You are on page 1of 8

ZT BNVLJTI ILI RCIKLIRTI GUMU?

Jevremovi, V.1, ajetinac, S.1, Todorovi, M.1,

Rezime: Civilizaciju na sadanjem stepenu razvoja karakterie sve vea upotreba razliitih
hemijskih jedinjenja i u proizvodnji u potronji. Upotrebljene i iskoriene materije se
nagomilavaju na uredjenim ili neuredjenim mestima kao otpad. Ekoloki uticaj otpadnih
pneumatika i ekonomski izazovi zajedno sa upravljanjem otpadom u poslednje dve dekade, imaju
izraeno uee u razvoju novih tehnologija za reciklau otpadnih pneumatika.
Kljune rei: reciklaa, guma, pneumatici

1. UVOD
Opasan industrijski otpad je svaki otpadni materijal, nastao u toku industrijskih procesa, koji
zbog svoje koliine, koncentracije, fizikih, hemijskih i drugih osobina, moe predstavljati sutinku
aktuelnu ili potencijalnu opasnost po zdravlje ljudi ili ivotnu sredinu kada se nepropisno tretira,
skladiti, transportuje ili se njime nepropisno upravlja. [2]
Model upravljanja opasnim otpadom zasniva se na sledeoj hijerarhiji prioriteta:
eliminisanje nastajanja otpada,
smanjenje koliine koja nastaje u toku industrijskog procesa,
reciklaa,
ponovna upotreba i obnavljanje materijala i energije,
prerada,
odlaganje inertnog ostatka na sanitarno odlagalite. [2]
.

2. OSNOVE O GUMI
irom sveta potronja kauuka je oko 18-20106 tona kroz vrlo raznovrsne proizvode. U
industrijskim zemljama za izradu pneumatika odlazi 60% ukupne potronje kauuka. Pneumatici su
najpoznatiji i ivotni vek pneumatika je veoma primetan. Osim toga postoji opasnost od poara sa
kontaminacijom okoline. Sa poveanjem broja automobila i bicikala ogromne koliine otpadne
gume se nagomilavaju. Na savremenom autu osim pneumatika mogue je nai jo preko 500
drugaiji delova od gume, ija ukupna masa varira od 30-45 kg. U SAD oko 242106 guma se
godinje odbaci, u Kanadi to je 20106, Nemakoj oko 80106, Francuskoj 40106, Velikoj Britaniji
40106, Italiji 37106 godinje. Prema proraunima generie se jedan pneumatik po stanovniku
godinje. U najrazvijenijim zemljama otpadni pneumatici ine 1-2% od ukupne koliine vrstog
komunalnog otpada.
Procene su da se u Srbiji godinje odbaci oko milion putnikih i 400 000 teretnih pneumatika,
to ukupno iznosi oko 30 000 tona otpada [4].
Osim pneumatika otpad od gume najee ine cevi, pokretne trake, ostaci iz industrije
obue. Ostalu otpadnu gumu ine delovi od gume, podmetai, izolacioni materijal kod elektrinih
instalacija, ambalaa i dr. i sve ovo ini manji udeo u ukupnoj koliini otpada.
Recikliranje je teko iz nekoliko razloga:
kauuk je makromolekul, koji ini teko degradabilnu 3D mreu, to spreava
ponovnu preradu,
kauuci su izmeani sa nekompatibilnim materijalima i odvajanje se teko izvodi,
kauuk nije biodegradantan i npr. pneumatici se znaajno ne degradiraju ni nakon
nekoliko decenija na deponiji.

