You are on page 1of 274

БРАНКО БАТО КРКОВИЋ

ЧУВАРИМА СЛОБОДЕ

УВОД

Брсково. половином тринаестог вијека, имало је око 40.000 становника
(Лондон је тада нмао око 8.000 становника). Било је највећи трговачки
центар на Балкану. Урош Немањић је у Брскову имао и ковницу новца,
због чега се и назвао Мојковац. Нема тачних података шта се десило са
градом и становништвом. Једни тврде да је дошло до ерупције
земљишта, а други да је завладала куга: тачно је само да су и
последњи остаци града Брсково уништени 1980. године, приликом
експлоатације површинског копа Рудника "Брсково". (Уништени су
остаци цркве и гробља.) Морачки Манастир радили су Немањићи
половином тринаестог вијека. По предању материјал, камен-сига
коришћен је из Тушиње која је удаљена око четрдесет километара од
Манастира, а материјал се добављао ручно. рука руци од Тушиње до
Мораче.

- 1371. године - Битка на Марици
- 1386. године - Битка на Плочнику
- 1389. године - Косовска Битка.
- 1397. године, Колашин заузели Турци.
- 1457. године, Медун заузели Турци
- 1459. године, Србија потпуно пала под турску власт, Црна Гора никад
није званично поробљена.
- 1688. године - борбе на Орљеву - Кучи
- 1690. године. Аустрија ратује са Турском
- 1709. године, истрага потурица
- 1712. године, бој на Цареву Лазу
- 1716. - 1718. год.. Аустрија ратује са Турском
- 1722. године - бој на Трњине
- 1732. године. погибија Турака на Дрезги
- 1737. године, Бег Љубовић са невесињским турцима напада Ровца.
- 1739. године. Турци нападају Куче. у помоћ иду Ровчани са војводом
Савићем Булатовићем - Минићем који је погинуо бранећи кулу
Рашовића у којој се био утврдио Кадија Авезић из Подгорице.
- 1766. године. Удар спушких турака иа Пипере
-1773. године, Турци из Спужа нападају Ровца.
-1774. године, скадарски паша напада и разара Куче, Ровчани иду у
помоћ.
- 1774. године, због освете. Ровчане нападају Турци из Спужа. У том
боју гине 60 Ровчана и Куча.
- 1785. године, Махмут-паша Бушатлија долази у Никшић. Позива
Ровчане на договор, 57 Ровчана одлази у Никшић, 53 су убијена, а 4 су
побјегла. Бушатлија је лично посјекао ровачков кнеза Милутина
Булатовића, а никшићки диздар попа (калуђера) Радована Влаховића.
Свим погинулим родило се мушко дијете у тој години.

- 1789. године, Ровчани, Кучи, Пипери, Морачани и Бјелопавлићи
нападају Никшић.
-1787. - 1791. године, рат Русије и Аустрије противу Турске, у којем
активно учествују црногорско-херцеговачка племена.
- 1791. године. Требјешани досељавају у Морачу. 35 породица.
- 1791. године, Доњоморачки кнез Радуле Иванов Радовић убија
истакнутог колашинског бега Ђурђевића када је дошао да купи харач у
Морачу и предао му главу на Цетиње. Владика Петар први Радулу даје
имање у Горњу Морачу.
- 1792. године удар Махмут-паше на Пипере.
- 1794. године. Радула Радовића су убили Турци код Колашина.
- 1795. године, Паун Ранковић доводи никшићке Турке на Горњу
Морачу, гине Зуко Париковић (убио га Томаш Драговић) његова жена
Плана, сестра Мида, Илије и Мијата Крковића узима са мртвог Зука
оружје и убија два Турчина. Његош је опјевао ".Клоринда Српска". У
том боју погинуло је 30 Турака.
- 1796. године. Турци из горњег и доњег Колашина крећу да помогну
Махмут-пашу Бушатлију. Морачани их пресретају на Црквинама гдје су
посјекли 300 турских глава и са њима окитили манастир Морачу-
- 1796. године - битка на Мартинићима.
- 1796. године - битка на Крусима. Гине Махмут-паша Бушатлија.
Од тада борба Морачана, Ровчана, Ускока, Васојевића и Дробњака
постаје саставни дио њиховог свакодневног живота. Она подстицана и
са Цетиња од владике Петра првог. Морача постаје центар борбе и
истакнути пункт Црне Горе
- 1796. године.. сердар Бућић доноси из Русије царско рјешење којим је
дато 7 златних и 10 сребрних медаља за Требјешане.
-1797. године, синови Радула Иванова Радовића, Мина и Јован иду да
освете оца и Јован гине на Тари.
- 1798. године, Мина Радулов Радовић убија Мекић Хасан Каду, када је
дошо у Морачу да купи хараче. Организатори убиства били су Мијат
Дуловић, Петар Булатовић (звани Реџа Даничић) и Димитрије
Радојевић. Било их је 12 ага и колашински диздар.
- 12. јун 1799. године, Мехмет-ага Мушовић пише Петру Првом и моли
га да утиче на Брђане, да не нападају турске караване.

"Гдје год бјеше Влаха ваљанога,
у сву Босну и Херцеговину,
све побјеже у Морачу Горњу,
робе, пале и сијеку Турке,
разбијају на друму трговце,
одјавише из планине овце,
одагнаше коње и волове."

- 1801. године, Синан-паша Сирчић тражи примирје са Требјешанима.
-1804. године, Требјешани 23 породице, 98 чланова селе у Одесу у
Русију.

- 1804. године, први српски устанак под Карађорђем. Морачани
проклињу владику Петра првог да се диже на устанак, али он мора да
поштује примирје између Турске и Русије.
- 1804. године, Морачани нападају колашинске Турке и слабе турску
војску. Веза - Карађорђе - владика Петар први иде преко Мораче.
- 1804. године, Скопљак-паша шаље ултиматум Морачанима и
Ровчанима да му предаду харач, али када је примио одговор напустио
је Дробњак и отишао главом без обзира. Одговор су му писали Гашо
Шибалија и поп Андрија Драговић.
- 1805. године, босански валија одређује Сулејман-пашу Скопљака да
заведе ред у Кулићима у Пиви (25.-26. новембра), вођен је велики бој и
заузет дио Дробњака. Дробњаци, 150 Морачана и Пивљана, а затим
долазе Ровчани, Ускоци и још Морачана за одбрану Дробњака.
- 1806. године, војвода Шујо Караџић са 33 Дробњака сели у Србију.
- 1806. - 1807. године, 40 Морачана који су узели учешће у ослобођењу
Београда селе се у Србију. Јован Мићић из Теоча Дола. - Љевишта
(Горња Морача) постаје сердар ужичког округа.
- 1807. године, босански везир због помоћи Дробњацима (1805. год.)
шаље. Дервиш-пашу да казни Ровца и Морачу али Петар први ставља
се у њихову заштиту.
- 1807. године, под крилом Карађорђевим сели 31 породица из Мораче
у Србију. Петар први утиче на Морачане да остају ради одбране Црне
Горе.
- 1808. године, колашински бег Мурат Ђурђевић са братом Суљом
учествује у куповини коња са Сињавини, да би опремио војску на
Србију користећи примирје са Црном Гором. Поп Андрија Драговић,
Марко Таушан, Јакша Гачанин, Илија Крковић, Матија Јушковић,
Станиша Пековић и други. нападају Турке и поп Драговић убија Мурата
Ђурђевића, а његов брат Суљо је рањен (касније га убија Глигор
Мучалица). Илија Крковић гине чије је име уписано у никшићком
манастиру као истакнутом црногорском-херцеговачком јунаку.
- 1808. године, чета из Мораче од преко 100 људи учествује споразумно
са српским устаницима у нападу муслиманских села, Санџака,
Пљеваља, Пријепоља и Нове Вароши.
- 1809. године, битка на Чегру код Ниша
- 1817. године, на Скупштини одржаној у Цетињу коју је сазвао владика
Петар први били су војвода Мина Радовић и сердар Петар Булатовић
(Реџа Даничић). Због велике кризе постају подаци да је у Морачи
покрштено 10 турских породица, али нема тачних података дали је то у
Доњој или Горњој Морачи, иако се приписује да је то било у Горњој
Морачи.
- 1819. године. Турци се припремају за напад на Морачу, зато долазе 2
Морачанина који су се били преселили код Златибора да обавијесте.
Морачане да босански Везир спрема напад на Морачу. Владика Петар
први припрема Морачу, Ровца , Ускоке и шаље дио Црногораца и
Бјелопавлића за одбрану Мораче.

У боју је погинуо сердар Мркоје Мијушковић и барјактар Шуша Марговчевић. Драго Пејовић погубио је Муја Аџајлића из Никшића. Ускоци. Похара Жабљака на Скадарском језеру. Ровчани. друге робе и ствари. Паша је мобилисао Бањане.. Али-паша Стоичевић шаље војску на Колашин под командом Смаил-аге Ченгића. Пјешивци. . исте године 2 пута. О значају ове битке Бранко Павићевић. 300 коња. историчар.1835 године. 1000 кубура.Колашин. Прикључење Мораче Црној Гори имало је огромног значаја за даље учвршћење централне власти код Црногораца. То је код њих било развило наду у Црну Гору њену помоћ за ослобоћење од турске власти. каже: "Послије битке на Морачи. Граховљане и Дробњак. године. године. . године. Морача и Ровца прикључена СУ и формално Црној Гори.Септембар 1820. али Морачани по препоруци Његошевој то одбију. Према извјештају аустријског комесара из Будве у боју је учествовало 1.000 Црногораца и 7. битка на Вучју код Липова . .1827. Ново Шћепановић је добио најбољу славу. Ахмет баук.1832 године.1838.1841.1840.1838.000 Турака. У Морачком боју учествовала СУ. Колашин наставља по старом. . . . Црногорци су заплијенили 1000 пушака. Делибаша Ибро (по налогу Џеладина-паше) напада Морачу. Због кидања турских глава у народу је познат као „КУПИНАШ“. У боју је погинуло 11 Црногораца. Бјелопавлићи Васојевићи. . а Турака 322 али их је пуно утопљено У Морачи. Пивљане. јер је убио барјактара и узео турски барјак. . признају Црногорску власт и Ускоци. године. године.1828 године. турска царска војска напада Колашин. познати никшићки јунак.1834 године. Због самовоље (колашинских бунтовника) Турска тражи помоћ од Морачана. убио га Ристо јанков Дуловић из Горње Мораче па народни стих каже: "Убила га пушка Јанковића. Тај догаћај знатно је подигао углед Црне Горе у очима становништва околних брђанских и херцеговачких племена. као гаранцију да ће поштовати примирје. велики број кожука. Морачани и Ровчани одржавају скупштину. па је царска војска и даље предузимала походе узимајући од сваке касабе (вјероватно села) у таоце по два човјека ( свега 109 људи).битка на Мљетичку гине Смаил-ага Ченгић. . седланика. Битка на Грахову.1836. посебно је страдао Вранеш (данашње Томашево). признају владичину заповијест и Суд црногорски и брдски. бјежи са Мљетичка и следеће године напада Дробњаке. . а посјекла сабља Алексића". године. поред Морачана. По предању.. са њима је командовао син Смаил-агин Рустем-бег Ченгић. . године.

Омер-паша Латас напада Црну Гору са 30. Турци протјерани из Речина. Турци се поново враћају у Колашин. Одмах потом нападају Поља и Подбишће под командом Божа Нешкова Лазаревића. Мартиновића и Башановића. "Све утече у Морачу тврду". Отпор је био велики на куле: Мушовића.000 војника нападају Колашин.1853. Кучи. Ту су Морачани имали велики шићар: 6 кубура по војнику. Милисав Мишнин Вујисић са Морачанима и сердар Павић Ђуканов Влаховић са Ровчанима нападају колашин и прогоне Турке из Матешева и Планинице. . Ускоци. Братоножићи. Колашин је заузет и то је било стравично за остале турске градове у Црној Гори. књаз то чини да неби изгубио повјерење код Турске. Новица Церовић прелази ријеку Тару са јаким одредом.1858. године. а Морачани иду у Дугу-Херцеговину. . грб.000 војника. али Морачани се организују на збору. Васојевићи. Новица се склања у Рисан.1858. . Ускоци бјеже у Морачу. године. Турци нападају Ускоке. васојевићким устаницима шаље се помоћ под командом Јола Пилетића. битка на Вучју код Липова . одузму дарове и спале их на ломачу.1847. . Похара Колашина доноси Црној Гори и књазу Данилу много неприлика и тешкоћа због изазивања нереда и буна. године.Колашин -1852. . године. Војводе су позване на одговорност. па се говорило да су одјевени и наоружани "као најљепши сватови". године. Херцеговини и Санџаку. а због пропаганде Скадарског Осман-паше долази до колебања и побуне у појединим племенима. Омер-паша је био поријеклом србин Михаило Латас. године. Ускоци и Дробњаци нападају турке и гоне их до Гацка.1858.-1847. оружије и затвара га у ћелију. Морачани. .1857. у чијем саставу учествује 300 Морачана. јер је и тамо почео устанички покрет под вођством Луке Вукаловића. године. а Миљан долази на Цетиње и књаз му одузима сабљу. Морачани.1861. битка на Граховцу. .1864. године. године. војвода Миљан Вуков Вешовић са Љеворечанима. Морачани су учествовали у борби код Бијелог поља. Дробњаци и Шаранци са око 7. године. Ровчани. . Војском руководи сенатор и војвода Новица Церовић и војвода Миљан Вуков. Морачани и Ровчани имали су учешће у никшићкој Жупи. Иако је све организовано у знању књаза Данила. 3 Морачанина су примила дарове од паше. године. под командом војводе Мирка Петровића. . Те године наступа глад. . Омер-паша Латас поново напада Црну Гору и то је најтежи рат за Црну Гору и један од најславнијих у црногорској историји.1862.

а нас је мало. априла 1877. године херцеговачки устанак. године. Дивизија. да ћемо их дочекати онако како су их дочекали ваши славни преци. устанак у Кривошијама. а један батаљон на Колашин у саставу сердара Јола Пилетића. . године у битци на Вучијем Долу учествују Морачани гдје су поразили турску армију Махмут-паше. . из реона Берана и Плава.1877. "Глас Црногораца" пише : "Колашински Турци су одвојили у дивљаштву од осталих Турака. . . године.Маја 1862. . године.предсједник црногорског Сената. Један морачки батаљон био је у саставу ЈУЖНОГ фронта. .23. Милош Драговић посјекао је 8 турских глава.јер није снага у сили.1878. примирје прекинуто. Морачани су имали 3.500 војника и 2 топа. године. бој на Фундини. његова архива и друге ствари. Миралај Салих бег напада Липово код Колашина. 300 Морачана је упућено у помоћ Миљану Вукову за одбрану манастира Ђурђеви Ступови." .. Турска војска је потпуно поражена. . Истина њих је много. са 3. иде директно у Херцеговину под командом књаза Николе. када су год оваквијм начином у походе долазили.' Бригада Али-бега гусињског. ето нам долазе Турци у госте" . Заробљен је шатор Миралаја Салих- бега. године. Никола позива Црногорце да наставе рат 29. захватио је потарје и Васојевиће. . године у Дуги гине сердар Павић Ђиканов Влаховић. априла мјесеца. . .. Морачани су имали главни окршај на Петњем Брду и Дуги са турском армијом Сулејман-пашом. године. године учешће Морачана и Ровчана у рату. .1874. -1865. Турци нападају Морачу. јуна 1877. јула 1875. године.000 људи (Црногораца било 600).1877. Русија објављује рат Турској.Септембра 1862..године. Омер-пашине трупе напуштају Црну Гору.5. Црногорско учешће у херцеговачком устанку било је скривено. . него је снага у моћи и правди.500 војника са 24 топа. године. Саиб-паша уз долину Зете а Мехмед Али-паша. а потом прелазе у Бјелопавлиће и учествују у борбама до Ријеке Црнојевића. којим је командовао војвода Божо Петровић . .1877. године.1876.. Салих-паше укупно 17. . склопљено примирје између Црне Горе и Турске. године.Ја се надам у ваше познато јунаштво. године.1876. Сулејман- паша кретао се од Херцеговине према Даниловграду. -1872.1876.У јуришу на Дервиш-пашине трупе 1862. али то не треба да нас нимало плаши. Мехмед Али-паша је са Црквина телеграфисао у Сарајево: "Царска војска је заузела брда која владају Морачом''.Новембра 1876. Бан Архимандрит одржао је говор војсци: ''Војници.

1912. БРАНКО-БАТО КРКОВИЋ . краљ Никола предаје Скадар међународним трупама. године. године. потписано је примирје између Турске и Русије. Пошто зетски и Приморски одред нијесу успјели да заузму Скадар.4. са тим је почео ДРУГИ БАЛКАНСКИ РАТ Црногорци. јула 1913. Никшић. Али-паша када се ОДЛУЧИ Да Морачу на силу потурчи. Вукотића. . Говедарнику и другим.7 фебруара 1913. Грчке и Бугарске. Црна Гора објављује рат Турској. Тиме је завршен први балкански рат.4. Бар и Улцињ. Скадар је заузет. бој у Пољима код Мојковца. . са тиме је рат завршен. . године.31. године. године. Бугарска и Србија нијесу се могли договорит око подјеле Македоније. . Колашин. добила је Подгорицу. године. године.1886. Овим ратом завршено је национално ослобођење балканских народа. године. године Бугарска напала Србију. због притиска великих сила.475 м2. мај 1913.8 октобра 1912. . . . Једне стопе освојио није. године. Побрему. Раичинском Риду. водили су борбу на Брегалници. .1878. а рат је закључен миром у Букурешту. преко Богићевице повуче на Скадар. године. јуна 1913. склопљен савез балканских држава: Србије. августа 1913. наступило је примирје.јануара 1878. Црне Горе. Исте године се руши џамија у Колашину. Китки. А хиљаде остаде му двије Азијата из њиховог строја Усред љутог морачког боја. почиње битка за Скадар. Колашинска бригада иде у састав источног одреда којим је командовао сердар Јанко Вукотић. Македонци нијесу добили националну слободу. Црном Врху. ЦРНА ГОРА ЈЕ МЕЂУНАРОДНО ПРИЗНАТА Црна Гора је са 4. април 1913. Пресјеки. одржан је Берлински конгрес. Новембра 1912. Командант Горњоморачког батаљона био је капетан Ђуро Пековић. па је 13. Врховна команда наређуче Вукотићу да се из Ђаковице 11. године.400 м2 послије рата имала 9. под командом сердара Ј. .

Одликован је Карађорђевом звијездом са мачевима и Златном медаљом Обилића лика. Ту немоћ непријатеља није могла да дође до изражаја. годинс војска добија наређење да се разиђе кући. пресједавао Миле Дожић и једногласно донешена Резолуција којом се тражи од владе да одмах објави рат Аустро- Угарској. године. црногорска војска на свим фронтовима добија наредбу за повлачење према Подгорици. јануара прелазили су и по 4 пута из руке у руку. августа 1914. . године. ГОДИНЕ Убиство аустриског престолонаследника у Сарајеву Фрања Фердинанда. прелази Дрину у правцу Вишеграда. 28.Црногорци из Америке и црногорски студенти из Србије учествовали су добровољно на солунском и балканском фронту. Црногорска војска напредује источном Босном.1916. августа 1914. . која се сударила са непријатељем на Бојној Њиви. . . погинуо на Дрини 1914.Марко Пулетић.21. удружена офанзива аустро-њемачко- бугарских снага почиње на Србију.Колашинска бригада добија похвалу од краља Николе. . а у правцу Пљеваља бригадир Лука Гојнић. поједини положаји у току 7. јануара на Бојној Њиви зато је написано: "Нарочито су биле сурове борбе Колашинске бригаде. . јула 1914. године. године. јуна 1914. Црна Гора објављује рат Аустро-Угарској. августа 1916. Поље боја је била густа шума. године. јануара 1916. године. Била је то падина покривена густом шумом. године. године. октобра 1915. јануара 1916. до 6. децембра 1915. црногорске јединице повлаче се све до Мојковца.. Под јаким притиском непријатељске војске. Од 24. командант аустроугарске војске наређује општи напад. године. а затим према Скадру. код Мојковца влада затишје.18. честим контра јуришима и бомбашким дејствима који су у овим шумским предјелима имали неочекиване резултате.6. погинуо је као официр српске војске на Кајмакчалану. који је био и предсједник црногорске владе.. . ПРВИ СВЈЕТСКИ РАТ 1914-1916. .01. којег је убио Гаврило Принцип. Највеће борбе вођене су 7. студент права из Липова. године.6. године.1. одржана је ванредна црногорска народна скупштина." . На овом сектору сукоба. тако је Малин Мујовић.6. јануара 1916. До повлачења није дошло јер је краљ Никола и предсједник владе напустили Црну Гору. студент технике из Горње Мораче. био је ловод да аустриске власти објаве рат Србији 28. . Нападачи су дочекивани снажном концетрисаном ватром. Црногорском војском у реону Грахово (Херцеговина) командовао је дивизијар Јанко Вукотић.

БРАНКО БАТО КРКОВИЋ . јула на Цетињу. они су слати по многим казаматима. било 115 комита. Аустроугарске власти интернирају из колашинског округа. јер су били за уједињење. 853 лица 29. Колашинци организују топлички устанак. -11. аустроугарска војска је ушла у Колашин. јануара 1916. АУСТРИСКА ОКУПАЦИЈА 1916-1918. новембра 1918.епски пјесник - . године. . ГОДИНЕ .24. 1642 лица 9. године. Подаци кажу да је. Црна Гора је коначно ослобођена.Колашински комити учествују у ослобођењу Никшића и Пљеваља. године.фебруара 1917. године.октобра 1918. 1425 лица 20. са подручја колашинског. јула на Цетињу. јула на Цетињу. . Колашин је ослобођен. . а међу њима је било и жена.

Бојић П. Јанко 31. Јовановић Б. Тодоровић К. Кујовић Р. Крковић М. Петар 6. Радивоје 29. Марковић М. Томић Н. Неђељко 23. Букилић М. Михаило 8. Сава 7. Лакетић П. Новак 32. Раде 12. Божо 10. Кљајић Р. Бошко 17. Бојић Л. Букилић М. Мирко 7. Луковац Н. Секуле 30. Божо 12. Сава 26. Кљајић П. Пековић С. Милија 34. Бојић М. Благоје 4. Бојић М. Гаврило . Војводић И. Бојић М. Мидур – Тома 10. Јовановић М. Мијат 18. Баошић М. Шуковић Б. Мушике 11. Мијаило 21. Лакетић П. Лудо 27. Бојић Р. Бего 11. Јекнић Ћ. Јаков 19. Кујовић М. Кљајић Н. Баошић М. Милић 22. Мештер В. Драгиша 3. Новак 9. Мијат 28. сава 16. Драговић С. Вуксановић Н. Пајовић П. Драгић тодор 33. Миливоје 8. Пуниша 25. Раде 13. Јовановић М. Кујовић П. Луковац К. Бојић К. Јекнић Ћ. Јанковић В. Иван 13. Миливоје СРЕБРНОМ ОБИЛИЋА МЕДАЉОМ ЗА ХРАБРОСТ 1. Стевановић Ј. Шуковић П. Кујовић Р. Илија 2. Миро 14. Сретен 16. Јовановић Ј. Радован 14. Никола 24. Машковић Д. Бојо 4. Милисав 18. Драговић М. Периша 2. Мирко 20. Бећировић Стефан 19. Филип 15. Ђорђије 5. Мијаило 5. Милија 15. Милошевић С. Милован 6. Мијаило 3. Букилић В. Кујовић М. Булатовић П. Бојић М. Бијелић Новак 20. Крковић М. Радош 21. АЛЕКСАНДАР ПРВИ По милости Божијој и вољи народној – за заслуге стечене у пређашњој црногорској војсци у ратовима: 1912-1913 и 1914-1916 године одликујем колашинску бригаду ЗЛАТНОМ ОБИЛИЋА МЕДАЉОМ ЗА ХРАБРОСТ из горљоморачког батаљона 1. Јовановић М. Сава 9. Бојић М. Вукосав 17.

Симо 62. Машковић Б. Машковић Н. Машковић Н. Ћетковић П. Томић П. Перо 42. Станковић Б. Мучалица Милић 59. Чепић Ј. Шуковић Ћирко 49. Мирко 50. Вукосав 63. Спасоје 55. Шуковић Ђуро 45. Милосав 61. Раковић Б. Ћетковић П. Новица 37. Мило 58. Стојановић М. Михаило 57. Видак 40. Шуковић Неђељко 47. Туовић В.35. Милован 53. Васо 51. Лучић М. Шуковић Раде 48. Пековић Ј. Раковић М. Милутин . Милошевић А. Мујовић Ј. Машковић М. Вуко 39. Ћетковић В. Ђуро 43. Шуковић Богдан 44. Машковић Р. Радоња 54. Тодоровић К. Миро 36. Милић 41. Шуковић Јагош 46. Машковић Г. Периша 38. Глигорије 56. Мијаило 52. Томић Ј. Јован 60.

још посјече Скочића Османа. гдје нијесу скупљати харачи. Па кренуше турци Колашинци да пркосе Петровић владици: . Погубили Рама Рушевића. зар то није људска величина? Ту многоме кадуна заплака ту је тридес'т пануло Турака. на излазу више Штитарице? Ал' доживје пропаст породице: пет брата је и његових сина погубила сабља душманина: после Рада Лазовића чета турску силу ханџарима срета. са помоћи Горњоморачана. великога морачког хајдука "Требјешанин Лопушине Вука. гдје још стоје барутни облаци. гдје се никад робовало није. Џефердар је Драга Пејовића погубио Муја Аџајлића. с мртва Зука оружје поскида и два са њим убила Турчина. а латинка Драговић Томаша страх бегова и турскијех паша што погуби Париповић Зука. оштри ханџар храброга племића. Јели сабља Лаза Лазовића погубила Амира Пепића. гдје се барјак слободарски вије. гдје се вазда рађаху јунаци. Ту досели Мина Радовићу кад доака Хасану Мекићу. ВРТУ СЛОБОДЕ Свијес' моја ка прошлости оде да запјевам о врту слободе. Плана сестра познатог хајдука из Љевишта Крковића Мида. у пламену у Горњој Морачи гдје јунаци у прошла времена ускочише из многих племена.

Петру првом Петровићу поручи. погубила турскога племића. Па кад Махмут-паша Бушатлија.сретоше их Горњоморачани Турцима се исписаше дани: триста турских пануло је глава а Морачи припала је слава. оштри ханџар Дуловић Милете који бега колашинског срете. турски јунак српски крвопија. Сам се Јакша Гачанине јави да на мегдан ханџар окрвави. . јер је Јакша јунак од јунака. када Муја посјече Лукача да га славе Поља и Морача. Чечовића посјек'о је Ага Головића. ханџар. а јатаган Дуловић сердара посјек'о је Ахмет-барјактара и Луковац Јоза код Никшића. са сабљама ради аманета. да размисли па да се одлучи: да му лично на мегдан изађе ил да себи замјеника нађе. Под бедеме тврде од Никшића са Радем је Властелиновића Вук Јушковић турски крвопија. Кад сазнаде Бушатлија за то он прекрши обећање дато. Туовић је Јово из Мораче који бега Гатачкога смаче. боље бјежат него да погине. не смије се чекат Гачанине. стотине је посјек'о турака. а Јованов. А Рада је Бећеровић чета. злогласнога фазла Ибричића. кад освети Ратка Зиндовића. Тодоровић Туле Агди бега скиде главу и оружје с њега Па јел' ханџар Тодора Јекнића посјекао Бећира Пепића: и мач оштри Драговића попа што Мурата Ђурђевић ископа. па их моли турчин џин Алија: "Свакако сте задобили славу немојте ми откинути главу".

Ченгић Смаил-ага из Липника кад је онда с војском уризика да хараче скупи из Дробњака и гласитих морачких јунака. колико му остаде Турака. нити сабља Балић Милутина признавала није душманина. Да питамо пашу Џеладина. то је света обавеза нама.Па с Језера Скопљак-паша млади. Морача га са поносом слави". Кад поруку прими из Мораче заборави паша на хараче. али Мина Радовићу рече: "Треба Ченгић да се посијече. сто педесет да пође ђетића да помогну Нока Церовића. биранијех људи и јунака. и био је нишанџија прави. ма Глигору Мучалици рече: . па све паша уради за џабе. Ја ћу браћо да идем са вама. Ристо ћурак Ченгић Смаил-аге скиде с аге стави у бисаге. да покупи данке и хараче из Роваца и двије Мораче. и позво сам Јанковога Риста што ће агу убити одиста. алаха му и светога дина. од одиве Крушића Мируше и умаче замало без душе. Оштри ханџар Драговић Милоша. препаде се од морачке бабе. осам турских глава посијече. бритка сабља Крста Вујачића и Матије Вука Јушковића. на Вучјему Долу кад је доша. што чардаке на Језера гради. од увира Ратње у Морачу до на излаз Лоли на Рзачу. Ко посјече Наргили. Алију. Аировић Ибра љуту змију и са њима бегова Усицу? Морачани на чврсту удицу.

."Крст Данилов Милошу припада. кад му турци љубу заробише и бијело стадо плијенише? Од овог је морачког јунака пет никшићких пануло Турака. Па граничар Чечовић Лазаре своје претке не обрука старе. под командом вожда Карађорђа бивало је морачкијех вођа. и били су стожер Црне Горе. Па јел' Марко Кикојев Мујовић био јунак и признати племић. Јели храбри Милош Чечовићу проломио врата у Никшићу и пустио тридесет комита? Та његова чета поносита бранила је правду и слободу славном српству Црногорском роду. Од Морачких храбријех ратника преко десет хиљада војника. оставише и плијен и робље то се мјесто зове турско гробље. Црне Горе и Херцеговине то побједе доказују њине". да с оружјем чекају крвника? То им призна Петровић владика на Грахову и Вучјему Долу. ти га нећеш добити за сада. књаз Никола други мора слати и Глигора са њим даривати. јер је сабља овога племића погубила Суља Ђурђевића и још седам бираних Турака рад харача дација и данка. тај потомак Чечовић Милоша Љуљ-Ђуровић погуби Ђељоша. да се сложно за слободу боре. и свуд гдје се за слободу гине до Србије и Херцеговине. Зар нијесу Горњоморачани били у бој на свакојој страни. оставише главе у Мораче. уз Данила и књаза Николу. што стизаше да купу хараче.

Стизали су на четири стране. у подножју стрмене Рзаче. гдје су људи у прошла времена. Па им паша ултиматум пише: "Ни минута не чекајте више! За двадесет и четири сата. да покупи харач у Љевишта. своју сабљу да подмаже 'крви. "њихова их очинскога оца". Од великог града Цариграда покупише педесет хиљада. и са мапе свијета збрисати. . у бојеве многе и мегдане. ускакале људске величине. или ћу вас с војском нападати. гдје и данас црни гавран гаче. Па окупља паше и везире. Црне Горе и Херцеговине. сабље су им сијевале бритке: грабили се ко ће бити први. из братстава многих и племена. скупљевине с коца и конопца. и да дижу на устанак рају да Турцима хараче не дају. јер то село тада нит послије никад харач подмирило није. бунтовнике како да умире. Страх Турака бјеше до Азије. ПРАВДА ВЈЕРА И ЉУЦКА ДОБРОТА БИЛА ИМ ЈЕ СКУПЉА ОД ЖИВОТА Љевишта су на извор Мораче. да се боре противу Турака. остали су као побједници. од њих султан мировао није. и у сваком мегдану и битци. преставници људи и јунака. да их спали и створи згаришта. Пред војском је Скопљак-паша млади па чардаке на Језера гради. гдје се влака људске крви стаче. на двобоје и јуначке битке. дуговања да су им предата.

Нит се сјети Мушовића-бега. да запамтиш какви су хајдуци. и повео велику ордију." А кад паша прими одговоре размишљ'о је и чит'о до зоре. што уведе Турке преко Чука да попали село и хајдуке ал се више не врати уз Чуке. пр'о Црквина што бјеше наљега. Не смијеш ли нас ударити ми ћемо ти полазници бити Добро ћеш нас пашо запамтити. Никоме је без крви не дамо. да бјежимо у правцу Азије". па удари. покорте се биће за вас боље!" Хајдуци му одговор послаше: "Не боје се хајдуци од паше. не сјети се Аџајлића Муја. но бранимо своју ђедовину.Не радите против моје воље. Но одлучи паша Џеладине. а ми те чекамо. То у Стамбол цара узнемири. Велики га задесише јади. размишља се шта даље да ради. но ћемо ти језик кроз вилицу. ми нијесмо хрђе као Турци. Не тражимо туђу домовину. како ово село да умири. Из Никшића Париповић Зука. . Паша мисли па наједно смисли: "Док смо здрави ни срамота није. Уловит нас нећеш на удицу. од султана нити од везира. Превари се уједе га гуја. да помаже пашу Бушатлију. да сву војску водиш од Епира. да он с војском крене кроз планине са двадесет и више хиљада зоран Турчин побједи се нада. да ухвати Петровић владику. сакупљену бољег од бољега неби им'о да се надаш чега.

