You are on page 1of 24

2.

RAZMIŠLJATI KAO EKONOMISTA

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

Ekonomista kao naučnik
• Ekonomija je nauka koja proučava na koji način
društvo upravlja svojim retkim resursima.
• Svaka nauka ima svoju terminologiju:
• Matematika
• integrale  aksiome  vektore
• Psihologija
• ego  id  kognitivnu disonancu
• Ekonomija
• ponuda  oportunitetni troškovi  elastičnost 
potrošačev višak  tražnja  komparativna prednost

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

. • Da razmišljate u pravcu stalnog poređenja alternativa.• Ekonomija Vas uči. • Ekonomista koristi naučni metod.. • Da proučavate i razumete na koji način su određena ekonomska pitanja i događaji povezani.. • Podrazumeva objektivan i analitički način razmišljanja. . Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning . procenu) troškova individualnih i društvenih izbora. • Da sprovedete evaluaciju (vrednovanje. • Ekonomski način razmišljanja .

• Primer: Šta se dešava sa privredom kada država promeni količinu novca u opticaju? Sigurno će se količina novca u opticaju odraziti na nivo cena. CENE = f (količine novca) Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning . prikuplja i analizira podatke kako bi izvršio evaluaciju teorije. teorija i ponovo posmatranje • Ekonomista koristi apstraktne modele da bi objasnio kompleksne događaje iz realnog okruženja. • Razvija teorije. Naučni metod: Posmatranje. Setimo se hiperinflacije 1990-tih godina.

možemo pretpostaviti da su cene fiksne na kratak i fleksibilne na dugi rok. Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning . Uloga pretpostavki • Ekonomisti prave pretpostavke da bi na jednostavniji način objasnili svet oko sebe. • Primer: Kada proučavamo kratkoročne uticaje politike. • Veština naučnog načina razmišljanja sadržana je u izboru pravih pretpostavki.

• Dva osnovna ekonomska modela su: • Dijagram kružnog toka • Granica proizvodnih mogućnosti Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning . Ekonomski modeli • Ekonomisti koriste modele pomoću kojih uprošćavaju realnost.

tržište faktora proizvodnje i tržište dobara/usluga. • U model su uključena: 1. • Faktori proizvodnje su inputi koji se koriste za proizvodnju dobara i usluga (zemlja. 2. Dijagram kružnog toka • Dijagram kružnog toka je vizuelni model privrede koji pokazuje tok novca na tržištu između preduzeća i domaćinstava. preduzeća i domaćinstva. Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning . rad i kapital ).

Preduzeća: Na tržištu dobara i usluga: • proizvode i prodaju • Preduzeća prodaju i dobra i usluge i • Domaćinstva kupuju • upošljavaju i koriste faktore proizvodnje Na tržištu faktora proizvodnje: Domaćinstva: • Domaćinstva prodaju i • kupuju i troše dobra i • Preduzeća kupuju usluge i • poseduju i prodaju faktore proizvodnje Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning .

Slika 1 Dijagram kružnog toka TRŽIŠTA Prihodi Izdaci DOBARA I USLUGA Preduzeća prodaju Prodata Kupljena Domaćinstva kupuju dobra i dobra i usluge usluge PREDUZEĆA DOMAĆINSTVA •Proizvode i prodaju •Kupuju i troše dobra dobra i usluge i usluge •Unajmljuju i koriste •Poseduju i prodaju faktore proizvodnje faktore proizvodnje Faktori TRŽIŠTA Rad. proizvodnje kapital FAKTORA PROIZVODNJE Nadnice. profiti. •Domaćinstva prodaju Dohoci rente •Preduzeća kupuju = Tokovi inputa I autputa = Tokovi novca Copyright © 2004 Copyright South-Western/Thomson © 2004 South-Western Learning . zemlja.

• Granica proizvodnih mogućnosti prikazuje oportunitetni trošak jednog dobra iskazan prema drugom dobru! • Kriva proizvodnih mogućnosti može da se promeni ukoliko dođe do promene tehnologije. Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning . ali ne i izvan krive jer ne raspolaže resursima. Granica proizvodnih mogućnosti • Granica proizvodnih mogućnosti je kriva koja pokazuje kombinacije autputa koji se mogu proizvesti u jednoj privredi u zavisnosti od raspoloživih faktora proizvodnje i tehnologije. • Privreda može proizvesti bilo koju kombinaciju proizvoda „na i unutar“ krive.

Slika 2 Granica proizvodnih mogućnosti Količina proizvedenih računara 3.000 D C 2.000 A kriva proizvodnih mogućnosti 1.000 količina proizvedenih automobila Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning .000 B 0 300 600 700 1.200 2.