1
Visoka tehnika mainska kola strukovnih studija, R. Krstia 19, 37240 Trstenik, e-mail:
vladetaj@yahoo.com

1
3. ta su domet i struktura problema?
Svake godine vie od 18 miliona tona prirodnog i vetakog kauuka se potroi za izradu
proizvoda kao to su medicinske rukavice, pneumatici, leajevi mostova itd. ivotni vek se kree od
nekoliko minuta za medicinske rukavice pa do vie od jednog veka za leajeve mostova.
Tipovi kauuka zavise od primene. Na slici 1. je prikazan udeo pojedinih tipova kauuka u
industrijalizovanim zemljama:
dva tipa kauuka, NR i SBR
preovladjuju,
jo est se esto koristi (BR, IR, IIR,
Ostali
NBR, CR, EPDM),
ostali specijalni tipovi kao to su CSM,
CPE, FKM, FFKM, silikoni, CO, ECO, ACM,
Ostali ITD) imaju veoma specifinu primenu
Sam kauuk nije podesan za industrijsku
primenu.
Automobilske gume pneumatici predstavljaju
vrlo sloen kompozitni materijal. Sastoje se iz:
prirodnog kauuka (oko 23% mase), sintetiki
Slika 1. Udeo pojedinih tipova kauuka [5] kauuk (oko 14%), adj (oko 25%), elini kord
(oko 14 %), tekstilni kord (oko 4%) i razliiti
aditivi (oko 10%).
Gumena roba moe biti podeljena na dve kategorije:
pneumatici: proizvode se oko 250106 komada u Evropi svake godine, a to je vie
od 2,6106 tona, sa vekom eksploatacije od nekoliko godina,
industrijski proizvodi: razliite su veliine i ukupna masa odbaenih industrijskih
proizvoda od gume vea je od 3106 tona. Industrijske proizvode od gume je teko ili
nemogue prikupiti. Proizvodi od gume su jako heterogeni:
prema gabaritima, mase manje od grama pa do tone, duine od milimetra pa do
stotine metara ili ak kilometrima kod beskonanih traka,
veoma promenljiv vek trajanja, od nekoliko minuta pa do vie od veka.

3.1. Istorija gume


Guma je proizvod od prirodnih i vetakih sirovina. Prirodna guma se dobija od mleno bele
tenosti-latexa, koja se dobija iz biljaka. Sintetika guma je proizvod dobijen od nezasienih
ugljovodonika.
Mnogo pre Kolumbovog otkria Amerike, domoroci June Amerike su koristili kauuk za
izradu mnogih vodootpornih proizvoda. panci su pokuali da kopiraju ove proizvode (cipele,
mantile i ogrtae), ali su tek poetkom 18-og veka evropski naunici i industrijalci uspeno dobili
gumu za komercijalnu primenu.
Glavni prodor je nastao sredinom 19-og veka sa razvojem postupka vulkanizacije. Ovaj
proces je dao poveanu izdrljivost, elastinost i otpornost na temperaturne promene. Dobijena je
guma nepropustljiva za gasove i otporna na toplotu, elektricitet, hemijske uticaje i trenje.
Glavnu primenu vulkanizirana guma nalazi kod pneumatika na vozilima i beskonanim
trakama, amortizerima i elastinim anti-vibracionim osloncima.

3.2. Prirodni kauuk


Prirodna guma je dobijena od kauuka iz biljaka, iz stabla Hevea brasiliensis, koja vodi
poreklo iz June Amerike. Danas, vie od 90% svog prirodnog kauuka dobija se iz njenih stabala
na plantaama kauuka u Indoneziji, Malajskom poluostrvu i ri Lanci. Zajedniki naziv za sve
2
tipove ovog kauuka je Para kauuk. Ovaj kauuk je dobijen iz stabala u obliku latexa. Stablo je
isparano, dijagonalnim zasecima sa kojih je skinuta kora, gde se latex izdvaja i sakuplja u malim
posudicama.
Srednji godinji prinos je priblino 2,5 kg po stablu ili 450 kg po hektaru, mada specijalna
visoko prinosna stabla mogu dati i 3000 kg po hektaru svake godine. Sakupljen latex je ist,
razblaen sa vodom i tretiran kiselinom radi zaustavljanja dalje koagulacije unutar latexa. Nakon
sabijanja izmedju valjaka radi formiranja tankih ploa, ovaj kauuk je suen na vazduhu i spreman
je za transport.

3.3. Sintetiki kauuk


Postoji nekoliko sintetikih kauuka u proizvodnji. Oni se dobijaju poput plastinih masa,
kao rezultat procesa koji se naziva polimerizacija. To su neopren, Buna kauuk i butil kauuk.
Sintetiki kauuk je ve razvijen sa posebnim osobinama za specijalnu primenu. Sintetiki kauuk
je upotrebljen za proizvodnju stiren-butadien ili butadien kauuka (oba pripadaju familiji Buna).
Butil kauuk, zato to je nepropustljiv za gasove, koristi se za unutranje pneumatike. Tabela 1,
prikazuje tipinu primenu razliitih tipova kauuka.
Tabela 1. Primena razliitih tipova kauuka u proizvodnji pneumatika za vozila
Tip kauuka Primena
Prirodni kauuk Komercijalna vozila, kamioni, autobusi, prikolice
Stiren-butadien kauuk i Mali kamioni, privatni automobili, motorcikli i bicikli
butadien kauuk
Butil kauuk Unutranje gume