Кад та вијест бану Цариграду. нек се јави аги у Липнику. Побједници осташе хајдуци. вјера и људска доброта. а поразе доживјеше Турци. сретоше их као и раније: Смаил Ченгић агу погубише. нит побједу доби на мегдану. у бојеве и многе мегдане. уништити камен на камену. све што може сабљу да припаше. Правда. из Дробњака и двије Мораче. Нека једном упамте за вазда. и покупит данке и хараче. али све се деси обрнуто. нити врати војску из Мораче. Па окупи бегове и паше. од сабаља морачких јунака. приморат их харач да ми дају. ја сам њима к'о и вама газда. нит изврши што рече султану. ко је с њима пошо ратовати. из Дробњака и двије Мораче. Ал Дробњаци и храбри Ускоци и бирани многи Црногорци. Ту је триста пануло Турака. из Роваца и Мораче двије. била им је преча од живота. Али ко би други уризика. Бранили су своју домовину Црну Гору и Херцеговину.али на пут стадоше крвнику. мораћемо ударит крвнику. сви од реда Горњоморачани јер се тако домовина брани. цар се турски забави о јаду. Тако ти је чета Љевиштана. . да не буне на све стране рају. Ни Џеладин не скупи хараче. те хараче тако подмирише. и ако се чврсто надо у то. Да покупи данке и хараче. У Љевишта хајдучком племену. осим Ченгић аге из Липника. са главом је морао да плати. предусрела многога душмана.

Бистрица и друга села до извора Мораче). Драго Пејовић погубио Муја Аџајлића. да с Турцима поштују примирје. год. из Колашина. Томаш Драговић убио Зука. . године. приморати никад није мога. гдје је погинуло преко 300 (триста) Турака и са њиховим главама окитише манастир Морачу. бјеху сами себи господари. из Љевишта отровнице змије. а његова жена Плана (родом Крковић) убила два Турчина са оружјем Зуковим. али кад прими одговор од хајдука препаде се и побјеже са војском назад 1806год. Ни владика са престола свога. * Бег Мушовић. Ровца и двије Мораче и би потучен. На Црквинама их нападају Горњоморачани. год. Ускоке.000 Турака нападе Горњу Морачу 18. Црквине. Љута. и би посве потучен. * Скопљак-паша са педесет хиљада војске улогори на Језера и пошаље ултиматум Гаврилу Шибалији у Љевишта да за 24 сата предају хараче. * Смаил-ага Ченгић креће са војском 1840. да локупи харач у Дробњаке. гдје и сам погибе. Врујца. јер Љевишке вође и сердари. креће у помоћ паши Буштлији 1796. на Мљетичку. * Паша Џеладин са више од 20. Осредци. у помоћ им стизаху хајдуци. године. (Горњој Морачи је тада припадало све од Порте до извора Мораче. ОБЈАШЊЕЊЕ * Париповић Зуко и Аџајлић Мујо напали Горњу Морачу 1795. септембра 1820. Србијанци кад бјеху на муци.по Србији не четири стране.

изађемо с војском на Изворе. и да раде шта је њима воља од Комова до Капина Поља. главаре је скупио уза се. укрштене сабље и барјаци. Састали се људи и јунаци. тражи помоћ са помоћу Бога. да у само освитање зоре. у бијелу ларву Немањића.војевода: "Ја сам Србин. О јунаштву великоме зборе како да се са турцима боре рече Миљан Вуков . Па скупљајмо војску до Рзаче. катуни нам посташе згаришта. нек' Новицу траже Церовића. из Роваца и двије Мораче. Пушчани се зачуше плотуни . код чувених морачких главара. нек' Церовић рече војеводи: "Купи војску на Колашин ходи!" У Речине да се саставимо. сакупићу хиљаду ђетића. Турци Колашинци у свакаквој згоди и прилици: нападају планинска пасишта. “Ево абер побратима мога. а својег ћу послат абердара. од јуначког братства и порода. Част ми људска и јунаштво не да да се ово безакоње гледа. да су они бедем Црне Горе. Него браћо из Васојевића. Нама браћо. те се са њом у Колашин зоре. план за напад да ту направимо." Кад Новица разумио гласе. Мојега су погубили брата." Кад наредбу ову разумише. сваки својој страни пожурише. и главу му откинули с врата. КОЛАШИНСКА ОПСАДА 1858 год.црногорског рода.

Свога ћемо упознати цара. док Новица људска величина. . ал' се добро Колашинци бране. из Васова племена и Куча". нит' почињат бојеве и буне. рече абер какав је добио: "Па бих браћо свијех замолио. нити тражит харач да нам дате. па се двије састадоше војске. до чардака свуда насложише. Пламен бјеше свезо до небеса од плотуна Колашин се стреса. ми нећемо ићи по планина! нит' нападат сеоске катуне. сакупише сламе и сијена. С пенџера се из пушака гађе. о свом смо се забавили јаду. У чардак се утврдили Турци. док се војска црногорска снађе. План за напад одмах направише. нити цара нашег' да слушате. а пјесме се црногорске чују. стоји плотун са свакоје стране. па живијем огњем наложише. прић' не могу ни од куд' хајдуци. из Роваца и двије Мораче. И куну се: "Нашега нам дина. Сакупи се петнаест стотина. Ти абери чујају се често па хитају на саборно мјесто.све се живо по Морачи збуни. у манастир причешће примише. јер начина другога им нема. али се опет обруч не распуча. мирно ћемо живјети у граду. а неки кукају Црногорце моле за предају. уз адете старе црногорске. Неки плачу. нек' не чека и нек' се не вара. и Колашин с војском опколише. да ће икад добити хараче. Град Колашин у опсади држе. на чардаке Турци јадикују. да хитамо уз Раичавине да смо прије зоре у Речине!" Кад нардбу овакву добише.

Па их истог дочекаше дана пред манастир масе Морачана. јече звона на светом олтару." гдје добише војничка признања и чинове и одликовања. због побједе славне и освете. Па се чуло за побједу ову. да прославе дан побједе свете. изнад града црни гавран гаче. Ту је опште настало весеље. У манастир задужбину стару. јер су дјеца дошла и нејачи да причешће приме у Морачи.бунтовнике живим огњем прже. Кад команда црногорска даде: "Град Колашин пуштај из опсаде! Нек се војска скупи и почине зборно мјесто у село Речине. НЕК СЕ ХРИСТОС РОДИ! . да сви скупа живе у слободи ВАИСТИНУ. Крв се турска низ пенџере стече. хајдучке су остварене жеље. а кости их прадједовске зову.

у мегдану и јуначком боју. Пет Турака на Драга полеће. хоће жива јунака у руке. Па кад битка бјеше око Спужа Драго отпор Турцима је пружа. а трећега са ножем прободе. У том плотун пуче од Турака. Та је смјелост разјарила Турке. и потеже леденице двије. имала си узданицу своју. перјаник је од осамн'ест љета. нож у руци држи да га виде. Обадвије на Турке опали два Турчина пред њега су пали. преломише ногу на јунака. али Драго јунак од јунака. да бој љути са Турцима бије. у свакоме вакту и времену. хиљаду је имало Турака. ненадмашне људске соколове. пун момачке снаге и полета. Кад два турска стигоше џелата посјекоше Драгу главу с врата. ал' се Драго на другу оприје. У гласитој битци на Граховцу давао је примјер Црногорцу: четири је Турчина посјек'о. Црногорци у том пристигоше. те му име у бесмртност оде. праве људе. љепоте му на далеко није. као Шоћа Вукашинов Драга. на твојем камену. али јунак леђа не окреће. . ДРАГО ВУКАШИНОВ Црна Горо. сто корака испред војске иде. славно име и бесмртност стек'о: пред цијелом црногорском војском дарован је медаљом граховском. који пође пр'о кућнога прага. храбре витезове. Дивна стаса и ратничког лика. у груди му срце од челика.

ал' остаде да вјечито живи. . и узеше тијело и главу. и да му се Црна Гора диви. од непуне двадес'т и два љета.поред Драга Турке сасјекоше. јунак оде са овог свијета. Драга што је заслужио славу.

Са њима је Баковићу Лазо. да одатле диже своје чете и хајдучке да прави освете. препали се Турци крволока. на Теочу Долу владар Сава даде земљу Јолу. Ту син Лазов Лазовићу Раде мушки отпор турској војсци даде. . црногорску да бране границу. па ће зато Колашинци доћи Штитарици селу преко ноћи. Ту је сабља Лаза Лазовића погубила Амета Пепића и јуначку задобио славу. ОСВЕТА ЛАЗОВИЋА . а за мало сачувао главу. у Љевишта. кад све спава нико се не нада нападоше село изненада. Мушовић се забави о јаду. Па бој љути поче да се бије крв се људска на све стране лије. Син се Јолев Лазовићу Лазо са јунаштвом убрзо доказ'о. досели се Лазовићу Јоле у Морачу Горњу преко Лоле. да бој љути са Турцима бије. од њих мира немаше у граду. не даду му отворити ока. Па Јолове кренуше патроле да чардаке руше преко Лоле. Кад напусти племе Кривошије. Одселише на Мигаловицу.КРКОВИЋА На хиљаду и седме стотине седамдесет и осме године. док пређоше селу Штитарици. да их памте Турци Колашинци. па због тога напустише кулу. јер ће Јоле са пет својих сина нападати српског душманина. а Колашин турски нападоше. Ту великог мала заимаше. кад запали турску караулу.

и многијех морачких главара. морачке је окупио чете па изврши крваве освете. у Морачу Горњу ускочише. Штитарицу село запалише и велики плијен плијенише. Крковићи једни се презваше. Пет погибе брата Лазовића. да се Турци не зауме више да морачке дирају хајдуке. а бој љути са Турцима бише докле село пусто оставише. а Пијука и браства Пепића пануло је двадесет и више: док хајдуци село напустише. Раде рањен у гркљан бијаше и Кркљо га због тога назваше. Таушане Рада људског џина. харамбаше Јакше Гачанина. Мидо и Илија у Морачи оста фамилија. Те од тога Рада Лазовића постало је браство Крковића: и од тада до данашњег дана славе славу Светога Јована. а њихови рођаци и браћа кад је ратни небат и недаће одселише у јуначке Куче. постадоше слободарске луче. После Рада Крковића чета правила је стотине освета. Но Лазовић-Крковићу Раде Штитарицу убрзо нападе. Радев Мијат. Када Турци примише поруке од Андрије попа Драговића и Станише кнеза Пековића и војводе Мине Радовића. предводника Рада Лазовића и Дуловић Мијата сердара. .што се мушки јунаштвом доказ'о и чувени Тамов Петроније који Турке из кубуре бије. Ракочевић Јованов Вуксана. а презиме други задржаше и данас се зову Лазовићи ближњи род им браство Крковићи.

храброг лава Бошка Секулића и ускока Лаза Баковића. Чуљковића Милоша хајдука. .прослављеног из многих мегдана. Рубежанин Мира крволока и Аћима Костића ускока. калауза Томов Петронија Турцима је пукла погибија. Кнежевића Кречка горског вука. Пишу турци у Стамбол везиру да Морачу остави на миру.

богатство и злато. На рукама разне наруквице. Што ће љети слане и сњегови. Око грла златен огрлице. Још некакве носи белензуке. О ушима минђуше јој висе. Робу носи од најљепше свите. Па ти узми што је женској дато. Сребрн ланац виси око врата. На прстима од злата пршћење Украшено у драго камење. Што код мужа да не спаваш сама? Но по десет на ред да чекате И да туђу љубав уживате. Што га до сад нико глед'о није. Што харемска да те бије тама. Што ће теби аге и бегови. Кад је Јово Туовићу виђе Заљуби се. С њима мисли да устраши момке. Пријатељство са њоме стварати "Зашто тако лијепа и млада Да не гледаш ни села ни града. ЖЕНИДБА ЈОВА ТУОВИЋА .поноси се. До паса је навукла димије. Све је фино поднијело булу. Са главама прекриле јој дојке. Ни у подне. Презри харем. Два јој ручна на рукама сата. Руса коса низ плећи јој бије. Са љепотом була . Плетенице од четири струке И на дно њих исплетене ките. Те са њима своје т'јело крије. Украси јој разни на зумбулу. була му се свиђе. Па се були поче удварати. А на прси извезене змије. када сунце грије? То уопште мени јасно није.Хајдука - Каква бјеше да је бог убије. .

Паметан се човјек томе чуди Зар то могу дозволити људи? Па и ја се томе јаду дивим Зашто млада у харему живим. Зашто да се у харему кријем. Нити гледам прољећа ни' љета. Нити цвијет планински миришем. А слушат' ћеш и поштовати мене. Ка' остале носит' ћеш се жене. И стобом ћу у кревет лежати. Причају ми триста имаш мана. За тебе сам одавно сазнала. То ријетко у свијету има. Нити чистог ваздуха удишем. Но се млада у харему гушим И својијех образа не сушим. Праунук си од Угрена бана. Јер ме бије у харему тмина. И скинут ћеш са себе димије. Моја ћеш се вјереница звати И хаљине крваве ми прати. Онда була говорити поче: "Остала сам мала ко' сироче. Да се с друштвом питат' не умијем И да клетве слушам за хајдуке. И сједати с тобом за вечеру . Гледат воду ђе крвава тече. Слушат брда ђе од пјесме јече. Пред воштану крстит' се свијећу". Дивити се љету и прољећу. А од мушке да ме страше руке? До сада ме нико тако није Од сад само твоја руке смије. Њине приче нећу слушат ништа Са тобом ћу ићи у Љевишта. За тебе сам лице његовала. Зло и добро са мном дијелити.Слободу ћеш знати цијенити. То се код нас носити не смије. Из харема с тобом ћу бјежати. Усред подне нијесу ми дали Погледати бијела свијета. Нити видим Сунце са Истока. Нити пијем воде са потока. Турци су ме 'вако васпитали.

Нек ми сунце са истока гране. Па ко што су Црногорке прве Крсти' ћеш се и ложити бадњаке. А кад му се Туркиња насмија Јова Сунце као да огрија. Тај љубавни закон неумрли. Златни прстен стави јој на руку Па пољуби булу и загрли. А Јово јој Туовићу каже: "Са тобом се моја љубав слаже. Онда поче упознават' булу: „Ово ми је кућа и имање. А то сам ти рекао и прије Мораш скинут са себе димије. Заборави на буле и паше И савјете што ти они даше. Па на ноге лагане се диже И с Туркињом у Морачу стиже. А с Турцима лоше држим стање.И турску ћу погазити вјеру. Доведе је пред бијелу кули. Цвијеће ћеш по планини брати. За то ћу те за себе просити И у Горњу Морачу водити". Нек и мене једном зора сване. Мораш своју вјеру мијењати Од сад ћеш се Црногорка звати. И слушати гусле и гуслара И одјеке звона и чактара. Укућане моје поштовати На Божић се са мном мирбожати. Схватит' ће ме и разумит људи". Нек с' из моје куће обестрве. Нећеш више с булама сједети. Нећеш више димије носити. Нећеш више Рамазан постити. Испунит ћу што ми срце жуди. Усред подне орлове гледати. . Нећеш више харема гледати. Он јој даде од злата јабуку. Цијенити људе и јунаке. Гледат ловце како лове срне. Низ Плоче их баци у Рзачу Или овдје у воду Морачу. То ми мораш поштовати и ти Као прво вјерна ћеш ми бити.

. А кад с булом у кулу уљезе Со и хљеб јој додаде с трпезе.Црногорка Воду пије с Рзичког потока. Своје лице у харем не крије Но је Сунце у сред подне грије. Да би са њом вјеру ухватио. Слуша вука ђе у гори вије.Подјеле ћеш одмарати црне И чекати мене из хајдука Моја ће те миловати рука". Са њоме се Црногорке зоре Она Јову откућницу оре. И орлове под облаке гледа. Јово јој тумачи. Ливаду му и пласти и коси И ођело црногорско носи. Па кад тако савјетова булу Рече: "хајмо у бијелу кулу". Па са булом у кулу коначи. Но што ради була . Заборави харем и димије. Па на софру сабље укрстио. И са друштвом биранијем сједа. Ујутру се са њоме поздрави И свој живот хајдучки настави. Шта то значи. Слуша пашче ђе код тора лаје. А Јово је често обилази И на конак код буле долази. Црногорске прати обичаје.

ништа карактеру! Није љубав Турчине на силу. води Турке од града Никшића. пристиже. на Ратњу. па се нашла на велике муке: зар да сестрић Мида Крковића. с тобом неби сјеђела на свилу. нит' у харем лежала на злату. што је Турке никшићке довук'о: да попали села у Морачи. него була у харему бити. част и образ и људске врлине. без дана се суђеног не гине. бранила се правда и слобода. мисли Зуко: руке ће да склопи. Плана сина у Ратњу утопи. Од када је српскога народа. и да од њих створи агаларе. Ти још Црну не познајеш Гору. Зароби је Париповић Зуко. с крвавога морачког мегдана. ЦРНОГОРСКА СПАРТАНКА 1795. као што је Драговића Плана. Црногорке не пристају на то. око њега и његова блага. Па је многи задобио славу. рђо турска. и сачув'о на рамена главу. Плана сина носаше у руке. Што ми нудиш богаство и злато. нит продају образ за невјеру. . ми бирамо љубав по избору. године. на Морачу и на Морачане? Она са њим да проводи дане: и да сина у харем подиже. да поведе младе јаничаре. али Плани придолази снага. да се царски покупе харачи. па кад на мост. радије бих конопац о врату. па љутито говораше Зуку: Нећу твоју пољубити руку! Радије ћу у Ратњу скочити.

кад јуначки с оружјем барата. и са њиме дичи и поноси. и бесмртност доби тога дана. свијета им погледат' не дате. држите их као у кавезу.и у њојзи лично уживамо. ви сте Турци као стока друга. одкуд љубав у ваше сараје"? Свак се вашем обичају руга. А Његош јој јунаштво признава. и стотину златнијех дуката. Кћер чувеног Рада Крковића. другоме је никоме не дамо. Онда Томаш к'о прави хајдуци пружи пушку низ лијеву руку. не би ђеџу невину мучио. и два са њим убила Турчина па у Ратњу скочи Кауркиња. Плана зграби оружје у руке. Ти да имаш памети у глави као српски витезови прави. Турчнне. . кућа је ископата наша! Син је мртав мене воде Турци. и Клориндком српском опјевава. што је у ред српских соколова. И још мислиш жену да ми љубиш. То хришћански закон не познаје. ја бих рађе око грла везу. јер по десет жена сви имате.'" Па дозива свога мужа Томаша: "Знаш. од Првога Петра Петровића. сврстала се Црногорка ова. Но. Докле траје пометња у Турке. што ми сина утопи јединца. и преплива страни Морачана. па овако говораше Зуку: "Ово ти је од мене здравица. сад ћеш пасју главу да изгубиш!" Па латинки живи огањ даде мртав Зуко међу Турке паде. но се була ил кадуна звати да ме Турчин љуби и галати. нити жене на силу турчио. требао си знати ово ће ти на нос искијати. доби сребрен ћемер да га носи.

Споменик је овоме племићу у Петровој цркви у Никшићу. докле живот за слободу даде. и познатог турског крволије.која главе са Турака скида. то је сестра Крковића Мида. . што Турцима задаваше јаде. Крковића Радевог Илије.

Махмут-Бегорићу. “Замном ко је јунак" . Мећикућић иде про Биоча!. са пушчаном кишом од олова: двије војске преко Ораова Шабан-агић. кад ријеши браћу да сијече. своје главе положио с врата за крс часни и златну слободу. да се КУЧИ спале и угуше. Онда везир распореде дава и војнички рапорт саопштава: „Бег Босански преко Купусаца. малобројна снага Црногорска на Убле је. От Усеин преко Затријебча. па везира скадарскога моли. браћа су се одужила роду. а капетан Мекић про Веруше. да јуначке похарају Куче. да му сила везирска дозволи. а на Медун ја са војском бићу. ту.Паво рече." Тако везир распореде даде - “моје ћете поштоват команде. .'" Кад се турска сакупила војска. у сред тога крвавога боја. шанац направила и ту Турску силу уставила од јуначког Дрскалова соја. год. а из шанца други утекоше и у Малу Ријеку склонише. пануло је седамдесет глава и вјечно им припанула слава. ПОХАРА КУЧА (1774. из јуначког села Лазарца час и образ испод ногу баца.) Кад се изрод роди Црногорац к'о Стојанов Паво Ораовац. Никола са девет је брата. поробљену рају да потурче. да сијече и да главе баца. про Фунднне беже Зотовићу.

па на Турке живи огањ даде. па са сваке стране навалила. горски витез Чобо Љуљановић и Жиковић Јоко са Убала. пред којим је многа глава пала. Ђуро и Периша Ивановић у борбу јуриша. соколова. склонише се у једну пећину. мртав Турчин испред њега паде. с обје стране заломише крила. пошто с војском бану изненада. обруч спуча војска око Куча да на Медун везир мирно руча. Стари Бјелан Мићков. дуге браде. Кад се Турска прикупила сила. па пошто су оба оздравили послије су побратими били. опучају камен низа стране ал' се Кучи и ту мушки бране. баш у кулу Ивезе Вукова - Аџи-паша Османагић хвата и Ивезу завеза на врата. Али Кучи у Малу ријеку некако су стигли да утеку. А Савко је. бране нејач и на улаз гину. Па јел било храброг Црногорца као Никша Вулин Ораовца? Који бега срете Селчанина и сабљом му честитао дина. . код јунака. па су ова три сокола сива. а Турска их војска опазила. Неда Бећо и Љеворечани да у помоћ пристигну Ровчани.Пунан Дедин право се упути и у село коначио Кути. па Станојев Љакићу Љаковић. људи. Тако траје неколико дана док стигоше три ровачка бана. у сред ноћи кад се није нада. а ујутру турска војска крену да сијече Куче на терену. од старости за дубом застаде.

Кад дођоше на улаз пећине. . Од пећине до мјеста Лутова нико несмје изговорит слова.да би кога избавили жива. ту шездесет мушки живот даше. Но кад Турци за Куче сазнаше братоношко племе похареше. од Пипера и Бјелопавлића и од Спужа и од Мартинића. да бјежимо пр'о ових кланаца. Шаљу Турци поруку Ровцима: " Одмах Куче вратите Турцима или ћемо напанути Ровца и оца вам гонити кроз оца. јер су дјеца за уста хватали да глас не би крвнику одали. па је псује и светог Јована." Кад Ровчани Куче не вратише онда Турци напад наредише. да би како спасили икога. па са благом што им опљачкаше мост Везиров тада озидаше. ради крсне славе и Божића. нико гласа не смије одати. прошли крадом пр'о Братоножића. Кад Ровчани за напад сазнаше једну жену с дјететом послаше. до Мораче тврде и Роваца. гдје се лако неопрезно гине. "Ја сам Мина Радулов. јер се тајна мора сачувати од Турака и Братоножића" Па се седам угуши ђетића. војвода- па нек вам је са срећом слобода. нема бољег кумства од мегдана. ради вјере у крст и у бога. а турски се четовођа чуди. да им кумство крштено понуди. Ту јој оста побјена прешлица то се зова Прентина главица Него Ровца Турци нападоше.

ту ће вјечно да их грије луча. а ровачке сестре и одиве као своје сестре поштоваше.све Ровчана и јуначких Куча. божји Амин у манастир даше . Па су Кучи за седам година останули тада у Ровцима. да заједно као браћа живе.

заробићу Илију војводу. НАПАД ТУРАКА НА КУЧЕ 1739. сви ће власи нашој вјери прићи. понијеше оружје и паре. послата. то ће бити турска царевина. кад је прими војвода Илија. не признају обавезе наше. онда књигу на кољена пише: "Неможе се ово трпљет више." Силан паша Подгорицу мину. године Скадарски је осилио паша. и сву њину хришћанску господу. чим му књига у руке допане. а камоли за јуначке Куче. Алаха ми и нашега дина. Ђуро проговори: "Ти си понос нашој Црној Гори. "Неће више постајати Куча моја ће их војска да потурчи. за наредбе цареве не маре. на Медун ћу џамију подићи. па на Врела рибничка почину." Кад у Куче бану бурунтија. да јуначко племе подхарачи. . што је женско да у харем бачи. нит мирије. па ђавола тражи да би наша. проучи. па Илији. да чините кастиг по народу. да постану буле и кадуне. зато тражим Илију војводу. хараче нит' данке а многе нам убише јунаке. који живе боље него паше. не сађе ли ми ћемо изаћи па ће Куче црни ђаво наћи. иде паша пријети и куне. да са њима на Куче напада. Скупи војске петнаест хиљада. нека сађе на равне Дољане. скупише се на Медуну Кучи да се књига.

преводњака стотину овнова. јер је реко да ће десет глава посјећ ханџар овог љутог лава. ил ви ето сјутра с војском паше. А паша му из шатора рече: "Док сам овдје вама је најпрече: дотјерајте стотину волова. без крви делијо. но послуша црногорског змаја. што сијече Турке и растура. а бегу се тако докотура . под командом Јововића Ђура. Но војводо." Када Ђуро стиже на алату проговори с коња азијату: " Што си слао ситну бурунтију. и све брашно из амбара свога и за војску вина црвенога. наш се народ добро научио да за образ и слободу рати". зашто тражиш војводу Илију". проговори Ђуро са алата: "Ја у име мојих Куча брата. па се Ђуро ка Медуну врати. да вам Куче прегазим камене. кад стигоше у Врбицу Турци спремни су их чекали хајдуци. недам Куче. да се хвали у Стамболу. А силан се паша наиједи па на Куче војску распореди. Девет глава остави на страну. цару како главе хајдучке сијече. за Куче је прече ти остани ја ћу к' паши ићи и на мегдан јуначки изићи.да те паша под шатор привуче и убије данас на превару." Још хоћаше паша да набраја. па са бегом Авезићем плану. најљепшу ћеш довести за мене и дугове донесите ваше. Чекаше га на Медуну Кучи. на срамоту да вам љубим жене. све ђевојке и невјесте жене. Ђуро пашин "поздрав" препоручи.

О ИЛИЈИ. паде глава ровачког племића. може само глава Авезића". на то одговара "Нема тога богатства ни пара да ми плати мојега сестрића. дим барутни свезо до небеса а кула се из темеља стреса. о великој Турској погибији О ЈУНАШТВУ КУЧА. баш сестрића војводе Савића. на великој нашли су се муци. па из куле јадикују Турци бег Авезић богат откуп нуди: "Знаш." Савић. па натјера бега Авезића у гласиту кулу Рашовића: седамдесет Турака ту има и два сина пашина са њима. што са војском стиже из Роваца. Савићу. да се прича у скадарском граду о залудњем пашином нападу. Нема више паше скадарскога. Рашовића кулу запалише. турске главе са ханџаром баца.бегу. Илија га са војском порази. Кад видјеше Ровчани и Кучи око куле круг се војске спучи. . час и образ и ријеч погази. да смо и ми људи. побјего је с' бојишта овога а два сина остави у Куче и превари што је рек'о јуче. све у кули Турке затворише. Па улеће да свети сестрића.те погуби Јововића Ђура.

Кад договор такав урадише. а жене ће наше љубе бити. Трећи рече Шабане Марићу: "На Пипере с војском ударићу. узели су оружје у руку. све некакве турске улизице. . Али свуда доушника има. а Зотовић да би убро славу нанишани Марка Марковића. док Булића Хусеина рани храбри витез. Бој се бије. заждити им ватру на шљемену. Марковићу Марко. па му рече: "Нијеси умак'о" и сабљом му посијече главу. С тог простора нестаће хајдуци. Пипери ће постат пашалуци и ми ћемо њима управљати. и мораће димије носити". па говори Зотовићу беже: "Освета ме на Пипере беже. што је мушко све ћемо побити. године У сред спушког крвавога града турска се је скупила армада. да јуначке униште Пипере. лешеви су на свакојој страни. што немају људске карактере. све уништит живо у племену. жене ће се морати клањати и нашу ће вјеру прихватити. на брзину војску покупише Спужа града све до Подгорице. Онда рече Булић Хусеине: "Бунтовнике похватаћу њине". рад' алаха и нашега дина ударићу с војском Пиперима". брат познати брата мог'о није. ТУРСКИ НАПАД НА ПИПЕРЕ 1766. Чим Пипери добише поруку. глас додаде неко Пиперима. крв се људска лије.

да убије Пиперскога лава и да ће му припанути слава. разбојника изгубисте толико живота - ТО ЈЕ ЦАРСКА БРУКА И СРАМОТА" . сам са собом о злу разговара. Ко без главе побјегоше Турци. Кад то виђе Марићу Шабане виђе своје исписане дане. спушке Турке напремасе кара: "Ви с' толико хиљада војника од пиперске банде. а гоне их пиперски хајдуци. не вјерује да ли писмо гледа. понада' се да ће имат среће. откин'о је турску главу с њега.али пушка Бећка Бајовића предухитри Зотовића-бега јарко сунце огрија кроз њега. па пошто је погубио бега. кога стижу сијечу им главе. на брзину писмо накитише скадарскоме везиру на руке. Паун Рандић с пушком се обрете те Шабана на нишану срете. да за црне чује муштулуке: потресе се везир од иједа. мили боже ужаса и страве. јер су сада изгинули с главе и хараче платили крваве. Па када се Спужу повратише. неће Турци за дуже вријеме на Пиперско враћати се племе. па са сабљом на Марка полеће.

Османагић силан Бећир беже. Шта ме ово с пенџера засија. па бег мирно заспати не смије. У по ноћи и'з кревета скаче. на пред кулу Бећир бега стану. би на мегдан да позове бега. Сваки дан му по граду искачу. од цара се. што Турцима дријеши и веже. прекрсти се бог и божја вјера. не боји. па га жеља освајачка вуче. Намјерно је са Његуша сљега. сваки лети ко да има крила. . јер су Ровца и Морача тврда уточиште турскијех катила. на јуначке Пипере и Куче. ни ручат' му самирно не даду. да покори црногорска брда. када нека надприродна сила људски разум сломи и савлада. на Ровца се љути и Морачу. свакодневно сијеку му Турке. О црном га забављају јаду. ко с истока сунце да огрија? Кад му поглед на пенџер застаде. турска стада. смак'о би их са мапе свијета да ниједан ниђе не постоји. да фереџу скину и димије. Црногорце куне и клевета. сања да су стигли из Мораче. докле свјетлост сину са пенџера. Док Илија Рајичевић бану. у сред дивне Подгорице града. нападају поља и читлуке. ко' од њих. ФЕРИДА Послушајте браћо моја мила. силан јунак к'о укопан стаде. да му ћерку заробе Фериду. право двору његовоме иду. плијене и јаве Бећир беже преживљава страве.

неће више млада да робује. па му љубав са пенџера нуди. поштења ми и образа мога!" . Овдје су ми додијали јади. да ме сунце никада не грије. на рођењу бјеше обећата за некаквог скадарског везира. Те љепоте није гледо нигда. разуми ме. а турску ћу вјеру да одбијем. што ће мени везири и паше: што хареми и њине џамије. Сија осмјех с ђевојачког лица. поштоваћу и Христа и Бога. дал' је вила ил Туркиња права? Радо би јој скинуо димије. зар то има са животом везе. а ја да их попријеко гледам. да ме у град ко слијепу воде. Обичаје поштоваћу ваше. да не гледам дана ни' слободе. Крстићу се са крстом часнијем. да ми везир распореде прави.па својему не вјерује оку. Црногорче млади. па у њима да се гуја крије. јер се плаши да је пријевара. ал' Фериди срце неда мира. радије ћу с пенџера скочити! На џеназу да ми будеш и ти ако нећеш мој вјереник бити. а Туркиња опет проговара: "Нећу жива у Скадар одити. турску вјеру проклиње и куди: "Њиног ћу се бестрагати рода. од богаства преча је слобода!" Имаше јој осамнаест љета. прекрила је накита од злата. да ли види на пенџер ђевојку. и да чамим у турске кавезе. ал' Илија за то и не чује. а бијела не гледа свијета. да ли сања ил' је стварно јава. док с другијем женама љубави. нећу пашу и љубав му не дам. намигује млада љепотица. то бијаше бегова Ферида.

па у уру заказану стаса. Свак се младој љепотици диви. јер ако би за то знао беже. а бег нека страву преживљава. осмијех јој заблиста на лицу. Обичаје нове јој казаше па народно коло заиграше. мого би се ђаво да излеже. и постаћеш Црногорка права. а срећа их испрати и вече. гдје су многе иконе на зиду. а одјећа турска из Стамбола украсила младу љепотицу. па се чуде ђе је цура била. Него сађи полако кријући.Рајичевић кад ово разуми. Па у српску богомољу иду. јер рањена не издате гласа. Скупише се браћа и рођаци. што се тако крвљу обојила. полумјесец преломљен на пола. амајлија турском опасата. . од несреће спасила се клете. те у само освитање зоре на јуначке дохиташе дворе. Милица јој ново име даше. образа ти и очињег вида. Златни накит виси око врата. па је Богом и свецем закуми: "Немој тајну одати Ферида. Крв је зали од главе до пете. ђе Илија Рајичевић рече. послаћу му поздрав са Његуша. све гласити људи и јунаци. пробадаше да се није скриила. по руци је сабља дохватила. па са сабљом кроз сламу од ражи. Док је свјетлост дана напустила. ту Илију с Феридом вјенчаше. а ја ћу те водит мојој кући. Ферида се у сламу склонила. Бег разјарен поче да је тражи. Поздрављаше фамилију нову а снахом је сви присутни зову. нека пати нек га боли душа.

