХ СИСТЕМА

21. ГЛОБАЛНО ЗАГРЕВАЊЕ

22. ЗЛОУПОТРЕБА НОВИХ ТЕХНОЛОГИЈА И НАУЧНИХ
ДОСТИГНУЋА(ИНФОРМАТИКА,ГЕНЕТСКИ
ИНЖЕЊЕРИНГ,МЕДИЦИНА,МЕТЕРОЛОГИЈА)
2. Систем одбране РС – појмовно одређење, структура
система одбране, одбрамбени интереси, изазови,
ризици и претње одбрани РС
Систем одбране је део система националне безбедности и представља јединствену,
структурно уређену и функционалну целину снага и субјеката одбране чији је циљ
заштита одбрамбених интереса Републике Србије. Заштита одбрамбених интереса је
јединствена функција државе и реализује се кроз војну и цивилну одбрану. Носилац
војне одбране је Војска.
Структуру система одбране чине:
 органи законодавне и извршне власти-поред својих редовних надлежности и
одговорности прописаних Уставом управљају СО и обезбеђују претпоставке за
стабилно функционисање СО како у миру тако и у рату.
 Војска Србије-мисије дефинише Народна Скупштина
 Цивилна одбрана и други субјекти значајни за одбрану
Мисије Војске Србије:

 одбрана РС од оружаног угрожавања споља
 учешће у изградњи и очувању мира у региону и свету
 подршка цивилним властима у супротстављању претњама безбедности
Мисије Цивилне одбране:

 обезбеђивање претпоставки за функционисање СО
 заштита и спасавање
 учешће у међународним операцијама заштите и спасавања

Одбрамбени интереси представљају израз највиших вредности и општих потреба грађана и
Републике за изградњом и очувањем безбедности и стабилности као суштинским
претпоставкама слободног и демократског развоја друштва

Витални одбрамбени интереси Републике Србије јесу:

– очување суверености, независности и територијалне целовитости Републике
Србије и заштита безбедности грађана;

– изградња поверења, унапређење безбедности и стабилности у региону и

– сарадња и партнерство са међународним безбедносним организацијама и
институцијама демократских држава.

Одбрамбеним интересима Република Србија исказује приврженост миру и стабилности
као условима демократског развоја и просперитета

-ИЗАЗОВИ,РИЗИЦИ И ПРЕТЊЕ:
1. АГРЕСИЈА НА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ
2. ОРУЖАНА ПОБУНА
3. ПРОТИВПРАВНО ЈЕДНОСТРАНО ПРОГЛАШЕНА НЕЗАВИСНОСТ КОСОВА
4. ТЕРОРИЗАМ
5. СЕПАРАТИСТИЧКЕ ТЕЖЊЕ
6. НАЦИОНАЛНИ И ВЕРСКИ ЕКСТРЕМИЗАМ
7. ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛ
8. ЕЛЕМЕНТАРНЕ НЕПОГОДЕ, ХЕМИЈСКЕ, БИОЛОШКЕ, НУКЛЕАРНЕ, ТЕХНИЧКЕ И
ТЕХНОЛОШКЕ НЕСРЕЋЕ
9. САЈБЕР ПРЕТЊЕ
10. ТРАНЗИЦИОНИ ПРОБЛЕМИ,ОБАВЕШТАЈНЕ ДЕЛАТНОСТИ,ЗЛОУПОТРЕБА
НАУЧНИХ ДОСТИГНУЋА(МЕДИЦИНА, МЕТЕРОЛОГИЈА, ГЕНЕТСКИ ИНЖЕЊЕРИНГ)

3. Политика одбране РС

Политика одбране Србије темељи се на јачању властитих одбрамбених капацитета, сарадњи
са демократским и мирољубивим државама, европској спољнополитичкој оријентацији и
способности за активно учешће у процесима сарадње и заједничког деловања са другим
државама и субјектима међународних односа у изградњи националне, регионалне и глобалне
безбедности.

Србија подржава и залаже се за мир и смањење опасности од свих врста сукоба и насиља и
јачање узајамног поверења и сарадње као важне претпоставке унапређења међународног
мира и безбедности. Република Србија не признаје једнострано проглашену независност
Косова (Резолуција 1244 СБ).Као чланица ОУН, потврђује своју спремност за поштовање
обавеза које проистичу из Повеље УН и које су регулисане међународноправним
инструментима из области људских права и другим потврђеним међународним споразумима и
уговорима. Потврђује своју приврженост Завршном документу из Хелсинкија и осталим
основним документима ОЕБС-а.

Република Србија је решена да активно доприноси безбедности и стабилности у региону,
наглашавајући да сарадња на унапређењу безбедности има посебан значај у промовисању
мира, стабилности и напретка у региону Балкана. Као један од потписника, опредељена је да
поштује и испуњава обавезе из Дејтонског споразума спремна да својим ангажовањем у
активностима европске безбедносне и одбрамбене политике и учешћем у НАТО програму
Партнерство за мир јача сопствену безбедност и да дијалогом и сарадњом доприноси миру и
стабилности у региону, јачању добросуседских односа и решавању свих спорних питања
мирним путем. Истовремено, наглашава своју приврженост визији о недељивости безбедности,
као и спремност да прихвати стандарде одбрамбеног организовања демократских друштава.

