You are on page 1of 594

-

I 14. 2009.
-

I / . 1


-

.
.
.


.
.
,
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
. -






. , -



,

300
I
14. 2009.
-



I / . 1

, 2009.


I ( ) -
14. -
2009. -
. ,
,
-,
-
, -
-
-.

! -
: .
-
(, , , , .), -
(, , -
, , , .).
-
.
, II
6. 2010. -.
, -
, :
,
. ,
,
, , ,
. -

, -
,
.
,
, -, -
,
, .

, 2009.


49
: I. ; II.
; III. -
; IV. ; V. -
; VI. -
; VII. .
,
. , -
, , -
, (-
) , -
, ,

. -
. , -
, -
,
( ),

, .
, ,
, , -
. , -
, ,
,
, -
.

, 2009.

/ 5
/ 7

I.


/ 15

/ 35

/ 47


/ 61

/ 75
Sonja Mileti
Direkcioni adverbijali u modalnim iskazima bez glagolskih dopuna / 85
Ta

/ 95

(
//) / 105
Vera Jovanovi
Analiza temporalne strukture Kamijevog romana Ltranger: francuski
narativni perfekat (le pass compos) i temporalna progresija / 113
-
, , SE...
/ 125

II.

/ 139


( ) / 149


/ 167
9

- / 177

/ 185

( ) / 193


/ 205
Semiha Rebronja
Anglicizmi u nazivima elektronskih ureaja u srpskom jeziku / 213
Nenad Tomovi
Srbizmi u engleskom jeziku / 221

sale
/ 231

III.


/ 237

/ 247


/ 259
Vesna Lazovi
Lingvistika analiza tekstova na ambalai / 271


( ) / 285

/ 295

IV.


1430/1431. / 307

/ 327

I K / 339
-
(1814) / 347
10

V.

-

: - / 357
-
,
/ 373
Virna Karli
Kontrastivna analiza aktualnih pravopisa Matice hrvatske i Matice srpske / 385

VI.

Sneana Mocovi
Afazija i bilingvalnost / 403
Aneta Trivi
Sapir-Vorfova hipoteza: za i protiv / 411


: / 425

VII.
Biljana Radi-Bojani
Vokabular u nastavi stranih jezika: budunost ponikla u prolosti / 439
Marija Runi
Gramatiko beleenje kategorije odreenosti kod
govornika srpskog koji ue italijanski / 453
Danijela orovi i Vojislava Jankovi
Nastava italijanskog jezika na nematinim fakultetima:
oekivanja i potrebe studenata / 463
Aleksandra uvakovi
Institucionalizovano uenje stranih jezika i uvoenje italijanskog
jezika u osnovnokolski sistem u Srbiji / 473
Jelena Drljevi
Razvoj vetine pisane produkcije u poetnoj nastavi italijanskog jezika / 487
Tijana Kuki
Italijanski kao meujezik kod srpskih govornika: morfosintaksiki aspekt / 499
Marija Koprivica
Glotodidaktiki aspekti jezika struke nastava jezika elektrotehnike / 507
Katarina Zaviin
Bilingvalna nastava i poduavanje gramatike: studija sluaja / 521
Ana Jovanovi
Some Methodological Concerns in the Implementation
of an Independent Field Research / 531

/ 545
11
Maja
/ 555

: / 565
Julijana Vuleti
O prevoenju imeniko-glagolskih kolokacija na srpski jezik u
romanu Miljenja jednog klovna Hajnriha Bela / 573
/ 583

12
I.


.
: ( -
), , .
( ,
).
: , , , -

0.
-
-
,
. -
: ,
, (
, , 1977, 1991), -
, ,
: action nominals,
nomina actionis (Comrie 1976), event nominals, , -
( 2006) 1.
-
, -
,
, -
. -
-
, , -
. 2003 , -
,
.
) -

1 -
,
.
15

, ) -
-
.
-
, -
, , --
,
. -
. ,
( -
2005).

1.

1.1.
, . -
- , --

.
o

1. 2.
, -

, .:


:
(= ). , -
, :
.
, 1984,
.
,
, -
, .
(. 1984):
)
.
:
*
16

:
*


, -
:
*-

-
-
:

.
) -
,
:
: -

) -
.
:

= -


, ,
( 1984):
. :
/ ...
. -
/ ...
-
-
, / . , -
,
,
/.
) -
:
, e
.
, ,
, , , -
17


.

1.
:


, -
.
-
:
-
, .

,
. (
)
, ,
, , , -
, .
2. -
:

.
:
, -

(...)
.

, -
: .

1.3.
, -
:



: ( )
,
18

, (-
, .) -
: ( ,
).

1.4.
-
,
:
.
-
.
:
(...) , , , -
, ,
, , , -
, ;
.
, .

, -
(-
-
), :
:
, , , ...

. ,
-
.
, ,
, , .
, ,
, , ,
, , .
-
, (. -
, 1962) 18. 19.
(. 1974).
-,
. - ,
, : -
, , . . ,
( , ), , .
19

-
18. 19.
, . -
, : ,
, , . -
()
( , ), , -

, .
,
.
-
- , , . -
: , -
, .
, . -
: ( -
: , , ;
).

2. . :

-
.
: , -
( ). -
, -
( ).
: .

, . ( , -
, , -
). ( : -
1969, 2003, Radovanovi 1977, Comrie 1976): -
, , , -
,
.
:
,
, .
, -
, -
.
.
20

(
) -
(
; : *-
).
-
(Babby 1995, Comrie 1976, Rappaport 2000, -
1977, 2005, 1973)
-
( ) . ,
,
,
,
. , -
, -
, . (

).
1 ) .
) ()
) ().
, -
. 1() , -

. 1() -
, , -
.
, ,
(. Babby 1995).
(. ), . by phrase (-
), , : -
( ), -
( ) -
( , -
).
, ,
( -
).

*
, -
:



21


-
( ), -
:


-
: , , -
, : -
.
,
. , :
*
:
*
, ,
, -
, .
2005 :
- (...)
*
-
-
-
:
1()
() -

() *
( 1() () -
, 1 () ).

2. 1.

.
1. : ,
( ,
, . 2.2).
*

2. : -
; ,
( )
22



3. : -
, ,
-
:
*


4. : .
, -
, . -
, :


5. : . , (-
) , () -
.

2. 2. (
)
* -

. -
, , :


. (. Rappaport 2000)
(, )
, , . -
:


, , (Babby
1995),
. , , , -
, ,
. ,
:
, , -
; , , .
23

, -
( -
.
1962).

2. 3. .
. ( -
) . ()
, () .
-
.
: ) -
, ) , )
(Radovanovi 1977).
-
, , ,
.



-
,
, -
-
. , , , -
/ : -
( : , , -
), (: , , -
). ,
: ( ),
( ). , -
.
, -
( ) : *-
( ).
:

,
.
, -
. ,
, -
ad hoc: -
, , , .
24

-
() ,
.
( ), -
, 1996
,
, .
(1) -
, ( II) (...)
(2) -
, .
+
- , -
. .
1996:


. -
,
-
( 1996).

3. . :

3.1.
-
, -
. -

2*.
, , ,
- , , , -
, : ,
(.
).

2 :
(: . . , . . -
, . . , ),
(. . ), . --
(. . ) . , -
(. . ).
,
, -
.
25

.
, ,
, /, -
: V + Acc = N(v) + na + Acc.

:
.
...
-
( ) -
. , -
, -
.
:
V + Acc = N(v) + k + Dat . : , , ,
, , , , -
:
, , , ...
-
,
, : -
( ), - - ( -)
. ( )
-
.
,
,
, -
, .
, -
, , -
.
, , , -
- , , -
(
): , -
, , . -
: V + Acc = N(v) + nad + Inst.
(5 -
, ),
,
.

.
26

-
-
.
, , , -
, , , -
, , , -
: V + Acc = N(v) + o + Loc.
, -
, -
.
,
.
(-
) , :
(...) -
(...)
, -

. -
,
. -
, .
(...) -
.
-
-
N(v) + o + Loc ( N(v) + Inf).


-
-...
-
-
-.

3.2.
3*
.
.

3 (-
1989)
.
27

.

: -, , , -
. -
: -, ,
, , -.
, . , -
nomen actionis
. Nomen actionis
: / .
- -

: / -
( ), -
/ ( ).
-
() , -
( ):
.
, , -

:
( !),
.
, -
:
- - ( -), -
- - ( -
-), (-
).
-
-
, , .
:
()
(,
, )
(, , , )
(, )
(...)
()
(, )

28

4.
,
-, -
/ , / , (
) ( , , , -
). -
: , / -
, / , . -
-
( .
. , 1989). -
. , ,
,
, . , , -
( , )
, , 4*, , -
( , ).
( ).
-
,
( ): , -
. , .
,
: -
, , .

( , ) ,
. , ,
, ,
: .
- (
)
: .
/ - ( )
(
), -
: /
; -
.

4 : -
, .
29

5.
5.1.
-
.

. -
,
, -
.
. -
, , , ,
, , , --
, ( ) +
. , ,
, -
:
,
, -
, -
(, ) -
.

, :
. -
- ,
( ).
-
, -
, (
, ( ), -
- ( -), -
-, - -) .

5.2.
-
- (,
, ). -
( -
) . .

6.
-
( 2003)
30

-
. .
.
1 4 , , -
( ).
1 ,
-
.
2 , -
(...)
2 .
2
1 . -
: 1 ,
:
Y, . 1
, ,
, : -.
: , .
-
: , , ,
.
, -
: - -
-, - - (
-).
, ,
, .
, -
, -
(...).
( )

, :
, , , ,
- ,
,
!..


( ):
*
() ()

31


*
-
, .
, , . -
, -
( ). -
, -
( ).
-
. ,
, -
.

...
-
.



( ,
) ( -
). -
, --
.
.
.

7.
, . -
-
:
, .
;
-
;
, -
.
-
-
.
32

:
. ., . . -
: -
. . 5, , 1962, 425.
, :
, , 1981, 24/1, 101134.
. ., . -
, , , 2001, 439.
. ., - -
: , -
, 1974, 2, 6770.
, -
: , , 1998, 27/2,
149158.
, 2. -
, , 2003, 514 .
., , , 1962.
. ., . ,
, , 2001.
. .,
: , , 1977,
84107.
. .,
: , , 1984, 5066.
. . : ,
1991, 5, . 2, 2129.
. ., ( -
). .. . . .. ,
, 2006.
, , ,
, 1989, 123.
. ., . ., . . -
, , 1975, 187.
. : -
, , , 2006, 211229.
. .
(genitivus subjectivus genitivus objectivus)
: , , 1973, 8896.
. ., . . -
, , 2005, 751.
. ., -
. . . ,
, 2005.
. . . , -
, 2005, 1164.
, :
, , 1996, LII, 7987.
33

, - -
, -, - , -, - :
, , 1969, . 9, 2793.
, -. . 6. -
, , 2003, 191.
. ., . -
, , 2003, (137167).
Babby L., Nominalization in Russian : Annual Workshop on Formal Approaches to
Slavic Linguistics. The Cornell Meeting 1995, Ann Arbor, 1997, 5483.
Comrie Bernard, The syntax of action nominals: a cross-language study : Lingua,
1976, 40, str. 177201.
Ivi Milka, Iskazivanje direktnog objekta u (standardnom) srpskohrvatskom u:
Lingvistiki ogledi, Beograd, 2008, 173195.
Radovanovi Milorad, Imenica u funkciji kondenzatora (I) : -
, , 1977, XX/1, 63144.
Radovanovi Milorad, Imenica u funkciji kondenzatora (II) : -
, , 1977, XX/2, 81154.
Rappaport Gilbert, The slavic noun phrase in: Comparative Slavic morphosyntax. G.
Fowler (ed.), Bloomington, 2000.






. , : -
, ;
, ; ,
.

34


.
( -, -, -, -, -),
(
: /, /-
, /,
, -
: , , , , , -
, , , , , , -
, , ... ,
.
: , ,


. -

, -
-
. -
. -
( 1953)

( 2005). .
( -
, ,
( 1953: 136) -
. ,
. ,

( 1953: 2830).
. ( -
) -
, , (
2005:15),
/. , -
-
( 2008), -
35

,
, , -
-
.


.

(
-
, , -
,
1).
2, -
, , .
.
-
, (,
1987: 153). , -
-
3. -
-
, , ,
. ,


, (, 1987: 153, -
1980: 22).
. -

: , -
.
. -
, -

,
. -

1 ( 2000
).
2 -
, -
(. , ), -
, , .
3 ,
,
( 1980: 22).
36

- (), - (), - ( ), (-
) - ( ) -
,
. -
.
.
,
,
, .
,
/ ,
,
.
-
, -
. ,
.
,
, .
, -
.


.
-
- (), - (), - (-
), () - ( ). (1)
[] -
( [] [] -
),
[].
1

- 517 198 -
- 192 62 -
- 64 25 +
- 39 25 +
- 114 34 -

- -
-
. , , -
37

, .
-
: -
/ -
. (-
) , ,
, -
: ,

.
-
4. ,
. -
:
, , , , , -
, , , -
: , , .
, - ( -
) , .
- -
, -
: , , , , -
, . -
: (), , (), ()
: , , .
: [] , , ,
, , . -
: , , , , -
. -
- .
- -
-
. -
. -
( -
) , -
(), -
( ) -

4 -
. , , -
,
( 2002: 6263). -
-
, , , .

38

() : , -
. -
: , , , ,
, -
.
80%
-, -
- : , , -
, , , .
,
5.
- - -.

, : -
, , , , , .
: , , -
, , :
, .
-
,
- -, -
. , -
, -
6 () -
().
:
() ;
,
, (. ).
() , (. -
, 20).
(.
).
-
, :
, , -
, (M. ).
- - -
. -

5 / ,
: -
.
6 , -
.
39

.
, -
: , , , , , -
, , .
- ,
: , ,
, : , , -
, , -
. ,
,

, , -
.
. - ... , , ,
()
: , ()
: ,
. -
.
-: ,
, . -
- . -
: , , ,
: , .
/
-
.
-
-
, -
. -
, -
() ( ,
+ ) () (
). -
, ,
( ):
() , -
(. ).
() -
(. )
,
, -
... (. ).
40

.
. -

, ,
, -
().
/ -
-
, 7():
()
(. )
() (. ).
/, / -
/
. , ,
, :
.
:
, ,
, , (. ).


(. ).
,
(. ).
, -
, -
-
8. : , , -
/ , / , , , -
, , , , /, /
.
, -
. , ,
,
: . , -

. ( -
, ,

7 , , ,
,
: ( t -P); t
P.
8 . ( 1985:
111).
41

).
( ,
.):
, , ,
(. ).
, , (. -
).
, :
;
: , -
-
( ());
, -
;
-
.

-
. -
, , ,
.
, -

( , , .). -
,
.

, . -
.
, -
(. -
).
, , -
(. ).
. -
,
, , ( ,
)
. -
:
, , -
, (. )
, -

. -:
42

(.
).
-
.
, , , .
() -
:
(. ).
, -

(. ).
,
, (.
).
, ,
, :
, ,
(http://www.hendidrustvo.info/forum/ index.php?topic=132.0).
-
(http://www.istocnik.com/diocese/teme/ 105.html).
,
(. ).

. , , ,
, -
:

, , (. ).
, ,
(. ).
(...)
, , ,
(. ).
,
, -
: , .
(
, )
:
, , ,
(. ).
, -
(. ).
43

; . -
, ,
(. ).
2
9.
2

1,1 + - + + - -
(1,2) +

-

1,1 - - + + - - ,
(1,2) + -
-

1,3 + - - - - ,
(1,4) -
-

0,9 + - - - - ,
(1) -
-

8,9 + / / - + + -
(10) + + .
1,6 - / + - + +
(1,75) + +


- + - - - -


-

0,3 - - + + - - ,
(0,35) -
-

5,5 + / / - + + -
(6,1) + + .

9 ( -
; , -
, ;
); -
; :
; ; -
, ;
. .
44

0,9 - - - - - ,
(1) -
-

0,5 - / + - - + -
(0,5) +
89 + / / - + + -
(100) + + .
2 + - + - - + --
(2,3) +
0,6 - - + + - -
(0,7)


0,5 (0, + - - + - -
6)
- 0,3 + - - - -
(0,35)

.



- - - / - + + -
+
19,5 - / - - - - -
(21,9) +
0,6 + - + - - - ,
(0,7) -
-

0,8 - - + + - + -
(0,9)
1,6 - / - - - -
(1,75) +

:
1. 2002 . . ,
, . 2002, 5467.
2. 1953 . , , , 1953.
3. 2005 . ,
, , 2005.
4. 2002 , ,
2002.
5. 2008, . , :
, , 2008.
45

6. 1985: . , (-
), : , XLI, ,
1985, 111.
7. 1987 : . .
. , , 1987.
8. 1980 . . , --
, . V 1980, 324.
:
1. , , , 1999.
2. . , , http://www.tvorac-grada.com/knjige/
albahari/iindexsudija3.html
3. . , , : , , 1999.
4. . , , : , , 1999.
5. . , 1950, : , , 1999.
6. . , , , 1992.
7. . , , , 1974.
8. . , , , 1962.
9. . , , , , 1999.
10. . , , : , , 1999.
11. . , , , 1955.
12. . , , , 1931.
13. . , , , 1998.
14. . , , http://www.rastko.org.yu/ knjizevnost/
umetnicka/ sradovanovic/sradovanovic-obrnuta_c.html
15. . , , , 1977.
16. . , , , 1968.
17. . , : , , 1999.
18. . , , : , , 1999.
19. . , , , 1998.
20. . , , : , , 1999.



-
. ( -,
-, -, -, -), ,
( , .. -
: /, /, /-
, , , ,
: , , ,
, , , , , , , ,
, , ... , -
.

46


( ) -
, . -
, , -
-
( , , ,
, ).
: , , ,
,

1.1.
, .
-
( ),
( -
, .). :
) (-) -
, -
( -
),
: / / , / / .
;
) , -
(, , .) , .
, -
( ), -
.; , -
, ;
) ,
, , .
1.2. , ,
, , -
, .

-
.
47

1.3. ,
,
. -
(
(Lyons, 1978)), .
( : Jackendoff,
1985; 1997, 20081), -
( ) , -
(. , .; : Lakoff & Johnson
1980, Herskovits 1986, Faucconier & Turner 1996, 1998; :
2004, 2004).2 ,
, , -
, -
. (conceptual blending),
()
(-
: Faucconier & Turner 1998, 2002). -
, , , , , -
,
.
,
... ... ( 2004: 93),

: Through entrenchment, blending
can influence conventional structures and their conventional connections.
Blends can themselves become conventional (Fauconnier and Turner, 1996).
1.4. -
, , -
. . , -
() (
1967: 224), -
, .

-
, . , -

... , , : -
-
( 1967: 224).3 (

1 . (Temps et espace).
2 Lakoff & Johnson: Metaphors we live
by (1980), Lakoff: Women, Fire and Dangerous Things (1987).
3 . - (- 2004: 5967), -
( -
,
48

),
, (. -
underspecification , 2005: 7381, . ; .
). -
, -
( 2008: 123), -
--
, , ,
(, 123).4 , .
: -
,
,
...
. , -
, , -
. , ., -
: , , -
; (. )
, ( -
) :
( 1967: 225).
2.1. [] -
, .:
, , ,
. ( , 35);
, , , -
. (., 1, 67); ,
, ,

- ,
).
4 () . ,
(
[ ] (,
) -
, () . -
- ``, `-
, ` (` ?`)... `, ` (`
`). `, , , `
(...` ?`... `
?` ( 2008: 356357). -
, ( -
) -
, (, ()
).
-
, ` ` -
,` () `. (, 361)
49

, . (. ,
, 17); . , -
, , . (
, 155).
2.2. -
5 ``, -
,
., , -
. , -
, , -

. 6
7(.), (.),
/ -
/ +, .:
, -
-
. (Standard 111,
4.7.2008, 18).
,
, ,
(, ) ,
:

,
, -
. (Standard 111, 4.7.2008, 17).
( ) -
, -
-
, , -
(: ).

5 , , -
2008. .
6 , , , ; . , (, ).
7 (.) -
, .: , ,
, -
2002, -
... (Standard 111, 4.7.2008, 22); ,
, -
, -
. (Standard 111, 4.7.2008, 20); ,

. (Standard 111, 4.7.2008, 17).
50

, ( -
) , .:
, , -
. (Standard 111,
4.7.2008, 18); , , -
, ... . (Gloria 297,
11.2.2009, 63); ,
... (. , , 7).

, , .
.
(. 1997: 95, 2004: 234251), -
, .:
. (Gloria
297, 11.2.2009, 22);
, ,
, -
,
. (Standard 111, 4.7.2008, 21);
-
. (Vreme,
24.7.2008, 33); , -
. (Gloria 297, 2.11.2009, 90); -
20. ,
. ( 2930, 22.2.2007, 65).
() -
( -
( )) (
, ). ,
, -
( . (.)).8 ,

, .
, -
, (, -
) , .:
10.
. (
175, 16.8.2007, 8).
2.3.
(, , ),
- ( ),
.:

8 .
51

.
. . (. , II, 250);
, , .
(., 1, 200);
: , -
... (., 2, 71); -
. ( , 16); -
; , ,
; , .
, . (., , 190);
1244
... ( 2949, 5.7.2007, 12);
, . ( , 39);
. (Vreme 946, 19.2.2009, 15).
2.4. -
, (), -
, ,
, , ., -
, , .
-
, , -
(. . .
)9. (
) , , -
, /,
/ :
; // //
10; ... -
( 1, 13.2.2009, );
. (Gloria 299, 25. 2.2009, 102); -
,
. (. , , 48);
, . . (. , -
, 55).
-
() , () ,
: , ,
.11

9 : , , ... (. ,
(14..), : , , 1994.
10 .
11 ,
, : ,
, , , , ,
. (. -
52

,12 / (/-
) / :
-
.... ( -
, 122).
, ( -
), ,
. -
,
:
, .
. -
? ? ( -
, , 2009: 117);
, . ( -
, 122); ,
, . ( -
, 103)
3.1.
(-
, , , ). -
( -
), .:
, , : -
, ? (, 24); -
, ...
, . (, 36);
, , -
, . ( , 37);13
, ,
,
. . (. , , 67);

, , 40); ,
. (., , 371).
12 -
. , ,
. -
... ( 2003: 168).
13 , ,
, -
( ): , , ,
. , ,
, . -
! , ,
, ( ,
37).
53

-, -
-
. (Vreme 926, 2.10.2008, 37).
, , (-
), ;
( , , ) (, -
). , -
, + ( )
+ (, ). + -
,
(. ...),
( . :
).

. (. , II,
206);
? ( 896, 6.3.2008, 12); , ,
...
( 2930, 22.2.2007, 69);
, -
... (Standard 111, 4.7.2008, 7);
,
-
. ( 412, 9.7.2008, 2);
. (, 111);
-
. (. -
, , 240).
-

( : ...
), -
( :
... ).
-
(. -
... ( , 62)).
(-, -) -
( ), -
/ (), .:

,
, . ( , 12.2.2008); -
(...)
-
18. 2. 2008. (Vreme, 24.7.2008, 33);
54

... (
2930, 22.2.2007, 60).

(`):
, . (. , ,
36); , ,
. . (. , , 44); -
, , ,
, , -
. ( 2986, 20.3.2008, 12).
(
), , , ,
(), .:
, , . (
59, 6.7.2007, 19);

-
... ( 2928, 8.2.2007,12);
... . ( 1,
, 4.2.2009).
,
, ,
. -
, .:
1945.
, -
. , , -
,

, -
. (. , , 63);
.
( 2953, 2.8.2007, 69).
, (-
...) -
, -
,
( .). -
: , , ,
.... ,
;
, .
3.2. -

, , . , , -
55

: , :
); , ( ;
, .) (,
). ,
, ( -

(). -
( )
, , , , -
, :
. (Gloria
297, 11.2.2009, 99); ,
. (Gloria
297, 11.2.2009, 99); -
. (Gloria 297, 11.2.2009,
99); ... (Gloria 211, 20.6.2007, 108);
-
,
. (Gloria 211, 20.6.2007, 108);
-
. ,
. (Gloria 211, 20.6.2007, 108); -

. (Gloria 297, 11.2.2009, 99); , , ...
, , ,

. (Gloria 301, 11. 3.2009, 102).
e
:
) (-
-
( , )), ) -
(.
). -
-
( / -
). ,
, , :
,
* / * ...
/ * / * . (Gloria 211,
20.6.2007, 108).

:
56

,
-
, -
,
.
4.1. -
(
) , -
. ,
,
,
` , `, -
,
( ). -

(, , ,
), . (-
), -
. , ,
, -
, -
( ) (
). , ,
(,
), ( -
, ; , -
).
, -
, .

- , -
() .

:
: 16, (13 -
), , 19671976.
, 117,
, , 19592006.
. , : , , ,
, , 1976.
: , , , -
, , 1976.
. , 1: , 1, , , 1983.
57

. , 2: , 2, , , -
, 1983.
, , , , 2002.
: -, , , 2006.
2006: , I, II, -
, , 2006.
: -
, , -
, 2005.
. , : , , ,
, 2007.
: , , , , 1996.
: , -
, 1994.
: , ,
, , 1985.
. , : , , -
, , 1985.
: , ,
, , 1985.
, , , , 2008.
. , , , , 1986.
. , II: , II, , 2007.
. , : , (19691980), , -
, 2001.
, ,
, ,
Gloria, ,
, ,
, ,
, ,
, ,
Press, ,
Standard, ,

:
, . (2003): , -
XLVI/1 , , 107
263.
Ai, T. (2008), Espace temps prepositions, Droz, Geneve.
-, . (2004), -
, , .
, . (1967), , 16, -
, .
58

, . (2008), , -
LXIV, 123134, , .
, . (2005), , : , 73
82, , .
Jackendoff, R. (1985), Semantics and Cognition, Cambridge (Mass.), The MIT Press.
, . (2004): , , -
.
Lakoff, George, & Johnson, Marc, (1980), Metaphors we live by, Chicago, Chicago
University Press.
1997: , , , .
, . (2008): (), LXIV,
347363, , .
(2004):
, -
, .
Faucconier Turner 1996.
Fauconnier G. & Turner M. 1998: Conceptual Integration Networks, Cognitive Science
22/2, 133187.
Fauconnier G. & Turner M. 2002: The Way we Think, Conceptual bledning and the
Minds Hidden Complexities, New York, Basic Books.
Herskovits, A. (1986), Language and Spatial Cognition, Cambridge, Cambridge
University Press.

Static spatial localization in the phrases


with non-spatial meaning
Summary
The paper studies some possibilities and conditions of metaphorical use of phrases which
denote static localization (primarily with nouns mesto and strana, and mainly in the field of
human relations). The phrases with the noun mesto can denote somebodys position in the social
system, which corresponds to the meaning the place which belongs to something or somebody,
implying that each person/thing has one concrete place in a certain system (and in the world/
life in general). Phrases with the noun strana denote the position of a human being in a certain
system (of values, attitudes, beliefs, relationships). Strana represents spherically conceptualized
area which surrounds the subject, creating the field of subjects acting or impact (as in: I am on
your side).
Ilijana utura

59

,
, . -
,
. -
, , -
,
. -
, , ().
, , , , -
( ).
, , , , -
. -
, ,
, -
.
: , , ,
.

-
-
. -
. . , , , , .
-
(...), -
(1998: 181).
-
,
. , -
, . -
, . , -
/ , -
.
-
,
, (-

).
61

( -
) -
, ,
, , -
,
, .
-
.
,
, ( ),
,
-
, -

( 2006: 343357)
-
. -
: 1) -
, 2)
, 3) ,
( ).
-
, . -
-
,
, -
.
, ()
: , , , -
. , , -
... . -
,
- (...) -
.
(,
- 1999: 97). , , -
, -
,
. -
( 2002).



. (1 14 ) -
.
62

1) . (, 15),
2) ... (, 10),
3) , .
(, 10),
4) . (, 21),
5) . (, 53),
6) , : , , .
(, 28),
7) .
(, 52).
-
, -
. ,
, . -
, ,
.
-
(17). , -
,
-
,
1.
(814) . -
. -
-
, . .
8) ,
. (, 30),
9) , -
. (, 27),
10) , , ,
. (, 85),
11) ,
. (, 116),
12) . , 52),
13) , , -
... (, 140),
14) , .(, 43).

1 : -
, . . I

,
.
63

(814)
,
. -
, ,
. .
(1522) :
15) , , . (, 32),
16) . (, 77),
17) . (, 53),
18) , . (, 62),
19) ,
. (,55),
20) ,
. (, 37),
21) , -
. (,43),
22) -
, . (, 35).
-
. .

. (15)
(16) : -
, ( ,
, / / , .
).
, -
, ,
.
-
, -
(2329):
23) . (, 14),
24) , .(,
23),
25) ,
. (, 220),
26) . (,
22),
27) , -
, . (, 174),
28) .
(, 36),
29) . (, 132),
64

-
-
(2329): /
/ , -
: ()
; / /
/ .
(2829) ,
, . .
, -
.
, .
. ,
. ,
,
.
-
. (3036)
, -
() -
.
, , : -
,
, -
, ( 2002: 49).
( 2002: 3357).
30) . (, 19),
31) . . (-
, 72),
32)
.(,159),
33) ... . (, 76),
34) , -
... (, 80),
35) ,
. (, 80),
36) -
. (, 21),

. -
. -
, ,
. ,
, -
65

, -
.



, .

(18):
1) ! ,100),
2) . (, 111),
3) . (, 73),
4) . (, 24),
5) .(, 23),
6) . (, 57),
7)
. /, 8).
8) ( ) ,
, . (,93).
-
. , -
. . (13)
,
:
/ /
. -
() -
( 2002: 37).
(47)
,
.
-
. -

.
(914) -
, -
:
9) .
(, 84)
10) ,
. (, 11),
11) , . (,
21),
66

12)
. (,45),
13) . (, 144),
14) , ,
, , .
(,68).
(914)
, (
, ,
.). -
, -
.
...,

( 2002: 47).

,
, , .
-
. (1519) -
.
15) . (,
111),
16)
. (, 38),
17)
. (, 233),
18) -
. (, 188),
19) ,
, ,
. (, 70).
(15), -
, ,
-
.

: ,
..., : ,
.
(16) ...
, . ,
,
. , -
,
67

, , , .
( ) -
, , -
( ). ,

. ,
.
(17)
, -
. -
, -
-
.

, ,
(18), ,
. ,
. , , -
, ()
, . (
2002: 152), -

( 2002: 150).
-
:
20) , . (, 194),
21) . (-
, 29),
22)
. (, 29),
23) , . (, 51),
24) ... . (, 90)
25) ...
, . (,
185),
26) . (, 130),
27) ! (, 25),
28) ... . (, 170),
29) . (, 63)
, -
. (20
24)
-

( , ,
68

, , ). -
,

( , , -
).
() -
, -
.
.


,
, -
,
.
(...),
. -
: ,
(, , , ... , ) (, -
- 1999: 108).
-
. (15) ,
-
.
1)
. (, 162),
2) ... (,
7),
3) ,
. (, 11),
4) , ,
. (,17),
5) , -
. (, 33).

, -
, :
: ( / ), ( /
), ( / ), ( /
).
,
. , -
,
69

-
, . .
(14)
, ,
: ... /
; / ; /
; / ; / () -
(!).
-
. (69):
6) ... (,
104),
7) ! . (, 17),
8) . (, 78),
9) ,
. (, 233).
, -
, : (, -
, ), (, , ),
(, ), (
, , , ).
-
.
10) ?! (, 189),
11) ,
, , -
... (, 127),
(10) (11)
, . -
:
/ ;
-
, . ,
(11), ( ) : -
/ .
( ).

. (12) -
,
(13), ,
, , -
, .
12) . (, 158),
13) . (, 101).
70


.
14) ... . (, 34).
(114) -
: , , , -
.
.



, (-
1979: 384, , 1997: 121). -
. , -
, , (-
) (, - 1999: 112).
,
: ; ( 1967: 140). -
,
,
(, , ).

(17).
, , :
1) , . (-
, 73),
2) .
(, 76),
3) , . (,
34),
4)
!? (,182),
5)
. (,241)
6) . (, 61),
7) : -
! ! (, 107).

, -
. : -
, ( // ...,
// ..., //
..., //
..., .). ,
71

-
.

,
.
8) -
. (, 193),
9) ! , -
. (, 118),
10) .
(, 244).
(810). -
,
, .

, , , , -
, , -
, . .
. , ,
, . ,

. -
, , ,
, .

:
, , , -
, , , 2001.
, , , , 2001.

:
2002: , ,
: .
1988: , ,
: .
2006: , -
, : , . 8, :
.
, - 1999: , -, . -
. ( ), : -
.
1967: , . 1, , :
, .
72

, 1997: , ,
, I, II, III IV , : -
.
1979: , 1 (-
), : .

ON INTENSIFYING PARTICLES IN THE WORKS OF MILISAV SAVIC AND


RADOSLAV BRATIC
Summary
The paper deals with function words which with modal words form particles, as a special
kind of invariable words. The basic function of particles is modification of a sentence segment.
Concerning the fact that they express the attitude of a speaker, particles colour the statement
emotionally, they also function as the units of the grammar plan, and often they have the
presupposition content. Here we talk about intensifying particles (i, ni, ba, bar) as the most
frequent in the given corpus. In this group, particles i and ni are the most characteristic because
they are often mistaken, and contrary to the others used intuitively, we have to know the rules
of their use.
Sanja Kuljanin

73

,
, -
. -
, -
, . -

.
: , , -
,

1.
-
-
, , .
. -
( ,
)
.
,

.
,
2. ,

3,
. , .

2. ,

, -

1 1480 24
.
2 .
3 . ,

.
75


.
. -
( 1990, 20),
, -
( 1990: 21), , (nomen) -
( 1990: 23). -

-
( 1990: 42).
( 1990: 43),
, , -
-
( 1990: 44) -
.
, -
, . -
, . (-
1990: 44). ,
,
.
, , -
, , ,
. -
, : -,
, -,
, -,
- .

-
() .4 -
, , -
. , ,
; -
, . (
2002: 11).
, () , -
. -
, -
,
.

4 , -
, ,
, -
.
76

-
( 1969: 432).
(, ) -
, ,
. -
,
, .
-
, +, -
.
:
( 1990: 75). , -
,
: -
. e
, vice versa.
(): -
, ,
, -
. -
(modus ponendo ponens- modus tollendo tollens-),
, .
, --
5.

3.
--
, , -
.
,

. e -
-
. ( )
,
, -
. -
.
ea .
, , ,

5
, -
, (-
2004, 8).
77

. .
K -
. -
.
-
, , .

. , -
. -
.
.
.
, -
.
. -
, . -
, . -
, -
,
.
, .
-
. -

, -
,
,
6.
, , -
.
, -
, -
,
,
. , -
,

.

6 : , , -
, , , ...,
, , , -
, .
78

4.

.
, , , -

. ,

7. , -
(, , ,...), -
(, , ,...) -
(, ,...) -
, . 8, -
:
. ( 43);
. ( 61); . ( 81)
-
, -
..., -
-
-
... ( 2002: 20).
,

, -
.
.
( 8); ,
. ( 49); -
,... (, 27. 1.
2009.)

: , -
, , -
, -
9. , ,
, -
,

7 ,
( ,
) ( ) ( 2002: 13).
8 -
, -
.
9 .: 1981.
79

( 1981: 96). -
, , , , ,
, , ., -
.
-
, , -


(
1981: 97). ,
,
.
--

,
, .

, , ,
. , -
,
. ( 1990: 27). (-
, . .)
, , -
, . ( 1990: 53).
,
-
, ,
, . -

,
-
- , ,
, -
, , :
. ( )10; 26 -
, -
. ( );
. (
); , . (
)11

.

10 .
11 , 12. 2009. -
.
80


. -
,
, -
,
. , -
,

, -
, .
( 2002: 19), -
.
, . (
) ( 329); . ( -
) ( 2002: 26); ... . ( -
) ( 2002: 26); -
. ( ) ( , 17.1. 2009.);
. (
) ( , 10. 3. 2009.)
-
-
, , ,
. (1)
(2) -
, (1) -
, . , .
-
12
, -
.
,
. -
-
. , -
, -
, -

.
. ( );
. ( );
, -
. ( )13

12 .: 2002.
13 , 26.
2009.
81

- -

( ), -
(). .
-
, -
, -
. (
), ( ).
- -
, -
,
-
.
. (
) (Gloria 4. 11. 2009); . (-
) (Gloria 4. 11. 2009); -
, . ( ) ( 25. 10. 2009.);
.
( ) ( 22. 9. 2009.)
,
-
, -
, -
.
,
, , . ,
.

:
1961-1962: , -
, : , XXV, , 115136.
Devide 1972: Vladimir Devide, Matematika logika, Matematiki institut, Beograd.
2006: , ( -
), , .
1965: Ljudevit Jonke, Ne treba izbjegavati dvostruke negacije, u: Knjievni jezik
u teoriji i praksi, Zagreb, 404405.
1990: Imanuel Kant, Logika, Grafos, Beograd.
2002: , , -
, .
2004: , ,
, .
2004: Ivan Kolari, Elementi matematike logike, u: Zbornik radova
Uiteljskog fakulteta, br. 5, Uice, 117138.
82

1999: Dejvid Kristal, Enciklopedijski renik moderne lingvistike, Nolit,


Beograd.
1981: ,
, : , 11/2, , 93-105.
1990: , , , .
1979: Marica Prei, Slavia Prei, Uvod u matematiku logiku, Matematiki
institut, Beograd.
, : , , -
, , , ..., -
, , -
, , .
1969: Rikard Simeon, Enciklopedijski rjenik lingvistikih naziva, Matica
hrvatska, Zagreb.
2002: Ljiljana ari, Kvantifikacija u hrvatskome jeziku, Institut za hrvatski
jezik i jezikoslovlje, Zagreb.

Syntactic negation in the light of mathematic and


logic negation
Summary
This paper clarifies basic terms of syntactic negation - a multiple negation, in the first
place- from the perspective of its correlation to negation in mathematics and logics, that
syntactic negation shares certain common properties with. The starting point defines negation
according to Aristotelian logics, but another perspective is offered as well, the intuitive one.
Carefully selected and relevant examples are used to demonstrate congruence and multiplication
of negatives in Serbian language.
Jelena Petkovi

83
Sonja Mileti
Ni/Kragujevac

Direkcioni adverbijali u modalnim iskazima


bez glagolskih dopuna

Predmet rada predstavljaju konstrukcije sa direkcionim adverbijalima u srpskom


jeziku u kojima se modalni glagol javlja bez inae obavezne glagolske dopune. Ge-
nerativna literatura opisuje ovu strukturu u nekoliko evropskih jezika i identifikuje
sintaksike kriterijume neophodne za njenu gramatinost (modalni glagol u funk-
cijskom domenu klauze, -obeleja). Pravei razliku izmeu modalnih glagola (koje
karakterie specifina semantika i morfosintaksa) i glagola koje karakterie samo mo-
dalna semantika, analiziramo datu strukturu sa obe vrste glagola u srpskom jeziku i
definiemo dva tipa uslova nuna za kvalifikaciju direkcionog adverbijala u odsustvu
dopunskog glagola: (a) semantiki (neepistemika modalna osnova); i (b) formalni
(speifina svojstva modalne rei kao pridruivaa padea).
Kljune rei: modalnost, modalni glagoli, direkcioni adverbijali

1. Uvod
U radu analiziramo modalne konstrukcije sa direkcionim adverbijalima,
ilustrovane u primerima (13), u kojima se modalni glagol javlja bez inae oba-
vezne glagolske dopune:
(1) Moram u kolu.
(2) Ne sme na urku.
(3) Kad napunim 18 godina, moi u na more sm.
Dok se u domaoj literaturi ova struktura pominje usputno, kao jezi-
kom upotrebom ustaljen eliptini idiom (Batisti 1983), generativna litera-
tura, koja belei identinu konstrukciju u nekoliko dijalekata nemakog (van
Riemsdijk 2002, 2003), srednjem engleskom (Gergel 2004) i slovenakom
(Marui&aucer 2005), odbacuje ovu mogunost, zastupajui stanovite da
reenice poput (13) sadre u podlenoj sintaksikoj strukturi apstraktni gla-
gol II sa znaenjem kretanja uopte i da je upravo ovaj glagol zaduen za kva-
lifikaciju direkcionog adverbijala u odsustvu leksikog glagola ii.
Nezavisno od toga za koji se od pomenutih pristupa opredelimo, namee
nam se sledee pitanje: ta je to to konstrukciju modal+adv[+DIR] ini grama-
tiki prihvatljivom? Ako su reenice (13) primeri elipse, ta je to to u kon-
strukciji omoguuje elidovanje leksikog glagola ii? Ako su, s druge strane, re-
enice (13) primeri upotrebe apstraktnog glagola II, ta je to to ovom gla-
golu omoguuje da bude generisan u podlenoj strukturi? Ostajui neutralni
po pitanju eliptine/neeliptine analize, mi emo u ovom radu pokuati da de-
finiemo kruterijume koji pomenutu konstrukciju ine moguom u srpskom
jeziku. U isto vreme, preispitaemo kriterijume koji se u dostupnoj literaturi
85
Direkcioni adverbijali u modalnim iskazima bez glagolskih dopuna

smatraju odgovornim za gramatinost konstrukcije modal+adv[+DIR] i predlo-


iti da je za njeno postojanje nuno sadejstvo isto lingvistiki kodiranih infor-
macija i specifinog naina konceptualizacije sveta koji govornici opisuju kori-
stei datu konstrukciju.

2. Specifinosti konstrukcije modal+adv[+DIR]


Prva specifinost konstrukcije modal+adv[+DIR], a koju van Riemsdijk
(2002, 2003) i Marui i aucer (2005) koriste kao argument u prilog neelipti-
noj analizi, potie od same prirode elipse u prirodnom jeziku. Elipsa zahteva
potovanje uslova identinosti, tj. elidovani izrazi, ba kao i anafore, moraju u
reenici ili lingvistikom kontekstu imati antecedente koji su im sintaksiki/se-
mantiki identini (4), a u sluaju tzv. situacione elipse, sm in izvoenja neke
radnje funkcionie kao antecedent nedostajuem izrazu (5):
(4) A: ta si polagala? B: Lingvistike discipline.
(5) (A utipa B za podlakticu) A: Boli, zar ne?
Ako napred navedene uslove indentinosti primenimo na konstrukci-
ju koju analiziramo, primeujemo da ni lingvistiki ni situacioni kontekst nije
nuan za kvalifikaciju direkcionog adverbijala u odsustvu glagola ii, to je ilu-
strovano primerima (69):
(6) (Maja i Ana priaju ve dva sata telefonom o VP-elipsi. Ana baca po-
gled na sat.) Uh, ve je pet sati. Nastaviemo sa priom neki drugi put.
Sada moram na fakultet/u kolu/na posao/na koncert/do mame/u
obdanite po dete.
(7) (Nina pria o tome ta voli da radi u slobodno vreme. Pomenula je da
voli da ita, da pliva, da se brine o svom psu.) A volim i urke, samo na
njih ne smem/ne mogu sama, tata mi ne dozvoljava, zato uvek mo-
ram da vodim stariju sestru sa sobom.
(8) (Marina pria o svom petogodinjem sinu oru, koga ui nekim navi-
kama. Kae kako ore sm nameta svoj krevet, sprema sm sebi do-
ruak, pa dodaje:) A hoe i u prodavnicu da nam kupi hleb i mleko,
ali prvo moram da ga lepo zamolim. Uz to, ume sm i do bake, naro-
ito ako mu ona ispee kolae, tada otri.
(9) (Marko i Ana provode poslednje minute sa prijateljima kod kojih su u
poseti nekoliko dana. Danas se vraaju kui.) E, dragi nai, dosta je bilo
prie. Sad nam valja na stanicu ako ne mislimo da zakasnimo na au-
tobus.
Druga osobenost konstrukcije modal+adv[+DIR], takoe pomenuta kod
Maruia i aucera (2005) kao argument protiv eliptine analize, zasniva se na
negramatinosti reenica koje sadre kombinaciju modal+lokativni adverbijal
(1011) ili kombinaciju modal+objekatska np/dp (1213). Drugim reima, ni-
jedan glagol, osim glagola ii, ne moe u odsustvu odgovarajueg konteksta biti
izostavljen iz modalne reenice a da to ne dovede do njene neprihvatljivosti:
(10) Moram [ADV+DIR u kolu]. / *[ADV+LOC u koli].
86
Sonja Mileti

(11) Ne sme [ADV+DIR na urku]. / *[ADV+LOC na urci].


(12) Moram *[NP lutku].
(13) Ne sme *[NP lutku]
Poslednju, treu specifinost konstrukcije modal+adv[+DIR] ilustrujemo
primerom (14), koji ukazuje na to da, u odsustvu glagola ii, adverbijal moe
upuivati samo na ciljnu, ne i polaznu taku kretanja. Ovo svojstvo suprotstav-
lja konstrukciju modal+adv[+DIR] nemodalizovanim primerima situacione elip-
se u (15) i (16), u kojima se adverbijal moe upotrebiti bilo u znaenju polazne
take (16) bilo u znaenju ciljne take (15):
(14) *Moram iz kole.
(15) A: Kuda? B: U kolu.
(16) A: Odakle? B: Iz kole.
Da bismo pristupili analizi pomenutih specifinosti, u tekstu koji sledi naj-
pre emo definisati kategoriju modalni glagol i izdvojiti glagole u srpskom jezi-
ku koji se koriste za izraavanje modalnih pojmova.

3. Modalni glagoli i glagoli modalnog znaenja u srpskom jeziku


Modalnim glagolima pristupamo sa stanovita formalne semantike u ko-
joj se oni standardno tretiraju kao restriktivni kvantifikatori nad moguim sve-
tovima. Takoe, sledei teoriju o modalnosti Kracerove (Kratzer 1981, 1991),
pretpostavljamo da znaenjski prikaz svake modalne reenice sadri bar dva
semantika parametra: modalni glagol i modalnu osnovu. Kracerova, naime,
smatra da sposobnost modalnog glagola da izrazi irok raspon razliitih, esto
nesrodnih, modalnih pojmova nije posledica njegove inherentne vieznano-
sti, ve je, u tumaenju von Fintela (von Fintel 2000), rezultat zasienja mono-
seminog modalnog glagola kontekstualno dostupnim propozicijama-mogu-
im svetovima koje sainjavaju ono to Kracerova naziva modalnom osnovom.
Ovo, zapravo, znai da su modalni glagoli u leksikonu predstavljeni kao se-
mantiki jednoznane jedinice (semantika informacija koju sadre obuhvata
samo pojam nunosti/mogunosti), a da su modalni pojmovi koje ovi glagoli
izraavaju kompleksni, tj. dobijeni interakcijom pojma nunosti/mogunosti
sa modalnom osnovom.1
Sledei ovaj pristup, pod modalnim glagolima podrazumevaemo one gla-
gole koji ne leksikalizuju modalnu osnovu, tj. mogue svetove u odnosu na
koje se komplement modala tumai kao nuan/mogu. Ovde emo svrstati sle-
dee glagole: morati, moi, smeti, trebati, hteti i umeti (kao u primeru Ume/

1 Ovo, meutim, ne znai da se svaki modalni glagol moe kombinovati sa bilo kojom modal-
nom osnovom (epistemikom ili nekom od okolnosnih (engl. circumstantial): deontikom,
buletikom, itd.). Na primer, modalni glagol smeti u srpskom jeziku nikada ne bira episte-
mike svetove i ini se da je predodreen za interpretaciju unutar okolnosnih (deontikih)
svetova. Ovo bi moglo znaiti da, pored toga to kodiraju pojam nunosti/mogunosti, mo-
dali, kao deo svog leksikog unoska, nose i dodatna selektivna obeleja o tipu modalne
osnove koju biraju (epistemika), kao to, na primer, glagoli punog znaenja sadre infor-
maciju o vrsti tematskih uloga koje mogu da pridrue svojim argumentima.
87
Direkcioni adverbijali u modalnim iskazima bez glagolskih dopuna

Hoe ovde da pada kia etiri dana neprestano), valjati i imati (kao u primeru
Ima da pojede sve to sam ti spemila!).
U posebnu grupu izdvojiemo glagole koji izraavaju modalne pojmo-
ve, ali nisu modali u strogom znaenju tog termina, zato to, za razliku od pra-
vih modala, leksikalizuju tip modalne osnove/moguih svetova u odnosu na
koju/e se njihov komplement tumai. U ovu grupu glagola uvrstiemo tzv. gla-
gole propozicionih stavova (pro-glagoli) poput verovati, sumnjati, pretpostaviti,
smatrati, eleti, deziderativnog hteti, itd.
Zbog potreba analize u sledeem odeljku, napred izdvojene modalne
glagole podeliemo na osnovu morfosintaksikog kriterijuma u dve grupe: (A)
kongruirajue modale (morati, moi, smeti, hteti i umeti) koji se sa svojim sin-
taksikim subjektom, a logikim subjektom dopunskog glagola (u ovom slu-
aju glagola ii), slau u licu, broju i rodu (-obeleja), to je ilustrovano pri-
merima (1721); i (B) nekongruirajue modale (trebati, valjati i imati) koji za
sintaksiki subjekt imaju nultu ekspletivnu zamenicu (proexpl) i, time, fiksna
-obeleja treeg lica jednine srednjeg roda, nezavisna od -obeleja logikog
subjekta glagolske dopune, to je predstavljeno u primerima (2224):2
(17) Ti mora da ti ide u kolu.
(18) Ti moe da ti ide u kolu.
(19) Ti sme da ti ide u kolu.
(20) Mi hoemo da mi idemo u kolu.
(21) Mi umemo i smi da mi idemo u kolu.
(22) proexpl Treba da pro2SG ide ponovo u kolu.
(23) proexpl Ima da pro2SG ide ponovo u kolu.
(24) proexpl Valja da pro2SG ide ponovo u kolu.
U tekstu koji sledi, analiziraemo napred izdvojene glagole u konstrukciji
modal+adv[+DIR] i pokuaemo da definiemo uslove koji je u srpskom jeziku
ine moguom.

4. Kriterijumi za gramatinost konstrukcije modal+adv[+DIR]


4.1. Konstrukcije sa modalnim glagolima
Henk van Riemsdijk (2002, 2003) predlae semantiko-strukturalni krite-
rijum po kojem apstraktni glagol II, a time i direkcioni adverbijal, moe biti
kvalifikovan nekim elementom koji se nalazi u funkcijskom domenu klauze, i
to onim koji je u funkciji modalnosti. Marui i aucer (2005), meutim, sma-
traju da modalni status elementa koji kvalifikuje apstraktni glagol II nije pre-
sudan, ve da odluujuu ulogu igraju -obeleja na kvalifikujuem glagolu.

2 Nekongruirajui glagol imati, za razliku od glagola trebati i valjati, moe imati varijabilna
-obeleja, ali samo u pasivnim reenicama kada mu je sintaksiki subjekt objekt dopunskog
glagola (Oni se imaju smatrati izdajicama roda svoga nasuprot negramatinom *Oni se treba-
ju/valjaju smatrati izdajicama roda svoga.). Ova osobina glagola imati nije od znaaja za nae
izlaganje, jer se kriterijum kongruencije koji ovde primenjujemo zasniva na (ne)kongruenci-
ji modala sa logikim subjektom dopunskog glagola.
88
Sonja Mileti

Primenjena u srpskom jeziku (2532), ova dva kriterijuma daju sledee


rezultate. Niti je kriterijum modalnosti dovoljan za kvalifikaciju direkcionog
adverbijala, jer kombinacija nekongruirajui modal+adv[+DIR] u (3032) rezul-
tira neprihvatljivim reenicama, niti je kriterijum -obeleja nuan, jer je ne-
kongruirajui modal valjati u (33) u potpunosti prihvatljiv u analiziranoj kon-
strukciji:
(25) Moram u kolu.
(26) Mogu u kolu.
(27) Smem u kolu.
(28) Hou i sama u kolu.
(29) Umem i sama u kolu.
(30) *Treba ponovo u kolu.
(31) *Ima ponovo u kolu.
(32) ??* Valja ponovo u kolu.
(33) Valja meni ponovo u kolu.
Nae je stanovite da je kontrast izmeu primera (32) i (33) kljuan za
identifikaciju kriterijuma koji konstrukciju modal+adv[+DIR] ine moguom u
srpskom jeziku. ta je to to glagol valjati ini tako specifinim? S jedne strane,
njegova -obeleja nezavisna su od -obeleja logikog subjekta nedostajueg
glagola ii, to glagol valjati svrstava u grupu nekongruirajuih modala. S dru-
ge strane, valjati deli jednu osobinu sa kongruirajuim modalima, a to je svoj-
stvo pridruivanja padea onoj NP/DP koja, u ovom sluaju anaforino, upu-
uje na vrioca radnje kretanja. U primeru (33), dativna zamenica meni, kao
podleni objekt glagola valjati, koreferencijalna je sa logikim subjektom do-
punskog glagola, kao to se moe videti u punom obliku reenice u (34):
(34) Valja meni da pro1SG idem ponovo u kolu.
Iz ovoga sledi da sposobnost direkcionog adverbijala da se nae u mo-
dalnim reenicama bez dopunskog glagola ii zavisi od svojstva modalnog gla-
gola da pridruuje pade logikom subjektu glagola ii (sluaj kongruirajuih
modala) ili onoj NP/DP koja je u datoj strukturi koreferencijalna sa tim subjek-
tom (sluaj nekongruirajueg valjati).