и опанке од крмеће коже. обичаје наше поштовати: нећеш носит кадифу и свилу. . Милица се не плаши од рада! Од сад ћу се Црногорка звати. и накита од сребра и злата. сукнену ћу одјећу носити. гурабију јести научила. у сред турског Подорице града. кад је слога све се друго може. да је сунце са небеса грије.у савардак што дође да живи." И фина им стаса породица: Блажо. а браћа је и мајка служила. мораш прести и плести и ткати. прешлицу ћеш држати на крилу. а одјећа кадифа и свила. Бог ће среће и таликад дати." А Милица даље га претече: "То сам знала још и оно вече. кад се дома врати породица. да се више од људи не крије. да је тама и мемла не бије. укућане наше поштовати. да фереџу баци и димије. само да би на слободи била. Поред мене и њих ћеш слушати. потомство ћу наше подизати. Кад се млада покрсти Милица. Све је ово була погазила. вјерна ћу ти доживотно бити. а на пољске послове стизати. Драго и шћерка Љубица. код толико кућа и палата. онда младој збораше Илија: "Све је ово наша фамилија.

Кад његова преузе команда златне кључе од Никшића града. чувају пјесме заборава. капетану Мушовићу рече: "Моја сабља људе не сијече што договор пазе и цијене. и јуначке лозе Петровића. капетане. и гласитих српскијех хајдука. и ко више срете освајача и ко сваком душманину каза: "Смрт је света без дудског пораза. и витештва Карађорђевића. Је ли такав књаз Никола био. чувала се правда и слобода и бранила своја домовина. и светога свеца из Острога. старца Никца и старца Новака. и ђедова њиних и унука. Са вама је сачувана слава. па вас за то поставих на крило да запјевам што је некад било. и честите куће Немањића. јер је љепше у гробници бити. послушаћеш мене. него туђе служити народе и живјети срамно без слободе". је л' га свијет читави славио. и Николе цара од јунака. и Милоша и цара Лазара. и јуначки живот изгубити. и азбуке Караџића Вука. ЗАУЗИМАЊЕ НИКШИЋА 1877 године Гусле моје са помоћу Бога. српску славу дал' још неко има и чија је историја јача. и војвода многих и сердара. . Од када је српскога народа.

па чекају ријеч Мушовића. топове ћеш од Никшића града оставити тамо ђе и јесу. виде да се узалуду боре. а капетан тужно проговори. а ко код везира по сопственој жељи нека бира јер је Никшић саде црногорски вуци су га заузели горски.. Ко ће овђе. а народно завлада весеље.па лозови аге и бегове. Црногорски пјевају хајдуци. јуначки га на сабљу добише и немамо шта чекати више.. да је војска славне Црне Горе запосјела около Никшића. Књаз Никола сједе у прочеље. "Ја предајем Никшић Црној Гори." Кад то аге и бегови чуше према земљи поглед обрнуше." онда плотун са бедема пуче. Књаз Никола. ту ћеш мени дати своју бесу да се моја поштује команда. царе од јунака. па напуштај Сливље и Требјесу. а град Никшић напустише турци. наш је барјак са бедема мака и узео од Никшића кључе. . град Никшићки и сву околину да ти Турци узалуд не гину. нек клањају и рамазан славе не смије им длака хвалит' с главе. кажи да их бег Мушовић зове нек оружје са собом понесу. Ко ће моју поштоват команду може остат у Никшићу граду.

преко Црне Горе већ оступа. од како се историја пише. па сједоше на диван главари. и од Скадра преко Црне Горе српски народ ватром да сагоре. да у Грчку нађу уточиште. Црна Гора ко у мишоловци. Па ме људске традиције уче. Урошеву граду. Црногорци у опсади пиште. . да би ратне разрадили ствари. МОРАЧКИ ГОРОСТАС Од кад' Србин српском душом дише. Док глас стиже са Цетиња града. ђе почива Његош на висину. људске крви створи се ријека. и дан данас витезове зрачи. но остати изрод у народу. Краљ Никола нашо се у јаду општи метеж на Цетињу граду. скупило се хиљаде јунака. прави јунак буди. Под командом Вукотића Јанка. за крст часни и свету слободу. да Србима оступницу даду. синове је сјетовала мајка: "Расти сине. град Цетиње и Ловћен планину. од кад' носе облакови кише." Такав савјет у Горњој Морачи. На почетку двадестог вијека. боље ти је јуначки погини. рађало се људи и јунака. док кренуше браћа Црногорци. јер кренуше швапске јединице од Србије преко Брегалнице. на Мојковцу. да те воле и цијене људи! Људски ради и јуначки чини. Српски народ у крви се купа. да опјевам тебе мрки вуче. од кад' тамјан дими и мирише. да је швапска узела команда.

Да бранимо царство Душаново. швапској сили не бих се помака. и алата на којега јашем.и да њина застава лепрша. нека славу јуначку угаси. наша браћа у Србији пиште. нити знао шта значи слобода. да јуначки образ сачувамо. нека носи за пријеклад кости. Црну Гору и Србију грије. да тарнемо Божићне бадњаке." Онда мрке бркове засука. Ко не хтио прихватит' ово не имао мушкога порода. по овијех брегова и чука. нека свјетлост бадњаке нашије. вијећају да ли да одлуче да се војска с Мојковца повуче Црну Гору заузеле Швабе. мрко му се чело наоблачи: "Ми нијесмо у Горњој Морачи робовали. нек' варнице сину у облаке. не гледао ни дана нит' ноћи. На муци се нађоше главари. у име морачких јунака. нити ћемо када. А ја нећу образа ми мога. што да гину Црногорци џабе. изнад града код Орлова Крша. из Мораче Бојићу Алекса: "Ја. нит' се крет'о без туђе помоћи. Обавезу моралну имамо. нек се Шваби клања. и да наше претке не брукамо. но ћу чекат Швабе на бојиште. нек се спаси. ко би ове распетљао ствари. а гаврани пошту доносили! . Аранђела и Вишњега Бога. да им овђе оступницу дамо. за мном браћо који мисли сада. кукавички војску повратити. и оружја што о пасу пашем. А ко нема снаге ни мушкости. дворови му у корову били. "Докле сину муња из небеса. сви да ћемо главама платити.

Бечки престо са сабљом потреса. . Па медаља Карађорђевића. а стотину мука премучио. нико нехтје погледат преда се. налази се у кући Бојића.Па сад браћо како вам је воља смрт је часна од срамоте боља!" Када ове разумише гласе. Шваба незна шта са њима бива. од Развршја и Папратне стране. Код овога храброг Црногорца. Он је мог'о у Горњој Морачи да изведри кад се наоблачи. кад се крвник за оружје хвата. и кад пљуну на понос и славу. него предлог овај прихватише. витезове престављаше праве. јер из руку никоме је неда. да јуначки положаје бране. и још многа јуначка признања. остала је сабља са Мојковца. нек се на њој покољења уче. умакоше кроз крваве кланце. Два му метра од земље до главе. Изгледаше људсковина ова као да је дош'о са Косова. ал' спасише браћу Србијанце. Мркки брци пали на рамена узор људи морачког племена. Бјеше примјер људи и јунака десна рука Вукотића Јанка. Аферим ти црногорски вуче. ратне ствари и одликовања. на глави му капа црногор'ка у рукама чувена московка. и московке пушке дохватише. таквог лава рађати се неће. но у кући вјечно да се гледа. лакат и по са плећа на плеће. с Меденога Гувна до Препрана борише се три крвава дана. џамаданом прса запучио. пртинама људска крв се слива. Ал' почетком другог свјецког рата. Ту командир Бојићу Алекса.

на коју ће да окрене страну. за то неко свој образ окаља. и племена горњоморачкога све би било једно уз другога. ал' с помоћу свевишњега Бога. те великог морачкога дива. Алекса ће као соко сиви остат' вјечно у народ да живи. те неслогу у народу створи не зна народ за што да се бори.мучки овом доакаше лаву. сахранише ни мртва ни жива. Посумљаше да ће бранит' краља. Није лако прећи преко тога. . кад бирани Црногорац пану. јер се знало ђе Алекса пође што је братства и Бојића рође.

гдје бјеху Бугари на Неретву. Боже. може мушки муке издржати. наш'о равна лава и делије. што постаде прави патриота. као Марко Миљанов из Куча не би човјек ни са зубљом луча. најтеже је бити Црногорац. Сутјеску и Дрину. док француски официр дохвати: "Ја у име францускијех власти. легијом те одликујем части. прошао је стотине голгота. ЂОКО МИРАШЕВИЋ Тешко ли је прави човјек бити. ужаса и страве! Али Ђоко као сиви соко. или светог свеца из Острога." Орден скида са својијех груди. валови га по пучини гоне. Кајмакчалан. војници се у таласе даве. али човјек с људском величином. к'о што раде ратници и људи. . са Медуна Мирашевић Ђока. и ратника хајдучкога крока. јер га бољим јунаком признаде. свој му орден на поклон предаде. и човјека без икаквих мана. Па тај витез са солунскога фронта. ко из Куча војног капетана. тешко ли је правду остварити. мили. у сред подне када сунце грије. Сам се бори с бродом и судбином. стоји на брод и гледа високо. Два је свјетска ратовао рата борио се на "Скадарска врата" и на Церу и на Колубари. као помоћ да тражи од Бога. Тешко ли је бити ратоборац. Брод француски кад поче да тоне. са славнога солунскога фронта.

Станишић га Бајо позиваше. Црна Гора. У Колашин допаде зиндина. капетанску сабљу да припаше. Кад се раскол у народу створи. почеше се стварати табори. да одлуке доносе и судел А Ђоко му на то одговори: "Бит издајник нећу Црној Гори! Нит' последњи. Ја би ради бит' мртав у гробу но жив твоју облачити робу. на попусте и привилегије. може као црногорски соко. годину је тамновао дана." Кад га Павле Ђуришић питаше: "Како трпи те окове наше?" А Ђоко му на то одговори: "За људски се образ човјек бори. а клањаћеш се на кољена мене. без гријеха каквог и пораза. само Мирашевић Ђоко. Нудише га због части легије. Природа се својим током креће па ни твоја дуго бити неће. ни попусте." То ја својим јунаштвом доказа. да им каже: "Ја не примам мито. Часније ћу живот изгубити него на част и образ пљунути. од кад сунце са небеса грије могло боље родити се није. па да Милош Обилићу дође . Али. не долази ни то. а недјело ничим се не брише. Пљуваћете кроз Колашин жене. ускоро ћеш остати без власти. па замјеник лични да му буде. мој Медун и Кучи на стару ме традицију учи. Јер таквога дива и јунака откад бије муња из облака.ни једна га битка не размину. а камоли други ратови су ал' нијесу дуги." Док овога храброга ратника ухватише групе издајника. а ти немаш образа ни' части. Историја јунаштвом се пише.

та највећа народна несрећа многог посла до Голог отока гдје преживље горе него стока. да се цркве не смију посјећа'. таква звјерстава радили нијесу. ил' да срете Миљанова сина. Кафу пије и разговор води да потомци живе у слободи. ратне значке и одликовања из страније држава признање: Италије. да се слике светог Сава крију. Ни усташе у своме бијесу. због његових ратничких вјештина. но постаде миротворац прави. Кад је земља слободна постала чин војнога носи генерала. ил' Његоша што држаше престо. Француске. да не смије помињат Русију. он се не хтје светити изроду. није залуд славни Његош река: Част и брука живи довијека". Ал' се Ђоко није томе над'о да у миру.или славни вожде Карађорђе. златни орден Бијелих орлова. Три медаље златне Обилића. Грчке и Шпаније из Енглеске. неће смјети поштовати Христа. . Та старина из обадва рата крвницима отвараше врата. иако му радише о глави. због јунаштва и људских врлина. јер је ратне вјештине савлад'о. кад слобода блиста. Па се Ђоко за част људску бори легенда је ост'о Црној Гори. сваки би му уступио мјесто. крст од злата на прса његова. или стари Никац од Ровина. Русије што је доказ храброга човјека. Кад поново дође на слободу. Али Ђоко и то издржава на храбрости вјечита му хвала. с мачевима Карађорђевића.

да упознам млађе нараштаје. и каквих си трпио голгота. ." Хабер црни Црном Гором оде. ведро бјеше облак се појави. човјек само на човјека личи. Имао јс прекршаја триста. то је Рајко Раосављевићу обрати се храброме племићу: "Част ми људска и образ налаже. јер оваквог изгубисмо лава људско хвала и вјечно му слава. Подгорици крај Мораче воде. поштов'о је Русију и Христа. У Београд главну престоницу посјећују тужну породицу. Док једнога жалоснога дана. По одру је киша покапала. да нестаде црногорски соко. А туга је обавила јуче Црну Гору.Рат долази и доноси свашта ко је човјек треба да опрашта. да народне црногорске власти сахране га уз војен почасти. Одор маса окупљена прати нико нешће говор одржати. у Скупштину хабар да се каже да почасне формирају страже. да се овдје која ријеч каже. да се тобом Црна Гора дичи. твој Медун и Куче. посјећао црквене олтаре и чувао традиције старе. и загрмље муња из облака баш у трен сахране јунака. чу се хабер злогласнога врана да је умро Мирашевић Ђоко. частан ост'о читавог живота. јер је нека над природна сила. то небеса бјеху заплакала. Народна се Скупштина колеба дал' почасти одржати треба. кроз какве си прош'о окршаје. двије кћери кукају и плачу док из масе људски глас се зачу. Ал' у таквом ужасу и страви.

ту одлуку донијела била. а народне власти нек' се кају. Но Бог с неба ту неправду виђе па његово наређење сиђе. поред Марка љуцке величине. не спуштише мирно да почине. да се чува вјечна успомена ради славног браства и племена. ђе Бог праве душе одабира. те овога великог ратника. ради двије кћери што остају. уз почасти славнога ратника. са плотуном испрати до гроба. те витезе из ратнијех доба. што признатог свјетскога војника. сахранише као државника и легенду из рата и мира. .

УДАР МОРАЧАНА НА ШТИТАРИЦУ

Књигу пише Радовић војвода.
од Морачког јуначкога рода,
који чува традицију стару,
па је шаље Мијату сердару
Дуловићу у Горњу Морачу.
витезови прави гдје искачу;
да позове попа Драговића
и са Сврка кнеза Пековића:
"Покупићеш морачке јунаке
и дођите одмах у Дробњаке.
Ја Ускоке храбре Љевиштане
скупих овдје за наредне дане.
Ваш се Мина Радовићу нада,
да ће Турци од Никшића града,
натјерати преко Сиња'вине
богат плијен од града Приштине.
па да добар шићар плијенимо
и са нашијем друштвом дијелимо."
Но кад бану попе Драговићу,
он говори Мини Радовићу
и сердару Дуловићу Мијату
ко својему рођеноме брату:
"Ја бих ову војску окренуо.
на Колашин Турски ударио,
Штитарицу село запалио,
а путеве да би нам показ'о,
пред нама ће Баковићу Лазо
и велика отровница змија,
зови Лазо, Томов Петронија
и позови Лазовића Рада
и Милоша Чуљковића млада,
што су скоро код нас ускочили
и крваве кланце запамтили.
Хитро храбре похиташе чете,
ноћ их тамна на Грково срете,
ту Пековић Станиша остаде,
с четом својом да бусију граде,
а четири калауза журе,
низ врлетне камењаре суре
и уз само свитање зоре
на турске су ударили дворе.

Штитарицу село попалише
и велики плијен плијенише.
Бој се бије многи гину Турци
сијеку их морачки хајдуци.
Ал' се брзо промијени стање
турској војсци стиже појачање.
Поп позива свога побратима,
харамбашу Јакшу Гачанина:
"Узми побро друштва, четвртину.
на Потрку на Сињајевину.
Ево иде четрдесет Пепића
и Пијика храбријех ђетића,
пред њима је Мехо буљубаша,
са Омером јад их црни наша.
Ти ћеш плијен Сировцу ћерати,
ја ћу турке на Потрк чекати.
Утом стиже стотину Турака,
загрмјеше пушке од јунака.
Сташе бјежат у планину Турци,
а гоне их Морачки хајдуци
Хусовић се Јашар бјеше скрио.
на попа је ватру отворио
и обрани Драговића попа.
Онда Раде Ташан докопа
од образа пали џефердара,
не погоди Хусовић Јашара
но другог погоди Турчина
од плотуна јечи Сиња'вина.
Има доста турских рањеника,
отеше им тридесет седленика.
Храбар бјеше Вуксанов Јоване
и Секулић Бошко с друге стране,
али Кречко Кнежевић предлаже
буљубашу Меха да потраже,
да на мегдан јуначки изађе
хитро Меџо из кубуре гађе
те погуби Кречка Кнежевића.
Глас се зачу Аћима костића:
"Чекај мене Мехо буљубаша
знаш ово је ђедовина наша.
одмах Мехо пали џефердара
те сагоре срце из њедара
великог ускочког хајдука,
Мехова се осушила рука.
Но да видиш Драговића попа,
што је много домова ископа,

он својега пали џефердара
те погоди Змаја барјактара,
а на попа јуришаше Турци.
али сердар Мијат и хајдуци
и побратим раде Таушане,
огњем попа из пушака бране.
Зове попа Мехо буљубаша:
"Ако вјера дозвољава ваша,
такоти бога истинскога.
и частита јеванђеља твога,
колико вас неста од ханџара?"
Онда попе Меху одговара:
"Погибе нам Кречко Кнежевићу
и погибе Аћиме Костићу,
Рубежанин Миро неста млади
и седморо рањено момчади.
Него Мехо тако ти Алаха.
тако здраво остао од влаха,
да те питам кад ме већ запану
ви како сте прошли на мегдану?"
Онда Меџо попу одговара:
"Од пушака ваших и ханџара,
двадесет је мртвијех Турака,
двадесет и шест рањених јунака.
Многе сте нам куће похарали
и великог мала оћерали;
три хиљаде и седам стотина,
Алаха ми и светога дина,
седам стотин' коња и говеди,
сад морамо живјет у биједи.
Још отесте тридесет седленка,
да се смије Петровић владика,
вашој сили, а нашој немоћи,
свети Алах нама ће помоћи.
Одлијеже планина цијела,
пјева попе из грла бијела:
"Ми велики шићар задобисмо,
ал' три добра друга изгубисмо.
Бог ће у рај душе да им прим!:-
са тиме се поносимо и ми.
Па тако ми мојега ханџара.
и Милоша и цара Лазара.
и док у бој идем на дорату,
и крст часни док носим о врату,
и на мени док је петрахиља
оружијем ћу Турке благосиљат“

ОБЈАШЊЕЊЕ

1. Томов Петроније - Тановић Петроније ускочиоје из Штитарице у
Морачу
2. Лазовић Крковић Раде - син Лаза Лазовића који је погинуо у боју са
Турцима
у Штитарици са два брата и два сина
Раде би рањен у грло па га назваше Крљо и тако се његово потомство
назва Крковићи.
- Брат Радев који одсели у Куче промијени и он презиме Лазовић и
прозва се Крковић
- Снаха Радева којој муж погибе у Штитарици ради поштовања према
мужу нехтје промијенити презиме већ задржа презиме Лазовић и
одсели са својим
ђевером у Куче
3. Вуксанов Јован - ракочевић Вуксана Јован

ЈУНАШТВО СИНЂЕЛИЋА
1809. године

Од кад сунце своје зраке баца
од када је чобан код оваца,
од кад бије муња из облака,
од када је људи и јунака,
од кад људи о јунашгву зборе,
од када се за слободу боре,
је ли ико до данашњег дана
надмашио Синђелић Стевана,
великога чегарског јунака?
Српска га је одгајила мајка.
причала му за старца Новака.
за јунаштво Краљевића Марка.
за владарску кућу Немањића.
за јунаштво девет Југовића,
за Лазара српског господара
за Милоша кад распори цара,
за Хајдука Баја Пивљанина,
за витештво Никца од Ровина.
ЗА јуначку лозу Петровића.
и за безброј српскијех племића.
Учила га да оружје носи,
да душману са сабљом пркоси.
Па се Стеван у опсаду нађе,
мушки с Чегра турску војску гађе.
Ту се борба водила жестока,
недаде им отворити ока.
И ако их хиљадама има
неда Стеван близу прићи њима.
Са српскије триста браниоца
заклињу се у Христа и Оца,
да ће бранит Чегар до једнога,
рад образа и поноса свога,
нико неће сабљу одложити
нити српски шанац напустити.
Првог јуна у освитај дан
нишког града војска одабрана,
по избиру Турци осмајлије.
којим стало до поштења није.
опколише чегарске јунаке,
дим барутни створио облаке.
а Синђелић са Србима бије.

ту вјечитим саном нека спава.више отпор мог'о дати није па затражи од своје дружине: „Ко год није спреман да погине нека гледа да се смрти спаси. с њима триста српскијех јунака. Хиљадама сагоре Турака. нека спава и нек' му је слава: . Ту Синђелић мушки даде главу. Стевана је Синђелића лава лава на врх куле постављена глава. Па су српске покупили главе." Једногласно чули су се гласи: "Сви смо спремни положити главу за својпонос и за српску славу." Стеван рече: "Сада одморите. за непуно ни пола минута пуцао је у буре барута. да са њима Ћеле кулу праве. што су вјечну заслужили славу. И с глјавама КУЛУ озидаше онда почаст Синђелићу даше. а Турци се зачудише томе и погубу њином великоме. турској војсци мирно дозволите да у наше шанчеве улете." Лав Синђелић јуначки их срете.

и невјеста тридес'т најљепшије. нећеш имат' без пепела ништа. тридес'т ока вина црвенога. да одатле с Црном Гором рате. Шаљи тридес'т брава јаловије. Црногорке нек носе димије. год. онда књигу пише на кољена: "Ево прође подуже времена. мајсторе је по избору наша. а што коњаника. Гашом морам тражит и ја. од кад' с војском на језера банух. Кад се мало одморио паша. Па ти пишем. СКОПЉАК ПАША И МОРАЧАНИ (1806. да је паша љуби на серџади. Шибалија Гашо. нек ћеифе моје пашалије. Па када се паша окућио. Гашо што прије уради: .) Подиже се Скопљак-паша млади. и подуже времена останух. двадес'т ока масла топљенога. што низама. мени шаљи вола великога. још ми пошљи тридес' ђевојака. све то. са педесет хиљада војника. за мојијег тридес'т теџабија. онда. Сакупићеш тридесет овнова. твоју љубу пошаљи што прије. да чардаке на Језера гради. из Роваца и двије Мораче и Љевишта вашег уточишта. на серџаду ноге прекрстио. од бираних морачких јунака. и четрдес'т брашна бијелога: и пошаљи морачке ракије. чардак гради подиже палате. ако мени не пошљеш хараче. Послушај ме биће за вас боље. из тридесет морачких торова. да вас моја сабља не покоље. да те неби црни ђаво наш'о.

и невјесте и ђевојке праве? Одкуд вино масло и ракија? Одкуд брашно кад га немам ни ја? А љубу ти за живота недам." Да би књигу. кад поробим удовице ваше. све ти мушко под сабље ставити. окренућу на њих Љевиштане. Када крену низ Љевишке стране. да ти предам. А ако би у Морачу доша. биће гори него кукавице. па он другу књигу уређује поп је пише. и Морачу твоју разорити. са оловом и оштрим ханџаром. Гашо наређује: "О. са њима ћу послат' Теочане . и Мораче двије попалити. Турчине. добро ће их дочекат Бојићи. знаш ли да је спремна војска напа. Скопљак-паша млади. на муке ти живот извадити. Кад се сретну са њима Ускоци с крви ће се замутит' потоци. већ сам свима распореде дао. да бих твоју војску дочекао.ил ћу моју војску окренути. Јер ја имам војску превелику. Црну Гору чува и Владику. Старчани ће дочекат Гачане. Што пријетиш да ћеш урадити. но се са мном у Морачу срести. а сву нејач у огањ бацити. нит ћу харач. Ако стигну невесињске злице. пашо. Зашто тражиш волове и браве. а хареме попунити наше. а ако ти дођу Спахијићи. да те дивним дочекамо даром. грндо си се преварио паша. А тебе ћу Гашо ухватити. Гашо проучио Драговић је попа добавио. пануће ти испред ногу поша. зашто чардак на језера гради? Зашто харач по Морачи просиш? Зашто главу у торбу да носиш? Боље ти је сува хљеба јести.

па нијеси добро размислио Знаш ли да су рекли стари људи. Сврчани ће чекати Борчане. ти се назад врати! Оно што смо зарадили сами. право на те ићи. Ако доћеш у село Љевишта знади ту су људи и јунаци. . но Турчину харач подмирити. владики је на Цетиње дати. послаћу ти црни абер мајци. нек' им зора на јаде осване на Дрњаке ићи ће Чепићи. зато харач никоме не дамо. ако хоћеш послушати Гаша да не тражиш данке и хараче. пашо. рано осилио. оне не би прихватиле живе.а браство ће чекат Дуливића. пашо. него ће ти закукати мајка. не могу нам узети низами. твоје Турке из Грдијевића. што немају залогаја хљеба. Часније је у гробницу бити. рад угледа мојега племена. паша. на Језера код твога чардака. част и образ вјерно да чувамо. то смо досад доказали свима. док си здраво.: тијело ћу твоје закопати. који хоће да се иживљава. Ми смо народ што свој понос има. па да су ти зуби од челика. тешко оном ко неправо суди! Боље ти је да се смириш. ни коњица твоја превелика. па зар тебе издржават треба. Главу ћу ти откинут' с рамена. Срешћемо се задајем ти Бога твоја неће враћати се нога. Морачани на твоју поруку. Ти си. ја ћу. узели су оружје у руку. да узима а да нам не дава. да их Турчин љуби и галати. јер ти не дам без камена ништа. из Љевишта и двије Мораче. Још нам тражиш сестре и одиве.

Виђе паша шта му Гашо пише." Потресе се паша од иједа. да бјежимо из овијех гора. што саопшти мени за хараче!" Онда Мера погледа у њега. А кад му се одазвала сестра.могли би ти полазници бити. теби русу откинути главу. и осталих морачких јунака. ја сам таман према теби паша. Па дозива Крушића Мирушу. од иједа великог се тресе. Касно ти се онда . да му главе доносе од паша може моју добити од Гаша. из Љевишта и двије Мораче. па од јада поче да уздише. бабе из Мораче. Ту се војска скупила велика. пред пашу је баци из њедара. да нам црна не осване зора. за слободу поштење и славу.покајати. прими поздрав Шибалије Гаша. у њу наду полаже Владика. бјежи назад немој зачамати. Сулејмане. на Језера чардак порушити." Узе књигу и отиђе. "Гле крмаче. ти нијеси за бољега био." . ко му књигу овакву донесе. као што ће ако стигне 'вамо јер ми харач без крви не дамо. Послушај ме. јер је тешко покупит хараче. стара. још једанпут у бабу погледа: "Кад су жене морачке овакве шта да кажем за њине јунаке?" Па дозива своје пашајлије: "Док смо здрави ни срамота није. од њих ће ти закукати мајка. паша. Шибалија баби проговара: "Када стигнеш поздравиСкопљака. да ти црна зора не осване. "Да је књига била за бољега бољи би је јунак и донио. чувај Турке не гријеши душу. на јаде га свети бајрам наша.

у Мораче осташе хајдуци.Пашајлије. . Са Језера побјегоше Турци. када пашу чуше низ Језера врјску окренуше.

СМРТ ВУКА ЛОПУШИНЕ
(1793. год.)

Састали се ускочки главари.
ће се ратне решаваху ствари.
Сједе, пију и разговарају.
породице редом набрајау.
одаклеје која ускочила.
гдје је која славу задобила
Поменуше горскога хајдука.
Требјешанин-Лопушину Вука,
који скоро напусти Требјесу.
у највишој снази и бијесу.
да би Турке. у Никшићу граду.
о црноме забавио јаду.
Поп Милутин рече за вечеру.
побратиму Шундић калуђеру:
„Са нама је Бућићу Малиша,
што је скоро на Крново иша.
и наброја се свога ђогина,
седамдесет и седам торина,
па предлажем на Барјам хаџиски,
да планемо к'о вуци планински,
да с' Крнова овце плијенимо,
да богати шићар дијелимо;
тада нам се Турци не надају,
но клањају и тефериџају."
Такав предлог одмах прихватише.
у Повију књигу оправише,
са потписом Малише Бућића.
на бијелу кулу Мркоњића:'
Немој своје обрукати старе.
него хитај Мркоје сердаре
на чувено Сливље код Никшнћа..
те пресрети Турке Мушовића.
и остале од града грађане
да нам не би напали Брђане.
Са леђа ћеш чувати Црногорце.
док с Крнова одјавимо овце,"
Другу посла пут Бјелопавлића,
на бијелу кулу Николића.
Па Ђукану поздрав написаше:

"Ти сакупи витезове ваше,
у неђељу која прва дође,
да се с четом на Крново пође."
Трећа књига пође од Бућића
на бијелу кулу Шушовића:
"Ти покупи пиперске јунаке,
узми Куче и развиј барјаке.
Хитар брже Шушовић Пауне.
немој да те Црна Горе куне."
Па четврту књигу уређује,
Драговићу попу поручује,
да Мораче зове обадвије;
"Па хитајте што можете прије.
не оставте горскога хајдука,
из Љевишта Лопушину Вука,
који знаде куле и ћумезе.
и у Никшић може да уљезе,
да га турска не осјети сила,
то је хајдук ко да има крила."

Када књиге сердари добише,
сваки своје чете сакупише.
Двадест седам скупи се стотина,
да хитају про тврдих планина.
Онда шаљу Лопушину Вука,
Ускочкога змаја и хајдука,
на Крново да уходи Турке,
и о томе упозна хајдуке.
Оде, Вуче, са четири друга,
обиђоше седамдесет струга
Торина је утврђена свака.
свуда бољи јунак од јунака,
повезали коње оседлане,
спремни Турци да торине бране.
Виђе, Вуче па се назад врати,
истину ће друштву казивати.
на Крново ићи се не смије,
да не могу проћ' без погибије.
"Па вас кумим великијем Богом,
и Морачком црквом и Острогом.
и жаркијем Сунцем са небеса.
ако сте се зажељели меса.
има триста у тору овнова.
и стотину добријех волова.
па их одмах браћо покољите,
и од меса жељу испуните."
Тако Вуче друштву проговара:

"Још продајте мога џефердара,
и продајте двије пушке мале.
које су ми у руке допале.
са Турчина Рама Рушевића,
па се добро напојите пића.
То чините у село Љевишта
ја вам за то нећу гражи'т ништа.
само да би сачували главе,
па нек овце по Крнову јаве."
Ал му рече Бућићу Малиша
"Кукавица пошто си највиша!
Ти се опет врати под Требјесу
такви нама требали нијесу!“

Онда плану ускочки хајдуче.
харамбаша Лопушина Вуче
"За мном они што ће на торине.
коме баста ићи да погине!"
Упути се. Вуче, про планина,
за њим војска двадесет стотина.
Па кад Лолу размину планину,
на Изласке са војском почину.
Вук за напад распоред направи,
па торине најтврђе оставич
једну себи другу за Бућића,
Кајовића Мустајбеговића.
Бућић иде струги Кајовића,
Лопушина Мустајбеговића.
Нападоше, овце одјавише,
Кајовићи Зирку заробише.
Од осталих нико не напада
на торине од Никшића града.
Куд се Паун са Ђуканом ђеде?
Као да их Крново поједе!
Ил' у црну земљу пропадоше!
Ил' ускочког лава издадоше?
Бућић бјеше одмако далеко,
јер одржа ријеч што је реко;
да ће главу са рамена дати,
ил' велики плијен доћерати.
Па у томе великом ризику.
воде младу, Кајовића Зирку.
Пишти була из грла бијела,
одлиеже планина цијела.
Дозиваше свог Демира брата.
док јој сину ханџар иза врата.
Убише је ускочки хајдуци,

да је неби повратили Турци.
Друго стадо гони орлушина;
љути ускок, Вуче Лопушина;
док за собом виђе турске чете,
ђе уз Лолу као вуци лете.
Среће Турке у загрљај срела,
испод доњег Црвеног Ждријела.
Са Зелених Дуга Лошевића,
угледаше Малишу Бућића,
за овцама ко вук горски скаче
и у Горњу Морачу умаче.
А уз Лолу изостао Вуче
докле плотун џефердара пуче.
Борба поче бране се хајдуци,
али кивни кидисали Турци
па не даду отворити ока.
по Лоли се растурила стока.
Овце блеје, лупају чактари,
сијевају кроз ваздух ханџари,
бране Турци сестру и одиву.
надају се да је врате живу.
Прво иде седам Авди Љуца.
ханџар реже, а џефердар пуца.
Са рамена одлијећу главе,
а пољане остају крваве,
од Турака и горских хајдука,
док одлеће Лопушини рука.
Усо му је ханџаром осјече,
онда Вуче Лопушина рече:
"Није човјек онај ко утече,
но се ране јунаштвом лијече!"
Па га руком лијевом ухвати,
хођаше му гркљан ишчупати.
У том Демир Кајовић допану,
из руке му кубурлија плану;
и ако му дрхтијаше рука,
он погоди Ускочког хајдука.
Паде, Вуче, у зелену траву,
скочи Љуца осјече му главу.
Демир приђе и оружје узе,
од радости пођоше му сузе
што су такву задобили славу.
да дарују Мушовићу главу
харамбаше, ускочког хајдука.
Требјешанин - Лопушине Вука.