-Из стратегијских опредељења политике одбране ОСНОВНИ ЦИЉЕВИ:

– ефикасан систем одбране,

– мир и повољно безбедносно окружење, и

– интеграција у европске и друге међународне безбедносне структуре и учешће у
НАТО програму Партнерство за мир.

ЗАДАЦИ ПОЛИТИКЕ ОДБРАНЕ:
– трансформација и професионализација Војске Србије,

– изградња и унапређење способности Војске Србије,

– реформа и изградња способности институција цивилне одбране,

– ефикасно управљање системом одбране,

– учешће у мултинационалним операцијама,

– ангажовање у активностима европске безбедносне и одбрамбене политике,

– ангажовање у НАТО програму Партнерство за мир, и

– достизање интероперабилности са системима одбране држава укључених у
НАТО програм Партнерство за мир.

4. Управљање системом одбране – улоге надлежних
државних органа

-Системом одбране управљају:
1. Народна скупштина доноси законе и друге опште акте у области одбране,
остварује демократску и цивилну контролу Војске и система одбране у целини
и одлучује о висини средстава за финансирање потреба одбране.
2. Председник командује Војском у миру и рату
3. Влада утврђује и води политику одбране, усваја и предлаже Народној
скупштини стратегијско-доктринарне и планске документе у области одбране,
финансијски план одбране, законе и друге опште акте и доноси одлуке од
значаја за одбрану земље.
4. Министарство одбране обавља послове државне управе који се односе на:
политику одбране и стратегијско планирање; међународну сарадњу у области
одбране; планирање одбране, припреме Војске, државних органа, привредних
друштава, правних лица и грађана за извршавање задатака у области
одбране и
5. Генералштаб Војске Србије, као највиши стручни и штабни организациони
део Министарства одбране за припрему и употребу Војске .Спроводи
припреме, употребу, командовање и контролу команди и јединица Војске у
складу са законом, одлукама, плановима и наређењима надлежних државних
органа. Континуирано изграђује оперативне и функционалне способности
команди и јединица Војске Србије ради што успешнијег извршавања
утврђених мисија и задатака

Основна начела функционисања система одбране су:
1. Јединство
2. Непрекидност
3. Ефективност
4. Поузданост
5. Ефикасност
6. Професионалност
7. Прилагодљивост
8. Свеобухватност
9. Кооперативност
10. Интероперабилност
11. Транспарентност

5. Састав и структура ВС

Састоји од сталног и резервног састава. Стални састав чине професионални припадници
Војске и војници на служењу војног рока. Резервни састав дели се на активну и пасивну
резерву.

Војска Србије се структурно дели на видове, родове и службе,а функционално организује у
команде, јединице и установе на стратегијском, оперативном и тактичком нивоу.

Видови Војске Србије су:

Копнена војска је вид чији су организација, састав, оружје и опрема прилагођени извођењу
операција на копну. Основни задаци: изградња оперативних и функционалних способности;
одбрана територије; одвраћање од агресије копненим снагама и спречавање изненађења;
стварање услова за мобилизацију и развој Војске и других снага система одбране; учешће у
дејствима против терористичких и побуњеничких снага; учешће у мултинационалним
операцијама и међународној војној сарадњи и подршка цивилним властима у супротстављању
претњама безбедности.

Ваздухопловство и противваздухопловна одбрана је вид чији су организација, састав,
оружје и опрема прилагођени за извођење операција по циљевима у ваздушном простору и из
ваздушног простора. Основни задаци су: изградња оперативних и функционалних
способности;контрола и заштита ваздушног простора; одвраћање од агресије ваздухопловним
снагама и спречавање изненађења; противваздухопловна одбрана територије и снага Војске
Србије;ваздухопловна ватрена подршка; извиђање из ваздушног простора; превожење
ваздушним путем; трагање и спасавање; подршка цивилним властима у супротстављању
претњама безбедности и учешће у мултинационалним операцијама и у међународној војној
сарадњи.

Родови су делови Војске који имају сродно основно наоружање и опрему,специфичну
организацију, обуку и употребу и носиоци су једног дејства у оквиру борбених операција.
Родови Војске Србије су: пешадија; оклопне јединице; артиљерија; инжињерија; артиљеријско-
ракетне јединице за противваздухопловна дејства; авијација; речне јединице и јединице за
електронска дејства.
Службе су делови Војске који имају специфичну опрему, организацију, обуку и употребу,
а намењени су за остваривање једног од садржаја обезбеђења и подршке командовању. Деле
се на: опште и логистичке службе. Опште службе су: кадровска, телекомуникације, ваздушно
осматрање и јављање, атомско-биолошко-хемијска, обавештајна, безбедносна, информатичка,
геодетска,метеоролошка и навигацијска, финансијска и правна служба. Логистичке службе су:
техничка, интендантска, санитетска,ветеринарска, саобраћајна и грађевинска служба.
6. Мисије и задаци ВС

-Мисије и задатке Војске Србије дефинише Народна скупштина.

