You are on page 1of 12

1.

Kojem tipu aloleksa pripadaju podvuene rei:


On je trao./ Ja trim. - funkcionalna aloleksa
Arhiv / Arhiva. - fizika aloleksa
Zub je bele boje. / Zubi na testeri su tupi. semantika

2. Navedite elemente iz kojih se sastoji jezgro modela leksikog znaenja


Alefirenka.
Leksiko znaenje se sastoji iz jezgra i periferije (implikacije);
Periferija = potencijalno semantike komponente i skrivene semantike
komponente.
Jezgro se sastoji:
Gramatika makrokomponenta (gramema) koja daje kategorijalno-
gramatike informacije: ukljuivanje gramatikog znaenja u leksiko; prvi
korak u odreivanju leksikog znaenja; znaenje u najoptijem smilu;
Predmetno-pojavna komponenta - denotat (uz referent) + designat(signifikat)
Konotativna komponenta (emotivna, ekspresivna, stilistika)

3.Objasnite na nekom primeru razliku izmeu denotacije, designacije i referencije.


Na primer, kua.

Referencija je odnos izmeu lekseme i konkretnog predmeta koji oznaava


Denotacija je odnos izmeu stvarnosti i jezika, tj. Tipina zamisao kue na koju
pomislimo kad ujemo kua.
Designacija predstavlja odnos izmeu miljenja i jezika, u ovom sluaju designat
kue bi bili svi neki tehniki elementi od kojih se kua sastoji, moemo rei da je
designat kue graevina ili mesto koje slui za stanovanje ljudi, izgraeno od
zidova, krova, prozora itd.

(Designat za sto bi bilo da je sto horizonzalna ravna povrina sa etiri noge, slui da
se na njemu jede, pie... a denotat je slika stola koja nama padne na pamet kad
neko kae sto, npr. okrugao sto, drven, etvrtast, metalni)

4. Navedite primere sinoniminih leksema koje imaju razliite tipove konotativnih


semantikih komponenata (npr. neutralna, sveana, pozitivna, negativna)
umreti - neutralna konotacija cri argon
preminuti - sveana konotacija lipsati koristi se samo za ivotinje
uzeo je svoj poslednji dah - pozitivna konotacija pao je u zemlju negativna
konotacija

5.U okviru datog semantikog sadraja podvucite arhisemu i semu nieg ranga
Kljun organ (arhisema) za hvatanje hrane u ptica i slian organ (arhisema) u nekih
sisara i insekata, izdueni deo gornje i donje vilice (seme nieg ranga) prevuen
tvrdom ronatom navlakom (seme nieg ranga).

6.Koja je najoptija sema u semskoj strukturi leksema? Gramema


Gramatika komponenta neke lekseme; svrstava leksemu u odreenu vrstu rei;

8.Teorija prototipa je pristup analizi leksikog znaenja koja reava problem


kategorizovanja leksema/leksikih grupa sa nejasnim granicama. Objasnite na
primerima ovu konstataciju.
Na primer, posue. Rei emo da je neka posuda olja ako je napravljena od
porcelana i ima drku, jer je takva prototipina olja, i onda emo svaku slinu
posudu svrstavati u OLJE. Ako je posuda napravljena od stakla ili kristala, a nema
drku, rei emo da je to aa, jer je takva prototipina aa i onda emo svaku
slinu posudu svrstavati u AE.

9.Definiite pojam prototipa?


Prototip je centralni lan kategorije u tom smislu to se ostali lanovi porede s njim.
ili tipicni predstavnik neke kategorije nesto sto bi npr. u nekoj anketi o vocu bilo na
prvom mestu jabuka.
Prototip je orijentir u kategorijama sa nejasnim granicama.

10.Navedite primer analize znaenja pomou pojmovnih metafora.