Sirovine za izradu pneumatika su prirodni i sintetiki kauuk, adj, kord od najlona ili
poliestera, sumpor, smola, ulje i drugo.
Godine 2001. u svetu je proizvedeno 10,5106 tona sintetikog kauuka i 5,16106 tona
prirodnog kauuka. Najvei proizvodjai prirodnog kauuka su Tajvan sa 33%, Indonezija sa 22%,
Indija 9% i Malezija 8%. najvei proizvodjai sintetikog kauuka su SAD sa 26%, slede Rusija sa
18%, Japan sa 15% i Nemaka sa 5%. Oko 50% proizvedenog kauuka se iskoristi za proizvodnju
pneumatika. [3]

3.4. Izrada gumenih proizvoda


Savremen proces proizvodnje pneumatika izvrava se u sloenom nizu procesa kao to su
gnjeenje, meanje, oblikovanje, izrada u kalupu i vulkanizacija. Razliiti aditivi se dodaju za
vreme procesa meanja da bi dobili odgovarajue karakteristike gotovog proizvoda.
Aditivi obuhvataju:
Polimere Ubrzivae vulkanizacije
Aktivatore Sredstva za vulkanizaciju
Punioce (adj) Usporivae gorenja
Anti-degradante Boje i pigmente
Plastikatore Omekivae
Punioci se koriste za ovravanje i ojaavanje kauuka.
adj je anti abrazivna i najee se koristi u proizvodnji pneumatika.
Boje obuhvataju cink oksid, litopon (smea cinksulfida i barijum sulfida) i organske boje.
Omekivai, koji su neophodni kod gustih smea za pravilno sjedinjavanje razliitih
sastojaka, su proizvodi od nafte, kao to su ulje ili parafin, katran ili masne kiseline. Napravljena
smea se doradjuje u kalupu i vulkanizacija se vri dok je proizvod u kalupu.

3
Vulkanizacija
Sirovi latex je sastavljen iz velikog broja veoma dugih, savitljivih lanaca molekula. Ovi lanci
su povezani zajedno da bi spreili poprena pomeranja molekula, tako kauuk poprima elastina
svojstva. Proces spajanja se izvodi zagrevanjem lateksa i sumpora (druga sredstva vulkanizacije kao
to su selen i telur upotrebljavaju se ponekad ali sumpor je najvie u upotrebi) (slika 2). Postoje dva
tipa procesa vulkanizacije.
1. Vulkanizacija pod pritiskom - proces se obavlja
zagrevanjem kauuka i sumpora pod pritiskom i na temperaturi
od 150 0C. Mnogi proizvodi se dobijaju vulkanizacijom u kalupu
koji se sabija uz pomo hidraulike prese.
2. Slobodna vulkanizacija - kada nije mogue obezbediti
pritisak za vulkanizaciju, kao to je to sluaj kod kontinualnih,
ekstrudiranih proizvoda, vulkanizacija se izvodi primenom pare
ili toplog vazduha. Neki tipovi batenskih creva, na primer, imaju
Slika 2. Molekuli kauuka oblogu i vulkanizacija je izvedena proputanjem pare pod
povezani molekulima visokim pritiskom kroz crevo.
sumpora
3.5. Struktura pneumatika
Bez obzira o kom se tipu pneumatika radi,
razlikujemo sledee detalje [6]:
Gazea povrina leb profila Blok profila Gazea povrina (protektor) spoljni
Hermetizujui deo pneumatika koji je stalno u kontaktu sa
sloj
podlogom. Napravljen od vrste gume otporne na
habanje, i profilisan (dezeniran) prema uslovima i
nainu eksploatacije odredjenog modela
pneumatika,
leb profila i blok profila (dezen
pneumatika) kanali kojima je ispresecan
Brejker Peta (stopa) protektor. Kanali slue za odvodjenje vode i
pneumatika
obezbedjuju bolje prijanjanje na mokroj podlozi,
Zatitni sloj Karkasa
Boni zid Hermetizujui sloj unutranji gumeni
iani obru sloj, koji posebno kod tubeless pneumatika, zbog
Slika 3. Struktura pneumatika svoje nepropustljivosti, ima zadatak da odrava
unutranji pritisak,
Peta (stopa) pneumatika zadebljani obru ojaan sa vie namotaja eline ice,
medjusobno izolovanih, koji nalee na naplatak (felnu) i obezbedjuje prijanjanje i zaptivanje
pneumatika,
Boni zid boni deo pneumatika. Tanji od protektora i osetljiv na oteenja. Na njemu
se nalaze sve potrebne oznake,
Karkasa ili telo pneumatika je osnovni deo pneumatika. Sastoji se iz vie slojeva
tkanine, koja moe biti izradjena od razliitih tipova vlakana (korda). Obezbedjuje potrebnu jainu,
gipkost i elastinost,
Kord gumirana vlakna tkanine od kojih se sastoji karkasa. Mogu biti tekstilna,
viskozna, poliamidna ili elina. Procesom vulkanizacije, vlakna korda su gumirana i medjusobno
slepljena,
Brejker dva ili vie slojeva gumiranog korda, obimno postavljeni ispod gazee
povrine. Uloga mu je da dodatno uvrsti karkas i gazei deo, ime se posebno kod radijalnih
pneumatika, znatno dobija na voznim karakteristikama pneumatika,