-Мисије Војске Србије су:
1. Одбрана Републике Србије од оружаног угрожавања споља остварује се
одвраћањем од оружаног угрожавања, одбраном територије и одбраном ваздушног
простора
2. Учешће у изградњи и очувању мира у региону и свету реализује се учешћем у
међународној војној сарадњи и учешћем у мултинационалним операцијама.
3. Подршка цивилним властима у супротстављању претњама безбедности остварује
се кроз помоћ цивилним властима у супротстављању унутрашњем угрожавању
безбедности,тероризму, сепаратизму и организованом криминалу и кроз помоћ
цивилним властима у случају природних непогода, техничко-технолошких и других
несрећа.

Стални задатак Војске Србије је оспособљавање команди, јединица и установа за извршавање
мисија и задатака.може да обавља и друге задатке на основу одлуке Народне скупштине и
председника Републике.

7. Командовање и руковођење ВС – надлежности државних
органа

Председник Републике одлучује о употреби Војске Србије и командује Војском у миру и рату.

Министар одбране координира и спроводи утврђену одбрамбену политику и руководи Војском.

Начелник Генералштаба Војске командује и руководи Војском Србије у складу са законом и
актима командовања претпостављених.

Систем командовања и руковођења у Војсци Србије је организован на стратегијском, и
оперативном и тактичком нивоу.

На стратегијском нивоу, носиоци командовања и руковођења Војском су:председник
Републике, министар одбране и начелник Генералштаба Војске Србије.

Генералштаб Војске Србије, као део Министарства одбране, јесте највиши стручни и штабни
орган за припрему и употребу Војске Србије.

На оперативном нивоу, носиоци командовања и руковођења су команде видова,Команда за
обуку и друге оперативне команде, чија је организација прилагођена организацији
Генералштаба Војске Србије.

На тактичком нивоу, носиоци командовања и руковођења су команде бригада и њима равних
јединица, чија је организација прилагођена организацији команди оперативног нивоа.
8. Припреме ВС

Има стратегијски значај и обавља се непрекидно,свеобухватно и плански. Основна сврха
припрема јесте изградња и одржавање високог степена оперативних и функционалних
способности команди, јединица и установа.

Министарство одбране и Генералштаб Војске Србије као његов део непосредни су носиоци
припрема Војске Србије.

Пипрема обухвата:
1. Обавештајно-безбедносне припреме : обавештајно-оперативне,обавештајно-
извиђачке и контраобавештајне мере ради идентификације индикатора угрожавања
безбедности и потребних способности за заштиту Војске Србије и њених делова од
деловања носилаца свих облика угрожавања безбедности.Стручне послове
обавештајно-безбедносних припрема обављају ВОА,ВБА и надлежни организациони
делови Генералштаба.
2. Планирање развоја обухвата: изградњу оперативних способности,развој организације,
приоритете опремања, систем обуке и систем доктрине. Плановима развоја утврђују се
циљеви, задаци и мере за модернизацију Војске и њено оспособљавање за извршавање
мисија и задатака.
3. Употреба Војске Србије планира се на основу: додељених мисија и задатака; могућих
сценарија угрожавања безбедности земље; стања Војске Србије; планова развоја
система одбране; смерница и одлука. Планирање употребе Војске Србије треба да
обезбеди војни одговор на изазове, ризике и претње безбедности.План употребе Војске
је саставни део Плана одбране РС.Ради учешћа у мултинационалним операцијама у
складу са одлуком НС израђују се посебни планови.
4. Стратегијски развој Војске обухвата размештај команди, јединица и установа у миру.
Основ за оперативни развој Војске је степен угрожености безбедности Републике
Србије и развој ситуације.
5. Припрема људских ресурса обухвата: планирање људских ресурса; регрутовање
војних обвезника; селекцију и пријем професионалних припадника Војске;
социјализацију; распоређивање; планирање каријере; решавање статусних
питања;вредновање и оцењивање ефикасности и способности кадра и морално-
психолошке припреме. Мотивација људства као циљ морално-психолошких припрема
остварује се кроз едукацију, бенефиције, информисање, изградњу и јачање војних
колектива, развијање и неговање традиција и вере.
6. Мобилизација представља скуп мера, поступака и борбених радњи које омогућавају да
Војска по деловима или у целини, правовремено достигне планирану величину и
способности за извршавање додељених мисија и задатака.
7. Оспособљавање Војске један је од најзначајнијих садржаја припрема за њену употребу,
које се реализује кроз обуку сталног, рочног и резервног састава у центрима за обуку и
јединицама и кроз школовање и усавршавање професионалног састава у војним или
цивилним образовним установама у земљи и иностранству. У центрима за обуку изводи
се индивидуална, а у јединицама – колективна обука.
8. Основе организовања и функционисања материјалних и здравствених припрема
Војске утврђује Влада, а њихово спровођење је у надлежности ресорних министарстава,
органа државне управе, Министарства одбране и Генералштаба Војске
9. Уређење и припрема територије обухвaтa изгрaдњу нових и прилагођавање и
одржавање постојећих војних и објеката од значаја за одбрану ради ствaрaња услoва зa
извoђeњe операција и пoвeћaњa eфикaснoсти систeмa oдбрaнe и употребе Војске .

9. Употреба ВС

Војска Србије се може употребити у миру, ванредном стању и ратном стању.

1. Употреба Војске Србије у миру- усмерени су на изградњу и јачање оперативних и
функционалних способности, ради одвраћања од агресије и спречавања оружаних сукоба.Циљ
одвраћања од агресије је да непријатељ одустане од планираних намера. Може изводити
борбене и неборбене операције. У борбеним операцијама Војска Србије је носилац, а у
неборбеним операцијама је подршка другим снагама система одбране.