(Pojmovna metafora je mentalni mehanizam pomou kojeg razumevamo i
organizujemo stvarnost. Apatraktne pojave ne doivljavamo neposredno ve ih
konkretizujemo i pojednostavljujemo, tj. svodimo ih na poznato iskustvo;
razumevanje jednog pojma preko drugog pojma.)
Ide od konkretnog ka apstraktnom: od izvornog domena do ciljanog domena
ivot - apstrakcija o kojoj razmiljamo konkretno kao o putovanju, odslikava se u
jeziku:
ivot je putovanje. = On nema pravac u ivotu; Ja sam na ivotnoj raskrsnici; On je
mnogo toga proao u ivotu
Rasprava je rat. = Tvoje tvrdnje su neodbranjive; Njegova kritika je bila razorna;
Nikad nisam pobedio u raspravi s njim;
Ljubav je rat. Prepirka je gromovna.

Vrste pojmovnih metafora:


1.Strukturne: npr. ljubav- fizika sila - Ona ga magnetski privlai
- ludilo - Lud je za njom
- arolija - Zaarala ga je
- rat - On je veliki osvaja
2.Orijentacione: svesno/nesvesno; srea/tuga; racionalno/emocionalno;
3.Ontoloke metafore: npr. inflacija kao entitet - Inflacija nam jede profit.
- Inflacija nam sniava ivotni standard.

Pojmovna metonimija predstavlja kognitivni proces u kom se jedan


konceptualni entitet nalazi u logikoj vezi sa drugim konceptualnim entitetom
unutar domena.
Primeri: delo-autor: itam ekspira
proizvoa-proizvod: kupili su Ford

Semantiki scenario ima vanu ulogu u kognitivnoj lingvistici, bazira se na


strukturama kao to su domen, shema, frejm (zasnovane na ljudskom
iskustvu koje se reflektuje na miljenje i jezik)
Domen: razumevanje znaenja jedne jezike forme mogue je samo u kontekstu
drugih kognitivnih struktura.
primer: ponedeljak - u kontekstu koncepta sedmica, u okviru ciklusa dan/no, u
okviru koncepta vreme;
primer so: primarni domen - dodatak jelima
sekundarni domen - hemijsko jedinjenje NaCl

Frejm: konfiguracije kulturno utemeljenog, konvencionalizovanog znanja;


primer: ponedeljak - prvi radni dan u nedelji; razumevamo u odnosu na vikend ili u
odnosu na radnu nedelju
primer: majka (pet domena koji zajedno ine frejm) genetiki domen, raanja,
odgajanja, geneoloki, brani

Shema: preslikavanje I uoptavanje fizikih iskustava (ivljenje, delovanje u


svetu, doivljavanje okoline) na apstraktnije domene.
Tri tipa sheme:
1.Shema sadravanja: On mi nije u vidnom polju; On je duboko u mislima; Izaao je
iz kome.
2.Shema staze: Ljubav je putovanje - ova veza je u orsokaku; Putovi su im se razili.
3.Shema sile: Tuga je nasilnika fizika sila - bio je to uasan udar.
Strah je fizika sila - obuzeo me je strah.

11.Znaenje kog tipa leksike se analizira u okviru pristupa konceptualne analize.


Apstraktne leksike.

12.Na kojim strukturama se u kognitivnoj lingvistici bazira semantiki scenario.


Domen, shema, frejm.

13.Odrediti tipove semantikih transformacija koji su se dogodili u podvuenim


leksemama:
a) Skuptina je na godinjem odmoru. - metonimija
b) Nepoznato lice je opljakalo banku. - sinegdoha
c) Stegao je vrat od kundaka i povukao oroz. - metafora
d) Glava oveka i glava ivotinje platisemija

14.Objasnite proces semantike transformacije metaforikog tipa.


Prenos nominacije (imenovanja) s jednog pojma (referenta) na drugi, odnosno s
jednog semantikog sadraja na drugi. Arhisema polaznog sadraja se zamenjuje
arhisemom ciljnog sadraja, i mogu se razviti nove seme nieg ranga, a takoe jedna
od tih sema nieg ranga omoguava prenos transformacije (moe biti sema oblika, ili
sema funkcije, jer su one najproduktivnije)

15.Objasnite zamenljivost kao jedno od dva formalna svojstva leksikog spoja.


Odnosi se na mogunost zamene leksema unutar celine drugim leksemama srodnog
znaenja. Razlikujemo nemoguu (samo jedna raspoloiva leksema), minimalnu(dve
lekseme) i moguu (vie od dve, ali veoma ogranienog broja) zamenljivost.