ХАЈДУЧКА ПРЕВАРА

Састали се хајдуци у гори,
гдје се ратни воде договори.
Једно бјеше Старина Новаче.
који много турских глава смаче:
а друго је Новаковић Грујо,
многи му је за јунаштво чујо;
и остала њихова дружина,
да ислрате Новакова сина.
Ево прође подуже времена.
да Турака Романијом нема;
нити има ћара, нит добити.
па ћу с тобом благо дијелити,
и ићи ћу у лланину Киту.
да би срећу опробао и ту.
Тако Грујо говори Новаку,
па СВУ своју дијеле наваку.
И отиде Грујо про планина.
собом води Татомира сина;
води своју љубу Видосаву,
коначише у зелену траву.
Тако живјет не могаше више,
Грујо књигу побратиму пише:
"Чујеш мене. Раде, неимаре.
ја ти НУДИМ злато или паре.
да у Киту саградиш чардака,
да пресрећем чете од Турака“.
то мајстора триста прихватише,
за три дана чардак саградише,
а Грујо их даровао фино,
па их части мезетлук и вино.
Ту Грујица провођаше дане
пресреташе на друм караване,
скида благо и главе с турака,
с најбољијех стамболских јунака
И цар бјеше у Стамболу чуо,
ђе је хајдук Новаковић грујо.
Па код себе окупио царе,
све биране Турке зулумћаре,
и цар њима вако проговара:
"Није стало до царева дара.
припада му Босна поносита.

ил' доведе руку свезаније. . и мучи се исусових мука. Оде Оман код своје дружине." Згледаше се стамболски јунаци сваки поглед испред себе баци. а мајци је обећао свега". дође на чардаку и тебе ће издати код њега. па својему говораше цару: "Ја ћу чуват традицију стару.с договора овог ко похита. Оде Грујо а Оман упаде Видосави говорити стаде: Ја сам дошо из Стамбола града. силан јунак. пођи самном прими вјеру нашу служиће те слушкиње и слуге. ништа нећеш моћи зажељети". по избору добријех јунака. дај ми царе тридесе'т Турака. и моћи ћеш лежати на злату. да у чардак Видосави дође. димије ћеш мијењати дуге На сред Босне имаћеш палату. опет 'вако скупа да сједемо. Али скочи Оман Кесаџија. хоће свога издат господара. Па кад Грујо на чардака дође. Ал' је жена са плитком памети. Новаковић Груја да убије. док се Грујо врати из планине. неки Турчин. чека докле Грујо у лов пође. па заклоне нађе за Турака.“ Цар устаде и договор прими Оман хита ка Кити планини докле дође близу до чардака. због мојијех јуначких вјештина. српски крвопија. Ти ми издај Груја харамбашу. слушкиња је мужа и хајдука. ради турског богаства и пара. Видосава тада нема мира. Татомир му говорити пође: "Данас ми је препросио мајку. да се мрка напијемо вина. кажу овдје живи жена млада. да ти жива Груја доведемо.

и мркога доноси му вина. и у вину разније зачина. Силан Оман прострије серџаду. а зима га хвата. што ми не би сина избавио?" Побратимство Ибрахим прихвата. зло на страну. с Видосавом у чардак почину. ти си моје запамтио име. доноси му хљеба бијелога. на срамоту српскога хајдука. сваку сумњу хоће да завара. . Ногама га Турци удараше. Видосава леже на серџаде. ложе ватру онда посједаше и богато јело вечераше. стави Грују сина око врата. коначише под јелу зелену. и дрвени чардак похараше. Старина Новаче. да опије свога господара. Онда чета низ планину крену. Заспа Грујо на свога чардака. глас додаде љуба до Турака. и сувога меса овнујскога. ено свекар уз планину зам'че. па јој склапа руке око врата. страх га ноћи. а Татомир покрај Груја паде. на њој љуби Видосаву младу. а по страни брука. па га онда веже конопима. Док јој приђе." Кад то Грујо прими за истину. Виђе Грујо злу судбину црну па се онда Турцима обрну: "Побратиме. и кад сам ти живот опростио. похараше па га запалише у чардак му сина оставише. Она га је шаком ударила три му зуба бијела сломила. да га тако предадне Турцима. гладан бјеше па се мајци жали. мали. "Дошао је. кад сам тебе жива ухватио. Она грли свога господара. па с Турцима чардак да похара.па удари шаком Татомира. Татомире. туре Ибрахиме.

богат плијен покупи полако. обоје се са мукама бори. невјерницу са њом да прелије. докле неђе око пола ноћи. и једну му ногу осијече. она ми је поломила зубе. а говори Татомире мали: "Тако. нека трпи Танталове муке. турску сабљу Татомир дохвати па са Груја конопе покида. бабо. правда стиже ако има Бога.' . нит' молитва код светога Бога! Дијете си своје оставила. а Грујо их оставио тако. онда Грујо Турске главе скида. да истину казује Турцима. али неко баксуз кад се роди. Видосава гори. а Оману осјекао руке. леже Турци ко да су поклати. живота ти мога. не помажу савјети ни слога. Смолу скида с дрва јеловије. Оставио само Ибрахима.Грујо сине не може помоћи. онда младој Видосавн рече: "Плитке ли су памети код жене шта је теби фалило код мене? Живјела си са мном у слободи. Па говори сину Татомиру: "Сада ћемо живјети на миру. а исламску вјеру прихватила. и онда је са главе запали. и дозволи Турци да је љубе!" Оман гледа.

с ханџарима у јуначке руке. из регрутског центра из Никшића. и да турске руше карауле. нити барикаде. што је родом из Добриловине. за Јеврема храброг Попадића. гдје се храбро за слободу гине. да са себе ропски ланац баче. гдје бијаху душмански логори Али дје су људ и јунаци. за вријеме Црне Горе старе. црногорске стигоше бригаде. од Подбишћа па до Левера Таре. моја мила. у бругаду Вула Кнежевпћа. да помаже витезове наше. Ту се добри скупљаше јунаци. пушку носи а ханџаре паше. преко Таре код Мекића Куле. не помажу бункери и шанци нит' бусије. славне гусле ставит преко крила. па кад стаса овај соко сиви. стоји јека пушчаних рафала. да запјевам за једног племића. под оружјем са пуно морала. ханџарима бројну војску режу. ЈЕВРЕМ ПОПАДИЋ Одкад' србин поштоваше Христа. пош'о да се на Пљевљима бори. браћо. од када је божићњих бадњака рађало се људи и јунака. па да мирно у слободи живе. заробљене у окове вежу. . Па ћу зато. Јеврем гледа и томе се диви. а правише чардаци и шанци. да саломе мрске освајаче. тако Јеврем на своју је руку. да им душман неби харо њиве и њихову зараду и муку. да чекају осмајлије турке. од када се крсти са три прста.

па га муче Исусових мука. да им помоћ пруже у невољи. Окршаје борбене наставља. . што су браћом Црногорце звали. брат Јевремов бијаше Стеване. јер га Швабе стријељати неће. да би српству оступницу дали. Мраз стегао тридест испод нуле. од Препрана па до Бјеласице. који образ и слободу бране. Али Јеврем опет не мирује. кад узеше престо Црне Горе. навалили Српство да покоре. Од муке би други да полуди. дошо да се бори на Мојковац. а московске пушке замрзнуле. с великом се швапском силом боре. у крваве мојковачке горе. гледа швабе па се томе чуди.докле Пљевља мушки освојише. кад су Швабе са свакоје стране. али морал на висини стоји. Јеврем бјеше као добровољац. какве муке у њином бијесу. и својим се јунаштвом прославља. преко чука и густије гора. гдје остају борци на све стране. Али Јеврем као многи што су. Опет Јеврем ту је имо среће. јер за друге окршаје чује. под командом Милош' Меденице. Он побјеже ноћу из затвора. к'о по један што је Црногорац. доказују Црногорци ко су. од Гласинца па до мутне Дрине. Ту Јеврема Швабе заробише и у затвор у Бар затворише. с Овчег поља па до Брегалнице. јунак није ко се смрти боји. па се сада на Мојковцу кољу дочекују швабске јединице. али Јеврем неће да се брука. и велику славу задобише. Црногорци могу да поднесу. гдје се мушки за слободу гине. јуриш чини неустрашив борац.

то паметан не може сањати.калуђеру. Ја вам нећу клањат на кољена." Грбовићу. ви можете мене стријељати. Можете ме на муке мучити. а Швабе се поносе и зоре. како царску жељу испунисмо. Крв се мора сваког дана лити. гоне на кулуке. рад поноса мојега племена. Наше ћете испаштати муке самовоље ваше и одлуке. калуђера траже Грбовића.зборе: "Твоје ћемо запалити дворе. изрека је останула стара. Када Шваба предузе команду." Три му десна откидоше прста. да шурују оба с комитима. Докле једног одређеног дана. ал' Јеврема требате пустити. градан ради и подноси муке. нећете се ни у Беч склонити. стиже швапска чета изабрана. што нијеси поштовао цара. ал' ће опет остати комити. Веселе се и зову комите: "Ђесте данас ово да видите. да их муче и пресуду дају да обадва одмах стријељају. Сломовића па и Ђуришића. и кад своју успостави владу. освајачи гину и комити. гдје им куће пред очима горе. да у помоћ не призива Христа. . с њим нађоше лава Попадића. народ муче. "Вежи коња гдје ти газда каже! Против цара сила не помаже. Запалише кућу Попадића. из Мојковца у Добриловину да би дужност обавили њину.Све по ноћи тако лутајући докле није дошо својој кући. и јатаке ваше ухватисмо. јер је неко доказао њима. Но Грбовић Шваби проговара: "То што може измислит фукара.

јер га швапско зрно не погоди. да на браник домовине стане. Па кад правда и слобода сину. с њима скаче низ стијење суре. у борбене стао је бригаде. Ту га срећа од несреће спаси. у амбисе поред Таре воде. а Јеврему руке одвезаше. ал' утече Јеврем низа стране. Виђе Јеврем колико је сати. Калуђера и Јеврема с њиме. Када Хитлер Европу нападе. и да мржњу против цара шири. Чета гледа пуцати не смије да два своја друга не убије. чета плотун за њиме настави. док народна побједа ојача. али срећа Јеврему донесе. да се бори против освајача. Јеврем мало од борбе почину. морате се помирити с тиме. ради крви до сада пролите.скините му окове са руку. Када Јеврем војнике остави." Онда Швабе донјеше одлуку: калуђера одмах стријељаше. вазда спреман ко' пушка запета . Осамдесет и два живје љета. мора својом главом да подмири" Тако Шваба извештај поднесе. те извида тешке своје ране. онда Шваба саопштава маси: "Ми смо данас побили комите. пушке грме. па два швабска војника ухвати. који мисли царство да разара. низ амбисе стрме и клисуре. сав изломљен наново се роди. сваки мора поштовати цара. одлијећу гране. да га тако на стрелишта воде.

Црногорско све ће бити наше. обавезе своје да подмире. да не плате данке и хараче. и владика свијетлог образа. што је Зета била томе крива?" Ту Васкрсну свети Василије'. ако ли ми то не дадну влаше. традиција чувала се стара. па Владику напремасе кара: "Ако скупим војску јаничара сву ћу Црну похарати Гору. да те питам саде: "Ко ти тако црно име даде. под Острогом. ЦРНОГОРСКИ ГОРОСТАСИ Црна Гора. сва ће мојем припанути двору. он власт преда Петровићу Сави. да се слога црногорска роди. што истрагу потурица води. можеш с главом подмирит хараче!" Кад поруку прими од крвника. који народ црногорски грије. поздрав слао Хасану Мекићу: "Немој дират Ровца и Мораче. да га Српство вјековима слави. за слободу свога камењара. на равно Цетиње. виђе Мекић шта пише Владика. да се једном за вазда умире. ради туге Црнојевић Ива. одрж'о је хришћанске светиње. да у борбу Црногорце води. Војсковођа са Царева Лаза. а камоли Ровца и Мораче. ти си мајка за српске народе! Дозволи ми. Па јел' Петар Први Петровићу. за вријеме различитих власти Црногорце чува од пропасти. . гнијездо слободе. Црна Гора роди. Па владика је ли црногорски Василије био витез горски? И Данила.

је л' се са њим бесмртно круниса. је ли Горски Вијенац написа'. Па и Ченгић овдје нек' одмори. осветили девет Петровића. нит' хамиџу послушати свога. па му глава на Цетиње дође. и џамију подићи у граду. нек' их дају „велики народи. тврде куле на сред Црне Горе. Ту се људи. Је ли Његош с Његуша поника. а Дробњак је приш'о Црној Гори. да јуначку домовину бране?" Јел' Новица рек'о Церовићу: "Муштулук ти. за сваког боја и устанка." Нехтје Мекић помињати Бога. Ми смо осам погубили паша. црногорски ненадмашни сине. сиједу ти обријат браду. у манастир држ'о опијела. да се не би ни премасе кара. нек' се таквих у свијету нађе. него с војском крену пут Мораче. а да Дробњак црногорски буде. а Владика црногорски стари." . са намјером да скупи хараче. на Цетињско поље да одмара." ви питајте: "Ко Његоша роди. као што су многе војсковође. нека Црном Гором господари. је л' легенда пост'о књижевника. пред манастир на колац набити. је ли пис'о Мокрокозма дјела. што одавно за слободом жуде. Раде Петровићу. која рађа добријех јунака. још ћу моје саградити дворе.а тебе ћу жива ухватити. а водио битке и мегдане. филозофа рађе. Убили смо Смаила Ченгића. то је била обавеза наша. је ли био владар и владика. Па част имаш у чину владике. је ли признат за свјетског пјесника. па посјетиш дробњачке ратнике. ја сам дош'о из села Тушине.

до описе славне Горе Црне. Црна Гора одгоји и даде. владаоца и витеза горског. да се српска слава не угаси. Црна Гора осјећања буди. по једном се и рађа и гине. у наследство кући Петровића. Нит' се коме досад покорила. у свијету код поштених људи. да се не би срео са Николом. књазу. и свакога ко мрзи слободу. када врати круну Немањића. Па Николу. тако људи и јунаци чине. јер бијаше с јунаштвом одмака'. кад га Лука Филипов дарива. а навикла работати није. што граничи на Јадранском мору. то никада није дозволила. Зато Црну посјећују Гору. књаза црногорског. у Мојковцу Урошеву граду. храбри витез са Вучјега дола. на Конгресу сила европскијех. са витезом и сивим соколом. . како Српству пролазе створише. да врлетне своје кланце брани. преузео војску и команду. дариваше. ко пркоси нашему народу. А Османа пустио је жива.Књаз Данило у битку граховску. одступницу Српству да би дали и вјечном се славом овјенчали? Нека српска историја пише. добио је славу црногорску. црногорски Петровић геније. признаше га за цара јунака. којем главу силног Селим-паше Ђоко Цуца. тако раде прави горостаси. Па сад опет гуслар нек' се врне. Је ли сердар Вукотићу Јанко. за слободу спремна крв да лије. кад кренуше ствари наопако. страх султана бјеше из Стамбола. да својега душмана сахрани. нека влада и води бригаде.

само помоћ тражаху од Христа.јер ту расту људи и горштаци. образ и људске врлине. За богатство не даваху пару. . од пропасти Српство ослобађа. витезови и прави јунаци. па нек' им се покољења диве. да им правда и слобода блиста. нити пардон признаваху цару. Гдје се бољи од бољега рађа. не жалише ни један да гине. За част. јер осташе вјечито да живе.

а Божић се с бадњацима слави. кад се двије војске ударише. крви сам се људске напојио. те се силе диве у Европи. док почине. јер удио тако ме је пало. па га ни ти сакупити нећеш. које Стамбол и дан данас куне. у јесење кишовите дане. а о томе историја пише. ал' ми нико ништа није река' да је харач спреман да вас чека. имал' што год ново у Љевишта. нек' не крије ништа. Што крв људска Љевишта натопи. Бјеше црни подиг'о се вране. опази га турски Делибаша: "На броју је силна војска наша! Од куд ће га врази донијети. То је село у Горњој Морачи. 1820. на турске се заустави дворе. нека прича. боље ти је тамо да не крећеш. а можда и прије. да отпјевам битке и плотуне. Докле ће га виле понијети?" Кад то зачу проговори вране: "Ја сам дошо са Љевишке стране. ил' у друга села у Морачи. . од Косова." Онда рече паша Џеладине: "Црни вране овдје. послушај ме мало. јер га нико сакупио није. Чуј. јесу ли нам спремљени харачи?" "Ја сам јуче у Љевишта био. септембар. из Мораче кршне Црне Горе. Србине. Ту заграја птица изненада. ту се неће сакупљати харачи. УДАР ТУРАКА НА МОРАЧУ 18. на дворове усред Цариграда. Тамо расту витезови прави.

нећеш харач добит' без грдила. И Ускоци љути и Дробњаци. нека пију са Мораче воде. нек слушају Петра Петровића. осамн'естог окобра мјесеца кад Морачка запишташе дјеца: "Ево данас пут Мораче наше. и двадесте бијаше године. нек' у Лавру иду Немањићи. и немој им харач ни тражити. па да Турци издижу на Лолу. па појаха коња делибаша. да уз гусле пјева о Косову. у Љевишта на Теочу Долу. у Љевишта у Горњој Морачи. На хиљаду и осме стотине. да запале Лавру Немањића. да се хитно сакупе харачи. а камоли теби вјеровати. пут далеки треба да издрже. из горе. нек' гусларе на саборе зову. и нека се уз гусле веселе. да хајдучке ми оремо њиве. а пркосе људскоме изроду. ја ћу тебе дивно сјетовати. То је војсци саопштио паша. но им нека правде и слободе. то су прави људи и јунаци. боље ти се с њима помирити.за правду се боре и слободу. да хајдуци у тамнице труну. Делибаша на дороту јаше. а да кулу преселе Мекића. . вама пута у Љевишта нема. они правду и слободу желе. моју силну војску да покоре? То у сану не могу сањати. Ровчани су с њима браћа мила. нека нам се по Азији диве. Онда рече турски Делибаша: " Знаш ли да је силна војска наша. а кад за то у Азију чуну." Војсци рече да се спреми брже. Па ако ћеш мене послушати. Још се с њима сва Морача спрема. гдје ће шака горштака.

Турци мртви леже око пута. све турскијех храбријех ратника. А хајдучке сестре и одиве. да хајдучку погибију славе. да крвавих руку до рамена.Хилљадама за њиме војника. на превару да им скину главе. позовите с вама и Брђане. црни гавран погибију слути. разагоне каурска племена. и слободу своју испустити да нам други управља и суди. да хајдука не постоји више. виђе паша да ће да погине. да се више не би двоумили. узму Ровца и двије Мораче. ратне књиге у Ровца послаше.' него саму своју војску шаље. Ако крене низ Љевишке стране. јер Брђани и двије Мораче подмирују Турцима хараче. да за порез. Па одјаха коња да одмори. у харему турском да се криве. него прстом да нас покажују. Ал' хајдуци хитно се састаше. . па на Турке јуриш учинише. Зар ће наше чете попустити. Из корица сабље извадише. данке и хараче. а овако војсци проговори: "Војско моја. Кад видјеше Љевишки хајдуци. јер су тако навикнули Турци. и хајдучко име да се брише. Па око шта је да идем даље. ТУ се борба отворила љута. но да Турској ударимо сили. да ће данас изгинут хајдуци. соколови љути. И јуначка војска из Роваца под командом Купинаша Старца. још у помоћ траже Морачане. план какав су замислили Турци. с рамена ће глава да му пане. да се више не зовемо људи. и потомство наше надражују?" Делибаша стиже на Штрбине.

они мртви и дан данас живе. пита Турке: "Гдје је Делибаша зашто није у Љевишта сиша. док му барјак у руке допану. из Васојевића. на Рупама према Орловаче. Гледали су Морачу ријеку. и храброга Шушу барјактара: погибоше у село Љевишта. стиже на дно поља Драговића. коњанике и турске низаме. па да сједем и људски починем?" У том чета. Са њима се покољења диве. са свакоје стране. на домаку стрмене Рзаче. од извора па до Подгорице. Од чувене Ступе Драговића." . Опколише. Да споменем Мркоја сердара. турска сила са главама плати. до Зеленке Крушке Лазовића. од велике турске касапнице. Па кад вијест у Цариград бану султан поздрав шаље у ферману: "Нек су прости данци и харачи. у највећој ватри од бојишта.што кидаше главе на мегдану. Љевиштима и Горњој Морачи. јер Турака на хиљаде гину. крвава је у свој усијеку. ал' се мртвим. да не причам погибију њину. да му главу са рамена скинем. ал Цариград неће гледат више.' Из поља их назад повратише. касно покајати.

а јуче сам посло по хараче. да учине логор у Вранешу. црногорскн признати јунаци. и племена друга до Мораче. Па с'а војском хитају на прешу. Па ујутро ране пут Пренћана. да напану Омер Латас-пашу. да им пажњу на нас окренемо. и Ускоци љути и Шаранци. Црну Гору напануће данас. год. мора да се спремају нападу.) Послушајте моја браћо драга." Разумјеше Мијагу главари. Пет хиљада скупите војника. виде да су замотане ствари. јер ће Ровца и Мораче двије. Кад се турски скупише главари. да хитају код куле његове. Мујага им проговара стари: "Ми смо овдје као у кавезу са Скадром смо изгубили везу. Па би ова сакупљена војска. Од њега сам добио поруку. јер је војска потребна велика. Ако харач данас не предаду. и Омеру паши помогнемо. и Дробњаци наше крвопије. на Шаранце да би ударили и каурске племе попалили. кад збор скупи Мушовић Мујага. . да на Божић у освиту дана. на племена ишла црногорска. које пет хиљада има. Омер-паша Михаило Латас. па морамо пружити му руку. на збор зове аге и бегове. па имамо обавезу нашу. КРВАВИ ПОЛАЗНИЦИ (1852. Из Доњега купе Колашина војску.

село Пода пусто оставише. а у ропство женско одводити." А Смајо му одговара на то: "Агалук ми не треба ни злато. да на дому Шаранце застану. а некретно цару поклонити. проћ' им Турци неће без кастига. Криваћевић Смајо. харамбаша. Плам свеза пећини до краја. Отпор дају бегу Мушовићу. у своме бијесу. неђе по прилици избише им црни полазници.у Шаранце на Подима бану. но бијаше осто са дружином. па са сламом скупа запалише. од дима се створише облаци. но се грабе ко ће изаћ' прије. да што више Турака убије. на крај села. Док пред зору. а домове своје попалише. На муци се нађоше Шаранци. па сву нејач у шуму послаше. Па Мујага. да са њима фамилије бране." опет плотун на Турке зајеча. не плаши се бегова. Ал' Шаранци за напад сазнаше. Но се Турци јаду домислише. ни' паша. и све ваше захтјеве усвајам. све покретно војсци дијелити. мушку дјецу у ватру бацити. и влас' ћете имати у руке. харамбаши поручује бесу: „Ми смо сгигли пред самом пећином. под једном пећином. пред пећину дрва навалише. слобода је од ичега преча. ал' се десет људи не раздваја. животу вам гаранцију давам. Па узеше сабље оковане. Добићете турске агалуке. . Прво змија уграбила љута. а побију људе и јунаке. ту погибе Бошко Бојовићу. предаји се са својом дружином. да им крвљу угасе бадњаке. и барјактар турски паде Жига.

војска тешке муке издржава. за јуначку домовину њину. но их Турци с ватром натјераше. Мујаги их на поклон предаше. а вије мећава. Снијег газе. док велика Омерова сила на кољена клекну пред Данила. заборави Турчин на поруке. Неколико Турака ухвати. да им мане сабљом преко врата. а остале Турци похваташе. хајдуцима да је дао бесу.брат војводин Џаковић Перута. јер морају у правцу Никшића. у турској несрећи почели су обртати плећи. они на њу изашли нијесу. Онда Турчин дозива џелата. у пећину остат не могаше. да се прича како људи гину. Ту јуначке главе погубише. Но шта Турци осмајлије раде. Ал' у боју. и вјечиту славу заслужише. низ стијену пред собом испрати. кад оваке почињеше јаде. да побије људе и хајдуке. . Црногорци са књазом Данилом. по наредби бега Мушовића. борише се са великом силом.

да другоме планове помрсе. и на руке хиљаду дуката. Па тако ми Меке и Медине. да си доста посјекао Турака. зло да радиш да не може горе. да одмичеш пред другим људима и да носиш кошуље од злата. са њима си окитио дворе. да ти држиш на крајини стражу. давао сам ко ти главу скине. Књиту пише ага од Рибника. да му кућу за вазда ископа. па је шаље на руке крвника. да си јунак. образа ми Алаха и Дина Ја те зовем код својег Рибника. да се са мном сретеш на мегдану. и да јашеш манита дората. Ја сам чуо а људи ми кажу. од кад' сунце ову земљу грије. на Сенковић Ива уризика. од када су постале нације. Па пошто се не нађе Турчина. турске главе сијечеш и носиш. да си чудо на свијем чудима. од тада се многи људи прсе. да ти старост за мегдан не смета: нећеш ништа да ореш и косиш. да се главе његове докопа. СИНОВСКА ОСВЕТА Од када је постануо свијет. моју сабљу од чистога злата. ако твоје срце уризика. Као што је ага од Рибника. да си од јунака. и да имаш деведесет љета. на крајину своју поруку ћеш прочитати моју. . Ђурађује посла Сенковићу: "Чујеш мене. влаше и племићу и јуначе. од кад' цвјета у природи цвијет.

издржао до данашњег дана. старцу Ђурђу полетјеше сузе. а бацио из руку оштрицу. што је главе сјек'о са Турака. сад ми ага мегдан нудит смије. и крочио ногом у гробницу. а крајине двије зато знаће. богомољу не посјећам своју. ја ћу теби други пос'о наћи. а камоли на мегдан позвати. аги књига на нос искијаће. да ми предеш кошуљу и гаће. Прести нећу јер мој нико није. кад је Ђурађ мегдане водио. да сам бољи јунак од јунака. Кад су ми се набројили дани. кад би твоју посјекао главу? Теби што си стотину мегдана. што се с булом у одаје крио. Па када је Сенковићу узе. Нијесу ме смјели погледати. Ал' ти имаш својега наследника. с пута су се уклањали Турци." Али Ђурађ поче говорити: ." А онда га пресијече Иво: "Зашто ти је на то бабо криво. а не с агом мегдан издржати. а они се сад јунаци праве. Нећеш прести кошуљу и гаће. А пита га Сенковићу Иво: " Одкуд књига и шта ти је криво?" Одговори остарели бабо: "Све што пише у књизи је слабо.у једноме одређеном дану. да ти сретне са сабљом крвника. На дора се не могу држати. књигу пише и мегдан ти нуди. Ако нећеш на мегдан изаћи. Сад се ага као из сна буди." Кроз крајину ова књига пође. док на руке Сенковићу дође. Зар он мисли да ће добит славу. а камоли да мислим о боју. док сам сабљу држао у руци. да им русе не сијечем главе. када други мора да ме храни.

да са агом мегдан не прихвати. Већ бијаху приспјели заранци. па зар данас са мојијем сином. одијело сувом рисовином. него Турску да слушам господу. Спрема дора. да од аге просим парче. заказиво мегдане и битке. да ће чекат на мегдан Турчина. ко што раде прави витезови. на мегдан Турчину!' Онда Иво оде иреко врата и Ђурђева појаха дората. срећно. да те ага не би преварио. у Рибника пред шатор бијели. јер ти немаш ни шеснаест љета. да се врата твојега дохвати. опшио је копље вучетином. а ага је прош'о по свијета. . и јуначку славу обогати."Ја се с тијем не могу сложити. бијесан ће ага да кидише. а Ђурађ га прати онда сина поче сјетовати: "Припази се турчинове вјере. јер сам ради без главе остати. Зашто би ми такав живот треба?' Па се онда за мегдан припрема и дората поче да опрема." Па благослов даде своме сину: " Ајде. Он се ставља у свакоје нити. и побједу своју прославио. нека види Ђурађева сина. хљеба. но роб агин вјечити постати: да за образ незнам ни слободу. а прекријо коња међедином. бојне сабље мијењао бритке. кад угледа шаторе бијеле." Ал му Иво опет проговара: "Нема тијех на свијету пара- да твог сина Ивана одврати. Из далека на мегдан га зови. А ништа га не запиткуј више. а од брда одбили залаци. на опрезу добро мораш бити. гријех му се свијећом не пере. да јуначки мегдан подијели.

нек' са свога одјаше дорина. моменат је за крвопролиће. . Грехота је њега погубити. па срдито силном аги рече: "Да видимо ко ће да сијече! Ја сам дошо на твоју поруку". "Дијете је. да се мрког напијемо вина. а он да ме зове господаре. да изађе пред шаторска врата. онда ноге прекрсти полако. Виђе ага. Прекиде им весеље и пиће. па од Ђурђа да добијем паре. пут шатора нагони дората. под шатором поче да се смије. из далека Иво агу зове. заигра га стиже до Ивана. на мегдану изненади бега. онда Иво полеће на њега. кад га могу жива заробити. нађоше се на великој муци." Онда ага поја' коња врана. мисле мегдан прихватит не смије. ја ћу са њим лако". заступника који мегдан тражи. Агу к'о да муња гађа с неба. За копље су свезали хатове. Ђурађ дошо није. "једна глава мора да полети данас један мора умријети. оштру сабљу подиже у руку. Сретни зашто Ђурађ дошо није. Кад јунака угледаше Турци.гдје се Турци са агом веселе. Свијета му бијела нестаде. у том Иво пред шатор допаде. јер су чули за Ђурђа јунака колико је посјеко Турака. Слуге к себи под шатор призива: "Зовите ми Сенковића Ива. безумна га ријеч увриједи. Хоћаше му откинути главу. Хоће ага да омаловажи. клекну дорат у зелену траву. нијесам му мегдан нудит треба." Кад чу Иво шта ага бесједи.

те обрани агу од Рибника. Алаха нам и нашега дина." Па га сабљом по врату превуче и са аге одијело свуче. докле ага из грла повика: "Немој мене Иво погубити. да Ивана данас не пустимо. па ћеш благо за мене добити!" Ал' му збори Сенковић Иво: "Ти си ово аго затражио. гдје га више тјерат' немогаше. Радији су били погинути. Па обуче турско одијело главу узе остави тијело. и вама би сабља иза врата. но срамоте неке допанути. па потјеру даље наставише. онда Турци коње одјахаше. То гледала два агина сина. нит' је сада. но не даду ове сурдулије. Али ево два сад водим хата. А ти си се препо кукавице. нит' је било прије. па тако ми светога Илије. јунак није смрти да се боји." А Турци га сташе братимити: . Волим главу са рамена твога него благо цара честитога. док из вида Ива изгубише. не би ли га ухватитли жива. А код тебе то изгледа није. ману ћу ти сабљом иза врата. и сабље ми моје и дората. Па с коњима поћераше Ива. но да нашег баба осветимо. А Иво се за коње поврати онда Турке поче дозивати: "Ага ми је посјекао дора. и жаркога сунца што ме грије. док у гору зелену умаче. част не пазиш своје породице. полећела као аги прије. Али Иво пред коњима скаче. стари су ми говорили моји. и његова вранца ја сам мора'.

ако сјашеш са нашијех хата. што нијеси мога сина Ива. што погуби мога наследника. ага од Рибника. да под старост служимо Турчина. већ бијаше на измаку дана. да ми плати вранца и дората. и са аге носи одијело. . па си благо могао добити. полећела као што је аги ето Турци како сте ми драги. Па обоје грозне сузе лију. док појаха Ђурађ бедевију. јер посјече Иванову главу. и оружје агино цијело. курво. и агину главу носи с врата. шест стотина добићеш дуката. да нам наше достојанство каља. па Ђурађу 'вако проговара: "У зли час си оправио Ива." Ту осташе Турци кукајући. Данас му је осјекао с врата. на мегдану како је прошао. а мајка га угледала стара. Нашто спаде твоја величина. и наше ће дворе похарати. да нам живот ни паре не ваља. и твојега узео дората. ни он сина не препозна Ива. код толико несреће и бруке. своју главу аги да дарива. и велику задобио славу. да би оцу своме доказао."Ти ћеш благо велико добити. да нас ставља на велике муке." А Иво им нато проговара: "Нема тога поклона ни пара. а нас двоје старо похватати. сем кад би вам сабља иза врата. Па када се врати са мегдана. на мегдану ухватио жива? Нијеси га требо погубити. и још турска два одведе хата. Иван оде двору пјевајући. него агу на мегдан позива: "Чекај.