2. Употреба Војске Србије за време ванредног стања- У случају проглашења ванредног
стања услед природних и других несрећа и катастрофа, делови Војске Србије могу бити
стављени у приправност и употребљени по одлуци начелника Генералштаба Војске Србије или
надлежног старешине, а по посебном овлашћењу председника Републике. У условима
ванредног стања, Војска Србије може планирати, припремати и изводити борбене и неборбене
операције.

3. Употреба Војске Србије за време ратног стања- у одговору на оружано угрожавање
споља. Циљ употребе Војске Србије је да се испољавањем њених укупних способности
непријатељ принуди да одустане од намера које жели да оствари оружаним насиљем.За време
ратног стања обухвата планирање, припремање и извођење борбених и неборбених
операција, у сарадњи с другим снагама система одбране или снагама пријатељских и
партнерских држава, ради остварења постављеног циља.

10. Компоненте војне моћи ВС

-Војну моћ чине квалитативна и квантитативна својства ВС која се исказују кроз три међусобно
повезане компоненте:

1. Концептуална компонента обухвата предвиђање промена у сфери војне делатности и
обезбеђује визију развоја система и основу за благовремену промену система и начина
размишљања припадника Војске. Заснива се на знању и искуствима стеченим из сопствене и
праксе оружаних снага других земаља, као и на увиду у савремена теоријска достигнућа војне
делатности, која захтева познавање карактеристика савремених изазова,ризика и претњи,
њихов утицај на употребу Војске Србије и предвиђање будућих сукоба у комплексном
окружењу.

2.Морална компонента се односи на способност Војске Србије исказану кроз вољу и кохезију
да се у оружаној борби бори и победи, а у невојним изазовима, ризицима и претњама дâ свој
пуни допринос у савладавању насталих криза. Морална компонента је променљива
компонента војне моћи. Снажно лидерство и способност управљања додељеним ресурсима
представљају два основна елемента на којима се гради морална компонента војне моћи.
Лидерство представља способност старешина да комбинујући формални ауторитет и личне
особине обезбеде деловање потчињених у сагласности с јединственом намером ради
достизања постављених циљева. Успешан лидер разуме свој положај, циљеве организационе
целине или јединице којом руководи, окружење у коме делује и схвата и уважава различитости
људства које предводи. Кључни елементи лидерства су: визија, пројекција личних способности,
карактера и воље и мотивација потчињених. Способност управљања додељеним
ресурсима подразумева јасно идентификовање циљева, планирање и обезбеђење,
организовање и употребу додељених ресурса, која почива на примени принципа ефикасности
и економичности у коришћењу расположивих ресурса и изградње и одржавања борбеног
морала.

3. Физичка компонента се односи на међусобну повезаност и усклађеност квалитативних и
квантитативних својстава команди, јединица и установа Војске Србије за извршење додељених
мисија и задатака. Крајњи резултат физичке компоненте огледа се у синергији коју снаге
постижу умешно користећи сопствене потенцијале усмерене ка постизању жељеног крајњег
стања. Елементи физичке компоненте војне моћи су: људство,наоружање и војна опрема
(Квалитет људства се манифестује борбеним моралом, степеном обучености и физичке
припремљености за извршавање задатака у додељеним мисијама,а квалитет војне опреме
мора да обезбеди ефикасност снага у свим условима извођења операција) ,готовост
снага(обезбеђује способност јединици да успешно изврши додељену мисију), одрживост
снага(је способност Војске или њених делова да одржи потребан ниво ефикасности у времену
које захтева достизање циљева додељене мисије и обезбеђује слободу акције јединице у
операцијама) и заједничко деловање(Способности различитих војних снага најбоље долазе
до изражаја у условима заједничког деловања, јер умањује појединачне напоре у достизању
дефинисаних циљева)

11. Операције ВС

Основна подела војних операција је према начину испољавања дејства на: борбене операције
и неборбене операције. Посебна врста операција су мултинационалне операције, у којима могу
учествовати делови Војске Србије, у складу са законом.

*Борбене операције се најчешће планирају, припремају и изводе током ратног стања.И то су:

Операције превентивног размештања снага се изводе у миру и ванредном стању да би се
испољио повољан утицај на елиминисање безбедносне претње без употребе оружане силе,
обезбедило правовремено поседање положаја за извршавање задатака и пружање подршке
надлежним државним органима. Успешност операција превентивног размештања у великој
мери зависи од поседовања правовремених и тачних обавештајних информација.

Противтерористичке операције су борбене операције које се изводе у миру и оружаном
сукобу ради пружања подршке и помоћи цивилним властима у онемогућавању терористичке
делатности. У случају напада на војне објекте и ескалације терористичких дејстава, Војска
може да буде употребљена за разбијање и уништење терористичких снага.

Противпобуњеничке операције су борбене операције које се изводе у миру, током ванредног
стања и у оружаном сукобу, у случају избијања оружане побуне на било ком делу државне
територије. Те операције се изводе у садејству са снагама Министарства унутрашњих послова
и обавештајним и безбедносним службама Републике Србије. Циљ извођења операција је:
присиљавање побуњеника да одустану од оружаног насиља, њихово разоружање и
дезангажовање и усмеравање да своје захтеве решавају мирним путем у надлежним
институцијама политичког система. За успех операција важна је правовремена и адекватна
употреба снага и успешно садејство и сарадња са снагама система одбране које учествују у
сузбијању побуне.