4.2. Konstrukcije sa pro-glagolima i glagolskim klitikama


Nau analizu proiriemo sada na glagolske klitike i pro-glagole. Iako su
sve glagolske klitike u srpskom jeziku pridruivai padea, samo one klitike
koje imaju modalni ili dvojni modalno-temporalni status mogu uestvovati u
konstrukciji modal+adv[+DIR] (35), dok to nije sluaj sa iskljuivo temporalnim
klitikama (36).
(35) Ja bih/u u kolu.
(36) *Ja sam ila u kolu.
Meu pro-glagolima takoe nailazimo na podelu. Primer (37) pokazuje
da pro-glagoli koji leksikalizuju epistemiku modalnu osnovu ne mogu graditi
89
Direkcioni adverbijali u modalnim iskazima bez glagolskih dopuna

konstrukciju modal+adv[+DIR], dok je ova mogunost prisutna kod pro-glagola


koji leksikalizuju neku od neepistemikih modalnih osnova (38):
(37) *Verujem/Pretpostavljam/Sumnjam da SUBJEKT u kolu.
(38) elim/Hou u kolu.
Ova zapaanja u skladu su sa modalnim znaenjima svih do sada pome-
nutih primera sa modalnim glagolima i glagolskim klitikama, jer ni u jednom
od primera modalni element nema epistemiku interpretaciju.
Moemo, dakle, zakljuiti da je konstrukcija modal+adv[+DIR] u srpskom
jeziku proizvod udruenog dejstva dvaju kriterijuma: semantikog, koji nala-
e da modalni element, bio on modalni glagol, pro-glagol ili glagolska klitika,
mora imati (kontekstualno dostupnu ili leksikalizovanu) neepistemiku mo-
dalnu osnovu, i formalnog, koji zahteva da takav modalni element bude pridru-
iva padea logikom subjektu izostavljenog dopunskog glagola (sluaj kon-
gruirajuih modala) ili onoj NP/DP koja je u datoj strukturi koreferencijalna sa
tim subjektom (sluaj nekongruirajuih modala).

5. Znaaj semantikog kriterijuma


Kriterijum neepistemike modalne osnove, kontekstualno dostupne ili
leksikalizovane, garantuje da komplement modalnog glagola, glagolske klitike
ili pro-glagola nee imati status propozicije (mogueg sveta/situacije), ve sta-
tus svojstva (nekog tipa dogaaja ili stanja).3 Ovo lako proveravamo prime-
nom standardnog testa za propozicionalnost (Thomason&Stalnaker 1973):
(39) Propozicija da on ide na urku veeras je nuno/mogue/verovatno
istinita.
(40) *Propozicija da on ide na urku veeras je obavezna / dozvoljena /
zabranjena / poeljna.
(41) Radnja odlaska na urku, iji je agens Petar, je obavezna / dozvoljena
/ zabranjena / poeljna.
Semantiko-ontoloki status komplementa neepistemiki interpretiranog
modalnog elementa naroito je znaajan pri razmatranju imperativa, koji, kao
i komplementi neepistemikih modala, pro-glagola i glagolskih klitika, ne pri-
padaju kategoriji propozicija. Ako se uz to sloimo sa novijim semantikim
pristupima imperativima, po kojima su oni implicitno modalni iskazi koji sa-
dre nultu varijantu deontikog modala (Han 1998, 1999, Schwager 2005, Gro-
sz 2009, inter alia), oigledne paralele izmeu konstrukcije modal+adv[+DIR] i
imperativa u (42) i (43) nije teko objasniti:
(42) Kui! / U kolu! / Napolje!
(43) *U kui! / *Na urci! / *Kod kue!

3 Za analizu deontikih modala kao operatora nad radnjama videti Jackendoff (1999) i Portner
(2007, 2009).
90
Sonja Mileti

6. O mogunosti primene jedne analize


Kriterijumi koje smo u prethodnom tekstu izdvojili kao nune za kvalifi-
kaciju direkcionog adverbijala u modalnim reenicama bez dopunskog glago-
la ii daju odgovor na pitanje koji lingvistiki parametri u srpskom jeziku ine
konstrukciju modal+adv[+DIR] gramatiki prihvatljivom. Ipak, ovi kriterijumi
ne mogu da objasne neke od specifinosti konstrukcije modal+adv[+DIR] koje
smo izdvojili u Odeljku 2. Zato se, na primer, nijedan glagol osim glagola ii
ne moe izostaviti iz modalne konstrukcije ili imati apstraktnu realizaciju? Ta-
koe, zato adverbijal, kako u modalizovanim reenicama tako i u bezglagol-
skim imperativima, oznaava samo taku KA kojoj se kreemo a ne i taku OD
koje se kreemo? Odgovori na ova pitanja sigurno se ne mogu traiti meu
iskljuivo lingvistiki kodiranim informacijama analizirane konstrukcije. Mi
emo predloiti jedno reenje koje uzima u obzir dva u filozofiji uma dobro po-
znata tipa rasuivanja (teorijsko i praktino) i ijoj je jezikoj manifestaciji Serl
(Searle 1979, 1983, 2001, 2005, inter alia) posvetio gotovo itav svoj opus.
U najkraem, teorijsko rasuivanje lei u osnovi verovanja, sumnji ili pret-
postavki i, kao takvo, podrazumeva rasuivanje o propozicijama jer se tie ono-
ga to jeste, bilo je ili e biti sluaj u svetu o kojem se rasuuje. S druge strane,
praktino rasuivanje lei u osnovi elja, obaveza ili obeanja, te podrazumeva
rasuivanje o radnjama, jer se tie toga kakav bismo eleli da svet bude ili ta
nam je u tom svetu initi. Ova razlika izmeu teorijskog i praktinog rasuiva-
nja, smatra Serl, odraava se i u jeziku kojim izraavamo verovanja, sumnje, e-
lje, obaveze, dozvole ili obeanja. Tako se za sadraje verovanja, sumnji ili pret-
postavki, budui da su propozicionog tipa, moe rei da su istiniti ili ne, u zavi-
snosti od toga da li iskazani sadraj odgovara stanju stvari u svetu ili ne. S dru-
ge strane, sadraji elja ili obaveza, koji nisu propozicionog tipa, nisu ni istiniti
ni neistiniti, jer stanja stvari na koje ovi sadraji upuuju tek treba da dostignu
taku u kojoj se za njih moe rei da odgovaraju ili ne odgovaraju stanju stva-
ri u svetu. Ove emo razlike dalje interpretirati na sledei nain. Kod teorijskog
rasuivanja, subjekt koji rasuuje konceptualizuje svet kao uramljenu sliku u
kojoj vidi da odreeno stanje stvari postoji, je postojalo ili e postojati s obzi-
rom na ono u ta veruje, sumnja, pretpostavlja ili se nada, dok kod praktinog
rasuivanja, subjekt konceptualizuje odreeno stanje stvari kao cilj koji svojim
delovanjem tek treba da dostigne kako bi dato obavezno, poeljno ili obeano
stanje stvari postojalo u svetu (Mileti 2007).4
Kako se ova zapaanja mogu primeniti u naoj analizi konstrukcije
modal+adv[+DIR]? Ako se sloimo sa tim da sadraj imperativne reenice i
komplementa neepistemikog modalnog elementa (modalnog glagola, pro-
glagola, glagolske klitike) bude shvaen kao stanje stvari KA kome se subjekt

4 Otuda se temporalna interpretacija komplemenata neepistemikih modalnih glagola, nepro-


pozicionih komplemenata pro-glagola (eleti, hteti) i nepropozicionih DA-komplemenata
modalnih glagolskih klitika (bih/bi/bismo..., u/e/e ...) gotovo po pravilu odnosi na budu-
nost. Nasuprot tome, komplementi epistemikih modala i pro-glagola koji leksikalizuju epi-
stemike svetove iskazuju itav raspon razliitih temporalnih interpretacija.
91
Direkcioni adverbijali u modalnim iskazima bez glagolskih dopuna

kree (cilj), onda e direkcioni adverbijal koji u tom komplementu/imperati-


vu upuuje na fiziku taku KA kojoj se subjekt kree (cilj) biti u potpunosti
kompatibilan sa konceptualizacijom komplementa/imperativa kao cilja. Mo-
gue je onda da je znaenje cilj unutar entiteta koji i sm oznaava cilj dovolj-
no za izostanak elementa koji oznaava radnju kretanja. Nasuprot tome, ad-
verbijal koji upuuje na taku OD koje se kreemo (polazite) suprotan je po
znaenju komplementu/imperativu-cilju, te se radnja kojom u komplementu/
imperativu izraavamo kretanje mora lingvistiki artikulisati. Na slian nain,
lokativno znaenje adverbijala nekompatibilno je sa konceptualizacijom kom-
plementa i imperativa kao cilja, pa se kopula ili glagol koji upuuje na nain
pozicioniranja (sedenje, stajanje, sadravanje) takoe ne moe izostaviti. Ova-
kvo objanjenje specifinosti konstrukcije modal+adv[+DIR] sigurno nije ni ne-
mogue ni neverovatno, ali ga je svakako neophodno potvrditi na obimnijem
empirijskom materijalu.

Literatura
Batisti, T. 1983. O nekim pitanjima u vezi sa analizom glagola MORATI i MOI.
Junoslovenski filolog XXXIX, 99111.
Gergel, R. 2004. Short-Distance Reanalysis of Middle English Modals: Evidence from
Ellipsis. Studia Linguistica 58, 5387.
Grosz, P. 2009. German Particles, Modality, and the Semantics of Imperatives. To
appear in The Proceedings of NELS 39.
Han, C.-H. 1998. The Structure and Interpretation of Imperatives: Mood and Force in
Universal Grammar. Doctoral Dissertation. University of Pennsylvania.
Han, C.-H. 1999. Deontic Modality, Lexical Aspect and the Semantics of Imperatives.
In: Linguistics in Morning Calm 4. Seol: Hanshin Publications.
Jackendoff, R. 1999. The Natural Logic of Rights and Obligations. In R. Jackendoff,
P. Bloom and K. Wynn (eds.) Language, Logic, and Concepts. Cambridge, MA.: MIT
Press, 6795.
Kratzer, A. 1981. The Notional Category of Modality. In H. J. Eikmeyer and H. Reiser
(eds.) Words, Worlds, and Contexts: New Approaches in Word Semantics. New York/
Berlin: Walter de Gruyter, 3874.
Kratzer, A. 1991. Modality. In A. von Stechow and D. Wunderlich (eds.) Semantics:
An International Handbook of Contemporary Research. New York/Berlin: Walter de
Gruyter, 639650.
Marui, L. and R. aucer. 2005. On Phonologically Null Verbs: GO and beyond.
Proceedings of ConSOLE XIII, 231248.
Mileti, S. 2007. Deontic Modality at the Semantic-Conceptual Level. Paper presented
at The Third International Conference on Modality in English. Thessaloniki, Greece, May
46, 2007.
Portner, P. 2007. Imperatives and Modals. Natural Language Semantics 15, 351383.
Portner, P. 2009. Modality. Oxford: Oxford University Press..
Schwager, M. 2005. Interpreting Imperatives. Doctoral Dissertation. University of
Frankfurt.
92
Sonja Mileti

Searle, J. R. 1969. Speech Acts: An Essay in the Philosophy of Language. Cambridge:


Cambridge University Press.
Searle, J. R. 1979. Expression and Meaning: Studies in the Theory of Speech Acts.
Cambridge: Cambridge University Press.
Searle, J. R. 1983. Intentionality: An Essay in the Philosophy of Mind. Cambridge:
Cambridge University Press.
Searle, J. R. 2001. Rationality in Action. Cambridge, Mass.: MIT Press.
Searle, J. R. 2005. Desire, Deliberation, and Action. In D. Vanderveken (ed.) Logic,
Thought and Action. Dordrecht: Springer, 4978.
Thomason, R.H. and R. Stalnaker. 1973. A Semantic Theory of Adverbs. Linguistic
Inquiry 4, 195220.
van Riemsdijk, H. 2002. The Unbearable Lightness of GOing. Journal of Comparative
Germanic Linguistics 5, 143196.
van Riemsdijk, H. 2003. The Morphology of Nothingness: Some Properties of Elliptic
Verbs. Ms. Tilburg University.
von Fintel, K. 2000. Lecture Notes on Intensional Semantics. Ms. MIT.

DIRECTIONAL ADVERBIALS IN V-LESS MODAL SENTENCES


Summary
Structures with directional adverbials in Serbian are discussed in which the modal verb
does not require an otherwise obligatory verbal complement. Within the generative framework,
this structure has been extensively described in several European languages, and syntactic
criteria have been offered to account for its grammaticality (overt morphology on the modal
posited in the functional layer of the clause). Distinguishing between modal verbs proper (modal
semantics, modal verbs specific morphosyntax) and verbs exhibiting a modal semantics only, we
analyse the structure with both verb types in Serbian and define two conditions necessary for the
licensing of directional adverbials in the absense of the overt verb ii: (a) semantic (nonepistemic
modal base); and (b) formal (specific case-assigning properties of the modal).
Sanja Mileni

93
Ta

/
, -
-
. -
-
.
: , , -
, , ,

1.
1.1. a
, -
, ,
( 1991: 851).
1.2.
-
. .
-
( 2002:
1030).
1.3. (1998: 223) -
,


.
1.4. - -

. , -
-
.

2.
2.1. -
-
95

. -
5.
2.1.1. ( 1995: 2528) -
-
. , ,
. -
-
,

.
, .
2.1.2.
.
-
-
, ,
.
2.2. -

, -
.
2.2.1. -
, . -
, . -
-
. -
,
.
2.2.2.
62 -
. , ,

5 -
, : -
: . (1986: 15; 1993: 96), (1988: 82), -
(1990: 554 556), (1992: 33); / -
: . (1961 62: 360 364), (1989: 299),
(1991: 52); / . (1961
62: 364), (1975: 220).
, ,
. -
, .
,
, .
( 1988: 47).
6
.
96
Ta

73 -
.
2.2.3.
. -
-
,
, . -
.

3.
3.1. ,
, -
( 1991: 852).

(1995: 72108).
3.1.1. , , ,
. -
-
. -
-
-
. , , () -
; , -
, .
3.1.2. -

-
.

4.
4.1. -
-
.
4.1.1. -

.
, -
( 1995: 80). ,
. -
.
:

7
.
97

,
. (. , 93);
, , -
, , . (.
, 23); -
, . (.
, 42); ,
4. ,
, -
. (, 4144, 2.02.2009, 23)
:
1. -
, , ,
, . (. , 23)
:
1.. , ,
,
, . ( . ,
2223)
1. -
, .
.
( ):
-
, , ,
.
, .
.
4.1.2. -
.
, .
, -
.
.
, ,
. (. , 22);
, ,
, . (. , 15);
, -
. (. , 54); , , ,
. (. , 27);
, , , -
, . (. , 66).
98
Ta


, ( 2..):
2. , ,
, , . (.
, 66)
2. . , ,
, , -
, , : ,
, , . (. , 66)
( ,
, ,
)
.
4.1.2.1. -

. , -
.
4.1.3. -
. -
-
, -
. -

. :
, -
,
. (. , 155);
.
(. , 1); ,
, . (. , 54); -
. (. , 76); -
, , ,
-
. (. , 10);
. (.
, 12);

. (, 4302, 2.02.2009, 20 )
4.1.3.1. , -

. -
.
, -
,
.
99

( -
), -
. ,
8. -
-
. -
, .
-
. ,
.
3: -
. (. , 1)
3.. -
.
, -
,
.
4.1.3.2. , -
-
.
, , -
, . (. -
, 237); , ,
, . (. , 65); -
, -
, -
, ,
. (. , 154).
-
.
,
, ,
, ,
. ( 4.. 15 4):
4. , -
,

8 (1995: 8586) -
-

.
(). ,
,
. :
, (.
, 82). , .
100
Ta

, ,
. (. , 154)
4. .
, , . ( . ,
139)
-
.
.
, -
,
.
,
.
4.1.4. , , ,
/ / . -
:

,
. (. , 46)
-
,
.
. -
:
5.
,
.
.
4.1.5. , , ,
/ -
. :
,
. (, 4302, 20);

, , , ,
.(. , 99)

.
6. ,
.
, /

/, .
101

5.
5.1. /
, -
, -

.
5.2. -

, -
.
-
. -
.
, -
,
.
5.3. , , -
/
,

.
, .
,
,
-
.

:
, , .1, , , 1963.
, , , , 1985.
, I, , ,1987.
, (2), XX , , 2001.
, .
, .

:
1967: , , , ,
16/12, 3248.
1970: , -
, , , 5/16, 341
349.
102
Ta

1967: , , -
, 2/ 4, 343.
1998: , -
, , .
1995: , , -
25, , .
1998: , ,
, .
/ 1990: , , -
, , : ,
.
1986: , , , , 34/1, 1017.
1969: , I
II, , .
/ 2002: , , III-IV,
, : , -
.
1989: , , -
, , -
.
1991: , II (-
), , .

Adjectival clause with the relative element koji and the


demonstrative determiners in the antecedent
Summary
The paper represents an analysis of the way in which demonstrative determiners
contribute to the non-restrictiveness of the adjectival clause with the relative element koji. The
analysis showed that demonstrative determiners ovaj and taj, which are interpreted as anaphoric
elements referring to an already mentioned word, contribute to the interpretation of the
following adjectival clause as unrestrictive. Demonstrative determiner onaj and demonstrative
determiners which denote a quantity or quality of something/somenone are interpreted as
cataphoric and they cannot be said to contribute to the restrictiveness since the adjectival clause
remains restrictive even when they are omitted.
Tanja Rusimovi

103



(
//)

/ -
/ . ,
- , . -

: (),
() , -
().
, ,
,

.
.
: , , , ,

0. -
. -
, ,

, .
. ,

.

[, 2006].
( 19972005)
[. 2006: 3739]. ,
2007. [, 2007]. -
. -

[. . , 2007; , 2007],
.
0. 1. , ,
-
105

.
. ,
. 2007.

.
, , -
[, 2007: 3940].
0. 2.

( ). -
, -

.
1. -
. [. . -
, 2007]. .
(18801956) -
, , ,
. , ,
, , -
( -
). ,
. 1991. , ,
. -
, . -

,
.
1. 1. . -
, , . -
, . : -
, [ . , 2008: 265].
(), , -
-
.1
2. ,
.
,
[ . . , 1979; ,
1997; , 2005]. [
. . -, 1977; , 1977; , 1957; , 1962;
, 1989; , 2005; 2005; , 1962]

1 27 , 17 (62,96
%) , 5 (18,52 %) , 2 (7,41 %) 3 (11,11 %) -
.
106

: ( ), -
( , ) ( ).
- [, 1989:
55].
2. 1. -
,
. -
:
(
),
( ) , -
, ( ).
2. 1. 1. -
:
1) () + -
:
,
, -
(18. , ).
2) () +
, , , :
| (23. -
, ). ,
(19. , ). -
, (30. , ).
(28. , ). -
,
(8. , ).
3) + ,
:
, -
(30. ,
). , -
,
(17. , ).
4) () +
:
. -
, (30. , ).
5) + , ,
:
24 ;
, , (3.
, ). , ;
107

, , (23. -
, ).
6) I + :
, -
, .. ... , (19.
, ).
2. 1. 2. , -
(, , ) -
(, , , , , ,
, ) , :
1) = // -
;
2) = // ;
3) ( ) // -
= ( ) // (
) ;
4) = //
;
5) =
// ;
6) = // ( );
7) = // -
;
8) = // ;
9) = // ;
10) = // ;
11) = // -
.
3. , ,
: , , , -
(); , () . -
, ,
() .
3. 1. , -
, :
, (8. , ); ' ... |
| ... | ,
(18. , ); -
, , -
(31. , ).
3. 1. 1. ,
:
1) ( ,
( ):
- ( +) + () + ( -):
108

, (. 24, 9; 12. , -
); (20.
, ); (29. , -
); (11. , ).
2) ( , , -
, ( ):
- ( +) + + ( -):
[] .
3) . ( -
, ( ):
- ( +) + + ( -):
(19. , );
(31. , ); ...
... (6. , ).
. ( , -
( )):
( +) + ( +
, , ):
, , ,
, (17. , ).
3. 2. . -
. , ,
-
- -
[- 1977: 237245].
4. -
, , -
. :
,
(22. , ).
, ,
. -
, , . .
, -
. , ,
,
. . -

, .
5. , -
,

-
109

[ . 2005: 551553]
:
1) ... 33
(13. , ) = 33

;
2)
. V (22. , ) = -
, . V
.
6. ,
, :
) (22 81,48%):
1) (6 22,23%)
2) (11 40, 74%);
3) (2 7,41%);
4) ( 3,70%);
5) () ( 3,70%);
6) () ( 3,70%);
) (5 18,52%):
1) (3 11,11%);
2) (2 7,41%);
, -
(17 62,96%).
7. / -
/ :
-
.
-
/ -
/ , , -
, . 2, -
. ,
,
, .


2007 . , : ,
, , , 2007.
2008 . , .
. , 5. , 2008, 265271.

2 , 16 27 , ,
, .
110

2007 . , -
.
( --
). . 2007, 3954.
2007 . , . , 2007.
- 1977 . -, -
. : . . 1977. III, 237246.
2007 . , -
. . (
- ).
. 2007, 6577.
1997 . , .: -
. , 1997. 26/2, 2533.
2007 . , .
(- ). : Probleme de filologie Slav.
Timioara: Universitatea de vest, 2007, 521532.
2006 . , , ,
2006.
1957 . , , : -
. , 1957, VIII/710, 251258.
1962 . , , : , , 1962.
II/36, 9093.
1989 . , ., ,
, 1989.
1997 . ., -
, , 1997.
, , 2007.
III, , 1969.
XIV. . 1989.
2005 . , ,
. : . . .
2005. . 536547.
2005 . , . : -
. , , 2005, 548564.
1962 . , , :
, , 1962, II/12, 111.
1979 . , II. -
. . 1979.
2005 . , . : .

THE OLD AND THE NEW MEETING IN CONTEMPORARY SERBIAN


LANGUAGE (ON RECTION AND MEANING OF THE VERBS /
/)
Summary
In this paper we describe concorde and meaning of the verbs nastaviti / nastavljavati /
nastaviti, comparing the examples from sacral style of standard Serbian with the relevant data
111

from the three descriptive dictionaries of Serbian (RSANU, RMS and RSJ). Some of the meanings,
qualified in the dictionaries as obsolete, are more productive than other meanings of these verbs
in our material, so we think they should not be considered obsolete, but only belonging to sacral
style of Serbian.
Ruica Baji and Mirjana Goanin

112
Vera Jovanovi
Kragujevac

Analiza temporalne strukture Kamijevog


romana Ltranger: francuski narativni
perfekat (le pass compos) i temporalna
progresija

U radu se analizira diskurzivna semantika francuskog perfekta i njegova upotreba


u narativnom kontekstu i to na primerima iz teksta romana Ltranger francuskog
nobelovca Albera Kamija.
Kljune rei: pass compos, temporalna progresija, naracija, Ltranger

Un texte construit un certain univers.


(Vetters C., Temps, aspect et narration: 1)

Ako usvojimo stanovite da se upotrebom pass compos (PC) moe ispri-


ati pria, tj. ostvariti naracija u knjievnom delu, iako je ovaj glagolski oblik
orijentisan prema momentu govora1, na rad emo zapoeti popisom tempo-
ralnih relacija koje se mogu uspostaviti izmeu reenica u PC na nivou diskur-
sa. Analiza temporalnih relacija vana je za razumevanje narativnog diskursa.
Naime, temporalni odnosi igraju znaajnu ulogu u koherentnosti diskursa.
Kamijev roman Ltranger je iznenadio javnost kada se pojavio 1942. godi-
ne zato to je radnja ispriana u PC, a ne u tradicionalno knjievnom vremenu
pass simple (PS). Podaci iz naeg korpusa iz teksta ovog dela ukazuju da iz-
meu dve reenice u PC mogu da se uspostave sve temporalne relacije: poste-
riornost, preklapanje (simultanost, inkluzija) i temporalna inverzija. Meutim,
treba rei da ovaj roman nije prvi u kojem je francuski perfekat upotrebljen u
naraciji. Jo 1930. godine Jean Giono je objavio delo Regain u kojem je radnja
ispriana u perfektu i istorijskom prezentu.
Primeri iz Stranca potvruju deiktiki karakter PC i njegovu vezu sa mo-
mentom govora S. Nali smo zanimljive primere u kojima se perfekt kombinuje
sa deiktikim adverbima poev od uvene prve reenice romana :
[1] Aujourdhui maman est morte. Ou peut-tre hier, je ne sais pas. (E:
92)

1 Za razliku od francuskog aorista, PC izraava ne samo prolu izvrenu radnju, ve i rezultat


njime uvedenog procesa koji vai u momentu govora. Npr. : Je vois que les invits sont venus
(quils sont maintenant ici). Aorist u kompletivnoj reenici ovde ne bi bio mogu: * Je vois
que les invits vinrent.
2 Ovaj primer, kao i ostali u radu citirani su iz Albert Camus (1942) : Ltranger, Gallimard, Pa-
ris. Zbog ekonominosti, dalje u tekstu, navodiemo samo redni broj strane.
113
Analiza temporalne strukture Kamijevog romana Ltranger

O dogaajima koji su se odigrali dva dana kasnije glavni lik koji je ujedno
i narator nastavlja svoju pripovest sledeim reima:
[2] Mais dune part, ce nest pas de ma faute si on a enterr maman hier au
lieu daujourdhui. (E: 33)
Izmeu prethodno reenog i dogaaja iz sledeeg primera protekla su jo
dva dana, a narator ponovo koristi adverb danas:
[3] Aujourdhui jai beaucoup travaill au bureau. Le patron a t aimbale.
(E : 43)
To znai da koristei ove deiktike adverbe pisac pomera vreme govora
tj. naracije napred zajedno sa radnjom. Izmeu dogaaja iz prve reenice ro-
mana (primer [1]) i onih iz reenice iz drugog primera protekla su dva dana.
Mersoova majka je umrla u etvrtak (primer [1]), sahranjena je u petak, a izve-
tavajui o suboti glavni junak izgovara reenicu iz drugog primera. Trei pri-
mer ilustruje dogaaje koji su se odigrali u ponedeljak, to znai da ih od do-
gaaja iz prethodne citirane reenice dele jo dva dana. Dakle, tri razliita dana
oznaena su adverbom aujourdhui (danas), te zakljuujemo da je temporal-
na progresija ostvarena pomeranjem momenta govora udesno na vremenskoj
osi. Ovi primeri sugeriu da je umesno semantizam francuskog perfekta defi-
nisati Rajhenbahovom formulom E-R, S koja istie vezu perfekta sa momen-
tom govora.
Pogledajmo sada koji su temporalni odnosi mogui izmeu reenica u PC
na primerima iz Ltranger :
1) Posteriornost je vremenski odnos izmeu reenica koji ukazuje da su
se predstavljeni dogaaji odigrali onim redom kojim su i jeziki pri-
kazani.
[4] Je me suis assoupi. Jai dormi pendant tout le trajet. Et quand je me suis
rveill, jtais tass contre un militaire qui ma souri et qui ma deman-
d si je venais de loin. Jai dit oui pour navoir plus parler. (E : 10)
[5] Trois juges, deux en noir, le troisime en rouge, sont entrs avec des
dossiers et ont march trs vite vers la tribune qui dominait la salle.
Lhomme en robe rouge sest assis sur le fauteuil du milieu, a pos sa
toque devant lui, essuy son petit crane chauve avec un mouchoir et
dclar que laudience tait ouverte. (E : 132)
[6] Mais le prsident a dit quil allait faire procder lappel des tmoins.
Lhuissier a lu des noms qui ont attir mon attention. Du sein de ce
public tout lheure uniforme, jai vu se lever un par un (...) le directe-
ur et le concierge de lasile. (E : 133)
[7] Il sest assis sur ma couchette et ma invit a me mettre prs de lui. Jai
refus. (E : 176)
U navedenim primerima iz Kamijevog romana, niz reenica u PC odgo-
vara redosledu dogaaja koje one uvode. Posteriornost izraena u ovim prime-
rima vaan je argument za tvrdnju da je perfekat narativno vreme kao i aorist.
Vremenski odnos posteriornosti je mogu kod reenica u PC to znai da PC
doputa temporalnu progresiju (+TP). Podsetimo da je PC neutralan u pogle-
114
Vera Jovanovi

du temporalne progresije (Swart and Molendijk 2003, Stanojevi i Ai 2006).


On dakle doputa temporalnu progresiju, ali ne ometa temporalni inverzni re-
dosled to emo kasnije videti u radu.
Na vie mesta (Vetters 1996, Swart and Molendijk 2003, Borillo et al. 2004,
Stanojevi i Ai 2006) ve je ukazano da perfekat sam po sebi nije dovoljan da
bi predstavio temporalnu progresiju. PC ne nosi inherentne prinude u pogle-
du vremenskog reda dogaaja, za razliku od PS. U nizu perfekata temporalni
redosled je uslovljen leksikom semantikom glagola ili naim znanjem o svetu.
Dakle, temporalna progresija se ostvaruje na semantikom i pragmatikom ni-
vou i na nivou diskursa. U primeru [7] semantika glagola inviter i refuser uka-
zuje nam na prethoenje procesa ma invit u odnosu na proces jai refus, jer
kada nas neko pozove da sednemo pored njega, prirodno je da posle tog poziva
sledi ili prihvatanje ili odbijanje. Da bi se ostvarila temporalna progresija neop-
hodna je upotreba izraza i adverba koji ukazuju na posteriornost. Takvi adver-
bi omoguavaju interpretaciju +TP tj. dogaaj u PC sa kojim su kombinovani
tumai se kao posterioran u odnosu na prethodno uveden dogaaj.
[8] Il a dabord allum sa lampe ptrole, puis il a sorti un pansement
assez douteux de sa poche et a envelopp sa main droite. (E : 48)
U ovom primeru na vremenski redosled procesa a allum i a sorti jasno
ukazuju proceduralni izrazi prethoenja dabord i posteriornosti puis.
[9] Cest peu aprs quelle ma crit. Et cest partir de ce moment quont
commenc les choses dont je nai jamais aim parler.
Izraz peu aprs smeta proces a crit posteriorno u odnosu na prethodni
kontekst.
[10] Jai mis du temps le comprendre, ce moment, parce quil disait sa
maitresse et pour moi, elle tait Marie. Ensuite, il est venu lhistoire
de Raymond. (E : 153)
Dogaaj il est venu sledi prethodno uvedenim dogaajima na osnovu in-
strukcije date adverbom ensuite koji jasno ukazuje na sukcesiju radnji.
[11] Nous avons attendu trs longtemps, prs de trois quarts dheures, je
crois. Au bout de ce temps, une sonnerie a retenti. (E : 163)
Priloka odredba au bout de ce temps jasno ukazuje na posteriornost doga-
aja a retenti u odnosu na proces nous avons attendu omeen intervalom vre-
mena prs de trois quarts dheure na koji anaforiki ukazuje ova odredba.
[12] Le prsident a fait un signe et lhuissier a apport trois ventails de
paille tresse que les trois juges ont utiliss immdiatement. Mon in-
terrogatoire a commenc aussitt. (E : 134)
Proces ont utilis smeta se neposredno posle procesa a apport zahva-
ljujui instrukciji koju daje prilog immdiatement. Poetak ispitivanja oznaen
dogaajem a commenc smeta se posteriorno u odnosu na prethodno uvedene
procese a fait i a apport, usled upotrebe priloga za neposrednu posterionost
aussitt.
115
Analiza temporalne strukture Kamijevog romana Ltranger

[13] Ici, le procureur a essuy son visage brillant de sueur. Il a dit enfin que
son devoir tait douloureux, mais quil accomplirait fermement. Il a
declar que je navais rien faire avec une socit (...). (E : 157)
U primeru [13] adverb prostorne lokalizacije ici ima temporalnu upotrebu
(sa znaenjem ce moment-l) i omoguava lokalizovanje procesa a essuy
posteriorno na vremenskoj osi u odnosu na dogaaje iz prethodnog kontek-
sta.
Dakle, temporalni adverbi i adverbijalni izrazi tipa puis, ensuite, aussitt,
alors, deux jours plus tard, ce moment-la, imaju odluujuu ulogu u inter-
pretaciji vremenskog redosleda niza dogaaja u PC budui da je ovo glagolsko
vreme neutralno u poledu TP. Kamijev roman obiluje ovakvim, ali i drugim
izrazima o kojima emo ovde govoriti koji omoguavaju interpretaciju +TP u
nizu perfekata. Na taj nain obezbeena je linearnost prie, tj. naracija.
Uoavamo slinost PC sa PS budui da je perfektom mogue izraziti po-
steriornost, te i on moe biti upotrebljen u narativnom knjievnom tekstu.
2) Simultanost je vremenski odnos izmeu dva prola dogaaja e1 i e2
koji su se odigrali istovremeno. Dakle, simultanost moe da ukazuje na: a) pot-
punu simultanost dogaaja e1 i e2 koji su na snazi istovremeno u toku jednog
intervala vremena; b) preklapanje intervala vremena u kojima su se odigra-
li dati dogaaji, to znai da je proces e1 poeo pre procesa e2, ali e2 je trajao
due od procesa e1; i c) inkluziju interval u kojem se odigrao dogaaj e2 jeste
deo dueg intervala vremena u kojem se odigrao dogaaj e1 (Stanojevi i Ai
2006). Dva procesa u perfektu mogu uspostaviti ovu temporalnu relaciju, a isti
vremenski odnos omoguava i francuski aorist. Naveemo kao argument pri-
mer Kampa i Rorera (Kamp and Rohrer, 1983) u kojem dva simultana procesa
u PS predstavljaju elaboraciju iste teme:
Marie chanta. Pierre laccompagna au piano.
Pogledajmo sada primere iz Stranca u kojima reenice u PC ostvaruju vre-
menski odnos simultanosti:
[15] cinq heures des tramways sont arrivs dans le bruit. (...) Les tra-
mways suivants ont ramen les joueurs que jai reconnus leurs petites
valises. Ils hurlaient et chantaient pleins poumons que leur club ne
prirait pas. Plusieurs mont fait des signes. Lun ma mme cri: On
les a eus. (E : 39)
U ovom primeru uoavamo globalnu simultanost izmeu procesa ont ra-
men, ont fait i a cri.
[16] Aujourdhui jai beaucoup travaill au bureau. Le patron a t aima-
ble. Il ma demand si je ntais pas trop fatigu et il a voulu savoir aussi
lge de maman. (E : 43)
Interval vremena u kojem se odigrao proces jai beaucoup travaill uklju-
uje naredne procese a t aimable, ma demand i a voulu savoir. Na taj nain
prvi proces u nizu u ovom primeru predstavlja kapsulu koja obuhvata itav niz
narednih dogaaja (v. Saussure 1996). Takoe, moemo uoiti da su dva po-
slednja procesa u nizu ukljuena u proces a t aimable. Prema teoriji diskur-
116
Vera Jovanovi

zivnih relacija diskurzivne ili retorike relacije predstavljaju odnose izmeu re-
enica ili tekstualnih celina koji obezbeuju koherentnost teksta (v. Borillo et
al. 2004). To su naracija, elaboracija, rezultat, pozadina, objanjenje itd. Imajui
u vidu ovu teoriju moemo zakljuiti da se perfektom a t aimable uvodi tema,
a naredni perfekti u navedenom primeru predstavljaju njenu elaboraciju. Zna-
ajan deo teksta romana u perfektu predstavlja elaboraciju jedne poetne teme
(takoe izraene perfektom), a to je dan smrti Mersoove majke : Aujourdhui
maman est morte (v. Stanojevi i Ai 2006 : 53)
[17] Puis jai lu la lettre haute voix. Il ma ecout en fumant et en hochant
la tte (...). (E : 54)
Dogaaji jai lu i il ma ecout su simultani. Normalano je da se itanje i slu-
anje itanog pisma odvijaju istovremeno.
[18] Raymond ma telephon au bureau. Il ma dit quun de ses amis minvitait
passer la journe de dimanche dans son cabanon, prs dAlger. Jai
rpondu que je voulais bien, mais que javais promis ma journe une
amie. Raymond ma tout de suite dclar quil linvitait aussi. (E : 67)
Dogaaji il ma dit, jai rpondu i Raymond ma dclar temporalno su uklju-
eni u kapsulu Raymond ma tlphon koja im prethodi u tekstu. Potonji pro-
cesi meusobno stoje u vremenskom odnosu kako se javljaju u tekstu, dakle
povezani su odnosom posteriornosti. Ovde imamo diskurzivnu vezu elabora-
cije teme oznaene prvim perfektom Raymond ma tlphon. Slino imamo i u
sledeem primeru:
[19] Tout de suite aprs mon arrestation, jai t interrog plusieurs fois.
Mais il sagissait dinterrogatoires didentit qui nont pas dur lon-
gtemps. La premire fois au commissariat, mon affaire semblait
nintresser personne. Huit jours aprs, le juge dinstruction, au con-
traire, ma regard avec curiosit. Mais pour commencer, il ma seule-
ment demand mon nom et mon adresse, ma profession, la date et le
lieu de ma naissance. Puis il a voulu savoir si javais choisi un avocat.
Jai reconnu que non (...). (E: 99)
Procesi nont pas dur, ma regard, il mdemand, il a voulu savoir i jai re-
connu simultani su sa uvodnim perfektom jai t interrog i predstavljaju nje-
govu elaboraciju.
[20] Un huissier a annonc la cour. Au mme moment, deux gros ventila-
teurs ont commenc de vrombir. (E : 131)
Procesi a annonc i ont commenc su istovremeni, na ta ukazuje i proce-
duralni izraz au mme moment.
[21] Cest alors quil a parl de mon attitude envers maman. Il a rpt ce
quil avait dit pendant les dbats. Mais il a t beuacoup plus long que
lorsquil parlait de mon crime (...). (E : 156)
Procesi a rpt i a t beaucoup plus long temporalno su ukljueni u pro-
ces il a parl.
117
Analiza temporalne strukture Kamijevog romana Ltranger

3) Temporalna inverzija (obrnut vremenski redosled, anteriornost)


Upotreba PS blokira temporalnu inverziju, tj. interpretacija -TP nije mo-
gua u nizu od dva procesa u aoristu (Saussure 1996).
Dva procesa u aoristu nameu sledeu interpretaciju: prvi navedeni proces
prethodi drugom navedenom procesu. U sledeem primeru [22] kauzalno-in-
verzna interpretacija nije mogua, ve samo temporalna. Stoga ovaj primer ne
moe biti prihvatljiv:
[22] La maitresse punit mon fils. *Il arriva en retard.
Ali ako ovde PS zamenimo sa PC, dobijamo lingvistiki prihvatljiv niz re-
enica:
[22a] La maitresse a puni mon fils. Il est arriv en retard.
I u Strancu smo nali primere u kojima se u nizu perfekata ostvaruje obr-
nuti vremenski redosled.
[23] Jai pris le bus (e1) deux heures. Il faisait trs chaud. Jai mang (e2)
au restaurant, chez Cleste, comme dhabitude. Ils avaient tous beau-
coup de peine pour moi et Cleste ma dit(e3): On na quune mre.
Quand je suis parti (e4), ils mont accompagn (e5) la porte. Jtais un
peu tourdi parce quil a fallu que je monte chez Emmanuel pour lui
emprunter une cravate noire et un brassard. Il a perdu (e6) son oncle,
il y a quelques mois.
Jai couru (e7) pour ne pas manquer le dpart. (E: 10)
Procesi jai mang au restaurant i ils mont accompagn temporalno pret-
hode procesu jai pris le bus deux heures. Ovde nemamo kauzalni odnos niti
diskurzivnu relaciju elaboracije koji su kompatibilni sa inverznim temporal-
nim redosledom. Na povratak ulevo na vremenskoj osi ukazuje i PC sa poet-
ka sledeeg paragrafa jai couru pour ne pas manquer le dpart, koji nas vraa
na momenat pre dogaaja jai pris le bus deux heures. Tako se proces jai cou-
ru smeta anteriorno u odnosu na jai pris le bus. Upravo poslednji perfekat u
nizu omoguava posrednu vezu izmeu PC japris le bus i PC jai mang au re-
staurant. Dakle, Merso je uao u autobus u dva sata. U Selestovom restoranu je
ruao pre ulaska u autobus, jer nam vanjeziko znanje govori da se obino rua
pre dva sata, dakle u ovom sluaju pre Mersoovog ulaska u autobus, a ne posle
vonje autobusom. Izraz comme dhabitude takoe ukazuje na to da je ruao
kao i obino u mestu gde i radi, u restoranu sa svojim kolegama i prijateljima,
a ne posle vonje autobusom u selu gde se nalazi staraki dom njegove majke.
Proces u perfektu il a perdu son oncle anterioran je u odnosu na sve ostale pro-
cese na ta ukazuje i priloka odredba il y a quelques mois. Hronoloki redosled
dogaaja iz ovog odlomka je sledei : e6<e2<e3<e4,e5<e7<e1 gde matematiki
simbol < znai prethodi a , (zarez) je oznaka simultanosti. Iz ovog pri-
mera zakljuujemo da PC dozvoljava temporalnu inverziju i kada nema odno-
sa kauzalnosti.
[24] Jai retourn ma chaise et je lai place comme celle du marchand de ta-
bac parce que jai trouv que ctait plus commode. (E: 38)
118
Vera Jovanovi

Proces jai trouv anterioran je u odnosu na prethodno uvedene procese,


ali ne samo to. On sa njima uspostavlja kauzalni odnos na ta ukazuje i veznik
parce que.
Sledei primer ilustruje temporalnu inverziju:
[25] Nous avons tous pris du caf, servi par le concierge. Ensuite, je ne sais
plus. La nuit a pass (e1). Je me souviens qu un moment jai ouvert
les yeux (e2) et jai vu (e3) que les vieillards dormaient tasss sur eux-
mmes, lexception dun seul qui, le menton sur le dos de ses mains
agripps la canne, me regardait fixement comme sil nattendait que
mon reveil. Puis jai encore dormi. Je me suis rveill parce que javais
de plus en plus mal aux reins. (E: 21)
Dogaaj la nuit a pass odigrao se posle dogaaja jai ouvert les yeux i jai
vu. Hronoloki sled je sledei: e2<e3<e1.
[26] Jai bien vu (e1) quil y avait de le tromperie. Alors je lai quitte (e2).
Mais dabord je lai frappe (e3). (E: 51)
Dogaaj je lai quitte vremenski je posterioran na kasnije uvedeni proces
je lai frappe. Ovaj je uveden adverbom dabord koji prua instrukciju za njego-
vo anteriorno postavljanje u odnosu na prethodno uveden dogaaj. Vremenski
sled dogaaja u primeru [26] je sledei: e1<e3<e2.
Primeri [4]-[26] koje smo analizirali pokazuju da su izmeu reenica u
perfektu mogui svi temporalni odnosi, posteriornost, simultanost i inverzni
redosled. Meutim, perfekat sam po sebi ne obezbeuje temporalnu progresiju
iako je ne blokira. Perfekat nije anaforiko, ve deiktiko glagolsko vreme. To
znai da PC odrava vezu sa momentom govora S (speech point po Rajhenba-
hu) te se lako koristi u naraciji u govornom jeziku, ali ta referentna taka u pi-
sanom jeziku vie ne vai i naracija se obezbeuje na drugi nain. Pokazaemo
sada na primerima iz Kamijevog romana na koji nain i kojim jezikim sred-
stvima se obezbeuje linearnost pripovesti. Temporalna struktura teksta u per-
fektu nije ista kao struktura teksta u aoristu. Naime, pokazaemo da se tempo-
ralna struktura narativnog teksta u perfektu oslanja na nae znanje o svetu, na
leksiku semantiku glagola, na upotrebu odreenih izraza i adverba koji ozna-
avaju protok vremena, na upotrebu scenarija, tj. ustaljenog, uobiajenog sleda
aktivnosti na osnovu kojeg zakljuujemo o posteriornosti naredne radnje u od-
nosu na prethodno navedenu. Za sve ovo nalazimo argumente u korpusu pri-
mera iz teksta Kamijevog romana Ltranger.
1. U primerima [27]- [29] upotrebljeni su deiktiki adverbi:
[27] Aujourdhui maman est morte. Ou peut etre hier, je ne sais pas. (E: 9)
O onome to se odigralo dva dana kasnije glavni junak Merso kae:
[28] Mais dune part, ce nest pas de ma faute si on a enterr maman hier au
lieu daujourdhui. (E: 33)
Izmeu prethodno reenog i dogaaja iz primera [29] protekla su jo dva
dana, a narator ponovo koristi prilog danas:
119
Analiza temporalne strukture Kamijevog romana Ltranger

[29] Aujourdhui jai beaucoup travaill au bureau. Le patron a t aimba-


le. (E : 43)
To znai da koristei ove deiktike adverbe pisac pomera vreme govora na-
pred zajedno sa radnjom. Izmeu dogaaja iz prve reenice romana (primer
[27]) i onih iz reenice iz primera [28] protekla su dva dana. Mersoova majka je
umrla u etvrtak (primer [27]), sahranjena je u petak, a govorei o suboti glav-
ni junak izgovara reenicu iz primera [28]. Primer [29] ilustruje dogaaje koji
su se odigrali u ponedeljak, to znai da ih od dogaaja iz primera [28] dele dva
dana. Dakle, tri razliita dana oznaena su adverbom aujourdhui (danas) te
zakljuujemo da je temporalna progresija ostvarena pomeranjem momenta go-
vora udesno na vremenskoj osi. Ovi primeri sugeriu da se semantizam francu-
skog perfekta umesno definie Rajhenbahovom formulom E-R, S. Naime, ova
formula istie upuenost perfekta na momenat govora. U pogledu osnovnog
semantizma perfekta slaemo se sa de Swart & Molendijk (2003), kao i sa Ai i
Stanojevi (2006) da francuski perfekat ima jedinstvenu temporalnu strukturu
E-R, S budui da PC zadrava svoju vezu sa momentom govora i kada je upo-
trebljen narativno.
2. U narednim primerima upotrebljeni su prilozi, priloki izrazi i veznici
koji jasno ukazuju na posteriornost:
[29] Quand elle est partie, le concierge a parl : Je vais vous laisser seul.
Je ne sais pas quel geste jai fait, mais il est rest, debout derrire moi.
(...) Jai dit au concierge, sans me retourner vers lui : Il y a longtemps
que vous tes l? Immdiatement, il a rpondu : Cinq ans com-
me sil avait attendu depuis toujours ma demande.
Ensuite, il a beaucoup bavard. On laurait bien tonn en lui disant quil
finirait concierge lasile de Marengo. Il avait soixante-quatre ans et il tait pa-
risien. A ce moment je lai interrompu : Ah! Vous ntes pas dici? Puis je me
suis souvenu quavant de me conduire chez le docteur, il mavait parl de ma-
man. (E : 15)
[30] Il a dabord allum sa lampe ptrole, puis il a sorti un pansement
assez douteux de sa poche et a envelopp sa main droite. (E : 48)
[31] Jai mis du temps le comprendre, ce moment, parce quil disait sa
maitresse et pour moi, elle tait Marie. Ensuite, il est venu lhistoire
de Raymond. (E : 153)
[32] Le prsident a fait un signe et lhuissier a apport trois ventails de
paille tresse que les trois juges ont utiliss immdiatement. Mon in-
terrogatoire a commenc aussitt. (E : 134)
Budui da perfekat sam po sebi nije narativno glagolsko vreme, estom
upotrebom ovakvih priloga (immdiatement, dabord, aussitt, puis, ensuite)
postie se izraavanje posteriornosti na nivou diskursa. To su prilozi koji ne lo-
ciraju dogaaj na vremenskoj osi, ve slue kao potpora naraciji. Ve je poka-
zano (Borillo et al. 2004) da adverbi tipa puis ne oznaavaju samo da je prolo
neko vreme, ve uvode sledei dogaaj, to znai da pomeraju priu napred i
obezbeuju naraciju.
120
Vera Jovanovi

3. Leksika semantika obezbeuje interpretaciju posteriornosti. Odgovor


prirodno sledi posle pitanja, ponavljanje dolazi posle prve izjave itd. Dakle, u
interpretaciji temporalnog redosleda uestvuju implikacije i presupozicije.
[33] Je lui ai demand o tait son chien. Il ma rpondu brusquement quil
tait parti. (E: 63)
Pitanje prethodi odgovoru, je lui ai demand prethodi procesu il ma r-
pondu.
[34] Il a mis la supposition que je devais tre bien malheureux depuis que
maman tais morte et je nai rien rpondu.
Posle iznete pretpostavke iza koje se oekuje slaganje ili neodobravanje,
sledi Mersoovo utanje umesto odgovora.
Navodimo primer koji su uoili i Borillo et al. (2004):
[35] Je me suis lev sans rien dire et il ma prcd vers la porte. Dans
lescalier, il mexpliqu (...). (E: 12)
I ovde se presupozicije i implikacije koriste kao potpora temporalne struk-
ture. Priloka odredba dans lescalier prostorno locira rezultativno stanje pret-
hodnog procesa. Dogaaj ma prcd vers la porte implicira da su obojica pri-
la vratima, a priloka odredba dans lescalier upuuje na to da se oni nalaze sa
druge strane vrata. Budui da je kretanje ka vratima i kroz vrata do stepeni-
ta zauzelo odreeni vremenski interval, moemo zakljuiti da je dogaaj il
mexpliqu posterioran u odnosu na prethodno uvedene procese.
[36] La garde est entre ce moment. Le soir tait tomb brusquement.
Trs vite, la nuit stait paissie au-dessus de la verrire. Le concierge a
tourn le commutateur et jai t aveugl par lclaboussement soudain
de la lumire. (E: 17)
Ovaj primer pokazuje da se temporalne presupozicije ne ograniavaju
samo na glagole kretanja (v. Primer [35]). Dogaaj jai t aveugl se interpreti-
ra kao posterioran u odnosu na dogaaj a tourn le commutateur.
4. Vanjeziko znanje o uobiajenom redosledu radnji takoe uestvuje u
uoavanju temporalnog redosleda izmeu isprianih dogaaja. Takav ustalje-
ni redosled aktivnosti naziva se scenario (Borillo et al. 2004). U ovom romanu
smo nali primer scenarija jutarnjih aktivnostikoje se odigravaju uobiajenim
redom najpre buenje, zatim ustajanje, potom jutarnja toaleta itd.
[37] En me rveillant, jai compris pourquoi mon patron avait lair mcon-
tent quand je lui ai demand mes deux jours de cong: cest aujourdhui
samedi. (...) Jai eu de la peine me lever parce que jtais fatigu de ma
journe dhier. Pendant que je me rasais, je me suis demand ce que
jallais faire et jai dcid daller me baigner. (E: 34)
5. Izrazi koji ukazuju na protok vremena brojni su u romanu Ltranger:
[38] Nous sommes rests silencieux assez longtemps. (E: 24)
[39] La journe a tourn encore un peu. Au-dessus des toits, le ciel est deve-
nu rougetre et, avec le soir naissant, les rues se sont animes. (E: 39)
121
Analiza temporalne strukture Kamijevog romana Ltranger

Kami esto upuuje na lociranje dogaaja na vremenskoj osi sredstvima


koja ukazuju na svetlost ili toplotu, tj. temperaturu vazduha. Tako je dan sahra-
ne Mersoove majke strukturisan na sledei nain:
[40] Le jour glissait sur la verrire. () Quand je suis sorti, le jour ta-
it compltement lev. () Le soleil tait mont un peu plus dans le
ciel: il commenait chauffer mes pieds. () Le ciel tait dj plein
de soleil. () Jtais surpris de la rapidit avec laquelle le soleil mon-
tait dans le ciel.
Iako su oznake za doba dana este u Ltranger, kao razliiti adverbi, imeni-
ce, glagoli, oni su iskljuivo upotrebljeni da pokrenu vreme napred, i nikada ne
oznaavaju temporalnu regresiju.

Zakljuak
U analizi naeg korpusa primera iz romana Albera Kamija Ltranger utvr-
dili smo da francuski perfekat (PC) omoguava sve vremenske relacije. Poka-
zali smo da perfekat omoguava temporalni odnos simultanosti, posteriorno-
sti i anteriornosti izmeu reenica u kojima se javlja. Time smo potkrepili nau
hipotezu i stav drugih autora da je PC neutralan u pogledu temporalne pro-
gresije. Pokazali smo da se temporalna progresija u narativnom tekstu oslanja
na nae znanje o svetu, na leksiku semantiku glagola, na upotrebu odreenih
izraza i adverba koji oznaavaju protok vremena, kao i na upotrebu scenarija.
Na zakljuak o diksurzivnoj semantici perfekta je da se temporalna progresija
sa PC ostvaruje na semantikom i pragmatikom nivou i na nivou diskursa.

Korpus
E : Camus, Albert (1942) : Ltranger, Gallimard, Paris.