за њим Ђурађ." Виђе Иво злу судбину црну. без број мука проша и терета то ми ништа за мегдан не смета. Испод сабље Иван му умаче. имах свога сина погубити. али ћете данас коштат главе. Онда Иво из грла повика: "Ја нијесам ага од Рибника!" А Ђурађ га разумио није. да се с агом сретне на мегдану.Образа ми и синовских рана. јер ме вуче синовска освета. опет мисли да је силан ага. пази добро што ти Ђурађ каза. па повика: "Ево главе аге од Рибника!" Кад је Ђурађ угледао главу. турску чалму скиде. па му мушки придолази снага. да се са њом пред царом поносиш: што добијаш на Крајине славе. и хришћанску вјеру изгубио. одлијеже Крајина цијела: "Ја сад има деведесет љета. па говори из грла бијела. Па са коња одјахаше оба: "Образа ми и очева гроба. И тако се крстом не крстио. и агину главу осветити. с бедевије. . али ће те закукати када! Мислио си да идеш код цара. него старац власи сиједије. скаче. па се хитро Ђурађу обрну." Па потеже сабљу оковану. јуначке ми части и образа. с мојим благом и товаром пара и да главу мога сина носиш." Сабљом ману пут Ивана сина мисли да ће погубити Турчина. Оштру сабљу у руку подиже с бедевијом до Ивана стиже. баци сабљу у зелену траву. данас ћеш ми платити Ивана. у иједу поче да пријети: "Видиш да ћеш данас умријети! Нијеси се погибији нада.

Турци са мном да онда сеире и да срца рањена умире. што постаде јунак од Крајине: "Живио ми сто година сине!" . што је главу посјек'о Турчину. Благо мени моја узданице!" Ђурађ сина пољуби у лице. па благослов настављаше сину.

То је каур. њега сабља ни олово неће. Кад племена црногорска чуше. да је стварно јуначина права. страх и трепет бегова и паша. Кад видјеше Црногорци лава. кроз крваве горе и планине. да новога виде харамбашу. И тако је Гачанин навик'о не смије му на пут стати нико. . Одијело од Стамболске чоје. једно јутро пред кулу бануше. оштру сабљу о појасу паше. да се са њим на мегдану срете. да одреде своје преставнике. Младо момче бијаше на гласу. двије пушке у силаву стоје. скупљаше се народ из племена. плакао би ко мало дијете. гдје бирани соколови живе. Својем друштву поста харамбаша. што помаже Црну Гору нашу. Док почеше да кукају Турци: "Поклаше нас морачки хајдуци. из равнога Гацка преко Пиве. Силна вранца за мегдана јаше. Сто пута се са мегдана спаси. а биране људе и ратнике. да посјете Јакшу Гачанина. што ускочи лани про планина. да му кипи освета из груди. ту формира јуначка огњишта. који има среће. љепотом је задивио масу. у Морачу Горњу у Љевишта." Предводи их Јакша Гачанине. На глави му од курјака капа. ЈАКШИН ДОЧЕК НА ЦЕТИЊЕ (Јакша Абдаловић из Гацка) Неђе давно у стара времена. препао би троглавог арапа. и турским се крвником огласи.

српског рода ненадмашни сине. често поглед држи на Рзачу. Па и тебе Јакша Гачанине. Црногорци пјесму прихватише. да вам чувам на границу стражу. А оружје вазда је до њега. ти си нашег хришћанскога рода. А он гости соколове сиве и морачке натаче им шљиве." Онда Јакши Црногорци кажу: "Такве људе и такве јунаке. Пушке грме пјесма одлијеже. са вани би рек'о да их нема. јер је много турских глава смако. вазда срећни и весели били!" Док Божићну окреће погачу. владика је наредио јуче. Једна су му добро прикривена. па сам зато овдје допануо. Јакша одговори.лијепо га поздравише људи. а он госте отпоздрави своје: "Добро дошли на огњиште моје! Ја сам за вас и у Гацко чуо. да живимо сложно у слободи. и запао одмах у бусију. За јуначко здравље да питамо. Добро кажу да крв није вода. да ти Божић јутрос честитамо. . ми примамо радо на чардаке. док с гостима сједи за трпезу. срећан Божић и Христос се роди!" "Ваистину". то му добра бијаше биљега. и хајдучког вођу да видимо. да га Турци не преваре како. зајечаше Гачанина двори. неосјетно на њих би изљега. па те жеља са Косова вуче. Ако Турци изненаде њега. па божићним пићем наздравише. "Добро дошли моји гости мили. па увијек бјеше на опрезу. а рука се пријатељска стеже. да дођемо да те посјетимо. Држи свога опремљена хата а на кући има двоја врата.

да посјети Петровић владику." Па здравице своје укрстише и договор тако потврдише. Срећно живи у село Љевишта и не може хвалити ти ништа. . Када Јакша на Цетиње доће. кад уграби најљепшу прилику. Добро дошо. па кад Божић прославише скупа. ту је гозба и велика стима. све му руку са поносом прима. гдје никада прије није иша'. да поздравим из планине вука. Јакша Гачанине дични сине нове домовине. код Орлова Крша.како само хајдуци умију. лијепо се с Јакшом поздравише. скупише се црногорске вође. Са оружјем дочекуј крвнике помоћ тражи од твога владике. Црногорци назад се вратише. Петар Први на ноге устаде: "Част је мени што мене западе. У невољи тако се поступа. на Цетиње. харамбашу морачких хајдука. да се чува слога и слобода док постоји српскога народа.

1945 год. Тај потомак из Васојевића што слиједи. а чезнули за златном слободом. државу. . Као дјечак сиромашног стања за слободом српског рода сања. родио се У Мишевићима дружио се стално са људима. вјеру и слободу и сан миран својему народу. лава. па ћу зато опјеват' племића Перутиног ПЕТРА БОЈОВИЋА. Сви су Срби великијех дјела поријеклом из српскијех села. православном роду. јер нијесу освајачи били но с оружјем јуначки бранили: част. Да би били поносни пред Христом часним су се заклињали крстом. Обилића. што бранише правду и слободу славном Српству. што су често бивали у рату с јунаштвом су задивили Спарту. јер га учи традиција стара да протјера Турке са Златара и да му се покољења диве како Срби у слободи живе. Зар нечија историја има да предњачи пред Српским људима.01. ВОЈВОДА ПЕТАР БОЈИЋ 04. Живјели су сложно са народом.07. а слушао од оца и мајке за гласите људе и јунаке и за царство Рашке и Србије кудије се простирало прије. од Сјенице и Нове Вароши презирао рђе и олоши.1858-19. рађало се у Србији људи див јунака. Од кад тамјан дими и мирише и Српска се историја пише. челичнијех груди.

А послије Солунскога фронта .. Волио је српство и Србију борио се за Југославију.1901 г. Пјешадију из Прве Армије ни коњица могла стићи није. Споменицу од цара Рускога. војводе шест ратова води до слободе. По јунаштву и подвигу војном и успјеху ратном многобројном од питомца. 1918 г.Па кад ПЕТАР за оружје стаса у јуришу борбених таласа пун момачке снаге и полета од непуно осамнаест љета. пролазио кланце и бусије из Србије па до Албаније. 1916 г.. добио је из времена тога .1885 г. као што су и његови стари доказив'о шта јунаци раде докле соко и рана допаде. А у битци на Кајмакчалану . доби генерала. У Срему је и на Колубари . генерал'. а ПЕТРОВА војничка тактика до ногу је потукла крвника. да се часно бори до слободе. Александра У српскоме-Бугарскоме рату .. војни Штаб му сва признања ода и БОЈОВИЋ постаде војвода. од питомца престајао није до ВРХОВНЕ КОМАНДЕ АРМИЈЕ. из рата. заслугу је имао признату и у борби слободе Србије Јужног фронта и Македоније. С Куманова припада му слава чин.1914 г... и ужаса ратних и страхота.. имао је окршаја доста и легенда својег рода оста.. јуначки је држао одбрану. Срце неда овоме' соколу па је војну напустио школу добровољно на ратиште оде .1875 г.. .. Због велике за слободом жеље командова војсци из постеље.. .1876 г.

Карађорђевић ПЕТАР силом у пензију пође. Да је рођен у времена стара војвода би био код Лазара . или хајдук Старина Новаче.. . Ђока и Илију. ил' из Куча Марка Миљанова. Да га срете Страхинићу бане или витез Љутица Богдане. .. Јован. Крилатица ил' Јанковић Стојан од Котара. . 1919 г. 1922 г.. Булатовић ил' Мркоје сердар с Пјешиваца. Звицера или Петра Петровић владику . Та борбена српска величина преноси се са оца на сина. Томановића ил' Миљана Вуковога сина. или с шарцем Марко Краљевићу. . Миљанића. Алексић. Војин.. .. ... Поповића ил' с Грахова Драга Обренова. Обилић или девет Југовића брата. ил' Шћепана. Агара разгонио хорде јаничара. или Трипко Котромановићу. зато ПЕТРУ изостало није војно знање ратне стратегије. или Мирко Шујо и Новица.. Радојевић...... Александар када на власт дође . .... или Милош што закла Мурата. цар турски.. . (Бошко. Дамјан. или стари Југовић Богдане.... . или БУЛАТ Вуксан из Роваца.. Стефан. или Јован Мићић из Мораче. .. Мијушковић ил' да срете Павловић сокола. . Сочица. Караџић.. или Реља од Новог Пазара. Хребељановића с Муратом би с мачем разговора . Ковачевића или дива Никца од Ровина. . у 63-ој години живота Чудише се војне страјешине што неправду према ПЕТРУ чине њиховоме великом саборцу и слободе златне ствараоцу. војвода. Андријаш Комнен. .. ... Вешовића ил' Вујовић Сима .... Церовић или Лазар..Кођошију.. Пека ил' Пипера Пилетића Јола.. Огњен) ил' да бане Мусићу Стеване. Милутин.Са војском је био на терену он опрости живот Мекензену..

. . На грудима овога сокола стоји Орден Бијелога Орла ратне 'значке и одликовања то се само за храброст поклања. оставише у свом стану жива ПЕТРА српског легендарног дива. браниоца правде и слободе Булевар је ВОЈОВИЋ војводе дала име због почасти лаву што је ратну заслужио славу. Четрдесет и прве године на браник је стао домовине.. Фон.. По одлуци био је правичан изузетно храбар и тактичан. Краљу Петру рече у Никшићу ја са војском и с народом бићу.. . борио се за част и слободу омиљен је био у народу. А четрдесет и пете године неста' српски ненадмашни сине. што је прош'о шест велика рата на преговор био дипломата.. Аустро-угарски официр па ће ПЕТРУ то добром да врати. 1936 г. ал' га њемци одмах заробише и у кућни притвор притворише добро Њемац Мекензена памти .. сахрањен је без војних почасти о присуства београдских власти. на ТРГ ПЕТРА БОЈОВИЋ војводе благо теби славни Српски роде. Па је Нова Варош одлучила и Споменик ПЕТРУ поставила.сваки би му прихватио руку и честит'о ПЕТРУ на јунаштву и великом људском прегалаштву. у Београд у својој гробници гдје му вјечно одмарају предци. врло скроман и врло одмјерен врло добро код војске цијењен. због ПЕТРОВОГ јуначкога рада. Скупштина је града Београда . 1997 г.

када ПЕТАР умирати неће православне док горе свијеће и док Сунце са небеса грије и докле је српства и Србије и докле се Срби сакупљају своје славне гусле да слушају да им гуслар пјева о слободи пјеват' ће се о ПЕТРУ ВОЈВОДИ. .

Сви присутни предлог прихватише па на Турке брзо ударише: Иванковац. у очи им рече Карађорђе. ..године На хиљаду и осме стотине. Па војника педесет хиљада распореди с југа до запада.1804 г. Па сад браћо са помоћу Бога и вјештине и оружја свога. а почетком четврте године окупио око себе вође Српски владар Вожде Карађорђе. Делиград и Мишар .1807 г. нит' смијемо ради потомака стиђети се људи и јунака. да на Турску силу ударимо и да Српству слободу створимо. У Црвеној Ријеци клисура код Лесковца на Врању Бабуња- ту можемо отпор дати војсци са нама су браћа Црногорци.. па предложи Вожде Карађорђе да сва војска према Нишу пође. ал' ће Савјет' поштовати вође". борише се и Руски ратници. На Штубику и на Малајници . "То по вољи лично није мене. Ал' неслоге многе јаде чине почеше се бунит старјешине у четири правца да се крене. БИТКА НА ЧЕГРУ 1809. и Београд с пушком дође на дар. но да Српску припремимо рају на Устанак Српски да устају. да скинемо ланце и окове јер нас на то традиција зове и гробови славнијех предака и будућност наших потомака. па Петровић на скуп проговори ми нијесмо од предака гори.

Правцем Босне Марковића Сима Лазаревић Лика. . Ту је хајдук Вељко Петровићу и Илија Барјактаревићу и Пауља шаље Матеића и Стевана. Прво иду с бијелим коњима. лава. под командом главног Хуршид паше на Чегарски шанац удараше. а на југу према граду Нишу командује послао највишу. други напад иду с зеканима. је с њима. поп. .. "Слушат ћете наређење моје ја војника осамнаест хиљада имај Јужним фронтом да напада. Синђелића и Добрњца-Петра Теодоровића све Милоја слуша Петровића. На Видину Миленко Стојковић ка Санџаку Вожд Карађорђевић. Ђаковички иде Мустаф' паша из Приштине иде Малић паша. Тридест и шест хиљада војника што пјешака а што коњаника. Коњицу су Турци припремили да би тврди Чегар освојили. на Чегру ћу шанце утврдити па ћу онда на Ниш ударити". Он Добрњца остави по страни и ако је војсковођа славни. јер је Младен Миловановићу кум Милоју био Петровићу. Команду је примио од кума кад се ради без људског разума.Џинић а од Врања иде Ахмед паша од Лесковца иде Шишин паша и са собом води Карафејза рад' помоћи и Турскијех веза. Ал' су Турци то искористили још су двадес'т хиљада скупили под командом Исмаила бега Махмуд паша Призренски уз њега. што команду својем куму даде који Српство на Чегру издаде. Јер је десет хиљада војника могла Српска савладат техника ал' недаде Петровић Милоје.

Нећемо се ниједан помаћи на част нека служи нашој браћи што све ово мирно посматрају. освојили а много су војске изгубили. а СИНЂЕЛИЋ командује свима нека сила надприродна има. Кад се шанац турака напуни сабље режу. Три хиљаде Ресаваца рече: "Од слободе нема ништа спрече. пети пут су са враним коњима ал' не пође за руком турцима да би Чегар. Ресавац је сваки до једнога осто поред команданта свога и сваки је задобио славу . а да помоћ неће да нам дају!. а славно ће Српство да запамти да Милоје учиње издају па потомци нека му се кају. Кад је Стеван у опсади био Милоје је одлуку донио.трећи пут су коњи алатасти. тврди. неможе се више отпор дати па се чети Ресавској обрати: "Немојте се заклетве држати ко год хоће кући нек' се врати. што им даје људско надахнуће но се деси оно немогуће. а Синђелић наш'о се на муци многобројни наваљују Турци. а ја нећу јунаштва ми мога ради Српског Орла двоглавога. ради наше Славенске Русије жив изаћи из ове бусије". Нико шанац напустит не смије док Милоје не рече друкчије. Три хиљаде храбрих Ресаваца дочекује Турке из шанаца. а четврти коњи доратасти. Са кубуром пали Барутану Бог зна мртвих ту колико пану. чују се плотуни Боже мили страве и ужаса кад Синђелић Барутани стаса.

У коже су памук напунили па на поклон цару оправили. Са Добрњцем оде хајдук Вељко да би Турке у Делиград чеко. Са свих страна Србе опколише па на разне муке ударише.Споменик сам посјетио 29. наредбу је с четом прекршио ал' за помоћ већ је закаснио. према Цариграду од лобања Кулу озидаше. Тако прави витезови раде ту Турака хиљадама паде. па са глава кожу одријеше.вјечно хвала Синђелићу лаву. А Матејић Пауљ с четом пође Синђелићу да у помоћ дође. . да ужива у злогласном раду у Ниш. по наредби турског Хуршид паше да са њоме Српску рају страше. на пут. а потомци с њима се поносе што им предци бранише слободу И ВЈЕЧНО СЕ ОДУЖИШЕ РОДУ. али Турци зато сазнадоше па сву војску на Чегар вратише. Због на Чегру страшне погибије шта радише Турци Осмајлие кад их човјек гледа да полуди то је стока то нијесу људи. године у 13 часова . Српске главе с Чегра покупише. августа 1998. Ко год види свак се томе чуди зар то могу урадити људи те лобање и данас пркосе.

Милутину. про Јаворја хитајте. на јунаке и солољебнике. "По вашему староме адету Ускочку ми сакупите чету. а на турске познате крвнике. Када Мина доби препоруку на хитање и на брзу руку посла абер у село Љевишта на гласите куће и огњишта.Николића Баја и грдне му зададоше јаде па те зовем на Језера саде. "Чујеш' мене побратиме мио књигу сам ти ову оправио. под командом Муја Меховића турска сила из Грдијевића опколише хајдучкога змаја Пивљанина . план за напад да ту направимо и витеза Баја осветимо". Па је шаље у Горњу Морачу гдје довијек гавранови гачу. да ти кажем за велике јаде шта нам Турци од хајдука раде. Другу шаље Мини Радовићу војеводи морачком племићу. у књизи му Вујошевић пише "Скупи војске што год можеш више". планине састанак је код села Тушине. Трећу шаље у равну Тушину Церовићу. "Хитај попе што год прије можеш да Бајову Освету поможеш". БАЈОВА ОСВЕТА Књигу пише Вујошев' Стеване са Језера од крајине равне. . попу. Ја с Мијатом идем Дуловићем на договор с попом Церовићем. а на руке Мијату сердару морачкоме вођи и главару.

прегазише на газове Тару поп Милутин говори сердару: "Чувајте се Меховића Муја то је турска отровница гуја и познати турски буљубаша па да пушка не опали ваша док' му моја срце не сагори". сав у срми од главе до пете. Ја сам стиг'о с четом из Мораче да ти јутрос подмирим хараче. А Дуловић сердар лроговори: "Ђе су Муја Меховића двори ја ћу право да идем на њега немам. Кад се скупи војска у Тушини кад од попа благослове прими. Виђе Мујо исписане дане па за живот моли Морачане. Таман бјеше опучила зора кад стигоше до Мујова двора. Мили Боже јада и џулусе Мујо паде а побјеже кљусе. Па му скиде са рамена главу . јер сам бољих сретао јунака и скидао главе са Турака". похиташе у правцу Језера ту одмори војска да вечера и за напад да се договоре да нападну Турке прије зоре. да јуначки мегдан окушамо и да Бају благослове дамо.план за напад да ту направимо да јуначки Баја осветимо". да се плашим чега. а љутито сердар проговори: "Знаш ничија до зоре не гори то си Мујо и ти требо знати и с' људима људски поступати". Сердар Мују испод двора виче "Изађи ми на мегдан крвниче. а сердар га са кубуром срете. Кунем ти се од данашњег дана бит' ћеш срећни од твојег султана" Када Мујо на вранца излеће рекао би у сватове креће. попе. Па кренуше у четири правца са Језера преко Шаранаца.

сванула зора кљусе .коњ шишану . па остале Турке нападоше преко тридес'т глава посјекоше и чардаке турске попалише од Турака плијен покупише У МОРАЧУ ЗДРАВО СЕ ВРАТИШЕ.послао грдне . нереда .хаоса.обичај Ускочку . Мање познате ријечи: оправио .причешће газове .и узе му везену шишану.велике адет .село Љевишта су тада називана Ускоцима благослов .мјесто погодно за прелаз преко воде опучила .пушку џулусе .

год. . докољене и димије. Џамадани засијали. да се ратни план направи и јуначки договори. БИТКА НА ВУЧЈЕМ ДОЛУ 1876. из племена нек се скупе витезови и ратници. са оружјем црногорским витезове које красе. масе. брже-боље Вучјем Долу Црногорци похиташе. реци прије?' Кад примише саопштење за нападе Осман-паше. Нека одмах с ове стопе иду на пут перјаници. Када крену Осман паша да заузме Црну Гору. А нек са мном овђе буду црногорски сенатори. па хитају витезови на јуначко зборно мјесто. На овакве договоре скупише се људи. књаз Никола на Цетињу на јуначком рече збору: "Ја ћу пашу сачекати на поносном Вучјем Долу. а сви од вас који хоће нек се нађу уз Николу. па питају командира: "Шта је било. Ти плотуни црногорски чујају се врло често.

њина браћа. са свих страна опколили. Црногорски соколови. а котлина Вучјег Дола лешева је турских пуна. Сви ратници згледаше се и план ратни подржаше. па се с браћом изљубише. Црногорци. . јуначка им стигла снага. па ко човјек и командант људски приђе и поступи. Када виђе књаз Никола да се бројна војска скупи. ни султана. Црногорци. дал' друкчије неко мисли књаз Никола војску пита. нити ага. План за дочек Осман-паше пред цијелом војском чита. на крвавом Вучјем Долу поче битка да се бије. Дим се диг'о до небеса од барута из пушака а мачеви и ножеви сијевају код јунака. Него турској бројној сили мачевима главе режу. нити паша. не плаше се. У том војска појави се Осман-паше из Азије. Херцеговци да се боре против паше. па око њих обруч стежу. Многобројна турска војска на побједу већ рачуна.На Вучјем Долу бјеху већ пристигли Херцеговци.

Кадри паша пријећаше
књаз Николи, Црногорцу,
сад му глава објешена
на трновом виси колцу.

Ђоко Цуца Поповићу,
са Селима-паше главу
оштром сабљом осјеко је
и убрао вјечну славу.

Муктар-паша рањен бјеше,
ал' је им'о ратне среће,
Турци са њим побјегоше
од прилике пут Билеће.

Осман-паша дивно виђе
да велику битку губи,
па клекнуо те се клања,
испред себе земљу љуби.

Сав се бјеше потресао.
не од зиме, већ од страха,
па у јаду призиваше
или дина ил' Алаха.

Док Филипов Лука стиже,
Црногорац из Пипера.
па тај витез црногорски.
јуначкога карактера,

нешће турског Осман-пашу
да ханџаром посијече,
но ухвати пашу живог
и Турчину 'вако рече:

"Што си 'вамо с војском доша'
војсковођо турског соја.
зар нијеси знао да је
ђедовина ово моја?

Не вјерујем да ћеш бити
нит последњи нити први,
да кроз ове кланце прођеш
што нећете платит' крви.

Видиш с оба ока војску,
у својој се крви купа,
знаш ли турска посјета је
Црној Гори. свака скупа.

Достојанствено чуваћу ти,
к'о рођеном своме брату,"
па предаде Осман-пашу
црногорском команданту.

Књаз Никола, Осман-паши,
као школском другу збори:
"Шта са војском тражиш 'вамо
у јуначкој Црној Гори?

К'о студенти, нас двојица,
дружили смо на Сорбони,
па нас једног на другога
план ратнички данас гони.

Српске земље бранићемо,
прађедови већ нас зову,
ви немате шта тражити
на Цетињу и Косову.

Па са главе капу скиде;
"Видиш ову црну траку
то је доказ, прађедови,
да нам чаме још у мраку.

Ми нијесмо досад никад
ни на кога насртали,
ал смо сваки педаљ земље
својом крвљу окупали.

Кунем ти се јуначки смо
у свакоме били боју,
вјековима чували смо
ђедовину славну своју.

Колико ти војске паде
на крвавом Вучјем Долу,
а за живота сада молиш,
школског друга, књаз Николу.

Честитам ти живот, пашо,
али својем цару кажи
у јуначкој Црној Гори
нема с војском шта да тражи."

Кад саслуша Осман-паша
Црногорца књаз Николу,
пружи руку захвали се
команданту и соколу.

"Колико је моје војске
остануло овђе само,
кунем ти се када дођем
истину ћу рећи тамо.

Честитам вам на побједи
достојанству див јунака,
за јуначко ратовање
част нека вам је људска свака.

Књаз Никола онда скупи
око себе Црногорце,
и поздрави с Вучјег Дола
витезове Херцеговце.

"Ми смо скупа борили се
и једне смо родом крви,
па не може нико рећи
ко је други или први.

Изгубисмо доста браће
јер смо браћа од старина,
побједа нам срећна била
и јуначка домовина."

Када Осман-паша стиже
у Цариград код свог цара,
низ лице му сузе теку
кроз плач паша проговара.

"Побједа сам имо доста
и на сваку стизо страну,
ал' ми царе силна војска
на Вучјему Долу пану.

То је вјеруј господаре,
невиђена нека сила,
црногорски сваки борац,
лети као да има крила.

У трену се с мојом војском,
сваки борац помијеша,
крв се проли долинама,
а леш лежи све до леша.

С оба своја ока гледам
војска ми се у крв топи,
тог призора досад не би
у Азији и Европи.

Гусле јече у сред боја
и пјева се о слободи,
а један ме Црногорац,
свезанијех руку води.

Кличе војска црногорска,
а пјесма им одлијеже,
ја до сада, славни царе,
не преживјех ништа теже.

Књаз Никола кад ме виђе
одкуда си 'вамо пита
са руку ми ланце скиде
и срећни ми пут честита.

Ништа друго урадити
ја нијесам. царе, мога,
више земљу црногорску
не газила моја нога.

То нијесу крвопије,
нит' су царе освајачи,
но државу часно бране,
а света их луча зрачи."

Цар слушаше Осман пашу
док пушаше из чибука,
па устаде са серџаде,
проли сузе и закука.

"Алаха ми, Осман-паша,
и светога нашег дина,
гледам у сну ко' на јави
пропаде ми царевина.

Јер сам много осилио
и жудио за неправду,
па се бојим погибији
и великом своме јаду."

Књаз Николи ферман пише
и нуди се за примирје.
"Та велика погибија
потребна ми била није."

Књаз Никола отпоздрави
и захвали на признању,
што му Турска јавно призна
на јуначком ратовању.

а нијесу размишљали за свог цара и државу. па подвиге црногорског официра сваког сними.год. Али моји официри. РАПОРТ СА МОЈКОВЦА 1916. да сам им'о таквих људи и јунака Не би моја царевина у критичном стању била. "Што замјеник команданта Вукотића бјеше Јанка. Фрањо Јосиф убудуће Балканом ће царовати. Када рапорт са Мојковца Фрањо Јосиф-царе прими. за част вјеру и слободу државе се своје боре. И за таква достигнућа морао би свијет знати. Видио је тада добро колико је било злица. Само да би сачували на рамена своју главу. иза војске склањали се у намете Бјеласице. Камо срећа. што су као кукавице. него би је храбра битка мојковачка прославила. А гласити официри и'з јуначке Црне Горе. као што је Морачанин храбри Милош Меденица. .

. нит' државност изгубити. Са оваквим бојевима могу бити само јачи.То је људско надахнуће. па нијесу прилазили нити Тивту. нит' Котору. а пред њима на кољена посртаће освајачи. И ја сада добро видим. И Французи кретали су да покоре Црну Гору. Црногорци борише се. било мушко или женско то је ратник над ратником. нит'јунаштво. благо земљи која такве витезове своје има! Она није покорена. то је војник над војником. то сам требо прије знати. јер тај народ вјековима у слободној земљи живи. нити може икад бити. То су људи над људима. Лично ћу им честитати. нит' ће чојство. а моја ће царевина пале жртве да опрости. нијесу им могли ништа. ко би мог'о поћерати витезове са огњишта. читав им се свијет диви. нек' је добро јасно свима. то је народ што га мора цио свијет поштовати. на мудрости и храбрости. Азијати. пет вјекова.

а сердару Вукотићу за јунаштво орден дати. то је народ слободарски. Ја ћу за то док власт имам. па од мене око грла нек колајну царску стави. истог трена уз колијевку пушка му је припасата. што неможе бити раја. И од ње се за живота ни секунде не одваја. када му је дојка дата. и нек знаде читав свијет сердар Јанко Вукотићу да никада неће мријет.Ту дијете чим се роди. њин обичај поштовати. и командант војске прави." . Са поносом нек је носи. Јер је човјек над човјеком.

ЈУНАЧКИ РАЗГОВОР Састала се у Морачу два велика људска лава. То ти морам цијенити и пружити десну руку. ти на мегдан изаћ' шћаше. мало ко је до сад убро на мегдану славу так'у!" Скочи Туле. џине. и разговор завршише ал' остаде свак на своме. Па одоше четовати Херцег-Босном у бусије. Знаш ли паша Бушатлија кад владици мегдан нуди. за њино се име чуло до Стамбола и Русије. с којим си се досад срео морао је да погине. али он се не усуди. Па ти морам пружит руку ко човјеку и јунаку. па причају ко је више посјекао турских глава." Пола дана два витеза говорише све о томе. па говори црногорском харамбаши: "Од твоје се бритке сабље у Цариград султан плаши. Рече Јакша Гачанине: "Тодоровић Туле. ко чувеном харамбаши и ускоку и хајдуку. .

У том један проговори: "Да си срца јуначкога. када такви соколови у словенском роду живе. Признај. поред њих су два се косца међу собно посвадили. Што рекосте за јунака да му нико раван није. пружио ти небих руку." У препирци Гачанин је из бусије искочио. харамбаша проговара: "Не би било да ми плати на свијету тијех пара. прими моју десну руку горски лаве и јуначе. нек од мене поклон прими они који прије рече. Да је јунак мимо људи Тодоровић из Мораче. Па косцима. нити би ме устрашио. нема тога међу нама који бољу сабљу паше. да си јунак бољи од твојега харамбаше." Тада Јакша позва Тула да изађе из бусије. . као Туле Тодоровић из племена морачкога. са поносом. И докле су два витеза у бусији скупа били. "Ево то је Тодоровић. турске главе те сијече. а Руси се томе диве.Из Стамбола стижу даве.

или негдје на бојишту да испред вас сабљом мане. ее признасте опет овђе. а нити је ласк'о јуче. но ми предност уступате. Па и ако. данас. . част нек' ти је. вас двојицу поштујемо. На то вам се захваљујем али бог ће да пресуди. мало ко би трећег наша. Тодоровић. Чути овдје за јунака и хајдука из Мораче. људски сине за ме нема ништа јаче. ради звања четовође. Али име харамбаше на прво ће мјесто стати. Јакша. Да би мого да се јави и да у ред с вама стане." Онда Јакша проговори: "Не свиђа се мени тако. харамбаша. на окупу. Са поносом. дружина је овдје скупа па и они нек' одлуче." Скупа друштво проговара: "Аферим ти. погледује харамбашу. па му рече: "И ти мораш поштовати ријеч нашу. ријеч коју косац рече погазити није лако. а тебе ће Тодоровић ко и до сад поштовати.Не ласка ти. а ви заме' остајете ко јунаци и к'о људи.

к'о јунаку и хајдуку. нека ти је час' поштена. четовање преко Босне опет скупа наставише.Јунаштво ти ја признајем и пружам ти десну руку. ." Ту хајдуци разговоре о јунаштву завршише.

а московке руске пушке код војника замрзнуле. и'з јуначког. . па су зато остајали стотинама у намете. без владара и команде. Да помаже браћу Србе. заузео положаје од Препрана до Мучнице. кад их Јанко с војском срете. Надала се Шваба није. преко тридес'т испод нуле. изостао ништа није.као многи. да их Швабе не претеку. од старијех див-јунака. родом. витезова и змајева. а то Швабу изненади. Он нареди затвараче сваки војник да извади. На Мојковцу извео је црногорске јединице. Чувао је. прошле своје традиције. Снијег пао. и у њедра да их ставе. СЕРДАР ЈАНКО Вукотић је Сердар Јанко. мраз стегао. Када Црна Гора оста. потомак је див-јунака. он на чело црногорске добровољне војске стаде. Чева. и да нашем славном Српству створи нову колијевку.

у намету у мирноме стоји ставу. ишли су му сваки прије. с великом се силом боре. Многобројна швапска сила. такве страве и ужаса досад никад било није. а Јанкови соколови осјекли му сабљом главу. и с Ловћена посматрају. Видиш. Официри испред војске. изгубила морал војска. наваљује у паници. на Јадранско море сиње. од топова и пушака. но Јанкови добровољци. Док глас стиже Вукотићу. а наши их дочекују. црногорских див-јунака. Навикнули на хладноћу. Швабо. да су Швабе на Цетиње. витезови и ратници. све бирани Црногорци.Оружје им замрзнуло. не окрећу на то главу. без оружја и џебане. кад их срете с московкама јединица црногорска. ал' се опет пјесма ори. и слободу своју бране. Ал' с Мојковца добровољци. што им ћесар заузима престолницу и државу. Дим свезао до небеса. то редовна војска није. Навалили див-јунаци. .

про Мојковца проћи неће. командова својој војсци: "сазнао сам да се зову црногорски добровољци.Знаду да је више касно. Скупио је јединице. да умакну без пораза. од умора и мећаве. а војници изгледаху као да су сви без главе. кад бијаху посмрзале? А генерал црногорски. у планине код Мојковца. ал' не могу да опале. Црногорца. Кад сам с мојом војском стиго'. па како ће господаре. на бадњаке и свијеће. Ми бијасмо посустали. Помогоше Србијанце. и распоред за нападе своје војске да направе. Пушке своје дохватише. или ми се царе чини. још је реко швапска војска. Кад кренуше као вуци. српски Божић да прославе. да Цетињу помоћ пруже. када крену по планини. а ћесару црни гласник за губитак војске каза. наишли смо на сердара Вукотића. Укрстили своје пушке. на Мојковцу као бедем треба Српству да послуже. на њих наша зрна неће. .

