You are on page 1of 6

PARAMETARSKI MODEL OTKAZA U

FUNKCIONISANJU INSTALACIJA HIDRAULINIH


SISTEMA
. Adamovi 1, S. Stefanovi 2, V. Jevremovi3
1
SARTID Smederevo
2
Ei Holding FID Bulevar Cara Konstanina br 80-86, 18000 Ni
3
Via tehnika mainska kola, R. Krstia 19, 37240 Trstenik, e-mail:
vladetaj@ptt.yu

Rezime: U radu je izvreno definisanje parametarskog modela otkaza hidraulinih


instalacija kod tehnikih sistema. Smetnje koje nastaju u instalacijama izazivaju odstupanja
osnovnih tehnikih parametara i karakteristika od nominalnih zadatih znaenja, to
uzrokuje gubitak radne sposobnosti instalacija i ugroava funkcionisanje tehnikog sistema.
Kljune rei: model, otkaz, hidraulini sistem, verovatnoa raspodele

1. UVOD
U procesu funkcionisanja instalacije na nju deluju razliite smetnje koje izazivaju
odstupanja osnovnih parametara i karakteristika, od nominalnih (zadatih) znaenja i gubitak
radne sposobnosti instalacije.
Za stvaranje metoda prorauna pouzdanosti instalacije primenjuju se razliiti modeli
otkaza (kvarova) koji se baziraju na fizikim predstavljanjima pojavljivanja i razvijanja procesa
koji dovode do otkaza. Pri tome se uzimaju u obzir uzrono-posledine veze sluajnih pojava.
Sve to je najbitnije u prirodi, kao to je poznato, odreuje se objektivnim zakonima, koji
izraavaju neophodnost. Ali se oni pri realizaciji svake posebne pojave ispoljavaju na planu
drugostepenih, sluajnih pojava i preko sluajnih pojava. Na taj nain sluajnost (sluajna
pojava) je dopuna i oblik ispoljavanja neophodnosti. Pri tome sluajni faktori obrazuju lance
uzajamno povezanih pojava (u prostoru i u vremenu), razloga i posledica.
Pri prouavanju sluajnih procesa ovo nalazi svoj izlaz u postojanosti statistikih
karakteristika sluajnih veliina.
U zavisnosti od karaktera procesa i uzrono-posledinih veza ispoljavanja razliitih otkaza,
svi se oni kvalitativno opisuju sledeim modelima: parametarskim, modelom habanja, slabe
karike (sklopa) i modelom zamora.

2. PARAMETARSKI MODEL
Stanje instalacije koja funkcionie u uslovima sluajnih uticaja, moe se potpuno
karakterisati celokupnou fizikih parametara ili vektorom parametara X(t)=X1(t), X2(t),...,
Xn(t), koji je uzet kao odreujui sa take gledita svoje namene koju obavlja instalacija.
Obavljanje namene koju ima instalacija takoe se odreuje dozvoljenim granicama promene
odreenih parametara odozdo:
XD(t)=XD1(t), XD2(t),..., XDn(t)
i odozgo
XG(t)=XG1(t), XG2(t),..., XGn(t).
Pri tome se smatra da izlazak bilo kog parametra X i(t) van odgovarajuih granica XD1(t) i
XG1(t) dovodi do kvara.
Za vreme t verovatnoa bezotkaznog rada
P(t)=Ver(>t)=VerXD(t)<X(t)<XG(t).
Zbog odstupanja osobina elemenata, uslova eksploatacije svi parametri bie sluajne
funkcije vremena. Dozvoljene granice XD(t) i XG(t), ako su date eksploatacijskom
dokumentacijom nisu sluajne funkcije vremena. Ipak, esto ih treba posmatrati kao sluajne
funkcije takve da se u svakom momentu vremena t nae takvo tano znaenje granice, da je pri
parametru Xi=DDi+dXDi element radno sposoban, a pri Xj=XDj-dXDj je nesposoban za rad.
Na taj nain stanje instalacije opisuje se vektorm sluajne funkcije, pri emu su sve
funkcije u tom vektoru zavisne, jer odraavaju rad jednog te istog elementa.
Ako se uzme u obzir ono to je izloeno, zadatak prorauna parametarskog besprekornog
rada sastoji se u traenju verovatnoe toga, da za vreme t ni jedna od realizacija X i(t) ne izae
van dozvoljenih granica. Za reavanje takvog zadatka neophodno je znati opte zakone
raspodele funkcija Xi(t), XDi(t), XGi(t) u svakom trenutku vremena t, ali poto se pri tome
proraun svodi na glomazna izraunavanja viedimnzionih integrala, za parametarsko
odreivanje besprekornog rada uzimaju se pojednostavljeni izrazi.
U instalacijama su parametri stanja (pritisak, protok, broj obtaja, koeficijent korisnog
dejstva i dr.) uzajamno povezani, usled ega mogu da se ogranie sa jednim ili dva parametra
stanja, koji se nazivaju uopteni, jer karakteriu celokupnost osobina i karakteristika instalacije.
U procesu eksploatacije instalacije uvek se pojavljuje najopasniji reim rada kada su
efektivne smetnje maksimalne. Ili drugim reima, odabira se proraunsko vreme tp u toku koga
je verovatnoa pojavljivanja otkaza najvea. Pri tome, maksimalna disperzija ili doputene
granice parametara pribliavaju se matematikom oekivanju uoptenog parametra.
Primenom tih uslova, ako su zadate funkcije raspodele parametara X(t), X D(t), XG(t),
zadatak se svodi na izraunavanje verovatnoe
P=Ver(XD<X<XG) (1)