Literatura
Benveniste, Emile (1966): Problmes de linguistique gnrale, Gallimard, Paris.
Borillo, Andre et al. (2004): Tense and Aspect, in: Swart H. de and F. Corblin (eds.)
Handbook of French Semantics, Center for the Study of Language and Information
Lecture Notes vol. 170, Stanford.
Luscher, Jean-Marc et Sthioul Bertrand (1996) : Emplois et interprtations du Pass
Compos, Cahiers de linguistique franaise 18: 187195.
Kamp, Hans and Christian Rohrer (1983) : Tens in texts in: Baurle R., C.Schwarze
and A. von Stechow (eds.), Meaning, use and interpretation of language, Mouton de
Gruyter, Berlin : 250269.
Moeschler, Jacques et al. (1994) : Langage et pertinence: rfrence temporelle, anaphore,
connecteurs et mtaphore, Presses Universitaires de Nancy, Nancy.
Moeschler, Jacques (2000) : Infrences directionnelles , Cahiers de Linguistique
Franaise 22: 57100.
122
Vera Jovanovi

Petrovi, Nada (2002) : Francuska glagolska vremena II : Imperfekat, aorist, perfekat,


Filoloki fakultet, Narodna knjiga, Beograd.
Riegel,M., J.-C. Pellat et R.Rioul (2004): Grammaire mthodique de franais, Quadrige/
PUF, Paris.
Saussure, Louis de (1996) : Encapsulation et rfrence temporelle dnoncs ngatifs
au pass compos et au pass simple, Cahiers de linguistique franaise 18: 219242.
Sperber, Dan and Deirdre Wilson (1993) : Pragmatique et temps, Langages, vol. 27,
No 112: 825.
Stanojevi, Veran i Tijana Ai (2006) : Semantika i pragmatika glagolskih vremena u
francuskom jeziku, FILUM, Kragujevac.
Swart, Henritte de and Arie Molendijk (2003) : In the Pursuit of the perfect perfect,
ACL Papers, Amsterdam.
Vet, Co (1980) : Temps, aspect et adverbes de temps en franais contemporain, Droz,
Genve.
Vetters, Carl (1996): Temps, aspect et narration, Rodopi, Amsterdam-Atlanta, GA.

Lanalyse de la structure temporelle du roman Ltranger:


le pass compos et la progression temporelle
Rsum
Nous analysons la smantique discursive du pass compos ainsi que son emploi dans le
contexte narratif en utilisant les exemples tirs du texte du roman Ltranger dAlbert Camus.
Nous montrons que le pass compos permet toutes les relations temporelles entre les phrases
dans lesquelles il figure, la simultanit, la postriorit et linversion temporelle. En dfendant
lhypothse des autres auteurs que le PC est neutre lgard de la progression temporelle, nous
avons montr que la progression temporelle dans un texte narratif au PC sappuie sur notre
savoir extralinguistique, sur la smantique des lexmes verbales, lemploi de certains adverbes ou
expressions qui indiquent le passage du temps, ainsi que sur lemploi des scnarios. Aprs notre
analyse nous concluons que la smantique discursive du PC se ralise aux niveaux smantique,
pragmatique et discursif.
Vera Jovanovi

123
-

, , SE...


,
,
(2000),
(2003), se.
,
. ,
se
.
: se, , , -

se .
( 1); (2), (3) -
(4); : -
(5) (6), (7)
(8); , , se
, ,
se(9). 1
1. Quiz se arrepinti, pero era tarde. [ ,
.]
2. Le rompi el libro a su hermana. Se lo rompi. [
. * .]
3. Juan se rompi el dedo para evitar as hacer el examen. [
.]
4. Se rompieron las narices en la pelea. [
.]
5. Se rompieron (estn rotas) todas las estatuas del dictador. [
.]
6. La tela se rompi fcilmente. [ .]
7. En Espaa se recicla todava poco. [
.]
8. rase una vez un prncipe azul. [ .]

1
(
(2000), ).
125
, , SE...

9. No se tom la lech. [ .]
me, te, se,
nos, os, se2 , -
, ,
, . -
, ,
, o, ,
se
.
-
, ,
, -
,
,
.
se,

, 3 se.


, (2008), -
, -
4. :

, , .
, .
, 5 (. aspecto flexivo) -
/
. , (1976)
,
-

2 se 3. ,
, se,
1. 2. (me, te) (nos, os).
3 el operador aspectual se se aspec-
tual ( 2000),
se se.
( 1996)
.
4 /
(2008) , -
, . , , -
.
5 ,
( 1979).
126
-

. , -

.
(-
Aktionsart, . aspecto lxico).

. 6
,
:
() ,
(+/- -
), . odiar [], saber [] / construir [], trabajar
[].
() , , (+/--
)
(,
, +/-7), . morir
[] / viajar [].
()
(), . llegar [], disparar [] /
dormir [], crrr [].
, -
, , -

(. construy casas [ ] vs. construy una casa
[ ]).


, ,

. -

(1999) .
, 1, -
-
, - -

.

6 (Zeno Vendler)
(2008).
7 ,
, . caer [], golpear [] jugar [
].
127
, , SE...

1.

-
(re-, sobre-) - - -
-
tener/ retener, (Aktionsart) () (- -
(imperfecto/ [/
perfecto - viajar/llegar , - (-
simple) ] volar/ [/ empezar a/ , - ,
dejaba/dej sobrevolar ] dejar de oser -
[ / [/ - [ se) , -
] ] / - -
] , -

-
)
- - -

-
, ,
. (2008)
-
: , .
(, ) (, ),
- (, , -
), - (, ), -
(, , ) - (,
). -
, ,
. , -

(, , , , ).
(2006), -
,
.



-
(2000) -
(. ,
. )
.8

8
(Pustejovsky, 1991. he Syntax of Event Structure. Oxford: Blackwell)
128
-

-
, , , -
:

a. (E) b. (- c. (T1)
- ) (P1) -
, -
- -
, - , -
- -
:
: (tener - : (leer un
[], odiar : libro [ ], pintar
[], saber (estudiar [], un cuadro [ ])
[]) nadar [])

d. - e. -- f. - -
(L1) -
- (L2) (L3)
- - -
,
, - -
; -
- - : (hervir
: (explotar [- : [],
], llegar [], (ocultar(se) [ florecer [],
nacer [ ()]). ()], sentar(se) [- oscilar []).
] ).

(2000).
129
, , SE...

g. (T2) h. - (-
- ) (P2)
(eventos de acabamiento gradual)
; -
(adelgazar [], engordar
. (bajar(se) [ ], encanecer [],
[ ()], caer(se) [], ir(se) envejecer [], crecer [],
[()], morir(se) [], subir(se) perseguir []).
[ ()], dormir(se) []).

,
(2000) se -
T1, L2 T2,
(
estar/ser + )9
, -
, se. , -
se hervir [] -

, ; , - . engordar
[ ], envejecer [],
, -
se. :
El agua (*se) hirvi en un instante. [ .]
Juan (*se) engord dos kilos. [ .]
()
,
,
, , se :
Me s la leccin. [ / .]
Me estuve callada. [ .]

9 Un ngel se cay del cielo. El ngel est cado. [ .


.]
130
-

se
, se
,
, se ,
.
se -
, , , .
, , (2007)
,
se .
, -
se, : ( ),
, -
.
-
se -
. :
Juan (*se) comi manzanas. [ .]
Juan (se) comi una manzana. [ .]
se
. -
,
. /-
se , (2002) -
,
, :
Me vi la pelcula en un par de horas. [ .]
He salido al jardn y (*me) he visto a tres nios que salan corriendo.
[ .]
, (1999)
se -
. se -
. :
uan ya ha ido a la guerra. [ .]
uan ya se ha ido a la guerra. [ .]
-
se. , (2003) -
se
, , -
, :
.
se:
Juan (se) salt el muro. [ .],
131
, , SE...

, .
se , ,
, se
. .) ,
,
, se,
, se
. , , se
/
:
La pelota se cay sobre el tejado. [ .]
La maldicin (*se) cay sobre la familia. [ .]
, se -
, . :
Juan (se) coma la tortilla con alegra. [ .],
se -
, -
se , .
.

se , , -
.

se
, -
, :
(Me) dorm/ (se) durmi boca abajo. [, /je .]
-
:
Juan (*se) come normalmente en ese bar. [ .]
Juan (*se) come tortilla siempre que puede. [ .]
Juan (se) come una tortilla l solo. [ .]
.
(2000),
,

. :
Juan (se) acab el queso. [ .]
La humedad se ha comido los frescos de la pared.
[ .]
El libro (se) cay del estante. [ .]
(Me) llegu hasta la puerta y contuve el aliento.
[ .]
132
-

Se sali la leche de la lechera y puso toda la cocina de pena.


[ .]
, ,
se
:
(*Se) sigui las huellas del animal. [ .]
-
. ver [], or [], ,
, ,
, a .
:
Me vi la pelcula en un par de horas. [/ .]
(*Me) vi la costa y me dirig a ella.
[/ .]
Me vi la costa entera. [/ .]
Me o todo el concierto. [/ .]
(*Me) o un grito. [ .]
, se
; ,
, se -
. se -

:
Juan (se) muri tranquilo. Estando tranquilo, Juan se muri.
[ . , .]
*Juan se muri fusilado. Estando fusilado, Juan se muri.
[* . , .]
,
, , -
se. :
Juan se sali *difcilmente de la cueva. [ .]
Juan se salt la valla *torpemente. [ .]10
se -
. , . , -
se . -

, , , -
se.
*(Se) me cay un botn de la camisa. [ .]
*(Se) me ha muerto el canario. [ .]

10 , , -
se , difcilmente [] torpemente
[]
.
133
, , SE...



. -
se -
, -
, se -
. , se
a . , -
, se -
.
se ,
.
se
, . ,
, -
, -
. , -
se
-
( ) -
.
se
,

,
-
,
,
.
, , e se -
-
.


1996: Barra Jover, Mario, Dativo de inters, dativo aspectual y las marcas
de aspecto perfectivo en espaol, Verba, 23. 121-146.
1999: Gutirrez Ordez, Salvador, Los dativos, en: Bosque, Igna-
cio y Violeta Demonte (eds.), Gramtica descriptiva de la lengua espaola. Vol. 1. Ma-
drid, Espasa Calpe, 1855-1930.
, 2007: DIntrono, Francesco; Vernica Gonzles y Javier
Rivas, Aspectos sintcticos y semnticos del pronombre SE, Boletn de lingstica, 19,
N 28. 5-25.
1999: De Miguel, Elena. El aspecto lxico, en: Bosque, Ignacio y Violeta
Demonte (eds.). Gramtica descriptiva de la lengua espaola, Vol. 2, Madrid, Espasa
Calpe, 2977-3060.
134
-

& 2000: De Miguel, Elena y Marina Fernndez Lagu-


nilla, El operador aspectual SE, Revista Espaola de Lingstica, 30, N 1. 13-43.
1976: Comrie, Bernard, Aspect, Cambridge, Cambridge University Press.
1999: ristal, Dejvid, Enciklopedijski renik moderne lingvistike, Beograd, No-
lit.
1999: ndikoetxea, Amaya, Construcciones con SE: medias, pasivas e
impersonales, en: Bosque, Ignacio y Violeta Demonte (eds.), Gramtica descriptiva de
la lengua espaola, Vol. 2, Madrid, Espasa Calpe, 1631-1722.
1994: Nishida, Chiyo, The Spanish reflexive clitic SE as an aspectual class
marker,Linguistics, 32, N 3, 425-458.
2005: Novakov, Predrag, Glagolski vid i tip glagolske situacije u engleskom i
srpskom jeziku, Novi Sad, Futura publikacije.
1999: Onieva Morales, Jos Luis. Cmo dominar el anlisis gramatical
superior. Nivel superior (teora y prctica), Madrid, Playor.
2003: Prez Vzquez, Enriqueta, El pronombre aspectual con verbos de
movimiento y cambio de estado en espaol (posibilidad de una explicacin pragmti-
ca), in: Quaderni del Laboratorio di Linguistica della Scuola Normale Superiore di Pisa,
N 15. 189-213.
2005: Rodrguez Ramalle, Mara Teresa, Manual de sintaxis del es-
paol, Madrid, Castalia.
1994: Zagona, Karen, Compositionality of aspect: Evidence from Spanish as-
pectual se, en: Parodi, Claudia et al. (eds.). Aspects of Romance Linguistics: Selected
papers from the Linguistic Symposium on Romance Languages 24. Washington, D.C.:
Georgetown University Press, 475-488.
2002: Snchez Lpez, Cristina, Las construcciones con SE. Estado de
la cuestin, en: Snchez Lpez, Cristina, (ed.), Las construcciones con SE, Madrid, Vi-
sor, 13-163.
& 2002: Sanz, Montserrat y Itziar Laka, Oraciones transitivas con SE: el
modo de accin en la sintaxis, en: Snchez Lpez, Cristina, (ed.), Las construcciones
con SE, Madrid, Visor, 309-338.
& 2008: Stanoji, ivojin i Ljubomir Ppovi. Gramatika
srpskog jezika: udbenik za I, II, III i IV razred srednje kole, Beograd, Zavod za
udbenike i nastavna sredstva.
& 2008: Stanojevi, Veran i ijana Ai. Semantika i pragmatika
glagolskih vremena u francuskom jeziku, Kragujevac, Filoloko-umetniki fakultet.
1979: Stevanovi, Mihailo, Savremeni srpskohrvatski jezik, Beograd,
Nauna knjiga.

La funcin del cltico , , SE... en la formacin del


aspecto lxico en espaol
Resumen
Partiendo de la idea de que los predicados verbales no constituyen entidades atmicas,
sino que pueden descomponerse en diferentes partes o no descomponerse, y de que los
eventos constan de una estructura interna responsable de sus propiedades aspectuales,
en este trabajo retomamos algunas conclusiones de De Miguel y Fernndez Lagunilla
(2000) y de Prez Vzquez (2003), y demostramos una vez ms el carcter aspectual del
135
, , SE...

cltico se, cuya funcin principal es enfocar una fase del evento pero que aade tambin
unos matices pragmticos. Asimismo analizamos las repercusiones que conlleva la
aparicin o no del cltico en las estructuras traducidas al serbio.
Gorana Zeevi-Krneta

136
II.


-
1 -
, , -
,
, ,
. -
, . . -
, -
- -
.
: , , ,

1.1.
-
2, ,
. -
, , status nascendi
,
,
, ,

. -

.

1.2.
.
-
: Predmet je naime (iz konteksta ili situacije) poznat ili nepoznat, tj.
odreen ili neodreen. (2000: 344) , , -
,

1 2004, 2005, 2000, 2004, 2000.


2 -
, ,
.
139

,
-
.3 ,
: , -
.
:
1. Ivan je i prije donosio knjigu. (2000: 345)
, . , ,
. -
, -
.
, -
, . , -
. , , ,
(1).

1.3.
, , -
, -
,
.4 -
, -
, 5:
2. .

3 A definite is used to refer to something that is already familiar at the current stage of the
converzation. (
.) ( 1982)
4 The crucial difference that separates definite from specific, as we understand it, is to whom
something is identifiable: to both the speaker and the hearer (definite), or just to the speaker
(specific). (2004, . 1406)
5 (2003) . 4 , -
: Wir unterscheiden drei Referenzstatus:
spezifisch
Ich habe das Auto gekauft. (definit)
Ich habe mir ein Auto gekauft. (indefinit)
nicht-spezifisch
Ich mchte mir endich ein Auto kaufen.
Karl Benz hat das Auto erfunden.
nicht-referenziel
Der neue Audi TT ist ein erfolgreiches Auto.

.
.
140

, , -
.
:
3. () .
,
.
( )

, .
,
, .
(definite description).
, -
. 6, ,
, -
.
, . -
,
-
.7 -
-
.8

2.1.
-
1969/1973 .
Kategorija odreenosti imenika je kategorija koja se aktualizira izborom
imenice radi identifikacije imenice i njome oznaenog sadraja. ( 2004:
50)

, -
,
. -
. , ,
.9 ,

6 1991.
7 , 12.
8 1997, . 4: This is illustrated in examples where we see that the noun tv
table preceds the specifity marker l which I take to be the manifestation of the category
Determiner in Gungbe.
9 : ...
govornik pomou nje [, ..] upuuje sugovornika na ba taj imenicom
oznaeni sadraj, ba na taj referent (denotat), ba na tu jedinku da je on moe identificirati,
da je moe prepoznati. ( 2004: 50)
141

. -
, -
.
-
.
,
.
, ,
, , -
. , ,
/ .
,
/
, .
-

,
(. / 2008).
-
( ,
), :
4) .
5) # .

[ -
], , -
.
, , , ,

!
-
,
.

2.2.

, ,
, . , , :
S obzirom na to jedna jednostavna reenica (koju ine subjekt i predikat)
predstavlja model koji ukljuuje najmanje etiri aktualne inaice, na primjer:


. : , , , -
( ) .
- .
142

(1) Prijatelj stie.


(2) Stie prijatelj.
(3) Prijatelj stie.
(4) Stie prijatelj.
U primjerima (1) i (2) imenica je tema, a glagolski oblik rema, to znai da se
u obama primjerima signalizira odreenost imenice prijatelj (tema proizlazi
iz konteksta, pa je zato njime odreena). Meu tim dvama primjerima nema
gramatike razlike (ni s obzirom na neodreenost/odreenost ni inae), ali se
oni razlikuju stilski. S obzirom na red rijei i reenini naglasak prvi je primjer
stilski neobiljeena, neutralna inaica, a drugi je stilski obiljeena, ekspresivna
inaica. U primjerima (3) i (4) imamo donekle obrnutu situaciju. U njima naime
imenica ima obiljeje neodreenosti i predstavlja jezgru reme. Tu meutim i
glagolski oblik pripada remi, pa je s aktualnoga stajalita u tim primjerima rije
o neralanjenomom, tzv. opeobavijesnom iskazu. I te se inaice meusobno
razlikuju stilski. Neobiljeena je, stilski neutralna inaica (4), a obiljeena,
ekspresivna inaica (3). ( 2000: 346)
:

?

, -
. -
, -
!
,
, . -
, ,

. , ( 1971: 119) -
: -
, , -

.
, -
, -
.
, ,
.

.
-
. -

. -
-
, ,
143

() , , -
, .
:
Jo jasnije se neodreenost izraava mnoinom u primjerima tipa Vojnici su
mu ukrali kapu, u kojima je jasno da je u pitanju zapravo jednina (vojnici bi se
na njemaki prevelo kao ein Soldat), a da je mnoina obiljeje neodreenosti.
Nasuprot tome, odreenost se izraava jedninom nerijetko i onda kad bi po smislu
bolje odgovarala mnoina, ali se jedninom sugerira znaenje tipian predstavnik
ili sl. uz svojevrsnu emfatinost. Tako imamo npr. to Nijemac napravi, tomu
nema para, a ne bi ilo npr. * Europskim narodima pripadaju Nijemac, Francuz
i Talijan, nego samo Europskim narodima pripadaju Nijemci, Francuzi i Talijani.
( 2000: 327)
-
? -
-
. , -
-
. ,
.
2000:
U izravnoj relaciji prema kategoriji neodreenosti/odreenosti moe biti i
kategorija glagolskoga vida (aspekta). Tako svreni (perfektivni) glagoli esto
signaliziraju neodreenost, npr. Danas sam dobio poklon ili Ivan je donio knjigu,
a nesvreni (imperfektivni) odreenost, npr. Poklon nisam nikome pokazivao ili
Ivan je i prije donosio knjigu. To je vezano za injenicu da se uz svrene oblike
esto veu oznake za novospomenute predmete, a uz nesvrene oblike oznake za
ve poznate i/ili spomenute predmete (npr. poznate iz konteksta). Odreenost
se osobito naglaava ako nesvreni glagol oznauje iterativnu radnju jer se u
ponovljenoj radnji nuno pretpostavlja predmet (objekt) koji je poznat (ponavlja
se radnja, pa onda i predmet radnje, a ponavljati se moe samo neto to je poznato
i/ili odreeno) ( 2000: 324).

:
6) Poklon nisam nikome pokazivao.
7) Danas sam dobio poklon.
,
, () :
8) Nikome nisam pokazivao poklon.
9) Poklon sam dobio danas.
:
10) Ivan je i prije donosio knjigu.
11) Ivan je donio knjigu.
,
(, , , , ). ,
, -
144

,
1.2. .

3.
-
, ,
2000:
Kategorija je neodreenosti/odreenosti rezultat apstraktnoga miljenja,
koje je u svih naroda isto. Ako je to tako, onda nema jezika za koji bi se moglo
rei da nema naina njezina izraavanja. U svim se jezicima ona izraava, ali
ne na isti nain. Prema tome je i logika i lingvistika univerzalija. A budui da
ona ima svoje ishodite u sintaksi, ona je sintaktika, i to aktualnosintaktika,
a ne morfoloka. Ona je univerzalna aktualnosintaktika kategorija po tome
to komponente aktualne sintakse kao komunikacijske vrijednosti izlaze
iz logikoga suda, koji je u svih naroda naelno isti. Suodnos komponenata
aktualne sintakse teme i reme (obavijesnoga subjekta i obavijesnoga predikata)
izlaze iz suodnosa logikoga suda i logikoga predikata. Tako je to i u svih
naroda i u svih jezika bilo juer, tako je to i u svih naroda i u svih jezika danas
i tako e to biti i u svih naroda i u svih jezika sutra. I logike su i lingvistike
univerzalije univerzalije upravo po tome to su u smislu vrijednosti uvijek i
svugdje iste. Stvar je samo u tome to naini izraavanja tih vrijednosti nisu
uvijek i svugdje isti ( 2000: 406).
-
-
.
,
:
Human cognition and physiology cannot be invoked as direct causes of
synchronic language structure: the body and mind of an English speaker do not
directly cause the grammar of English to be the way it is: the language is given
to the speaker and to the language learner. Apart from instances of conscious
language engineering, the speaker is not like an architect that builds something
from scratch and is thus fully in charge of what the structure will come out like;
he is more like a person who inherits a house and perhaps re-models it a bit. Thus,
the relationship here is only a permissive one: all synchronic language structure
must be permitted by human cognition and physiology ( 2008: 17).

. ,
. ,
, ,
. ,
.

-
. -
145

,

.

4.
-
--
.
-
, -
. -
, . , ,
.


1997 Aboh E. O, On the Syntax of Gungbe Noun Phrases, Paper Presented
at the Annual Meeting of the African Language and Linguistics Colloquium, Leiden,
1997, 157.
/ 2008 , . , .,
, : , -
: - -
31. 1. 2008. , . 1.
1991 En M, The Semantics of Specificity, Linguistic Inquiry 221, The MIT
Press, Cambridge, 1991, 125.
2004 Znika, Marija, Kategorija odreenosti u hrvatskom jeziku, u: Zbornik
Zagrebake slavistike kole 2003, Filozofski fakultet, Zagreb, 2004, 4964.
1973 ., -
, : 7. -
, , 1973, 1114.
2008 Edith A. Moravcsik, Explaining language universals, to appear in Jae
Jung Song (ed.) The handbook of language typology, Oxford, Oxford University Press,
2008, 129.
2000 Pranjkovi I, Izraavanje neodreenosti/odreenosti imenica
u hrvatskom jeziku, Rijeki filoloki dani, Zbornik radova 3, Rijeka, 2000, 343349.
2004 Pranjkovi, Ivo, Kategorijalna svojsva imenskih rijei, u: Zbornik
Zagrebake slavistike kole 2003, Filozofski fakultet, Zagreb, 2004, 2532.
2000 Sili, Josip, Kategorija odreenosti/neodreenosti i naini njezina
izraavanja, Rijeki filoloki dani 3, (zbornik), Rijeka, 401406.
2004 Trenki D., Definiteness in Serbian/Croatian/Bosnian and some
implications for the general structure of the nominal phrase, Lingua 114, University of
Portsmouth, Portsmouth, 2004, 14011427.
1969/73: , , , -
, 28/1,2,
, 1969, 321386 2. : , 29/3,4, , 1973,
339523.
146

ON DEFINITENESS AS A CATEGORY OF NOUNS IN SERBIAN LANGUAGE


Summry
This study represents a critic overview of the opinions stated in modern Croatian
linguistics, concerning the category of definiteness in Croatian language. It reconsiders
the given definitions of this category and the problems arising from their poor
formality. For this to be done, the category of specificity is introduced and defined, as
well as a suggestion for a proper definition of definiteness itself. The central part of this
study is a general overview of the language forms that definiteness can be expressed
by, as found in literature. Finally, it looks upon the statement that all logical universals
become language universals.

147



( )1

-
. 74 -
, -
, , , , 18
,
-
. ,
, -

.
: , , --
,

1.

1.

. ,
, -
. -
,
-
, ,

.
, -
,
; , --
,
- .

1 1597:

, -
.
149

2. -
:
1.1.
-
20. . 2, -

.
1961. ( 1961: 6970). -
,
,
-
, , , -
.3 -
, , . -
,
- .4
, -
,

.
, .
- -
, ,
( 1981: 16).
1.2.
-
, . ,
- -
( 1973).

2 ,
(-
), (. .) []

, , , ( )
( [1956] 1998: 561).
3 . ,
, (. .
4.3).
4 -
, ,
, .
-
-
, ( 1961:
70). ,
, .
.
150

,
5, -
, ,

.
, . -
-
( 1973, 8183).
1.3. -
6 , 20. , -
, -

.
( 1983); . -
( 1990).
1.3.1.
--
, , . , -
, , -
-
,
( 1983: 60 .). , ,

.7
1.3.2. , -
, . ,
,

-
( 1990: 37). ,
-
, .
.

5 , , ,
. -
(, , , ). -
- (-
1973: 83; ).
6 -
. . (1990:
397 .).
7 , .
,
( 1983: 17 .).
151

3.

2.1. , -
, 20.
-
( :
). -
,

, ,
.
, -
, ,

, -
.8
,
-
,

. , -
, -
, , ,
( -
) - .
-
, , . ,
, -
( 1983: 23).
2.2. ,
74 ,
18 9. -
,

8 , -
, , ,
.
: .
-
,
, , , .
, ( -
, . 313).
9 17 , -
, -
. , .
152

,
.
2.3. -
,
, , -
(
, , .).
,
;
,
. , ,
,
-
- ; , ,
, . ,
: ( .
( ) ); ( -
); ( ) ,
.
***
3.1. , -

, , -
, : , --
-. -

.
3.1.1. ,
,

, . , ,
:
( .), -
-
, .
3.1.2. - -
, ,


. , , -
, :
? ( .),
, -
.
153

3.1.3. - , -
-
, -
, , -
. ,
- . ,
, : ,
( .), -
-
() (. . 6.0.3).

4.
4.1.
, -

.
4.1.1. . -
, ,
, -
. -
, -
.
:
: (); (
, ): ,
( .);10
: (, ); ( , -
): , | | -
| ( .); ,
( .);
: (, ); (
):
( .); , , -
( .);
( .).
4.1.2. -
, : (, ) -- (
);
. , -

10
,
,
.
154

, ( );
( --). :
, ; --- ,
( .); ,
( .); , , -
-, ( .), .
4.1.3. , -
, ,
- . ,
, -
.
4.1.4. -
.
-
, .
-
-
: , , , , . -
, , -
,
, . -
: [ ] ,
(XX , ); -
, -
( .);

( .) .
-
( ) ( -
) ; () ; -
( ) -
-
. : -
( .); ,
, [] , -
, ( .);
( .); -
? (. , . ), .
4.1.5. -
(, , );
(, ); (
), .
,
.
155

4.2. (. 4.1.1 4.1.5),


-
.
4.2.1. , ,
, -

, .: , , -
, .
4.2.2. ,
,
, -
, , , , , -
-
(. 2003: 127 .): , ,
, -- .

4.3.

- ,
11,
.
-
-
, -
.
4.3.1. , - (, )
, ,
: -
, - ( .);
, ( .),
?! ( .).
4.3.2. ,
, -
, -
: (); (, ,
); (). :
( .); ,

11 , . 1961. , -
. , -
-
, , -
, : , , .

70- 20. . . ( 20072).
156

, : , , ( .); -
, ,
( .), .

5.
, -
-
, . .
,
,
.
,
.

5.1.
, -
,
. ,
, , -
, .12
:
5.1.1. , -
,
:
: ( : ,
). : , ,
,
( .); , , ;

( .);
: ( , ); (-
-); (1. , ; 2. , ). -
: , , ? (. , . ); -
( .); -
( .);
( .), , ! (-
. .), ? ( .), , -
, ( .), .
5.1.2.
, -
:

12 -
. : 1990, 407.
157

: (, , ): -
, , (-
.);
: ( ), (, ), -
. : ,
( .); -
( .), -
, , -
( .); -
, , (-
.).
5.1.3. ,
,
:
: ; . : , [],
| | (
.), [-
] ( .); (
.);
: : , -
, ( .),

( .).
5.2.
, -
, ,

, ,
,
.

5.3.
-
, -
, ,
.13
, -
,
.
5.3.1. -
-
,

13 , : ,
, , , , , . ( et al. 1997: 283).
158

,
:
: ; ; ( -
): ! ( .), ,
! ( .); !
, ! ( .), , ? (
.); ! ! ! ( .);
: : , , !
( . .);
, : ( . :
, , (, .);
: : , , , !
, , ! ( .).
5.3.2.
, .
,
, . :
: (
: ); ( -
); ( ): , ! ( .),
. ! ( .);
; - -,
( ); ! -
( .);
: : : -
! ( .). []
: ! ( .);
: : ( : , -
, ): : , ,
?! ( .).
5.4. -

,
. -
, ,
() .

6.
-
-
.
-
, .
159

-
,
.
, ,
, -
,
. , , . -
, ,
, ,
;14 . ,
-
, .15
, -
, (. . 6.1. 6.2),

, - ,
, , .
6.0.1. , -
.
,
-
(. 4), (. 5.)
-
:
.
,

(. . 6.2. 6.4).
6.0.2. , -
.
, ,
, ,
. -
, -
, (. 1998:
199). ,
(. . 1.2), -

. , , -

14 , , , .
, , , -
( 19751: 380381).
15 () , , -
( [1956] 1998: 97, :
. .).
160

,
.
, , -
-
: *
( -
) : (
); : * (-
- ) :
( - -
), .
6.0.3. , -
.
, -
,
-
- .
,
- -
- 19. ;
- 20.
.

6.1.
-
, , .
:
: ; (); ; ; ; . -
: [] -
( .); ,
( .); [] -

( .); | -
| (); ,
| ( );
: ; . : -
(-
, ); , -
( .);
: (): -
( .).
6.2. -
,
, , -
161

, .
, ,
.

6.3.
,
, -
( , -
) .
6.3.1.
:
: (
,
: , , , , ,
, .). : -
, . ( 1901);
, , -
( .);
: () ( , -
): -
, (. ),
, | ( ), ,
, (, -
.).
6.3.2. -
:
: ( , ): 24
, (-
.);
: (, ); ( -
, . ): , -
(-
), , , -
( .);
( ) ( ).
6.3.3. -
(
), :
(. . );
, ,
( .), .
6.4.
,
. , ;
162

. ,

.
***
7.1. , -
,
-
.
, -
, - ( -
-)
. -
,

.
7.2.
-
. , -
-
(, , -
), -
,
-
(. 1983: 32). ,
,
-
, . -
, . -
(. 1967: 226;
2007: 142143 322323).

. , , -
,
-
-

( [1986] 2005: 103). , -
-
, -
.
7.3. ,
, -
,
, , -
163

,
.
7.3.1. ,

, -

,
. -
-
, -
, .16
7.3.2.
, , -
. ,

, -
,
. , ,

-
.
7.3.3. , -
.
, ,
. -
, -
, , ,
.

:
, . 117 (-
), , 19592007; . 18 (), 20082009 (
).

16 , . . 258 , -
,
:
,
, . -
, , .
, (-
: . .).
, . 2002, -

, (. 51 .; . 4.-.).
164

***
1974: , , .
1997: et al., , 2. ,
.
1983: Laurie Bauer, English Word-formation, Cambridge.
2003: Mark C. Baker, Lexical categories (Verbs, Nouns and Adjectives),
Cambridge.
1941 [1998]: , ,
, I, , .
- 1997: -, -
, , . 14, -
.
1961: , -
, XI, . 34, , 6980 (. 3) 7889 (. 4).
1967: , ,
, . XVI, . 4, , 218235.
1983: , ,
XXXIX, , 141.
2007: , , .
20071: , , XXXVIII/1
4, 57.
20072: , ,
XXXVIII/14, 913.
1998: , -
() ; 27/2, ,
215228.
2008: ,
, : (), -
- -
, , 6583.
1998: Andrew R. Corin, -
, 27/2, , 5571.
2004: William Croft, D. Alan Cruse, Cognitive Linguistics, Cambridge.
2004: Alan Cruse, Meaning in Language (An Introduction to Semantics and
Pragmatics), second edition, Oxford.
1998: ,
, 27/2, -
, 3137.
1990: , , -
, .
2002: , -
, :
, -
, , 4956.
1998: ,
, 27/2, -
, 197204.
165

1983: , ( -
), .
1998: , ,
27/2, , 7382.
1990: ,
(- ), -
, . 9, .
2004: , ( -
- ), .
1999: , -, , , -
( ), .
1998: ,
, 27/2, , 1929.
2002: , ,
, 8. , .
19641: , 1, -
.
19692: , 2, -
.
1982: , , : -
( ),
, 289296.
1986: , (-
, , . 14, , 128139.
2005: , , .
1998: , ?,
27/2, , 191196.
,
, .

THE ROLE OF ADVERBS SERVICING


OTHER PARTS OF SPEECH IN SERBIAN LANGUAGE
(based on the corpus of SASA Dictionary)
Summary
This paper presents an account of linguistic factors which motivate the use of adverbs
in the functions typically realized by other word classes in Serbian. Based on the corpus of
74 lexicographically treated adverbs used as nouns, adjectives, prepositions, conjunctions,
particles and interjections, which were excerpted from the corpus for 18 volumes of the
descriptive SANU Dictionary (letters: AO), we grouped and classified the linguistic factors that
were shown to be the most important in the use of adverbs as other word classes.
In the conclusion, the issue of semantic localization of such use of adverbs between
polysemy and homonymy is emphasized, as well as the problems which may occur in the
lexicographic treatment of the outlined system of adverb transformations in Serbian.
Nenad Ivanovi

166

-
. ,
. -
.
, ,
, .

.
: , , , ,

. - (1997: 127)
2
. . -
. , -
-
, -
, , -
, -
.
,
. -
,
.

1 148005 -
-
.
2
, , . , -
, , , . , , -
. -
,
(- 1997: 43). -
, -
, -

, .
167

. - , -
. -
, , -
, , -
.
-
, -
,
. -
. -
. . (1991: 81) , -
.
. ,
, -
. . (2005: 215)
,
.
, .
, .
. , -
, . ,
. -
, .
-
(. (2007: 245), , -
. , . -
. -
-
. . -
, . -
, ,
, -
. . (2006: 129)

, . . .
, -
. , -
, . , -
, . -
. . -
, . -
, , ,
(. ).
. , -
. . -
168

: .
.
.
, .
-
. ,

, . . -
-
(. 2007: 249). .
(2005: 138)
. : -
. -

. . (2005: 216)
, -
, ,
. , -
(. 2007: 255). -
. -
. -
, , ,
,
( . ).

(, ), -
, -
.
-
, -
. ,
. -
.
,
.
,
.
-
, . .
-
. -, -
, -
.

.
169

, ,
. .
13 ,
4 . :
, ; , .
, (), -
.
, -
, ,
.
, 1. .
-. , -
( ) ; , . -
, -
, -
, . , -
.
, , , ,
, , -
, -
, , .
, . ,
, -
,
.
. ,
, -
-
,
.
1. . ,
,
. . ,
. , , ,
. , .
. -
, -
,
, -
,
.
, 10, 10
.
. -
. -
170

, -
eo -
, ,
-
.

-

7 5 1
1 1 2
0 4 2

10 6 .
-
.

. , -
. -
, , .
.
: 1) , 2) . ,
3) , . 2. -
. . , , -
: ,
, , , , , , ,
( ; ). -
(, , -
) , ,
, , . -
,
-
. ,
? ,
,
: , , , , .
.
. , -
, bijes objestan,
, , , , -
. baisa . , -
,
.
-
, , ,
( ,
171

). -
-
. , ,
, ,
,
, .
, , -
3. ,
,
.
-
(1. .)
. - . -
: , , ,
, , , .
: ,
, , , , . -
,

.
-
. 11 , ,
6 4 , 2 .

-

0 0 11
0 0 6

0 2 4

4 , 3,
. , -
, -
, , ( ):
.
, , ( , ).
, ,
.
brijei, brem. -
, .

3 .
172

-
, (
). -
, ,
, -
. , : , ! /
, !, ,
.
, , , , .
,
, , -
.
je -
o . , -
,
.
,
, .
2 , 1 1 .
1 , 2
1 .
2 -

.

-

2 1 1
3 1 0
1 2 0

, ( -
), , -
, .

, /
. -
: , , , , ,
. , , , , .
. - -
. ,
, . 11
173

10 4.

.
.
.
, ,

, -

.

:
- 1997: -,
, , .
- 1980: -; -
, , IV/3,
107- 114.
- 1983: -, -
, , . 12/1, 4550.
. 2007: , , , -
.
1991: , , ( .
), , .
. 1982: , , :
, , ; ,
, -
, , -
, 115 131.
. 2005: , -
, , .
2005: , , , .
2002: , -
, : -
, , , , .
, , ,
.

:
1. : , -
, . 1959 2007.
2. : , -
, , 1967 1976.
3. : , , , 2007.

4 , 1. , . -
, 12 11 .
174

4. 2003: - , 1: , .
-, , , ,
.
5. 2006: - , 2: -
, , , ,
. . -, . , . , , ,
.
6. Petar Skok, Etimologijski rjenik hrvatskoga ili srpskoga jezika, knj. 1, Jugoslovenska
akademija znanosti i umetnosti, Zagreb, 1971.

THE PROBLEM OF SYNONIMITY OF SIMPLE WORDS IN LEXICOGRAPHIC


DEFINITIONS IN CONTEMPORARY SERBIAN LANGUAGE
Summary
The methodology used in this research was both lexicological and lexicographical. The aim
of my work was to analize the lexicographical definitions of simple nouns in three dictionaries:
The Dictionary of the Serbian Academy of Sciences and Arts (RSANU), The Dictionary of the
Matica srpska (RMS) and The One Tome Dictionary of the Matica srpska (Jednotomnik MS).
The corpora consisted of one simple noun with a concrete meaning and two simple nouns
with abstract meanings. My aim was to show that basic nouns, but only the ones with abstract
meanings, can have synonyms in their elementary (nominational) senses. I made tables for the
representation of the differences in the use of synonyms in lexicographical definitions.
Danijela Stani

175

- -
.

.
,
- . -
-
, ,
, .
: , , , ,

0.
, -
, . , ,
, -
- -
.1 - -
, -

- + . -
-
: ) / , ) -
, ) -
. , ,

.

1.
- -
. -
1. . , -
, -
: , , , , ; -

1 .
177
-

, , ; , , ; , -
, , , , , ,
; . -
: -
, , . 2. (. . )
,
: , , , , , , (,
.) ( XIV: 668).
- -
, ,
(1.). , -
,
, - -
. -
-
. , -
,
.
, - -
, . .
-,
-

(- 2004: 146). ,
. -
,
. -
/
(
). ,
,
( ). ,
,
, - (-
) (). -
(2002: 36) -
, -
,
.
-
- ,
.
-
- :
178

) / -
- . -
, , .
.

:
. : :
: :
:
, -, - , -, - ,
, , .
(: [] -
IX, 61) (. 3,88) (: XV, 109)
, -
,
. , -
.
-
. -
, ,
, , ,
. -

(2002: 215):
, , , .
, -
, , ,
.
. . , -, -; 1.
, -, -, , , . -
, - -
. ( . 3, 19) 2. A. -
, . , -
, .
-
. (,
(. 6,5) (: 5, 216) . . ,
VII, 489) , . -
. . . , -
, . . .
( 14, 95) (: XV, 76)
, (1961/1962: 121) .
:
179
-

(), (-
), (). -
, .
-
,
.
.
. :
1. , -, - . , -, - 1. ,
- , ;
, . 2.. , , ; -
? , . , -
, ; ,
(. 8,224) 3.. -
, , -
( ) . . -
, ; , 4..
( , ),
; , . .
. , , -
, ( ) 5. .
: (2.)
(: XIV, 726)

) - -
-
-
.
.
, : . -
-
( ). : ,
-, - , , .
( . 5, 152) (: XV, 123). , -
,
. -
( ), -
( : -
, : , : ). ,
,
, .
(1961/1962:
216) , -
, -
. .
180

( , ).
, . (1964: 449) -
, .
. (1999: 66),
,
e e

. ,

.

.
,
.
) -
. -
- -
.
. :
, -, - 1. . , -, - 1.
, - . , . -
, . , , .
, ,
(. , 168) . 2. . ,
, - ,
, - , . -
. - , , 3. .
(. . 6,9) . , , ,
- , , .
, , ; , . ,
. - , .
, (- , 4.
, . 4, 128) . - , -
, , . , , 5.
- . . .
(. . 4, 28) 2. , -
, . , - (), , .
, (. 1, 303) 3. . . , -
, , . 6. . . , , -
. ,
( 7. , -
., 389) (: VI, 704) ( ) 8.
, , ( -
) (: XV, 47)
181
-

-
, -
, . ,
,
.
. :
, -, . 1. , , -, . -
, , , - ;
2. , , (: XV, 139)
(: XI, 687)

-
-.
. :
, -, - . . - , -, - . -
. , (: XV,
, . 186)
, (:
XIII, 636)
-
-
. -
-
.

2.
- -
, . -
-:
(.- 2002: 35; . : 2002: 215),
(. 1964: 449),
(. 1994: 130-133).
(. , . , . ,
. ) ,
() -
.
. ,
: - .
. , -
,
.
, ,
182

, ,
, , . -

+ , -
.
-
, ,
,
( 2002: 173-182).
, -,
, , -
:
) : , , .
) : , ,
.

3.
- -
. ,
.
-
: ,
-
-
. , -
.

( ). , -
(
, ).
-
- .
-
.

- 2004: -,
, , .
1961/1962: , -
, XXV, , 115-136.
2002: , I,
, , :
.
183
-

- 2002: -,
, , .
: , I-XVII, ,
, 1959-2006.
1999: , -
- , XXXIII/1-2, , 57-67.
/ 2008: , ,
- I, II, III IV , ,
.
1964: , I, -
, .
1994: , -
, L, , 129-137.

ABOUT SOME ADJECTIVES WITH THE NEGATIVE PREFIX NE- IN THE


SERBIAN LANGUAGE
Summary
The paper examines usages of adjectives starting with the negative prefix ne- in the Serbian
language extracted from The dictionary of the Serbo-Croatian literary and folk language (Renik
srpskohrvatskog knjievnog i narodnog jezika). In accordance with the relevant linguistic litera-
ture, the excerpted lexemes are primarily analyzed with the aim of establishing the frequency of
the aforementioned group of adjectives, as well as their peculiarity in the field of stylistic-func-
tional markedness and semantic features. The conclusion to be drawn from the research indi-
cates that the prefix ne- is very productive in word formation processes in Serbian, commonly
introducing changes on the semantic level, marked in terms of style, region, and temporal varia-
tion.
Milica Milojevi

184

.
,
- .
: , , - ,

0.
. -
. -
,
, -

.
0.1. -
, ,
.
( )
.
() ()1 -
. -

, -
, III ( 1998 1998).
0.2. -
: -
, -
, ,
, , .
1.
: .

1 (1935) o-
(1937) , -
: (1931), (1931), -
(1953), (1955) (1962).
185

1.1. , -
.
(), , . .
. -
, .
1.2. -
,
: , -
. ,
. , .
, ,
. .
, . -
, (). , -
. (-
). : ,
, -
. , . -
.
-
( 1930: 155156). -
, ,
. , , ,
.
1.3. , -
, . . ,
,
. -
.
,
: , , ,
, ,
... ... ,
, -
, , .
-
, (. 3.2).
1.4. - -()
: , -
, --
- ( 1968: 359).
Nomina agentis -, -
: ,
;
, .
186

, nomina agentis
, .:
: . -
-, -, - -, -
, , .:
: .
-: .
1.5.
(), -
.
2.
.
2.1. ,
/ 2 ( ) ( ).
-
(), ,
( 1930: 111). -
, ,
( , , .) -
. , ,
, .
. , ,

. ().
2.2. , . -
*, *: ,
, , (); .
, ().
2.3. -
: , ,
-,
.
2.4. ,
-
: ();
, .

.
3. -
.

2 . 1968: 352354.
187

3.1.
: -
.
3.2. , , -
,
: .
, , , .

. -
: , -
, ,
, , ,
.
, ,
, ,
.
4. .
4.1. , -

.
: , . -
-
: ( .) ,
: , , , -
. ,
.
4.2. , .
:
, , . .
(); ,
, . ,
,
().
4.3. (),

(): . .
, .
,
. 3.
,

: .

3 . (.
1998: 289), .
188

.
.
4.4. -
/
, -
: .
. .
.
5. -
.
5.1.
, -
, . -

(). ,
, ,
, ;
, ,
,
, ,
(); , ().
5.2. , -
, :
, , ,
,
-
.
5.3.
,

: [] (). -
.
.
5.4.
,
: ,
(); , , ().
6. -
.
6.1. .
4
. -

4 .
189

. -
: ,
. ; ,
, , , ,
,
, -
, , .
.

, , ,
.
, : 5, -
, , .
: ,
.
7. -
, .
7. 1. -
. , :
. ():
. ,
/ / , , , , .
, , /
. . -
, ,
. .
7.2. :
, . -
.

, , .
8.
.
8.1. ,
, .
() () . /
. ()

, .
.

5
, .
190

8.2.
.
,
. , ,
, -
.
9. , () / -
(), / (. /
): , .
:
, . -
, -
,
.
10. -
, ,
. , -

,
-
.
10.1. : -
, , , , , , , / -
(), , , , , , , ,
.
10.2.
, . -
(); ();
, -
(), ();
();
(); -
(); -
(), . -
, . , , ,
.
10.3. , , -
: -
,
. -
,
, .
10.4. -
: = ,
191

= , = , = , = , = ,
= , = , = .
11.
, ,

, -
(. .
1996).
, . , -
, .,
.
.


1930: . , ,
XLVI, , 97239.
1968: , ,
XVII, , 241351.
1996: , -
, III, , 1996, 122128.
1998: , ,
III/12, , 287292.
1998: , -
, III/12, , 529534.
*
, IVI, (IIII
), (IIII ), 19671978.
, IXVII,
() , , 19592006.



-
. ,
.

192


( )


. -
, (, ).
. -
( ),
( ), ()
() . ,
.

(, ), (-
).
(, ), (, ).
: , , , , -

1.0.
-
, . -
.
-
.
1.1. , -
, -
, .
-
, . -
, -
. -
.
2.0.
1, -
,
.
. -
, -

1 , -
.
193

. -
, . , ,
.
2.1. ,
, 2,
(. , , , , -
), ( ,
). -
( , ; ,
; , ; -
, ). , -
, ,
, ( , ). -
,
. , -
( -
; ).
3.1. -

. : -
, -
, .
, ,

. ,
. -
.3
. .4
.
- , -
, -
( ., ).
, -
- , -

2 :
,
, ,
,
, , (. 1998: 128129).
3 XV -
(1987: 10).
4
, -
. -
, (. 2008: 465
475).
194

. -
.
3.2.
(), -
, -
. ,
. () .5 (, -
), .
, , , -
,

.
4.
. -
, .
-
, , , ,
, .
:6
1. : , , , (-
), , , , , (), (),
(), (), (), -
, , , , , -
, , ()7, , , -
, , (), -
, , , , ;
2. : , , , , -
, , , , ();
3. , : (), (. ),
;
4. : (, ), -
(), , , , -
, ( ), , (),
, , ;
5. : (), , -
, , , , , ( ),
, , , , , ();

5 .
.
, , -
. , -
. , .
6 . -
.
7 .
195

6. , : (), , -
, , , , , (), -
;
7. : (, ), -
, , , , (), , , ,
, , , ;
8. : , , , -
, , , , , (),
, (), , ;
9. : , , (-
), (), , , ;
10. , : , , , -
;
11. , , : ,
(), , , , ;
12. : , , , ;
13. : , , -
( ), , , ;
14. : , -
, , ;
15. : , , -
, ;
16. : , , , -
();
17. : , , , -
, , , , ;
18. : , , ( -
), ;
19. : , ,
(), , , , ;
20. : , (), , ,
;
21. : (), -
( ), ( ), -
( ), (), ( -
), ( ),
(), ( ), (),
(), ( ), ( ); -
, , , , (
).
5.0. , ,
. -
,
, -
196

.
.
5.1.1. () , ,
.
. -
, , ,
. -
, ,
, , (, , , ,
).
, , , -
. , ,
, , -
.
,
, , .
,
. ,
, . -
, -
.8
, .
, , , -
, ., -
,
( . 6).
5.1.2. , -
, , . -
, , . -
-
( ).9
5.1.3. , , . -
, /,
, , . -
Kinderpocken ( 2,
173 s.v. ). , Pocken.
Pocken Bock, -
, . b -
,

8 (, ) , . , -
.
9
( (febbre) ,
). . -
( febris).
197

( 1, 182 s.v. ). , -
.
5.1.4. -
, ,
, .
, ,
( -
); , , -
.
5.5. , , ,
( , ).
5.1.6. ,
(, ) ().
5.1.7. -
, .
, .
, , -
: , . , -
, , .
5.1.8. , , .
, ,
, .
5.1.9. .
()
, , , () .
(), ,
, .
.
5.1.10. / ,
. ,
, , , , .

.
( , ,
, , , ), -
.

:
(1) , , ,
( ., , ).
5.1.11. -
. -
198

, ,
.10
5.1.12. ,
. ,
.
.
5.1.13. .
, , ,
, . (, -
) (, , , -
), ,
().
5.2. :
, -
.
;
, -
, .
,
, .
, ;
(), 11 (
) .
. -
,
.;

, : , -
:
(2) , (,
., ).
:
( ),
, , , ,
;
;
, ,
, -
, ;
,
. -

10 -
(, ).
11 , , .
199


;
-
.
, -
.
.
. , -
, . -
, , -
, , .
(), (),
() .
6.0. -
. , , -
, , , , -
, , ,
. ,
12.
(). -
( ) (). -
.13


(, ). . , ,
, 14. ,
, , -
, (. 1973: 5767).
, (, -
, ), .
--
-. ,
- . -
,
, ; ; -
, ; . ; , -
, , .
, -
( , , , ).

12 -
, , .
13 , -
. ., .
14 : , (,
221).
200

7.0. -
. (
), .
7.1.
, , , , , , , -
, , , , , , ,
, , , , , , ,
, , , , , ,
, , , , , , -
, , , , , , -
, , , , , . -

, .
7.2. : -
, , , , -
, , , , ,
, , , , , ,
, , , , -
, , , ,
, . :
.
.
( , ),
( ), -
( , ), -
( ,
, , .).

, ,
, . -
.
.
, , , .
8.0.
, .
: , ,
, , , , , , -
, , , , , , , -
, , , , , ,
, , , , , , , -
, , , , , , , -
, , , , , , , -
, , .
8.1. -
.
201

-
( + ),
.
15 , , , ,
, , , , , , -
.16 , -
, .
8.2.
.
17 , -

( 1996: 54). -
: , ; -
; . -

, -18: , , -
, , , , .
-
-: , , , , , , ,
, , , .
9.0.
: ( ()), ( ),
( ()), ( ), , -
( ), ( ), ( -
), ( ), , , ( ), (
), ( ), ( ), ( -
()), ( ) .
, , ( ) ,
, , , , , ( ), -
( ).
-
, .
, ,
, , .

15 . (1964: 399) ,
, .
16 , -
. (, ,
); -
.
17
(, , , ) (.
2008: 8).
18 ,
, -
(2003: 120).
202

10.0. -
:
: , , , , , -
, , , , , , , -
, , , , , , ,
, , , , , , ,
, , , , , , ,
, ;
: , , , , -
, , , , , , -
, , , , , ;
: , , ,
, , , , , , -
, , .
.
11.1. , -
, (-
, , ). -
,
(, ,
, , , , .).
. -

( , ).
-
.
(, ), , (, ).
, -
(, ).
11.2. , -
(, ). , -
-

(, , ), -
(). -
(, ),
(, ).
11.3. -
(, , , , ,
, , , ), -
-
.
11.4. -
,
.
203

,
. -
.


: Miodrag Odavi, Enciklopedijski latinsko-srpski medicinski renik, Prosveta,
Beograd, 2002.
1987: , ,
, ,1987.
2003: , , , -
, .
: . ,
, ,
, 1933.
2008 , -
: (),
, , .
: , , ,
1959.
14: Petar Skok, Etimologijski rjenik hrvatskoga ili srpskoga jezika, IIV,
Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb, 19711974.
1964: , I, -
, .
1996: , : -
, , .
2008: , ,
, .
1973: , , -
, .
1998: Danko ipka, Osnovi leksikologije i srodnih disciplina, Matica srpska,
Novi Sad.

FOLK MEDICAL TERMINOLOGY


Summary
In this paper author discusses creating processes of some folks medical terms and represents
the most common derivational models. Special attention is given to derivational motivation, i.e.,
what made a common people to give certain name to certain disease. Among these given names
we have rich synonymity. Most names were given to wide-spread diseases that demanded a long
time to be cured. The most productive model of creating folks medical terms is compounding
of words, where the first element is the name of the organ attacked by particular disease, and
the second element is special formant meaning disease. One of the other also very productive
models is creating derivates from verbs and adjectives by adding suffix -avica, -ica.
Nataa Markovi

204

-
, , -
.
: , , , -
,

1.0.
-
. ,
, ,
, . -
. , -
-
, ,
.
: ,
.
, -

( 2005: 137).
, -
, -
.
1.1. . -
, , -
, ,
( , ,
, , , , .).


.
1.2. : -
( ), -
( ),
( ), ( )
205

( ).
Elle, Joy, Grazia, ,
, 24 , , -
.1
2.0.
-
( 2006: 169).
.
. , , -
, , , , .