Нападне операције су основна врста борбених операција. Њихов основни циљ је наметање
воље непријатељу употребом оружане силе. Наношење губитака непријатељу је средство за
постизање успеха.

Одбрамбене операције су врста борбених операција које се примењују у случајевима када
непријатељ има иницијативу и настоји да запоседне одређену територију или настоји да се
пробије у брањени простор. Основни циљ одбрамбених операција је супротстављање вољи и
намерама непријатеља и неутралисање снага на којима се заснива његова нападна моћ.

Помоћне операције се изводе ради подршке или омогућавања остварења циља главне
операције у кампањи, као и стварање услова за прелазак из једне операције у другу. Те
операције се изводе пре, у току и после борбених или неборбених операција. Основни типови
помоћних операција су: обавештајне операције ради обезбеђења информација о свим
елементима борбене ситуације; операције кретања и груписања снага за предстојећу
операцију; операције одмарања; операције евакуације становништва из подручја угрожених
сукобима; операције трагања и спасавања и операције логистичке подршке снага.

*НЕБОРБЕНЕ ОПЕРАЦИЈЕ- могу се изводити самостално или у склопу борбених операција и
изводе се у миру, ванредном стању и ратном стању.

Информационе операције се изводе на свим нивоима командовања као интегрални део
осталих операција или самостално, у периоду њиховог: планирања, оперативног развоја снага,
у току и по завршетку других операција. Циљ извођења информационих операција остварује се
реализацијом различитих војних и невојних мера и активности. Невојне мере обухватају
политичке и дипломатске акције, информисање јавности и сарадњу с цивилним структурама.
Војне мере и активности обухватају психолошке мере и активности, електронска дејства,
безбедносне мере и обмањивање.

Операције цивилно-војне сарадње обухватају сарадњу и координацију између цивилних и
војних структура ради доприноса извршењу војних мисија у миру, ванредном и ратном стању.
Те операције се заснивају на принципима који регулишу војно усмеравање цивилно-војне
сарадње и цивилно-војне односе.

Операције подршке цивилним властима у супротстављању неоружаним претњама
безбедности изводе се у случају природних непогода, индустријских и других несрећа и
епидемија. Циљ извођења операција је подршка цивилним властима и становништву ради
заштите и спасавања живота људи, материјалних добара и животне средине. За успех у
извођењу операција потребни су: непосредна сарадња и координација с државним органима
који руководе свим снагама на угроженом подручју и употреба потпуно оспособљених и
опремљених јединица Војске Србије.

*ПРЕМА КРИТЕРИЈУМИ ПРИПАДНОСТИ:
Копнена војска планира, припрема и изводи борбене и неборбене операције тактичког,
оперативног и стратегијског значаја, самостално или као део кампање, у садејству с другим
снагама, у миру и оружаном сукобу.

Ваздухопловство и противваздухопловна одбрана планира, припрема и изводи борбене и
неборбене операције тактичког, оперативног и стратегијског значаја, самостално или као део
кампање у садејству с другим снагама, ради стварања повољних предуслова за ангажовање
осталих снага.

Територијалне снаге планирају, припремају и изводе борбене операције, на оперативном и
тактичком нивоу, а могу да се ангажују и у неборбеним операцијама. Основни циљ операција је
контрола, одбрана и ослобађање простора или достизање жељеног стања утврђеног за
неборбену операцију.

Операције специјалних снага представљају низ борбених и неборбених активности којима се
обједињавају и усмеравају сви облици специјалних борбених активности (интервенције,
диверзантске акције, специјално извиђање, ослобађање ратних заробљеника,борбено трагање
и спасавање), тактичке борбене радње и друге активности специјалних снага и осталих органа
и институција државе ради остварења постављеног циља. Те операције изводе посебно
опремљене и обучене јединице. Циљ ових операција је постизање циља стратегијског или
оперативног значаја и могу се изводити независно или у оквиру кампање.

Операције здружених снага представљају низ борбених и неборбених активности,покрета и
других акција у којима су интегрисане снаге оба вида Војске Србије, територијалне и
специјалне снаге, а који се под јединственом командом усмеравају, организују и ангажују у
остваривању јасно дефинисаних стратегијских и оперативних циљева, ради достизања
жељеног крајњег стања.

*МУЛТИНАЦИОНАЛНЕ ОПЕРАЦИЈЕ

Су активности које се предузимају у оквиру система колективне безбедности и система
колективне одбране, у складу с међународним правом и потврђеним међународним уговорима.

У зависности од циља, делови Војске Србије могу учествовати у: операције очувања,
одржавања и изградње мира; операције спречавања сукоба и успостављања мира; заједничке
одбрамбене операције, у складу с одлукама надлежних државних органа; операције пружања
помоћи у отклањању последица међународног тероризма и терористичких напада већих
размера и хуманитарне операције.

Мултинационалне операције, у зависности од мандата Савета безбедности Уједињених нација
и мисије, могу бити борбене или неборбене.