000 količinu automobila i računara koji privreda može da proizvede! 3.000 Količina proizvedenih automobila Copyright © 2004 South-Western .000 A 0 700 750 1. Slika 3 Pomeranje granice proizvodnih mogućnosti Količina proizvedenih računara Tehnološki napredak povećava 4.000 2.100 E 2.

• Makroekonomija posmatra privredu u celini • Usmerava pažnju na šire ekonomske koncepte kao što su inflacija. nezaposlenost i ekonomski rast. Mikroekonomija i Makroekonomija • Mikroekonomija se fokusira na pojedinačne ekonomske subjekte • Na koji način domaćinstva i preduzeća donose odluke i kako međusobno deluju na tržištima. Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning .

Ekonomista kao savetnik u kreiranju javne politike • Kada ekonomisti pokušavaju da objasne svet. onda se nalaze u ulozi naučnika. nalaze se u ulozi savetnika. Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning . • Kada ekonomisti pokušavaju da promene svet.

• Primer: Zakon o minimalnoj ceni rada izaziva nezaposlenost. Pozitivna nasuprot normativnoj analizi • Pozitivna (deskriptivna) analiza opisuje svet onakav kakav jeste. • Primer: Država treba da poveća minimalnu zaradu. Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning . • Normativna (preskriptivna) analiza sadrži izjave o tome kakav svet treba da bude.

POZITIVNA ? • Veći budžetski deficit prouzrokovaće rast kamatnih stopa POZITIVNA ? Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning . Da li je ovo pozitivna ili normativna izjava? • Povećanje minimalne zarade dovešće do pada ? zaposlenosti među slabo kvalifikovanom radnom snagom.

Da li je ovo pozitivna ili normativna izjava? • I pored smanjenja zaposlenosti slabo kvalifikovane ? radne snage. NORMATIVNA ? Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning . NORMATIVNA ? • Država bi trebala da primora duvansku industriju da pokrije troškove lečenja bolesti izazvanih pušenjem među siromašnom populacijom. treba nastaviti sa povećanjem minimalne zarade.

. • Primer: Ekonomska politika u jednu ruku može da poveća efikasnost. na štetu budućih. • Izvršnoj i • Sudskoj. Javne politike mogu da donesu korist sadašnjim generacijama. služe kao savetnici u procesu kreiranja politike na sva tri nivoa državne vlasti: • Zakonodavnoj. a u drugu da smanji jednakost. • Dobar ekonomista nije uvek isključiv. Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning . . Ekonomisti svuda u svetu • .

• Oni mogu imati različite poglede i načela pa će stoga. Zašto među ekonomistima postoje neslaganja? • Ekonomisti ne moraju biti saglasni u pogledu validnosti alternativnih pozitivnih teorija o tome kako funkcioniše svet. imati i različite normativne predloge o tome koju politiku treba sprovoditi. Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning .

Carinske stope i uvozne kvote najčešće smanjuju opšte ekonomsko blagostanje. (79%) 6." (79%) . Vlada bi trebalo da preuredi sistem socijalne zaštite u pravcu "negativnog poreza na dohodak. (93%) 2. (93%) 3. Promenljivi i plivajući devizni kurs omogućavaju povoljne međunarodne monetarne aranžmane. Veliki budžetski deficit ima nepovoljan uticaj na privredu. Ograničenje visine zakupnina smanjuje kvantitet i kvalitet raspoloživih stanova. (83%) 5. Tabela 2 Primeri neslaganja među ekonomistima Tvrdnja (i procenat) ekonomista koji se slažu: 1. (90%) 4. Minimalne nadnice povećavaju nezaposlenost među mladim i nekvalifikovanim radnicima.

Rezime • Ekonomisti prave odgovarajuće pretpostavke i kreiraju uprošćene modele kako bi bolje objasnili svet u kome živimo. • Dva jednostavna ekonomska modela su dijagram kružnog toka i granica proizvodnih mogućnosti. Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning .

• Makroekonomiju koja proučava tendencije i pojave u celokupnoj privredi. Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning . Rezime • Ekonomija kao nauka je podeljena na: • Mikroekonomiju koja proučava odluke koje domaćinstva i preduzeća donose na tržištu.

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning . nego naučnici. • Kada ekonomisti daju normativne izjave više se ponašaju kao savetnici kreatora politike. • Normativna analiza sadrži izjave o tome kakav bi svet trebalo da bude. Rezime • Pozitivnom analizom se opisuje svet onakav kakav jeste.

Rezime • Ekonomisti koji savetuju kreatore ekonomske politike mogu da ponude međusobno suprotstavljene savete bilo zbog razlika u naučnom viđenju ili zbog različitih načela koja slede. • Dešava se i da ekonomisti postignu saglasnost oko određenih pitanja. Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning . ali da kreatori politke odluče da ignorišu njihove savete.