, ,
.
,
: -
, , , , , -
, -
, . , -

, -
: , , , , , , -
, , , , , , , -
.
2.1. :
) : , , , , , -
, , , , , , , ,
, , , , , , , , ,
, , -, , , ;
) : , , , , , , -
;
) : , ,
, , , , , , , , ,
, , , , , , , , ,
: ;
)
: , , , , , , , ,
, , , , , , , -
, , , , , , , , , ,
, , , , , , , ,
-, -, , , , , ,

1 ( ) , -
: Elle ( 2008), Joy ( 2008), Grazia
( 2007), (, 2008), (, 2008), 24
(, , 2008), ( 1986, 2001), -
( 2008, 2008).
206

, , , , -, , , -, -
.
2.2. -
, : 70;
60; 40, 2 23 .
: , , , , , , , , ,
, , , -, , , -,
, .
.
-
, -
, . .
, -
(
), , .
2.3. -
, -
: -
() , -
, , , -
,
, , -
, -
.
, -
.
:
(1)
.
(2) , -
.
(3)
.
(4) ?
-

: , , , , , , ,
, , , , , , , -, -
, , -,
, , , , , , , -
, , , , , , , .

2 , -
().
207

3.0. ,
. , ,
: , , , , , , ,
, , , , , , , , -
, , , . ,

.
3.1. -
. ,
.
,
.3
: ,
-, , , ,
, .
. (1990: 34) , -
.
3.2. - - , -

. ( . 2003: 185).

(-, -, -, -),
, -
( 1960: 194195).
3.3. -
( ):
, , , , , , , -
, , . , -
. , 1. ; -
2. ,
,
-
: , , .,

.
4.0. (,
) -
, . .
-
. -
( )
. -

3 (.
. 2003).
208

, (. .), -
,
. , , -
, , ,
.
4.1. , , ,
. ,
, , -
. , -
, ,
, -
(. designer). -

4.
4.2.
, , .
-5. -
. -
( ) , -
, , . , -
,
, . -

.
4.3.
, . -
-, -
. -

, .
.
., . -
- , -
.
-
, , . -
-
. ,
.

4 , +
-.
5 : -
.
209

4.4. pluralia tantum


- -: -
, , , .
4.5. . -
,
( 2008:161). , -
,
. :
Levi Strauss, , , .
-
.
- , . -
, -
.
5.0.

. , , , , -
, , .
, . -,
-,
.
:
(1) -
, ().
5.1.
. , .
. , ,
. : , ,
, , , , , , -
, , , ., .
:
(1) in out (,
2008).
(2) ( -
).
(3) in (Joy, 2008).
(4) (
).
5.2. ,
. , -
. - -
, . / -
.
210

5.3. ,
.
:
(1) - (24 , 2008).

: , , .
:
(1) Lee Company 1931. (-
).
6.0. -
-
.
:
, , , -
, ,
( 2005: 138).
6.1. -
.


, ,
. , , -
, , , , , , , , , -
, , . .
, -
. -
-
,
, , , , , , , .
-
, , ,
.
, -
. , -
: , , , , , -
.
6.2. -
. -
, . -
, -
: , , , -
, , , , , , -
: , : , , ,
.
211


( ), -
( ).
-
, . -
.

-
.


: , : -
, , -
, , 1990.
1960 : , -
[]: X/710, ,
, 192211.
2002: , , -
, .
2005: , , , .
2006: , ,
, 3, .
: , , , Du yu speak anglosrpski? -
, , , 2001.
: , 117,
, , 1959 .
: , , , 2007.
: , , , 2006.
2008: , ,
, .
2008: , ( ), ,
.
. 1986: , . -
, , -
, .
. 2003: ,
: []: 34, -
, , 179196.

ON SOME ASPECTS OF FASHION ANGLICISM ADAPTATATION FOUND IN


SERBIAN LANGUAGE
Summary
In this paper we analyze three aspects of Serbian fashion terms originated from English:
the aspect of word formation, their adaptation in the recipient language, and the ways of their
representation in Serbian language dictionaries.
Dragana Nastanovi
212
Semiha Rebronja
Kragujevac

Anglicizmi u nazivima elektronskih


ureaja u srpskom jeziku

Zbog naglih promena u leksikom fondu srpskog jezika, usled sve uestalijeg pri-
liva stranih rei (pre svega engleskih) u gotovo svim registrima, ne ostaje dovoljno
vremena da se za svaki novi pojam, pojavu ili predmet pronae adekvatan prevod-
ni ekvivalent u srpskom jeziku, kako bi se popunile leksike praznine, pa sve ee
dolazi do prostog preslikavanja ili prepisivanja oblika iz engleskog jezika. Zbog nea-
dekvatne primene adaptacionih pravila, nastaje vie leksema sa istim znaenjem, to
dovodi do pojave komunikativno neopravdanih anglicizama. Veliki broj takvih angli-
cizama pristie u srpski jezik svakodnevno i to pojavom novih elektronskih ureaja,
iji nazivi u srpski jezik dolaze upravo sa engleskog govornog podruja. Nagli razvoj
tehnologije, u svakom pogledu, pa i u jezikom, ima svoje prednosti, ali i svoje mane.
Kada su u pitanju anglicizmi u nazivima elektronskih ureaja, prednost je to oko
50% pomenutih anglicizama predstavlja one koji su komunikativno opravdani, i to iz
razloga to su takvi anglicizmi (uglavnom preoblikovani) ekonominiji od njihovih
prevodnih ekvivalenata. Ipak postoji veliki broj onih anglicizama koji su preobliko-
vani i nisu komunikativno opravdani (iz gore navedenih razloga). Kako se angliciz-
mi u nazivima elekronskih ureaja dele prema vrsti, nastanku, opravdanosti i statusu,
te koliko u procentima ima prototipskih anglicama, kao i koliko srpski jezik podlee
uticaju engleskog jezika i kako reiti problem ubrzanog priliva stranih rei i njihove,
u veini sluajeva, neopravdane upotrebe u komunikaciji, neka su od pitanja kojim e
se ovaj rad takoe baviti.
Kljune rei: anglicizmi, vrsta, nastanak, opravdanost, status, prototipski anglici-
zam

1. Uvod
Ovaj rad e se pre svega baviti analizom sve uestalije pojave angliciza-
ma u nazivima elektronskih ureaja, prikuplenih pretraivanjem lokalnih veb-
sajtova1 vodeih svetskih proizvoaa (HP, Panasonic, EPSON, Sony, Toshiba,
Samsung, LG, itd.). Anglicizmi e biti sagledani iz etiri razliita, ali meupo-
vezana ugla, i to prema modelu Pria (2004)2.
Cilj rada je da se na korpusu koga ini trideset jedan naziv elektronskih
ureaja. Pored utvrene vrste, nastanka, opravdanosti i statusa pomenutih

1 Sajtovi korieni u svrhu prikupljanja korpusa nalaze se u prilogu 2.


2 Pri anglicizme deli na sledei nain: (1) prema vrsti, s uspostavljenim kontrastom izmeu
oiglednih, skrivenih i sirovih anglicizama, (2) prema nastanku, s uspostavljenim kontra-
stom izmeu preoblikovanih, prevedenih i meovitih anglicizama, (3) prema opravdanosti,
s uspostavljenim kontrastom izmeu sasvim opravdanih, opravdanih, uslovno opravdanih,
neopravdanih i sasvim neopravdanih anglicizama, i (4) prema statusu, s uspostavljenim kon-
trastom izmeu potpuno odomaenih, delimino odomaenih i neodomaenih angliciza-
ma.
213
Anglicizmi u nazivima elektronskih ureaja u srpskom jeziku

anglicizama,cilj rada je da se na osnovu korpusa koji obihvata 31 naziv za elek-


tronske ureaje utvrdi koliko u proseku ima prototipskih anglicizama (prema
pomenutom modelu), kao i da se potvrdi teza o velikom broju preoblikovanih,
naspram prevedenih, odnosno kalkiranih anglicizama u srpskom jeziku. Da bi
uzorak bio to reprezentativniji, primeri su odabrani iz skupa razliitih vrsta
elektronskih ureaja: audio- i video- ureaja, raunarske tehnike, pomonih i
prenosnih ureaja itd.
Rezultati analize naziva elektronskih ureaja iz engleskog jezika u deset
evropskih jezika: nemakom, holandskom, francuskom, panskom, italijan-
skom, ruskom, poljskom, ekom, maarskom i srpskom (Pani et al. 2005)
nam pokazuju da je indeks receptivnosti (ija se vrednost kree od 0 do 10),
odnosno otvorenost srpskog jezika prema preuzimanju stranog uzora najvea
meu pomenutim jezicima. Dakle, srpski jezik ima najvei indeks receptivno-
sti, jer ima vei broj preoblikovanih leksema od zbira broja kalkiranih i preve-
denih naziva, pa je zato njegov indeks dostigao vrednosti od ak 5,6. Ni jedan
drugi jezik nije ostvario veu vrednost indeksa receptivnosti od 5 (francuski-
1,9; poljski-2,0; panski-3,2; maarski-3,3; ruski-3,3; eki-3,6; italijanski-4,0;
nemaki-4,1; i holandski-4,4). Ova analiza nam govori da srpski jezik u naj-
manjoj meri koristi sopstveni jeziki potencijal pri adaptiranju engleskih rei
(Pani et al. 2005).

2. Analiza anglicizama
Pre rezultata analize pomenutih anglicizama, sledi nekoliko primera
na osnovu kojih e biti ilustrovani kako je analiza izvrena:
Primeri:
- diktafon: oigledan, jer se radi o imenici preuzetoj iz engleskog jezika,
koja je postala integrisana u sistem srpskog jezika na ortografskom,
fonolokom, morfosintaktikom, semantikom i pragmatikom planu;
preoblikovan, jer se radi o obliko-sadrinskoj inovaciji, tj. preuzima-
nju novog oblika i njemu pridruene nove sadrine; sasvim opravdan,
jer popunjava leksiku i pojmovnu prazninu; i potpuno odomaen, jer
se sutinski ne razlikuje od (etimoloki) domaih ili odomaenih rei,
jer raspolae ne samo ustaljenom upotrebom i znaenjem, nego i pisa-
nim, izgovornim, gramatikim i tvorbenim oblicima. Ovo je pravi pri-
mer prototipskog anglicizma.
- kuni bioskop: skriven, jer se znaenje i upotreba, koji su svojstveni
oblicima engleskog jezika, kriju u obliku srpskog jezika; preveden, jer
se radi o preuzimanju nove sadrine iz engleskog jezika koja se izraava
kroz postojee oblike, sadrinski i obliki upotrebljene na nov nain; sa-
svim opravdan; i potpuno odomaen.
- laptop: oigledan; preoblikovan; opravdan, jer unosi novu nijansu
znaenja u sistem srpskog jezika i koja je u funkciji stvaranja hiponima
(laptop, kao mali prenosivi kompjuter je vrsta kompjutera); i potpuno
odomaen.
214
Semiha Rebronja

- plazma tv: oigledan; preoblikovan; uslovno opravdan, jer nudi mo-


gunost upadljivije kraeg i ekonominijeg izraavanja novog sadraja
od domaeg izraza (televizor sa ravnim ekranom); i potpuno odoma-
en.
- ekvilajzer: oigledan; preoblikovan; neopravdan, jer postoji mogu-
nost prevoenja stranog sadraja (izjednaiva ili ujednaiva); i pot-
puno odomaen.
- printer: oigledan; preoblikovan; sasvim neopravdan, jer ve postoji
domaa re za dati strani sadraj (tampa); i potpuno odomaen.
- sabvufer (subvufer): oigledan; preoblikovan; sasvim opravdan; i de-
limino odomaen, jer je uklopljen samo sadrinski i za njim postoji
objektivna potreba, ali se u pogledu svog oblika nalazi u prelaznoj fazi
izmeu engleskog i srpskog jezika, tj. nema ustaljeno pisanje. Isto se de-
ava i sa anglicizmima koji nemaju ustaljen izgovor, kao DVD /di-vi-di/
ili /de-ve-de/, itd.
Svi analizirani anglicizmi su dati u tabeli 1, u prilogu 1, gde poetni stu-
bac tabele 1 (koja je iz tehnikih razloga podeljena na dva dela 1a i 1b, i treba
ih posmatrati kao jednu celinu) sadri nazive elektronskih ureaja (gde slovo E
ispred zadebljane rei predstavlja nazive ureaja na engleskom jeziku, A ispred
ukoene i podvuene rei predstavlja anglicizam, a S predstavlja ustaljeni srpski
ekvivalent, dok znak predstavlja novopredloeni i moda ne tako ubedljiv
srpski ekvivalent, a u zagradama se nalaze sinonimi, kako engleskih, tako i srp-
skih naziva elektronskih ureaja). Prvi red nam daje informacije o tome kako
su izdeljene kolone, odnosno anglicizmi, prema vrsti, nastanku, opravdanosti i
statusu anglicizama. Zatamnjeni redovi predstavljaju prototipske anglicizme.

3. Rezultati analize
Pomenutom analizom se dolo do sledeih rezultata:
Prema vrsti: oigledni (77,42%), skriveni (22,58%) i sirovi (0%) angli-
cizmi:
Kada govorimo o sirovim anglicizmima, to je ona grupa rei koje su di-
rektno preuzete iz engleskog jezika, bez ikakvog prilagoavanja njihovog pi-
sanja srpskom jeziku, (CD player, scanner). Iz ove analize su iskljueni sirovi
anglicizmi iz zato to je njihova upotreba u ovom registru isljuivo vezana za
pojedinca, koji nekada osea potrebu da u pisanju nekog teksta dati anglicizam
upotrebi kao sirovi anglicizam (moda iz ubeenja da e na taj nain zvuati
modernije, ili zato to datu re ne ume da prevede, ili iz nekog drugog razloga).
To je tzv. subjektivna opravdanost potrebe za unoenjem nekog anglicizma,
koja postoji u svim registrima, pa i u ovom, naspram one objektivne, gde dakle
postoji objektivna potreba ili opravdanost za upotrebom odreenog angliciz-
ma, a koja se tie doprinosa datog anglicizma izraajnosti srpskog jezika.
Prema nastanku: preoblikovani (77,42%), prevedeni (22,58%) i meo-
viti (0%) anglicizmi:
215
Anglicizmi u nazivima elektronskih ureaja u srpskom jeziku

Datom analizom potvreno je da u pomenutom registru ima najvie pre-


oblikovanih anglicizama, dok, s druge strane, prevedenih ima tri puta manje
od preoblikovanih. Dolazimo i do informacije da meovitih anglicizama nema,
odnosno, nema onih anglicizama koji su delom preoblikovani, a delom preve-
deni, kao na primer, prebukirati (overbook) ili kolateralna teta (colateral da-
mage).
Prema opravdanosti: sasvim neopravdani (25,81%), neopravda-
ni (12,90%), uslovno opravdani (6,45%), opravdani (3,22%) i sasvim
opravdani (51,61%) anglicizmi:
Ono to je za kategoriju opravdanosti anglicizama bitno, a to nam analiza
i pokazuje, jeste da najvie ima sasvim opravdanih anglicizama. Meutim, i-
njenica da skoro isto toliko anglicizama u korpusu pripada kategoriji neoprav-
danih, ne deluje ni malo ohrabrujue.
Prema statusu: potpuno odomaeni (80,64%), delimino odomaeni
(19,35%) i neodomaeni (0%) anglicizmi:
Dakle, potpuno odomaenih je 80,64%, to je itekako pozitivna informaci-
ja, ali samo ako se izuzme injenica da nisu svi anglicizmi koji su potpuno odo-
maeni, opravdani ili sasvim opravdani. Neodomaeni anglicizmi su oni kod
kojih oblika adaptacija nije ni otpoela. Dakle, samo sirovi anglicizmi (a i neki
meoviti, na primer, BEAUTY centar) su i neodomaeni, a s obzirom na to da
sirovi anglicizmi nisu ukljueni u ovu analizu, dolazi se i do rezultata da neo-
domaenih anglicizama nema.
Poto analizom uzorka dolazimo jo jednom do zakljuka da u srpskom
jeziku ima najvie preoblikovanih, a samim tim i oiglednih anglicizama, ja-
sno je da u srpskom jeziku postoji opta tendencija za preoblikovanjem, pa bi
u tom sluaju pre svega trebalo voditi rauna da bar ti preoblikovani angliciz-
mi budu opravdani ili sasvim opravdani i potpuno odomaeni, kako bi pred-
stavljali prototipske anglicizme, odnosno najistaknutije i najbolje predstavnike
pomenute kategorije. Redovi koji su u tabeli 1a i 1b zatamnjeni predstavljaju
upravo prototipske anglicizme, ali oni ine svega 25,80% obraenog uzorka.
Razlozi za ovako mali procenat prototipskih anglicizam su sledei:
1. 54,17% preoblikovanih i oiglednih anglicizama ine oni koji su sasvim
neopravdani, neopravdani ili uslovno opravdani (od 24 preoblikovanih,
13 ine oni koji nisu ni opravdani, ni sasvim opravdani), to znai da
oko pola pomenutih anglicizama nema svoju komunikativnu opravda-
nost.
2. 44% potpuno odomaenih anglicizama ine oni koji su uslovno oprav-
dani, neopravdani i sasvim neopravdani (12 od 25 potpuno odomae-
nih anglicizama, ne spada meu opravdane i sasvim opravdane).
Jedan od osnovnih problema u preuzimanju stranih rei je to veina njih
nema svoju komunikativnu opravdanost u srpskom jeziku, a razlog je esto za-
nemarivanje postojanja srpskih ekvivalenata za odreene strane rei, kao i mo-
gunost njihovog uspenog prevoenja, onda kada srpski ekvivalent ne naru-
ava jeziku ekonominost. Komunikativno opravdan anglicizam je onaj an-
216
Semiha Rebronja

glicizam koji predstavlja uvoenje nove lekseme u srpski jezik onda kada za
novonastali pojam ne postoji leksema u srpskom jeziku i ne postoji mogu-
nost njegovog prevoenja, kao i situacija kada srpski prevod naruava jezi-
ku ekonominost. Ali, dok anglicizama sa komunikativnom opravdanou u
prouavanom registru ima oko 50%, u veini drugih registara ih ima znatno
manje. Recimo, u registru mode ih ima svega 26% (Filipovi, 2006). Tako da,
i pored veeg procenta komunikativno opravdanih anglicizama u ovom regi-
stru, ne moemo govoriti o zadovoljavajuem procentu prototipskih angliciza-
ma (25,80%). Jedan od naina, moda ne potpunog i brzog reenja problema,
onda bar kao polazna taka daljeg delovanja i smanjenja ubrzanog priliva stra-
nih rei i njihove, u veini sluajeva, neopravdane upotrebe u komunikaciji, je
istraivanje kojim e se utvrditi koji su to govornici skloni upotrebi komunika-
tivno neopravdanih anglicizama i zato.
Dakle, izvodi se zakljuak da srpski jezik itekako podlee uticaju engleskog
jezika, pa zato ee sreemo one anglicizme koji su preoblikovani od onih koji
su prevedeni ili kalkirani. Ovde treba uzeti u obzir injenicu da pri adaptaciji
preoblikovanjem, engleski jezik itekako utie na fonoloki, morfosintaksiki i
semantiki standard srpskog jezika. Problem velikog broja preoblikovanih an-
glicizama u ovom registru, za razliku od veine drugih registara, jeste naravno
i brz razvoj tehnologije, koji nas neprekidno bombarduje novim proizvodima,
ije nazive prosto nije mogue u toj brzini zameniti odgovarajuim domaim
ekvivalentima. Jasno je, dakle, da uticaj engleskog jezika pri adaptaciji engle-
skih leksema jeste neizbean, ali ne treba dozvoliti da on menja sistemska obe-
leja srpskog jezika.

Literatura
Filipovi, S. (2006). Semantika anglicizama u srpskoj jeziku u registru mode. Philo-
logia 4: 5705.
Pani, O. et al. (2005). Generiki nazivi elektronskih ureaja u nekim evropskim jezi-
cima: Uporedna analiza adaptacije engleskih uzora. Philologia 3: 1925.
Pri, T. (2004). O anglicizmima iz etiri razliita ali meupovezana ugla. Zbornik
Matice srpske za filologiju i lingvistiku XLVII/12: 112129.
Pri, T. (2005). Engleski u srpskom. Novi Sad: Zmaj.
Vasi, V., Pri, T., Nejgebauer, G. (2001). Du yu speak anglosrpski? Renik novijih an-
glicizama. Novi Sad: Zmaj.

217
Anglicizmi u nazivima elektronskih ureaja u srpskom jeziku

Prilog 1.
VRSTA NASTANAK OPRAVDANOST STATUS

Uslovno opravdani
Nazivi elektronskih ureaja

Sasvim opravdani
Preoblikovani

Neodomaeni
Neopravdani
neopravdani

odomaeni

odomaeni
Opravdani

Delimino
Prevedeni
Oigledni

Meoviti

Potpuno
Skriveni

Sasvim
Sirovi
Eairconditioning
Aerkondin
Ssistem za klimatizaciju X X X X
(klima-ureaj=klima; rashladni
ureaj)
Eamplifier X
Apojaalo (pojaiva) X X X
Ecamcorder
Akamkorder X X X X
ECD changer
ACD-ejnder X X X X
SCD-menja (izmenjiva)
Eclock radio
Aradio sat (radio sa satom; radio- X X X X
budilnik)
Econverter(convertor)
Akonvrter (konvertor) X X X X
Spretvara
Edictation machine (dictaphone;

notetaker; voice rekorder) X X X X


Adiktafon
EDVD/VCR combi (DVD/VCR

combo; DVD/VHS combo) X X X X


ADVD/VCR kombi
Eequalizer
Aekvilajzer X X X X
Sizjednaiva (ujednaiva)
Ehard disc
Ahard disk X X X X
Svrsti disk (tvrdi disk)
Eheadphones
Aslualice X X X X
Ehome cinema (home theater)
Akuni bioskop X X X X
Eimmobilizer
Aimobilajzer X X X X
Simobilizator
Ejoystick
Adojstik X X X X
Supravljaka (komandna) palica
Ekeyboard
Akibord X X X X
Stastatura
Elaptop
Alaptop X X X X
Smali pranosivi kompjuter
Elaser
Alaser X X X X
Eloudspeaker
Azvunik X X X X
Emodem
Amodem X X X X
Emonitor
Amonitor X X X X
Eplasma tv
Aplazma televizor (tv) X X X X
Stelevizor sa ravnim ekranom
218
Semiha Rebronja

VRSTA NASTANAK OPRAVDANOST STATUS

Sasvim opravdani
Preoblikovani

Neodomaeni
Neopravdani
neopravdani

odomaeni

odomaeni
Opravdani

Delimino
opravdani
Prevedeni
Oigledni

Meoviti

Potpuno
Skriveni

Uslovno
Sasvim
Sirovi
Erear projection tv
Aprojekcioni televizor (tv)
Stelevizor sa projekcijom na zadn- X X X X
joj strani ekrana
Eprinter
Aprinter
X X X X
Stampa

Ereceiver
Arisiver (satelitski ili radio)
X X X X
Sprijemnik

Escanner
Askener
X X X X

Eslot machine
Aslot-maina
Sjednoruki X X X X
dek (automat za kock-
anje)
Esubwoofer
Asabvufer (subvufer) X X X X
Esynthesizer
Asintisajzer (sintesajzer) X X X X
Ssintetizator
Evideobeam (video projector)
Abim (video-bim; video-projektor) X X X X

Evideo recorder
Avideo-rekorder (video-rikorder) X X X X
Ewidescreen tv
Atelevizor iroki ekran (televizor sa
X X X X
irokim ekranom)
UKUPNO: 24 7 - 24 7 - 8 4 2 1 16 25 6 -

UKUPNO u procentima: 77,42% 22,58% - 77,42% 22,58% - 25,81% 12,90% 6,45% 3,22% 51,61% 80,64% 19,35% -

Prilog 2.
Sajtovi korieni u svrhu prikupljanja korpusa, u periodu od 01.12.2008. do 01.02.2009.
god., su:
www.hp.rs
www.panasonic.rs
www.epson.rs
www.sony.rs
www.toshiba.rs
www.tehnomanija.rs
www.samsungshop.rs
www.etron.rs
www.adriatiko.com
www.coolshop.rs
219
Anglicizmi u nazivima elektronskih ureaja u srpskom jeziku

ANGLICISMS IN THE NAMES OF ELECTRONIC DEVICES IN SERBIAN


LANGUAGE
Summary
This paper deals with the fact that Serbian language is very much exposed to constant inflow
of foreign (English) words in every thematic registers, and the fact that it is impossible to find an
appropriate equivalent for them in time, esspecially when we deal with the names of electronic
devides that are constantly comming to Serbian language. So we are faced with the problem that
leaves us with two or more words refering to one meaning. The paper also examines anglicisms
in the names of electronic devices in Serbian language, characterized from four different but
interrelating angles: according to type (obvious, hidden and raw anglicisms); according to
formation (transshaped, translated and mixed anglicisms); according to justification of use (
fully justified, justified, conditionally justified, unjustified and fully unjustified anglicisms); and
according to status (completely naturalized, partially naturalized and unnaturalized anglicisms).
It also defines the number of prototipical anglicisms in the corpus of thirty one anglicisms, and
focuses on their communicative relevance. The only solution that may help, or be the starting
point of solving the problem of constant inflow of English words and its inappropriate aplication
of adaptation methods, in this and every other register, is the research that will confirm who are
the speakers that use those words and why.
Semiha Rebronja

220
Nenad Tomovi
Beograd

Srbizmi u engleskom jeziku

U ovom radu obraeni su neki aspekti leksema koje su iz srpskog jezika ule u en-
gleski. Na samom poetku dat je kratak pregled englesko-srpskih jezikih kontakata,
nakon ega sledi opis korpusa i metoda obrade. Prvi deo rada se bavi hronologijom
ulaska srbizama u engleski jezik. Drugi deo rada je posveen morfolokoj adaptaciji
srbizama u engleskom, a kao najbitniji aspekti ove pojave obraeni su transmorfemi-
zacija srbizama i upotreba srpskih sufiksa za oblike mnoine. Trei deo rada opisuje
transliteraciju i transkripciju srpskih rei u engleskom.
Kljune rei: srbizam, engleski, srpski, jezici u kontaktu

Istorijski uvod
Tokom velikog dela svoje istorije Srbija i Engleska nisu imale bliske kon-
takte. Bilo da govorimo sa kulturoloke, socioloke ili politike take gledita,
pravi kontakti dve zemlje uspostavljeni su tek u devetnaestom veku. Ovo ne
znai da kontakata nije bilo i ranije, ali oni se mogu opisati kao izuzetno retki.
Oni se uglavnom svode na opise iz pera engleskih putopisaca, diplomata i osta-
lih koji su putovali kroz Srbiju ili su se susretali sa Srbima. Opisujui nain i-
vota lokalnog stanovnitva, njegove kulturne i dravne institucije, obiaje i sve
ostale realije iz sfere srpskog ivota, u engleski jezik su ulazile i srpske rei koje
su i danas registrovane u najbitnijim renicima engleskog jezika.
Usled spleta istorijskih i politikih okolnosti, u devetnaestom veku se po-
jaavaju dodiri izmeu Srbije i Engleske. U tom periodu mnogi evropski na-
rodi poinju borbu za osloboenje, jaaju nacionalni pokreti, nastaje romanti-
zam, koji je uticao i na formiranje nacionalnih knjievnosti. Evropski intelek-
tualci, a meu njima i engleski, sa simpatijama gledaju na male narode i na nji-
hovu borbu za slobodu. Osim toga, romantiarski pokret u knjievnosti delu-
je podsticajno na autore koji piu na malim jezicima, koji polako poinju da
pronalaze put ka anglosaksonskoj sredini.
Kako navodi Kiovi-Pejakovi (1973:21), prvi Englez koji je proao kroz
nae krajeve bio je Henri Ostel (Henry Austell), koji je 1585. proputovao deo
jadranske obale koji danas pripada Hrvatskoj, deo Srbije i Bugarske. Tano
osamdeset godina kasnije, kroz Srbiju putuje diplomata Pol Riko (Paul Ruyca-
ut) i o tome ostavlja zapise, dok sledei tekst, autora Edvarda Brauna (Edward
Brown), datira iz 1669. godine. Uprkos vremenskoj praznini izmeu prva
dva zapisa, moemo pretpostaviti da je u Srbiji bilo engleskih putnika, ali u
obraenoj literaturi o tome nema podataka. Od ostalih zapisa o Srbiji moemo
spomenuti i onaj koji potie od ledi Meri Vortli Montegju (Mary Wortley Mon-
221
Srbizmi u engleskom jeziku

tagu), koja je 1717. godine boravila u Beogradu, a o svojim putovanjima je pi-


sala mnogim znamenitim linostima, meu kojima su uveni pesnik Aleksan-
dar Poup (Alexander Pope) i princeza od Velsa.
Za poetak direktnih englesko-srpskih jezikih kontakata moemo uzeti
devetnaesti vek, iako su jezikim kontaktima prethodili diplomatski. Prvi di-
plomatski kontakti Srbije i Velike Britanije vezuju se za 1807. godinu (Kiovi-
Pejakovi 1973:15), kada je Srbija od Engleske zatraila pomo u novcu i nao-
ruanju kako bi se lake borila protiv Turske. Ipak, prvi britanski konzul, Dor-
d Lojd Hodis (George Lloyd Hodges) dolazi u Srbiju tek 1837. Tokom devet-
naestog veka politiki odnosi Srbije i Britanije su bili promenljivi i u zavisnosti
od britanskih interesa. Na osnovu vie istorijskih izvora, Ignjaevieva (2005)
navodi da je kvalitet diplomatskih odnosa ove dve zemlje zavisio od priklanja-
nja Srbije tadanjim velikim silama Rusiji, Austro-Ugarskoj i Turskoj. Prvi
vladar Srbije koji je stekao neto veu naklonost Britanije bio je Milo Obreno-
vi, koji je ak i bio dobar prijatelj prvog britanskog konzula Hodisa. Vladar
iz iste dinastije, knez Mihailo je tokom posete Londonu 1849. godine upoznao
Luizu Hej Ker (Louisa Hay Kerr), koja je dve godine ranije na engleski preve-
la knjigu Leopolda Rankea Die serbische Revolution (Srpska revolucija). Osim
ove knjige, sa nemakog je prevodila i druge tekstove o Srbiji. Kako isti autor
navodi (Ignjaevi 2005:56), knez Mihailo joj je u znak zahvalnosti omoguio
da 1850. godine poseti Srbiju, a pratilac joj je za to vreme bio Vuk Stefanovi
Karadi. ezdesetih godina devetnaestog veka Srbiju poseuju Adelina Polina
Irbi (Adelina Pauline Irby) i Dordina Mjur Makenzi (Georgina Muir Mac-
Kenzie). Svoja iskustva opisale su u knjizi Travels in the Slavonic Provinces of
Turkey-in-Europe (Putovanje po slovenskim zemljama Turske u Evropi), a po-
znate su po tome to su se bavile i humanitarnim radom. Danas se i jedna ulica
u Beogradu zove po Adelini Irbi. Od ostalih Britanaca koji su pomagali Srbiji u
devetnaestom veku moemo spomenuti i Fransisa Makenzija, koji dolazi u Sr-
biju 1876. godine tokom srpsko-turskog rata, a koji se pokazao kao veliki do-
brotvor, izgradio naselje nazvano Englezovac (izmeu dananje Slavije i Crve-
nog krsta) i poklonio zemljite za Hram sv. Save (Ignjaevi 2005:57). Dananja
Makenzijeva ulica u blizini Slavije nosi ime upravo po njemu.
U dvadesetom veku kontakti dve zemlje jaaju, ali je broj rei koje ulaze u
engleski gotovo isti. Srbija i Velika Britanija se kao saveznici bore u dva svetska
rata, saradnja izmeu dve drave se pojaava, a dva naroda sve ee dolaze u
direktan dodir. Velika geografska udaljenost vie nije prepreka, tako da Srbija
postaje sve poznatija britanskoj javnosti.

Korpus i metod
Korpus za ovaj rad sainjen je uz pomo vie renika. Prilikom odabira
renika trudili smo se da to budu renici najeminentnijih izdavaa iz Velike
Britanije i Sjedinjenih Amerikih Drava, koji su aktuelni, registruju sve re-
levantne rei savremenog engleskog jezika, njihovu etimologiju i izgovor. Da
bi se mogunost greke ili previda svela na najmanju moguu meru, pri izra-
di ovog rada su, gde god je bilo mogue, koriene elektronske verzije renika,
222
Nenad Tomovi

kojima je dovoljno zadati odreene parametre u pretrazi kako bi se dobili rele-


vantni rezultati. U daljem tekstu navedeni su renici, kao i skraenice koje upu-
uju na odgovarajui renik.
Merriam-Websters 11th Collegiate Dictionary. 2003. CD ROM V3.0
MW11
Merriam-Websters Unabridged Dictionary. 2003. CD ROM V3.0
MWUD
Oxford English Dictionary. 1989. Second Edition with the Addition Seri-
es 19937. CD-ROM version 3.00, 2002. OED2
Partridge, E. 2006. Origins An Etymological Dictionary of Modern En-
glish. London/New York: Routledge. EDME
Websters New World College Dictionary on Power CD, 199496. CD
ROM Version 2.5. Zane Publishing Inc. WNWCD
Premda se izvan korpusa javljaju jo neki srbizmi, oni se mogu okvalifiko-
vati kao okazionalizmi, usled ega je njihova zastupljenost u engleskom jeziku
minorna, te su izostavljeni iz korpusa. U korpus su stoga unete jedino rei re-
gistrovane u renicima engleskog jezika koji su ovde navedeni. Osim toga, po-
to se u renicima koje smo koristili za naziv jezika esto upotrebljava termin
srpskohrvatski, odluili smo da u korpus unesemo samo rei koje se mogu ve-
zati za srpski kulturni prostor (npr. gusle, slava, slatko), ili su zajednike (npr.
polje), dok rei koje preteno pripadaju hrvatskom kulturnom prostoru (npr.
cravat, ban, pandour) nisu obraene. U korpus su kao srbizmi ule rei koje su
kao takve i navedene, bez obzira na krajnje etimoloko poreklo, koje ne mora
ak ni da bude slovensko (npr. dinar). Iako mnogi od ovih renika navode kada
je koja leksema ula u engleski, kao glavni izvor smo koristili navedeno izdanje
oksfordskog renika engleskog jezika (u daljem tekstu OED2), jer jedino u nje-
mu ima podataka o tekstu ili autoru koji su srpsku leksemu prvi put upotrebili
na engleskom. Podaci o vremenu ulaska se ne razlikuju, to ne vai i za podatke
o poreklu rei, iako su u pitanju malobrojni sluajevi (npr. paprika i vampire).
Iako je pri odreivanju porekla rei teko dati konane sudove, kao najpouzda-
niji kriterijum za odreivanje statusa srbizma koristili smo podudarnost poda-
taka u vie razliitih izvora. Istraivanje je uglavnom bazirano na Filipovievoj
teoriji jezika u kontaktu (Filipovi 1986), kao i njegovim odreenjima osnov-
nih pojmova kontaktne lingvistike.

Hronologija ulaska srbizama u engleski


Prema raspoloivim podacima, prva re koja iz srpskog ulazi u engleski
jeste vampire, koja se prema OED2 prvi put u engleskom javlja 1734. godine.
Naslov teksta u kome je upotrebljena je The Travels of three English Gentlemen,
from Venice to Hamburgh ... in 1734, a potie iz nekog nepoznatog rukopisa u
zbirci The Harleian Miscellany. Iako je poreklo ove rei sporno, mnogi izvo-
ri je pripisuju srpskom jeziku (npr. EDME, MW11, Grimm), mada je poneg-
de odreena kao re slovenskog porekla, pri emu se kao srodni oblici navodi
223
Srbizmi u engleskom jeziku

i srpski oblik (OED2, MWUD), ili u nekim manje bitnim izvorima ak i kao
neslovenska.
Devetnaesti vek je bio relativno plodan za ulazak srpskih rei u engleski.
Prema navodima iz OED2 tada u engleski ulaze dinar, glagolitic, guslar, gusle,
paprika, polje/polye, slivovitz, tesla, vila i zadruga. U tabeli koju navodimo date
su rei i godine njihove prve pojave u engleskom.
dinar 1882.
glagolitic 1861.
guslar 1891.
gusle 1869.
paprika 1896.
polje/polye 1894.
Skupshtina/Skuptina 1847.
slivovitz 1885.
tesla 1896.
vila 1827.
wili 1841.
zadruga 1887.
Kako se iz tabele moe videti, prva re koja u devetnaestom veku stie
iz srpskog u engleski je vila, upotrebljena u antologiji srpske narodne poezije
Dona Bauringa (John Bowring, Servian Popular Poetry). Ostale rei u engleski
dolaze relativno ujednaenim tempom, i to u drugoj polovini, odnosno krajem
devetnaestog veka. uvena Enciklopedija britanika (Encyclopaedia Britannica)
u ovom periodu uvodi dve srpske rei u engleski slivovitz i zadruga. Jo jedna
bitna publikacija, The Statesmans Yearbook, uvodi u engleski i novo znaenje
rei dinar, koja se sada odnosi na srpsku nacionalnu valutu. Geographic Journal
uvodi i re polje, dok Grocers Manual Dejmsa Loa (James Law) uvodi re pa-
prika. Meu slinim izvorima koji uvode srpske rei nalazi se i jedan ameriki
The American Journal of Science gde se pominje tesla kao merna jedinica.
U neto ranije pomenutom prevodu Rankeovog dela Die serbische Revolution
Luiza Ker uvodi u engleski re Skupshtina. Meu izvorima preko kojih srpske
rei ulaze u engleski ima i putopisa. Jedan od njih je i putopis Dona Mejsona
Nila (John Mason Neale) koji je boravio u Dalmaciji i Crnoj Gori, a u engleski
uveo re glagolitic. Iako su rei guslar i gusle srodne, u engleski su ule sa dvade-
setak godina razlike. Prvo je ula re gusle kroz putopis Henrija Fenoa Tozera
(Henry Fanshawe Tozer) u kome se govori o putovanju kroz tadanju Tursku, a
potom guslar, i to kroz delo Edvina Sidnija Hartlenda (Edwin Sidney Hartland:
The Science of Fairy Tales). Jedina re ija je hronologija ulaska sporna je wili,
poto OED2 kao izvor u kome se prvi put pojavljuje na engleskom navodi fran-
cuski tekst, dok sledeu pojavu vezuje za 1949. godinu, odnosno sa vie od sto
godina razlike.
Ostale srpske rei ulaze u engleski u dvadesetom veku. I ovde emo radi
preglednosti upotrebiti tabelu.
224
Nenad Tomovi

chetnik 1909.
hum 1921.
kolo 1911.
ponor 1921.
slatko 1941.
slava 1900.
stokavian/tokavian 1911.
takovite 1957.
tamburitza 1941.
uvala/ouvala 1902.
zurla 1940.
Prva srpska re koja na razmei vekova ulazi u engleski je slava i to kroz
putopis ser arlsa Eliota (Charles Eliot; pseudonim Odysseus) pod naslovom
Turkey in Europe. Sledea re koja ulazi samo dve godine kasnije je uvala, a
izvor je Geography Journal. Re chetnik ulazi preko tampe ve 1909. godine.
Dve godine kasnije, zahvaljujui knjizi Dancing Ancient and Modern, autorke
Etel L. Urlin (Ethel L. Urlin) ulazi i re kolo, a iste godine Britanika uvodi i en-
gleski naziv za tokavski. Tokom 1921. ulaze rei ponor i hum (Geographic Re-
view), nakon ega nastupa pauza od dvadesetak godina, kada u engleski ulazi
re zurla kroz uvenu knjigu Kurta Saksa (Curt Sachs) The History of Musi-
cal Instruments (1940.). Jedna slina knjiga, Ancient European Musical Instru-
ments Nikolasa Besarabova (Nicholas Bessaraboff) uvodi i re tamburitza go-
dinu dana kasnije. Iste godine u engleski ulazi i slatko posredstvom putopisa
Rebeke Vest (Rebecca West, Black Lamb and Grey Falcon: A Journey Through
Yugoslavia). Nastupa pauza usled Drugog svetskog rata, a sledea i poslednja
re sa ovog spiska je takovite, struni termin koji je uao kroz engleski prevod
Zapisnika Srpskog geolokog drutva. Zanimljivo je primetiti da je ovo jedini
srpski izvor koji je uveo neku re u engleski.
Postoji i nekoliko rei ija hronologija ulaska nije navedena. ali za koje
moemo pretpostaviti da su u engleski ule u dvadesetom veku. To su banovi-
na, bilo, Columbatz [fly], glagolitsa i perper. Banovina u engleskom oznaava
iskljuivo administrativnu oblast iz vremena Kraljevine Jugoslavije (od 1929.
godine), perper je bio novana jedinica u Crnoj Gori koja se koristila u dvade-
setom veku, bilo je oblik reljefa u dinarskim predelima (to se vezuje za savre-
menu nauku, kao i re koja sledi), Columbatz fly je vrsta insekta, dok se za re
glagolitsa moemo samo pretpostaviti da je u engleski ula tokom dvadesetog
veka, odnosno na osnovu onoga to se moe pronai u nekim savremenim sla-
vistikim tekstovima.

Morfoloki aspekti srbizama. Transmorfemizacija


Srbizmi se u engleskom jeziku adaptiraju na vie naina. Da bismo to bo-
lje objasnili, poeemo od procesa transmorfemizacije, koji se najjednostavni-
je moe odrediti kao supstitucija modela na morfolokom nivou. Prema mi-
225
Srbizmi u engleskom jeziku

ljenju Filipovia (1986:119), tip transmorfemizacije zavisi od sastava pozaj-


mljenice i adaptacije vezane morfeme. U ovom radu se nee koristiti podela na
tipove transmorfemizacije kakvu koristi Filipovi, ve donekle modifikovana,
imajui u vidu osobine jezika koji su uestvovali u pozajmljivanju, kao i smer
pozajmljivanja. U korpusu srbizama primeuju se tri tipa transmorfemizacije,
koje su oznaene kao T1, T2 i T3. Tipove emo odrediti na sledei nain:
T1 citatni oblik iz jezika davaoca je preslikan u engleskom, npr. guslar:
guslar, zadruga: zadruga itd.
T2 replika dobija englesku morfemu koja zamenjuje odgovarajuu mor-
femu modela, ili koja je uneta kako bi se napravila nova vrsta rei, npr. takovite:
takovit, tokavian: tokavski itd.
T3 replika se znatno razlikuje od modela ili je izvorni model nepoznat,
npr. glagolitic, vampire, willi itd.
Iako ova podela deluje optije od one koju predlae Filipovi, opte karak-
teristike srpskog jezika, s jedne strane, i redukovanost engleske morfologije s
druge, oteavaju stvaranje preciznijeg sistema koji bi omoguio bolje poree-
nje. Kod leksema koje su dole direktno iz srpskog citatni oblik podrazumeva
nominativ imenice. Meutim, i pored navedenih konstatacija, potrebno je dati
i dodatna objanjenja u vezi sa predloenom tipologijom. Kada je u pitanju T1,
formulacija u kojoj pie citatni oblik je upotrebljena kako bi se izbeglo dalje
morfoloko analiziranje modela, odnosno zalaenje u dubinu. Na primer, iako
se re guslar moe dalje analizirati u okviru srpske morfologije, ali ne i u okvi-
ru engleske, i model i replika se na neki nain moraju nainiti samerljivim. T1
zapravo u velikoj meri podsea na Filipovievu nultu transmorfemizaciju, pri
kojoj se model preuzima u jeziku primaocu kao slobodna morfema bez veza-
ne morfeme, a morfoloki sistem jezika primaoca preuzima takve pozajmljeni-
ce bez promena (Filipovi 1986:119). Poto srpski u citatnom obliku moe sa-
drati druge kategorije koje u engleskom ne postoje, ili se drugaije realizuju,
model moemo opisati formulom citatni oblik + neutralna morfema. Kako je u
pitanju oblik koji sadri izvesne kategorije, ali se navodi kao osnovni, odluili
smo da upotrebimo termin neutralna morfema. S druge strane, mnoge imenice
u jeziku davaocu imaju nultu morfemu, pa navedena formula pokriva oba slu-
aja. Iz praktinih razloga smo u ovaj tip ubrojali i neke rei iji je citatni oblik
zapravo mnoinski oblik u jeziku davaocu, kao recimo gusle. Nain transkrip-
cije ili transliteracije nije uziman u obzir.
U T2 bi se mogle ubrojati sve rei koje sadre bar jednu englesku morfe-
mu koja se u replici javlja kao pandan odgovarajuoj srpskoj (npr. tokavian:
tokavski).
T3 na prvi pogled izgleda relativno iroko odreeno, odnosno da pokriva
vei broj morfolokih procesa, ali je kod svih leksema koje pripadaju ovom tipu
zajednika velika razlika izmeu replike i modela.
Pri odreivanju klasa smo se trudili da budemo dosledni, ali smo ipak na-
ili na nekoliko problema u klasifikaciji koje emo ovde navesti. Neke rei ima-
226
Nenad Tomovi

ju vie oblika, pa mogu da spadaju u vie tipova (sljivovica/sliwowitz itd.). U


takvim sluajevima tip je odreen prema najfrekventnijem obliku, odnosno
onom koji se u renicima prvi navodi. U sluajevima kada neka re ima vie
grafijskih realizacija (npr. polje: polye) vodili smo se kriterijumom da odgova-
ra citatnom obliku, bilo da je u pitanju transkripcija, bilo transliteracija. Oblici
nepravilne mnoine takoe nisu uzeti u obzir, ve su razmotreni u posebnom
odeljku. Prema navedenim kriterijumima ovde emo navesti sve rei iz korpu-
sa razvrstane prema tipu transmorfemizacije.
T1: banovina, etnik, dinar, guslar, gusle, hum, kolo, paprika, perper, polje,
ponor, Skuptina, slatko, slava, tamburitza, tesla, uvala, vila, zadruga, zurla.
T2: tokavian, takovite.
T3: glagolitic, vampire, wili.

Nepravilna mnoina
Kako primeuje Katamba (Katamba 1994:204), proces pozajmljivanja
moe imati i gramatike efekte, koji su prema autorovim reima relativno skro-
mni. Ovaj autor dalje navodi da je usvajanje stranih imenica uvelo vei broj
alomorfa morfeme mnoine. Moe se navesti i konstatacija (Carstairs-McCar-
thy 2002) da je jedini uslov koji se mora ispuniti da bi se u engleskom pojavila
strana morfema taj da strana leksema u kojoj se ona javlja mora biti retka, pa
stoga i laka za uenje. Osim relativno malog broja izvornih engleskih rei, ija
nepravilna mnoina potie iz prethodnih perioda razvoja jezika (npr. children,
oxen, mice, feet itd.), postoje i strane rei koje su zadrale mnoinu jezika da-
vaoca. Osim rei iz klasinih i nekih drugih jezika (kao npr. analysis: analyses,
criterion: criteria, kibbutz: kibbutzim, stratum: strata i dr.), neke od srpskih rei
takoe iskazuju ovu osobinu ili imaju dvojne, ili ak trojne oblike mnoine, kao
recimo banovina: banovinas/banovine, guslar: guslari, perper: perpers/perpera,
polje: poljes/polja/poljen, tamburitza: tamburitzas/tamburitzan, vila: vilas/vile i
zadruga: zadrugas/zadruge, dok tesla ima isti oblik u oba broja. Kod svih rei,
osim kod guslar, renici navode da se za mnoinu mogu koristiti i engleski i
srpski sufiksi. Zanimljivo je pomenuti da se ak kod dve lekseme, polje i tambu-
ritza, mnoina moe dobiti dodavanjem i nemakog sufiksa -n, na osnovu ega
se moe zakljuiti da su ove lekseme ule u engleski preko nemakog.

Transkripcija i transliteracija srbizama


Imajui u vidu da je srpski jedan od retkih jezika koji koriste dva pisma,
injenicu da su srbizmi u engleski ulazili u razliitim razdobljima, da se na-
in pisanja srpskih rei menjao, fleksibilnost engleskog pravopisa, nisku fre-
kventnost srbizama u engleskom, jezike posrednike i jo neke faktore, moemo
konstatovati da kriterijumi beleenja srbizama u engleskom nisu uvek isti, to
emo potkrepiti primerima iz nekih od korienih renika. Uopteno govore-
i, rei koje su u engleski dole iz jezik koji se piu irilicom (pri emu je ru-
ski najznaajniji), ponekad se transkribuju (glasovi izvornog jezika se prenose
u slova ciljnog jezika), a ponekad se prenose prema pravopisu jezika originala,
227
Srbizmi u engleskom jeziku

to podrazumeva transliteraciju, odnosno da se svaki karakter izvornog jezika


pretvara u odgovarajui karakter ciljnog jezika (prema Kristal 1998:346). Iako
je vie sistema kako transkripcije tako i transliteracije prilagoeno engleskom
jeziku, oni su se esto menjali, a rei koje su prenete nekim starijim sistemima
ili u doba kada engleski nije imao standardizovan pravopis i danas su se zadr-
ale u tadanjem obliku, to jo vie komplikuje situaciju. Meu ovim sistemi-
ma, odnosno standardima, kao najvanije emo nabrojati ISO (koji se nekoliko
puta menjao), zatim ALA-LC (koji propisuju Ameriko udruenje biblioteka-
ra i Kongresna biblioteka), BGN/PCGN (ameriki i britanski komiteti za ge-
ografska imena) i standarde Ujedinjenih nacija. injenica da su neki srbizmi
doli posredstvom drugih jezika (veoma esto su u pitanju nemaki i francu-
ski) jasno je vidljiva kroz pisanje pojedinih srbizama koje odgovara tim jezici-
ma. Zbog toga se i javljaju oblici kao to su sliwowitz ili gustl. Mnogi srbizmi
se mogu pisati na vie naina, to stvara jo veu konfuziju. Kao primere za vie
naina pisanja istog srbizma moemo navesti nekoliko rei:
slivovitz, sliwowitz, slivovic(e), slivovitza, sljivovica: ljivovica/
uvala, ouvala: uvala/
polje, polye: polje/
gusle, gusla, gousle guzla, guszla, gustl: gusle/
Iako engleski jezik primarno ne koristi dijakritike znakove, moe se pri-
metiti da se javljaju kao ortografske varijante u nekoliko srbizama: etnik,
Skuptina i tokavian. OED2 navodi i alternativne oblike pisanja ovih rei:
Chetnik, Skupshtina /Scubschtina/Scoupschina, htokavian3/Stokavian. Ovde
moemo primetiti da je sa stanovita praktinosti u engleskom uvek bolje upo-
trebiti transkribovanu verziju, jer se tada izgovor replike ne razlikuje mnogo od
modela. Iako konsultovani renici esto daju oblike sa dijakritikim znacima
kao primarne, reprezentativni citati (pre svega oni u OED2 i mnogim tekstovi-
ma dostupnim na internetu) ih ne koriste uvek za ove rei. Razlog za to su po-
nekad tehnike nemogunosti tamparije ili softver koji to ne omoguavaju, ali
i tipografska praksa anglofonih zemalja. Na osnovu renikih podataka moe-
mo primetiti da u veini navedenih sluajeva izgovor modela odgovara izgovo-
ru replike, mada je ovo teko mogue potkrepiti podacima iz govornog jezika
zbog pomenute niske frekventnosti srbizama.

Zakljuak i zavrna razmatranja


Iako je broj srbizama u engleskom gotovo zanemarljiv (prema renicima ih
ima 28) i premda je njihova frekventnost niska, mogu se doneti izvesni zaklju-
ci u vezi sa njihovom adaptacijom, osobinama i hronologijom ulaska u engle-
ski. Nisku frekventnost srbizama moemo pripisati njihovom znaenju osim
rei vampire i paprika, koje se u engleskom esto koriste, veinom su vezane za
srpski kulturni prostor, odnosno institucije, predmete, pojmove, folklor, reljef i
sve ostalo to postoji na teritoriji gde se govori srpski jezik. Nekoliko rei koje

3 Oblik htokavian je naveden u OED2, iako ne odgovara izvornoj grafiji.


228
Nenad Tomovi

se odnose na oblike reljefa (polje, ponor, hum i uvala) mogu se nai uglavnom u
strunim tekstovima (geologija i srodne nauke), takovite je naziv minerala, dok
se tesla koristi kao merna jedinica u fizici. Zbog niske frekventnosti i malog
broja srbizama ne mogu se dati detaljniji podaci o njihovoj fonolokoj adapta-
ciji ili izgovoru, ali se na osnovu izgovora navedenog u renicima moe konsta-
tovati da je dolo do izjednaavanja fonema najpriblinije artikulacije.
Iako su korieni renici novijeg datuma, ne belee nijedan srbizam koji je
uao u dvadeset prvom veku. Iako su dva jezika danas u neprekidnom kontak-
tu, engleski je trenutno dominantan kao jezik davalac, pa se o bitnijem budu-
em uplivu srbizama u engleski teko moe govoriti.

Literature:
Carstairs-McCarthy, A. 2002. An Introduction to Morphology: Words and Their
Structure. Edinburgh: Edinburgh University Press.
Encyclopaedia Britannica Deluxe Edition. 2005. CD ROM.
Filipovi, R. 1986. Teorija jezika u kontaktu. Zagreb: JAZU/kolska knjiga.
Grimm, J. und W. Grimm. 18541960. Deutsches Wrterbuch. 16 Bde. [in 32
Teilbnden]. Leipzig: S. Hirzel.
Ignjaevi, A. 2006. Engleski jezik u Srbiji. Beograd: Filoloki fakultet.
Katamba, F. 1994. English Words. London/New York: Routledge.
Kiovi-Pejakovi, S. 1973. Engleska knjievnost u Srba u XVIII i XIX
veku. Beograd: Institut za knjievnost i umetnost.
Kristal, D. 1998. Enciklopedijski renik moderne lingvistike, (prev. I Klajn i B.
Hlebec). Beograd: Nolit.
Merriam-Websters 11th Collegiate Dictionary. 2003. CD ROM V3.0
Merriam-Websters Unabridged Dictionary. 2003. CD ROM V3.0.
Oxford English Dictionary. 1989. Second Edition with the Addition Series 19937.
CD-ROM version 3.00, 2002.
Partridge, E. 2006. Origins An Etymological Dictionary of Modern English.
London/New York: Routledge.
Websters New World College Dictionary on Power CD, 199496. CD ROM Version
2.5. Zane Publishing Inc.