4
Radijalni pneumatik vrsta pneumatika kod kojih su niti korda karkase namotane
radijalno, od ruba do ruba pneumatika,
Dijagonalni pneumatik vrsta pneumatika kod kojih su niti korda karkase namotani
dijagonalno pod uglom od 30-40 stepeni u odnosu na uzdunu osu pneumatika.
Prepreke za recikliranje gume
Pneumatici se proizvode tako da budu vrsti i dugotrajni. Guma je prostorno umreeni
elastomer. Umreavanjem su obuhvaeni svi reaktivni centri polimernih lanaca. Umreena struktura
predstavlja glavni problem za reciklau gume.
Smetnje za recikliranje gume:
Tehnike prepreke Ekonomske prepreke

neizmenljiva trodimenzionalna mrea
Neizmenljiva 3-D Razbacanost istroenih
mrea proizvoda Elastinost gume je posledica 3D mree, tokom
Tekoe u primeni
vulkanizacije dolazi do spajanja makromolekula
Oteano prikupljanje
nakon mlevenja prvobitnog kauuka. Hemijske veze izmedju
Problemi pri Skupo sortiranje linijskih makromolekula takodje spreavaju
devulkanizaciji relativno kretanje.
Pomeani Trokovi postupka
nekompatibilni Kauuk nije biodegradabilan
materijali
Degradacija na kraju Kauuci ne podleu degradaciji u prirodi i
ivotnog veka pneumatici se ne razgradjuju nakon zakopavalja
Kauuk nije
na deponijama ni posle nekoliko dekada. Drugi
biodegradabilan naini degradacije, fotoliza ili hidroliza, su
Slika 4. Tekoe pri recikliranju gume [4] takodje spore i ograniene na povrinske slojeve.
Meanje nekompatibilnih materijala
Proizvodi kao to su elik/guma delovi, remeni, ojaana creva, omotai valjaka, obloeni
materijali, lepljiva izolaciona traka, sistematski ukljuuju pojaanja ili druge nekompatibilne
materijale kao to su elik, konac, platno, plastine prevlake i sl. Spajanje je snano i odvajanje je
teko i skupo. Postoje industrijski procesi za razdvajanje gume i drugih materijala ali generalno
kauuk je mehaniki razoren i moe biti ponovo upotrebljen u obliku praha ili devulkaniziran.
Degradacija na kraju ivotnog veka proizvoda
Na kraju ivotnog veka proizvodi se razgradjuju usled toplote, svetlosti, atmosferskih uticaja,
ozona, ulja i drugih zagadjivaa, zamora i nisu u mogunosti da osiguraju istu funkcionalnost kao
osnovno jedinjenje. Za popravljanje i protektiranje mora biti provereno da je deo u dovoljno
dobrom stanju da bi operacija bila opravdana. Druge komponente kauuka se ponovo koriste ali
samo kao aditivi u jedinjenjima koja su namenjena za manje optereene aplikacije.
Ekonomska ogranienja
Nekoliko parametara su nepovoljni:
industrijski proizvodi od gume, kao i pneumatici, dispergovani su u smee ili u
industrijski otpad,
zapremine su neodgovarajue za skladitenje,
trokovi odvajanja izmeanih nekompatibilnih materijala su visoki,
devulkanizacija je skupa i nedovoljna.
U svetu jo uvek preovladjuje odlaganje na skladita. Zbog negativnih efekata na ivotnu
sredinu zabranjuje se odlaganje na deponije, zato je potrebno koristiti druge naine u cilju
smanjenja otpada od gume. Drugi naini su: popravljanje (tzv. protektiranje) dodavanje novog
sloja protektora (gazee povrine), ponovna upotreba kao sirovine, aditivi, devulkanizacija,
depolimerizacija ili hemijska transformacija i obnavljanje energije.
5
Sve metode su skupe posebno procesi koji se primenjuju u postupku reciklae gume.