а твој образ вјековима. не плаше се ни мачева нит' топова нит' пушака. Јанкови су соколови. Тако људи и јунаци. рђо једна неваљала. ту им оштри режу зуби." Кад цар сазна за поразе. "Зар си имо прст образа. И како ће по Балкану сада да се шире гласи као војска црногорска на Мојковцу Србе спаси? Ти по Бечу да се шеташ. што са војском не остаде. само видиш куда прођу. него чета пустињака. . што са сабљом не дочека црногорског генерала. Гдје им сабље не помажу. неможе ти опрат ништа. не умичу са бојишта. али људи и јунаци и били су и остали.То обична војска није. да се наша војска губи. убрао је вјечну славу. официра пљуну свога. за велике наше јаде. борио се и сачуво на рамена своју главу. да би у Беч доћи мога? Кукавице неваљала. но муштулук мени хваташ. Но Вукотић Сердар Јанко. на бојишту многи пали.

И како се на бојишту. црногорске официре. гдје се никад не умире.Што нијеси сагледао. својој војсци примјер дава. како гину на бојишту. за подвиге и јунаштво нека им је вјечна слава!" .

Мислио је да ће тако. тамо гдје још нико није. хитно мораш са Ченгићем ухватити тајну везу. али није знао да ће.год. задесити црни јади. Маловићу обер кнезу. Тражи Његош. . Па Новица рече Ђоку. као Ченгић из Липника. у бојноме смак'о пољу. Церовића луту змију. и главе им у Липнику. када крену да погине. Црногорце да умири. да му Султан у Цариград. Чини зулум Каурима. Откад Сунце земљу грије. о освети да му ради. Смаил-агу да убију. из Дробњака и Мораче. и да ће га од Његоша. на Цетиње план да правие. на трновом држ'о кољу. у племена и катуне. неправде се многе чине. Па он хитно харач тражи. из Тушине. ОСВЕТА ПЕТРОВИЋА 1840. Он је осам Петровића. вишу ватру да распири. за јуначко име чуне. скупљ'о данке и хараче. Да ће кућа Петровића.

мили ага. Не сјети се за Мекића. Новица је поступио. све како је ага река. да ми братски зајам враћа. Па кад стиже на Мљетичак. и да мора и од њега. Ал' не сумња да је Ђоко.И реци му да је харач. па да неће преко њега. своју војску распорди. ево Ђока.(побратими). Када ово сазна ага. и ага ће проконтати. кад је нама ваш долазак. са Његошем држ'о везу. овдје спреман да вас чека." А Шујо му проговара: "Не плаши ме. као што је обер кнеже. А данас ће из Мораче. али нема Церовића. поче.' нит' за пашу Џеладина. јер су они ближња браћа . преко Пиве и планина. ево Шуја. и под шатор свој свилени. . и посјета ваша драга. вазда бити на опрезу." с војском крену пут Мораче. ага да бесједи: "Ево Мирка. Да с Његошем не шурује. обер кнеза. па се плашим тајних веза. планирао да поступи. успио је добро значи. стићи данци и харачи. одмах своју војску купи.

Новица ће брзо доћи. па морамо пружит руку. удвојене нек' су страже. тражи Мину Радовића. Јанковога Риста зове." Па договор с агом прави. са Косова осветници. ти си прави нишанџија вазда био. Смаил-ага. Мирку. зато си се код владике на Цетиње прославио. А Новица Церовићу. и још конта на Морачу. да би стигли на Мљетичак. да пошаље из Мораче. али чека У Тушину. из Дробњака харач иште. осветнике на Ченгића. Шују и Новици. Морали би с ове стопе. па ме добро послушајте. из Мораче витезове: "Дуловићу. из Мораче с четом поћи. прикаснили из Мораче. и остале соколове. сви дружино моја драга. тврдо турско упориште. Ми смо овдје доселили. од Липника. ту одмара Смаил-ага. ноћас прије пола ноћи. Онда Мина Радовићу. гдје осјете шта сумњиво. . да се одмах аги каже. да вам преда све хараче. Под шатором свиленијем.

од великог скочи страха. Жа' ми га је. или Дина ил' Алаха.Ко убије Смаил-агу ил' му сабљом скине главу. упутише на Цетиње. до мртвога стиже аге. и још Шујо Караџићу. па некога призиваше. на шатор је из пушака групњу паљбу отворила. Црногорци да му суде. од владике на Цетиње бесмртну ће добит славу. вјерујте ми. А знао је. Кад стигоше на Цетиње. "Он је био храбар вођа. Ал кад Мирко Алексићу. некад људски да поступа." Онда чета на Мљетичак. ал' је ово заслужио јер је нашу браћу сјека'. одсјече му русу главу и стави је у бисаге. код Његоша и Биљарде. јер казана ријеч му је пред људима била скупа. као човјек. Кад рањени Смаил-ага. . и кад виђе мртву главу Петровић им збори Раде. и цијењен међу људе. право Раду Петровићу. па вријеме ево дође. пошто се је одморила. Па се Мирко и Новица. ко' ратника и човјека.

Ево дара витезови.И нек добро Турци знаду. И прије је с миром мога. Јер су оба једним циљем на Цетиње дошли. поред главе Хасан Каде. да ниједна глава није. а Ченгић је на то конта да ће с војском да га прође. турскијех је дошло овђе. за ратнике и јунаке." Онда главу Смаил-аге на Цетиње сахранише. а сад скупа полазите у Ускоке и Дробњаке. останула што нијесу осветили љуте змије. није знао силан ага. а Дробњаке и Ускоке Црној Гори припојише. Петровићу рече Раде: " Сахраните ову главу. јак ослонац Црне Горе." Онда владар и владика. Па говори славни Његош јунацима што се боре: "Ви сте данас постанули. поред моје проћи браће. да се добро добром враће. овђе као турски витезови и признате војсковође. . Из Дробњака осам паша. А Турци ће запамтити шта су данци и харачи и шта правда и слобода Црногорцу сваком значи.

Хитно Мирко абер даде у Дробњаке и Ускоке. па реците обер кнезу нека држи са Цетињем и с Мораче двије везу. да освети свога баба. Рече Мирку Алексићу шта му Турци ријешили.Јер је Ченгић Дедо ост'о. И тако их дочекаше. да запале Мирку дворе. по харему пиште буле. и све ће му бити џаба." И били су ријешили. је ли ико Црној Гори од њих дао славе више? . А нек српска историја за дробњачке борбе пише. код Миркове танке куле. и ено их на Дужима код Ђока су одморили. Дед-ага ће покушати. али стиже Саво Орман на Малинско прије зоре. ал' ћемо га дочекати. да би сложно дочекали Дед-агине крволоке. нека опет у Липнику.

Крсна слава Илиндан - Гачанин је Јакша родом. што стизаше на све стране. и велики људски лаве. кол'ко турских глава пану од његове храбре чете. "Ево дара Гачанине. у Љевишта ускочио." Рече Јакша Гачанине: "Хвала теби. ђе му може виђет око. и по ноћи и по дану. што са својом оштром сабљом. са Турака скидаш главе. из равнога Гацка био. умаћи му није мог'о ни с крилима сиви соко. по турскоме врату мане. Карађорђе„" орден прими. припучи га. тада га. А Јакша је стрелац био. па је као харамбаша. Па на Турке јуриш чини. Да сијече турске главе. храбри српски војсковођа. братску земљу. да помаже Црногорце. и у Црну Гору дође. посјећ'о је Карађорђа. Бог једини може знати.је даровао. ЈАКША ГАЧАНИН (АБДАЛОВИЋ) . . све биране Херцеговце. У Србију. око себе окупио. да с оштријем ханџарима.

Гачанин је посјекао турских глава сто и двије. а срамота остала је. Јер је знао Бушатлија. преко турске царевине. им'о среће и талика. Јакши храбром арамбаши. Чува паша своју главу. извадити из корица." Када овај абер оде. али су се по сто пута. призна мегдан. зато су га поштовали. "Па нека ми Бушатлија. к'о ратници и к'о људи. Без мегдана. Владику ћу заступати. одустаде Бушатлија. Зато буле у харему. па несмједе оштру сабљу. Црногорци и Владика. а Турци се у бусије од хајдука овог крију. Бушатлији турском паши. зашто лудо да погине. за то грдно преварили.Па кад паша Бушатлија. мегдан Петру Првом нуди. да је Јакша љута злица. Јакшу куну. чудит му се за то није. сузе лију. Јер је Јакша на мегдану. рече Јакша Гачанине. . Не би ли се крадом главе харамбаше дохватили. скупише се харамбаше. са рамена главу скине.

Ковачевић Драга џина. црногорског храброг лава. поред Никца' од Ровина. што је преко тридес'т турских својом сабљом смак'о глава. И Новака Рамовога. не умиру него живе. А до ова два витеза. па зар неко да прекори.Па су зато Црногорци. Такви људи и јунаци. и храброга харамбашу. име Јакша Гачанина. уписали са позлатом. . Милована Перишина. соколове ове сиве.

Дрнда алај барјактару. преко села Брајковаче. турску свиту и димије. па на Ловћен да одмори. и везиру и диздару. да се на њој хоџа вије. први одмор нека буде. А ујутру паша рани.) Омер-паша крену с војском. Миралај је за то чуо. да обуку турску ношњу. Црној Гори да наступи. планирао са сјевера. Да џамију ту сагради. валовиту пређе Тару. па распоред паша ставља. Мост пренћански. да пашину служе војску. у долини код Пљеваља. а да баце црногорску. . па он силну војску купи. А јунаци црногорски. да испуне обећање. Црногорке да обуку. Разјарена турска сила. под њим силан алат скаче. да Николи власт одузме. "Дио војске нек' напада. Хиљадама скупи војске. ТУРСКИ ПОРАЗ НА ШАРАНЦИМА (На Преображеније 1862. удариће на Шаранце. г. иде кршној Црној Гори. Левер Тару на Шаранце нека иде.

А Шаранци нађоше се. узданица наша јака. на Шаранце истог дана. треба с војском дочекати. То је племе бездушника. добошари турски јече. све од реда из Шарана. запанути у вијеку. да га ратна срећа прати. ниједноме не би мака. Кнежевић је Јоксим пош'о. црногорског харамбашу. да их кољу. ал их неће никад више. господару да помогну дочекати Омер-пашу. А Кнежевић Раде скупља. Миралаја турског пашу. све пред собом да сијече. .То је моја десна рука. и на муку и невољу. вјерно Црну Гору." Изби војска на Шаранце. нашу. а Миралај наређује. Турци да им куће пале. и докажу да чувају. и шесдесет са њим људи. на Цетиње првог дана. жив дако се кући врати. Па Глушчевић Мића зове. да их бију. Убједљиво паша конта. биранијех из Шарана. Миралаја да дочека. кауру се са мегдана. ал' ће клањат на кољена. турске главе што сијеку.

Шибалија од Жабљака. чувенога барјактара. Кад план ратни направише. нека хита у Шаранце турску силу да дочека. командује сиви соко. црногорски војевода. да не знаду сами гдје су. од јуначког људског рода. два витеза ова стара. Криваћевић зову Вука. а Миралај паша гледа. у кршеве и у кланце. на Пренћане мост да брани. турског пашу Миралаја. магла паде. А Робовић с хајдуцима.Симо Зејак и Шарчевић. Па Џаковић Трипко оде. пут Шарана од запада. из Шарана витезови. у бој љути ускочише. гдје му силна војска гине. црногорски соколови. у бој одмах нека ступи. те препаде турску силу. не види се прст пред око." Тако Мићо командује па и ако ту нијесу. а Глушчевић харамбаша. Од Турака касапницу. "Навалите Морачани!" Па Церовић зове змаја: "Чекај тамо с Дробњацима. . Живко нека војску купи. Киша поче. у Шаранске стране чине.

А Нововић Јанко сабљом. И узе му алај барјак. у Шаранце како бјеше.Збунила се турска сила. На Цетиње предаде га. црногорском господару. то признање и припада. ко што прави људи чине. бритку сабљу испотеза. праве људске величине. а Скакавац ће сломише. ту је главу изгубио. а он му се захвалио на поносном ратном дару. И Миралај ране доби. мисли сва је Црна Гора груписана на Шаранце. многе турске витезове. прејазују воду Тару. низ стијене не омаче. барјактара и витеза. храброј кући Анђелића. Мицановић Куја смаче. . јер се тако зарађују. И ломе се низ стијене. ту се Кујов камен зове. Књаз Никола дарива га. златним Ликом Обилића. прије него с турском војском. са њом скиде русу главу. Гдје Кујова глава паде. Дрнда алај барјактару. сташе бјежат без отпора. ал' га Турци понијеше нек се прича по Мостару. Јер Анђелић Димитрије.

овог лава и витеза. оста више од хиљаде. мушки своју главу даде. а за Мићом к'о да му је.Ту турскијех витезова. књаз Никола. вјечно жалит Црна Гора. ратовали више пута. да је битка добијена." . ви сте досад са Турцима. Прими абер. Уз почасти сахранише. а Глушчевић харамбаша. код Николе свога кнеза. Па говори Шаранцима: "Узданице моја љута. а Мића ће. Сва признања добићете. харамбашу. десна рука одсјечена. свијетлога мога двора. глас дадоше на Цетиње.

Тару пређе. Павловића Рада наша'. скиде главу. љуте злице. да га нико не опази. соколови. да га црни јад не нађе. Па окрену своју чету. са крилима сиве птице. куда не би излећеле. окренуше води Тари. Силан паша заборави. на брзину скупише се. на спавању Павловићу. Па му овце плијенише. у по ноћи стиг'о паша. опази их Радев сусјед. јер се плаши од хајдука. да би добар плијен наша. Да абер Шаранцима. ШАРАНСКА ОСВЕТА У земану отимања. не зна куда да изађе. на спавању. У село је Богомољу. Раичевић Вучко стари. и да уђе у Шаранце. у колиби. на поштење и на славу. Код Љутице. Планирао на газове. Мицановић Фелак-паша скупља Турке по Маочу. Тару воду да прегази. . Турци бјеже пут Љутице. уз амбисе и литице. оштром сабљом.

па се грабе на газове. А хајдуци из бусије. ко ће од њих прећи прије. у пећину у камену. Него мисле њине пушке. на газове хитро бјеже. збунила се турска чета. како који наилази. на газове назад крену. сјетио се да су Турци чим је ноћу пушке чуо. У Тару су загазили. . У том чета Шаранаца. стиже Турке од позади. воденицу напустио. који на газ не потреви. и за собом Турци воде. препала се турска чета. носаху их на рамена. да чекају Турке када. кад наиђе плијен турски. а остали то не знају. Кад стигоше на газове.Милинко је Вуковићу. Оставише богат плијен. у ријеку загазише. плотун турски одлијеже. хита да би сачекали. редом Турке убијају. одлијежу аберлије. вода хучи. Вјетар урла. овце неће преко воде. па не знаде шта да ради. на познати кланац уски. валови га прихватише. Са њим Станко Шљиванчанин.

па се за то у Цариград код султана брзо чуло. старца Рада сахранише. Док шарански соколови убијају турске злице. Ту је кажу турских глава. још чекају два хајдука. осветничка чета сврати. на газове код Љутице. те се богу захвалише. у забуни и у тами. уз молитву и благослов. то не знаду Турци сами. Па у село Богомољу. јер не може вјеровати. убијају сами себе. нек се Овчим Бродом зове. мени људи јасно није. У манастир Аранђелов. Турска својом главом плати. Обезумњен Султан стаде. што их ратна срећа прати. враћати се на газове. да од шаке разбојника.Шта се ово све догађа. до стотине остануло. многе Турке виђеније. Па окупи око себе. шта се ово догодило. богат плијен повратише. црногорског књаза љубе. Од племена шаранскога. Турци русе главе губе. Ова битка ђе је била. . још ће почет да у руку. али Турци никад неће.

ал' му није ни преваром уграбити мог'о главу. Спадао је у редове истакнутих Морачана. међусобно говораху да га турска сабља неће! . Стизао је овај соко на мегдане и бојишта и познате турске злице нијесу му могле ништа. У тврдоме Колашину плашаху се Турци Века. Па се Турци чуду чуде слободно се Веко креће. зато га је Мушовићу у бусије често чека'. ВЕКО Ракочевић Веко спада међу јато соколова. Надао се да ће мучки доакати храбром лаву. дан бијели није мог'о да му прође без мегдана. уписан је у редове црногорских витезова.

А ПЕТАР је наставио традицију своју стару. ПЕТАР БОЈОВИЋ-ВОЈВОДА 04.01. и брзо се прославио.07. . У бусије западаху у познате уске кланце. био по чојству се и јунаштву у Сјеници прославио. Саво кнез је у Нахији кад су дошли. а не рђе и олоши. као човјек.1858-19. Цар је Руски Александар Споменицу ПЕТРУ дао зато што се вјечном славом на бојишту овјенчао. одмах.1945 године БОЈОВИЋ је ПЕТАР родом од Сјенице и Вароши гдје се рађу витезови. као борац. па стигоше у Сјеницу да помажу србијанце. да ће бранит част и вјеру правду. Стари су му поријеклом испод Кома од Берана што нијесу без мегдана мировали једног дана. као дјечак и питомац. слогу и слободу и да ће се одужити својем славном српском роду. У бој љути пошао је. на крст часни заклео се оштрој сабљи и ханџару.

војне старјешине што смјењују БОЈОВИЋА и неправду зашто чине. на ТРГ ПЕТРА БОЈОВИЋ Споменик је поставила. . Тог великог војсковођу и ВОЈВОДУ гласитога са Орденом наградише ликом Орла Бијелога. официра. па до чина генерала.Шест ратова борио се за одбрану идеала од питомца. зачуди се народ томе војска. војни Штаб му то признаде па је посто и В 0 Ј В 0 Д А. Брегалнице и Сливнице. а краљ Петар кад умрије Александар на власт стаде па војводу БОЈОВИЋА у пензију посла таде. легенда је остануо славног нашег Српског рода. Нова Варош свом ратнику како би се одужила. У руке је лично им'о Аустријског Мекензена. Па га пусти на слободу нек' слободно човјек живи рат је туђа самовоља ми нијесмо зато криви. ал' од чојства и јунаштва ПЕТРУ ништа прече нема. успјешно су пролазиле БОЈОВИЋА јединице. Све од Срема па до Ниша.

нека млада покољења опомиње кроз времена. . А Србија док постоји док је Крста и Божића уз гусле ће гуслар пјеват име ПЕТРА БОЈОВИЋА. да без Српских витезова ни слободе Српству нема. А Скупштина Београда борцу правде и слободе Трг у граду назвала је БУЛЕВАРОМ ВОЈЕВОДЕ.кад је прош'о шест ратова сва ратишта и страхоте па зар тако поступати како може од срамоте.

а свакојег надахњује храбро срце Обилића. "Ко погинут није спреман нека гледа да утече". а команда Петровића Милоја га изненади. јер командант Јужног фронта. није кажу запамтио Турски вођа Хуршид паша о јаду се забавио од Српскијех харамбаша. Сам Синђелић с Ресавцима са Турцима битку бије па кад виђе да неможе повратити Осмајлије. . Коњицу му уништише па укључи пјешадију ал' их опет из шанчева храбри Срби дочекују. БИТКА НА ЧЕГРУ 1809 године Кад на Чегру јуришаше Турске силе Осмајлије такве страве и ужаса и велике погибије. командом је одлучио да се неби нико с војском Синђелићу прикључио. Три хиљаде Ресаваца под командом Синђелића. Иавалила Турски сила Синћелић је у опсади. окрену се Ресавцима па да чују свима рече.

Све му једним гласом рече: "Ми смо овђе Српском роду дошли храбро да гинемо за част. а Синђелић наређује свом куриру да побеже. да би казо Срском роду за издају Петровића. . Причали су очевидци Ниш се трес'о с околином. и тако су разјарени наставили мучит рају.. а Турци се зачудише погибији страшној њиној. Нико неће никад знати ту колико војске псну кад запали са кубуром СТЕВАН Српску Барутану.. Како шанац испуњаху придошлице Осмајлије Српска војска сабљом реже и млатачке с пушком бије. Одријеше са њих кожу и памука напунише па на поклон у Цариград лично цару оправише. а способне за оружје на све муке ударају. Шанчеви се мртвих пуне Турска сила обруч стеже. по наредби Хуршид паше ЋЕЛЕ КУЛУ да направе. вјеру и слободу. за јунаштво Ресавица и витештво Спнђелића.(послаше) . Па са Чегра одсјекоше са лешева Српске главе.

твоја слава. Кад Ламартин. твоје чојство и јунаштво кроз борбу нас одржава. вјеру и витештво сачуваше Срском роду. што част. Да казују нараштају шта Споменик значи ови у којем су узидани њини храбри прадједови.Онда КУЛУ озидаше од лобања Српских глава поносан је онај народ који храбре људе дава. . за одмазду. к'о Стевана Синђелића што на Чегру убра славу па му Турци на врх КУЛЕ поставише мртву главу. Поред пута до пијаце који води ЦАРИГРАДУ у Ниш КУЛУ озидаше Срској раји. а вјечно ће покољења опомињат за слободу. Француз дође и кад ЋЕЛЕ КУЛУ виђе у иједу себе пита јели ово било иђе? Поносан је овај народ што Споменик ови има с којим ће се покољења поносити вјековима. О СТЕВАНУ СИНЂЕЛИЋУ твоја борба. да се срце наслађује злогласноме Хуршид паши. када дођу на пијацу да се Српска раја плаши.

. док је Сунца и Влашића Српство неће нестојати и док Српство слуша гусле пали Бадњак и свијеће.Он ће Српству вјековима традицију сачувати. заборавит Србин ЧЕГАР и СТЕВАНА никад неће.

Легију је им'о части. Па медаљу с мачевима. Мирашевић проговори. добио је војсковођа. мимо Мирашевић Ђока није. Сва балканска ратишта је на опанке пјешке проша'. Куманово и Сливницу и Мојковац. родило се досад. храброг вожда Карађорђа. претрпио безброј мука. Три медаље Обилића на груди му сија злато. Па капетан војску купи да Хитлера спремно чека. заиста се остварило све како је Ђоко река. са солунског славног фронта. Брегалницу. и ослонац чврсти био попут Марка и Милоша. Када Хитлер с војском крену сву Европу да покори: "Ми не дамо Црну Гору". за јунаштво ненадмашно то је Ђоку лично дато. за заслуге са ратишта. . и пред војском вазда био чврсти бедем и ослонац. ЂОКО МИРАШЕВИЋ Колико је витезова Црне Горе и Србије. тамновања и голгота.

да предводи витезове Црне Горе и Србије. Трпио је сваке муке што претрпјет човјек може. Италије и Русије. што су само добијали витезови прави људи. да не смије помињати Руске земље никад више. Он изађе на слободу ал слободан човјек није. Кад Солунце позиваху да у земљу Грчку дођу. Српске земље бранио је чувао је лравославље. Као ратник најзаслужни тај споменик да открије. У рату је умицао испред паљбе и рафала. . Тридес' седам признања је на јуначке им'о груди. Док једнога тужног дана. и рат кад се заршио чин је имо генерала. све до смрти прогањан је због Стаљина и Русије. после битке завршене велико је било славље. овог лава затворише.Признање је добијао од Енглеске и Шпаније. земље Грчке и Француске. међу прве позвали су Мирашевић Ђока вођу. надао се једног дана Бог ће један да поможе.

па се данас сакуписмо на велико ово славље. Док се облак запођеде па са неба муња сину. Тога дана са небеса невидљива нека сила. с почастима да испрати ову људску величину. но се тихо испраћаше храбри вођа и легенда. Поче маса окупљена томе чуду да се диви. А кад витез Ђоко неста. вјере и слободе. обрати се саборцима ратницима и људима. Ми смо браћо борили се. Три плотуна чула су се кад на вјечност Ђоко оде. Да одамо дужну пошту погинулим Солунцима. почасна се стража не да. браниоца испратише правде. и споменик подигосмо нашим храбрим саборцима.Кад у Грчку Ђоко дође са ордењем на грудима. . сву неправду према Ђоку принудно је исправила. чували смо православље. а Ђоко ће останути да у народ вјечно живи.

Официр је на Мојковцу с Вукотићем Јанком био. да је Шваба Црну Гору и Србију заузела. Да Франц Јосиф на Цетиње краљ Николе држи дворе. Наша браћа Србијанци. са предлогом што предложи Алекса се прославио. кликоваше витезове добровољце и јунаке. Штаб војнички размишљаше на Мојковцу шта да чине: "Залуду је борити се да у залуд војска гине." Док Алекса Бојић плану: "Ја у име Морачана." Док погачу окреташе изнад ватре на бадњаке. на Мојковцу борићу се до задњега судњег дана. зашто да се на Мојковцу добровољци залуд боре. даћемо им оступницу нека нађу уточиште. . гдје се рађа витезова прослављених Обилића. Кад Вукотић Јанко доби црне гласе без бијела. АЛЕКСА БОЈИЋ Алекса је Бојић родом из Мораче из Бојића. на свакоме фронту пиште.

"Нек чесница ова пође од јунака до јунака. На почетку другог рата неслога се људска створи. одлуку су безумници донијели преко ноћи. тако нешто историја записала досад није. За три дана три Божића јуначка се битка бије. сумљали су Алекса ће за свог краља да се бори. вјечна хвала да припада Морачкоме људском лаву. то су славни добровољци Црногорци и Брђани. Што јуначки на Мојковцу швапску силу задржаше. Па ће скупа Морачани са Алексом у рат поћи. Та одлука Алексина на Мојковцу доби славу. а дим свеза од барута све од земље до небеса. Чу се јека са Мојковца од ратнога урнебеса." Па московку руску пушку низ лијеву пружи руку ко што правом доликује харамбаши и хајдуку. . Држава је поробљена а с војском се брацка брани. и Србима својој браћи оступницу мушки даше. ради славе прађедова и нашијех потомака.

преко славе и јунаштва смрт га срете и покоси. Свој је народ поштовао био бранич домовине. И свијетлу традицију Црногорског славног рода. Оружје му и ордење данас виси о дувару. на свему ти људско хвала црногорски дични сине! Сад нека ти тјело мирно са вјечитим саном спава касно ће се у Морачи теби родит равна лава! ."Одмах треба ликвидират биранога Црногорца." не смета им ратна слава и бесмртност са Мојковца. И година деведесет што у ратно бреме носи. неби пара нити мита да би људски образ прода. то је доказ Алекса је сачувао вјеру стару.

А Кучи се узбунише зар да књазу данак дају. да би са њом код султана задобио личну славу. Кад Данило суд формира ријеши се и одлучи. Сам је Марко одлучио да пред кулу Јусу бане и да својом оштром сабљом по Јусову врату мане. . По јунаштву и по уму Поповић је био дика. то им више личијаше на превару и издају. У битци је на Фундини а и другим бојевима. Па кад Јусо Мучин турчин уцијени Марку главу. да његову власт поштују и плаћају порез Кучи. нећемо га прикупљати Црној Гори и Данилу. доказиво са ханџаром ненадмашну храброст свима. књаз Данило изабра га за личнога перјаника. рађало се није бољег под небеском зубљом луча. МАРКО МИЉАНОВ ПОПОВИЋ 1833-1901 Миљанов је Марко витез из јуначких родом Куча. Ми нијесмо харач дали царевини и турчину.

пљунуо је обећање што је њима дао јуче Тога дана на Медуну гледати је било страва. Да сијеку своју браћу дјецу. колико је старачкије и дјечије пало глава. а јуче се тобож били међусобни пријатељи. преставнике позва Куча и преговор с њима поче. . старце у постељи. Све им Мирко обећава и куне се Божја вјера. да у Куче када дође може доћи до издаје. гледајући шта све раде ништа људи и погани. Томе звјерству чудише се Црногорци и Брђани. Хитро Мирко скупи војску са њом стиже на Биоче. па на Медун када стиже просу мржњу и растури. а свом брату наређује да разори племе Куче.Наљути се књаз Данило па љутито брке суче. Командује. Па ко неби вјеровао кад војвода ријеч даје. да несмије нико Куче са огњишта да протјера. Кучи путе калаузе и пред војском Мирко жури. својој војсци да попале племе Куче.

остала је записана вјечна брука Црногорска. ту Новица Церовићу људску пажњу заслужује. да у војсци Црногорској буду први на терену. . Кад се ово све заврши и врати се назад војска. Онда Мирко рапорт даје и муштулук књазу хвата. Како мога измирити завађене у племену. и о Црној мисли Гори. колико је У Кучима откинуо глава с врата. Са својом је војском Мирко Подгорицу заузео и на престо подгорички гувернадур први сјео. напануће Црну Гору и доћи ће до освете Ко Војвода и сенатор међу прве бјеше људе. а Илија Пламенац је то припрема и кумова. Атентат су вршили му у сред Града Данилова. а страни се дипломати величанству томе чуде. Па књижевна ствара дјела. Остао је војевода па ће дићи своје чете.Па скривају многе Куче нико Мирку не казује. а кућа га Петровића због такова рада кори.

књаз и лични сарадници о Марковој раде глави. Па Николи писмо пише о прогону Пилетића и познатог надвојводе храброг Пека Павловића.Све због чојства и јунаштва што је био витез прави. А ко га је са поносом и јуначки часно чува и није се приклањао како који вјетар дува. али су ме њиним радом само више челичили. И моја су многа дјела противници запалили. И мене си нападао због тебе сам пуно страда' али све сам издржао због мојега људског рада. Срдит Марко одрече се своје службе. Теже ми је рече Марко људска пакост и неправда но губитак сина Сава што нестаде изненада. . служи то на части. нит сам икад настојао да би туђе зло притако. а Николи Петровићу нека. Ја нијесам турску главу без разлога никад смак'о. личне власти. вријеме ће показати ко је књаже образ прода. Неможе се ништа сакрит од јавности и народа.

И Томо је Ораовац из јуначког кова људи па размисли господаре што их прогна и осуди. Човјек треба бити човјек јер се са тим чојством штити. Сочица је Лазар с њима Црногорски војевода. Јер на страну Маркову је стало славно племе Кучи. ал се није књаз Никола за Маркову главу пит'о. са њима је и поп Ристо Бошковићу војевода.Јунаци ће вјековима један другом да говоре. И Томо је Ораовац и с њим Шако Петровићу и Сочица војевода честитали Поповићу. То је писмо сачувано лично сам га и ја чит'о. неможе се људска пакост ни од Бога опростити. . Што заступа интересе Црне Горе и народа. њихова их традиција и поштење људско учи. ко је људе прогонио из јуначке Црне Горе. Ђе је Јоле Пилетићу? Ђе је Пеко Павловићу? Ђе је Шако Петровићу? Ђе је Ристо Бошковићу? Ђе Радоје Контић бјеше? витезови нашег рода.

нит' ће успјет својим пером ту неправду да запише. не вјерује дали сања ил' на јави масу гледа. да се неби ни случајно с почастима испратио. И турака. као да је умро чобан у планини код оваца. Сердар Јагош Радовићу тресао се од иједа. . Црногорског војеводу с почастима испратише. То гледао Марко није нит ће гледат икад више. поред своје браће Куча бјеше доста Арбанаса. И у варош Подгорици скупила се бројна маса. Без говора и спровода сахранити овог старца. Кад стигоше у Нахију Љешњани се сакупише. да испрате војеводу књижевника и ратника. Херцег-Новци испратише с почастима људског лава.Кад умрије стари витез Пламенац је наредио. да у миру на Медуну вјечитијем саном спава. муслимана и другијех племеника. А не човјек храбри ратник и сенатор и војвода. што је чојство и јунаштво сачувао код народа.

и на Медун сахранише гдје је вјечни Марков престо. А Марко је постануо дио наше историје јер кад човјек мртав живи то је нешто нај светије. Да с Медуна вјековима племе Куче Сунце грије и да мисле противници да војвода умро није. . недај те се браћо Кучи нек' нас чојство и јунаштво врлинама људским учи. Но и даље командује.Па га Кучи понијеше у његово родно мјесто.

За Мидову оштру сабљу Све бијаху редом чуле. Крст Данилов носио је И Медаљу са Грахова. Не дозволи да нам Турци По Морачи агаларе. А спадо је у редове Морачкијех витезова. Заиста се одужио Великоме српском роду. . Оштре сабље звектијаху Јатагани и ханџари. Само тако наставит ћеш Традиције чувај старе. Борио се са Турцима у бој љути на Грахову. Па због тога често кажу У Стамболу пиште буле. По јунаштву и поштењу Књаз Данило Миду збори. Част и образ чувао је Борио се за слободу. На јунаштво учише га Витезови српски стари. Ђе с Турцима кавге бјеше Крковић је ишо Мидо И живе је турске главе Са рамена сабљом скидо. МИДУ КРКОВИЋУ Крковић се Мидо роди у Теочу. равном Долу. За мене си међу прве У цијелој Црној Гори.

.Историја пише наша И за Рада Лазовића. А од њега и потиче Лоза братства Крковића.