f(xD) f(x) f(xG)


f

mxD mx mxG x
Na sl. 1. data je grafika interpretacija zadatka za sluaj kada su zadate gustine
verovatnoe f(X), f(XD), f(XG).
Sl. 1. Gustina raspodele parametara XD, X, XG

rafirana povrina odgovara verovatnoi parametarskog otkaza


Uvodei sluajne veliine
i
Y D=X X D Y G= X GX
(2)
dobijamo da sluajna veliina X nee izai van granica XD i XG:
P=Ver(YD>0, YG>0) (3)
Sluajne veliine YD i YG su zavisne, poto se u njima nalazi jedna te ista sluajna veliina
X, zato je neophodno znati zajedniku gustinu verovatnoe f(Y D, YG) i ako je ona poznata, onda
je:
(4)
P= f (Y D Y G )dY D dY G
0 0
Ako je sluajni parametar van jedne od granica XD ili XG, onda se integral (4) uproava:
P=Ver(YD>0)= (5)

f (Y D )dY
0
P=Ver(YG>0)= (6)

f (Y G )dY
0
Ako su sluajne veliine X, XD, XG nezavisne i imaju normalnu raspodelu sa gustinom:
(7)
( x imG )2

1 2 2x
f ( X G )= e i

x 2
i
onda YD i YG takoe imaju normalnu raspodelu i gustina verovatnoe odreuje se
zavisnostima:
(8)
( Y DmY )2 D

1 22
f (Y D )= e YD

Y
D
2

( Y GmY )2 G

2
1 2 Y
f ( Y G )= e G

Y
G
2
gde je Xt=X; XD; XG; - srednje kvadratno odstupanje sluajne veliine;
m matematiko oekivanje:
.
mY =mx mx ; mY =m x mx ;
D D G G

D

Y = + ; Y = 2x + 2x
2
x
2
xD G
G
U tom sluaju traena fun kcija f(YD, YG)takoe e biti normalna, ali sa drugim

parmetrima:

{ [ ]}
2 2

f ( Y D , Y G )=
1
exp
1 ( Y D m y D ) 2 ( Y D my D )(Y Gm y G ) + ( Y G my G )
2
2 y D y G ( 1 )
2
2 ( 1 ) 2 2y D yD yG 2 2y G
(9)
gde je: - koeficijent korelacije sluajnih veliina YD i YG.
Za odreivanje koeficijenta korelacije prvo nalazimo korelacioni moment
(10)
[
K=M ( Y Dm y
D ) ( Y G m y ) ]G
Posle mnoenja lanova u zagradama i primene osobina matematikih oekivanja zbira i
proizvoda sluajnih veliina i svoenja slinih lanova uz uzimanje u obzir zavisnosti
, na kraju dobijamo
2y=M [ Y 2 ]m2y
2
K= y
i koeficijent korelacije
2
K y
= =
y y
D G
( +2
y
2
yD )( 2
y
2
+ Y
G )
Izrazi za gustine verovatnoa f(YD, YG), f(YD), f(YG) omoguavaju da se nae verovatnoa
odsustva otkaza.