16. Odredite vrstu navedenih kolokacija u pogledu kolokacionog opsega:


Otvorene kolokacije - kao sekundarni kolokat javlja se leksema sa veoma optim
smislom: Imati, dati, uiniti, napraviit, uzeti, dobiti poklon,dati poklon
Vezane kolokacije - kao sekundarni kolokat javlja se leksema specifinog smisla sa
uskim kolokacionom opsegom;
Napuiti usne, slegnuti ramenima, plast sena, buket rua

17.Odrediti tip homonima u navedenom primeru:


Broj - drugo lice jednine imperativa HOMOMORFI
Broj imenica

18.Odrediti tip datih frazema prema leksikom sastavu:


- Lomiti koplja - pojam vezan za vojsku
- Stati na svoje noge - somatizmi
- Ostati kratkih rukava - pojmovi vezani za odeu
- Igrati na prvu loptu - pojam vezan za sport

19.Koji su izvori za nastanak sinonimije? Navedite primere.


1. da se oba primarna znacenja podudaraju;
2.da se primarno znacenje jedne poklopi sa sekundarnim znacenjem druge;
3.da se sekundarna znacenja poklope
4. pozajmljivanje akcenat=naglasak
5. stvaranje ekspresivne leksike spavati=donjati
6. razvijanje sekundarnih znaenja leksema aneo=zlato (za dete).
7. tvorbeni procesi: od utati je nastalo: uutati=zautati
20.Navedite tipove frazema prema osobenosti semantike strukture. Navedite i
primere
Komponentni frazeologizmi: Zaljubiti se do uiju.
Globalni frazeologizmi: Dati nekome po nosu.

Pitanja as:
1.a) arhisema je integralna semanticka komponenta, sadrzi informacije o
pripadnosti lekseme nekoj siroj tematskoj grupi reci.
b) seme nizeg ranga su (ili diferencijalna sema) diferencijalne semanticke
komponente, sadri informacije o individualnim karakteristikama i mora da postoji
barem jedna pored arhisema.

2.Podvuci arhisemu i seme nizeg ranga:


Krompir - vrsta povrca sa zadebljalim delom loptastog oblika
arhisema - vrsta povrca
sema - zadebljalim delom loptastog oblika

3.Tipovi semantickih transformacija


Pojeo je tanjir supe - metonimija
Nepoznato lice je opljakalo banku- sinegdoha
O tome je pricala cela varos metonimija

4.Objasniti platisemiju (na primeru glave)


Platisemija je sirokoznacnost, sposobnost lekseme(proste, neizvedene) da u svojoj
nominacionoj realizaciji imenuje dva slicna pojma. Postoje dva referenta sa veoma
slicnim arhisemama i semama nizeg ranga,one nisu dovoljne da bi se u jezickoj
svesti razdvojila ova dva pojma.Glava coveka/glava zivotinje

5.Kolokacioni opseg je mogucnost da se dodatno menjaju ili dodaju lekseme,u


slucaju da su slicnih osobina, da su udruzive. Piti kafu (caj).
A kod idioma je vise kompaktna celina, oni gube svoja obelezja dodavanjem ili
oduzimanjem novih leksema u celinu.

6.Razlika izmedju reci i lekseme: leksema je najmanja samostalna jedinica leksickog


sistema i predstavlja sveukupnost znacenja i oblika, a rec je upotrebljena leksicka
jedinica koja se manifestuje u odredjenom gramatickom obliku sa odredjenim
znacenjem i funkcijom.

7.Tipovi aloleksa (primer):


Aloleksa je leksicka jedinica upotrebljena u jednom znacenju i jednom obliku.
Fizike (ortografski dubleti: e raditi/radie
Funkcionalne (razliiti oblici)
Semantike (njena posebna znaenja: on ne radi/telefon ne radi)

8.Na primeru lekseme kuca objasniti denotaciju i designaciju:


Denotacija je odnos izmeu stvarnosti i jezika, tj. Tipina zamisao kue na koju
pomislimo kad ujemo kua. denotacija: oblik, materijal
Designacija predstavlja odnos izmeu miljenja i jezika, u ovom sluaju designat
kue bi bili svi neki tehniki elementi od kojih se kua sastoji, moemo rei da je
designat kue: graevina ili mesto koje slui za stanovanje ljudi, izgraeno od
zidova, krova, prozora itd. designacija: funkcija

9.Produktivnost sema:
Postoje produktivne i neproduktivne seme. Kriterijumi za hijerarhijsku poziciju seme
se zasnivaju na sposobnosti neke semanticke komponente da daje dalje semanticke
rezultate.