4. Reciklaa gume
Obnavljanje ili reciklaa gume moe biti ekonomian proces. Razlozi zato gumu treba
obnoviti/reciklirati:
reciklirana guma ima upola cenu u odnosu na prirodni i sintetiki kauuk,
reciklirana guma ima neke osobine koje su bolje od novog kauuka,
prerada reciklirane gume zahteva manje energije tokom procesa u odnosu na novi
kauuk
to je nain minimizacije otpada,
omoguava uvanje neobnovljivih nalazita nafte koja se koristi za proizvodnju
sintetikog kauuka,
aktivnosti na reciklai otvaraju nova radna mesta,
mnogi korisni proizvodi se dobijaju od reciklirane gume,
ako se pneumatici spaljuju oni bitno zamenjuju druge izvore energije.

4.1. Recikliranje i obnavljanje gume alternative


Tokom poslednjih desetak godina u svetu raste interes za reciklau gume. Kada se govori o
gumi, termin reciklaa se pogreno koristi. Tana definicija reciklae je ponovna upotreba
materijala u njegove originalne svrhe [7]. Pod pojmom reciklae gume podrazumevaju se operacije
sitnjenja i mlevenja otpada uz uklanjanje metala, tekstila i drugih prisutnih neistoa u cilju
dobijanja gumenog granulata.
Postoji nekiliko naina kako se moe spoljni ili unutranji pneumatik ponovo upotrebiti ili
reciklirati. Hijerarhija u upravljanju otpadom utie na odluke o ponovnom korienju, recikliranju i
obnavljanju energije.

Neka obnavljanja Tehnologija obnavljanja


guma sa novom gazeom povrinom (5-
Obnavljanje 12% otpadnih auto guma i 50% teretnih guma)
ukopavanje profila
Ponovna upotreba koristiti kao teinu
proizvoda
Fizika ponovna koristiti kao oblik
upotreba koristiti zbog osobina
koristiti zbog zapremine
kidanje
Fizika seenje

Ponovna upotreba drobljenje u mrve


materijala Hemijska melioracija
piroliza
Termika
sagorevanje
Dobijanje energije spaljivanje
Tabela 2. Glavni pravci u procesu reciklae gume

4.2. Studije o upotrebi recikliranog materijala u novim pneumaticima

6
Od poetka 80-tih godina XX veka, postoji izvesni tehnoloko komercijalni uspeh u
korienju recikliranih proizvoda od gume. Ipak, primena recikliranog kauuka u novim
pneumaticima je ila sporo zbog niza tehnolokih i ekonomskih ogranienja, koja su rezultat razlika
izmedju hemijskih i proizvodnih metoda korienih u proizvodnji pneumatika.
Dobiti reciklirani kauuk iz otpadnih pneumatika je prilino teko jer oni sadre vie od
jednog jedinjenja kauuka, zatim elinu icu, tekstilni kord, fiberglas, i plastina vlakna. Proces
recikliranja obuhvata odvajanje elika, tekstilnog korda i vlakana od gume kroz obradu u vie
koraka i uz korienje skupe opreme.

4.3. Strategija upotrebe otpadne gume


Sledee strategije se preporuuju kao optimalne za recikliranje otpadnih pneumatika:
smanjenje generisanja otpada,
popravke i ponovna upotreba (protektiranje-nanoenje novog sloja gumene smee na gazeu
povrinu, urezivanje novog profila),
ponovna upotreba celih pneumatika (vetaki grebeni, kontrola erozije, barijere, odbojnici),
hemijska degradacija razni oblici devulkanizacije,
smanjenje korienja novih sirovina - vraanje prirodnog materijala za pravljenje novih
proizvoda (prirodni i sintetiki kauuk, adj, tkanina i elina ica),
povraaj energije - dobijanje goriva iz pneumatika (TDF),
usitnjavanje i skladitenje.