SERBISMS IN ENGLISH LANGUAGE


Summary
The aim of this paper is to give a brief overview of Serbian loanwords in English. The cor-
pus of Serbian loanwords consists of 28 words found in major English dictionaries. Most of them
were borrowed in the 19th and 20th centuries, and one section of the paper provides a short hi-
story of Serbian loanwords in English. Although the corpus is small, we managed to describe
certain morphological features of Serbian loanwords (transmorphemization, plural forms), their
transcription and/or transliteration.
Nenad Tomovi

229

sale

sale
, ,
: -
,

, , .
: , , ,

-
,
.
, , -
, -
.

.
, ,
:
. ,
,
... (, 1992).
, , , .
sale / ,
, ,
... ... , -
, , , , , , -
, , , . , -
, , ...
, ,
: ,
... (, 1992)
,
. -
, , , -
231
sale

. , sale /
, . -
, -
, , , ,
,
, .
, ,
, .

, .
K. L. Stross priori,
, posteriori, .
.
/ sale
,
.
-

, -
.
, .
.
, , , -
, , , ...
Sale qui n est pas propr, malpropre, boueux, crasseux, terreux,
dgoutant

:
La plus, moderne des villes, New York, est aussi la plus sale Sartre
, , .

.

Tu es sale, il a raison, tu pues, tu cognestu es comme un cochon
Sartre
, ...
Tu ne peux aller comme a au cinema. Tu es toute sale...
-
.
:
,
:
, ? , ,
. ...
A la difference de toi, il est un ouvrier sale.
232


.
,
, . .
, ,
( ), -
: blanc sale.
... , ...

Le tapis vert dans ce hall attirait l attention de toutes femmes Pierre
Mac Orlan

.
. -
, ,
, . , , , ,
, , . -
, . .
, , -
-
, .
sale / ,
, -
: , , -
.
, , ...
: , , ,
, , ,
, -
. , .
, , argent sale- , -
, .
sale
, , , .
, , . .
Une sale affaire se cache derrire ce sourire... Sartre
, . ...
Un sale type est devant ta maison...
, -
...
Cela ne me plait pas...Son petit ami a une sale gueule...
hic et nunc , ,
, ,
, , , -
. -
233
sale

, , ,
.
-
-
, ,
.
. -
...
,
.
-
, :
, , -
, . ,
, .
, : ,
, -
, -
, -
, , ,
. .

:
Sperber, D i Wilson, D, Relevance, Londres, Blackwell, 2008.
Kleiber, G, Phrases et valeur de vrit, Paris, 2000.
Wittgenstein, L, Philosophical investigations, New York, 1997.
Stanojevi, V i Ai, T, Semantika i pragmatika glagolskih vremena u francuskom jeziku,
FILUM, Kragujevac, 2008.
Muhi, F, tit od zlata, Svjetlost, Sarajevo, 1992.
Andri, I, Pripovetke, Nolit, Beograd, 1998.
Orlan, P, Margueritte de la nuit, Livre du poche, Paris, 1987.
Sartre, J. P, Huis-clos, Folio, Paris, 1995.
Transkripti svakodnevnog govora

Lanalyse smantique de adjectif sale en franais et de son


quivalent prljav en serbe
Rsum
Dans notre texte nous avons essay de comparer les significations dnotatives et conotatives
des adjectifs franais et serbe, sale/prljav et den donner des examples aussi que de faire voir dans
quelles situations les significations sont les mmes et dans lesquelles elles diffrent. Aussi avons-
nous essay de faire comprendre aux lecteurs quelles sont les forces cognitives qui y participent.
Dans la plupart des situations il ny a pas de diffrence, mais elles sont visibles plutt dans les
significations conotatives.
Aleksandra Stevanovi
234
III.




, () -
-
, . -
-
, . -
: , , ; ; , ,
, , , ; , , -
, . -
, .
-
.
.
, , -

.
: , , ,

1. -
,
()
,
. :
: , , ,
, , , , , ,
, , , , , /
, , ;
, -
, : , , ,
, , , , , -
, , , , , ,
, , , /, -
, , /, ;
,
: , , ,
, , ;

: , /;
237

: , -
;
: ,
;
: , -
, ;
: , ;
: , -
;
: ;
: , -
.
: .
: -
, , , , , , -
.
-

, -
( ), ,
( ) -
(), .
,
, -
. ,
,
-, .
2.1. ,
: (1) , (2) -
, (3) , (4) ( 1986: 166). -
:
, , , , -
, .
2.2.
, ,
-
. ,
, ,

. ,
. -
. :
(1) ( ., 147, ),
:
(2) (. 1, 194, );
238

:
(3)
(. 4, 25, ).
2.3. - -
, .
: , ,
; , ; , , , -
, , ; , , , -
. ,
.
, -
, , - .
3.
/,
, .
,
. ,
,
;
, , -
,
.
3.1. -
: , (,
, , , , , , -
, , , , , , -
/, , /, ; ,
; .). (4) ,
, (-
, ., 7, 291). (5) []
(., , 33, 174, ). (6)
(, ., ). (7) (, .
1). (8)
( ., , 59, ).
3.2. ,
. -
: , , , .
(9)
(, . ., 10, 250, ). (10) , -
(. ., ., ). (11) , (,
. ., ).
3.3. -
. -
. .
:
239

(12) (, ).
/ -
-
(. .) .
, -
. , -
:
(13) , : !
(. 3, 17, ),
.
,
:
(14) , , ( ,
: , ! ( 1, 243, ).
3.4. -
,
-
/ .
4.
- .

, -
- .
(15) , ,
( 1, 33, ).
[]
,
(, ), (-
, , , ) (, )
. ( 2006: 22).
5. , ,
-
, -
.
5.1. -
:
(16) (, . . ., ). (17) -
, (, . ., ).

, -
.

, -
240

. -
, .
,
-
.
(18) (. . 1. 141, ).
(19) ( 3,
397, ). (20) ( 2,
200, ). (21) , -
, -
(. 1879, 59). (22) ,
(, . .).
5.2. , , -

. , -
, , , -
, .
(23) ( 4, ). (24) -
, (. ., ., ). (25)
(, . . , ). (26)
, (. . 3, 116, ).
(27) , (, . . ., ).
5.3.

, -
.
(28) [] (, ). (29) -
! (., ).
5.4. , -
, -
, -
.
(30) ? (, 1887,
155, ). (31) , (. . 2,
).
6. -
.
-
, ,
.
,
, .
,
241

.
e , -
, .
7. -
. -

() ,
(, -
, , , ). -
, , -

( 2006: 131).
8.1. , -
,
, -
. ,

.
(32) (. . 3, ).
, , ,
, , -
, ,
-
-
.
(33) , , ! (. . 10, ).
(34) [] , , (.
2, ). (35) (. ., 1909,
). (36) , .
, (, , 6, 117, ). (37)
(., ).
8.2. -
.
1 , , 2, 3
,
,
:

1 ,
, ,
( 1955, 47).
: ,
, ().
2 .
3 ( 1955, 91).
242

(38) (. .
3, 146, ). (39) ,
, (. 4, 132, ). (40)
, ! (., . ., ). (41)
(, .,
10, 250, ).
9. ,
.
.
, -
. -
, ,
, .
(42) , , ,
(. . 1, 114). (43) ,
, , , (,
). (44) , , , , -
, , , ( . 1, 95).
(45)
( ., , 59, ).
10. , -
, ,
. ,
, , , , , -
, -
.
-
. -
,
.
, .
.
11.1. - -
,
4. , -

4 (-
) () -
(). -
: -
, (-
) . , -
/
, , . -
-
. ( 2006, 83).
243

, -
, .: , , , -
, , , , , , -
. -
: , , , . -
, -
:
(46) ,
(. 2, 200, ). (47) (, , .,
). (48) (. .
1, 96, ). (49) (. ., ).
(50) [ ] ,
, (., ). (51) ? ,
! (., ).
, , -
-
, -
.
11.2. -
-
, : , , . -

, , , -
, . .
(52) ( 2, 18,
). (53) [] -
(. ., 2, 63, ).
11.3. , ,
. : ,
, ,
, .
(54) , (. .,
). (55) ,
(., ). (56) -
, -
(., ). (57) ,
(. 5, 11, ).
12. , -
, .

, , -
, -

. ( 2006: 22) -
244

,
,
. ,
-
, ,
, -
.
J , -
, -
.

:
1980: Stjepan Babi, Stilske odrednice u naim rjenicima, Jezik 28, Zagreb.
1955: , ,
I, , 4596.
1986: Milorad Radovanovi, Sociolingvistika, Novi Sad.
2004: , ,
,
.
2006: , ,
, .
: , IVI,
, 19671976.
: , ,
1959 .
: , , , 2007.

MARKING MEANINGS OF VERBS DENOTING DYING IN


SERBIAN LANGUAGE
Summary
The subject of this paper is lexemes from lexical-semantic group of verbs which represent
dying, and do not belong to the neutral (common) lexical fund, but instead are somehow
marked (by usage or normative value, style etc.). Accurate and consistent use of qualifiers in
the dictionary is very important. This principle conveys a complex information about semantic,
stylistic, pragmatic communicative potential of a lexeme, with all of its components, denotative
and connotative meaning.
Milica Marjanovi

245

,

(, , , , ...),
, , . -
, ,
.

-
.
. -
,
, . -

.
, , , -
.
: , ,

1.

1. , -
, , -
, ,
, . ,
-
. , a
,
: -
,
;
,
, .1
1.1. -
, ,
. -
,

1 . , , , , , , 1973, 95.
247

,
.
1.2. -
(1980),
.
, ,
.


.
1.3. ,
. (1988)
, (2002)
:
) : , , ;
) : , , ;
) : , , , .
, -
.
, , , ,
,
.
1.4. , -
,

.
, -
, , -
.
,
, -
, .2 -
, -
. -
. -
:
, , -
.3
1.5. -
, -
. ,
, ,

2 , : , , , 1995,27.
3 , : , -
, , , 2002, 31.
248

. (to lead, . -
, , , ) , ,
, , , -
. , ,
. -
,
, -
. , -
. , /-
. , .4
2. ,
- , -
.

, , -
. (1958): . -
.
, -
: , -
, , ...
, , -
,
.
3. -
, -
---- , ,
a, a , -
. , -
,
, ,
,
. -
, .
3.1. -
, -
. e -
, , . -

,
.
3.2. -
,
.

4 , : , -
, , , 2002, 65.
249

, -
(, ,
, , ...), , ,
.
-
, . ,
, .
3.3. ,
,
.
4. e :
. 1: , , 8.
9.03. 2008, 13;
. 2: ? , !, 7.11.2007,
3;
. 3: -
, , 25.12.2007, 19.
-
-
.
-
.

2.
1. ,
.
, -
- .

.
, ?, -
:
1. ?
2. ?
3. ?
4. ? ..
5. ?
6. ?
- -
. -
: , .
1.1. ? ,
( , -
250

, )
, .
( .1 )
(5 W`: who, when, where, what, how),
:
1. ?
2. ?

3. ?
4. ?
5. ?
1.2.
. soft news (, 2002), . -.
, , -

1. ?
2. ?
3. ?
4. ?
5. ?
, ,
.
1.3. : ,
, , .
1.3.1. . 1 . 2 .
. 1 ,
, , , .
. 2 je (
, ). ,
,
.
, .
-
(- -). -
, .
:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
1.3.2. . 3 softnews, . -
(, 2002),
(, , 2001).
251

: . -
, -
, -
, ,
. ,
, . -
, . 1
, . 2 -

.
1.4. (, -
, 2005; ; , 2001)
. -
.
. 1
:
:
1. .. 1. -

2. . 2. -

3. . 3.
. 2
:
:
1. 1. ()
2. 2.
3. 3.
4. 4. ()
5. 5.
6. , 6. ()

. 3
:
:
1. 1. ()
2. 2. ()
3. ? 3.
4. 4. -
()
5. 5. (-
)
6. 6.

252

1.4.1. -
. -

(, 2001). -
-
. .
1.4.2. ?
, -
,
. - (1991) -
o .
,
, . -
. -
, -
. , -
.5
1.4.3. -
, .
e -
, . . .
, - :
+ . .
1.5. -
, , -
: -
- .
, :

..

-

( )


( )



,
, ,

5 , : " ", , -
, , 1998, 1524, 18.
253

. .
-
.
, .
-
? .
, -
, -
.



-
- .
1.5.1. ,
:
25 30 , -
, .
-
.
, -
.
1.5.2. . 1
. 2: , , , , ,
, . -
,
. . 3 .
1.5.3.
. .
2, : -
, , -
, -
.
: , ,
, -
.

.
1.5.4.
,
:
.
254

2. -
, ,

.
.
2.1. .1:
a ,
.
. , .
-
, . -

29 , . , , -
, , , ( . 3 ).
2.2. .1:
, - .
2.3. .1:
,
, .
2.3.1. .2: -
, , , , , -
, ,
. -
, .
34,3x32,7 . 280
63 , .
: . .
. ,
, -
.
.
, (
), (-
), ( .2 ). -
( + ) ,
. -
21, -
. -
: -
, !
. ,
, .
2.3.2. .2:
,
( 1991). (1994)
-
255

,
. -
, ,
. (2002) -

, ,
.
2.4. .3: -
, , -
, ,
,
, . -
, ,
,
. ,
, ( . 4 ).
:
1.
2. ,

: :

1. 1.
2. 2.

3.
1. 1.3, -
, -
, .
,
.
, .
2. , ,
, (
1.3.1),
-
, -
( 1.3.2).
3. ,

.
4.
2. ,
( 1.4.2).
256

5. , -

, 1.5.1.
6.
(1.5.2). ,
-
.
7.
. 1 . 2, -
. -
, 1.5.4.
, -
.
8. 2.
-
. ,
(-),
.6
9. ,
. -

, ,
.
(1987): , ,
,
.7

, : -
, , , 2001.
, : , / XX ( 9), -
, 1997.
, : , , , 1995.
, : , , , 1987.
, : ?, -
, , 2000.
, : , , , 1975.
-, : , -
, , 1991, 3235.
, : , , ,
2000.

6 , : " ", , -
, , 1998, 1524, 15.
7 , : , , , 1987, 132.
257

, : , , , 2001.
, : , , , , , 1973.
, : , , , 2001.
, : : , , ,
, , 1993.
, : : -
, , , 2008.
, : :
, , , 2003.
, : , , ,
, 1975.
, : , , , 1994.
, : , , ,
1999.
, : ,
, - , 1997.
, : , -
, , 1997.
, : , , , 1993.
, : " : - ",
, 1990, 399403.
, : -
, ( ), -
,
, 1984, 6163.
, : : , , , 1991.
, : , -
, , , 1991, 725.
, : , , , 1988.
, : , , , 1980.
, : , , -
, , 1998, 1524.
, : , , , 1997.

THREE EXAMPLES OF STYLISTIC AND PRAGMATIC ANALYSIS OF


NEWSPAPER NEWS
Summary
On the corpus based on three news from Serbian newspapers author analyses the language
of the news as most frequent and basic journalistic genre (on the lexical and syntactic level).
The author analyses news in daily newspaper using concepts. Analysis shows how elements
of context and character of the verbal and visual code influence on structure of news as main
genre of journalistic functional style. The news is analysed from the point of view of cohesion,
perlocutionary effect, conotation and denotation.
Jelena Maksimovi

258


.
: (1) - -

(2)
. -
.
: comparative syntactic forms, stylistic values, historical novels of
Dobrilo Nenadi

1.
1.
1
-
-
2.
) , ,
-
, -
-
.
) , -

3.

1 : -
(1977), (1985), (1990), (1998),
(2000), (2002), (2004), -
(2005), (2006). -
( , , IXV, , , 2007).
, ,
.
2 . : , -
( ), , ,
2009.
3 -
,
259

2. -
, -
,
,
. 4: () -
; ()
, () -
()
.
2.1. , ,
( 2007: 33). -
: -
, .

, --
, ( 1988: 143; 2007: 33).
2.2.

, , -
,
( :
, ) -
, 5.
) ,

- : (1) , (2)
(3) - ( 2003: 99
100).
) .

,

.

, (
1985: 52). , -
( 1975: 4). ,
, -
( 1975: 175). ,
() .
4 -
(), , , , ,
. ( 1996).
5
, -
( 2001: 107).
260

3.
.
3.1.
/ , -
: ()
() .
3.2.
/ , : () -
( )
() (, -
).
3.3. , -
-
, . ,
-
(. ) -
, -
.
3.4. - -
-
6.
4. . -
. , ,
,
, , , ( 2002:
109). -
, , ,
, . -
, - (
2000: 321).
4.1. , , -
. () -

. -

6 ,
, ( 2002). -
-

( 2002, III: 245258).
-
, ( 2002, . III: 843863; 11381344;
13441349). , -
, ( -
2002, . IIIIV: 175177).
( 2002, . IIIIV: 11281132)
, , , ( 2002, . IIIIV: 15611583).
261

, -

,
( 2000: 323).
4.2. -
, -

,
7.
, , ,
,
8.
)
-
-
( 2000: 321).
) ,
, (-
1998: 7).

2.
1. , , -
. -
-

7 -
, . (1880),
.
, -
, (-
2006: 250251). -
. : -
,
. , .
, , , , ( 2008: 220).
8 -
, , . -
(- 2001:
321). . -
, ( 1998: 276),

. ,
( -
), ( 1998: 282).

, ,
( 1998: 285).
262

( -
).
1.1. :
(1) :
, (, 249).
(2) :
(, 205).
1.2. -
:
(1) :
(, 153).
(2) :
,
(, 74).
1.3. :
(1) 9:
(,
82)
(2) 10:
() :
, (, 115).
() :
,
(, 183).
(3) 11:

9 :
( , , ,
, , .); /
; -
;
, -
( 2003: 112).
10 -
: ( , ,
, ); -
; -
/ ; (-
2003: 123).
11
, -
, ;
-
( 2003: 139). -
: , , , .
263

() :
(, 67).
() :
... (, 304).
1.4. -
12:
, (, 104).


.
2. -
. : ()
( ); () (
-
); () (
).
2.1. -

,
.

, -
13.
2.2. ,
,
.

-
-
. ,
-
.
2.3. -
-
, -
,
, -
, -

12 .
13 . , -
( 1985).
, . (2004: 84102; 257274) -
:
, .
264

, , , -
. .
3. -
. ,
(. -
) -
, .
-
,
.
3.1.
. -
,
, -
:
. -
.
(, 124).
3.2.
(. , , , -
) -
(. , , ). ,
-
:

, ,
(, 41).
, (, 76).
3.3.
. -

, ( -
) (
, , -
):
, -
, , ,
, , , -
, , , ,
, , -
, , , ! (, 222).
3.4.
.
265

) . , -

:
. :
(, 98). , -
. :
(, 21).
) ,


:
? , .
(, 75).
3.5. -
. -
( 2002:
320). ,
, -
:
: ,
(, , , -
) , -
(, 338).
3.6. -
.
) , , -
,
()
( ):
:
, ,
( : !) (, 75) .
)
, -
, ,
( 2008: 195), -
, -
:
-
,
, ,
.
:
, !
(, 183).
266

4. , ,
, -
.
-
-
, , -
( 1982: 146).

14.
) , -
:
, ,
, ,
,
(, 153).
) ,
( ):
:
, ,
, , -
, , , -
,
(, 167).
5. :
(,
111).
,
, , , -
, , , ,
(, 27).
-
, -
.

3.
1.

.

14
. ( 2006: 900999).
. (-
2007), ,
.
267

1.1.

.
)
() .
)
.
1.2.
:
) ,
, -
;
) , , -
, , , -

. .
2. -
, -
, , -
. , -
, .

:
, (2002): , , . VII/12, . 303
320.
, (2008): , , .
III/12, . 189201.
Velikovi, Dragoljub (1982): Polisemija i problem leksikografske obrade paremija,
Filoloki pregled, br. 20/14, Beograd, str. 143152.
Vukojevi, Luka (1996): Strukturno-semantiki status poredbenih reenica, Filologija,
br. 27, Zagreb, str. 123151.
, (2007):
( ), , .
II/12, . 141169.
, (2006):
III, , , ,
, 1094 + 971 .
Jovi, Duan (1985): Jeziki slojevi modernog srpskog romana, u: Jeziki sistem i
poetska gramatika, BIGZ, Beograd, Jedinstvo, Pritina, str. 79104.
Jovi, Duan (1975): Lingvostilistike analize, Drutvo za srpskohrvatski jezik i
knjievnost, Beograd, 217 str.
Katni-Bakari, Marina (2001): Stilistika, Nauna i univerzitetska knjiga, Ljiljan,
Sarajevo, 384 str.
Klikovac, Duka (2004): Metafore u miljenju i jeziku, Biblioteka XX vek, Beograd, 318
str.
268

, (2003): -
, : ,
, , . 97140.
, (2000): , -
, , 392 .
, (1998): , , -
, 208 .
Lei, Zdenko (2008): Teorija knjievnosti, Slubeni glasnik, Beograd, 466 str.
, (2006): , , , 378 .
Minovi, Milovoje (1988): Nainske i koliinske reenice, Knjievni jezik, XVII/3,
Sarajevo, str. 141157.
Pali, Ismail (2007): Sintaksa i semantika naina, Bookline, Sarajevo, 213 str.
, (1975): , , , 455 .
, (2001): , , , 270 .
Pranji, Krunoslav (1975): Jezik i knjievno djelo, Nova prosveta, Beograd, 251 str.
, (1998): , -
, , 314 .
, (2002): , . III, . IIIIV,
, , 1424 + 1650
.
, (2002): , , , 574
.

STYLISTIC ASPECT OF CONSTRUCTIONS DENOTING COMPARISON IN


HISTORY NOVELS BY DOBRILO NENADIC
Summary
The main aim in this paper is to explore the stylistic aspect of the comparative syntactic
forms in the historical novels of Dobrilo Nenadi, which requires the characterisation of the
structure and the stylistic values of these forms. First, we determine the syntactic units that make
up system of the comparative forms in the Serbian language, and then we determine the way the
writer uses the mentioned language means offered to him by language and their stylistic effect.
In the course of determining the stylistic value of comparative forms, crucial part here is given
to the context they were used in.
Milka Nikoli

269
Vesna Lazovi
Novi Sad

Lingvistika analiza tekstova na ambalai

Ovaj rad se bavi analizom tekstova na ambalai domaih prehrambenih proizvo-


da. Istraivanje polazi od korpusa koji ine generiki nazivi proizvoda, nazivi njiho-
vih sastojaka, nutritivne i energetske vrednosti, te uputstva za pripremu i skladitenje
na ambalai 300 razliitih proizvoda. Osnovni cilj ovog rada jeste da se izvri anali-
za tih tekstova na gramatikom, semantikom i pragmatikom nivou, sa fokusom na
tipine vrste rei i reenice. Posmatrani tekstovi specifini su iz vie razloga: imaju
predvidljivu strukturu, ogranieni su po broju i vrsti kako leksikih tako i sintaksi-
kih jedinica, vrlo su kratki i jasni, ali ujedno i informativni i precizni.
Kljune rei: tekstovi, ambalaa, lingvistika analiza

1. Uvod
Ovaj rad se bavi analizom tekstova na ambalai prehrambenih proizvoda,
koji su specifini iz vie razloga: imaju predvidljivu strukturu, ogranieni su po
broju i vrsti kako leksikih tako i sintaksikih jedinica, i namenjeni su za leti-
mino itanje, te su zbog toga vrlo kratki i jasni, a ujedno i informativni i pre-
cizni. Osnovni cilj ovog rada jeste da se izvri analiza tih tekstova na gramati-
kom, semantikom i pragmatikom nivou.

2. Definicije teksta
Za osnovnu i polaznu definiciju teksta moe se uzeti ona koja pod tekstom
podrazumeva poruku koju izgovaramo ili piemo u uslovima odreenog tipa
situacije (Veli 1987: 51). Preciznije, tekst je koherentna i kohezivna jedinica,
koja se ostvaruje nizom meusobno povezanih elemenata i struktura, a koja
pri tom ima svoju komunikativnu funkciju (Hatim i Mason 1990: 178, 192).
Kao najmanje jedinice teksta najee se spominju reenice, sintagme, izreke,
smisaone jedinice i govorni inovi, s tim da treba napomenuti da za nas svaki
iskaz moe, ali ne mora, imati smisao zato to ga vie ili manje prepoznajemo
kao odreeni tip teksta (Veli 1987: 11, 21).
De Beaugrande i Dressler (1981: 3) definiu tekst kao komunikativni do-
gaaj koji zadovoljava sedam osnovnih parametara tekstualnosti, i to:
(1) koheziju (eng. cohesion), tj. nain na koji su elementi meusobno po-
vezani u celinu,
(2) koherenciju (eng. coherence), tj. nain na koji su elementi logiki po-
vezani,
(3) namernost (eng. intentionality), tj. razlog zbog kojeg je tekst nastao,
271
Lingvistika analiza tekstova na ambalai

(4) prihvatljivost (eng. acceptability), tj. nain na koji ga itaoci ili slua-
oci prihvataju,
(5) informativnost (eng. informativity), tj. ta tekst saoptava,
(6) situativnost (eng. situationality), tj. emu tekst slui, i
(7) intertekstualnost (eng. intertextuality), tj. veza sa drugim tekstovi-
ma.
Ako neki od ovih parametara nije zadovoljen, tekst nee vriti svoju ko-
munikativnu funkciju, pa samim tim i nee predstavljati tekst, ve obian skup
rei, glasova i slova (Bell 1991: 163).
Pojedini lingvisti izjednaavaju pojmove teksta i diskursa, dok drugi sma-
traju da je tekst napisan, a diskurs izgovoren. Bell (1991: 163) predlae da tekst
karakterie semantika komponenta propozicije koju ine reenice meusob-
no povezane u celinu, dok je diskurs komunikativni dogaaj koji predstavlja
skup meusobno logiki povezanih iskaza. Uzimajui u obzir svrhu ovog istra-
ivanja, u nastavku se ova razlika nee isticati, te e se termin tekst koristiti i u
znaenju diskursa.
Kada se govori o tekstovima na ambalai, vano je napomenuti da oni sa-
dre unekoliko predvidljive strukture sa gotovo jednoobraznom organizacijom
i, to je bitnije, istom pragmatikom funkcijom, povezanih u jedinstvenu celinu
koja sadri i prenosi poruke koje odreeni proizvoa upuuje potencijalnim
kupcima. Ako se vratimo na parametre tekstualnosti postaje jasno da ih teksto-
vi na ambalai zadovoljavaju. Oni predstavljaju listu sastojaka i uputstava me-
usobno logiki povezanih u celinu sa osnovnom funkcijom da informiu po-
tencijalnog kupca o odreenim proizvodima. Osnovni cilj tekstova na ambala-
i je da pored informacije o sastojcima, daje instrukcije o nainu na koji se dati
proizvod koristi na adekvatan nain. Strukturalno gledano, slino kao i kod re-
cepta, na primer, nakon sastojaka, sledi uputstvo, a potom i dodatne informaci-
je o tome na koji nain proizvod uvati i skladititi. Ovi tekstovi kupcima daju
mogunost da se informiu o tome ta jedu, odnosno piju, te i na koji nain jelo
treba pripremiti. Oni su namenjeni svima, bez obzira na pol, starost, profesiju
ili obrazovanje, za razliku od, recimo, oglasa, u kojima u skladu s osobinama
reklamiranih proizvoda ili usluga oglaiva usmerava svoju poruku na grupe
odreene po starosnom, polnom, socijalnom ili nekom drugom kriteriju (Va-
si 1995: 22). Ciljna publika, stoga, nije ograniena na odreenu grupu ljudi,
ve podrazumeva sve potencijalne kupce namirnica, tj. hrane i pia.
Kada je re o zavisnosti izmeu formalno ostvarenih kohezivnih odnosa
i smisaone celovitosti teksta, Veli (1987: 21) istie da se ona moe svesti is-
kljuivo na jezika sredstva, jer u nekim oblicima komuniciranja takvih sred-
stava nema (npr. uputstva za pripremu jela, oglasi), a opet su za nas smisaone
celine. Mehanizam povezivanja zahvata oigledno sve dubine iskaza i ne ogle-
da se samo na njegovoj formalno-jezikoj strani. Ne treba zanemariti injenicu
da tekstovnu strukturu poruke potvruje i sam situacioni kontekst (Virtanen
1990: 449, u Vasi 1995: 12), iz ega proizlazi da su tekstovi na ambalai primer
jo jedne vrste teksta.
272
Vesna Lazovi

3. Funkcije jezika, iskaz i tekstova


Sledei Bhlerovu teoriju jezika, koju kasnije preuzima i proiruje Jako-
bson, glavne komunikacijske funkcije jezika jesu 1. referencijalna, 2. ekspresiv-
na, 3. direktivna, 4. kontaktna, 5. poetska, 6. estetska, 7. metajezika, 8. magij-
ska i 9. performativna (Newmark 1988: 3944, Hlebec 1989: 3959). Poruke u
svojoj celovitosti najee ine meavinu vie funkcija, pri emu se meu nji-
ma istie jedna dominantna, mada podjednako znaajne mogu biti i dve ili tri
funkcije. Recimo, tekstovi na ambalai vre referencijalnu funkciju, odnosno
upuuju na referent ili objekat, prilikom specifikacije proizvoda. S druge stra-
ne, uputstva na ambalai vre direktivnu funkciju, koju, po definiciji koju pred-
lae Hlebec (1989: 51), ima svaki onaj iskaz kojim poiljalac nastoji da utie
na ponaanje primaoca ili da izazove neki njegov utisak ili akciju. Ova funkcija
jezika (koju jo zovu konativna, vokativna, imperativna, manipulativna i injun-
ktivna) svodi se na odnos izmeu poruke i njenog primaoca, te je zadatak jezi-
ka u ovom sluaju da izazove odgovor, reakciju primaoca (Radovanovi 2003:
7374). To znai da je za ovu funkciju najvaniji upravo primalac poruke. Re-
akcija moe biti, i najee jeste, neka vrsta praktinog ponaanja. Pored tek-
stova na ambalai, tipini direktivni tekstovi su jo i obavetenja, reklame i pro-
pagandni materijal, iji je osnovni cilj prodaja proizvoda.
U nastavku rada vie panje biti posveeno analizi tekstova na ambalai
na tri nivoa gramatikom, semantikom i pragmatikom nivou. Analizirani
uzorak sadri 1159 rei i izraza i 223 reenice preuzetih iz korpusa koji je sadr-
ao tekstove na ambalai 300 razliitih domaih prehrambenih proizvoda.

4. Analiza tekstova na ambalai


Tekstovi koji se nalaze na ambalai domaih prehrambenih proizvoda sa-
dre, izmeu ostalog, generike nazive tih proizvoda, nazive sastojaka, uput-
stva za pripremu i skladitenje proizvoda. Ovaj tip tekstova specifian je iz vie
razloga. Prvo, oni nisu namenjeni za itanje sa punom panjom, ve samo leti-
mino, u sluaju da nas interesuje koji su sastojci u datom proizvodu ili ako ni-
smo sigurni kako se priprema, da proitamo uputstvo. Drugo, oni su vrlo krat-
ki, sa minimalnim brojem leksikih jedinica. Tekstove na ambalai, uopteno
uzev, prema znaenju njihovih jedinica, moemo podeliti u dve grupe. U prvu
grupu spadaju tekstovi koji nas informiu o sastojcima i u kojima je dominan-
tno nabrajanje (npr. sastojci eer, skrobni sirup, prirodna aroma), a u drugu
grupu spadaju tekstovi koji nas informiu o nainu pripremanja, tj. uputstva
(npr. Uputstvo za pripremanje 100 ml vode ohladite u friideru. U odgovara-
jui dublji sud ulijte polovinu hladne vode, sipajte sadraj kesice i promeajte.).
Posmatrani tekstovi ogranieni su po broju i vrsti i leksikih i sintaksikih jedi-
nica, i imaju prepoznatljivu funkciju i oekivanu strukturu.
Prema Reiss (u Sibinovi 1979: 88) postoje tri osnovne grupe tekstova: (1)
tekstovi orijentisani na sadraj, (2) tekstovi orijentisani na formu i (3) tekstovi
orijentisani na obraanje. Hatim i Mason (1990: 158) predlau sledeu pode-
lu tekstova, na: (1) ekspoziciju, odnosno izlaganje, (2) argumentaciju, odnosno
273
Lingvistika analiza tekstova na ambalai

obrazlaganje i (3) instrukciju, odnosno uputstvo. Jasno je da u oba sluaja na-


brajanje sastojaka pripada prvoj grupi, dok uputstva na ambalai prehrambe-
nih proizvoda pripadaju treoj grupi. Naime, oni se obraaju buduem kupcu s
ciljem da ga informiu o sastojcima, ali i da kod njega izazovu delovanje, tj. pri-
premu odreenog jela, ako je na ambalai i nain pripremanja.
Bell (1991: 184) razlikuje dva osnovna diskursna parametra korisnika
(eng. user-based variation) i namenu (eng. use-based variation). S obzirom na
specifinost analiziranih tekstova, dijalekatska obeleja korisnika ne mogu biti
ukljuena, ve samo njegova namena. Stoga, oni predstavljaju primer formal-
nog registra, teksta koji je napisan da bi bio proitan (eng. writing not neces-
sarily to be spoken to be read, Bell 1991: 191).
Opti utisak koji se stie nakon analize tekstova na ambalai prehrambe-
nih proizvoda jeste da oni najee imaju sledee karakteristike: tekstovi su sa-
eti, te efektni, i oni na jasan i pristupaan nain prenose glavnu ideju.
Sledi odeljak o gramatikom, semantikom i pragmatikom nivou anali-
ze.

4.1. Gramatiki nivo analize


Pod gramatikom analizom ovde se podrazumeva prikaz vrsta rei, gla-
golskih oblika i organizacije reenica u datom korpusu.
to se tie jezikih oblika i strukture, najzastupljenija vrsta rei u tekstovi-
ma ove vrste jesu imenice, to je razumljivo, budui da imenike rei mogu da
ostvaruju vie funkcija (npr. subjekatsku, objekatsku, priloku), i to u sledeim
konstrukcijama:
(1) imenica, npr. aj / preliv / namirnica,
(2) imenica1 + imenica2, gen., npr. aroma kajsije, nektar narande, rok tra-
janja,
(3) polusloenice tipa imenica1 + imenica2, nom., npr. alergen-info, griz-
knedle, kakao masa, limun-kora,
(4) pridev + imenica, npr. kokosovo brano, penini gluten, vrua voda,
(5) predlog + imenica, npr. bez kalorija, po ukusu, uz meanje,
(6) imenica + predloka sintagma, npr. aj od nane, flips sa kikirikijem,
praak za puding, umance u prahu.
Treba naglasiti da se pored njih javljaju i sloeniji oblici, koji predstavljaju
kombinaciju gorenavedenih konstrukcija, kao na primer,
dodatak jelima sa povrem (imenica1 + imenica2, gen.+ predloka sinta-
gma),
redukovan sadraj kakao punjenja (pridev + imenica + sloenicagen.),
vrhunska mlena okolada (pridev1 + pridev2 + imenica),
itni desert sa eernim prelivom (pridev + imenica + predloka sinta-
gma) i dr.
Od ostalih vrsta rei javljaju se jo i pridevi (vrlo esto trpni glagolski pri-
dev, odnosno particip pasiva), samostalno i modifikovani prilogom, potom gla-
274
Vesna Lazovi

goli, samostalno i sa dopunom, ali u znatno manjem broju u odnosu na imeni-


ce. Evo nekoliko primera koji e to ilustrovati:
pridevi: aromatizovan, bezmasan, dovoljan, kaast, negaziran,
prilog + pridev: brzo smrznut, delimino koncentrisan, lako svarljiv,
glagoli: uvati, dinstati, izmeati, odmrznuti, preporuiti sadrati, servi-
rati,
glagoli + dopuna: kuvati na umerenoj vatri, mutiti mikserom.
Od nepromenljivih vrsta rei javljaju se prilozi: proseno, postepeno, i na
kraju, tzv. pomone rei (eng. function words), koje predstavljaju jedinice po-
vezivanja, odnosno nesamostalne izraze s naglaenim gramatikim znaenjem
(Veli 1987: 19): predlozi na, u, za i veznici i, ili, sve dok, koje, pri tom,
utvruju odnose meu reima sa leksikim znaenjem.
Struktura i forma tekstova ogleda se u upotrebi i uestalosti odreenih vr-
sta rei, ali i sintaksikom organizacijom i obelejima, te e u narednom delu
biti vie rei o tome.
Tekstovi na ambalai predstavljaju tipinu jeziku formu u kojoj se javlja
iskaz sa referencijalnom i direktivnom funkcijom. To su iskljuivo izjavne re-
enice (znatno ee proste od sloenih reenica), napisane jezikom lako razu-
mljivim buduim itaocima, odnosno kupcima, kao na primer Kuvati na ume-
renoj vatri ili Servirati sa dodatkom leda i dr. Gramatika sredstva, tj. tipini je-
ziki oblici u kojima se ispoljava direktivna funkcija, jesu oblici imperativa ili
prohibitiva (npr. Ohladite mleko), infinitiva u funkciji imperativa (npr. Dodati
eer), prezent (npr. Preliv sadri...) i modalni glagoli (npr. Proizvod se ne sme
zamrzavati) (Hlebec 1989: 51, Radovanovi 2003: 7374). Upravo ta gramati-
ka sredstva daju nam osnovne informacije o tekstu, i predstavljaju optu, uni-
verzalnu karakteristiku uputstava.
to se strukture reenica i reeninih delova tie, primeuje se tendencija
upotrebe aktiva, to ne treba da udi, jer se pasiv u srpskom jeziku koristi mno-
go ree nego u engleskom. S druge strane, meutim, kada se proizvod opisuje,
pored oblika treeg lica jednine aktiva (npr. Sadri proizvode od mleka.), pri-
meuje se i vei broj pasivnih reeninih struktura, i to uglavnom eliptiranih,
bez pomonog glagola biti, odnosno samo sa oblikom trpnog glagolskog pride-
va (npr. Obogaen vitaminima). U aktivnim reenicama, re proizvod u funkciji
subjekta najee se izostavlja, jer je iz konteksta jasno da se na njega upuuje.
Unutar etvrtastih zagrada malim verzalom navode se eliptirani elementi:
(a) aktiv:
[proizvod] Ne sadri konzervanse i vetake boje.
[proizvod] Nije za dijabetiare.
[proizvod] Omoguuje pravilan razvoj.
[proizvod] Sadri penini gluten i izvor fenilanina u aromi.
Proizvod [je] na bazi makrobiotike.
[proizvod] Slui i kao dodatak raznim jelima.
(b) pasiv:
Datum proizvodnje utisnut je na poklopcu.
275
Lingvistika analiza tekstova na ambalai

Analiza [je] izvrena / uraena...


[proizvod je] Aromatizovan prirodno identinom aromom vanile.
[proizvod je] Namenjen osobama sa povienim holesterolom.
[proizvod je] Obogaen C vitaminom.
Datum proizvodnje [je] otisnut na kesici.
[pakovanje je] Pakovano u zatitnoj atmosferi.
[proizvod je] Pasterizovan, bez dodataka konzervansa, vetakih boja i aro-
ma.
[proizvod je] Preliven okoladom proizveden od koncentrisanog soka para-
dajza.
[proizvod je] Proizveden po proizvoakoj specifikaciji.
[ono to je u pakovanju] Upotrebljivo [je] do datuma naznaenog na po-
klopcu.
[ono to je u pakovanju] Upotrebljivo [je] do: utisnuto na ambalai.
Pored reenica u kojima su eliptirani pojedini reenini delovi, javljaju se i
samostalno upotrebljene sintagme, koje bi se mogle smatrati redukovanim re-
eninim strukturama bez glagola, ija je osnovna funkcija da se saimanjem
elemenata postigne vea ekonominost poruke. Rekonstruisani delovi reenice
nalaze se unutar etvrtastih zagrada. Na primer,
[koliina je dovoljna] Za 80 obroka
[proizvod je nastao] U saradnji sa ...
[proizvod se koristi] Za finu teksturu kolaa i testa.
[sadri] Samo 1,0 g masti po biskvitu.
Ovakve redukovane reenine strukture uslovljene su potrebom da se po-
ruka na to direktniji i krai nain prenese, dok se elementi vrlo brzo i lako re-
konstruiu na osnovu konteksta.
U analiziranom diskursu najee se javljaju sledei tipovi sintaksike re-
prezentacije govornog ina obavetavanja, tj. oni primeri u kojima proizvoa
daje osnovne podatke o proizvodu:
1. (subj + gl. biti) + pridev (esto trpni) + dopuna
[proizvod je] Bogat kalcijumom i proteinima visokog kvaliteta.
[proizvod je] Obogaen vitaminom C.
[proizvod je] Pakovan u zatienoj atmosferi.
2. (subjekat) + glagol + dopuna
[proizvod] Moe sadrati u tragovima lenik i mleko.
[proizvod] Slui i kao dodatak raznim jelima: krem supe, sosovi, deja hra-
na.
Ne preporuuje se [proizvod] deci mlaoj od 18 godina, trudnicama
3. subjekat + glagol / modalni glagol + dopuna
okoladna masa sadri min. 56 % kakao delova.
Dodatak jelima je meavina suenog povra i prirodnih zaina.
Lagane, hrskave itarice uravnoteuju metabolizam.
Vrednosti mogu odstupati zbog sezonskih odstupanja u kvalitetu sirovine.
276
Vesna Lazovi

Struktura reenica u uputstvima je unekoliko predvidljiva, a leksiki i sin-


taksiki materijal koji se koristi za sklapanje takvih reenica ogranien je po
broju. Najee se koriste reenice u kojima dominiraju imperativ u drugom
licu mnoine i infinitiv. Podjednako su zastupljena oba oblika, tako da navede-
ne reenice predstavljaju prototipske konstrukcije:
(a) upotreba imperativa u drugom licu mnoine:
Filter kesicu stavite u posudu, prelijte sa 2dl vrele vode i poklopite.
Gotov napitak zasladite po elji.
Mutite mikserom 1 minut (minimalna brzina).
Ohladite 150ml mleka.
Pire je jo ukusniji ako ga ostavite da stoji 1 minut.
Polovinu pripremljenog mleka pomeajte sa sadrajem kesice.
U odgovarajui sud ulijte polovinu hladne vode, sipajte sadraj kesice i pro-
meajte.
U polupokrivenoj posudi kuvajte na umerenoj vatri 5 minuta.
Uivajte u karakteristinoj aromi ovog aja.
(b) upotreba infinitiva u funkciji imperativa:
litra vode i kaiicu soli prokuvati.
Odmah dodati pahuljice pirea i izmeati.
Meati elektrinim mikserom najveom brzinom do eljene vrstoe (23
min).
Posle 45 minuta izvaditi kesicu i gotov aj zasladiti po elji.
Po elji dodati eer.
Preliti vrelom vodom filter vreicu i ostaviti da stoji 3 do 5 minuta.
Smrznuti sadraj kesice sipati u prethodno zagrejan tiganj, dinstati uz inten-
zivno meanje12 minuta, zatim postepeno dodavati toplu vodu.
...testeninu kuvati 58 minuta uz povremeno meanje.
U visoku posudu usuti 0,1 l vode i sadraj kesice.
Pristup korisniku je drukiji u zavisnosti od toga koji se od ova dva oblika
upotrebljava, jer postoji implicitna razlika izmeu imperativa i infinitiva, bu-
dui da se glagolskim oblikom infinitiva proizvoa vie distancira od korisni-
ka, te je i stepen utivosti vei.
Pored ovih reenica, u kojima se daju uputstva, na ambalai se javljaju i in-
strukcije i sugestije o tome na koji nain proizvod uvati i skladititi. U ovim
reenicama iskljuivo se koristi infinitiv ili modalni glagol u linom glagol-
skom obliku + infinitiv:
(a) infinitiv:
uvati na suvom i hladnom mestu.
Jednom odmrznut proizvod ponovo ne smrzavati.
Ne izlagati direktnoj sunevoj svetlosti!
Ne koristiti sa alkoholom.
Ovde otvoriti.
Pre upotrebe promukati.
Servirati rashlaen.
277
Lingvistika analiza tekstova na ambalai

Zatititi od smrzavanja.
(b) modalni glagol + infinitiv:
Keks moe sluiti kao dopuna u ishrani.
Proizvod moe sadrati tragove oraha, kikirikija i belanevina.
Upozorenje: odmrznuti proizvod ne sme se ponovo zamrzavati i upotreblja-
vati!
Uslovi skladitenja Proizvodi se moraju uvati na suvom, tamnom i hlad
nom mestu, udaljeno od robe ije mirise mogu poprimiti.
Za pripremanje laga moete upotrebiti mleko umesto vode.
Prelazei na tipian red rei u reenicama u tekstovima na ambalai, pri-
meuje se da je najee neobeleen i da prati strukturu subjekat-glagol-obje-
kat/dopuna, pri emu je subjekat neretko izostavljen, to je ilustrovano i pri-
merima. Neobeleen red rei je uobiajen redosled reeninih elemenata, dok
obeleen red rei podrazumeva promenu tog redosleda radi isticanja i naglaa-
vanja pojedinih elemenata. U uputstvima se javljaju reenice sa neobeleenim i
obeleenim redom rei, te se tako susreu reenice poput:
(a) neobeleeni red rei (glagolinf. + objekat / priloka odredba)
Dinstati uz neprekidno / neprestano meanje.
Dodati slane / slatke nadeve.
Doliti vode / mleka.
Ispriti mleveno meso na malo ulja.
Izvaditi vreice aja.
Kuvati u polupokrivenoj posudi na umerenoj vatri.
Ne koristiti sa alkoholom.
Odmeriti 1 dl hladnog mleka.
Ohladiti 150 ml mleka.
Ostaviti filter kesicu da stoji 510 minuta.
Poklopiti olju.
Zasladiti po elji.
(b) obeleeni red rei
objekat + glagolinf. + objekat / priloka odredba
100 ml vode ohladiti u friideru.
500 g juneeg mesa isei na kockice.
Izdinstanom mesu dodati sadraj kesice.
Sadraj kesice staviti u jedan litar kipue nesoljene vode.
Supu ostaviti da stoji poklopljena <10 min>.
Testeninu kuvati 58 minuta uz povremeno meanje.
priloka odredba + glagolinf. + objekat
Po elji dodati eer.
U blago kipuu posoljenu vodu dodati testeninu.
U odgovarajuu posudu uliti 150 ml hladnog mleka / 100 ml vode.
priloka odredba + glagolinf. + priloka odredba / klauza
U polupokrivenoj posudi kuvati na umerenoj vatri 5 minuta uz po-
vremeno meanje.
278
Vesna Lazovi

Uz meanje kuvati dok voda ne ispari.


Najuestaliji su primeri tipa glagolinf. + objekat / priloka odredba i obje-
kat + glagolinf. + objekat / priloka odredba, a izbor izmeu ove dve konstruk-
cije umnogome zavisi od fokusa u sluaju da je to aktivnost, koristi se prvi tip
(glagol + objekat), a u sluaju da je proizvod drugi tip (objekat + glagol). Kao
to se iz primera vidi, ree su subordinirane klauze, to je oekivano, s obzirom
na prirodu ovih tekstova, jer se iskaz tei skratiti da bi se lake shvatio.
Nakon gramatike analize, u narednom odeljku panja je posveena se-
mantikom nivou analize upotrebljenih rei.

4.2. Semantiki nivo analize


Pod semantikom analizom ovde se podrazumeva semantika rei koje se
koriste u tekstovima na ambalai, ne i semantika reenica.
Znaenja rei koje se koriste gotovo uvek su osnovna i konkretna, retko
prenesena i apstraktna, to je i razumljivo, jer je re o tekstu informativnog ka-
raktera. Rei bi mogle biti grupisane prema srodnosti smisla u jedno leksiko
polje, s obzirom da dele zajednika dijagnostika obeleja, kojima se pokri-
va celina neke znaenjske dimenzije (Pri 1997: 108). Dijagnostika obele-
ja odraavaju tipina, semantiki relevantna, svojstva odgovarajueg vanjezi-
kog entiteta (Pri 1997: 42), a u ovom sluaju, u skladu sa sadrajem tekstova,
izdvojila bi se upravo etiri: [sastojak u hrani], [za jelo], [za pie] i [nain pri-
premanja hrane].
Otuda, imenice koje bi bile svrstane pod nadreenom leksemom, tj. hipe-
ronimom sastojak u hrani, mogu biti podeljene u nekoliko podgrupa:
(a) aditivi / konzervansi antioksidant, sulfit;
(b) arome aroma kafe, aroma kajsije, aroma sira;
(c) povre luk, cvekla, miroija;
(d) voe ananas, groe, kajsija, kruka,
(e) zaini paprika, biber, origano,
(f) itarice penica, kukuruz, ovas i dr.
Klasifikacija koja bi obuhvatala sve imenice bila bi preobimna, jer svaka od
spomenutih podgrupa ima jo potpodela, tako da se ovde prikazuje kraa ali
preglednija klasifikacija, koja istie samo one sa veim brojem primera.
Nadalje, imenice i imenike sintagme koje dele dijagnostiko obeleje [za
jelo] su: deja hrana, gotovo jelo, gula, instant supa, smrznuta jelo, smrznuto
povre, grickalice (ips, tapii, perece, krekeri), ajno pecivo, slatkii (okolada,
puding, keks, bombona, bombonjera), testenine (pageti, makaroni) i dr. U gru-
pu napitaka i pia spadaju: kafa, biljni/voni aj, sok, gazirana/negazirana voda,
prirodna minelarna voda, alkohol, aperitiv i dr.
U tekstovima na ambalai, kao to se iz primera moe uoiti, znatno je do-
minantnija upotreba konkretnih od apstraktnih imenica, koje se gotovo uopte
ne javljaju u ovim tekstovima.
Konano, za nain pripremanja hrane vezuju se mnogobrojni glagoli ku-
vanja, koji bi se dalje mogli razvrstati u nekoliko podgrupa, u zavisnosti od
279
Lingvistika analiza tekstova na ambalai

toga kakva hrana se priprema (vrsta ili tena). Naelno, mogu se podeliti u tri
grupe:
(1) vrsta hrana dinstati, dodati, isei na kockice, izvaditi, kuvati,
meati /promeati / pomeati, mutiti, odmeriti,
ohladiti, okrenuti, ostaviti da stoji, posluiti,
posoliti / dosoliti, posuti zainom / zainiti, pre-
liti, premazati, pripremiti, procediti, priti, ser-
virati, skloniti sa vatre, smotati, staviti, ubaciti,
ukrasiti, uliti, zagrejati, zamrznuti, zasladiti.
(2) tena hrana dodati, doliti, ispariti, kuvati, meati / promeati
/ pomeati, mutiti, odmeriti, ohladiti, ostaviti da
stoji, posluiti, posoliti / dosoliti, preliti, pripre-
miti, prokuvati, promukati, provreti, servirati,
sipati, skloniti sa vatre, staviti, ubaciti, uliti, za-
grejati, zamrznuti, zasladiti.
(3) vrsta i tena hrana dodati, kuvati, meati / promeati / pomeati,
mutiti, odmeriti, ohladiti, ostaviti da stoji, poslu-
iti, posoliti /dosoliti, preliti, pripremiti, servirati,
skloniti sa vatre, staviti, ubaciti, uliti, zagrejati,
zamrznuti, zasladiti.
Pored ovih podgrupa, izdvaja se jo jedna manja skupina glagola koji se
vezuju za proizvod (izvoziti, koristiti, otvoriti, pakovati, pripremiti, proizvesti,
sadrati, upotrebiti) i za nain uvanja proizvoda (uvati, skladititi, zamrzava-
ti).
Nakon semantike analize, u narednom odeljku vie panje bie posvee-
no pragmatici i govornim inovima.