12. Нормативно-правни оквир за демократску и цивилну
контролу ВС

-Мирослав Хаџић- демократска и цивилна контрола је скупУставом и законом овлашћених
облика,метода и средстава чијом се употребом демократски изабрана власт ставља под
контролу и надзор државних органа који су одговорни за националну безбедност и безбедност
грађана и остале актере из сектора безбедности.

-Уставом је власт подељена на извршну,законодавну и судску. И он дефинише и њихове
надлежности ,а као највиши акт дефинише положај и надлежности војске и њену употребу ван
граница земље.

-Законодавни оквири у обласи одбране чине и :Закон о одбрани,Закон о Војсци Србије, Закон о
основама уређења служби безбедности,Закон о министарстивима,Закон о војној радној и
материјалној обавези,Закон о цивилној служби,Закон ВОА и ВБА,Закон о употреби Војске
Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван границе РС.

-Законом о одбрани Војска је дефинисана као организована оружана снага која брани земљу
од оружаног угрожавања споља и извршава друге мисије и задатке у скалду са Уставом.

-Народна Скупштина досноси законе,остварује демократску и цивилну контролу.

-Председник командује војском

-Влада утврђује и води политику одбране,предлаже и извршава законе и опште акте НС

-Министарство одбране предлаже и спроводи политику одбране,извршава законе и
међународне уговоре,опште акте НС,Владе и Председника Републике из области одбране..

-Генералштаб је у саставу Министарства одбране и врши послове из своје надлежности у
скалду са законом и овлашћењима Председника Републике и Министра одбране.

-Начин командовања и руковођења Војском- 1. Председник РС
2. Министар одбране

3.начелник Генералштаба

-Законом о војсци је истакнута политичка и идеолошка неутралност припадника војске. Војном
лицу је забрањено присуство на скуповима политичких старнака у униформи и свака политичка
активност изузев активног бирачког права. Професионални припадници ВС имају право на
синдикално организовање,али им није допуштено право на штрајк. Професионалном војнику
није ни допуштено учешће у активностима удружења којима се остварују реформе система
одбране,усклађују прописи са општеприхваћеним стандардима и прописима ЕУ,изградња
стратегије одбране и доктрине војске ...

-Законом о Војсци је омогућено и вршење верске службе ради остваривања слободе и
вероисповести.

-Законом о употреби Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама
ван граниац РС уређује се учешће у мултинационалним операцијама,права и обавезе
надлежних органа и учесника у тим операцијама,финансирање трошкова учешћа и друга
питања за извршавање мисија и задатака очувања мира и безбедности у свету и пружање
хуманитарне помоћи другим државама у кризним ситуацијама. Одлуку о употреби Војске ван
граница РС доноси НС.
-Законом о ВОА и ВБА уређују се надлежности,послови,задаци,овлашћења,надзор и
контрола,сарадња и друга питања значајна за рад. Овим законом је уведена и институција
Генералног инспектора који надзире примену начела политичке,идеолошке и интересне
неутралности у раду ВБА и ВОА.

-Да би се заокружио законодавни оквир којим би се уредио систем одбране неопходно је
постојање стратегијско-доктринарних докумената:

Стратегија националне одбране-поред елемената националне безбедности указује и на значај
демократке и цивилне контроле.

Стратегија одбране-РС је одлучна да израђује и јача механизме демократке и цивилне
контроле ВС

Доктрина Војске Србије-основни циљеви војне делатности су потврђени овим документом који
подразумева достизање оптималне организационе структуре,система
командовања,опремљености и оспособљенисти Војске ради одбране РС од изазова,ризика и
претњи безбедности...

2011. године донета је Бела књига одбране у којој су истакнути значаји демократске и цивилне
контроле и да он подразумева да све одлуке о систему одбране буду у надлежности
демократски изабраних цивилних власти.

13. Улога законодавне власти у демократској и цивилној
контроли војске

или ПАРЛАМЕНТАРНА КОНТРОЛА подразумева ревизију,моноторинг и надзор над радом
Владе и јавних агенција,укључујући и надзор над имплементацијом политике и законске
регулативе.

-Зоран Томић парламентарна контрола је мешавина политичких и правних утицаја при чему
доминирају политички утицаји. Контролна функција је својствена сваком парламенту,али
најизраженија у парламентарном систему, где разикујемо меку и чврсту контролу. Меком
контролом се настоји доћи до информација о раду владе,најпознатији механизам ове контроле
је посланичко питање.Чврста контрола механизам је онај којим се може изгласати неповерење
Влади(интерпелација и предлог о изгласању неповерења)

-НС је једнодомно представничко тело,носилац законодавне власти, сачињена од 250
посланика који се бирају на непосредним изборима тајним гласањем. НС врши контролну
функцију над радом Владе(одлучује о престанку мандата владе и министара),служби
безбедности, гувернера НБС,Заштитника грађана...Инструменти за остваривање контролне
функције- постављање посланичког питања,подношење интерпелације,јвана
саслушања,гласање о неповрењу Влади или поједином члану Владе и образовање анкетног
одбора.