10.Teorija prototipa (definicija)


Teorija prototipa je zasnovana na prototipicnim lanovima koji su grupisani u
tematske grupe koje su ustrojene tako sto imaju prototip, imaju nekakve slicnosti.
Postoji otra granica i nju ne poseduju dosta reci, pa se mogu naci u dve kategorije;
a postoji i nejasna granica i ona je zasnovana na razliitosti.

11.Uporediti komponencijalnu analizu i konceptualna.


Komponencijalna analiza je iznikla iz strukturalizma. Fonoloski principi se
primenjuju kao npr. binarna opozicija. Sutina komponencijalne analize je razlaganje
semantikog sadraja na manje elemente, elementi se zovu seme i to su
karakteristike te lekseme.
Konceptualna analiza je pogodna za analizu apstraktnih leksema, uz pomoc
pojmovnih metafora, tipicnih scenarija, i pojmovnih metonimija tj. mehanizmima
kojim konceptualizujemo stvarnost.
Konceptualizacija je obrazovanje pojmova na osnovu ovekovog fizikog, ulnog,
emocijonalnog i intelektualnog iskustva o svetu koji ga okruuje.

12.Manjkavost(slabosti) komponencijalne analize na primeru prideva


Kada prideve koji oznaavaju ljudske osobine uobliimo u seme, ponovo
dobijamo prideve koji oznaavaju ljudske osobine: strog = nepopustljiv +
pravilan + jak + dosledan; Problem cikline definisije. Nailazimo na greku u
definisanju kada se jedan pojam razjanjava drugim, a ovaj onim prvim.
Trebalo bi da postoji konaan skup sema.
Imenice sa konkretnim znaenjem uspeno se razlau na seme, ali za analizu
apstraktnih imenica (ljubav, hrabrost) trebalo bi koristiti drugu metodu.
Prednosti: detaljno i pregledno istraivanje semskog sadraja; komparativna analiza
znaenja dve ili vie leksema.
13.Odrediti primarni i sekundarni kolokat na primerima:
pas laje: pas je primarni, a laje je sekundarni
turski jezik; jahati konja;

14.Idiomi u pogledu zamenljivosti:


mogu biti nemoguci ili minimalni. Lukav kao lisica. Spajati kraj sa krajem.

15.Tip frazeologizma prema osobenosti semanticke strukture


Zaljubiti se do usiju, nemati prebijene pare; obecavati brda i doline; iveti kao grof;
zaduiti se do vrata - komponentni frazeologizam
Dati nekome po nosu; zapriti nekom orbu; oitati nekom bukvicu. - globalni
frazeologizam

16. 3 tipa paradigmatskih odnosa:


1.sadrinski: sinonimija, antonimija, dubletizam, hiponimija
2.formalni: rimotvornost, tautofonija, tautonimija
3.formalno-sadrinski: homonimija, paronimija

17. Sinonimija (definicija): leksicka pojava zasnovana na asocijativnom povezivanju


razlicitih leksema koje imaju isto ili slicno znacenje. Imaju istu arhisemu i jednu ili
vise diferencijalnih sema.

18.Izvori za nastanak homonimije?