4.3. Pragmatiki nivo analize


Cilj pragmatike analize je da se ustanovi namera svakog iskaza upotre-
bljenog u konkretnoj situaciji. Filozof Austin (1962) prvi se bavio vezom izme-
u forme, tj. skupa leksikih jedinica koje ine reenice, s jedne strane, i funkci-
je, tj. mogunosti da se tim reenicama ispuni komunikativna namera govorni-
ka i da se njima vre razliite radnje, s druge. Austin istie da svi iskazi, pored
toga to neto znae, sadre i dinamiki element komunikacije, koji odrava in-
terakciju meu govornicima, te uvodi teoriju govornih inova (Hatim i Mason
1990: 59, Thomas 1995: 31).
Govorni in (eng. speech act) je osnovna i minimalna jedinica diskur-
sa, koja se sastoji od lokucionog, ilokucionog i perlokucionog ina (Bell 1991:
172). Lokuciona komponenta govornog ina predstavlja izgovaranje gramati-
ki tane i smisaone reenice; ilokuciona komponenta ukazuje na govornikovu
komunikativnu nameru koja se vezuje za iskaz (npr. tvrdnja, obeanje, pret-
nja, poricanje, zahtev itd.), dok perlokuciona podrazumeva efekat tog iskaza na
sluaoca ili itaoca, odnosno njihovu reakciju (Hatim i Mason 1990: 60, Yule
1996: 48, Thomas 1995: 4951). Drugim reima, deluje se putem jezika i go-
vora, budui da na nekoga utiemo onim to govorimo. Govorni inovi mogu
280
Vesna Lazovi

biti direktni, kada postoji korelacija izmeu znaenja jezike strukture i njene
funkcije, i indirektni, u sluaju da takva veza izostaje, kao kod nagovetaja, in-
sinuacije, ironije ili metafore (Bell 1991: 178), kada se namera govornika utvr-
uje samo na osnovu konteksta. Na primer, reenica Ovaj pitolj je napunjen.
moe biti direktni govorni in, ako je u pitanju konstatovanje, ali ako je u pita-
nju upozorenje ili pretnja, onda je re o indirektnom govornom inu.
Skup govornih inova ini govorni dogaaj (eng. speech event) sa karakte-
ristinom formom i stilom (Grundy 2000: 169). Upravo forma i stil ine tekst
onakvim kakav jeste. Grundy navodi primer recepata, koji se po svojim svoj-
stvima delimino preklapaju sa tekstovima na ambalai, jer postoje sastojci i
uputstva, pri emu su u receptima svi sastojci spomenuti i u uputstvu, to nije
sluaj na ambalai.
Pre nego to se identifikuju i analiziraju tipini modeli tekstova na am-
balai, bie navedeni primeri reenica koje imaju istu gramatiku strukturu
imperativ, ali razliite funkcije (primeri preuzeti iz Richards i dr. 1985, u Bell
1991: 173):
Give me that book. nareenje,
Pass the jam. molba,
Turn right at the corner. uputstvo,
Try the smoked salmon. predlog,
Come round on Sunday. poziv.
Iz ovoga se moe zakljuiti da znaenje i funkcija poruke proizlaze iz na-
mere govornika, te otuda potreba za jo jednom klasifikacijom govornih ino-
va, koju predlae Searle (1976), a Traugott i Pratt je kasnije proiruju (1980, u
Hatim i Mason 1990: 60). Govorni inovi se dele na:
(1) deklarative (eng. declaratives): inovi koji samim izgovaranjem obav-
ljaju ono to oznaavaju (krtenje, otputanje, venanje, itd.).
(2) reprezentative (eng. representatives): inovi kojima se opisuje stanje
stvari (npr. tvrdnja, opisivanje, izvetaj, itd.);
(3) ekspresive (eng. expressives): inovi koji izraavaju govornikovo men-
talno i emocionalno stanje prema neemu (npr. divljenje, prezir, izvi-
njenje, itd.);
(4) verdiktive (eng. verdictives): inovi koji vrednuju i donose sud (npr.
ocenjivanje, procenjivanje, itd.);
(5) direktive (eng. directives): inovi koji utiu na ponaanje primaoca
teksta (npr. uputstvo, savet, naredba, molba, itd.), i
(6) komisive (eng. commissives): inovi koji obavezuju govornika na neki
postupak (npr. obeanje, zaklinjanje, zagovaranje, pretnja, itd.).
Tekstovi na ambalai, u kojima se nudi vie razliitih podataka o sastojci-
ma i nainu upotrebe na jednostavan i kratak nain da bi ga budui kupci to
lake koristili, mogu se svrstati u direktne govorne inove instrukcija, tj. uput-
stva i obavetavanja. Njihova osnovna funkcija je da informiu i ponude rele-
vantne injenice o proizvodu i nainu pripremanja, pa bi, sledei spomenu-
tu klasifikaciju, bili i reprezentativi i direktivi. Za razliku od oglasa u kojima
281
Lingvistika analiza tekstova na ambalai

oglaivai vrlo esto koriste jedne reenice da bi ostvarili znaenje drugih


(Vasi 1995: 71), odnosno ilustruju primer indirektnih govornih inova, to nije
sluaj sa tekstovima na ambalai.
U okviru pragmatike analize svakako treba izdvojiti i stepen utivosti koji
je ostvaren na osnovu izbora sintaksikih jedinica u tekstu. Utivost (eng. po-
liteness) je, uopteno govorei, nain ukazivanja potovanja prema drugima
(Yule 1996: 60, Thomas 1995: 150), i njome se odraava drutvena distanca iz-
meu poiljaoca i primaoca poruke (Bell 1991: 187). Utivost se moe mani-
festovati ili odreenim ponaanjem (npr. osoba ustane kada nadreeni ue u
prostoriju) ili jezikim sredstvima (npr. persiranje) (Thomas 1995 :150).
U tekstovima na ambalai utivost se iskazuje na nekoliko naina. U uput-
stvima se najee koriste izjavne reenice, u kojima su podjednako zastupljeni
imperativ u drugom licu mnoine i infinitiv. Pristup korisniku je drukiji, bu-
dui da postoji implicitna razlika izmeu upotrebe ova dva oblika, jer se impe-
rativom direktno oslovljava budui korisnik, dok se korienjem infinitiva, koji
je bezlian i manje direktan, poiljalac poruke jo vie distancira od primaoca.
(a) upotreba imperativa u drugom licu mnoine
Filter kesicu stavite u posudu, prelijte sa 2dl vrele vode i poklopite.
(b) upotreba infinitiva u funkciji imperativa
Odmah dodati pahuljice pirea i izmeati.
Pored ovih reenica, u kojima se daju uputstva, na ambalai se javljaju i in-
strukcije i sugestije o tome na koji nain proizvod uvati i skladititi. U ovim
reenicama iskljuivo se koristi infinitiv ili modalni glagol u linom glagol-
skom obliku + infinitiv:
uvati na suvom i hladnom mestu.
Keks moe sluiti kao dopuna u ishrani.
U svim primerima izostaje upotreba izraza i indikatora utivosti, odnosno
sredstva za ublaavanje (eng. mitigating device), poput molim vas, koje su u
ovom kontekstu potpuno izline, poto se ne radi ni o kakvoj molbi ili ustupku,
ve jednostavno o instrukciji o nainu pripremanja i uvanja.

5. Zakljuak
Na osnovu lingvistike analize tekstova na ambalai moe se izvesti ne-
koliko zakljuaka. Komunikativni cilj tekstova jeste da informiu, pa su i regi-
star i stil tipini za ovakvu vrstu tekstova. Drugim reima, neutralni, emotivno
neobojeni, jednostavan stil jezika svojstven je ovom nainu izraavanja, koji u
srpskom jeziku karakterie upotreba imperativa i infinitiva, uz odgovarajui
registar, sintaksike strukture, kao i leksike jedinice, odnosno vokabular koji
odgovara tom registru i temi koja se obrauje, to je u ovom sluaju, davanje
uputstava kao i informacija o proizvodu. Vokabular sadri ogranien broj lek-
sikih jedinica, i to, pre svega, nazive razliitih sastojaka, kao i terminologiju
vezanu za pripremanje i skladitenje hrane, uz napomenu da su retka prenese-
na znaenja rei. Moemo zakljuiti da uestalost odreenih jezikih sredstava
282
Vesna Lazovi

u okvirima neke jeziko-upotrebne kategorije predstavlja normu jezike upo-


trebe za tu kategoriju (Hlebec 1989: 45).

Literatura
Baker, M. (1992). In Other Words. A Coursebook on Translation. Routledge, London,
New York.
Beaugrande de, R., Dressler, W. (1981). Introduction to Text Linguistics. Longman,
London.
Bell, R. T. (1991). Translation and Translating: Theory and Practice. Longman, Lon-
don, New York.
Grundy, P. (2000). Doing Pragmatics. Second Edition. Oxford University Press, USA.
Hatim, B., Mason, I. (1990). Discourse and the Translator. Longman, London.
Hlebec, B. (1989). Opta naela prevoenja. Nauna knjiga, Beograd.
Newmark, P. (1988). A Textbook of Translation. Prentice Hall International, New York,
London.
Pri, T. (1997). Semantika i pragmatika rei. Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovi-
a, Sremski Karlovci, Novi Sad.
Radovanovi, M. (2003). Sociolingvistika. Tree izdanje. Izdavaka knjiarnica Zorana
Stojanovia, Sremski Karlovci, Novi Sad.
Sibinovi, M. (1979). Original i prevod : uvod u istoriju i teoriju prevoenja. Privredna
tampa, Beograd.
Thomas, J. (1995). Meaning in Interaction: an Introduction to Pragmatics. Longman,
London and New York.
Vasi, V. (1995). Novinski reklamni oglas: studija iz kontekstualne lingvistike. LDI, Ve-
ternik.
Veli, M. (1987). Uvod u lingvistiku teksta. kolska knjiga, Zagreb.
Yule, G. (1996). Pragmatics. Oxford University Press, Oxford.

LINGUISTIC ANALYSIS OF TEXTS FOUND ON PACKAGING


Summary
This paper deals with the analysis of texts found on the packagings of Serbian food and
drink products. The research is based on a corpus which contains generic names of products,
their ingredients, nutritional information, instructions for preparation and storage conditions
on 300 different domestic products. The main aim of the research is to analyse the texts at
grammatical, semantic and pragmatic levels, with the focus on typical parts of speech and types
of sentences. These texts are specific for several reasons: they have a predictable structure, both
the number and the type of lexical and syntactic units are limited, therefore they are brief and
concise, but at the same time informative and precise.
Vena Lazovi

283



( )

-
() -
, -
, () . ,
,
, () -
, -
. , -
.
: , , ,

,
() () -
. , ( )
, ,

,
.

I
() -
. , ,
. -
() , .
1.


, . -
, -

.
2. - -
,


285


(conditio sine qua non) -
. , , -
, , ,
, , , ,
.1
3. , , -
,
-
, -
.
, , -
:
, -
, [16. ., -
, , 2001, . 1152]
, , [11. .,
, , 2001, . 1134].
4. --
-
, , -
-
. -
,
. -
, , -
- -
, , -

(),
,
-
2. : (1) , (2) (3) .
,
(, -
, , -

1 ,
homo loquens -
( ),
. Kembrikoj enciklopediji jezika, Beograd, 1995, .
288291, , . ,

. , ,
, -
.
2 .: V. Polovina, Semantika i tekstlingvistika, Beograd, 1999, 125135.
286

, -
, , ), ,
.
,
, , , -
3.
() -
,
( ) -
+ , vb +
N, , : , ; , -
.4
5. (. . 13), -
-
() .
. , ,

. , -
, . -
,
.
-
: , , -

. ,
, -
, , -
, . (). -
, , -
.
, -
(
, -
), ,

.
6. , (-
)
,
( , . -
),

3 D. Kristal, Kembrika enciklopedija jezika, Beograd, 1995, str. 9697.


4 . : . . , , ,
2008, 204205, 233242.
287

,
.
, , -
, . -
, , [16. ., -
, , 2001, . 1152],
() , () .
() -
. , () (-
) , . ,
, : (1) (2)
() .

II
(1) -
. -

( / -
) .
,

,5 -
, / -
()
(-) .
.
1. , , ,
, -
( 6)
, -
. (
)
: (1) , (2) (3) -
,
. , , -
-
.

5 ,

() , , ,
() : :
= : .
6 .: . -, ,
, 1997, 3855, (-
) . 116125.
288

, , , , -

.
,
( ),
,
. ,
... -
: -
( , , , .),
,
( , , , .)
.
, ,
7.
-
-
,
. ,

, , -
(),
, . (.:
/ : ). 8
2. , -
, , (

-
) , , -
, -
.

.
(2) ()
9 (-)
, , , 1) -
, (2)

7 . -, Ibidem, 118.
8 -
. . -, -
, , 1997, 126130, 136137, .
. D. Kristal,
Kembrika enciklopedija jezika, Beograd, 1995, 104105.
9 V. Polovina, Semantika i tekstlingvistika, Beograd, 1999,
3247.
289

, ,
, .

III
-
, .
() (). , -
, ,
(1418), -
: 4. . 5. -
. ,
,
( ) , :
()
[ : .]
[ : .]
[ : .]
[ : .]
[ : .]
()
[ : .]
[ : .]
() -
[ : .]
[ : .-.]
[ : .]
4. . -
(. 1416), , -
, / , -
, , (
), , .
, , ,
-
, ,
. -
, -
:
, -
,
,
, (14).
-
,
290


, :
+
, ,
,
( : , , -
, , )
( : , ,
, , , ).
, -
.

:
, -
(16).
, , 5. (. 1718),
, - -
, ,

/ : , , -
(18). , , -
-
. ,
-
(, -
) -
. ( -
) , :
-
,
, , (17).
, , ,
,
:
+
-
, , -
,
. ( -
) -
, (
, ,
, , .) , -
5. (1718) -
291

, .
, :
, : = :
: = :
: = :
: = : -
.,
, .

, , , .
, , , , -
, . (18).
,
, . :

(18),


() : ().
,
-
.
20.
() -
. -
,
, -
, , (.
. . ) -
, .10 -

, ,
, ,
(2007) , ( 5..)
-
: .


1. , -
, (16. .,
, , 2001, . 1152) -

10 V. Polovina, Semantika i tekstlingvistika, Beograd, 1999, 41 ( Kratak pregled


istorije semantike, 959).
292

( )
(, )
(-
) , , ,
, -
, -
11.
2. , , -
12, -
, 13,
-
, -
, . , -
, ()
() . -
, , -
14,
15, ,

.

D. Kristal, Kembrika enciklopediji jezika, Beograd, 1995.


V. Polovina, Semantika i tekstlingvistika, Beograd, 1999.
. . , , , 2008.
. -, -
, , 1997.
. , , , 1998.

11 .: V. Polovina, Semantika i tekstlingvistika, Beograd, 1999, 3247.


12 D. Kristal, Kembrika enciklopedija jezika, Beograd, 1995, 85.
13 . , , , 1998, 460461, . 4350,

, -
.
14 , ,
(. : . . ,
, , 2008, 204206).
15 .: V. Polovina, Semantika i tekstlingvistika, Beograd, 1999, Diskurs u
funkciji kognitivne analize jezikih kategorija (125135) -
-
, 6 . -
mutatis mutandis
, ,
.
293

MEANING OF NOMINAL WORDS AND MEANING OF DISCOURS


(EXPERIMENTAL ANALYSIS OF A GIVEN TEXT-BOOK LANGUAGE)
Summary
The present paper is derived from authors primary plan of his doctoral dissertation and
describes two of its main segments. The first one is (a) the segment of attitude towards the matter
of nominal lexicon and towards the matter of discourse, and the second one is (b) the segment of
nominal and discourse discussion. While the first segment is limited by theoretical and empirical
circumstances, the second segment the one of discussion on the matter presents a (common)
order of algebraic nature and, therefore, is unlimited by number, with its volume depending on
discourse units contents.
Slavko Stanojevi

294


(Brown and Levinson 1978, 1987). ,
. , (
) -
-
/ .
,
, , (-
) .
: , , -

.1

1.
()
, , -
, . ,
, (),
. , -
,
(()) . -
-
, ,
. ,
, ()

(Brown and Levinson 1987: 55).
, -
() -
2 (Holmes 1995: 6), , ,
-
. , (: , -
).

1 Civility costs nothing ( ). , -


, , . .
2 Holmes, 1995, 6: ways in which people express politeness through their use of language.
295

,3 -
. ,
( )
( )
.

2. ()
, -
, , , ( -
) 4 (Laforest 2002: 1597),
() ,
. -
-
.5 ,
. -
, -
-
/ (. Boxer 1993: 106, Holmes 1995:
187188), . ,
, -
. ,
, :
(1) I dont like the way you talk to me, Beatrice. (AVFB, 88)6
(2) Why do you always insult me? (DS, 49)
(3) You didnt even go to see if he was all right! (DS, 98)
,
. -
-
.

3 . . Olshtain and Weinbach 1993, Boxer 1993a, Boxer 1993b, Laforest 2002.
4 Laforest, 2002, 1597: it is not easy (and may be not necessarily that useful) to distiguish very
clearly between them.
5 , , -
. , ,
,
.
6 , -
, -
: (1) TC- The Crucible, (2) AVFB- A
View from the Bridge, (3) DS- Death of a Salesman, (4) AMS- All My Sons, (5) TP- The Price.
296

3.

,
(. politeness theory) -
(Brown and Levinson 1978, 1987). -
7 (Brown and Levinson 1987: 66), ,
, () .8

(. public self-image) -
. , ( : positive
face), ,
-
, , , -
(Brown and Levinson
1987: 61). , ,
Brown and Levinson 1987: 61). -
, , -
()
, , .9 Brown and Levinson 1987: 66).
-
Brown and Levinson 1987: 69).
,
:10 ) ) .
, -
(. on record ili off record).
-
Brown and Levinson 1987:
68).
(. redressive action). -

Brown and Levinson 1987: 6970).
-
( ), -
,
.

, , -

7 : face-threatening act. -
2005: 288
8 ,
(Brown and Levinson 1987: 67).
9 Brown and Levinson, 1987, 66: that he does not care about the addressees feelings, wants,
etc.
10 . Olshtain and
Weinbach 1993: 109110.
297

, -
-
.
,
(
), -
, ,
.

4.
-
: . -
, , () -
. , -
,
-
. , ,

(
).

4.1.
4.1.1.
, ,
,11 12 (. just), -
.
, , : -
, , ( 1996: 651),
-
. , , .
(. practically), 13
(. well), :
(1) I dont like this kind of dealing, Mr. Solomon! I just dont like it! (TP,
337)14
(2) Im too old every time I open my mouth you should practically call
me a thief. (TP, 320)
(3) Well, thats an awfully strange thing to say, Walter? (TP, 339)
(4) Well, why do you interrupt? (TP, 333)

11 intensifier. 1996: 651.


12 : downtoner. .
13 conjucts. ., 659.
14 ,
.
298

4.1.2.
( ) , () -
(. identity marker; Brown and
Levinson 1987: 107),

. , blow off, crab,
shout grumble, , -
, , -
. :
(5) Whatre you blowing off about? (AVFB, 88)
(6) Its her day off, what are you crabbing about? (AMS, 16)
,
. -
, :
(7) Whyd you have to start that for? (DS, 51)
(8) Why do you have to go now? (DS, 30)
(9) You shouldnt burst out like that. (AMS, 31)
(10) How can you insult me, Catherine? (AVFB, 79)
(11) How could you do that? How? (AMS, 58)
4.1.3. ()

.15 - -
, (. kind of), -
(. you know, or sumpm), ,
, , -
,
:
(12) Im sorry, but its kind of insulting. Im not five years old! (TP, 364)
(13) You know, you take a tone sometimes- like Im some kind of an
incompetent. (TP, 341)
(14) Sometimes you talk like I was a crazy man or sumpm. (AVFB, 90)
(15) You think Im always tryin to fool you or sumpm? (AVFB, 95)
(16) I swear, Es, sometimes you make it sound like weve had no life at all.
(TP, 308)
(17) I swear, B., Im surprised at you; I sit there waitin for you to wake up
but everything is great with you. (AVFB, 40)

15 (. pragmatic particles) . -
,
, ( : Holmes
1995: 8696). ,
,
.
299

4.2.

, .16
, -
, , -
( 1987: 397).
, -
, .
,
- - (, , -
), .
4.2.1.
4.2.1.1.
(1) Because for some reason you dont understand anything any more!
(TP, 361)
4.2.1.2.
(2) Wheres my stockings? You promised me stockings, Willy! (DS, 94)
(3) Biff, Im carrying your helmet, aint I?
No, Im carrying the helmet.
Oh, Biff, you promised me. (DS, 68)

4.2.2.
4.2.2.1.
: ,
, , ( 17
) ,
. , -
,18 , -
, -
, .
4.2.2.1.1.
(4) Catherine, I dont want to be a pest, but Im tellin you youre walkin
wavy. (AVFB, 7)
(2) I tell you the truth Im surprised I have to tell you all this. I mean Im
surprised, B. (AVFB, 39)
(5) Say, youve gotten a little nervous, havent you? (AMS, 44)
(6) Whats the matter with you, dont you believe I could think of your
good? (AVFB, 95)

16
( - )
( ).
17 question tag 1996.
18 : embedding. 1987: 377.
300

(7) Listen, you been givin me the willies the way you walk down the
street, I mean it. (AVFB, 7)
4.2.2.1.2.
-
, -
. , , -
( ) , I dont ili I wish
, -
. , -
, I -
- you, -
.
4.2.2.1.2.1. I dont
(8) I dont know why you cant learn to turn on a simple thing like a
toaster! (AMS, 9)
: Why cant you learn to turn on a simple thing like a
toaster?
(9) I dont think you listening any more to me. (AVFB, 46)
: Youre not listening any more to me.
(10) I dont understand why its all such an emergency. (TP, 307)
: Why is it such an emergency?)
4.2.2.1.2.2. I wish
(11) I wish youd a told me you were going to see Dad. (AMS, 53)
: Why didnt you tell me that you were going to see
Dad?
(12) I wish you wouldnt order me around, Mr. Solomon! (TP, 337)
: Dont order me around!
(13) I wish you wouldnt be above everything, Victor, were not twenty
years old. We need this money. (TP, 341)
: Dont be above everything, Victor
4.2.2.2.
,19 -
there -
20 it21 .
, , it,
, -
,
.
4.2.2.2.1.
(13) Theres no stranger youd do that to! (DS, 98)

19 : marked. ., 236.
20 : extraposition. ., 84.
21 anticipatory it. 1996: 93.
301

(14) There are many others who stay away from church these days because
you hardly ever mention God any more. (TC, 26)
4.2.2.2.2. it
(15) Its almost three months you dont feel good; theyre only here a couple
of weeks. Its three months. (AVFB, 40)

5.
, -
, -
(Brown and Levinson 1978, 1987).
, . -

. : .
(. on record) -
(. ).

, -
. : -
( ). -
: , ,
, -
,
, -
.

.

,
. , -
, ,
-

(. /, , ).
-
,
-
.

:
Boxer, D. (1993a) Social Distance and Speech Behavior: The Case of Indirect
Complaints. Journal of Pragmatics, 19: 103125.
Boxer, D. (1993b) Complaining and Commiserating: Exploring Gender Issues. TEXT,
13 (3): 371395.
302

Brown, P. and Levinson, S. (1987) Politeness. Cambridge: Cambridge University Press.


, . (1996) . : .Carther,
, . (1987) . : -
.
Laforest, M. (2002) Scenes of family life: Complaining in Everyday Conversation.
Journal of Pragmatics, 24: 15951620.
Olshtain, E. and Weinbach, L. (1993) Interlanguage Features of the Speech Act of
Complaining. G. Kasper and S. Blum-Kulka (.). Interlanguage Pragmatics. Oxford:
Oxford University Press, 108122.
, . . (2005). . : .
Holmes, J. (1995) Women, Men and Politeness. London: Longman.
Carther, R. and McCarthy, M. (2006) Cambridge Grammar of English. Cambridge:
Cambridge University Press.

How to Complain Politely In English


Summary
The following research is placed within the politeness framework proposed by Brown and
Levinson (1978, 1987). According to their model of politeness, the act of complaining is a face-
threatening act. As it is known, this model (as well as the other models of politeness inspired by
it) offers the possibility of modifying the illocution of a speech act for the purpose of minimizing
the threat to the speakers and/or hearers face. In this paper an attempt is made at characterizing
the lexical and grammatical (mainly syntactic) means used for the purpose of softening the
illocution of the complaint. This paper can be seen as a contribution to the research in the area
of (English) linguistic politeness.
Olja Joji

303
IV.



1430/1431. 1


, , -
1430/1431. .
-
, , -
.
: , , -
, XV .

1.

2 -
XV -
, 3.
-
6939. ( 1. -
1430. 31. 1431. ).
( -
2003, 2007), , -
,
(
, 8885/3, . 1939.),

1 148024
.
2 , -
. 11. . 14.
. ,
. 19. .
.
Oikonomids 1978: 121.
3 (13891427) , (1427
1456) , -
. . (1881),
, , -,
, -, , . -
. 1976, 1973, 1994: 116119; 170173;
204205.
307
1430/1431.

4. ,
22. 6941. (1433. ),
5, , -
.

2.
2.1.
,
(1890: 34) (1912: 548549)6.
-
, , -
.
2.1.1. .
( . )
( ): 4 4, 9
9, 15 15, 19 {} 19, 24
24, 25 25.
: 5,
9/10, 12, 20, 22
: 5,
9/10, 12, 20, 22.
. -
: 1 () 1, 1, 9 15
() 1, 9 () 15. .
1 1, () 1,
-

4 .
, , ,
,
.
5
(), ( -
, , , , .), -
-
, ,
-
( 1890: 3436, 1912: 549553,
1996: 129133).
. (1996: 130) -
. . -
(1994:171), , . (1996:130), , ,
, -
.
6 Oikonomids 1973 -
.
308

. . -
( ) -
( 5, 9, 11, .),
( 1, 12, 27). -
, ,

, -
( [] 1, [] 12, [] 27).
2 . 2,
-- ( ()
2),
. 20 -
.
.
1 ,
{} 1,
.
( 12, 14, 15,
25/26, 15, 17, 20, 21, 22), -
// []: [] 1,
5, {} 5, 8, {}{} 8.
{} 18 26
{}{()} 18
() 26 14. : ().
20
20, .
, -
.

: 19 (){} 19,
24 24
{} 27 {} 27.
2.1.2. .
.
, . -
: () 1,
1, ()() 2, 3, () 3, 3,
4, 4, 10, 5, 7, 21, 24, 8, 9,
{}[] 11, 12, 14, 14, 15, 25, 15,
15, 25/26, 15, 16, 17, {}{()} 18, {}
19, {} 19, [] 19, 22, 23x2, 20, 20,
20, 21, 25, 26, [] 26.
-
: {} 2, 5, 9/10, ()
12, 13, {} 13, 20, 22.
309
1430/1431.


: ()() 2, 5, 12, 12, 14, 16,
13, 16, 20, 21, 22x2, {} 26.
. . 1 -
, () 1. 9 15 . -
9 15, () 9
() 15. 26.
{}. -
: 1, 22/23, 27
1, 22/23 27,
( 2) . 1,
2 20 . . , -
. 2.1.1.
21 21, -
(.
. 2.1.1.).

2.2.
-
: ) -
, . . ; )
(); )
[]; ) ,
; ) {} -
; ) )
; ) -

; ) ||.

2.3.
() () ()() () () []
[] {} |2| ()
() ()() {}
|3| ()() ()() ()()()
() () |4|()
() ... |5| {}
[] {} {} ... |6| ...
, ... |7| ... ... () ... |8|
... [] {}{} |9|...
() () ...
|10| ()()
{} |11| ()
[] () {}{}. |12| []
() () |13|
310

, () {} |14|
, ()() ()()()
|15| () . ()
|16| ()
{} |17| , {}.
{ }|18| {}{} ...
() |19| (){ }
{} [] () |20|
. |21| .
() |22| []
. |23|
{} . [] [] {}
|24| () . {}
|25| ()() ()()() ()
{ } |26| {} ,
() {}|27| {}
() []{?}.

2.4.
. . -
.
-
.

. : {} 2, {} 5, {} 5, {}
{} 8, {}{} 11, {} 13, {} 16, {} 17,
{ } 17/18, (){ } {}
19/20, {} 26, {} 27.
,
, , , -
: [] 2, ()
2, 12, ()() 2, () 3, () 4, [] 5, [] 8,
[] 11, [] 12, () 13, [] 19, 22, 23x2, () 19.
10.
{} 10, 10 .
. .
{} 24 (
) .
{} 25 . . . . -
. , -
-,
23. : 23.
{?},
, . .
( , ).
311
1430/1431.

3.
3.1. -
(
), .

3.2.
.
{} .
|2| , , , -
, {} |3| -
, , |4| -
.
... |5| {} {}
{} ... |6|... , |7| ...
... |8| ... {}
{} |9| ...
... |10|
{} |11|
{}.
|12| , , , -
|13| ,
{} . {} |14| , -
|15| .
|16| ,
{} |17| ,
{}.
{ }|18| {}{} .
... |19| { } -
{} |20| -
. |21|
|22| .
|23| {} -
. {} |24| -
, {} |25|
{. } |26| {} -
, {}.
|27| {} 6939, {?}.

3.3.

,
: 22 (. .)
23 (. .). 4
. .
312

(.
186364: III, 169175, 194).
-
, -
, -
( 1, 1, 1, 3, ()-
2, 2, 4, 5, [] 8, 20, 22/23,
27),
()
. . ( 20, 22, . -
1992). -
. . 19,
. 6 -
-
.

( . 6) .
13, 21 24 , -
. . , 13, 21,
18, 22 19, 22,
(, ),
.
() 2
-- (<--) XV -
, .
15, 25 ,
.

4. e

. : () (), 1. 6.
; () , 6. 26. ; () (),
27. .
,
: () () ()() () 1.

XIII, XIV XV ,
, . (1928: 42)
.
: ()
[] [] {} 1 ( 1928:
221222). : ()
2. (26 ) : ...
() ()() {} |3| ()() ()
() ()()() () ()
313
1430/1431.

|4|() () ...
|5| {} [] {}
{} ... ( 1928: 258).
( 6. 12. ) -
( 12. 26. ). ,

, -
. ,
-
: ,
( )
7, () -
8.
. ( ) 9.
() :
{} () []{?}. -
, , , .

5.
, , -
. (1996: 89; 2004: 97), .
:
. , []
, -
.

,
, -

.
, ,

( 1, 2, [] 8, 20, 22/23, 27), -
: 8. -
, : 11.
, -
.

7 .
8 , -
, ( 1973: 131).
9 , ,
, ( 1973: 131; 1867: 30). -
. . -
1867.
314

: [] 1,
2, 2, 3, 5, {} 5, () 7, 8,
8, .
: ()() 3, 3, 8, 9, -
9, 10, 10, 10, 11, [] 11, []
12, .
( 26), .
-
: ... 7, 12, 17, 18, -
: 14, 22.
( 26), -
, .
: 27. -
, ( 12, 22), -
.
.

6.

, , -
,
.
-
. , , -
(-), (-) (-) -
- -: 1, 2, 27, [] 8,
20 ( 1, 3, 1, 5); 22/23 ( 4, 8,
18).
, , (()()() 3,
{}17, 26), ( 8) (. -
2007/2008).

( 17) : () 2, ()
4, 5, [] 8, 9, () 9, 11,
13, () 17, 21, 24, (){} 19, {} 19,
24, {} 27. 14
,
: 4, 10, {} 5, () 7, 11, 7, 21, 24, {}{}
11, 12, {} 16, {} 19, 19, 25.
-

(. ). + : 2, 3,
15, 25, 27. +: [] 1, {} 1,
5, {} 5, 8, {}{} 8. +:
{} 10. , -
315
1430/1431.

( 3, 9,
20, []{?} 27), , -
: 2, ()
7, 11. 19 21, 24 .
-
: ( 2, 12),
: 2, 3,
15, 25, 27.

.
(() 15; ... 7, 12, 17, 18),
(() 1, 9,
25). ( 8, {}
{} 8, 18; [] 1, {} 1, 5, {}
5, 26), ,
, (() 4, 9).
,
() 3, [] 12 4.
: ()
3, 20.
-
(6, 13, 14, 17, 26. ) (15, 17, 20, 21,
22, 23, 24, 27. ). ( 10) -
(1, 2, 4, 5, 9, 13, 16, 18, 22, 27.
).

.
. . , -
-
( 1989: 17)
( 1973: 341342), -
.
, (-
1989: 17) , -
. -
: [] 1, 1, 2, 2, 2, 3,
5, 8, 9, 9, 10, 11, 11, 12,
12, 13, 14, 18, 19, 23, 23,
26, 26, () 26, {} 27.
: 1, 3, () 3, () 4, 6,
11, 14, 15, 15, 16, {} 19,
20, 21, 22, 24, 25,
26, 27.
. . -
( 2, 5, 10, 10,
316

17, 27), ( 13, 13),


{} 19, 10, 24,
25. -
, ( 1989: 17) -
.
, ,
.
.
(): 2, 12, 5, 6, 14, 15, 16, 20,
22. ( 16) -
(. -
1989: 17).
-
-
, ( 1x2,
3, 9, 10, 16, 17, 22, ()() 3, 3, 8, 10,
11, 20, 22, [] 12, 14, 15, 15, 17, 21,
22, 22), : () 1,
12, 17.

: ) -
(() 1, 1, 14, 15, 17, 25/26,
3, 9, 15, 16, 20, 21, 26),
( 20 60 )
( 1 ); ) -
, : {} 26; )
: {}
5, 13, {} 26, 16; ) -
: {} 17, 19, 23/24, 21.

7.
7.1.
:
: //, //, //, //, //
// ( . 3.3.).
. 3.3. .
.
: ()()() 3, 8{}17, 26.
(-) > (-) , -
: 10, 11, 20, 22, 23x2, 15. (-) -
-
: 1, 2, 27, 1, 3 5 (
20).
317
1430/1431.

. . 18, 10
{}23,
.
4, 10, 7, 21, 24, 12,
{} 19, 25 ,
, ,
(. 1989: 52).
: ) : //,
//, //, //, //, //, // //; ) : ) : //, //, //,
//, //, //; ) : //, // //; ) : //, //, //, //, //
//. // : 3,
() 3.
// //, , ,
.
-(-) > -(-),
XV ( 1988: 52), : -
2, 12, 9, 9/10, 22/23.

. [] 19, 22, 23x2 ( -
), [] [] -
, [] () 20
[] 22.
// ( 13, 18) -
, :
()() 2, {} 5. -
{} 26.
: )
-: 1, [] 8, 9, 14, 15; )
- (< -) -- (< --) ,
: 13, 16, 20, 21, 22x2, 24, -
14; ) --
11; ) - (< -) (
1989: 16): 8, 9.

7.2.
, . . ( 19, 20,
22, 23, 13, 21, . . 3.3.), : )
. . . . . *-o/-
- ( 14, 20, 22, 23); ) . . .
. 22, -
; ) . . . . ()() 2, -
- 10; ) 4 9 -
. . . . *-- ; )

10 1989: 17.
318

(. . . .) - (< -) -
, -
.

1. . . (2, 12) (
), a 1 (. .)
-, (
- , .
). -
- :
1, 14, 15, 11, 15, 17, 20, 21,
22, 25/26, -
: 1, [] 8, 9, 14, 15,
- . . : 10.
je ,
: 13, 18.
. .
: ()() 1, 10, ()() 3, 14, 25 (. .) () 4,
() 9 (. .). :
16.
-
. -
3. . . .
: {} 17, 19, 23/24, 21, 21, 24,
26 ( [] 11);
11, 15, 14, 17, 26. -
( 6, 6) (
13, 16/17). -
1. . . ( 1,
12, 22), 1. . . (
22/23), 1. . . ({} 5).
: -
4, 19 {} 17/18.
...
20,
: () [] []
{} 1, () 11, {}
() 27.
({}) -

.

7.3.

, -
319
1430/1431.

. 11: ,
, , , ,
: , , , , -
: , , ,
, ( )12. -
, ,
, , ( 1983: 408), -
( -
2007).
,
: (-
. , Zett 1970: 248), (-
. Zett 1970: ), , ,
, , , .
(. partes) -
( 1999: 144)
13, ,
14.

, , .

7.4.
-
. -
-
( 2007: 188189),
():
13/14, ()
15/16. () 12
()() ()()() ()

11 .
12
.
13 , ,

, , -
( 1999: 400401).
14 (-
2001: 208245). ,
,
. -
, ( -
), .
, , ,
,
( 2001: 244245).
320

14/15 +
+ , -

( 2007: 190191). --
+
( 2007: 301): () []
1. -
+ 15: () ()() 2
( + ).

: {} 22/23 (-
2007: 154174).
()
13. -
( ) -
16: ... [] {} 1 ... () ()
9.
-
(
+ .).
-
-
17: () [] 1,
11, 13/14,
() 15/16, { }
17/18, (){ } {}
[] () 19/20, ()
21, {} () 23/24, {}
()() ()()() ()
{} 25/26, {} 25/26.

( 3. . ./. -
), .
14/15
( + ).
-
. -
: [] () ()
, ()

15 (=
), . - 1975: 152.
16 XIV (.
1972: 94).
17 -
XV (- 2007: 210)
321
1430/1431.

{} 12/13 () ()
()() {} ... 2. -
( {}
).
-
( () [] [] {} 1),
: []
() ()
, () {} 12/13, ()
{ } {} [] ()
19/20, .
{} 22/23,
() [] 21/22, {}
() 23/24. ()
()
{} , {} 15/17.

: ...
() [] () {}
{} 11, { } {}{}
17/18, {} , ()
{} 25/26.

: ()
() {} ,
{} 15/17.
,
(4, 22, 23. ) (12. ),

(13/14, 15, 25/26. ). -
( 17,
21).

7.5.

1430/1431. .
XIV XV (. 1989:
12, 1989: 58, 1999: 163).
, , -
. -
,
, , , -
(. 1, 1, 1, {} [] {}
5).
, ,
322

(.
() [] () {}{} 11 {} {}
, () {} 26/27).

-
. ( , ,
)
XIV XV 18,
. (1973: 344345) -
- -
.

:
2001: ,
, , .
1968: , (III),
.
- 1973: O. Gorski i N. Majnari, Grkohrvatski ili srpski rjenik,
kolska knjiga, Zagreb.
- 1975: , , :
, . I: , , , .
125157.
1972: , -
, , .
- 2007: -, -
, , / -
, , . 154174.
- 2007: -,
, , /
, , . 204231
18631864: , I
III, ( , , 1973. .)
1989: , ,
, / -
, /.
1973: , ,
, . XXX/12, . 337345.

18 (.
2003 2007.
, >a -
: 29. -
1405. ( , )
6. 1456. ( -
, ).
323
1430/1431.

1988: , , : / -
, , 2. . , -
, , . 554.
1996: , XIV
XV , , . XLII,
, . 89113.
2004: , (-
), -
, , , . 87102.
1989: , -
1406. , -
, . 19/1, , . 5358.
1999: ,
. 1414/1415. ,
, . 28/1, . 155163.
1999: ( . .
), Knowledge, .
1992: , -
- ,
, . XXXV/2, . 736.
2003: , , -
, .
2007: , ,
, .
2007/2008: , -
, : , XXIX/
XXX, 7187.
1867: . , ,
. . XXI, . 198.
1881: , ,
, . L, . 122164.
1912: ,
, , ( , , -
, 2004).
2007: ,
, , .
2007: ,
( ), XXXVIII/14, . 6570.
1994: , , -
, .
1928: , I, -
.
1890: , , , -
, , , , , ., , . III, .
1226.
1976: , , -
, . XIII, . 720.
1996: , ,
, . 17/18, , . 129133.
324

1973: ,
, , . XX, . 125136.
*
Oikonomids 1978: Actes de Kastamonitou. d diplomatique par N. Oikonomids
(Archive de l` Athos IX), Paris.
Sadnik/Aitzetmller 1955: Linda Sadnik und Rudolf Aitzetmller, Handwrterbuch zu
den altkirchslavischen texten, Carl Winter Universittsverlag Heildelberg/ Mouton&co,
Gravenhage.
Vasmer 1944: Max Vasmer, Die grichischen Lehnwrter im Serbokroatischen.
Abhandlungen der Preuischen Akademie der Wissenschaften, Philosophisch-
historisch Klasse, Nr. 3, Berlin.
Zett 1970: Robert Zett, Beitrge zur Geschichte der Nominalkomposita im
Serbokroatischen (Die altserbische Periode), Slavistische Forschungen 9, Bohlau Verlag,
Kln.

THE COMMANDER IN CHIEF (VELIKI ELNIK) RADI CHARTER TO THE


KONSTAMONITOU/KASTAMONITOU MONASTERY IN THE MOUNT ATHOS
FROM THE YEAR OF 1430/1431
Summary
This paper presents the publication of the original alphabet and transcribed text of the
charter of the medieval Serbian feudal lord, the Commander in Chief (veliki elnik) Radi, to the
Konstamonitou/Kastamonitou monastery in the Mount Athos from 1430/1431 year. Along with
the required philological and linguistic comments, a fascimile of the charter is given, since it is a
customary practice in papers of this kind.
Vladimir Polomac

325
1430/1431.

: ( , 8885/3)

326

-
. -
-
(. , ,
.). -
-
, .
K : , , , ,

1882. -
.
,

. -
. 10. IX 1952. ,
. 1.
-
: -
( 1899: 65; 1932: 155; 1958: 70);
( 1860: 70); ( 1909: 212); -
( 1928: 177); ( 1928: 179; 1932:
152); ( 1971: 179) .2.
, XIX , , -
: , , -
, a , ,
, , , , a, 3. -
, :
(. ), , (. -

1 10. 1952. :
, . IX .
1918. .- , 1975,
261.
2 . 2006: 49.
3 .: 2006: 49; 2000: 49, 50; 1991: 128129;
1989: 68; 1957: 583; 1975: 257264; 1961: 8
.
327

), : -
( )4.
: , -
, 5,
6. -
, (), .
( 40)7
, 8.
, -
9.
-
10 (
, , , -

). , -
: -
11. :

, ,
, -
12. -
. .

XV XIX 13. -
14. ,
( -
),
III 15.

-
,
, , .

4 2006: 49.
5 2006: 49.
6 1971: 25.
7 1971: 2526.
8 1958: 70.
9 196667: 494.
10 1961: 1.
11 1961: 7.
12 1961: 7.
13 196667: 496497.
14 : 1973: 34, . 54; 1965: 60, 62, 63.
15 1997: . 14.
328



( , , .)16
, -
. ,
17.
-
.

-
, , , ( -
) . ,
, ,
, , , , -
. ( 54 ),
. -

, . -
XVI 18.
:
, -
, .
-
, -
: , , , (, , , , ). :
. ; . ; -
,
; . 19.
, . , -
.

16 , , , , .
17 . .
18 ,
(XVI ) -
( ) . 240. -
,
. 1965.
19 (1302),
, -
( 2006: 50). :
(1189), -
(1186), (1190), -
(XII ) ,
.
(, -
), ,
(. III . 1974).
329

, ,
20.
. -
: , , , , , , 21.
,
22.
1) , , . . , -
, XVII XVIII
, , , .
, , ,
, ; ( ) XVIII
. . . .
. -
, 23. XVIII ,
XVI, XVII XVIII : , , -
1701;
( ); -
; XVI, XVII XVIII
,
24; XVI
XVII ; -
XVII ; -
XII 25. .
XV 26, -
XVI :
4, 9, 25, 36, 58, 78, 113 .
XVI 27 -
: 4, 10, 11, 20, 82, 84, 111, 114 .
2) . V 28
29 .
. , -
XVI XVII ,
XVI , 1389. 30. ,
, -

20 1961: 20.
21 1971: 170.
22 2000: 51.
23 1965: 60.
24 1965: 61.
25 1965: 61.
26 1965: 61.
27 1956: 362.
28 1932: 155.
29 1947: 34.
30 1965: 61.
330

31, XIV XV -
XV 32.
3) . (=, ) 33, 34 35
. , . 36
a ,
, ,

, XVIII
( , , )37
: 12, 24, 58, 83, 85, 93 .
4) . 38 -
39, ,
XIVXV 40.
, , -
41. 60
, , ,

. ( ) -
42,
.
-
43. " "
: , , , 44.
, -
, -
. 45. ,
, .
46. ,

31 , , , -
. 1928: 202.
32 1965: 61.
33 1928: 177.
34 1932: 155.
35 1958: 34.
36 1965: 61.
37 1965: 61.
38 1928: 177.
39
. 1928: 177, . 1.
40 1956: 244.
41 1947: 34; 1958: 70.
42 -, 1.
43 -, 1.
44 1932: 157.
45 1957: 584; 1932: 16.
46 1963: 122, 123.
331

-
. -
. 47,
: , , ,
48
: 6, 21, 22, 110, 112, 116, 117 .
,
49.
5) .
50. , -
51.
. , -
. . -
, , , ,
.52 : 15, 17, 18, 20, 22, 33 .
6) . -

, 53. . -
-
, .
-
54. .
-
XVII
XVIII (, , , ,
, )55.
7) . e -
, -
. 56 :
13, 15, 36, 81, 82, 83, 112 .
8) . 57
58.
. -

47 1965: 62.
48 1965: 62.
49 196667: 489.
50 1928: 177.
51 1947: 34 175, . 39.
52 1965: 6263.
53 1928: 177.
54 1961: I.
55 1965: 63.
56 1965: 63.
57 1961, I.
58 1947: 34.
332

,

() , ,
,
, 59.
,
.
. : ,
, , , 60,
: 16, 83, 84, 89, 90, 109, 112 .
9) . 61 -
,
-
. 62

. , , 63 . --
64 . ,

. ,
65
,
.
? -

, ,
. -
. . 1736. .

, , -
66.
10) .
67, 68 69,
70 . -

59 1963: 122.
60 1965: 63.
61 1928: 177.
62 1860: 70.
63 1860: 70.
64 1961: I.
65 1860: 70.
66 1963: 159162.
67 1928: 177.
68 1932: 155.
69 1971: 170.
70 1947: 34.
333

, -
71,
72 -
,
.
-
73.
.
, -
. , -
, .
,
, , , , -
, , .

,
. : ,
,
, .
,
. -

,
. , -
.

:
1936: , .
.- . , -
, 1936, 1, 213276.
1965: . , . , . , -
.- " " , 1965,
. X, 203208.
1976: , .-
. , ( ), , 1976.
1990: ,
.- .
, , 1990, 1522.

71 - 1961: I.
72 1860: 70.
73 . . 1561. , 1654.
, . 1965: 63.
334

1975: , . -
IX . -
1918. .- ( ), 1975.
1860:
. , 1860.
1956: , -
(X -XI .).- , -
, 1956, . XI, 4161.
1962, 1964: , -
.- , 1962, . I, 1964, . II III.
1990. , .- -
, , 1990, . XXXIII, 6163.
1957: , .- ,
, 1957, . 68, 313314.
1971: , .-
( . . XXXIX), 1971.
1990: , . III , (-
), 1990.
1971: , . --
.- ( -
), 1971.
- 1961: -, .-
, . 32 + 3 + 30 .
1971: , .- , 1971.
1982: , .-
, , 1982, . II, 519534.
1987: , ?.- . -
11841984, , XV, 1987, 186187.
1890: , -
.- , , 1890, I, II, 19.
1999: . . , . -
.- , 1999, I , 6364.
2000: , , , -
.- (" " ), 2000.
1980: , .- -
, . 31, , 1980, 1929.
1912: . . , .- -
, 1912.
1928: . . , .- ,
1928.
1904: . , "", -
.- , , 1904, . 19 20, 349351.
1957: , . I. : .-
, 1957.
1915: . . , o .-
, 1915.
335

1961: ,
.- ( .
- , . 7), , 1961, . X, 53123.
1963: , .- -
, ( ), . VI, 1963, 159162 + -
.
1964: , .-
( ), 1964, . 15, . 40.
1965: ,
.- , , . 3, 5366 4 .
1965: , -
III 1682. .-
, , . VIII, 133146 4 .
1966: , " -
".- , XIV, , 1966, . III, 301303.
1970: ,
. ( ).-
1100- , (
), 1970, . 2, 217228.
1973: , .-
( ), 1973.
1997: , III
. ( ).- -
3, ( .
), 1997, 207224 ( -
, , 1992, . XXXV-1,
4953.
1997: , III
1691. .- III -
1690. .
, (
), MCMXCVII, 6165 . ( -
, , 1993, . XXXVI-2, 145150
).
1955: , . I.
: .- ( ),
1955.
1965: , -
.- , , 1965, 1516.
2000: , . . -
.- , 2000.
1955: . , "".- -
, , , , 1955, . XXI, . 34, 271284.
1991: , Das Kroatisch-Serbische Schriftuum in
Bosnien und der Herzegowina.- , 1991.
1971: , , -
.-
. , , 1971, 114.
336

1972: , .- -
, , 1972, . XXIX . 12, 105151.
1989: , .- , 1989.
196667: , -
("").- , XIX-XX, , 196667,
485499.
1991: ,
:
.- Mnchen, Slavica Verlag dr
Anton Kova, 1991, 120132.
- 1857: , --
. . , 1857.
1858: . , .- -
, , 1858, . IX, . 3031, 237239, 245247.
1932: , .- , MCMXXXII
( ), 100 1 .
1974: , .-
, 1974.
1889: .- -
, , 1889, -, .
IV, , I, 6583.
1891: . , .-
, , 1891, -, . I, III, 86
95.
1895: . , .-
, , 1895, -, . VII, 259292.
1895: . , .- -
, , 1895, -,
. VII, 337356.
1895: . , .- -
, , 1895, -, .
VII, 567572.
1909: . , .- -
, , 1909, . XXI, 211214.
1947: , .- (-
), 1947.
1958: , .- ( ),
1958.
1956: . . , .- , 1956.
1995: , (,
). .- , 1995.
1999, : , :
. .- , 1999, 56
59.
2001: . , ,
XVII .- ( . -
. , . 19), 2001.
337

2006: , .-
( . -
. 13), 2006.
1940: , -
.- , , 1940, . III, 121.
1948: , -
.- . , , 1948, III,
103143.
194950: , -
II.- . , , 1949,
IV-V, 105200.
1951: , -
III.- . , , 1951,
VI, 81119.
1952: , -
III.- . , , 1952,
VII, 273336.
1963: , .- ,
, 1963, . XIII, 119136.
1918: . . , .- , 1918.

BEGOVSKO PISMO OR OLD SERBIAN SCRIPT


Summary
In this Paper, the Author analyses the morphological attributes/characteristics of letters
and the dispersion of the west variation of the fast written Cyrillic within those areas. Depending
on the criteria and term explication, some forms of the grapheme from the mentioned inventory
(so called lying , quadrate , three legs and similar). This Work has a character of a synoptic
article where the systematisation of the west variation of fast written Cyrillic process is given,
within written and printed heritage, observed by many of our authors.
Dragana Novakov

338

I
K


, I 14. .
, :
, -
I
. , -
- , .
, .
: , , ,

; -
; ; . -
-
, . (
) . .

; -
.1,
, -
. -
. - -
1189. ,
1461. . -
-
.2
I K (13531391). -
, - .
I K 14. .
. -
, , . -
,
,
. (, -

1 . , (I), -
, XVI 61, , 1983, 87.
2 . , , , 1999, 52.
339
I K

). , ,
, . ,
.
,
,3 ,4 ,5 6 -
.7 :
)
(. I)8;
) (. II)9
) I
(. III)10.

3 ,
, .
4 . -

, . -. -
, , . -
, , 1377. .
, , .
5 , -
.
6
, .
7
( , I ),
. , . , 1377.
, , .
8 1354. .
, II.
. -
. 44 x 15 cm 19 . -
II. 1879. -
, , , , -
. : -
, , -
. 1982. .
. .
. .
(. I, . II) .
, . .
9 1360. .
, ,
, .
, 27 .
, .
,
.
10 1380. , ,
14 .
(-
, ) . -
(16 x 9,05 cm). .
340

, -
- ,
,
.
: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
, , , , , , , , (), , , ( ); , ,
, , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , (), , ,
( ) , , , , , , , , , , , , , , , ,
, , , , , , , , , , , , ,, , , , , () (
).
: , , , , , , , , , , , , , , (-
); , , , , , , , , , , , , , ,
( ) , , , , , , , , , , , , , , , , ,
, Q ( ).
11 -
, , ,
. ,
, -
( ) ,
. -
, . , , -
, .
( ) -
, ( )
. -
,
. .
, .
() . ;
, .
.
. , : -
,

(a). ,
-
. -
(A). , -
. , .
, , ,
(a, A, :, V, 8 ),
, , (C, E,
M ). . -

11 : ,
, , 10, .I, , 2008, 187
194.
341
I K

. -
, . ,
.
(:, V). -
; -
, (E),
, -
(\). , , , .
. -
, -
, .
. , -
. ,
, -
, .
( , -
, -
, , , , K -
, ) -
. ( -
, , , -
) -
. , ,
. III, . . .
I II, . , -

. , (. III) -
- , , -
. ,
( ), .:
D^a_^w, B^JTw ;
, -
. ,
, .:, , , ,
: , ,
. -
, + (, ).
-
, , (X^G,
b`GbTG, \TGEt\t).
G {.12
III: , , ,
. , , :

12 ,
XII XIII , , 1981, 36.
342

, ; , ; , ; -
. -
(). :
(, ), -
(, ). -
, . (, ).
, - -
(, ). -
( ), . ,
(, ).
, , . -
, III, ,
. ,
; . ,
.13
, .
, () (), -
.
(, ).
14. -
.
.
.
.14
. , ,
;
() ,
(, , ). -
-
, 14. 15. . .
III : .
. -

() -
. . III, . ,
, : . -

/ , . >/ -
. . -
:
, ( ),

13 , ,
, . 31, , 1980, 26.
14 , , -
, 33/34, , 1984, 60.
343
I K

, ( ). -
.

()
. . III, . , -
, : _YG[ttjT\T.

/ , . Ct>d/e -
. .
: Ct T[G, Ct
h\^ C`w[G ( ), e
T[G, e h\^ C`w[G ( ). () -

/ .
-

.15 . III : <
. : \{D^C^
(n+jegovo), LG[Y{ (zem+je), BTYyXt (bil+jakt) .
-
.16
. -
-
,
, , -
.17
-
.
/ ,
/ , .
; . -
() - (. ,
- N).
:

: , ;
;

(sina), t, -
;

15 -, , ,
1993, 63.
16 , , 6264.
17 , : , 4,
, 1999, 159.
344

grad sin ,
: ssina, sinu, sinom, .: ,
, ;
, .
, : ,
18;
/ ,
: , , ;
/ ( -
) ( ) ;
,
: (.: . ,
, , )19;
/
: , ;
=
;
-:
( ); ( );
( ).
:
ALt;

: hb \Tg, bC^`G
T[t;
bX^ < Xtb^;

< ;
, -
: .
; . -
< < < {.
(, );

18 ,
.