а народ га називаше Црногорски чудотворац. . крст у њедра носио је да од Бога помоћ иште. Борио се на Крусима и у село Мартиниће. храбри борац. ПЕТАР ПРВИ ПЕТРОВИЋ-ЊЕГОШ Петровић је Петар Први учврстио Црну Гору. Чудила се турска сила гдје толико војске па'ну Црну Гору сматрали су тврди бедем на Балкану. Наполеон Бонапарта са великим својим зором рече Петру Петровићу: "Црвеном ћу звати Гором. Плашаху се од владике и његова петрахиља јер је многе турске главе са ханџаром "благосиља". и племена измириво у јуначком своме двору. а војску је причешћиво давао им рајско пиће. Војничку је робу имо када иде на бојиште. Марамом је браду вез'о да га Турци не познаду јер им бјеше Царевину с великом смео јаду. Рањаван је на Крусима као витез.

Светац. Битка на Крусима 1796. дочекаше силну војску јединице црногорске. Оваквијех витезова у Црној је Гори доста. владар и владика и никада пораз није доживио од крвника. Кад у Залив Боке дође и велике кланце морске." ал' се грдно преварио план се ратни не оствари.Твоју малу Црну Гору. што планове моје квари. Ту велику војску сломи. . а владика као Светац у народу вјечно оста. Наполеон напада Црну Гору 1806. г.г.

нико није смио прићи да Лазара мртвог скине. да се свјетске веле силе величанству српском чуде. Турцима је пркосио скидао им главе с врата. плашаху се и од мртвог да не па'не која глава. На вјешала вјечно оста. турској сили пркосио. све докле се на мукама ка вјечности преселио. одгајила Херцеговка што ријетко рађа мајка. И три дана на вјешала живио је витез ови. што је турске Царевине. мучише га и онда га на вјешала објесише. Док једнога тужног дана. На вјешала пушио је. . ЛАЗАР ПЕЦИРЕП Лазара је Пецирепа великога див јунака. Турци Лаза ухватише. то поднијет само могу Српског рода соколови. Страх бијаше Царевину од овога српског лава. Благо теби српски роде кад овакве имаш људе. караване пресретао и њихове вође хвата.

. коси нађе заклон и почину. турци су их добро знали да су праве крволије.' Па одоше обојица у два правца Колашину Веко видје турчин. Онда Веко ријеч рече: "Нек добије вјечну славу онај који први смакне и донесе турску главу. Зар оружје потегнути на својега племеника. ВЕКО И МИЛИСАВ Два јунака препиру се Ракочевић витез Веко и Милисав Вујисићу то се чуло на далеко. турчин хитро пушку зграби нанишани и потеже. Док из шуме зец излеће пр'о ливаде да побјеже. извидати љуте ране заједничког противника. љуте змије. Не могу се договорит ко је од њих јунак бољи па се нашли обојица у незгоди и невољи." А Милисав то прихвати и с' поносом проговори: "Да будемо заштитници нашој славној Црној Гори. Обојица из Мораче див јунаци.

То остаде записано као понос својем роду да је Веко свог крвника испратио на слободу. а Веко му проговори: "Милисаве дај опрости Поштујем те ко јунака скупа ћемо четовати. а кад ручак спреман бјеше турчин сједе и почину." И скупа га испратише према граду Колашину. а с оружјем турчину ћу сада живот даровати. Па честита са поносом на јунаштву и храбрости. а Милисав вратио се без плијена и мегдана. Тако људи и јунаци требали би сви да чине јер се тако заслужује праве дудске величине. . У плеће је погледао па говори својој були: "Без рана ме каурини одведоше њиној кули!" А була га стаде тјешит "То не може бит истина" Док Илинчин Веко стиже изненада до турчина. докле кланце и бусије из Мораче тврде мину. Доведе га у Морачу заробљена и свезана.Па прихвати мртвог зеца одрије га на брзину.

За савјете питаше га Петар Други. а родом је из Тушине од славнога српског рода. Код њега су долазили да паметан савјет уче. Мирио је завађене људе. Књаз Данило. војвода. учествова у освети Петровића осам брата. НОВИЦА-НОКО ЦЕРОВИЋ Новица је Церовићу Црногорски бан. а Николи Петровићу он је био десно крило. браства и племена. . савјетник је Ноко био код три своја господара. На Мљетичку припремо је дочек Ченгић Смаил-аге. и остао примјер чојства својег вакта и времена. Предаде је на Цетиње господару и владици. те агину русу главу с Мирком стави у бисаге. а признања примили су са Грахова осветници. храбар бјеше. Не рађа се мимо њега црногорског паметара. и велики дипломата. а легенда остао је у јуначко племе Куче. Као ратник.

јер му није било равна црногорског сенатора.На стотине примјера је таквих било у животу. умирати никад нећеш јер те дјело вјечно славе. а никада не доживје ратни пораз нит срамоту. Са њиме се поносила наша славна Црна Гора. Аферим ти Церовићу. . Црногорски храбри лаве.

. Потомство им мермер плочом овај камен обиљежи. да ожале погинуле витезове и хајдуке. бјеху Турци у Никшићу погибијом забринути. Алај барјак осто нам је прекрили су овог лава. Ту велики камен слеће изнад самог овог гроба. да под њиме сердар вјечно и барјактар Шуша лежи. сердара му бјеше жао ко рођеног свога брата. да под њиме у Љевишта с барјактаром Шушом спава. и споменик вјечни оста гдје јунака леже оба. октобра 1820. г. Мијушковић на бојишта много турских глава оте. али сви су погинули без увреде и срамоте. Осман бег се узнемири за главу се руком хвата. Окупио око себе виђеније бјеше Турке. СЕРДАР МРКОЈЕ МИЈУШКОВИЋ Кад Мркоје сердар паде у Морачи у бој љути. Бој на Морачи 18.

што је доста витезова у дружини својој имо. чете своје барјактаре. Са бираним јунацима Турцима је задо тугу. добро су га запамтили у крвавом кланцу Дугу. што с јунаштвом не обрука витезове наше старе. ЛИМО БАРЈАКТАР Велимир је Срдановић по надимку звани Лимо. . Аферим ти љуцки сине.

посјекао је турских глава да им ни он незна броја. БАЈО ПИВЉАНИН Јованов је кажу Бајо Николића био соја. јер од овог полазника плашаху се сваког дана. На крвавој Вртијељци ханџар му се прославио. За живота Бајовога немадоше Турци сана. мало му је који јунак по јунаштву раван био. . У Пиви је боравио Пивљанин га Бајо зваше. а бив'о је у Љевишта и одатле четоваше.

плаћеници и нељуди. то је оно са чиме се црногорски народ кити. СИМО-КОЂОШИЈА ВУЈОВИЋ Харамбаша Кођошија. на његовом мачу бјеше израђена змија шарка. он је доста окршаја са великом Турском имо. . у јуначком ратовању потешкоћа кад је има. Говораше турској сили Црногорски Никшић биће. Рече Симо-Кађошија: ја бих рађе своју главу са рамена данас дао. никад народ црногорски није био у заблуди. да потплате Црногорце да Млетачки народ буде. него продо своју славу. Страх бијаше Царевину од овога див-јунака." А Петар је Вукотићу призивао често Сима. Кад Латини бјеху дошли да велико благо нуде. Он зна славу и поштење и слободу цијенити. Милутинов бјеше Симо. као што је моје ово равно село Озриниће. Но бјежите ништа робо.

питао га за савјете и са њим се договар'о. Црногорски храбри витез славни борац за слободу.И чешће је напремасе с мртвим Симом разговар'о. . Јер је Симо Кођошија ост'о вјечно у народу.

Па из града отпор даде турску силу обезглави док је рода црногорског витез. Јово Пајов. за јуначко ратовање Јову вјечну спомен' диже. да су многи Црногорци постанули вјечне луче. И дан данас тај споменик поколења млада уче.да се слави. ЈОВО ПАЈОВ РАДУЛОВИЋ Кад бијаше турска сила запосјела око Спужа. Јово. . Радуловић са Цетиња пјешке стиже. Књаз Иикола са Цетиња у Даниловград када стиже. прах за пушке донио је на оружје да се диже. црногорске витезове да у граду разоружа.

јер нијесу никад знали кад Вукота може доћи. што посјеко сабљом није или агу или бега. ВУКОТА ДРАГОЈЕВИЋ Вукота је Вукашинов Драгојевић с Чева доша. на крај равних Озринића настани се код Будоша. и турскоме Оногошту задавао триста јада. А он џабе никад није у Оногошт град уљега'. Одатле је ускакао до бедема турског града. . Мушовићи стрецали су и по дану и по ноћи.

И тако се обистини та замис'о харамбаше. . симбол да ће много була да заплаче и закука. Дршка му је на ханџару урађена била рука. није било у то доба који бољу сабљу паше. и биране турске злице са ханџаром оштрим срета. да о њему и јунаштву епски пјесник. пјесме пјева. Четово је харамбаша четрдесет пуних љета. МИЛИЋ ЂУКАНОВИЋ Грујичин је Милић родом Ђукановић с кршног Чева.

а и сабљу да припаше. Давали су Турци благо ко убије овог лава. . Даничић га народ зваше умио је да пресуди. Али овај прави витез и пријетњи тој доака. и за Турке колашинце страх велики кажу био. само да му из Роваца у Колашин дође главе. ПЕТАР БУЛАТОВИЋ (РЕЏА ДАНИЧИЋ) Сердар Реџа Булатовић. У тврди је град Колашин у сред подне улазио. са ханџаром свијетлијем част нек му је људска свака. Да изађе на бојиште к'о Ровчани многи што су. с оштром сабљом да докаже црногорци прави ко су.

СТЕВАН ПЕРКОВ ВУКОТИЋ Стеван Перков Вукотићу Црногорски сенаторе. тебе народ називаше: "паметаром Црне Горе. Мало таквих витезова и правије' сенатора." Бос у Сенат долазаше. . и са сабљом на бојишту међу прве вазда био. кажу људи имала је наша славна Црна Гора. да би правду дијелио.

јер је Васиљ доспијев'о гдје се Турске режу главе. ВАСИЉ ВУКОВ Вуковић је Васиљ рођен у Ровцима у Дубоко и брзо се на мегдану прославио сиви соко. Васиљ. Крст Данилов носио је. други. Барјак Лака Јанкетића што у друго братство оде. а за храброст Вуковића. Књаз Никола звао га је Обилић је. . То је ради поштовања и признања људске славе. зато му је у Липову припанула људска слава. Историјски догађаји његови су пуно дуги. Књаз Никола дарива га златним Ликом Обилића. На крвавом Вучјем Долу на мегдану. на двобоју. да га Васиљ часно носи до побједе и слободе. Да достојно носи барјак пред јуначким Липовцима то је људско поштовање и ратничка права стима. Черкеза је сасјекао и показ'о храброст своју. На мегдану посјек'о је преко десет Турских глава.

Тијело му са сабљама исјечено све у крви. Зато овај сиви соко умирати никад неће. нит' кадуне са кукањем престајати. по јунаштву личио је на својег оца Рада. његово ће покољење палит' пушке и свијеће. Због резова по тијелу никада се скидо није. Турцима је пркосио задавао им триста јада. без сукоба са Турцима није био једног дана. а Турци су склањали се од познатог крволије. ЂОКО МИЉАНИЋ . . то је био прави сукоб.Крсна слава Свети Јован Крститељ - Миљанић је Ђоко родом Херцеговац из Бањана. Оружје му једног дана није могло мировати нити буле. На Грахову у пећини седамнаест је био дана. то му није могло смести да на мегдан буде први. права борба и одбрана. за живота посјеко је четрнаест Турских глава. Јер је Ђоку на мегдану припадала лична слава.

Како једна личност може бит' капетан и барјактар. Благо теби Црна Горо са овијем људским лавом. ЋЕТКО ЕРАКОВИЋ -Крсна слава Аранђеловдан- Ераковић Пејов Ћетко посјек'о је тридес'т глава. капетан је и барјактар. јуначина био права. што ратничку капу кити. који га је Турчин срио закуко је и заплако. јер је твоја многа брда овјенчао својом славом. па се турска царевина није могла исчудити. . а толико турских глава господару дати на дар. То је само Пејов Ћетко са ханџаром мог'о тако. Оба грба носио је.

што чуваше град Колашин на обали воде Таре. Јер он пушку користио на Турчина. па дај Боже Српском роду да их таквих више буде. див. али су га рачунали међу прве крволије. није. Међу њима у Речине и Јашара Курбашића а на Брду Марковоме и Селмана од Грлића. преко двадес'т Турских глава ханџаром је својим смака'. Колашинске храбре аге и познате зулумћаре. говораху посјек'о је ханџар Пера Дрљевића. . сама. И по стасу и љепоти у прве је спад'о људе. ПЕРО ДРЉЕВИЋ -Крсна слава Аранђеловдан- Дрљевић је Перо витез из редова. Кад би дошло до препирке Турских ага и племића. јунака.

Бог и Свеци да му просте да гријешит неће више. . а тобож се стално куну у некакве карактере. Уз Божју су помоћ стари слогу. правда и поштење. љубав сачували. О Србине разбери се прими своје покајање. помрачују српску славу да их свака рђа пљуне. да се Србин причешћује и да Божју помоћ зове. А данас се многи криво на рођену дјецу куне. вјера. Кад направи какву грешку да ту тамјан помирише. вјековима преносила на будуће поколење. Од часног се крста стиде одрекли се своје вјере. И тако се српска слава. дођи тамјан помириши нек изрода буде мање. ПОЗИВ СРПСТВУ Од како је српског рода грађене су лавре ове. А српскијех родољуба нека буде много више. нека Српство у будуће ћирилицом писмо пише. и у ове свете лавре с часним крстом прослављали.

Нек поштују своју вјеру. нека живе у слободи. нека крсно име славе и нека се ХРИСТОС РОДИ! У Добриловини На Велику Госпоју 1990 .

Они неће умирати. витез доказао Српском роду. но животе вјечне живе. да сазрене па да прође. Да Србију свјетлост сија. За час вјеру и слободу с њима ће се заклињати. како човјек часно гине за час вјеру и слободу. На њиховим врлинама учио се Карађорђе. на Косову што се ствара. шта би Српство данас било. ове часне људе памти. . И познати витезови. ПРИМЈЕР СРПСТВУ Обилић је Милош. Црне Горе и Србије. Ко би мого да прекори соколове ове сиве? Што тјелесно преселише на вјечита преселења док је Српства и Србије да их памте поколења. да таквијех људи није? Гдје год поштен Србин живи. са гробова витезова Обилића и Лазара. Њина слава није воће.

. Па зар данас српски Божић који Српству славу спаси. ПОСВЕТА БОЖИЋУ Божић нам је васкрснуо на Цетиње и Мојковцу. и сломише турску силу злогласнога Омер паше. Да се луча не угаси но да српска слава сија. и Србима својој браћи оступницу тако дали. Јер су прво на Цетиње потурице истражили. положаје заузели као мрки вуци горски. јер су с њима Црногорци од постанка фамилија. Какви људи и јунаци у држави овој живе? Кад под Острог Црногорци освајаче дочекаше. и племена завађена међу собно измирили. Послије су на Мојковцу добровољци црногорски. па ће остат вјечни понос Црногорцу. треба да се заборави и да му се свјетлост гаси. Па се свјецке велесиле црногорској слози диве. Да би швапске јединице на Мојковцу дочекали. и Острогу.

нек' је свима срећан Божић и нека се Христос роди. да отргну Српски Божић од вјечитог заборава. Нека влада црногорска са Србима предлог дава. па стихове ове пишем да вам ставим то до знања. кад честита Србин Божић нека рече: "ВАИСТИНУ. за слободу својом крвљу три пута их окрвави. Да бадњаке Србин ложи. Црногорац са Србином у слободи нека дише." У Колашину.Да га Српство не прославља као празник постојања. Српски народ скупа нека живи сложно у слободи. Па нек отац у будуће то преноси своме сину. Примјерак послат Господину Момиру Булатовићу предсједнику Републике Црне Горе и Господи- ну Слободану Милошевићу пред- сједнику Републике Србије и на Црногорској скупштини Божић проглашен ПРАЗНИКОМ. са поносом нека слави. јединствену историју о Божићу нека пише. јануара 1991. г. .

Осмајлије. да га сруше то никоме могло на ум паднут није. ЗА СПАС МАНАСТИРУ МОРАЧЕ У Морачи манастир је задужбина Немањића. нај старије рукописе. манастирске слике. правду. шта му смета? Долазише у манастир. Хришћани се сакупљаше и молише Вишњем Богу. фреске. слогу. Турске силе. на кожама исписане. . А некакви крстоломи. љубав. да би њима очувао: Вјеру. Па дођоше у Манастир. и иконе света слике. па ко може да помисли: да је сруши. Чувала се света лавра. гдје је српство вјековима пило чашу рајског пића. седам пута по сто љета. Долазише швабске силе. борише се против Христа и свакога грађанина што се крсти са три прста. долазише Талијани. покупише свете списе. и свак ову задужбину од замисли такве брани. Јер су Турци цијенили историјске споменике.

у Беч. јер се тада чојство губи и сви љуцки карактери. Примјерак послат УНЕСК-у господину Фебелу. Да не знамо. и на ватру запалише. то би било безакоње нај страшније у Европи. а не чују патриоте Српског рода. Па ко може да замисли. У Манастиру Морача првог маја 1990.Изнијеше пред манастиир. како пиште. Ти податци сад се траже по Турскоме Цариграду. шта смо? И које смо били вјере? не би било тога средства ту срамоту да опере. историју Српског рода у згаришту оставише. свој манастир да потопи. У свијету нема нико да споменик руши вјери. Сад се водип полемика тај споменик да униште. Москву и Паризу ко се томе надо јаду Да код свога старог блага одлазимо у туђину. Париз. ко смо. Француска . да скупљамо историју за поносну домовину. год.

Мидо. и Турске је русе главе са рамена сабљом скид'о. Име му је са позлатом к'о витезу и племићу. уписано у манастир под Требјесом у Никшићу. и дан данас у Цариград од њих многе буле плачу. са рамена скиде главу поп Андрија Драговићу. а од њега и потиче лоза братства Крковића. о јаду их забављао од кад смркне докле сване. КРКОВИЋИ (Од Лазовића) . од истог су они брата Радоице Лазовића. Мијат и Илија у Морачи Крковићи. У многе се пјесме пјева име Рада Лазовића. У многијем бојевима Крковић је био Мидо.Крсна слава Свети Јован Крститељ – Лазовићи с' Кривошија ускочише у Морачу. а у Куче одселише стричеви им Лазовићи. . И Зека је пресретао многе Турске караване. А Илија погин'о је кад Мурату Ђурђевићу. У Кучима данас има братственика Крковића.

Стеван и Секуле. Мила. А Мирко је са Мидуром примјер људи и племића носили су на грудима Орден. Миро.Од Грахова па до Скадра Мијат. Коса Момир. и да Бог да вјековима да на своје предке личе. ОБИЛИЋА. . са својијем ханџарима заплакаше многе буле. Миливоје и Малиша за слободу животе су дали своје. Ђорђије је. због јунаштва и Његош је о Коринди Српској пјева. лика. Од братства је Крковића родом Плана Томашева. А потомци са поносом њиховој се слави диче.

Крсна слава Аранђеловдан – Гаврило је Дожић родом из Врујца из Мораче. Са његовим предлозима успио је да предњачи. Звијезду је Карађорћа са златнијем мачевима. златни орден Обилића носио је без пардона. Као ратник први бјеше сваке битке сваког рата. Васо мајор и командант Липовскога батаљона. овај ратник и свештеник на грудима својим има. Херцег-Босну помагао у бојеве и мегдане. а на људском договору бјеше прави дипломата. ДОЖИЋИ (од Меденица) . гдје се рађа витезова пред првијем што предњаче. . у батаљон колашински чин је имо командира. Његов предак Михаило архимандрит манастира. И Ненад је Чмитин Дожић у вактове и земане. чувао је своју вјеру и светиње славне наше. Патријарх је српски био на грудима крст носаше. са чиме је стицо углед Црној Гори и Морачи.

да у народ вјечно живе а нек им је земља лака. С јунаштвом се уписаше у редове слободњака. на јунаштво учише их прадједови њини стари. . предсједник је био суда Црне Горе и скупштине. Марко. Перо и Вучета бивали су барјактари.А Миле је Мрдов Дожић примјер људске величине.

да одбране племе Куче пристигли су и Ровчани. Марко уби на Барама' Барјамовића.крсна слава Лучиндан - Мина Марков из Роваца Минића је предак био и у многим бојевима са ханџаром прославио. Перјаник је Павле био код Његоша и Данила добро га је под Острогом запамтила турска сила . а војвода Коћа спаси с Ровчанима племе Куче то су људска надахнућа покољења која уче.турског. МИНИЋИ (од Булатовића) . Јоксим поп је и капетан примјер људи и ратника и Петар је био понос хришћанскијех свештеника. Брат му Јанко примјер бјеше ветезова и јунака колико је његов ханџар зулумћара турских смака. Син му Савић у Кучима Рашовића кулу брани. бега и са оштрим јатаганом одсјеко је главу с њега убио је харачлију Муратаковића Аска-бега није мого у Ровцима проћи турчин мимо њега.

Стизали су у бојеве гдје се славно српство браи с њима су се поносили Морачани и Ровчани. Сава. Колико је див. официри Ника. И познати витезови Херцег-Босне. Милун Тошко. Марко синови су Јоксимови и они су попут оца прослављени витезови. Јанко. да барјактар часно барјак испред своје војске носи да јуначки чува славу и побједу да доноси.Јакша. јунака од Минића витезова кроз бојеве и мегдане прослављених соколова. И Перо је Артиљерац гдје се љута борба бије са учешћем јуначкијем изостао никад није Мишур Бошков са Миланом по сродству су син и отац јуначки су погинули у бој љути на Мојковац. своје. лично. . Црне Горе са њима ће покољења вјековима да се зоре. Перо и Радоје под барјаком јунаштва су доказали.

ИЛИНЧИЋИ (од Срезојевића) крсна слава Лучин дан- Невоља је примјер био Ровачкијех официра а био је распоређен за четнога командира Син му Милош официр је са Солунског храброг фронта што је доста преживио ратовања и страхота Машан Пуров у Топлици познати је био вођа за јунаштво добио је Орден Вожда Караћорћа Божо Лазов и Никола држали су стално стражу Ако крену Колашинци да Морачи абер кажу Бивали су страх и трепет ко планински мрки вуци у Липово колашински не смијаху доћи турци А Мијајло Грујичин је Србин као многи наши због љубави за Србијом убише га Зеленаши Илинчићи сој су људи што јуначки заслужише да њихову људску славу Историја српска пише .

кудије су пролазили гавранови и сад гачу. кад бијаше посјекао главу Ратка Зиндовића. Јер је Лукач истакао на бедему од Никшића. Врачи- Пророковић' са Његуша Луковци су у Морачи. ту је вазда било људи витезова и бораца. на колац му главу стави да изнад ње гавран гаче. Па на своје славне претке потомци се сада диве. А Видаков Јоза је ли што Лукача Муја смаче. На Луково ускочише а с Лукова у Морачу. пто и преци и потомци у једноме вакту живе . добро су их запамтили осмајлије освајачи. ЛУКОВЦИ (од Пророковића) -крсна слава Врачев дан. У многијем бојевима са сабљом се прославио. У бој љути на Мојковцу девет паде Луковаца. Мијаило перјаник је код Данила књаза био.

По њему су прозвали се потомци му . по сердару морачкоме- Мијатовић сад се зову. Учествова у биткама и на ратне договоре. И потомство да би вјечно сачували славу ову. А Мијат је попут оца традицију чуво стару. па јуначки скиде главу колашинском барјактару. И Вукосав Јанковићу што је многе борбе проша.крсна слава Шћепан дан - Сердар Мијат Дуловићу син Милетин див јунака. а сврстан је у редове витезова Црне Горе. А Ристо је Јанков био родом братства Дуловића. носио је златни орден Обилића лик Милоша. ЈАНКОВИЋИ (од Селаковића) . традицију наставише див јунаци и племићи. колико је зулумћара од швапскога рода смака. ДУЛОВИЋИ. што је своју синџирлију опалио на Ченгића. . А Тодор је Дуловићу био примјер див јунака.Јанковићи. МИЈАТОВИЋИ. што је бегу колашинском са ханџаром главу смака.

Док је шваба власт држала одмето се у комите. па се вјечно Дуловићи са предцима поносите. .

али Глигор Мучалица пристиже га из Љевишта. Крст носаше ради вјере. на Суводо у Србији сретао је Карађорђа. дугу браду и мантије. а у многим бојевима са ханџаром Турке коље. а на Турке узурлије поп узмака имо није. колико је Морачана доказало храброст тако. А Томаш је Драговићу. Париповић Зука смако. . И посјече крвопију. Колашинског Суља бега. ДРАГОВИЋИ (од Дуловића) крсна слава Шћепан дан - Поп Андрија Драговићу који служи богомоље. посјеко је на Потрку да му буде то потоње. јер су знали да су срели сабљоношу и ратника. Он је вазда признат био као храбар четовођа. јер се рађа у Морачи бољи јунак од бољега. А Суљага брат Муратов умако је са бојишта. Када би га Турци срели проклињаху духовника. А Мурата Ђурђевића кад за Турке спрема коње.

Па због чојства и јунаштва цијени их књаз Никола. Главе су им на Цетиње код владара сваку дали. нити ће вас нападати. родом бјеше Крковића. Ја сам осам турских глава на бојноме смако пољу. . Кад признања дијелише с Вучјег дола У Морачи. За то везир у Морачу из Стамбола ферман пише: "Слобода вам срећна била моји Турци неће више. Тражит данке и хараче. посјекао осам глава и донио пред Николу. убила је два турчина зулумћара из Никшића. а тијела у земљу су лакат ипо закопали. И Милош је Драговићу. овђе лично нико нема да заслугу има бољу. свакоме је са рамена испред ногу пала поша. Милош узе крст Данилов погледа га и окачи. Морачко се племе неће под везирство моје звати. Бег ил' ага или паша у Морачу што је доша. на крвавом Вучјем Долу. а од страха поштује их турски везир из Стамбола.Плана жена Томашева.

у Никшић је проћерала породице Мушовића. у Дубоко рачун'о се храбри стожер Црногорски. Крст Данилов носио је ко што њему и припада. Књаз Никола дарива га Златним Ликом Обилића. са ханџаром свијетлијем смако многог душманина. Због мудрости и храбростг Вукалице Драшковића. Вукалица на Грахову у првом се реду наша. . Златни Орден Обилића Књаз је Јолу дао тада. С Требијеша. храбро живот положио у крвавом кланцу Дуги.крсна слава Лучиндан - Милутин је Драшковићу био прави витез горски. А Неђељка капетана и ратника и судије. Књаз Никола постави га за Липовског стотинаша. ДРАШКОВИЋИ (од Шћепановића) . с Лукавице храбра сабља Драшковића. паметара у Дубоко у то доба било није. А Лазар је у бусије око града Колашина. Јованов је Крсто витез као што су многи други.

кажу. кроз бојеве и мегдане прослављени витезови. . Колико је соколова див јунака и племића и гласитих племеника дала кућа ДРАШКОВИЋА.И Милисав Николин је им'о. петљу тврду јуначки је погинуо на гласитом Петњем Брду. Радун. У шанац је ускочио и четири скин'о главе. Стојан и Радисав Ратко љути соколови. за вријеме краће није могло бити веће славе.

Новица је и Радисав с њима Божо храбри вођа. Јован и Муриша и Милисав и Радован и Ново је с њима иша. Видо. Веко. Милош. кнез је из Роваца. опјеван је као витез свога доба и времена. Па Милета Милутинов и Ровачки барјактари: Зеко. БУЛАТОВИЋИ (од Гојака) крсна слава Лучиндан - Булатовић Вуксан. Мирко. кад је Цоле Радоичин посјекао пет Турака. и Вукадин и два Бошка чули су се на далеко. Вујо Јованови бирали су команданти. Атанаско. Бећо. Јакша. Ново и Божина витезови Српски стари. Мијајило и Мркоје. из племена. Јагош. . Ибро. са медаље двије златне Обилића даровати. Милутина на превару убили су к'о јунака. с мачевима добили су Орден Вожда Карађорђа.

А Вукосав у Морачи три посјече Турске главе и тако се дохватио прве своје ратне славе. Кад изнесе на Мојковцу деведесет својих љета. Па капетан и судија Радивојев бијеше Вуле пресуде су и данас му као узор остануле. са Илијом. за крст часни и слободу и добио вјечну славу. И Милутин "Вучедолац" са својијем синовима. . И у боју на Мојковцу положио своју главу. да с ханџаром и с московском Аустријску војску срета. Миливојем доказ'о је храброст свима.

Па Божина и Радисав сретали су Карађорђа. и на Брези слободарски барјак разви и постави.крсна слава Аранђеловдан Кад је Марко с четом срио Мркоњића Алил-бега. плашаху се Колашинци од Турскога крволије. Перко Ђуров и Милутин носили су барјак ови. Божо Ђекин. мјесто да му дадне харач узео је главу с њега. И Веко је соко био мировао никад није. РАКОЧЕВИЋИ (од Богића Морачанина) . Са Јованом и са четом западо је у бусије. Радисава са барјаком даров'о је војсковођа. Живков Јоко с јуначкога Материза Мијајило Божов соко. Турска нога у Морачу укрочити могла није. Који првви у Колашин дан слободе српства јави. Новак Веков. Живко Ђоков. са њиме се прославили као прави витезови. Па Новаков Божо носи Орден Орла Бијелога и Медаљу Обилића из времена његовога. .

Ноко. Михаило и три Сава што су биле љуте змије. Што бранише част и образ вјеру. носио је на грудима Орден лика Милошева. правду и слободу и осташе славни понос својем братству и народу.И Ристо је убрај'о се у редове витезова. Па Спасоје и Новица. Трипко. . Василије.

крсна слава Лучин дан - Шћепановић из Роваца гласити су к'о ратници. У бој љути у Морачи ''Купинаш" се Ново зваше. а признати племеници. јер јуначки на мегдану добио је вјечну славу. Златним Ликом Обилића што припада храбром лаву.златне. . Па Милинко барјактар је с Метериза. ШЋЕПАНОВИЋИ (од Гојака-рођаци Влаховићи и Булатовићи) . што се својом оштром сабљом Турске главе откидаше. борио се да свом роду дан слободе. И што узе Алај-барјак злогласнога Делибаше и сердара Пјешивачког са барјаком прекриваше.сване. И барјактар Милош б'јеше у бојеве и мегдане. познати су као људи. Вучјег Дола и јуначког Петњег Брда дарова га Краљ Никола. традицију наставиће и унуци и синови. И Лазар је Мутап био Шћепановић славног рода. На то су их научили њини славни прадједови. што је чуво своју вјеру и слободу свог народа.

Јован Миров барјактар је Мико. Вуксан капетани.крсна слава Лучиндан Поп Радован из Роваца традицију чува стару. И Јован је погубио Мећикућић. Капетан је Мујо био и посланик у Скупштини и Бећо је припадао правој људској величини. јуначки су доказали слобода се часно брани. ВЛАХОВИЋИ (од Гојака) . командантом батаљона и слободе ствараоцем. Син му Миро сердар бијеше са Перишом храбрим борцем. Станко доби Карађорђа славни орден с Мачевима.Турског бега а Радоје и другога истог трена поред њега. а имо је и Легију људске части на грудима. Радисав је посјекао једанаест Турских глава зато му је припанула заслужена вјечна слава. . паша га је Бушатлија погубио на превару. А Павић је ратовао код Његоша и Данила и Николе док у Дуги несаломи своја крила.

за слободу живот дала све јунака и ратника . Милинко је. што је прошо Пећ и Скадар и Гласинац и Мојковац.Милош. Кад отиде у комите и Петар је са њим био и брат Станко и брат Тошко и официр Мијајило.вратио се. Златни Орден Обилића Орден Орла Бијелога за јунаштво припало је овог лава Ровачкова. а они су погинули у Топлици за слободу јуначкин су останули. А Милисав Илијин је у Колашин ликвидиран. Крст Данилов добили су за јунаштво. поклон ратни. Милинко је ослобађ'о Херцег-Босну и Дубровник и постаде прослављени Црногорски храбри ратник. Ристо и Неђељко носили су Орден златни. јер од њега Бечки ћесар није мог'о бит мира. Па официр Петар јели и Милинко храбри борац. Колико је витезова из јуначког расадника.

Максим.соко. што је мого и у лету погодити. Ново. Лакић. Радош Бошков чувени су барјактари борише се на Мојковцу к'о њихови преци стари. Мата и Јагоша.птицу. . за то им је по јунаштву припадала људска слава. на тијелу донио је једног пута девет рана. Бошко Перов. Раде. Павла. А Милован добио је Карађорђа чутурицу. ВУЈИСИЋИ /Од Богића Морачанина/ Крсна слава Аранђеловдан Милисава Вујисића поштоваше као борца. Милутина и Мијушка све ратника од ратника. А Јупо су и Матије попут оца Милисава. И Синан је Перков био ненамдашан за мегдана. Керо. од кога је мач добио овај храбри четовођа. Миливоје Ђуров срета' на Суводо Карађорђа. Лука. Новак. Ћућо. прослављених витезова Морачкијех племеника. три Милоша. Марјан. Књаз Никола дарива' га бритком сабљом од Кусовца. Шпиро.