1. raspad nekadasnje polisemanticke strukture: konac-nit, konac-kraj, konac-stara
mera za duzinu;
2. pozajmljivanje: lira-valuta, lira-instrument;
3. tvorba reci: barski-bar-bara

19.Tip formalnih paradigmatskih leksickih odnosa:


rimotvornost, tautofonija, tautonimija

20.Tip homonima u primerima:


Pravi homonimi: - atlas - skup geografskih karata; vrsta tkanine
- Atlas - mitoloko bie; planina u Africi
Homomorfi: - pr. broj- 2.lice jednine imperativa
imenica
Homografi: pr. grad - naseljeno mesto; vremenska nepogoda
pr. luk - oruje; povre

21.Tip frazema prema leksikom sastavu:


Lomiti koplja. - pojmovi vezani za vojsku
Stati na svoje noge somatizmi
Ostati kratkih rukava - vezani za odeu

22.Izvori za nastavak sinonimije:


1. da se oba primarna znacenja podudaraju; 2.da se primarno znacenje jedne
poklopi sa sekundarnim znacenjem druge; 3.da se sekundarna znacenja poklope
1. pozajmljivanje akcenat=naglasak
2. stvaranje ekspresivne leksike spavati=donjati
3. razvijanje sekundarnih znaenja leksema aneo=zlato (za dete).
4. tvorbeni procesi: od utati je nastalo: uutati=zautati

23.Vrsta kolokacija: otvorene i vezane


otvorene - opsti smisao (sekundarni kolokat) - napraviti kucu
vezane - specifican smisao, uski kolokacioni opseg (sekundarni kolokat) - buket
sveca

24.Razlika izmeu komponencijalne analize i teorije prototipa:


Komponencijalnom analizom se sluimo da definiemo znaenje konkretne leksike,
a kod teorije prototipa apstraktne leksike t.j. lekseme sa nejasnim granicama. One
nisu alternativa jedna drugoj, mogu se primeniti na odreene tipove leksike, ova
dva pristupa su komplementarna.

25. Tipovi semantikih transformacija: metafora, metonimija, sinegdoha,


platisemija

Pitanja devojka:
1.Meronimija/taksonimija

Meronimija hijerarhijske strukture ureene po principu deo-celina


*A je deo b npr. volan je deo automobila
Taksonimija Odnos izmeu hiperonima i hiponima moe biti razliit
- Taksonomija - semantiki odnos: hiponim vrsta hiperonima
- Taksonimi; kotaksonomija
- ipka: taksonomija ivotinjska vrsta (ivotinja, sisar, primat, majmun, gorila) svaku
narednu kategoriju je odredila prethodna
A jeste vrsta B - i hiponim moe oznaavati pojam koji predstavlja vrstu onoga to
oznaava hiperonim - Rua je vrsta cvea
Hiperonim - cvet, a njegova taksonomija - rua, lala, karanfil

2.Denotacija/designacija na primeru kue/stola


Denotacija je odnos izmeu jezika i stvarnosti, a designacija odnos izmeu jezika i
miljenja.
Razlika izmeu denotata i designata je u tome to se designat sastoji iz manje
obeleja nego denotat.
STO - ravna, horizontalna povrina na kojoj se mogu staviti druge stvari i koja stoji na
jednoj ili vie nogu.
Navedena obeleja su designat, a veliina, izgled, boja i druga obeleja spadaju u
denotat.
KUA - denotat kue se razlikuje u npr. jeziku afrikog plemena i jeziku nekog
evropskog naroda, dok je designat kue u oba jezika isti.

3. Komponente jezgra
1) Gramatika makrokomponenta
2) Predmetno - pojavna komponenta (delatnost, referent, designat)
3) Konotativna komponenta (emotivna, ekspresivna, stilistika)

4.Odrediti arhiseme i seme nieg ranga.


Pr. Zub - arhisema (organ)
Klinast + otar + u vilicama ivotinja ili oveka - seme nieg ranga

5.Prozirnost
-sadrinsko svojstvo leksikog spoja
-odnosi se na stepen predvidljivosti smisla celine
-razlikuju se spojevi s prelazima od prozirnih do neprozirnih
*Kod idioma
- U pogledu sadrine, svi idiomi smeteni su na du kontinuuma prozirnosti.
- Kod nekih idioma prenos znaenja je neprepoznatljiv
Primer: Kad na vrbi rodi groe
- na drugom polu, postoje sadrinski kompozitivni idiomi (npr. ostaviti nekog na
miru)
* Kolokacije - visok stepen prozirnosti-relativno slaba postojanost-mogua ili
minimalna zamenljivost

6.Eksplicitne i implicitne(potencijalne) seme:


Med: tecnost, gusta, slatka, proizvedena od pcela, iz nektara sveca; koji izaziva
prijatnost (potencijalna sema koja je produktivna)
Zivot s njim nije ba med.