4.4. Preporuke
1. U industrijskim zemljama napredne tehnologije su usvojene i obino podravane od drave
iz ekolokih razloga. Usvojene su ekonomski odrive i komercijalno izvodljive alternative,
bazirane na ekolokim propisima,
2. Zasnovano na respoloivim alatima, opremi, mainama i radnoj snazi, jeftinije tehnologije
se koriste u zemljama u razvoju,
3. Poveati reklamiranje proizvoda proizvedenih od otpadne gume. U okviru odgovarajueg
zakonodavstva, nametati recikliranje, ponovnu upotrebu i ouvanje resursa,
4. Potrebno je vriti procenjivanje i praenje ekolokih efekata procesa reciklae, proizvoda i
uslova rada,
5. Oformiti tehnike, savetodavne servise za mala preduzea za reciklau u cilju poboljanja
tehnologija za reciklau,
6. Obezbediti edukaciju javnosti i podizanje saznanja o znaaju reciklae,
7. Sprovoditi istraivanja u cilju produavanja ivotnog veka pneumatika modifikacijom
konstrukcije pneumatika, prelaskom na radijalnu tehnologiju i korienjem kvalitetnijih
materijala za izradu.

5. Zakljuna razmatranja
Recikliranje miliona tona pneumatika na kraju ivotnog veka kao i industrijske gume je veliki
problem.
Danas u Evropi od ukupne koliine otpadnih proizvoda od gume:
jedna treina otpadnih pneumatika nalazi se na skladitima, a pneumatik ne
podlee biodegradaciji,
ponovna upotreba i protektiranje se primenjuje za 20-25%,
za recikliranje u raznovrsne materijale iskoristi se oko 20%,
za obnavljanje energije upotrebi se oko 22%,
recikliranje industrijskih gumenih proizvoda je nepoznato ali ipak veoma slabo.

6. Literatura
7
[1] Jevremovi, V., Izbor tehnoloke strategije za reciklau proizvoda od gume, doktorska
disertacija, Novi Sad, Fakultet tehnikih nauka, 2007.
[2] Vidicki, B., Model upravljanja otpadom biohazardnog porekla, doktorska disertacija, Novi
sad, Fakultet tehnikih nauka, 2006
[3] Urek, A. Pomen reciklae avtopnevmatik, specijalistino delo, Ljubljana, Ekonomski
fakultet, 2005.
[4] Mani, D. Koriena guma kao sekundarna sirovina (Preuzeto iz TIGAR info, list TIGAR
AD)// Svet polimera 5 (4), 2002, str. 214
[5] http://www.specialchem4polymers.com/resources/articles/allarticles.aspx
[6] http://www.tigar.co.yu
[7] Pili, B. Odbaena pneumatikaekoloka katastrofa ili dragocena sirovina, II Kongres ine-
njera plastiara i gumara, YU POLIMERI 2002, aak 28-31. 05. 2002. god. OS1 OS4.
[8] Jevremovi, V., Vojinovi Miloradov, M., osi I., Plavi, M., How To Recycle Scrap Tires
Serbian Experience, Annals of the University of Petrosani, Electrical Engineering, vol.
8(XXXV) 2006, ISSN 1454-8518, pag. 27 34 .
[9] Jevremovi, V., Vojinovi Miloradov, M., osi I., Bobera, D., The Application Of
Decision Support Systems Based On The Knowledge On Selection Of Technology Strategy
For Recycling The Rubber Products , Annals of the University of Petrosani, Electrical
Engineering, vol. 8(XXXV) 2006, ISSN 1454-8518, pag. 35 43.
[10] Intrnt resursi:
www.rubberrecycle.com www.itra.com/corporate/recycling/trrac.htm
www.dnr.state.oh.us www.wrf.org.uk
www.recyclingtires.com www.rapra.net
www.recycle.net/recycle/Rubber www.scraptiresnews.com
www.intec-moscow.com www.rubbernetworking.com
http://board74.ru/tire/index.html www.cmlr.uq.edu.au
www.eco-press.ru www.retread.org/
www.oktech.ru www.polymerindustry.ru
www.sciteclibrary.ru