-НС у области одбране:
1. одлучује о рату миру и проглашава вандредно стање
2. усваја Стратегију националне безбедности РС
3. усваја Стратегију одбране РС
4. усваја дугорочни план развоја система одбране РС
5. доноси законе о потврђивању међународних уговора у области одбране и војне сарадње
6. прописује мере одступања од људских и мањинских права у ратном и вандредном стању
7. одлучује о употреби Војске ван граница Републике
8. одлучује о висини средстава за финансирање потреба одбране
-Најзначанији инструмент у демократској и цивилној контроли је моћ новчаника тј.одлучивање
о буџету одбране и конторли његовог трошења. Основни извор финансирања је БДП

-У оквиру НС најзначајнију улогу у демократској и цивилној контроли војске игра
праламентарни Одбор за одбрану и унутршње послове. А од значаја је и одбор за контролу
служби безбедности који надзире уставност и законитост рада служби безбедности,

усклађеност рада служби безбедноси са стратегијом националне
безбедности,стратегијом одбране, и безбедносно-обавештајном политиком...

14. Улога извршне власти у демократској и цивилној контроли
војске

-Извршна власт је организована ппо такозваном бицефалном принципу и сачињавају је
Председник и Влада

-Председник председева Саветом за националну безбедност и командује и руководи Војском.
Надлежности:

 заједно са Владом НС подноси предлог за ратно и вандредно стање
 даје сагласност на нацрт Стратегијског прегледа одбране
 усваја Доктрину Војске Србије на предлог Министра одбране
 наређује спровођење мера припавности,општу и делимичну мобилизацију
 поставља и разрешава наченика Генералштаба уз мишљење министра одбране
-Улога Владе у систему националне безбедности односи се на утврђивање и вођење
политике,креирање политике националне безбедности,предлагање закона и њихова
имплементација након усвајања,предлагање буџета НС. Влада утврђује и води политику
одбране. Предлаже НС усвајање Стратегије националне безбедности,Стратегије одбране и
дугорочног плана развоја система одбране,усваја Стратегијски преглед одбране.

-У оквиру извршне власти ,сектор одбране се налази под контролом надлежног министарства
односно Министарства одбране, које предлаже и споводи политику одбране, извршава законе
и међународне уговоре,ради израду нацрта Стратегије националне безбедности,Стратегије
одбране...

-Влада је 31.маја 2007.године донела Одлуку о оснивању Савета за националну безбедност
РС који обавља одређене послове и задатке из области националне безбедности. 2009.године
Влада је донела уредбу о формирању Канцеларије Савета за националну безбедност.
15. Улога судске власти у демократској и цивилној контроли
војске

-Судска власт као независна контролише све органе,институције па и сектор безбедности.
Пошто судови немају директну контролу над системом безбедности зато се судска контрола
још и назива ''секундарном'' тј.посредном контролом.

-Судска власт припада судовима опште и посебне надлежности.

-Окружни суд који у првом степену суди за кривична дела из раније надлежности војних
судова,независно од запрећене казне:кривична дела против Војске,шпијунаже,кривична дела
против службене дужности учињени у вези са вршењем службе у Војсци и Министарству
одбране,кривична дела која почине ратни војни заробљеници...

-Врховни суд- формира се посебно војно одељење

-Надлежност војних тужилаштва преузели су јавни тужиоци у којима се формира посебна војна
одељења,а исто важи и за Републичко тужилаштво.

-Тужилаштво за ратне злочине је надлежно за процесуирање кривичних дела против
човечности и међународног права,геноцид,ратни злочин против цивилног
становништва,рањеника и болесника,ратних заробљеника,уништавање културних и
историјских споменика и друга кривична дела која представљају кршење међународног
хуманитарног права.

-ВБА без одобрења Врховног касационог суда не може да примењује посебне поступке и мере
за тајно прикупљање података којима се привремено ограничавају Уставом и законом утврђена
права и слободе.

16. Улога независних државних органа у демократској и
цивилној контроли војске

-Механизми ванпарламентарне контроле подразумева рад независних државних органа,који су
познати по називу ''четрвта грана власти''

* ДРИ (Државна ревизоркса институција)

-је један од независних инструмената којим се контролише истинитост и објективност
финансијског извештавања о трошењу средстава буџета државе.Основна улога:

 Ефикасно-трошити добро
 Ефективно-трошити мудро
 Економично-трошити мање
-Три модела:

1. Вестминистарски модел- ДРИ се назива Врховном ревизорском институцијом као
независно тело чине је професионални ревизори и експерти.
2. Правосудни модел-ДРИ представља интегрални део правусодног система који
функционише независно од извршне и законодавне гране власти.Кључни аспект је у
томе што релативни владини званичници носе личну одговорност у случају извршавања
неовлашћених или незаконитих исплата.
3. Модел одбора или колегијума ДРИ има известан број чланова који формирају колегијум
или управни одбор и заједнички доносе одлуке.
-ДРИ у Србији је вестминистарског модела.

*УЛОГА ЗАШТИТНИКА ГРАЂАНА

-Омбудсманова основна улога је да штити људска права и слободе загарантоване
Уставом,ствара амбијент и свест о потреби обезбеђивања принципа владавине права,јача
одговорност демократских институција и утиче на стварање правне сигурности грађана.

-Он је орган парламента,орган који допуњава рад органа управе и јавних службеника.

-Поред општег омбудсмана чији је задатак да штити права свих грађана и врши надзор органа
управе,постоје и омбудсмани који се баве појединим облицима друштвеног живота
''специјални'' омбудсмани,а најпознатији вид овог омудбсмана је војни омбудсман.