3. POJEDINANI SLUAJEVI VEROVATNOE BEZOTKAZNOG RADA


INSTALACIJE
A. Opti sluaj. Sluajni parametar X ne treba da izlazi van granica X D i XG.
Sluajni para-metri rasporeeni su po normalnoj raspodeli i imaju statistike karakteristike
mx, x i .
Verovatnoa bezotkaznog rada odreuje se reavanjem dvojnog integrala:

{ [ ]}
2 2

P=

1
exp
1 (Y D m y D ) 2 ( Y D m yD )( Y G m y G ) + (Y G m yG ) dY D dY G
0 0 2 yD y G ( 12 ) 2
2 ( 1 ) 2 2y D yD yG 2 2y G
(11)
Reenje ovog integrala ima oblik
P=0 . 5 [ F ( D ) + F ( G ) T ( D , D ) T ( G , G ) ]
gde je
my my
D G
D= ; G= ;
yD yG
G D D G
D= ; G = .
D 1 2
G 12
Vrednost funkcije daje se tabelarno.
x
1 2
F( x)= et dt
2
Izraunavanje verovatnoe P moe se uprostiti, ako se sistem dve normalne raspodele Y D,
YG razloi na dve nezavisne veliine YD i YG sa sledeim statistikim karakteristikama:
m , =m y ; mz , =m y ;
zD D G G

2y, = 2y D cos +K sin 2 + 2y D sin 2 ;


D

2y, = 2y G sin + K sin 2 + 2y G cos 2 ;


G

gde je
2

( )
1 2x
= arctg 2 .
2 y 2y G
D

Tada je
P=Ver(XD<X<XG)= (12)
mz
( )( )
mz
F D
F G

z, z,
D G

B. Funkcije YD, YG nezavisne su (=0) i rasporeene su po normalnoj


raspodeli. U tom sluaju gustine verovatnoa f(YD, YG)=f(YD); f(YG):

P=
m zD mz G
F
( )( )
zD
F
zG

C. Nedopustiv je izlazak sluajnog parametra van jedne granice XD ili XG. U


tom sluaju:
P=Ver (YD>0) = (14)
mz
F
( )
z
D
D

P=Ver(YG>0)=
mz
F
( )
z
G

(15)
D. Granice XD i XG nisu sluajne.
U tom sluaju zadatak se uproava: za reavanje je neophodno znati samo gustinu
verovatnoe 2
. Imajui u vidu da je F(-X)=-F(x), dobiemo
( X mx )

1 2 2x
f ( X )= e
y 2
P=Ver (XD <X<XG)= (16)
X Gm z m z X D
F
( z
+F
z
1
) ( )
Ako je neophodno da se pri tim istim uslovima prorauna verovatnoa odstupanja sluajne
veliine X samo izvan gornje XG ili donje XD granice, onda su
P=Ver (X<XG)=
X Gmz
F
z
;
( )
P=Ver (XD <X)= .
m z X D
F
( z )
4. ZAKLJUAK

U zavisnosti od karaktera procesa i uzrono-posledinih veza ispoljavanja razliitih otkaza,


svi se oni kvalitativno opisuju sledeim modelima: parametarskim, modelom habanja, slabe
karike (sklopa) i modelom zamora.
Ako se uzme u obzir ono to je izloeno, zadatak prorauna parametarskog besprekornog
rada sastoji se u traenju verovatnoe toga, da za vreme t ni jedna od realizacija X i(t) ne izae
van dozvoljenih granica. Za reavanje takvog zadatka neophodno je znati opte zakone
raspodele funkcija Xi(t), XDi(t), XGi(t) u svakom trenutku vremena t, ali poto se pri tome
proraun svodi na glomazna izraunavanja viedimenzionih integrala, za parametarsko
odreivanje besprekornog rada uzimaju se pojednostavljeni izrazi.
Na kraju rada su dati pojedinani sluajevi verovatnoe bezotkaznog rada instalacije.

LITERATURA
[1] Adamovi ., "Osnovi hidraulike i odravanja uljno-hidraulinih sistema", Zavod za
udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997. god.
[2] Adamovi ., "Hidraulika i pneumatika", SARTID, 2001. god.
[3] Adamovi ., Stefanovi S., "Planiranje tehnikog odravanja i remonta
hidraulinih sistema" asopis OMO, 2001. god.
[4] ., " ", ,
, 1981. .

PARAMETAR MODEL DENIALS IN PERFORM


INSTALLATIONS HYDRAULICAL SYSTEMS

Abstract: In this paper is execute define parametar model denials hydraulical installation at tehnical
systems. Annoyance whose fare in facilities dare variation primary technical parametars and atributes from
inflict punch condicional lose ability facilities and threaten perform technical systems.
Key words:model, denial, hydraulical system, probablitiy assignment