.
19 > ( X ) > (
). : ,
- . , . . , , ,
, , .
, -
, , : ,
: .
, 13. : , .
345
I K

(. III) (). -
.
.
: .. , ; ..
.
( , ).
-
, . 3... : , ., . -
. -
, . 3...
: . 1...
: (. I), (. II). -
1. . . -
-. , 2. .
. 1. . . , -
, : `GX^a[^, .
(CTETCtpG).
-, - (,
). : enT\
TbT, _^`GVT .
, -
: hb hE, Ct T[G e T[G/ d.
, I -
, -
.
,
,
-
.
-
14. ,
-
,
.

ON THE MAIN CHARACTERISTICS OF TVRTKO IS CHARTERS


Summary
This paper deals with the main linguistic features of the medieval Bosnian charters, or,
more precisely, with the 14th century charters of Tvrtko I. The research is based on three charters:
Ban Tvrtko Kotromanis Charter to Prince Vlatko Vukoslavi, Ban Tvrtkos Charter to Prince
Vukac Hrvatini and King Stefan Tvrtko Kotromani Is Charter to Prince and Duke Hrvoje Vuki
Hrvatini. The paper observes the development of the Serbian lanugage on the graphological,
orthographic, and the combined phonetic and morphological levels, and tries to determine the
extent to which it has evolved in comparison to the Old Slavic language, and to which extent it
has preserved its conservativeness.
Biljana Samardi
346
-

(1814)

, , (
) ,
1814. . ,
, , , , , , , ,
18. 19. . -
, . ,
, -
. .
: , , ,
,

(17801831) je -
(. 1955, 1846. 1955,
114). : -
. , ,
. . .
, 1814, . XVI + 275. 276602 + [28],
(), -
19.
(. 1999, 845).
,
, . (.
1967, 162): , , ( ) -
. -
, ( 2008,
316360).
-
, , ( ) -
-

1814. .1
, -
, 1811. -

1 18111821. 14 ,
. , -
. (-
I, 146, 152, 153, 157, 167).
347
(1814)

, 2. -
, . -

,
(. I, 204, 403, 635, II, 103).
25. 7. 1811. ,
, , :
. , ;
-
( I, 146).
, , -
Les aventures de Thlmaque,
fils dUlysse, , 1809. 1813. (.
2008, 320. 28. XII 1813).

. , -
V X -: ,
(. 2008, 316360).
, -
e :
, , -
, , ,
. . ...
: -
, , ( 1814,
IX).

,
(-
1810) (. 2008, 325). -
28. 12. 1813, -
() , (
28. 12. 1813). ,
20. 4. 1814, ,
( 20. 4. 1814). -
, , ,
( 20. 4. 1814).
3
(. -

2 : -
-
: I, 232.
3 . 1813,
, , 1814. (-
1924, 14, 15, 31, 50).
348
-

2008, 325326).4 -
-
. , -
,
, ,
1815. , : ,
(. , 11).


. -
( 1964, 38. ) (
1983, 53) / ,
/ , / lq / nq, l> / n>, lw / nw.
/ , / , /
, . -
, -
19. ( 1989, 3740, -
, 64, 66). .
,
, (-
1972, 3536).
/ lq: korablq 1, 44, qvlq{e 2, mislq{e 11, vlad>telq 27, itelq 35,
roditelq 45, 139, ispravlqti 46, ostavlq 121;5
/ nq: boginq 2, stenqn>m 5, munq 12, tqgostnq 31, upranqvati 32,
stenq{e 38, obranqvati 105, upranqvao 113;
/ l>: vol> 2, 133, udivl>na 3, izdubl>na 4, postavl>na 4, izgubl>no
13, kopl> 18, pozvol>no 22, divl> 35, Kral>vima 44, sabl> 48, prqtel>
50, zdravl>m 98, mal>va 140;
/ n>: n>zinu 1, zabun>n 12, ot n> 20, pustin> 35, vladan> 39, n>mu 50,
n>ga 129, oblin> 141; 6
/ lw: zemlw 7, lwbovnici 10, nalwti 11, blwvati 32, lwdima 36,
lwbite 46, korablw 75, lwbak 125;
/ nw: poznavanw 2, ognw 4, smetnw 11, 128, boginw 141 .
, -
:
-: korabl 1, pob>ditelx 7, roditelx 8, 44, dobrod>telx 32, 74, 84,
lwbitelx 36, zritelx 40, 137, povelitel 44, temelx 45, obladatelx
105, neprqtelx 141;
--: polxske 4, {kolxicama 4, prqtelxstvo 25, udovolxstviq 30,
polxskoga 33, nepovolxna 117, prqtelxstva 137.

4 27. 5. 1817.
. : ?
? ! ' ... (
I, . 460).
5 : zadovolxavati 38.
6 : ognene plamene 32.
349
(1814)

dovolno 48, 58 dovolxno


47.
lxi:
voli 2, alxinu 6, korablxi 12, 20, itelxi 14, prqtelxi 17, u dublini
24, zadovolxili 27, zadovolxiti 30, dobrod>telxi 31, svid>telxi 36,
uitelxi 41, gordelxivo 42, vospitatelxi 46, udalxiti 47, dubline 50,
gordelxiva 107, {alxivim 140,7.
( 2008, 328), -
: zemlxom 14, : zemlom 98.
.
, . ,
, , :
: verhni 2, godi{nxim 4, nxiovim 7, nxima 10, nxiovu, 10, nxiov 59,
za nxim 98, s nxime 127; 8
: nojzi 1, noj 2, 9, 127, nxom 8, 48, boginxo 9, 129, srednxoj 135;
--: suanxstvo 30, konske 41, konxma 101;
-: nakovanx 32, ogan 44, 137, 139, .
, / ,
/ , / : lq / nq, l> / n>, lw / nw -
,
(, ), (),
().
, lx, nx
, , ,
, , , -
1810. -
lx, nx
.9
1811. 1814. ,
, ,
/ , / , / : lq / nq, l> / n>, lw
/ nw . -- --: , (-
I, 157).

, +
. -
1810. . :

7 : la`livi 27, .
8 : kniga 1, 19, 20, 30, 31,
9 , ,
, lx, nx
( 1970, 62. ).
350
-

plovuta 110, provodeta 2, letuta 3, iskitxavau 4, obetxava 7,


prisutstvuwutxa 10, cvetxa 13, osetxati 24, nesretxan 27, uzmutxava{e
32, najvetxa 48, obletawtxa 73, obetxava{e 90, lwtxa 142; prolete
1, temo 3, 5 (1. . ), cvetxem 5, txedu 7 (3. . ), txe 11 (3. . ),
plovutxemu 20, netxemo 22 (1. . ), uinitxedu 34 (3. . ), tete 45
(2. . ), smutxen 49, prolete 54, naplatxen 91, lwbitxe 112; petina
1, ~inetise 2, ra`eti 2, videti 3, 6, samoti 3, hranetxi 4, utxi
8, znawtxi 10, dotxi 16, neznawtxi 16, 113, boetxi se 19, uvstvuwtxi
22, dr`eti 25, razgovarawtxise 25, notxi 28, petxine 29, stritxi 33,
smatrawtxi 39, videtxi 47, unitxi 49, obarawti 57, utetxi 71, divetxi
se 102, u pomotxi 137; tu 3, netxu 12, sretxu 23, samotxu 30, tutati
45, 46, notu 49, utxutile 71, znatxu 132; pokutxstva 24, sretxni 38, 82,
nesretxne 42, nesretxnom 94; otvetx 9, 101, notx 11, 38, pomotx 48, 127,
vetx 143 .
,
+ : pratq{e 2, nehotq{e 2, hotqu 18, hotq{e 18, 127,
Egiptqni 26, 44, Kretqnin 100, -

. , :
tw 3, 5, sretxw 8, twti 50.

najsladxa 4, ladxa 7, 141, ugadaw 27, vidxau se 40, pob>davati 46,
109, osudava 49, prohladavaw ga 54, gradani 55, vreda 62, radxaw
se 73, radxati 124; pode 3, 11, nasadxeni 5, rodxen> 7, pob>denima 25,
slade 49, nagrden 50, dode 54, najsladxe 69, pobedxena 74, nagradxen
91, zaudxene 126, rodxeni 144; unidite 3, pod~in>ne mladi 60,
podxite 69, 121, najsladxim 73, uredxivati 109; dodxo{e 4, prodxosmo
13, podxo{e 71, dodxo smo 76, izidxo{e 111; medxu 40, 44, 52, 53, 119,
pomedu 52, 145, nadu 57, produ 58, medxutim 109, .
+ -
: nesmedqu 1, proodq{e 1, idq{e 4, neimadqu 19, znadq{e 63,
imadqu 136, , -
, : vidqla 1, vidxq{e 5,
pozledxqvau 149; medwtim 2 , medxw 5 .
, + -
. -
, , (
1967, 175. )
-
1810. .
,
,

10 .
.
351
(1814)

+ 11, . , .
: + ; + ( 1968, 22, 23).
-
,
: , ; , ( -
, 146, 152, 167). Kao , -
XVIII ,
1810. ( 1967, 195). -
-- --, -
-(-),
-(-), , --, -- + : , , -
; , ( I, 152, 157, 167).

( )
. 12
: o{t 9, 10, 23, 51, 128, burom 8, 39, svoom 20, 150, oj 71, 140,
147 .
: ioj 7, 10, moioj 9,

, , -
,
( 2008, 350). -
-i - -
-
( 2008, 350). -
.
1814, -
,
( 1814, IX). , , , -
. / , / , /
lq / nq, l> / n>, lw / nw ,
(, ), () -

11 1814. (
),
+ , -
-
+ , -
+ , . -
, , -
( 1970,
61, 66).
12 -
. ( ) . , . (-
=). . 1983, 42, 1964, 31, 1968, 21, -
1989, 32. , i ,
( 1970, 58).
352
-

(. , . , . ). , ,
13,
,14 , , ,
, ( 1970, 6263).

-

1814. .
, , -
, , : , , , ,

, -
1814. .
-
: Blagod>telna Muza .
,
( 1955, 11). -
1814. -
, ,
( 1955, 41). -
, -
-
.

:
I: . : I.
18111821. , (),
1987.
II: . : -
II. 18221825. , (-
), 1988.
1955: , .
, , , , 1955, . XII, . 1, 1846.
I: . :
I. , (), 1969.
1972: , , ( -
), 1972.
1955: , ,
, , 1955, 3, . 175
177.

13
( 1967, . 192, . 39).
14 . -
I, 174.
353
(1814)

1999: , (1775
1843), (), 1999.
1967: ,
,
, , 1967, . X, 161198.
19831984: , ,
, , 19831984, . XXXXI, 325.
2008: , .
, ( ), 2008.
1989: Juhani Nuorluoto, Jovan Stejis language (A Contribution to the
History of the Serbo-Croatian Standard Language), Helsinki, 1989.
28. XII 1813: .
, : ..., ,
III 2.1, 543546.
20. IV 1814: ( -
), , II 10.1, 19.
7. VII 1814: ( -
), , 1814/II, . 143, .
610/606. ( ,
, 1980).
1814: . ,
, . ' .
. , 1814, VX, ( : ).
1970: . ,
1814. , , , 1970, . 6, 5566.
1955: , ,
, . 1955, . 1, , 1956, 114.
1924: , . , (26.
. 178726. . 1864 ), , 1924.




, , (
, )
, 1814 . -
, , , , , , ,
-
XVIII XIX . , -
, . -
, , . -
, . -
.
-

354
V.

-


:
-


- /
, -
.
XIX XX .

- . ,
-
.
( -
, ),
. -
, -
-, -
. -
-
- -
.
: - , , /-
, .

1.

- /
XIX XX ,
, .

XIX . -
El amigo del puevlo 1894.
(ngel Pulido)
(Espaoles sin patria y la raza
sefard, , 1905). -
-
. , -
, , -
, -
.
357
:

,
,
.
,
.
1924. -
.
(, ,
)
/ ,
. ,

1 -
- . , -
, -
, /
, , . -

/,
.

2.
2.1.
, -
[]
-
(sets of beliefs about language articulated by users as a rationalization
or justification of perceived language structure and use) ( /
Silverstein/: 1979, 193; . : ; : 1994, . . . .).
.
, (Heath: 1977, 53)

-
(self-evident ideas and objectives a group holds concerning
roles of language in the social experiences of members as they contribute to the
expression of the group, . . . .).

(. Folk Linguistics).
, . , ,
, , -

1

/ .
358
-


(: 1996, 83). -
,
, . -
, -
.
. -
( , ,
, ) (:
1996, 8384).
/ -
. -
,
. ( /Ferguson/: 1968, 375, -
: : 1996, 84) -
, ,
-
. (: 1978, 168) ,
, .




(: 1966, 405406, : : 1996, 85).
,
-
, -
, , , ,
/ ( ; : 2009, 115).

2.2.
(. Language Shift)
/ -
( /Cristal/: 1992, 216;
: 2000, 17). (. Language Maintenance)
. -
, -
(: 2009, 98).

. , -

(: 1971, 301; 1972, 76).
-
, ,
.
359
:

,
-
( /Clyne/: 1986, 486; .
; . . : 2003, 26).
-

( )2 ( / Paulston/: 1986, 493
495). , (
-
) ( ) (. ;
. . : 2003, 27).
. , -
/ , -
/
,

(: 1972, 76). -
-
/ :
(a) uobiajena jezika upotreba na vie od jedne take u vremenu ili
prostoru; (b) prethodni, istovremeni ili potonji psiholoki, socijalni
i kulturni procesi i njihov odnos prema stabilnosti ili promjeni u
uobiajenoj jezikoj upotrebi, i (c) ponaanje prema jeziku, ukljuujui
tu i napore ka usmjerenom ouvanju ili promjeni (: 1978,
135).
, /

(: 1972, 76). -
, / -
,
(: 1972, 108109).
.
a) -
.
. , -
, -
, . -
, /
.

2 , , -
, -
, (:
1986, 495).
360
-

) -
, .
(
)
.
) : .
, , ( -
), (
, ) -
(: 1972, 104
109; 1989, 249252).
-
-
, ; -
(2009, 166) -
3, -

-
.

3.
-
,
, , -
, -
, ,
.4 -
,
-
.
,
- , -
. , ,

, -
. ,
,
.

3
,
,
(-; : 2009, 166).
4 -
.
361
:

-
-
1905.
(-, )

.
- . -
( -
- )
-
, .

3.1. -

XIX XX
--
, . -
, , -
, / -
. -
-
,
. -
:
, , , -

, , -
, , , , -
patois (.
. . .).
Contribua Vd. tambien, con la publicacion de sus articulos y cartas endulzar la
tristeza de los israelitas que lejos de Espaa y cerca de ella veian con sentimiento
perderse, desaparecer de entre ellos, el hermoso idioma de Cervantes, trocndose
en un jargon detestable, que, andando el tiempo, vendria parar en un patois que
de todo tuviera menos del castellano (: 1905, 347348).
-
XX , -
:
, : -
, , , , -
, , ,
-
; , ,
. -
(. . . .).
362
-

Pero se dice por muchos y en sus cartas nos lo objetan bastantes: es que el judeo-
espaol es un idioma degenerado, corrompido, sin bellezas, sin armonas, sin
graciosos matices musicales, sin robustas y brillantes expresiones, sin esa armazn,
solidez y grandeza arquitectnica que dan la gramtica y el esmerado alio de la
cultura literaria secular; es que eso no es ya un idioma, sino la ruina, el desecho
lamentable y feo de una lengua. Y los que dicen esto desconocen y desatienden
muchas fundamentales consideraciones (: 1905, 4950).
, -
, .
, -,
:
() ;
-, ,
, - .
, -
(. . . .).
() aparece ya resuelta la solucion del problema; no tenemos sino conservar
el judeo-espaol, no este innoble jargon actual que parece designarnos la
reprobacion de las gentes, sino un judeo-espaol al que hayamos puesto piel
nueva. Nos es preciso pues, pulir, afinar nuestro idioma y usarle segun nuestros
medios y nuestras nuevas necesidades (: 1905, 139).
-

, (-, -
). ,
Esperanza , :
,
, ,
.
; -

. , , -
,
(. .
. .).
Nuestra lengua, este producto de una 400 aos larga absoluta inactividad
scientifica y literaria, expuesta inmediatamente al influyo venenoso de lenguas
ajenas, no esta en estado de dar el primo mantenimiento espiritual generaciones
civilisadas. Ella no puede sin ayuda de palabras ajenas exprimir lo mas trivial; una
disertacin scientifica una composicion literaria en la lengua que el pueblo habla,
vos podeis pensar mas ridiculo? Sin gramatica, sin vocabulario, sin sus caracteres,
abandonada una irresponsable voluntariedad esta ella tan estropeada, cuanto
varios son los estados que los judios espaoles moran (: 1905, 125).
-
, -
-
363
:

(-,
). , ,
- :
[] ,
-
, -

, .
Fu ste el primero que embeles nuestros odos, el primero con que nuestras
madres nos acostumbraron balbucear el dulce nombre de mam, y en el que
nos dieron el de hijos de su alma; el primero con que mecieron nuestras cunas
al son de aquellas remotas cntigas tan repasadas de blanda melancola y que de
madres hijas se iban transmitiendo, como legado precioso de otras eras ms
felices! (: 1905, 53) , -
, -
. ,
-
.
-
.
. ,
-
(-,
). -
- .
-
:
, , ,
, ,
! , , -
, -
,
XVI . -
, (. . . .).
Y para nosotros qu ecos de pasados das, qu antiguas frescuras, que
remembranzas de mocedad no nos trae esa habla espaola, de tan dulces cadencias,
de los judos espaoles de Oriente! En esa habla, que se ha conservado all, como
enquistada, y preservada por las condiciones mismas de su transformacin, de
ciertas mudanzas, en esa habla tenemos un reflejo de nuestro viejo y robusto
romance antes de la profunda transformacin que sufri en el siglo XVI. Esa
lengua es la lengua de nuestros primitivos, esa lengua es la lengua de la Espaa
juvenil (: 1905, 105).
--
, -
1905. . ,

364
-

(
) :

-, ,
-
(. . . .).
los que piden la muerte del judeo-espaol, los que piden su evolucin, los que
tantean las proporciones de su aprovechamiento y los que desean la regeneracin
total de la jerga (: 1905, 108109).
(anticastellanistas)
(hispanfobos), (dialectistas)
(autonomistas), (oportunistas)
(eclcticos), (castellanistas)
(hispanfilos) (: 1905, 108).
-
-
(87,5%). , , -
(60,45%),
- -
. , -
, -
, -
-
( ,
).

3.2.
XIX XX

.
-
, . XIX
XX , :
.
3.2.1.

,
, , -
, -
-
. , ,
. -
, (Callaway: 2008, 19) , -

365
:

,
-
.
- :

[, , , , ].
, , -
, . -
. -
, ,
, ? (...).
En el tiempo presente, que la cultura esta penetrando en estos pases [Bulgaria,
Servia, Bosnia-Herzegovina, Rumania, Grecia y Austria], la esta cada judio
bien remarcando. La cultura esta venturosamente apoderandose y de los judios;
por esto su lengua, el espaol que ellos hablan, no es capache de satisfacer las
demandas de un pueblo que se esta civilisando. Esto lo siente muy bien cada uno.
Por cualo no reinchir esta falta de una complida madre lengua con la lengua del
pas, cuando rasones economicas nos hacen su convencimiento perfecto y sin esto
indispensable? (, 1905: 126).
, - -
,
:
(...) ,
. ?
. ,
4 ,
. .
As sera la purificacion de nuestra lengua espaola cuento de la lengua del pas,
segn esto contra nuestros intereses economicos. Solo economicos? Tambien
cultureles y sociales. Los judios espaoles formamos, en los pases de cualos
tratamos un elemento extranjero malgrado el tiempo de 4 siglos, mientras
cualos moramos en ellos. La lengua ajena nuestra es la que de nosotros hace los
mismos (, 1905: 126).
--
,
1894. El amigo del puevlo,
.
-
-
:
(...) -
, -
.
. -
, ,
. -
366
-

,
(. .. .).
(...) ke komo lengua materna prime tomar la lengua de la tyera ke mos resivyo
kon manos avyertas en el tyenpo de muestra dezgrasya la kuala mos dyo i mos da
los frutos de todas las dereidades ke goza kada uno de muestros konermanos. la
deviza de la manseveria inteligente muestra es de aresivir por lengua materna la
lengua serba i puede tener komo rezultado de alear la avla espanyola si no por
entero alomenos komo lengua materna. para mozotros la lengua espanyola es una
lengua aena i kon poko sensya se puede pensar ke kada uno emprimero kale ke
sepa la lengua de su tyera i *enos en segundo lugar lenguas aenas. (.. /R.P./:
01.03.1894, 200202; . . . .5).
,
(...) , , -
, ,
(...) ay mas grande verguensa ke el dezir ke un mansevo nasido en la serbia,
bulgarya nemya o franya no save serbesko, bulgaresko nemesko o franes?
(..: 01.03.1894, 200202; . . . .).

:
-
(..: 01.03.1894, 200202).
muy floo patrioto es un serbo ke no save en serbesko o un bulgaro ke no
entyende en bulgaresko (..: 01.03.1894, 200202; . . . .).
(Gad Francos) , -
-

(lenguas materiales y adoptadas). -
. -
, , , -
(lenguas sentimentales), -
(por el sentimiento del deber
patritico). (: 1905, 110111, . . . .) -
,
,
.
, -
, .
- ,

. , - -

- . -

5 -
El amigo del puevlo.
367
:


-
, (-; :
2009).
,
,
. 1924.
-
-
.
, ,
. (
: 1924, 55). ,
, ,
.
, -

:
()
.
.
. -

. , .
, -
( , 1924: 60).

3.2.1.1.
XIX XX
.
- [] -
(, 1995:
123, . . . .).
- -
El Amigo del Puevlo (1894),

-
,
, .
-
(ke un vero espanyol no la puede entender, . . /R. P./, 01.03.1894: 200
202, . . . ., . . . .).
-
, -
. . ,
368
-

, [] ,
, , -
(, 1995: 123, . . . .).
XX , -
,
- -
. , (Aaron
Jos Hazan) :
. -
(. . . .).
Ya sabe Usted como nuestro lenguaje es corrompido. Es menester, poco poco,
assercarlo de la verdadera lengua de Cervantes (, 1905: 453).

3.2.1.2.
El Amigo del Puevlo -
, -
, .
. . -
, ,
.

.
, , , -
, ,
,
(. . . .).
n la istorya del mundo entero kreo ke no avra ninguna otra nasyon ke sea tan
desgrasyada asta no sentir en su propya kaza ni una palavra de su lengua materna.
el uniko puevlo asenyalado en esto es por dezgrasya la nasyon udaika, la kuala
por su istorya tan luzya, por su larga egzistensya es onorada del mundo entero i la
kuala tuvo la fuersa de guadrar su religyon ma no deguadrar i su lengua materna
antiga i santa (..: 01.03.1894, 200202; . . . .).
(1905) ,

. ,
( ), -
(por el sentimiento
de conservacin nacional) (, 1905: 111, . . . .).
je .
, Il Corriere Israeltico, ,
, -, -
, -
:
; ;
, , (. . . .).
369
:

La lengua del destierro la hemos estudiado y amado bastante; ya basta;


aprendamos la lengua de independencia, al menos como buen augurio, cuando
no como una preparacion (: 1905, 114).

4.
, -
XIX XX ,
-
,
.
-
.
,
-
.
-

.
-
-
, ,
. -
-
.


- ,
, -
. -

.
-
-
/ ,
, . -

/ -
- .

370
-


Callaway, Nicholas (2008): Judeo-Spanish and the Success of the Standard. A Case Study
of the Role of Standard Language Ideology in Language Shift, Saarbrcken: VDM Verlag
Dr. Mller.
Clyne, Michael, (1986), Towards a Systematization of Language Contact Dynamics, :
Fishman, J. A. et al. (.), The Fergusonian Impact. In Honor of Charles A. Ferguson on
the Occasion of His 65th Birthday, vol. 2, Sociolinguistics and the Sociology of Language,
Berlin, New York, Amsterdam: Mouton de Gruyter, . 483492.
Crystal, David (1992): An encyclopedic dictionary of language and languages, Oxford:
Blackwell.
_____ (2000): Language Death, Cambridge: Cambridge University Press.
Ferguson, C. A., (1968), Myths about Arabic, : Fishman, Joshua A. (.), Readings in
the Sociology of Language, The Hague, Paris: Mouton, . 375381.
, .; . , (2008), Language and identity among the
Sephardim in the territories of Former Yugoslavia, : , ;
(.), .
46. 2006. The Romance Balkans. Collection of papers presented
at the international conference The Romance Balkans, 46 November 2006, :
, ( 103), . 303317.
Fishman, Joshua A., (1971), The Sociology of Language: An Interdisciplinary Social
Science Approach to Language in Society, : Fishman, Joshua A. (.), Advances in the
Sociology of Language, Vol. 1, The Hague, Paris: Mouton.
_____ (1972): Language in Sociocultural Change. Essays by Joshua A. Fishman, Selected
and Introduced by Anwar S: Dil, Stanford: Stanford University Press.
Harris, Tracy K. (1994): Death of a Language: The History of Judeo-Spanish. London:
Newark (Del.): University of Delaware press.
Hassn, Iacob M., (1995), El espaol sefard (judeoespaol, ladino), : Seco, Manuel;
Gregorio Salvador (.) La lengua espaola, hoy, Madrid: Fundacin Juan March, .
117140.
Heath, S. B., (1977), Social history, Bilingual Education: Current Perspectives, Vol. 1:
Social Science, Arlington, VA: Cent. Appl. Linguist., . 5372.
Gimeno Menndez, Francisco; Mara Victoria Gimeno Menndez (2003): El
desplazamiento lingstico del espaol por el ingls, Madrid: Ctedra (Lingstica).
Labov, William (1966): The Social Stratification of English in New York City, Washington,
D. C.: Center for Applied Linguistics.
Paulston, Christina Bratt, (1986), Social Factors in Language Maintenance and
Language Shift, : Fishman, J. A. et al. (.), The Fergusonian Impact. In Honor of
Charles A. Ferguson on the Occasion of His 65th Birthday, 2. , Sociolinguistics and
the Sociology of Language, Berlin, New York, Amsterdam: Mouton de Gruyter, .
493511.
Pulido Fernndez, ngel (1905): Espaoles sin patria y la raza sefard, Madrid:
Establecimiento tipogrfico de E. Teodoro.
Silverstein, M., (1979), Language structure and linguistic ideology, : Clyne, R. et
al (.), The elements: A Parasession on Linguistic Units and Levels, Chicago: Chicago
Linguist. Soc., . 193247.
Vuina Simovi, I., El papel del lxico lingucida vs. favorecedor en el proceso de
mantenimiento/desplazamiento del judeoespaol de Oriente, Judezmo Lexicology and
371
:

Lexicography. International Conference, Hamburg: Institute for the History of German


Jews, 79. septiembre 2008. ( )
Woolard, Kathryn A.; Bambi B. Schieffelin, (1994), Language Ideology, Annual
Review of Anthropology 23 (1994), . 5582.


, (1996): , : , XX (-
/ ; . 4).
, .; . (2009):
, : .
18741924. -
, 1924: 18741924. -
, , ,
1924.
, , , :
18741924. , ,
, 1924, . 5061.
, , (2009): . , -
: .
, ., (1978): . -
, . , : -
[ : Fishman, Joshua . (1972): The Sociology of Language:
An Interdisciplinary Social Science Approach to Language in Society, Rowley, Mass:
Newbury House Publishers.]

LA IDEOLOGA LINGSTICA COMO EL CRITERIO DE PRDIDA DE


PRESTIGIO Y DE DESPLAZAMIENTO DE LA LENGUA TNICA: EL CASO
DEL JUDEOESPAOL DE ORIENTE
Resumen
El presente trabajo trata de la ideologa lingstica negativa relacionada con el judeoespaol
y su mantenimiento/desplazamiento que expresaban a finales del siglo XIX y a comienzos del XX
tanto los sefardes como los espaoles interesados en la cultura y lengua sefardita. El corpus del
trabajo abarca varios textos publicados en el perodo mencionado. ste nos ha proporcionado
el material sobre las actitudes y creencias hacia el judeoespaol y su futuro que mostraban los
intelectuales sefardes y espaoles. Es ms, nuestro corpus ofrece tambin datos sobre la ideologa
lingstica de estados nacionales vigente en aquel perodo en la cultura occidental. Se trata de
las actitudes y creencias que los sefardes expresaban hacia otras lenguas (las lenguas oficiales
de los pases que los sefardes poblaban, el espaol moderno y el hebreo moderno) que gozaban
entre ellos un mayor prestigio que su lengua tnica por poseer variantes estandarizadas.
Ivana Vuina-Simovi

372
-

.
, -
, , -
, -
.
: , -
,

-
: -
-/. ,
: , . ,
.
o
- 20.
, -
-
1 .
-
-
: , .
-
, , -
,
. ,
- ,
, -
,
, .
-
, , , ,
, , , ,

1 -
, . .: .
, , , ,
, 1986, 6381.
373
,


- .

- -
, :
, , .
, 2 -
, -
3 -
.
-
. -
,
. -
, :
,
: /, /
, /, /,
/, /, /, /-
, /, /, /, /, /
, /, /, /, -
/.
/, /
, /, /, /
, /4, . -
, - -
, -
.5 -
6, - -
,
.7

2 - -
. -
, . -
, , , 2007.
3 , -
.
4 : , , , , , , ,
, , , , -
. .: S. Babi, B. Finka, M. Mogu, Hrvatski pravopis,
kolska knjiga, Zagreb, 2003, 166, 224.
5 . , , , -
, , , 2000, 89.
6 .: , , 1960.
7 , -
. : . , ,
, , 2001, 210, 211.
374
-

/
,
. -
/8,
, , .
, .
[].9 -
-
/10. /
/, ,
. , , -
11. -
/u/12: , , -
, , , ,
eu.13 -
-
, .
.
-
,
. -
-
: /, /, /-
, /, /, /, /-
. -
14, -
: , , ,
.

,

. , -
,
, , -
(), , -

8 , -
,
[t]. .: S. Babi, B. Finka, M. Mogu, Hrvatski pravopis..., 324.
9 .: , , , , 2003, 81.
10 : , , -
. .: S. Babi, B. Finka, M. Mogu, Hrvatski pravopis.
11 .: 1960; , , , ,
, - , , 1991, 250.
12 . , , 97.
13 S. Babi, B. Finka, M. Mogu, Hrvatski pravopis, 222.
14 .: S. Halilovi, Pravopis bosanskog jezika, Dom tampe, Sarajevo, 1999.
375
,

, . , -
-
- , 15, -

, : /, -
/, /, /, /, /
, /, /, /, -
/, / (...).
,

.
, .

, , ,
.16 , ,
, -
. , , -
, . 17,
18
( ),
. ,
, - , -
, , ,
,
, .19
,
. , -
, , ,
: 1) , 2)
. -
, , -
.

15 ( 1, -, 2001;
2, -, 2002), . , -
.
16 .: R. Simeon, Enciklopedijski rjenik lingvistikih naziva, Matica hrvatska, Zagreb, 1969,
380.
17 : J. Taso, Semantike relacije u vezi sa kolebanjem u
rodu imenica srpskohrvatskog jezika, Institut za jezik u Sarajevu, Sarajevo, 1998.
18 : .
, , ,
, 2000, 79.
19 . , '' -
, , 20/34, ,
1999, 223.
376
-

-
,
: (1) -/- (/, /); (2) -/
- (/, /); (3) -/- (/-
); (4) -/o- (/); (5) -/- (/,
/); (6) -/ - (/
, /); (7) -/- (/-
); (8) -/- (/); (9) -/ (/);
(10) -/- (/); (11) -/- (/). -
/ -
- -, '
'. /
/ ,
, -
-, -, -
. -
. -/-
( /, /),
-. - -
, , -
' , '.20
-, , -
.21 ,
-
.22 - - -
, -, -
, .23
, ,
- .24

, ,
: (12) -/- (/); (13) -/- (-
/); (14) -/- (/); (15) -/- (/-
); (16) -/- (/); (17) -/- (-
/); (18) -/- (/) ;

20 , , , ,
1973, 236.
21 .: . -, ,
, , 2002, 51.
22 (1960) , -
-
. .: . -, . , 51.
23 a - ,
- . .: E. Bari, M. Lonari i dr.,
Hrvatska gramatika, kolska knjiga, Zagreb, 2003.
24 . -, . , 110.
377
,

(19)-/- (/; -
/);
(20) -/- (/); (22) -/- (/-
) ;
(22) -/- (/; /
; /; /;
/; /; /
); (23) -/- (/-
); (24) -/- (/, /-
) .
/ -
- - .
- -
.25 -
-/- -
, , ,
- ,
,26 . . -
/,
.27 -/-
-/- -, . -
28 ,
.29

, -
: (1) -/- (/-
); (2a) -/- (/),
: (3) -/- (-
/). -
30 .
, , -

25 Pravilo za osnove na telj vrijedi samo za hrvatski knjievni jezik [...] To je jedna od
tvorbenih razlika izmeu srpskog i hrvatskog knjievnog jezika. Up.: S. Babi, Hrvatski juer
i danas, kolske novine, Zagreb, 1995, 126.
26 . , -
, . .: J. Sili, D. Rosandi,
Osnove morfologije i morfostilistike hrvatskoga knjievnog jezika, kolska knjiga, Zagreb,
1982, 66.
27 . , , , -
, , -
, 2003, 28.
28 .: D. Brozovi, Gramatike znaajke hrvatskog jezika, Jezik, 44/4, Zagreb, 1997, 132.
29 . , , , .,
-.
30 Devad Jahi, Senahid Halilovi, Ismail Pali, Gramatika bosanskog jezika, Zenica, 2000,
186.
378
-

,
, -
.
- -,
, - -
, , -,
, -
. -
, ,
: (1) /.
,31 -
, , -
,32 .
,
.
,
( ) .33
, -
:
1) /, /, /-
, /, /, /, /
, /, /, /, /, -
/, /, /, /, -
/, /, /, /, -
/, /, /, /, /
, /, /, /,
/, /, /, /, -
/, /, /, /;
2) /, /, /
, /, /, /, /
, /, /, /-
;
3) /, /, /
.

.
-

31 , . , : -
(lat. territorium).
32
-
. . J. Taso, Semantike relacije u vezi sa kolebanjem u rodu imenica
srpskohrvatskog jezika, 3448.
33 . , ''
, 222.
379
,

. -
,
, a
-
()
. , -
, -
,
. -
, -
.34 -
, , -
,
-
. , -
, , , -
.35

-
. , -
,
, -
. ,
,
: /, /, -
/, /, /, /; :
/, /, /, -
/.
, -
.
-
.
, . -
e
.36 -
, -
, -
. ,

34 , 214.
35 : -
, : -
9, . 1, , , 2007,
277301.
36 . , - , , ,
XIV/4 -5, , 1964 65, 216.
380
-

: )
, ) .
,
. , -
,
(.: [...]
; [...]
...). -
, ([...]
najvei porast proizvodnje ostvaren je na podruju opskrbe energentima; [...]
najvei rast zabiljeile su cijene usluga...). -
-
, , -
,
. ,
, ,
-
. ,
-
, ,
.
, -
: /, /, /,
/. , ,
, -
. -
, .
,
, -
, -
, -
. , -
, ,
, -
. -
,
.
, ,
(/, -
/ .), ,
, , , -
,
.
381
,

:
1) 1, -, 2001.
2) 2, -, 2002.

:
Babi 1995 Stjepan Babi, Hrvatski juer i danas, kolska knjiga, Zagreb, 1995.
Babi, Finka, Mogu 2003 S. Babi, B. Finka, M. Mogu, Hrvatski pravopis, kolska
knjiga, Zagreb, 2003.
Bari i dr. 2003 E. Bari, M. Lonari i dr., Hrvatska gramatika, kolska knjiga,
Zagreb, 2003.
Brozovi 1970 Dalibor Brozovi, Standardni jezik, Matica hrvatska, Zagreb, 1970.
Brozovi 1997 Dalibor Brozovi, Gramatike znaajke hrvatskog jezika, Jezik, 44/4,
Zagreb, 1997, 127135.
, , , 1991 , , -
, , , - , ,
1991.
2001 , , -
, , 2001.
Jahi, Halilovi, Pali 2000 Devad Jahi, Senahid Halilovi, Ismail Pali, Gramatika
bosanskog jezika, Zenica, 2000.
, , , -
, -
, , 2003.
1999 , -
, -
, 20/ 34, , 1999, 211225.
2003 , , , ,
2003.
1960 ,
, 1960.
1986 , ,
, , , 1986.
Rjenik hrvatskoga jezika, Leksikografski zavod, kolska knjiga, Zagreb, 2000.
, . 1 2, -
, , 1976.
, , -
, .
Simeon 1969 Rikard Simeon, Enciklopedijski rjenik lingvistikih naziva, Matica
hrvatska, Zagreb, 1969.
2000 , ,
, , , -
, 2002.
1964 , - , -
, , XIV/45, , 196465, 195226.
1964 , I, -
, 1964.

382
-

Various distinctive features between Serbian, Croatian and


Bosnian standard language expression
Summary
In this paper we analysed various distinctive features between Serbian, Croatian and
Bosnian standard language expression on the examples of administrative texts which were
published, in the form of bulletins, by the Central Bank of Bosnia and Herzegovina. The aim of
the analysis is to single out and describe language and stylistic figures of speech which function
as marked variants in given texts.
Vera evriz-Nii

383
Virna Karli
Zagreb

Kontrastivna analiza aktualnih pravopisa


matice Hrvatske i Matice srpske

Tema ovoga rada je usporedba aktualnih pravopisa hrvatskog i srpskog jezika u


izdanju Matice hrvatske, tj. Matice srpske. Osim detaljne usporedbe navedenih dva-
ju pravopisa, bit e prezentirana i analiza Pravopisa srpskohrvatskoga knjievnog jezi-
ka, odnosno Pravopisa hrvatskosrpskoga knjievnog jezika iz 1960. godine, kako bi se
iskristalizirao odnos usporeenih aktualnih pravopisa spram zajednikoga pravopisa.
Razlike meu analiziranim pravopisima mogu se klasificirati u tri skupine: 1) Razli-
ke u obraenim temama; 2) Razlike u nainu obrade tema; 3) Razlike meu pravopi-
snim pravilima. U kontekstu ovoga rada najzanimljivija je posljednja skupina razlika
i na nju e biti stavljen naglasak, ali e biti rijei i o ostalima.
Kljune rijei: pravopis, kontrastivna analiza, pravopis hrvatskog jezika, pravopis
srpskog jezika, Novosadski pravopis

1. Uvod
Tema ovoga rada je kontrastivna analiza aktualnih pravopisa hrvatskoga
(HP)1 i srpskoga jezika (SP)2 u izdanju Matice hrvatske, odnosno Matice srp-
ske. Rije je o pravopisima koji su u najiroj upotrebi, a dio njihove tradicije,
kao drugih pravopisa nastalih nakon 1960. godine, ini Novosadski pravopis.
Prije svega, cilj ovoga rada je utvrditi konkretne razlike meu pravopisnim pra-
vilima hrvatskoga i srpskoga pravopisa, budui da ta problematika do sada nije
obraena u dovoljnoj mjeri i dovoljno sistematino. Rad ovoga tipa moe ima-
ti praktinu didaktinu funkciju, no ono na emu inzistiram jest detektiranje
razlika radi otvaranja pitanja uzroka njihove pojave, na to je nemogue odgo-
voriti u okviru ovako saetoga rada, ali je mogue postaviti odreene teze i pri-
premiti teren za daljnja istraivanja nuna za srbistiku i kroatistiku.
Osim detaljne usporedbe navedenih dvaju pravopisa, bit e prezentirana
i analiza Pravopisa srpskohrvatskoga knjievnog jezika, odnosno Pravopisa hr-
vatskosrpskoga knjievnog jezika iz 1960. godine (NP)3, kako bi se iskristali-
zirao odnos usporeenih aktualnih pravopisa spram zajednikoga pravopisa.
Vano je naglasiti da je NP saet i nije obuhvatio mnoge relevantne probleme, a

1 U nastavku teksta HP (Badurina, Lada, Ivan Markovi, Kremir Mianovi 2007: Hrvatski
pravopis, Matica hrvatska, Zagreb.)
2 U nastavku teksta SP (Peikan, Mitar, Jovan Jerkovi, Mato Piurica 2002: Pravopis srpskoga
jezika, Matica srpska, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Novi Sad Beograd.)
3 U nastavku teksta NP (Novosadski pravopis) (Pravopisna komisija: Pravopis hrvatskosrpskoga
knjievnog jezika s pravopisnim rjenikom, Matica hrvatska-Matica srpska, Zagreb-Novi
Sad, 1960. / Pravopis srpskohrvatskoga knjievnog jezika s pravopisnim rjenikom, Matica
hrvatska-Matica srpska, Zagreb-Novi Sad, 1960.)
385
Kontrastivna analiza aktualnih pravopisa matice Hrvatske i Matice srpske

jasno je i da su se u meuvremenu pojavila nova pravopisna pitanja i nedoumi-


ce. U tom smislu je zanimljivo i pitanje smjera u kojem su se proirili pojedini
pravopisi i naela njihove organizacije.
Razlike meu analiziranim pravopisima mogu se klasificirati u tri skupi-
ne: 1) Razlike u obraenim temama; 2) Razlike u nainu obrade tema; 3) Ra-
zlike meu pravopisnim pravilima. U kontekstu ovoga rada najzanimljivija je
posljednja skupina razlika i na nju e biti stavljen naglasak, ali e biti rijei i o
ostalima.
Osim navedenih pravopisa, usputno e biti spomenuti i podaci o pravopi-
snim rjeenjima Hrvatskoga pravopisa koji je priredila skupina autora Babi-
Finka-Mogu (BFM)4, budui da je rije o pravopisu koji se esto koristi u ko-
lama te je openito u irokoj upotrebi, a njegov je odnos prema tradiciji znatno
drugaiji od onoga u HP-u, zbog ega sam smatrala da bi ukljuivanje njegova
prikaza moglo upotpuniti rad.
Analiza e biti ograniena na korpus pravopisnih pravila navedenih etiri-
ju pravopisa, budui da je usporedba pravopisnih rjenika suvie opirna i za-
htijeva zasebnu obradu.
injenica je da je tema ovoga rada u biti tek mali dio znatno ire i vrlo oz-
biljne problematike o kojoj treba pisati, pa se nadam da u ovim radom pota-
knuti srpske i hrvatske lingviste da se njome pozabave i pokuaju odgovoriti na
niz jo uvijek otvorenih pitanja.

2. Predgovori pravopisa odnos prema tradiciji


Budui da je jedno od pitanja na koje sam odluila skrenuti panju u ovo-
me radu odnos analiziranih pravopisa prema pravopisu iz 1960. godine, vano
je spomenuti kako su se prireivai u predgovoru postavili prema tom pravopi-
su i openito pravopisnoj tradiciji.
U SP-u se prireivai otvoreno izjanjavaju o odnosu prema normama
pravopisa iz 1960. godine. Ve u prvom poglavlju predgovora prireivai tvrde
sljedee: Svrha ovoga prirunika, koji predlaemo da slui kao pravopis, nije da
opozove pravopisnu normu utvrenu prvim Matiinim pravopisom, koji je 1960.
godine Matica srpska zajedno s Maticom hrvatskom objavila kao objedinjeni srp-
skohrvatski pravopis; on tu normu samo osavremenjuje, dorauje i u potrebnoj
meri prilagoava i popravlja, drei se naela postojanosti i kontinuiteta srpske
knjievnojezike kulture i norme (Peikan i dr. 2002,9). Dalje u tekstu prirei-
vai navode da ovaj pravopis ne ide, kao prvi Matiin pravopis, za formalnom
simetrijom srpskog i hrvatskog standarda, nego se orijentira na jezinu kulturu
istonijeg dijela tokavskog narjeja. Meutim, prireivai takoer naglaavaju
da nee iskljuiti i neke informacije o hrvatskom jeziku, niti da e ih normativ-
no dezavuirati, s time da e se ti podaci prvenstveno temeljiti na osnovi onoga
to je naelno navoeno pod imenom hrvatskosrpski u zajednikom pravopi-
su iz 1960. godine. Osim toga, prireivai iznose sljedee: Oslonac na prvi Ma-

4 U nastavku teksta BFM (Babi Finka Mogu: Hrvatski pravopis, kolska knjiga, Zagreb,
2004.).
386
Virna Karli

tiin pravopis ogleda se ne samo u visokom stepenu odravanja njegove norme


nego i u izriitom ukazivanju na odnos te ranije i sadanje inovirane norme. Za-
misao prireivaa je da treba ostaviti jedno prelazno razdoblje u kom bi se, kao
pravo pisaca teksta, uvaavalo i pridravanje pojedinih reenja iz prvog pravo-
pisa, iako se sada drukije normiraju. Tako bi se izbegao pritisak na ljude da ne-
voljno menjaju uzuse ako su im postali bliski i prirodni, a dalo bi se i prilike da
sama praksa verifikuje ustanovljene inovacije (Peikan i dr. 2002,10). Time au-
tori objanjavaju zato u ovome pravopisu postoji dubletizam, unato nezado-
voljstvu mnogih.
Valja jo spomenuti da je ovaj pravopis tiskan na ekavici i ijekavici te da
je objema inaicama izgovora posveena u obradi jednaka panja. Osim toga,
prireivai u predgovoru naglaavaju da u nekim pogledima ovaj pravopis na-
dilazi okvire pravilnika i dosee funkciju opeobrazovnog prirunika, pa ak i
udbenika.
U predgovoru HP-a prireivai ne ulaze u tako izravnu i opirnu raspra-
vu o odnosu s tradicijom pravopisanja, osim to navode sljedee: Pravopisna
su rjeenja u ovome priruniku, nadamo se, dobro odmjerena, u skladu su s hr-
vatskom pravopisnom tradicijom i suvremenim stanjem hrvatskoga standardnog
jezika. () Svojim rjeenjima pravopis se s jedne strane dobro uklapa u dugu i
ve utvrenu tradiciju hrvatskoga pravopisanja, ali je s druge strane pravopisnim
obuhvaanjem novijih jezinih pojava izrazito otvoren uznapredovalim suvre-
menim potrebama viefunkcionalne jezine komunikacije u razliitim drutve-
nim skupinama (Badurina i dr. 2007,XIV). Iz priloenog je jasno da prireivai
HP-a o odnosu prema tradiciji govore afirmativno, ali neodreeno. Puno veu
panju posvetili su trenutanoj situaciji vezanoj uz aktualnu problematiku pi-
sanog standarda u Hrvatskoj. Autori Matiina pravopisa izraavaju zabrinutost
zbog nepostojanja jedne opeprihvatljive i obvezujue pravopisne norme, a kao
rjeenje nude jo jedan pravopis, koji se za svoj primat nee nastojati izboriti
ni na koji drugi nain osim vrijednou onoga to nudi i time nadii raspravu o
dvama-trima izdvojenim pravopisnim pitanjima. Dakle, predsjednitvo MH za-
kljuuje da bi najbolje rjeenje bilo da autori pravopisa budu jezikoslovci novo-
ga narataja neoptereeni politizacijom pravopisne problematike koji e se okre-
nuti suvremenim pravopisnim potrebama hrvatske javnosti () i koji e uvaa-
vati ukupnu hrvatsku pravopisnu tradiciju i s potovanjem se odnositi prema pri-
nosima svih svojih prethodnika (Badurina i dr. 2007,XIII).
U predgovoru BFM-a autori istiu da nude rjeenja koja u nekim sluaje-
vima nisu prihvaena u praksi, ali vano je da se zna kako treba biti (Babi i dr.
2004,VI). U nastavku su prikazana osnovna obiljeja fonolokoga i morfolo-
koga pravopisa i njihova primjena u tradiciji hrvatske pismenosti. Na kraju su
ukratko navedene promjene pravopisnih pravila u odnosu na IV. izdanje pra-
vopisa koje je jedino dobilo odobrenje za upotrebu u kolskom sustavu u Re-
publici Hrvatskoj.
387
Kontrastivna analiza aktualnih pravopisa matice Hrvatske i Matice srpske

2. 2. Pismo
Ustroj poglavlja o pismu u SP-u primjer je njegove karakteristike o kojoj
prireivai govore u predgovoru, a to je proireni opseg pojedinih poglavlja
koja svojim sadrajem znatno nadilaze formu pravopisa i zakorauju na po-
druje gramatike, historije jezika i rjenike kulture jezika. Dok HP i BFM u
ovome poglavlju nude tek najosnovnije podatke o pismu u svega nekoliko to-
aka (abeceda, nazivi slova, pravila biljeenja fonema i odnos izmeu slova i
fonema, slova iz drugih latininih pisama), SP daje vrlo opiran prikaz raznih
tema vezanih uz pisma srpskoga jezika danas i u prolosti. Prireivai takav
irok i opsean opis argumentiraju sljedeom tvrdnjom: Ta znanja spadaju u
obrazovni minimum za ljude koji tee svestranijem humanistikom obrazovanju
i koji priznaju dvoazbunost kao realnost svog kulturnog sveta, istovremeno slo-
venskog i evropskog bez obzira na to daju li u linoj upotrebi prednost irilici ili
latinici. U svakom sluaju, to je tematika od velikog znaaja za svekoliku srpsku
kulturnu sredinu i za kulturu koja se potpuno ili delimino temelji na srpskoj
jezikoj i izraajnoj tradiciji; a ne mogu je bez tete zanemarivati ni drugi sudio-
nici istorijskog irilometodskog naslea (Peikan i dr. 2002,17).
U tom poglavlju nisu prikazana samo pravopisna pravila, nego i povije-
sni prikaz nastanka i meuodnosa europskih pisama, primjena pisama na srp-
skom jezinom prostoru u prolosti, promjena i prilagoavanja azbuke, razvi-
tak tipova pisma, glavnih oblika dananjeg pisma, te naposljetku osnovne nor-
me pisanja irilice i latinice. Jasno je, dakle, da je ovo poglavlje u svakome po-
gledu nadilo potrebe i funkciju pravopisa, no jasno je zato prireivai sma-
traju toliko vanim posvetiti ovako velik prostor pismu. Pri tom je latinici po-
sveeno svega nekoliko pasusa, a sve ostale odrednice odnose se na irilicu, na
emu se oito inzistiralo radi stava MS o tekom poloaju irilice kao ugroe-
nog pisma u Srbiji, koje treba to vie promovirati i pribliiti korisnicima.
U BFM-u irilici je posveena jedna toka u kojoj stoji saet navod da je
prikaz irilice predmet prirunika namijenjenih za njezino uenje, dok je u
HP-u objanjen razlog njezina navoenja: U svojoj prolosti hrvatski se jezik bi-
ljeio i nelatininim pismima glagoljicom i irilicom (Badurina i dr. 2007,5).

2. 3. Glasovi i glasovni skupovi5


Poglavlja koja se bave glasovima i glasovnim skupovima u svakome su
pravopisu razliito organizirana, ali veinom se pravila odnose na ista pitanja.
U svim pravopisima postoje poglavlja koja problematiziraju glasove , , d i
u obliku kraega prikaza, bez posebnih pravila. Razlog posebnog isticanja tih
glasova jesu tekoe koje nastaju zbog razliitosti dijalektnih osnova, razlika iz-
meu pisanja i govora u knjievnom jeziku ili pak zbog razliitih mogunosti
pisanja s obzirom na fonoloka i morfoloka naela. Meu prikazima pisanja
tih glasova nema nikakvih razlika, no situacija s glasovima j i h znatno je zani-
mljivija u kontekstu ove teme.