-Република Србија се определила за омбудсмана општег типа.

-Законом о заштитнику грађана 2005 године установља се Заштитник грађана.

-Заштитник грађана има право законодавне иницијативе за питања која су у његовој
надлежности( Владу и НС може да поднесе иницијативу за измену или допуну закона, може да
покрене поступак пред Уставним судом за оцену уставности и законитости закона и других
прописа и општих аката. Има и овлашћење да јавно препоручи разрешење функционера који је
одговоран за повреду права грађана.

-Независан орган помаже грађанима,а самим тим и припадницима војске,полиције и служби
безбедности.

*УЛОГА ПОВЕРЕНИКА ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА
ЛИЧНОСТИ

-Питање приступа информацијама од јавног значаја детаљно је регулисано Законом о
слободном приступу информацијама од јавног значаја,којим је у систему организације власти
којим је уведено независно тело-Повереник за информације од јавног значаја.

-Информације од јавног значаја су информације које су садржане у документима у поседу било
којег органа јавне власти.

-Законом ВОА и ВБА ове службе су дужне да тачно и истинито и у потпуно пруже обавештења
о прикупљеним подацима о личности и подацима од јавног значаја. Право на обавештење и
увид у податке не односи се на податке о: овлашћеним службеним лицима ВБА или
ВОА,идентитету садашњих и бивших сарадника службе,припадницима службе са прикривеним
идентитетом,методом прибављања безбедносних и обавештајних података, акцијама које су у
току,подаци и информације који су прибављени разменом са страним службама и
међународним организацијама.

*УЛОГА АГЕНЦИЈЕ ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ

-Корупција се убраја у значајне претње и ризике безбедности и демократским вредностима
друштва,с којим се суочавају све земље,а наручито земље у транзицији.Корупцијом могу бити
погођене све сфере друштва,а сектор одбране и безбедности је највише подложан.

-Корупција у сектору одбране може се посматрати кроз три основне категорије:

1. политички контекст и контрола-корупција обухвата разрађену политику
одбране,скривене буџете одбране,непотизам на нивоу лидерства,везе са организованим
криминалом,злоупотреба обавештајних информација.
2. процеси у систему одбране- неравномерна расподела плата,малверзације приликом
продаје половне или сувишне опреме,вођење приватног бизниса у оквиру система
одбране,као и корупција приликом процеса регуртовања,награђивања,напредовања.
3. корупција на личном нивоу- општи проблеми код официра и званичника који се не
придржавају правила у вези са сукобом интереса,доброг вођења и осталих стандарда
пословног понашања.
-Националном стратегијом је предвиђено оснивање посебног тела које ће се бавити питањима
корупције- Агенција за борбу против корупције(2010. отпочела са радом)

-План интегритета је документ који је резултат поступка самоконтроле институција у циљу
одржања и побољшања њеног интегритета,транспарентности рада и професионалне етике
запослених. Државни органи,органи територијалне аутономије и локлане самоуправе,јавне
службе и јавна предузећа дужна су да израде овај план.

*УЛОГА ПОВЕРЕНИКА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

-2009.године је формиран Повереник за заштиту равноправности полова као
независан,самостални,специјализовани државни орган који је успостављен са циљем да
својим деловањем доприносе спречавању свих облика и видова дискирминације,отклањања
последица дискирминације и остваривању и заштити равноправности у свим сферама
друштвеног живота.

-О значају родног питања и безбедности говори Резолуција 1325 СБ УН ''Жене,мир и
безебдности'' 31.10.2000. Где су нагалашене четири области којима треба посветити пажњу:

1. учешће жена у доношењу одлука у мировним процесима
2. родна перспектива и обучавање у изградњи мира
3. заштита жена
4. увођење родне перспективе у извештај УН и спровођење њихових програма
17. Улога цивилног друштва у демократској и цивилној
контроли војске

-Вукашин Павловић цивилно друштво је друштво грађана и њихових асоцијација,тачније
друштво унутар кога се могу разликовати три нивоа:

1. грађани као појединци
2. удружења грађана,покрети и установе
3. јавност
-Марина Капариини цивино друштво дефинише као ону сферу у којој се људи удружују да би
остварили заједничке интересе-не зарад профита или политичке моћи,већ зато што им је до
нечега стало довољно да у вези са тим предузму колективну акцију.

-У РС улога цивилног друштва у демократској цивилној контроли огледа се у покретању и
учествовању у јавним дебатама о безбедносним питањима,информисању о сектору
безбедности и одбране,спровођењу квалитетних истраживања,организовању семинара,јавних
сукопава,чиме се потпомаже транспарантност и одговорност у овој области.

*УЛОГА НВО

-Огледа се у учествовању у изради нацрта закона из области одбране и
безбедности,организовањем јавних расправа о безебдносним питањима,организовање
семинара и конференција,издавањем стручних публикација из ове области,спровођењем и
истраживања...

*УЛОГА МЕДИЈА

-Јованка Матић за успех реформи неопходна је да подршка јавности буде заснована на томе
да јавност буде добро и аргументовано обавештена. Медији треба да оставре три улоге:

1. извор благовремених,поузданих и избалансираних информација
2. контроли власти
3. и да буду подстрекач јавне дебате о контраверзним питањима
-Најуспешнији су у остваривању прве улоге тј.када су извор информација.