7.Vrste kolokacija:
Slegnuti ramenima - vezana kolokacija
Kupiti kola - otvorena kolokacija

8.Kolokabilnost
-mogunost ulanjivanja leksema
-kolokabilnost projektuje potencijalne kolokacije, od kojih samo neke postaju
ostvarene
-relevantne su seme unutar znaenja koja je uslovljena unutarjezikim i vanjezikim
iniocima

9.Seme kolektivne ekspresije


-semantike komponente zasnovane na uverenjima cele jezike zajednice
-Vuk - junak, samotnjak, opasan, surov; jagnje - plaljivo, mirno, naivno; lav - hrabar,
voa
- kolektivna ekspresija esto se razlikuje od naroda do naroda jer je zasnovana na
objektivno nepostojeim svojstvima
aba - srpski = odbojna osoba
nemaki = plaljiva osoba

10.Metonimija

11.Primer nastanka sinonima


1) Pozajmljivanje: akcenat - naglasak
2) Stvaranje ekspresivne leksike: spavati, donjati
3) Razvijanje sekundarnih znaenja leksem: aneo - zlato (za dete)
4) Tvorbeni procesi: zautati, uutati

12.Ljubitelj - ljubimac; novinski-novinarski; prevideti-predvideti; istraitelj-


istraiva
PARONIMI-Istokorenske lekseme koje pripadaju istoj vrsti rei, imaju slino
znaenje. ali nisu meusobno zamenjive u istom kontekstu.

13.Razlika izmeu aloleksi i leksema


-Aloleksa - leksika jedinica upotrebljena u jednom znaenju i jednom obliku.
-Leksema: sva znaenja i svi oblici

14. Vrsta semantikih transformacija:


Ceo grad je na nogama - metonimija - pod grad se misli na ljude u gradu
Skuptina je glasala - - metonimija - Skuptina - ljudi u skuptini
Hleba i vino kolokacija

18.Zamenljivost kao formalno svojstvo


-Mogunost zamene pojedinih leksema unutar celine drugim leksemama srodnog
znaenja; moe biti nemogua, minimalna i mogua

19.ta je sadrinska idiomatizacija?


-Odlikuje se gubljenjem dijagnostikih obeleja ukljuenih leksema, ali istovremeno
dodavanje novih celini. Pokazati nekome vrata
Objasni na primerima primarnu i sekundarnu denotaciju
odrediti gramemu, arhisemu, seme nizeg ranga u primeru: nos (mn.nosevi), izraslina na licu, deo
organa pomocu kog disemo i mirisemo tako nesto

Objasniti produktivnost sa primerom glava (stavio j: glava- gornji deo covecjeg i prednji deo
zivotinjskog tela, u kome se nalaze mozak itd)

Klasifikacija frazema prema GRAMATIKOJ strukturi

Odrediti primarne I sekundarne kolokate u primerima

Macka mjauce mjauce primaran, macka sekundaran

cista savest savest primaran, cista sekundaran

dobro uraditi uraditi primara, dobro sekundaran

Pomou kojih mehanizama konceptualizujemo apstraktne pojmove?


Navedite primer analize znacenja pomocu semantickog scenarija

Da li su teorija prototipa i komponencijalna analiza komplementarne. Objasniti zato.

Objasniti ulogu prototipa u objanjavanju kategorija sa nejasnim granicama. + primer

Data je definicija imenice krilo pa iz nje izvui ta je gramema, arhisema i seme nieg ranga.

Na primeru imenice nos (data je definicija) odrediti koje seme su produktivne i objasniti zato.

ipkine definicije rei.

Navedi primer da se u razlicitim jezicima stvarnost ne razdeljuje na isti nacin

Objasniti primarnu i sekundarnu denotaciju uz primere.

Odrediti tipove semantickih transformacija koji su se dogodili u podvucenim leksemama.

a) cekam red u banci platisemija

b) moj covek je nesto pricao sinegdoha


c) Krilo aviona je zahvatio pozar metafora