златни Орден Обилића заслужише као ико. ЛАКИЋЕВИЋИ /Од Јагличића/ -Крсна слава Аранђелов дан- Марко. . Лакићевић' хитали су да јуначки живот даду. за част. И барјактар Никола је и Неђељко Туков. Па Вукосав и Пуниша и Радоје и Милинко. вјеру и слободу. борац. у Тополи у комите. с' Глигоријем погинуше у бој љути на Мојковац А Петар је Радованов у бој љути на Медаву. борећи се за слободу положио своју главу. оставили своје кости да потомство славом ките. за свој понос и за правду. Ристо и Андрија витезови из Мораче и Миро је јунак био који много глава смаче. Милисав је Лакић. Перо.

за признање паметара и јунака и ратника. слобода му част и вјера бијаше преча од живота. гдје се рађа витезова див јунака и бораца. ПУЛЕТИЋИ /од Шћепановића/ -Крсна слава Лучин дан- Пулетићи поријеклом Шћепановић из Роваца. Павле бијаше храбар борац са Солунског славног фронта. А Марку је на грудима орден лика Обилића и Звијезда Карађорђа припала је Пулетића. златним ликом Обилића дароваше и Павића. Пулетин је имо Живко Обилића орден. . С крвавога Вучијег Дола и Острога и Никшића. Добровољца и студента који убра вјечну славу и што храбро даде живот за слободу и државу. лика. Па с' Мојковца добровољци Миливоја и Лазара. на то их је научила традиција њина стара.

Илија је по јунаштву традицију наставио. па је живот изгубио. Новица. . Мијајило Кнез је био а барјактар. син. убише га зеленаши. Капетан је у Морачи и племенски вођа био. Бранио је Црну Гору као многи стари наши. МАНДИЋИ /Од Драговића/ Крсна слава Шћепан дан - Мијајло су и Милинко Крњојелски четовође. као људи и ратници прослављени обојица. није било већег боја њихов ханџар ђе не дође.

ратника. златни Орден Обилића лика. за признање носаше. но је био јунак од јунака па комиту Тодоровић Јанка и још пуно познатих ратника Морачкијех дивних племеника. ТОДОРОВИЋИ /Од Рнковића/ Крсна слава Свети Јован Крститељ Потомци су Рнковића Радоја мученика из Морачког боја . храбри пушконоша што је бројна ратовања проша'. и гласовитог Тодоривић Тула што је много заплакао була.1795. . четног барјактара. год. Симеуна. па брат његов Тодоровић Миро окршаје није разабиро. што је чуда од јунаштва ствара'. Михаило. Имали су Морачкога бана Тодоровић Крстов Радована.

па помози Вишњи Боже Црну Гору и Николу. и кнезова седам бјеше морачкијех слободњака. синове сам изгубио ал' за њима плакат нећу. ПЕКОВИЋИ (од Селаковића) . кад изгуби и трећега сина свога. била му је од живота преча правда и слобода. У том браству.славе Шћепандан - Пековић је Божо родом од морачког храброг рода. Но нека се на Цетиње Црногорско коло креће. ко слободу своју брани мора вазда да предњачи. . официра и јунака. рађало се. Међу храбре витезове до сердара Вукотића. поклони се господару па с три прста призва Бога "Трећи син ми живот даде на крвавом Вучјем Долу. А Миленко. Да од сада у будуће пале бадњак и свијећу. а нек гуслар узме гусле јер нам Турци судит неће. За сваког смо освајача били бедем у Морачи. писало се славно име официра Пековића.

неби могли Морачане присилити да су раја. Ми смо кажу доселили после битке са Косова. А ноћ тамна када хвата затварају Турци врата. Ми смо сваки турски напад са успјехом дочекали.И за то се у Морачи слободарски барјак вије. а Морача док постоји живјеће нам у слободи. и постасмо радници Црногорских витезова. још нијесу утувили колико су за нас мали. ни у Стамбол султан мирно од нас заспат смио није. поред војске. Јер су стално призирали и везири и султани. Па сви Турци да се скупе од Азије до Благаја. Гтизале су наше чете Херцег Босни до Србије." . и на сану и најави да им стижу Морачани. Од нас сваки Турчин дрхти ко што дрхти прут на води. поред страже ал их опет страва хвата. ТУ слободно турска нога долазила никад није.

Та три храбра морачка ратника краси злато Обилића лика. Крста. па Филипа. Мијата. преселише у Горњу Морачу. тврди бедем.. да чувају домовину своју. капетана. из племена из Васојевића. Милију. узданица чврста. БОЈИЋИ (Од Мијомановића) .. па јел' витез Бојићу Алекса Бечки престо са сабљом потреса'. Мира и Ивана прослављених из многих мегдана. од којијех турске злице плачу. . Милосава. бивали су у свакоме боју. Из турскога вакта и земана имали су Мирка капетана. и Бојића..Крсна слава Аранђеловдан Бојићи су братство од старина. Стотинаша Живка љуту змију. поријеклом од Мијомановића.. од Бојана Васовога сина..

када пушти на слободу црногорске љуте злице. Милош сломи у Никшићу чврста врата од тамнице. А Јован је пресретао многе турске крвопије. Милинко је у Колашин држ'о стражу Црној Гори. успио је да се храбро у нападау сваком бори. ЧЕЧОВИЋИ (Од Вукадиновића) Крсна слава Јован дан Трипко Чечо дошао је Херцеговац у Љевишта. и у многим бојевима са јунаштвом прославио. А Драгутин официр је Црногорске војске био. заиста се одужио црногорском славном роду. И постаде четобаша Милошеве храбре чете. његов ханџар у корице никад мог'о бити није. По Чечу су прозвали се потомци му Чечовићи. и чуваше традицију витезови и племићи. . Фрањо Јосиф чувао се да се са њим гдје не срете. Лазар паде на граници борећи се за слободу. да ускочке диже чете и излази на бојишта.

јер им бјеше од живота преча правда и слобода.Колико је људи пало из његовог дичног рода. .

за неправду кидао је са рамена турске главе. У Суводо сретао је славног вожда Караћорђа и Београд бранио је овај храбри четовођа. с' Видрована од Никшића. старином је Угреновић. У многијем бојевима. што ухвати и савеза турског лава Џин Алију. Херцег-Босном и Србијом. Јуначко је оличење и велике људске славе. змију. Прије тога у Жупи су витезови ови били. ЈУШКОВИЋИ (Од Угреновића) . А Матија Јушковићу бивао је у бусије.Крсна слава Аћимов дан - Кад досели у Морачу породица Јушковића. и у многим бојевима с' Турцима се прославили. па ни Ибро Аировић умаћи му мог'о није. кад Матија тражи помоћ од Русије Црној Гори. . многи су се Турци срели са Матијом љутом змијом. Имали су див јунака Јушковића Вука. У Тополи и Букурешт вођени су преговори.

благо томе кога слава и бесмртност вјечно кити. .И зато ће вјековима са потомством својим бити.

ДРАГИЋИ (Од Мастиловића) Крсна слава Мратињдан Из Изгоре у Љевишта Мастиловић Драга дође и одмах је сврстао се у познате четовође. Борио се и чувао традицију славну стару. а сабља му официрска данас виси о дувару. По том Драги. . по јунаштву личио је на својега оца Сима. борио се да што више зулумћара турских па'не. Драгићи су прозвали се братственици. Па на своје славне предке и Драгићу Сава личи. официр је на Мојковцу к'о што њима и приличи. И Стојан је био витез међу прве Морачане. традицију наставише добри људи и ратници. За живота са Турцима окршаја доста има'.

Тако људи и јунаци заслужују вјечну славу. Мештери их Турци зваше. За заслуге са ратишта тог витеза и племића. и у швапске постаје је усред подне улијета'. Драгиша је ратовао с' Тарабоша па до Дрине и сврста' се по јунаштву у ратничке величине. да са оштрим јатаганом по турскоме врату мане. стизали су на све стране и у многим бојевима крварили јатагане. па због тога њино братство Мештери се и прозваше. борећи се за свој народ за слободу и државу. . Колико је пута Одо пресретао караване. дароваше са орденом златним ликом Обилића. Бивали су храбри људи. А Малин је са Муратом комитов'о два-три љета. МЕШТЕРИ (Од Попадића) Крсна слава Никољдан Попадићи у Љевишта.

и игуман соко сиви Јовановић Те'досије Он је често пута иш'о и водио преговоре. и у многим бојевима прослављен је сиви соко. код вожда је долазио. Гдје се славно српство брани изостао никад није. на суводо у Србију. .Крсна слава Никољдан Вучко Пејов велики је Црногорски јунак био. с' главарима из Србије и јуначке Црне Горе Срби су га поштовали као добра паметара. Мутан моли Петровића да му шаље убудуће на преговор Те'досија из морачке Свете куће Јер Игуман писмен бјеше и цијењен међу људе. Херцег земљу и сва брда чувао је као око. ЈОВАНОВИЋИ (Од Вујошевића из Куча) . па како је предложио морало је и да буде. Црногорци. Херцеговци његовом се уму чуде. па владика Петар Први доби писмо од Лазара. јер је био храбар ратник и паметан мимо људе.

нек' спавају мирним саном и нек' им је вјечна слава. Марка. Колико су изгинули и јуначких дали глава. златни орден Обилића припада му као слава. Истакнутог пушконоше Јовановић Милисава. у чети су Морачана Јовановић' вод имали.Као братство храбрих људи јунака су доста дали. Сабљоноше: Мијаила. Баја. Милована запамтише освајачи са бојишта и мегдана. .

Ђалетић 26.Павићевић 21.Тановић 31. Лука Филипов (Вати-паша) из Пипера . Веко Илинчин .Јововић 07. Милисав Мишнин (Мишнић) .Ракочевић 29.Миљанић 04.Вуксановић 38. Архимандит Морачки . Павић Ђиканов . војвода Мина Радулов-Радовнић (потомство Војводићи) 13.Влаховић 39.Николић 03. Новак Рамов . Никац од Ровина .Мијушковнћ 10. Илија Ђуканов-Звицер (потомство Ђукановићи) 22.Поповић 16. Новица Машов .Лопушина (од Јокановића) 25. Вук Требјешанин . Милован Перишин .Драгишић 08. ИСТАКНУТЕ ЦРНОГОРСКЕ ЛИЧНОСТИ МАЊЕ ПОЗНАТЕ ПО ИМЕНУ ИЛИ ПРЕЗИМЕНУ 01.Ракочевић (потомство Вуксановићи) 30.од Радовића из Мораче 18. Игуман Ђорђије . Вељко Петровић .Томановић 02.Абдаловић (потомство Јакшићи) 05.Петар Булатовић 15.Радојевић 09. Сердар Мркоје .Павићевић 32. Вуле Нешков . Ибро Јованов . Бајо Пивљанин .Бућић (Петар Први Петровић од милости звао га је Мина Лазаревић) 11. Јакша Гачанин . Миро Павићев . Шуша барјактар . Марко Миљанов-Поповић (од Дрекаловића) 27. Драгиша Перков . Вуле Радивојев .Мучалица 19. Сула Радев . Јован Вуксанов . Ђоко Цуца .Дуловић (потомство Мијатовићи) 12.Маговчевић 24. Миљан Вуков (Вуковић) . Лазар Мутап .Влаховић .Булатовић 36.Вешовић 14.Вујисић 28. Сердар Шћепан .Јововић 06. војвода Савић Булатовић (потомство Минић) 37. Ђоко Бањанин . Сердар Малиша Стрелица . Сердар Мијат Милетин (Милетић) .од Шћепановића 17.Булатовић 35. Реџа Даничин (Даничић) .Мартинић .Меденица 34. Поп Мило (Рамов) .Радуловић 20. Пеко Павлов-Павловић (од Николића) 23. Томов Петроније . Старац Милија (гуслар) .Теодосије Јовановић 33.

Ћаур-баба . Мојковачки Вучедолац .из Марковине 50. Петар Перуновић (Перун) народни гуслар 46. Ново Купинаш . Михаило Дажин-Дажић (од Меденица) 42.Шуко Миловић 44.Срдановић Велимир 48.Лазаревић 51.40.Милутин Тодоров Булатовић 49. Милета Рашов-Рашовић (од Меденица) 43.Ђорђије Петровић .Мало Цуца из Трњина 52. Сердар Беган (Драгов) . Радоња Вешов . Кнез Роган .Шћепановић 41. барјактар Лимо . Стеван Цуца . Сава Батара .Лопушина 47.Перовић (сестрић Његошев) 45. Карађорђе .

људску славу и поштење и свијетлу историју. српског рода историју вјечном славом овјенчало? Ко год има такву славу и свијетлу историју. ђе Синђелић славу доби. Колико је родољуба за слободу живот дало. па његову традицију Ниш је даље наставио. они знају да поштују и чувају традицију. новембра 1997. која вјечну чува славу. кад је земља покорена. У другоме свјетском рату. Јер на Чегру витешкоме. а на њој су поставили Синђелића лава главу. кад је младост града Ниша у бедеме заточена. Посвета Нишу ПОШТОВАНИ ГРАЂАНИ НИША Одушевљен Вашим гостопримством на Поетском театру у дому Војске Југославије 7. . такав подвиг и јунаштво урадио други ко би? У Нишу је Ћеле Кула. и 8. У свијету нема нико од нас бољу традицију. године инспирисан сам да напишем посвету Вашем у мојем граду Нишу У времена нека стара Вилин град је овдје био.

који и дан данас живе. БРАНКО БАТО КРКОВИЋ ЕПСКИ ПЈЕСНИК Љевишта-Колашин Црна Гора . ко има вјечну славу тај умират никад неће.А млада ће покољења људској слави да се диве. а може ли за потомство од тог бити славе веће? Ал' и веће обавезе: да чувају историју и поштују своје претке и свијетлу традицију. Јер. што су били њини преци.

на Велику госпојину 1990. својих славних прадједова и гнијезда да поштују. Светом Оцу у Острогу. молите се вишњем богу и будите чести гости. вјера. године пред манастиром у Добриловини На овијем просторима. црногорских соколова. глас из гроба дједа мога: "Хришћанскије опростити и поштоват сваког свога. нек их грије јарко сунце. људска ријеч. да се чува од изрода. Код Владике на Цетиње. гинули су наши преци. с гробовима остављали аманете својој дјеци. Час и образ. АПЕЛ СРПСТВУ На великом Народном Сабору. крст и гусле и свијећа. Па манастир у Морачи и све наше богомоље. остварење њиних снова. правда и слобода. посјећајте и поштујте. рад хришћанске слоге боље. Да наставе традицију. . А пасје је заборавит традицију својег рода. чувајте се дјецо моја од несоја и изрода. Нек васкрсну славне душе наших дивних прадједова. Чини ми се да се чује.

у Мојковцу . уживат ће сваку срећу.Своју дјецу научите да се крсте са 3 прста. код споменика Мојковачких јунака. да нераде. Нек поштују своју вјеру. шта од тога има боље. живјет слова и слобода!" На Бадњи дан 1991. хришћанскога славног рода. па ће вјечно у народу. у животу да су срећни. нек поштују светог Христа. године забранише ложење Бадњака. против славне божје воље. Све што раде.

Да бадњаке не ложимо као некад на Цетиње. . да свијетлу историју заустави и избрише. ЗАМРАЧИВАЊЕ СЛАВЕ Бадњаке нам забранише фотељаши на Мојковцу. Вратимо се својој вјери ради части и образа. ђе се с крвљу и костима добровољно спомен зида. рад Мојковца. Вучјег Дола и Царева славног Лаза. И ко може да забрани да ту тамјан замирише. нити оцу. стиђети се своје вјере могу само аветиње. Одкад бадњак не ложимо и немамо своје вјере. зар отпадник да се роди српску славу да замрачи. Да свијећа не свијетли на гробове мученика. Од чувене Ћеле Куле тај споменик више значи. да се Србин не поклони нити ћеду. великијех витезова војсковођа и ратника. изгубисмо људску слогу и све људске карактере. Над сјенима страдалника мојковачких Леонида.

и славнога Оногошта. нека живи у слободи. ради Круса. нек бадњаке опет ложи и нека се ХРИСТОС роди. На Божић 1991.Рад Граховца. ради Скадра који некад Црногорце скупо кошта. Нека Србин слави Божић. године .

појави се глас Лазарев одпаднике како куне. И дан данас глас Лазарев уз свете се гусле чује. Када стави преко крила српскога рода свете струне. . и уз ваше звуке Србин провођаше лакше дане. вас узима често Србин да са срца тугу скине. понос српске величине. Ко не дође на Косово да одбрани свету славу. како храброј спрској војсци по Косову командује. ГУСЛЕ МОЈЕ Гусле моје јаворове. љепше му је да не носи на рамена своју главу. Ви сте славу проносиле кроз бојеве и мегдане.

гдје год да сам у мислима град најљепши гледам често. а град Никшић поста бедем и ослонац Црне Горе. њихове се пјесме оре. НИКШИЋУ О Никшићу. али скупа коло крећу и катили и хајдуци. Видим Товић и Уздомир и Манастир под Требјесу. Видим силне Црногорце. Књаз Никола. да град овај црногорски ослободи од Турака. Драго и Милован испред својег команданта. част имаше да уљезу кроз славолук градских врата. поносити. видим бедем са којега топовима Сливље тресу. од Никшића Мушовићу узе кључе. . Град Оногошт у опсади држи славни цар јунака. Веселе се Црногорци. а с бедема. а за градом жале Турци. моје мило родно мјесто. Новак. изнад града сто топова углас пуче.

БЕРАНЕ О. дивни поглед с Бјеласице. То лијепо осјећање многоме је тешко знати. мјесто моје љепоте те красе твоје. Беране. гдје природа тугу скида и од старих прави младе. Град поносни што се диже око бистре воде Лима. те љепоте неби мог'о пјесник пјесмом дочарати. Милина је уживати у прољеће на ливаде. ја прошетам поред Лима. брда твоја и равнице. . гдје се чисти ваздух дише. природа те краси твоја и полимска топла клима. У прољеће када бехар Беранама замирише.

такву љубав узврати ми ела драги. И бићемо вазда срећни као што су срећни људи. ДОЂИ ДРАГИ Дођи драги. ја тако не умије. јер сам. ево. Немој драги да ме вараш. пољуби ме и загрли душо моја. Љубав сам ти поклонила и без тебе живјет нећу. кад те молим. Понашат' се тако морам кад искрено неког волим. ријешила да ћу бити само твоја. љубав моју према теби ни од кога да сакријем. јер заједно љепше нам је да стварамо себи срећу. . ја ћу тебе поштовати. а ти мени искрен буди. јер.

Ускочани и Ровчани. Граховљани и Бањани Велестовци и Пивљани. скупили се. с Кучима се. на Цетиње нека иде и оружје нек припаше. Катуњани и Чевљани. ЗАПЈЕВАЈМО Запјевајмо Морачани. нек свијетли воштаница светог Петра Петровића. и Љешњани и Дробњаци Цеклињани и Шаранци. . Нека пушке црногорске -рефрен 2 на Цетињу абер дају. силне Цуце и Спужани. и Пипери и Зећани. па играју. Црногорке. скупили се. Нек Васово племе јако на Медуну гдје је Марко. Луковљани и Жупљани. Нека пушке црногорске -рефрен 1 на Цетињу абер дају. Црногорци. Црногорски витезови и лијепо српство наше. Нек црмнички јечи оро на пољани Обилића. Пјешивчани и Бјелице Загарчани и Комани. па пјевају. с пјесма. Црногорци. Црногорке. срете и вијенац Марку сплете.

Нек' бадњаке Србин ложи (рефрен) са поносом нека слави. кад честита Србин божић нека рече ВАИСТИНУ! Нек' бадњаке Србин ложи са поносом нека слави. Ова пјесма је учествовала на МЕСАМ '92 . И НЕКА СЕ ХРИСТОС РОДИ Црна Гора и Србија у слободи нека дишу. јединствену историју о Божићу нека пишу. за слободу својом крвљу три пута их окрвави. за слободу својом крвљу три пута их окрвави. Нека отац убудуће то преноси својем сину. за слободу својом крвљу три пута их окрвави. нек' је свима срећан Божић и нека се Христос роди! Нек' бадњаке Србин ложи са поносом нека слави. Српски народ нека скупа живи сложно у слободи.

ја уживам у љепоти морачкијех двадес'т села. И кад спавам. не би горска вила срела. не би горска вила срела. Сињај'вину и Рзачу поглед спустим на Љевишта. на далеко. неби горска вила срела (рефрен) ја уживам у љепоти морачкијех двадес'т села С Телачкога Штита гледам славни Ловћен и Капелу. Лукавицу и Дурмитор. Те љепоте. Кад Морачку Капу видим и Јаворје и Градишта. на далеко. ја уживам у љепоти Морачкијех двадес'т села. на далеко. ја уживам у љепоти морачкијех двадест села. на'далеко. МОРАЧА Морача ме очарала природнијем љепотама. ја у сану гледам воду гдје се стаче. гледам Лолу и Бијелу. имал' данас у свијету ишта љепше од Мораче? Те љепоте. . Те љепоте. не би горска вила срела. са морачком бистром водом и околним планинама. Те љепоте.

гдје би мог'о такве наћи те љепоте и природе. црнооке. по љепоти и по уму и по стасу дивни момци. твоје море. Твоја брда и равнице и изворске бистре воде. дивна земљо. што се вијеш над горама. ил' ријеке кривудаве. Ил' су љепши Црногорци. ЦРНА ГОРО Црна Горо. у души си свима нама. У тебе су одгојени дивни твоји Црногорци. А с Ловћена кад посматраш на Јадранско плаво море и размишљам шта је љепше од лијепе Црне Горе. . Сва си красна. ил' равнине. дивна стаса и високе дугокосе. сва си добра. Ил' су љепше Црна Горо. или брда. али силом кад ти дођу крвави ти данак плате. или твоје Црногорке. жуђели су многи зате. са тобом се поносимо. ил'планине.

Сад се враћа са Миленом и његове кћери двије. Благо теби. Није човјке к'о што мисли. обичаје чува старе. но како га људи виде. то поносни Црногорци краљ Николу дочекују. да поздрави наследника и вијенац вјечни сплете. аманет је оставио да га врате своме двору. господаре. црквена се Звона чују. ЦЕТИЊСКИ ЗБОР На Цетиње збор се чини. Цетиње се уздрмало од почасти великије." Да се Његош мог'о дићи да с народом краља срете. па лелеком проговара: Добро дош'о господаре!" Кад је славни краљ Никола напустио Црну Гору. и мртвом ти сви завиде! Аутори ове пјесме су: Драгица Булатовић и Бранко-Бато Крковић . Најстарији капу скиде.

и народу постанете убудуће стожер чврсти. Па. 1990 годин . тако нешто и припада вашој кући Радовића. за то благо за увијек нашој славној Црној Гори. ка чистоти и поштењу. и лично сам присуствов'о свечаноме томе чину. гдје се рађа витезова. Господину АМФИЛОХИЈУ РАДОВИЋУ МИТРОПОЛИТУ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКО-БРДСКОМ И СКЕНДЕРИЈСКОМ МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊЕ Дошао је тај моменат - хришћанство се враћа вјери. А бог може као и Вас да подари и да створи. Знам родом сте из Мораче из људскога расадника. У Колашину. са чиме се чојство мјери. да с народом обнављате наше душе и светиње. Да сперете са нас рђу од нечисти и некрсти. свештеника и ратника. Кад примисте такву дужност и доћосте на Цетиње. Кад сједосте на столицу Петра првог Петровића. честитам вам ту столицу владичину. од срца.

. незна да ли овај витез сам излази из бусије ил' се можда оваквије' у бусије чета крије. Кад се врати са Цетиња у једној је густој гори код извора бистре воде Јакша сјео да одмори. ЈАКШИН ПРЕПАД Гачанин је Јакша им'о токе какве други није родити се тешко мог'о да их с њега скинут' смије. Па га позва Петар први да упозна Гачанина јер је чуо да је јунак и хајдучка величина. Засијале токе бјеху рекао би Сунце грије док из шуме појави се човјек каквог глед'о није. Скидај токе каурине ил' ти оде руса глава кад аждају Јакша виђе поче да га хвата страва. Одатле је доспијев'о гдје се турске режу главе колико је његов ханџар Црној Гори дао славе. Он их узе на мегдану са Гатачког храброг паше па ускочи у Љевишта и одатле четоваше.

вјеру и хајдуке. Сви ме добро познајете да не спадам у страшљивце. ал' вјерујте људи моји тресле су ми ногавице. Дохвати се густе шуме у Љевишта здраво доће хајдуци се окупише око својег' четовође. не могу вам описати колико је чудовиште у трен кад се појавио поче токе да ми иште.Сто му мисли различитих у трен један пролијеће па одлучи да побјеже на двобој га чекат неће. Сигурно би помислили да сам пош'о међу Турке и пљунуо на свој образ на част. Кад угледах грдосију преко два је метра има' па настави Јакша причат својијема хајдуцима. Рече Јакша "Да вам причам моју бруку и срамоту данас сам се препануо првог пута у животу Таман бијах починуо кад аждаја људска рече умало ме људи моји за трен срце не пресјече. . јер сам одмах помислио појавит' се чета мора па да ми се никад незна нити гроба нит' мрамора.

а податке добио сам од Јакшиног праунука.То би више него брука била за сву чету нашу да без трага изгубите своје чете харамбашу. . Тако нешто у животу ја нијесам досад им'о сазнао сам да је био Кођошија Вујов(ић) Симо" Ова пјесма описује кад јунаку дође мука. али ево у несрећи понекада среће има и Јакша се опет нађе међу својим хајдуцима.

И граната која паде током другог свјетског рата стоји здрава и чува се на Олтару поред врата. Испред самог манастира Свети извор с' ко'г се пије. Посјећајте Свети олтар Свети отац све ти гледа ко у њега вјеру држи посрнут' му Светац неда. помоћ траже цјеливају Светог оца он лијечи и помаже. а на њјему ниво воде различити никад није. Са свих страна невољници стижу. . ПОД ОСТРОГОМ Пид Острогом у пећини православни Храм се диже изнемогле надахњује кријепи их и подиже. сија у којем су посвећене мошти светог Василија. масе. освојити Храм Божији из којега сунце. Без обзира које вјере ко у овај Олтар сврати ко поштује Светог оца тај се дома здраво врати. Омер-Латас паша с војском стизао је до Острога ал' сва сила и техника ни Мухамед није мога'.

МИЛОМИРУ АНЂЕЛИЋУ

Да стотину љета живи,
да на, претка, Вука личи,
са његовим врлинама
Црна Гора да се дичи.

Миломире Анђелићу,
мој, по перу, пријатељу,
честитам ти кад испуни
најмилију своју жељу,

Када Славко и Гордана
породише наследника,
ти с' Јованком када доби
и унука и војника.

Од свег срца то ти жели
Бранко-Бато Крковићу,
а честитку пренијет' ћеш
сину Славку Анђелићу.

Бранко-Бато Крковић
13. март 1996. године

На дан откривања споменика сердару
Јанку Вукотићу
(петак 28. март 1997. године - Мојковац)

Нек се вјечни споменик блиста
црногорског дива, јунака,
што је Швабе на Мојковцу
дочекив'о без узмака.

Деведесет и три дана
борио се сердар Јанко,
дати српству оступницу
тада није било лако.

Али, славни Црногорци
са сердаром Вукотићем,
напојише српску душу
најславнијем рајским пићем.

Спомен није само Јанков,
него многих Витезова,
а потомци сјећат' ће се
својих славних прадједова.

Што нијесу ни на кога
никад били освајачи,
ко слободу своју брани
мора вазда да предњачи.

Колико је на Мојковцу
црногорских пало глава.
покољења вјечно зборе
нека им је вјечна слава.

КОЛАШИН

ВЕЉКУ ДРАГОВИЋУ
1957-1986., Драговића Поље, Горња Морача

С несрећом се тешко мири,
кад од срца наду губи
и кад мора мјесто среће
студен камен да пољуби.
Као Павле Драговићу,
кад изгуби Вељка сина,
Морача га мутна узе
и прекри му кућу тмина.
да га само мјесец грије,
код његове кћери двије,
а зоре му свитат неће
јер он нема мушке среће.
Сад му млада удовица
за њим грозне лије сузе
и проклиње злу судбину
што јој Вељка рано узе.
А Вељкови родитељи,
нађоше их јади вељи -
нити могу гледат свијет,
нити живјет. нити мријет.

НОВИЦИ И СПАСОЈУ ПАЈОВИЋ
1960-1985; 1963-1986. Трновица-Горња Морача

Човјек тешко руку диже
себи живот да ускрати,
к'о два брата Пајовића
што ће дуго да се памти
Новица је своје срце
из пиштоља сагорио,
а Спасоје за њем да би
братској жељи одолио.
И сад оба ова брата
у гробницу једну леже,
да се никад не раздвоје,
јер их братска љубав веже.

РАДОВАНУ-ДУШКУ ЛУКОВЦУ
1959-1986. Старче, Горња Морача

Од ватре се бјежат мора
кад догори до ноката,
и Луковац Радован је
са шестога пао спрата.
Његово је пало т'јело
пред стотину људских душа,
све збуњено и нико га
избавити не покуша.
С његовог ће. вјечно, краја
црни барјак да се вије,
да му Марјан брат лелече
и кукају сестре двије.
Шта ће Момо и Јелена,
родитељи да му раде,
с том несрећом да се мире
и да црне трпе јаде.
У несрећи има среће,
Марјана им сина спаси,
да се људски дом Момчилов
за вјечито не угаси.

саучешће пренесите СРЕДОЈЕВИЋ породици. искрено ја га жалим. . ПОЛИМСКИ је преминуо али дјела не умиру. Па. ко човјека и пјесника. нек' одмара сад у миру. Са тугом су обавити књижевници и пјесници. и увијек сјећаћу се његовога људског лика. КЊИЖЕВНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ ЈУГОСЛАВИЈЕ БЕОГРАД Поводом смрти предсједника Књижевне заједнице Југославије СТЕВАНА СРЕДОЈЕВИЋА-ПОЛИМСКОГ Примио сам тужну вијест да СТЕВАНА више није. да његово срце стаде и пјеснички дах умрије. На вјечноме пресељењу.

БОЖУ ЂУРАНОВИЋУ РУБЕЖЕ НИКШИЋ Нека ти је срећан Божић и година. . у твојему људском дому да са пјесмом среташ људе. дивних снова. наша. нова и у њојзи да оствариш много. много. Нека твоја породица и све твоје срећно буде.

МАЊЕ ПОЗНАТЕ РИЈЕЧИ А Г абер-глас газ-прелаз на води агаларе-турска војска која је голгота-мучење заузела земљу грдан-ружан аваз-глас. тамно ваган -дрвена посуда зелене боје вакат-вријеме земан-вријеме вазда-увијек злица-добар јунак . одобравање Д Б Делибаша-Турски заповедник диван-разговор дика-понос дин-вјера баксуз-несрећа димије-дио ношње банух-дођох безакоње-базвлашће доакао-савладао берићет-корист докољене-дио црногорске бестрагати-нестати ношње бешика-колијевка дорат-коњ кафе боје бијесан-срдит дувар-зид биљега-особина бише-водише Ђ ближња браћа-побратими брава-ситна стока брука-срамота ђогин-коњ бунтовник-организатор побуне бусије-засједе З забит-старешина забринут-замишљен В засијао-обасијао зачамати-затрајати заранци-предвечерје зекан-коњ. вика адест-обичај ајтар-обичај аманет-задужење аферим-браво.

корист искијати-платити надимак-име од миља надомаку-близу Ј нам-глас. част намет-снијежни нанос од вјетра наљегао-наишао јава-стварност несој-рђа јазук-штета низам-војник пјешак јатак-пријатељ нужден-потребан јатаган-нож К О кабулити-одобравати ока-мјера за тежину када.турска жена окршај-сукоб караван-организована колона окућио-средио киван-љут. И Н ијед-љутња навака-срећа. срдит опанак-врста обуће кипи-тежи за осветом острагуша-дугачка пушка конта-рачуна оџак-кућа крвопија-главосјеча П Л пас-покољење лакат-мјера за дужину пенџер-прозор леденица-мала пушка полазник-онај који први долази ломача-ватра поша-омотач око главе латинка-дугачка пушка посустали-изнемогли погача-хлеб М преша-потреба прћија-мираз пријеклад-дио око огњишта мамуза-дио узенгије прозвали-добили презиме маривет-вјештина прсе-зоре мештер-мајстор мирија-данак московка-руска пушка Р разурити-уништири раја-поробљен народ рз-част .

храна ћар-добит џевап-помоћ ћеифе-уживају џеназа-сахрана ћесар-Бечки или Њемачки цар ћумез-лоша остава или пролаз Ш у шемлук-пуцњава уживао-био срећан шехер-варош узданица-нада шићар-корист уљегао-ушао шпаг-канап уризикао-одлучио шућур-хвала урнебес-хаос ускакаше-долазише уточиште-безбједно мјесто утувили-схватили учврстио-ујединио . играју серџада-простирка Х смакао-убоио стима-гозба стрецали-бојали се хабер-глас струка-дио одјеће харач-порез сурдулнје-непогодан трен хамиџа-стриц Т Ч таличан-срећан чами-пати у самоћи тефериџају-разговарају чардак-Турска кула Требјешани-они који су дошли чељад-народ испод Требјесе . С Ф савардак-купаста стаја сарај-турски двор фајда-корист сваке нити-свему баста фишек-метак свита-одјећа сеире-весеље.Никшић читлук-посјед трања-прња. дроњак Џ Ћ џебана-муниција.