5 O ovoj problematici usp. Okuka 2008.


388
Virna Karli

Svi analizirani pravopisi osim HP-a sadre zasebno poglavlje o glasu h. U


BFM-u je naglaeno da ne bi trebalo biti nikakvih potekoa s glasom h jer se
upotreba toga glasa stabilizirala, ali da je poglavlje o njemu nuno zbog nekih
kolebanja koja se ipak znaju javiti. Prikaz oblika u kojima se javlja glas h isti je
u svim pravopisima, no postoje razlike koje valja spomenuti. BFM propisuje
nekoliko pravila koja se ne poklapaju s SP-om i NP-om. U rijeima tipa buha
i duhan nije doputena varijanta s glasom v umjesto glasa h, to se podudara s
podacima iz pravopisnoga rjenika HP-a, dok je u ostalim pravopisima dozvo-
ljeno dvojno rjeenje. BFM doputa dvojno pisanje rijei tipa (h)rva, (h)ra,
(h)rzati, kao i arhaine varijante adaha, proha, buzdohan, dok SP i NP u prvo-
me sluaju propisuju iskljuivo varijantu bez glasa h (rva, ra, rzati), a u dru-
gome sluaju, kao i HP, ne prihvaaju arhaine varijante s glasom h. U HP-ovu
pravopisnom rjeniku stoji hrva kao jedina varijanta, rije (h)rzati je dozvo-
ljena u obje varijante, dok su rijei ra i rav u pravopisnom rjeniku definira-
ne znaenjem nevaljalac ili nitkov. Oblike kao to su lahko, mehko, mahrama ne
dozvoljava niti jedan pravopis. Takoer treba spomenuti dvojno pravilo pisanja
slova h izmeu dvaju samoglasnika u rijeima podbuhao/podbuo i muhur/mur
u SP-u i NP-u, to nije sluaj u hrvatskim pravopisima.
U svim pravopisima zasebno je obraeno pitanje pisanja glasa j. Prva ra-
zlika tie se hrvatskoga i srpskoga jezika, a radi se o pisanju grafema j kod stra-
nih imena i posvojnih pridjeva u sklonidbi, kratica u sklonidbi, vlastitih imena
na i i y, opih stranih imenica na granici leksikoga i gramatikoga morfe-
ma. Svi pravopisi propisuju isto pravilo, a to je varijanta s pisanjem grafema j
(npr. Verdi-Verdija), osim HP-a koji propisuje suprotno (Verdi-Verdia). U ovo-
me kontekstu svakako treba spomenuti i pravilo pisanja grafema j u pridjevima
tipa zeji, vuji i sl. Dok HP i BFM propisuju pisanje bez grafema i + -ji, SP ima
dva pravila koja se tiu toga pitanja: prvo pravilo odnosi se na pridjeve u ko-
jima ispred nastavka ji stoji samo jedan suglasnik i u tom sluaju se pie isto
kao u hrvatskim pravopisima (zeji, vuji), ali ako ispred nastavka stoji sugla-
snika skupina, pie se grafem i (oviji).
Problematika jednaenja po zvunosti i po mjestu tvorbe u svim je pravo-
pisima obraena slino, s time da se SP istie po tome to u uvodnom poglavlju
nudi povijesni kontekst i objanjava principe fonolokog pravopisa, ime izlazi
iz okvira pravopisnog prirunika. U kontekstu kontrastivne analize zanimlji-
vo je pravilo sklanjanja i izvoenja prezimena i naselja. HP dozvoljava dvojni
nain pisanja, a to podrazumijeva pisanje s jednaenjem i bez jednaenja po
zvunosti (Boac-Boca/Boca), dok ostali dozvoljavaju samo opciju s promje-
nom (Boca). Pravopisi takoer nude razliita rjeenja u sluaju pisanja glasova
s, , z i u pojedinim stranim imena. U srpskom pravopisu to nije sporno zbog
prilagoenog naina pisanja stranih rijei i imena, pa vrijedi univerzalno pra-
vilo da do glasovne promjene dolazi u svim sluajevima (Habzburgovci), osim
onda kada takva promjena povlai za sobom promjenu i susjednog suglasnika,
dok hrvatski pravopisi, kao i NP, nalau izvorni oblik bez promjene (Habsbur-
govci).
389
Kontrastivna analiza aktualnih pravopisa matice Hrvatske i Matice srpske

Ovdje posebno treba spomenuti i pridjev sretan/srean. U NP-u i SP-u do-


zvoljene su obje varijante, dok hrvatski pravopisi propisuju varijantu sretan.
to se tie pravila o gubljenju suglasnika, odstupanja su uglavnom poje-
dinana i zanemariva, osim dviju bitnih razlika. Prva se tie naina pisanja fu-
tura glagola na -ti. NP nalae dvojno rjeenje, spojeno i odvojeno, SP spojeno,
a hrvatski pravopisi odvojeno (igrat u/igrau). Druga vana razlika tie se za-
mjenice tko/ko. NP prihvaa obje varijante, hrvatski pravopisi iskljuivo vari-
jantu tko, dok SP preferira varijantu ko, uz objanjenje da se tei ujednaavanju
promjena i otklanjanju razlika tko-koga-kome. U sklonidbi prezimena i ime-
na mjesta u kombinaciji suglasnika d i t ispred c i HP doputa obje varijante,
BFM ne dozvoljava ispadanje suglasnika, osim kada je to usvojeno tradicijom,
a NP i SP propisuju ispadanje suglasnika. Ostale razlike su pojedinane, npr.
pisanje rijei nuan/nudan (NP i HP dvojno, BFM nudan, SP dvojno,
ali prednost daje obliku nuan), zatim pisanje rijei udovitan/udovian, po-
tapalica/podtapalica i sl.
Ostale glasovne promjene uglavnom nisu obraene u zasebnim poglavlji-
ma u svim pravopisima. Tako na primjer samo HP zasebno spominje jotaciju.
SP jedno cijelo poglavlje posveuje razlikovanju primarnih i sekundarnih su-
glasnika i porijeklu sekundarnih suglasnika. Informacije toga tipa nisu dostu-
pne u ostalim pravopisima. Razlike na razini pravopisnih pravila vezanih za
palatalizaciju ne postoje, osim u promjeni grupa -sk, -st, -zg : -, -, - u de-
minutivima ispred sufikasa ica i i. NP i SP propisuju obaveznu promjenu
(guska-guica), a HP odobrava nepromijenjenu i promijenjenu varijantu (gu-
ska-guica/guskica). BFM ne spominje ovo pitanje meu pravopisnim pravili-
ma, ali u rjeniku takoer doputa dvojno pisanje. Kada je rije o sibilarizaciji,
sporno je pisanje pojedinih rijei, npr. dativa i lokativa jednine rijei Lika i slu-
ga. NP propisuje iskljuivo oblik Liki i dvojno pisanje slugi/sluzi. SP pak za obje
rijei propisuje dvojno rjeenje, ali daje prednost oblicima Lici i sluzi. Hrvatski
pravopisi ne spominju zasebno to pitanje, a navedene rijei nisu obraene u
njihovim pravopisnim rjenicima.
Odnos glasova l i o opirno je obraen u SP-u, a takoer se neto manje
detaljno spominje u NP-u, dok se u hrvatskim pravopisima uope ne govori o
tome. U SP-u je predstavljen povijesni pregled tih odnosa te je posebno nagla-
ena injenica da je hrvatska standardizacija sklonija nezamijenjenom l (vol,
sol), to potvruju primjeri obaju hrvatskih pravopisa, dok SP iskljuivo propi-
suje mlau varijantu (vo, so). NP je u pravopisnom rjeniku doputao obje va-
rijante. U tom kontekstu spomenuta je i tvorba pridjeva na ski ija osnova za-
vrava na l odnosno o, a iz pravopisnih rjenika svih analiziranih pravopisa
vidljivo je da su prihvatljive obje varijante (aneoski/anelski), s time da je kon-
kretno kod ovoga primjera u pravopisnom rjeniku SP-a naglaeno da postoji
razlika u znaenju (anelski neutralno, aneoski preneseno).
U SP-u je obraeno jo nekoliko tema koje se ne odnose na pravopisna pra-
vila, nego se radi o opisima i objanjenjima pojedinih odnosa i utjecaja, a neke
od tema se tiu upravo odnosa hrvatskoga i srpskoga jezika pa ih svakako valja
spomenuti. U poglavlju o odnosu grupa t i d s drugim suglasnicima izmeu
390
Virna Karli

ostalog su spomenute dublete tipa ovlaenje/ovlatenje te su nabrojeni svi gla-


goli kod kojih se javljaju takve dvojne varijante, s objanjenjem da varijanta sa
suglasnikim skupom t ima prednost u hrvatskoj standardizaciji, dok je mlaa
varijanta sa karakteristina za srpski uzus. Takoer se javlja dvojnost u slu-
aju glagola u prezentu sa suglasnikom skupinom sk (npr. pljeskati) koja moe
i ne mora prijei u skupinu (pljeskam/pjleem). U svim analiziranim pravo-
pisima obje su varijante prihvatljive, a SP daje prednost varijanti bez promjene.
U SP-u je spomenuta i dvojnost t/ kod nekih rijei (npr. opti, optina, svete-
nik : opi, opina, sveenik). Varijanta sa skupinom t karakteristina je za srp-
ski jezik i preuzeta je iz irilometodskoga nasljea, dok je u hrvatskom jeziku
prisutna iskljuivo varijanta s glasom . Posljednja tema iz ove cjeline obraena
u SP-u jest nepostojano a, a u ovom kontekstu bitno je navesti dubletizam kod
imenica u nominativu jednine s nastavkom nt i kt koje u srpskom standardu
mogu i ne moraju imati nepostojano a (perfek(a)t, dijalek(a)t), a u hrvatskom
se javljaju iskljuivo u varijanti bez nepostojanog a.
Pitanje koje je u svim analiziranim pravopisima predstavljeno zasebno jest
problematika refleksa jata, odnosno pitanje ekavskog i ijekavskog izgovora. NP
i SP, za razliku od hrvatskih pravopisa, uvodno objanjavaju (povijesni, jezi-
no-povijesni i dijalektoloki kontekst), a potom prikazuju sustavni odnos eka-
vice i ijekavice. Nakon toga slijede pravila ekavskog i ijekavskog izgovora, od-
nosno pravila smjenjivanja ije/je/e/i/, koja se u veini sluajeva podudaraju, uz
svega nekoliko odstupanja.
U NP-u i SP-u predstavljena je skupina rijei koje imaju dvojni oblik u ije-
kavskoj varijanti (prijevod/prevod, prijedlog/predlog, prijevoj/prevoj, prijeglas/
preglas, prijenos/prenos, prijevoz/prevoz, prijelaz/prelaz, prijevara/prevara, pri-
jepis/prepis, prijeem/preem, prijelom/prelom), dok je u hrvatskim pravopisi-
ma dozvoljen samo oblik s ije (osim u sluaju rijei prijeglas/preglas i prijevara/
prevara koje BFM dozvoljava u obje varijante, te rijei prijelaz/prelaz i prijeva-
ra/prevara koje u obje varijante dozvoljava HP). Potom je predstavljena skupi-
na rijei u NP-u koje takoer imaju dvojne varijante za koje u SP-u stoji da su
nerealne, a hrvatski pravopisi ih propisuju kao dvojna rjeenja (prijegled/pre-
gled, prijezir/prezir, prijesjek/presjek, prijerez/prerez), uz iznimku HP-a koji ne
dozvoljava inaicu prijerez.
to se tie pozicije kratkoga jata u poziciji iza tzv. pokrivenog r ispred ko-
jeg se nalazi jo koji suglasnik, NP i SP propisuju jate (greka, strelica, dre-
bad), HP navodi inaicu s ije kao dio tradicije i zato je dozvoljava, dok su se
pravila u BFM-u mijenjala u razliitim izdanjima. Po pravilima etvrtog i svih
daljnjih izdanja bilo je propisano dvojno rjeenje, osim u est rijei i njihovim
tvorenicama (vrijeme, srijeda, privrijediti, upotrijebiti, trezven i naprijed), dok
je u kasnijim izdanjima propisana iskljuivo varijanta s je (bezgrjean, brjegovi,
brjestik, grjenik, krjepak, vrjedniji, zavrjeivati...).
Pravopisno su razliito tretirani oblici sio/sjeo, srio/sreo, vrio/vreo, sazrio/
sazreo, io/jeo. NP, SP i BFM (osim oblika io) dozvoljavaju oba oblika, dok ih HP
uope ne spominje kao mogunost. Dubletu nisam/nijesam dozvoljavaju NP,
SP i BFM (ali kao stilski obiljeen oblik), a HP je ne spominje. Dvojnost u slu-
391
Kontrastivna analiza aktualnih pravopisa matice Hrvatske i Matice srpske

aju sloenica tipa blijedout/bljedout dozvoljena je u NP i HP, u SP se ne spo-


minje, a u BFM-u je dozvoljena jedino varijanta s ije. Potom dvojnosti sticaj/
stjecaj i opticaj/optjecaj dozvoljene su u NP-u i SP-u, dok su u hrvatskim pra-
vopisima propisane iskljuivo varijante stjecaj i optjecaj. Varijante se javljaju i
kod tvorbe mnoine pojedinih imenica (kresovi/krijesovi, vjekovi/vijekovi, smi-
jehovi/smjehovi). SP i NP dozvoljavaju dubletnost, HP u sluaju ovih primjera
dozvoljava obje varijante samo u sluaju vijekovi/vjekovi, a za ostale propisuje
oblike kresovi i smjehovi, dok BFM propisuje oblike krijesovi, vjekovi, smjehovi.
U vezi s ovom problematikom, koja oito nije do kraja normirana ni na jednoj
strani, postoji jo cijeli niz problema koji su razliito rijeeni u pojedinim pra-
vopisima, ali ovo je kratki prikaz najvanijih primjera.

2. 4. Veliko i malo poetno slovo


Poglavlja koja se bave pisanjem velikog i malog poetnog slova u pravopi-
sima potpuno su drugaije organizirana, no pravopisna pravila izloena u nji-
ma razlikuju se tek minimalno. Prireivai SP-a su bili skloni opirnim teorij-
skim objanjenjima pravilnoga pisanja velikog i malog poetnog slova, dok je
u HP-u izloeno nekoliko temeljnih pravila bez detaljnijih objanjenja nakon
kojih slijede toke s pravilima.
Razlike koje se javljaju meu pravilima pisanja velikog i malog slova u
HP-u i SP-u nisu mnogobrojne, razilaenja ima svega nekoliko. Prva razlika
vidljiva je u pisanju imena pokrajina. U SP-u stoji objanjenje da u imenima
veih regija ima nekoliko sluajeva s kraim i duljim imenom u kojima je ne-
kadanja opa imenica uglavnom izgubila opi karakter i postala sama po sebi
vlastito ime. Zato se te imenice piu velikim slovom kada se nau u sklopu pro-
irenog naziva (Dalmatinska Zagora), a prireivai navode da se tom pravilu
mogu dodati i neki primjeri koji u SP-u nisu tako regulirani (Gorski Kotar, Hr-
vatsko Zagorje) zbog obiajne norme radi koje ne bi bilo dobro inzistirati na ve-
likom slovu pa su prihvatljive obje varijante. Iz istih razloga u SP-u stoji da je
doputeno dvojno pisanje Boka Kotorska/Boka kotorska, a HP i BFM propisuju
iskljuivo pisanje malim slovom (Gorski kotar, Hrvatsko zagorje, Dalmatinska
zagora). NP se ne bavi ovim pitanjem.
Druga razlika je gotovo neznatna, ali svejedno je valja spomenuti. Radi se
o pravilima pisanja rijei bog/Bog. U HP-u u poglavlju Veliko poetno slovo sto-
ji pravilo da se ta rije pie velikim slovom, osim u frazemima, u mnoini i u
izrazima koji su nabrojeni. U poglavlju Malo poetno slovo stoji da se oznaava
malim slovom u sluaju oznaavanja vrste bia. U SP-u se, isto kao i u BFM-u,
nudi dvojno rjeenje, jer pravilo kae da se i u shvaanju te rijei kao imena
jednog boanstva ipak zadrava ope znaenje pa je opravdano pisanje malim
slovom. Ipak, naglaeno je da na pravopisnu praksu utjeu i tenje da se veliko
slovo pie iz potovanja, kao i uzusi prihvaeni u vjerski markiranim tekstovi-
ma.
Trea razlika koja se javlja tie se pravila pisanja poetnog slova naziva vr-
hovnih poglavara (predsjednik, papa, dalaj lama, kralj, kraljica, patrijarh) koji
392
Virna Karli

se po onome to stoji u HP-u piu malim slovom, bilo uz ime, bilo samostalno,
kao i po onome to stoji u SP-u, ali po BFM-u i NP-u piu se velikim slovom.

2. 5. Pisanje rijei iz stranih jezika


U poglavljima koja se bave ovom problematikom postoje velike razlike u
organizaciji grae i meu samim pravopisnim pravilima, to je uvjetovano ra-
zliitim pismima i drugaijim kulturnim kontekstom i tradicijom pismenosti.
U SP-u su u poglavlju Prilagoeno pisanje imena iz stranih ivih jezika u
okviru cjeline pod naslovom Naelni pristup izloeni osnovni podaci o vrsta-
ma postupaka prilikom pisanja tuih vlastitih imena. Izloene su karakteristi-
ke prilagoenog i izvornog pisanja na latinici i irilici, krai povijesni pregled
pravila transkripcije u pravopisima i njezine osnovne postavke. Meu osnov-
nim postavkama transkripcije ukljuena su i pravila izvornog pisanja na lati-
nici, a u kontekstu usporedbe s HP-om posebno su zanimljiva pravila o skla-
njanju imena. U SP-u stoji zajedniko pravilo da je za imena iz svih jezika ne-
ophodno potovati pravopisne odredbe o pisanju grafema j meu samogla-
snikim skupovima i + samoglasnik na granici osnove i gramatikog morfema
(ColumbiaColumbija, Columbije, Columbiji, Columbiju), te pravilo o promje-
ni ck u nekim primjerima (Petrarca-Petrarke-Petrarkin). U HP-u vrijedi pra-
vilo koje nalae pisanje skupova i + samoglasnik na granici osnove i gramati-
kog morfema bez grafema j (Columbia-Columbii-Columbie-Columbiu). Pravi-
lo navedeno u BFM-u i NP-u podudara se s onim u SP-u. Promjena ck nije
propisana ni u HP-u ni u BFM-u (Petrarca-Petrarce-Petrarcin), ali jest u NP-u.
Druga vana razlika tie se padenih oblika stranih enskih vlastitih ime-
na koja zavravaju nultim nastavkom, to zapravo i nije pravopisno pitanje,
ali se njime bave svi obraeni pravopisi. U SP-u se navodi primjer deklinacije
(Agnes-Agnesi-Agnesin), a HP propisuje da se takva imena uvijek javljaju s nul-
tim nastavkom. U NP-u je ponuena dvojna opcija, kao i u BFM-u, s tim da je
u njemu rjeenje takvo da je ime nepromjenjivo ili pak poprima hrvatski tvor-
beni nastavak (Agnesica).
Poglavlje o pisanju rijei iz stranih jezika u HP-u organizirano je neto
drugaije. To je poglavlje odvojeno od poglavlja koje govori o transkripciji i
transliteraciji, to je i logino jer je za hrvatski jezik karakteristino da se imena
iz jezika koji se slue latinicom piu u izvornom obliku pa je tome posveeno
cijelo poglavlje, dok je u SP-u stavljen naglasak na transkripciju i translitera-
ciju. U HP-u su iznesena detaljna pravila izvornog pisanja i sklanjanja stranih
imena, tvorbe pridjeva na ov/-ev (-ljev) i in od stranih imena te tvorbe pri-
djeva na ski i imenica od stranih imena, a na kraju su iznesena pravila vezana
uz ostale strane rijei (grafiki i morfoloki prilagoene i neprilagoene).
U SP-u se ne spominju pravila o pridjevima na ski i imenicama nastalim
od stranih imena u kontekstu izvornoga pisanja. HP nalae da bi se u pravilu
takvi pridjevi trebali pisati po pravilima transkripcije u prilagoenom obliku
(njujorki, Njujoranin), osim u sluaju kada bi potivanje toga pravila dove-
lo do neprepoznatljivosti osnovne imenice (gideovski a ne *idovski od franc.
393
Kontrastivna analiza aktualnih pravopisa matice Hrvatske i Matice srpske

Gide). U BFM-u je ponueno dvojno rjeenje, a u NP-u vrijedi isto pravilo kao
u HP-u.
U nastavku SP-a u okviru istoga poglavlja slijede pravila posveena oso-
bitostima transkripcije slavenskih imena, a zatim abecednim redom i drugih
jezika pojedinano6. Osim pravila transkribiranja znakova iz pojedinih jezika,
u SP-u su ponuena opirna objanjenja i primjeri, to je potrebno zbog e-
stog prilagoenog tipa pisanja. Poglavlje o transkripciji i transliteraciji u HP-u
je neto krae, ali injenica je da su u hrvatskom jeziku ta pravila znatno rje-
e potrebna. Vano je rei da je u HP-u takoer obuhvaen vrlo velik broj jezi-
ka7, ali saetije obraenih. U NP-u transkripcija nije obraena toliko detaljno,
s tim da su prikazana pravila samo za slavenske i zapadnoeuropske jezike8. U
BFM-u transkripcija nije gotovo uope obraena, nego se spominje tek u op-
im crtama.

2. 6. Rijei iz klasinih jezika i ostali internacionalni leksik


Pitanju internacionalnog leksika i rijei iz klasinih jezika u SP-u je posve-
eno jedno cijelo poglavlje, kao i u NP-u, ali znatno opirnije. U HP-u i BFM-u
ta problematika se uope ne spominje, osim pravila transkripcije latinskog i
starogrkog jezika u HP-u, ali ti opisi nisu nita opirniji od opisa ostalih stra-
nih jezika.
U SP-u nisu navedena samo pravila transkripcije latinskog, starogrkog
i novogrkog jezika, nego je dan i povijesni kontekst preuzimanja tih rijei u
srpski jezik, nain njihove nostrifikacije te detaljna pravila prilagoavanja rijei
tih jezika prirodi srpskoga jezika. Posebna panja posveena je dubletnim rje-
enjima i nedoumicama vezanim uz pisanje tih rijei koja nisu samo iznesena,
nego i objanjena. Uz srpske varijante prilagoenih rijei u pravilima su izne-
sene i hrvatske inaice. Oito je da je SP, za razliku od HP-a i BFM-a, nastavio
tradiciju NP-a, u kojemu je ova tema takoer prikazana iscrpno, ali bez nagla-
ska na to koje su varijante tipinije za zapadniju, odnosno istoniju varijantu.

2. 7. Interpunkcija
U sluaju normi koje se odnose na interpunkciju, u kontekstu ovakve kon-
trastivne analize, najzanimljiviji segment predstavljaju pravopisna pravila koja
se odnose na zarez, jer se upravo u okviru tih pravila jasno oituju zastuplje-
na interpunkcijska naela (strukturna, logiko-semantika i ritmo-melodijska)
koja su na razliite naine zastupljena u hrvatskoj i srpskoj ortografiji.
Zarez je interpunkcijski znak ije normiranje iziskuje sloeniju razradu od
svih ostalih interpunkcijskih znakova zajedno. Ovdje e biti iznesene samo naj-

6 albanski, arapski i perzijski, engleski, talijanski, japanski, kineski, maarski, njemaki,


portugalski, rumunjski, francuski, nizozemski, panjolski.
7 uz nabrojane jezike u SP-u jo i danski, estonski, finski, hausa, hebrejski, hindski,
indonezijski, islandski, joruba, katalonski, latinski, letonski, litavski, norveki, novogrki,
sanskrt, staroslavenski, hrvatskocrkvenoslavenski, starogrki, svahili, vedski, turski.
8 francuski, talijanski, njemaki, panjolski, maarski, engleski.
394
Virna Karli

osnovnije postavke analiziranih pravopisa9. SP sadri poglavlje koje definira


i diferencira gramatiki i logiki tip interpunkcije te poblie prikazuje princi-
pe logikog pravopisa koji je karakteristian za srpski jezik, kao i za hrvatski
od 1960. godine. Logiki tip pravopisa temelji se na smislu, funkciji i jezinom
osjeanju, ali ne iskljuuje i uvjetovanost gramatikim odnosima, tovie, nji-
ma se utvruje mogua pozicija zareza te se odreuje hoe li se zarez pisati.
Gramatiki odnosi se u ovome kontekstu prvenstveno odnose na usporednost
(nizanje, nabrajanje), naknadno dodavanje (dodaci, umeci, izdvajanje), suprot-
nost i isticanje. U svim pravopisima ti se principi podudaraju, no postoji osjet-
na razlika u strogosti i dosljednosti pojedinih pravopisa. To je svakako tema
koja zasluuje posebnu panju, no to je posljedica snanijeg prevladavanja ri-
tmo-melodijskog principa u SP-u, u kojemu je iznesena i misao o slobodnoj
interpunkciji i relativiziranju postavljenih pravila. SP ostavlja neto vei pro-
stor jezinom osjeanju i logici te velik prostor posveuje pribliavanju i obja-
njavanju problematike korisniku, s pojanjenjem da pitanje pisanja zareza nije
detaljno normirano, nego da je cilj prireivaa zadrati slobodan orijentacijski
karakter. Pravila u BFM-u ukazuju na zastupljenost ritmo-melodijskog princi-
pa i slobodne interpunkcije, dok je HP izrazito strukturno organiziran pravo-
pis, pogotovo kada je rije o pisanju zareza.
Pravila koja se tiu pisanja toke gotovo su ista u svim pravopisima, s tim
da postoji jedna razlika izmeu hrvatskih pravopisa i NP-a i SP-a, a rije je o
pisanju toke iza rimskih rednih brojeva. U hrvatskim pravopisima inzistira
se na pisanju toke, uz objanjenje da bi u suprotnome moglo doi do zabune
zbog mogueg mijeanja rimskih brojki s velikim tiskanim slovima. Takoer se
javljaju razlike meu pravilima vezanim uz kombiniranje toke s drugim inter-
punkcijskim znacima. U NP-u stoji da se u tim sluajevima toka uvijek pie,
a u BFM-u se uvijek izostavlja, osim ako je jasnoa potpuna, a gospodarstvenost
izrazito vea. U HP-u je to pitanje detaljnije razraeno i nije rijeeno jedno-
znano. Ope pravilo nalae da se toka ne pie uz druge interpunkcijske zna-
kove, osim u sluaju pisanja rednoga broja u situacijama u kojima bi moglo biti
zbunjujue, u poloaju u kojem izmeu nje i interpunkcijskog znaka dolazi bje-
lina te u sluaju toke koja obiljeava kraticu uz sve druge interpunkcijske zna-
kove. U SP-u je ope pravilo isto uz iznimku toke u kombinaciji sa zagradom.
Osim toga, HP nalae i nekoliko pravila kojih nema u ostalim pravopisima, a
tiu se pisanja internetskih adresa i adresa elektronike pote.
Pravila o pisanju upitnika i usklinika u svim su pravilima ista. Jedina ra-
zlika je u tome to pojedini pravopisi ne problematiziraju ista pitanja, ali ni u
tom pogledu nema znaajnih odmaka.
Pravila o pisanju toke-zareza, dvotoke, crte, crtice, navodnika, poluna-
vodnika, zagrade i trotoke veinom se poklapaju i nema razlika koje su poseb-
no zanimljive u ovome kontekstu.

9 O ovome detaljnije Badurina/Matei 2008.


395
Kontrastivna analiza aktualnih pravopisa matice Hrvatske i Matice srpske

2. 8. Sastavljeno i rastavljeno pisanje


Problematika sastavljenog i rastavljenog pisanja, uz normiranje zareza, je-
dan je od najsloenijih i najzahtjevnijih poglavlja u svim pravopisima. Pita-
nja spojenog i odvojenog pisanja nerijetko su rijeena neujednaeno, s velikim
brojem dubleta i nedosljednosti. To je tema koja zahtijeva posebno istraivanje,
tako da e izlaganje na tu temu u ovome radu biti tek okvirno.
SP u nekoliko poglavlja teorijski predstavlja cijeli niz problema oko nor-
miranja sastavljenog i rastaljenog pisanja, prvenstveno u odnosu na tradiciju
i uvoenje nove leksike. NP propisuje pisanje crtice u svim imenikim spoje-
vima rijei u kojima bi prva sastavnica ostala nepromjenjiva. U uvodnom po-
glavlju SP-a najavljeno je odmicanje od te postavke, s objanjenjem da bi taj
nain pisanja preopteretio pismo, a u meuvremenu su se pojavile i obiajne
norme iji su nedostatak prije svega neujednaenost i esta kolebanja (npr. iks
noge, ali x-noge; sport-klub ali dez muzika; mini suknja, ali mini-firma; ra-
dio-stanica, ali radio voditelj itd.). HP se nije odmaknuo od NP-a u tolikoj mje-
ri. Osnovno pravilo preteito se podudara s pravilom koje propisuje NP: dvije
imenice povezane tako da prva (koja se ne sklanja) atributno dopunjava drugu
(koja se sklanja) piu se s crticom. To znai da se po HP-u u znatno vie slu-
ajeva pie crtica, ime je postignuta osjetno vea dosljednost, a jednoznano
je rijeeno i pitanje pisanje sloenica iji prvi dio ine rijei auto, moto, video,
kino, audio, foto, koje je u SP-u vrlo komplicirano i s estim iznimkama. BFM
nudi neto drugaija pravila, a zajedniko mu je s SP-om to to takoer (ali u
neto manjoj mjeri) izbjegava pisanje crtice, pa tako u sluaju sloenica iji je
prvi dio strana pridjevna rije nalae odvojeno pisanje (mini suknja, mini fir-
ma), ali crtica se pie u sluaju imenike polusloenice koju ine dvije imeni-
ce s istom razinom znaenja i sa zasebnim naglaskom (sport-klub, dez-muzi-
ka). Pisanje sloenica iji prvi dio ine rijei auto, moto, video, kino, audio, foto
te pisanje imenica iji prvi dio ine simboli ili njihov naziv (iks-noge i x-noge)
rijeeno je isto kao u HP-u. Moe se rei da u vezi s ovim pitanjem analizira-
ni pravopisi predstavljaju tri razliita stupnja odmaka od NP-a, to je ovisilo o
izboru priklanjanja uporabnim varijantama ili tenji k ostvarivanju jednozna
nih i jednostavnijih pravila.
Drugi veliki odmak od NP-a koji se dogodio u sva tri pravopisa tie se spa-
janja prijedloga i imenica koje je u njemu predloeno (npr. dotamo, podnebom,
naizmaku itd.), to je odbaeno kao mogunost s obzirom na neprihvaenost
u praksi.
U okviru ovoga poglavlja svakako valja navesti i ranije spomenutu razliku
u pisanju futura, a ostalo se odnosi na pojedinane razlike koje je nemogue
usustaviti i ukratko prikazati (pogotovo pitanje spojeva prijedloga i drugih rije-
i te dvaju ili vie pridjeva), nego zahtijevaju posebnu obradu pa o tome ovom
prilikom nee biti rijei. Zbog niza rasprava koje su se odvijale meu hrvat-
skim lingvistima, navela bih samo jedno pojedinano pravilo, a to je nain pi-
sanja nijenoga oblika glagola htjeti. Od pravopisa obraivanih u ovome radu,
jedino BFM nalae odvojeno pisanje (ne u, ne e, ne e...).
396
Virna Karli

2. 9. Kratice
Poglavlje koje se bavi kraticama u SP-u i HP-u organizirano je na razlii-
te naine, a javlja se i nekoliko razliitih pravopisnih pravila. U HP-u se kratice
dijele na jednostavne i sloene (akronime), dok su u SP-u podijeljene na ope,
verzalne (akronime) i verbalizirane. Ope kratice potom se dijele na dvije pod-
skupine: saete i poetne.
U cjelini koja se bavi saetim kraticama postoje odreene pravopisne razli-
itosti. To vrijedi za kratice koje se sastoje od poetnog i posljednjeg slova rije-
i, koje se u srpskom jeziku piu bez toke, a u hrvatskom s tokom. Zbog toga
kratica ga ili gica u SP-u pripada pod ope pravilo, a u hrvatskim pravopisi-
ma se navodi kao iznimka, budui da se takoer pie bez toke. Razliito je or-
ganizirana i podjela kratica koje se sastoje od prvoga slova i drugih odabranih
karakteristinih slova rijei, te kratica izraza od vie rijei. U hrvatskim pravo-
pisima ta su dva tipa stavljena u istu kategoriju, dok se u srpskom pravopisu
navode kao iznimka. U okviru ovoga poglavlja u HP-u su navedena jo neka
pravila koja se u SP-u ne spominju, a to je pravilo kratica s kosom crtom nasta-
lih skraivanjem prijedlonih skupova s prijedlogom na u administrativnome
jeziku (n/r na ruke; Severin na Kupi Severin N/K) te pravilo pisanja mno-
inskog oblika skraenih rijei u jednostavnim kraticama (gg. gospoda; .ss.
asne sestre). Takoer se u SP-u ne spominju kratice dvopojmovnih pridjeva,
koje po pravilu navedenom u HP-u zadravaju crticu (hr.-fr.) te o kraticama za
imena drava (u HP-u npr. ITA ili IT za Italiju) i o osobitim vrstama kratica po-
put znakova za copyright (), trademark () i registrirani zatitni znak ().
Dok su u HP-u kratice preuzete iz latinskog svrstane pod kategoriju jedno-
stavnih kratica, u SP-u je tome pitanju posveeno cijelo zasebno poglavlje u ko-
jemu je obraeno i pitanje mjernih kratica. U HP-u se taj tip kratica ne spomi-
nje (g, kg, km, dl, cm), nego se te primjere navodi tek u dodatku s osnovnim
jedinicama Meunarodnog sustava jedinica.
U obraivanim pravopisima javlja se minimalna razlika u pisanju verbali-
ziranih kratica, to je u SP-u obraeno u zasebnom poglavlju, a u HP-u u sklo-
pu poglavlja o akronimima. Radi se o kraticama rijei nastalim adaptacijom i
verbalizacijom akronima, tj. o kraticama koje su se osamostalile kao imenice i
za koje prestaju vrijediti opa pravila. Glavna razlika izmeu hrvatskoga i srp-
skoga pravopisa jest pripadnost pojedinih kratica ovoj skupini. Tako se npr.
kratica CIA u hrvatskom jeziku nije udomaila kao u srpskom (Cija) ili pak
UNESCO, koji je u srpskom poprimio karakteristike imenice (Unesko). Ima jo
primjera, ali u HP-u postoji i zasebno poglavlje koje se bavi skraivanjem ime-
na ljudi, tako da je ta problematika obraena mnogo detaljnije nego u SP-u.
Tako se npr. obrauje pisanje dvolanih imena koja se piu s crticom i kratica-
ma vielanih imena i njihovim sklanjanjem. Nakon toga u sklopu HP-a slijedi
rjenik kratica, ega nema u ostalim pravopisima. U usporedbi s NP-om, za-
kljuak je da su spomenute razlike nastale odstupanjem HP-a od pravila izne-
senih u tom pravopisu, dok mu je SP ostao dosljedan.
397
Kontrastivna analiza aktualnih pravopisa matice Hrvatske i Matice srpske

2. 10. Rastavljanje rijei na kraju retka


Ovo je tema kojoj je posveen najmanji prostor u NP-u, s tim da u nje-
mu nisu ponuena obavezna pravila nego svega nekoliko preporuka. U BFM-u
stoji nekoliko najosnovnijih pravila. Neto opirniji prikaz ove problematike
predstavljen je u HP-u (npr. rastavljanje brojanih izraza, rastavljanje rijei ili
izraza izmeu kojih je kosa crta, rijei sa slogotvornim r i dr.), no u biti meu
njima nema bitnih razlika. I u HP-u stoji istaknuto da navedena pravila treba
shvatiti vie kao naputke. Jedina konkretna razlika meu napucima je ta da u
HP-u stoji uputa da se ne rastavljaju rijei poput opis, osa, uho, dok je po NP-u
to dozvoljeno.
SP ovu temu obrauje detaljnije i opirnije, ali se dri istih toaka kao i HP.
U SP-u je posebna panja posveena problemu suglasnike grupe meu samo-
glasnicima i to tako da pokriva sve mogue situacije u jeziku. U HP-u je to pita-
nje obraeno u dvije toke i tek okvirno objanjeno. Uz te ope naputke, u SP-u
je navedeno da postoji i bolje rjeenje od tradicionalne podjele po mjerilima la-
kog izgovora ili izgovornih smetnji, a rije je o mjerilima na temelju utvriva-
nja suglasnike grupe koje ne treba razdvajati nego ih prenositi zajedno na po-
etak donjega reda, s tim da se sve ostale grupe razdvajaju. U pravopisu je pri-
loena tablica sa suglasnikim skupovima koje ne treba dijeliti pri prelasku iz
reda u red te suglasnikim skupovima za koje se daje prednost razdvajanju, ali i
oni kod kojih su prihvatljive obje opcije. Tablica je popraena preciznim uputa-
ma i objanjenjima, a na samome kraju poglavlja priloena je jo jedna tablica
koja se sastoji od gradiranoga svoda ocjena o stupnju prihvatljivosti spojenog
ili odvojenog pisanja pojedinih skupova. Radi se, dakle, o iznimno precizno
definiranim preporukama, dok u HP-u pitanja rubnih sluajeva ostaju otvo-
rena. S druge strane, HP detaljnije precizira nain pisanja sloenica povezanih
crticom na kraju retka, a nudi i pravila pisanja izraza izmeu kojih je kosa crta
te brojanih izraza na kraju retka.

3. Zakljuak
Na temelju provedene analize moe se donijeti zakljuak da postoji odre-
eni broj razlika meu pravopisima hrvatskoga i srpskoga jezika. To su razli-
ke u osnovi sociolingvistike prirode nastale u suodnosu govora i standarda
kao rezultat razliitih tradicija i principa preskriptivistike te razliitih shvaa-
nja norme u pojedinim sredinama. Drugi vaan segment je odnos prema pra-
vopisnoj tradiciji, koji je u ovome sluaju rezultirao razliitou standardno-
jezinih koncepcija, a o tome postoji i uvrijeeno miljenje: hrvatske, koja se
preteno udaljava od zajednikoga hrvatskosrpskog pravopisa i srpske, koja se
uvijek vraa toj osnovici.
Ova analiza ipak je pokazala da se ne moe iskljuivo govoriti o tome da
SP slijepo nastavlja tradiciju NS-a, a da se analizirani hrvatski pravopisi od nje
pod svaku cijenu odmiu. Odreeni primjeri ukazuju na to da to nije ba tako,
iako se SP statistiki gledano osjetno vie podudara s NP-om. Priklanjam se
stavu da je jedan bitan faktor u svemu tome i priroda odnosa prema starome
398
Virna Karli

i novome u jeziku (zato npr. BFM ostaje dosljedan NP-u kada su u pitanju ar-
hainiji oblici), priroda stava prema NP-u u smislu njegova iskazivanja u pra-
vopisnim knjigama (SP neprestano istie povezanost s NP-om, dok ga hrvatski
pravopisi ne spominju), tenja hrvatskih pravopisa za odmakom od srpskoga,
sklonost srpske preskriptivistike konjunktivnoj normi, a hrvatske disjunktiv-
noj, te naposljetku osnovna koncepcija pravopisa i njegov odnos prema kori-
sniku. Posljednja navedena stavka je takoer iznimno vana, na to je ukazano
u ovome radu, prvenstveno kada je bilo rijei o SP-u. SP je pravopis koji je u
mnogoemu iziao iz okvira svoje forme i prekoraio o podruje teorije i hi-
storije jezika, sociolingvistike i standardologije, stavljajui u prvi plan vanost
korisnikova razumijevanja problema. Iako takav pristup ima dobrih strana, re-
zultirao je nepreglednou i obimnou, a time i manjom funkcionalnou u
praktinoj uporabi. Hrvatski pravopisi nisu bili skloni takvom tipu tumaenja,
a pogotovo se HP istie sistematinom i loginom organizacijom, koja omogu-
ava brzo i lako snalaenje. Takav pristup, s druge strane, liava korisnika po-
drobnijih tumaenja i objanjenja, ali to i nije primarno predmet pravopisne
knjige.
SP jasno naglaava svoj odnos prema tradiciji i u pojedinim poglavljima.
HP svoj afirmativni odnos prema cjelokupnoj tradiciji najavljuje u predgovoru,
s tim da je njegova vana karakteristika otvorenost prema registriranju i propi-
sivanju novih, dosad neobraenih pojava. BFM u predgovoru ne definira izri-
ito svoj odnos prema pravopisnoj tradiciji, a na temelju analize moe se za-
kljuiti da je skloniji arhainijim rjeenjima i manje otvoren novijoj problema-
tici te je u tom irem smislu konzervativniji u odnosu na HP i SP.

Literatura:
Babi, Stjepan 2000: Temelji hrvatskomu pravopisu, kolska knjiga, Zagreb.
Babi, Stjepan, Boidar Finka, Milan Mogu 2004: Hrvatski pravopis, kolska knjiga,
Zagreb.
Badurina, Lada, Ivan Markovi, Kremir Mianovi 2007: Hrvatski pravopis, Matica
hrvatska, Zagreb,.
Badurina, Lada 1995: Pravopis hrvatski pravopis srpski, asopis za filoloka istraivanja
7/2, Rijeka, 5969.
Badurina, Lada , Mihaela Matei 2008: Ortoepija i ortografska naela (na primjeru
hrvatske i srpske ortografske norme), Branko Toovi, Die Unterschiede zwischen dem
Kroatischen, Serbischen und Bosnjakischen/Bosnischen, Lit Verlag, Mnster et all, 477
493.
Greenberg, Robert David 2005: Jezik i identitet na Balkanu: Raspad srpsko-hrvatskoga,
Europa, Zagreb.
Okuka, Milo 2008: Razlike izmeu bosanskog/bonjakog, hrvatskog i srpskog
jezika, Branko Toovi, Die Unterschiede zwischen dem Kroatischen, Serbischen und
Bosnjakischen/Bosnischen, Lit Verlag, Mnster et all, 247246.
Peikan, Mitar, Jovan Jerkovi, Mato Piurica 2002: Pravopis srpskoga jezika, Matica
srpska, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Novi Sad Beograd.
399
Kontrastivna analiza aktualnih pravopisa matice Hrvatske i Matice srpske

Pravopis hrvatskosrpskoga knjievnog jezika s pravopisnim rjenikom, Matica hrvatska


Matica srpska, Zagreb Novi Sad, 1960.
Pravopis srpskohrvatskoga knjievnog jezika s pravopisnim rjenikom, Matica hrvatska-
Matica srpska, Zagreb-Novi Sad, 1960.





, , . -
, -
1960. . -
. -
: 1) ; 2)
; 3) .
,
.

400
VI.


Sneana Mocovi
Kragujevac

Afazija i bilingvalnost

U priloenom radu razmatra se podruje izuavanja kao i nastanak neurolingvi-


stike. Budui da se o neurolingvistici ne moe govoriti bez osvrta na fenomen afazije,
rad razmatra i njega, ukljuujui sve njegove poznate manifestacije, u koje izmeu-
ostalog spada i afazija kod bilingvalaca. Upravo iz tog razloga rad takoe panju po-
sveuje fenomenu bilingvalnosti, njenim tipovima, to treba da da jasniji uvid u pro-
blematiku afazije kod bilingvalaca.
Kljune rei: neurolingvistika, afazija, bilingvalnost, neuroodslikavanje

Neurolingvistika je novi ogranak lingvistike, koja se bavi odnosom jezik-


mozak. Njeni poeci datiraju sa kraja XIX veka, a posebno se razvija posled-
njih decenija na mei izmeu drutvenih i prirodnih nauka sa tendencijom
da objasni mozak i procese u njemu pomou jezika. Drugim reima, istrauje
kako je jezik ili jeziki sistem predstavljen u mozgu ljudi, dok su druge teo-
rije nastojale da jezik/ jeziki sistem predstave kao neku vrstu apstrakcije ba-
zirane na analizi teksta kao jezike tvorevine govornika, pri emu potpuno
izostavljaju ulogu mozga u produkciji i recepciji, odnosno razumevanju jezika/
govora (Petar Vukovi, 2008: 22). Neurolingvistika se dakle pre svega bavi sle-
deim pitanjima: gde je jezik? ta je jezik i kako funkcionie i u teoriji nasto-
ji da povee relacionu mreu jezike strukture (ako uzmemo u obzir da jezik
predstavlja sistem ili mreu relacija) i neuronsku mreu mozga koja obuhvata
nae jeziko znanje (Gordana Oci, 1996: 243). Ovaj ogranak lingvistike moe
da se shvati i kao pokuaj da se objasni lingvistiki sistem mozga, s toga bi se
moglo rei da je njen predmet istraivanja mentalni sistem koji lei u osnovi
jezika. Mentalni sistem, meutim, ne moe da se prouava direktno, a to isto-
vremeno predstavlja i najvei problem sa kojim se suoava neurolingvistika. S
obzirom na injenicu da je lingvistiki sistem smeten u mozgu, jezik nuno
mora da se tretira kao mentalni fenomen, bez obzira na sve tekoe koje takav
pristup stvara. Nuklearna fizika nailazi na identian problem, jer takoe prou-
ava nevidljive objekte pomou indirektnih metoda.
Do deliminih odgovora na sva ova pitanja (deliminih, jer kako u moz-
gu funkcioniu procesi izmeu naih misli i jezikog izraza jo uvek nije u pot-
punosti sagledno) dolo se putem jezikih deficita uzrokovanih oteenjem
mozga prilikom modanog udara. Ovaj fenomen je poznat pod imenom afa-
zija koja se jo definie kao naruena sposobnost govorne komunikacije. Go-
vor biva poremeen ili pak dolazi do potpunog gubitka govornih funkcija tj. do
nemogunosti komuniciranja verbalnim znakovima. Drugim reima, problem
nastaje kod receptivnih i ekspresivnih funkcija. Treba istai da je veza izmeu
403
Afazija i bilingvalnost

jezika i mozga tesno povezana sa prouavanjem afazije, odnosno poremea-


ja jezikih funkcija. Ovim prouavanjem se dolo do vrlo znaajnih saznanja
o povezanosti anatomskih, psiholokih i lingvistikih injenica i do identifi-
kovanja mehanizama koji te veze reguliu. Uvoenje novih metoda prouava-
nja afazije kao to je neuroodslikavanje ili tkz. neuroimaging (tehnike: CAT-
scans Computerized Axial Tomography, PET-scans Positron Emission To-
mography, MRIs Magnetic Resonance Imaging) doprinelo je da se doe do
saznanja o tome da je jeziko ponaanje rezultat sinhronizovane aktivnosti i-
roke funkcionalne mree koju ine posebno specijalizovani i meusobno pove-
zani regioni u kori mozga.
Mozak je inae najvei unutranji organ u ljudskom organizmu i kontro-
liui centar nervnog sistema. 85% njegove mase ini kora mozga (cerebralni
korteks), koja se sastoji iz raznih oblasti od kojih svaka ima svoju grau i funk-
ciju. Budui da koru mozga ine dve modane polutke, tj. desna i leva hemisfe-
ra, od kojih je upravo leva hemisfera ta, bar tako veruju neurolingvisti, u kojoj
postoje specifina mesta ija funkcija omoguuje normalno govorno- jeziko
sporazumevanje. Svaka od hemisfera je sainjena od tkz. renjeva: prednjeg,
srednjeg, zadnjeg i slepoonog:

Centri za jezik su smeteni u slepoonom i prednjem renju leve hemis-


fere, pri emu ni srednji reanj ne treba biti iskljuen. Ti centri su poznati kao
Broka oblasti i Vernike oblast:

404
Sneana Mocovi

a ime su dobili po istoimenim naunicima koji su krajem XIX veka, posmatra-


jui pacijente kod kojih se pojavila disfunkcija jezika, doli do bitnih zakljua-
ka vezanih za jezik i njegovo funkcionisanje.
Treba istai da su pre ove dvojice naunika jo stari Grci uoili da povre-
de mozga mogu da izazovu gubitak moi govora. Vekovima kasnije, poetkom
XIX veka, 1836, Mark Daks, zaetnik afaziologije, opisao je grupu pacijenata
koji nisu mogli normalno da govore, i ustanovio da je kod sva etiri pacijenta
dolo do oteenja leve hemisfere mozga. Paul Broka je opisao 1861. pacijen-
ta koji je samo mogao da izgovori jednu jedinu re tan. Kada je ovaj pacijent
umro, Broka je ispitao njegov mozak i uoio oteenje u predelu levog frontal-
nog korteksa, koji je po Broki i dobio ime. Karl Vernike je 1876. otkrio da je-
ziki deficiti mogu biti uzrokovani oteenjem zadnjeg dela slepoonog renja,
koji po njemu dobija ime.
Naime, u Brokinoj oblasti (zamislimo, ako moemo, nervnu mreu za for-
miranje rei), koja je locirana u prednjem renju leve hemisfere, nalazi se mo-
toriki centar za govor. Pacijenti kod kojih dolazi do oteenja ove oblasti imaju
problem sa produkcijom govora (ne mogu da izgovaraju due rei i reenice),
jer su izgubili kontrolu nad pomeranjem jezika, usana i miia za govor. Paci-
jent dakle sporo i nerazgovetno govori ili je pak potpuno nem, dok razume i
uje jezik, tj. ta mu se govori. Empirijska istraivanja svedoe o tome, da u slu-
aju Brokine afazije dolazi do poremeaja fonemskog i sintaktikog aspekta, tj.
do greaka u izgovoru glasova i do telegramskog govora. Drugim reima, paci-
jent ima praktino poremeaj u kontroli miia neophodnih za izgovaranje rei
i govori isprekidano. Iz tog razloga dolazi do oteane artikulacije, i do proble-
ma sa morfosintaksom; est je agramatizam (izostanak upotrebe morfolokih i
sintaksikih pravila), i paragramatizam, npr. upotreba pogrenih nastavaka.
U sluaju Vernikove afazije dolazi do gubitka moi razumevanja jezika.
Vernikova oblast je smetena u zadnjem delu slepoonog renja leve hemisfere.
Pacijent pritom govori jasno i teno, ali sve to izgovara nema nikakvog smisla,
tj. koristi pravilnu strukturu reenice, nema poremeaja u sintaksi, ima pravi-
lan ritam i intonaciju, ali esto koristi pogreno odabrane ili ak besmislene
rei. Deficit se javlja, o emu takodje svedoe empirijska istraivanja, u seman-
tikom aspektu jezika.
Osim ove dve vrste afazija postoje i druge, kod kojih se poremeene obla-
sti leve hemisfere mozga nalaze izvan pomenutih centara, tj. Broka i Vernike
centra. Takoe esto dolazi do kondukcione, globalne, transkortike i nominal-
ne afazije.
Konduktivna afazija se prepoznaje po specifinom simptomu da dolazi do
nemoi ponavljanja izreenog. U ovoj vrsti afazije dolazi do prekida veze ili
komunikacije izmeu Broka i Vernike centra, tanije do poremeaja odree-
ne strukture koja je nalik mostu koji ih povezuje pod imenom arcuate fascicu-
lus. Empirijska istraivanja pokazuju da pacijenti mogu imati i problema sa ra-
zumevanjem i/ili produkcijom jezika, ali je najvie ugroena mo ponavljanja
onog sto se kae.
405
Afazija i bilingvalnost

Kod globalne ili totalne afazije dolazi do povreda mozga koje su raspro-
stranjene po svim njegovim jezikim regionima. Iz tog razloga odreene jezi-
ke funkcije mogu biti ugroene, dok druge nisu. Npr. pacijent moe pokazivati
disfunkciju govora, ali ne i disfunkciju pisanja.
Transkortikalna afazija je izazvana povredama jezikih regiona leve he-
misfere mozga koje se nalaze izvan bazinih jezikih regiona. Transkortika
afazija se razlikuje od ostalih po tome to pacijent nikad ne gubi sposobnost da
ponovi rei, fraze ili reenice. Jezike funkcije koje su poremeene variraju od
pacijenta do pacijenta.
Anomijska afazija je specifina po tome to pacijent gubi sposobnost da
pronae, tj. da se seti pravog naziva za neki predmet ili imena osobe dok ume
da opie predmet tj. osobu. Funkcije kao to su razumevanje, ponavljanje, ita-
nje i pisanje nisu ugroene. Govor je tean, izuzev kad nastupi pauza jer paci-
jent ne moe da se seti naziva predmeta ili imena osobe.
Termin bilingvalnost ili bilingvalan se odnosi na one ljude koji se koriste sa
dva ili ak i vie jezika u svakodnevnom ivotu. Ova generalna definicija nam
se moe initi pomalo povrnom, ako uzmemo u obzir da ne postoji definicija
koja je dovoljno iroka kao i precizna da bi opisala ovaj fenomen. Miljenja na-
unika se razlikuju po pitanju kompetentnosti koja je potrebna za oba jezika da
bi neko mogao da vai za bilingvalca. Neki smatraju da sa oba jezika mora po-
djednako dobro da se vlada u svim aspektima. Neki pak tvrde da jednim jezi-
kom treba da se vlada perfektno, dok drugim tek delimino dobro (to podra-
zumeva da na tom jeziku moemo da optimo sa drugima, ali ne i da piemo i/
ili itamo). Meutim, veina naunika se slae da osobu koja je oba jezika uila
pre sedme godine ivota, moemo nazvati bilingvalcem, jer kako se tvrdi u po-
slednjim istraivanjima iz 2000. godine poznatim pod imenom London Resear-
ch: ako se J2 ui posle sedme godine, u mozgu dolazi do jasne raspodele jezika.
To je i upravo ono to je od sutinske vanosti za neurolingvistika istraivanja
kod bilingvalaca, jer se na osnovu empiriskih istraivanja dolo do injenice da
se mozak mono- i bilingvalca razlikuju po svojoj strukturi (za bilingvalce vai
da imaju guu modanu masu) kao i procesiranju jezika.
Kada bi se u nekoliko rei sumiralo ono to se zna o organizaciji jezika kod
bilingvalaca, vai da oni na makroneurolokom nivou koriste iste delove moz-
ga u levoj hemisferi za procesiranje oba jezika, dok se na mikronivou sasvim
sigurno radi o razliitim kolima ili neuronskoj koloni. Jezici kod bilingvalaca
u toku ivota mogu menjati dominantnost, npr. tako to prvi jezik moe postati
slabiji tokom nekog perioda, a onda opet jai, itd. Ranije su postojale hipoteze
o diferencijalnoj lateralizaciji da je od dva jezika jedan jezik u levoj hemisfe-
ri, a drugi u desnoj, medjutim pokazano je da ovo jednostavno ne stoji. Desna
hemisfera nevezano svakako ima svoje funkcije, od kojih je jedna npr. sposob-
nost naracije.
Pored raznih podtipova, iz samog lingvistikog ugla gledano, postoje 2 ge-
neralna tipa bilingvalnosti, a to su balansirani i dominantni tip. Balansirani bi-
lingvalac vlada sa oba jezika podjednako dobro, perfektno, dok dominantni bi-
lingvalac bolje vlada jednim jezikom nego drugim. Treba u ovom kontekstu
406
Sneana Mocovi

pomenuti jo i subordiniranu bilingvalnost, gde se drugi jezik procesira putem


prvog.
Gledano iz neurolingvistikog ugla, dva glavna tipa bilingvalnosti se de-
finiu pod imenom compound (integrisani) i coordinate (koordinirani) tip. Za
neurolingvistu ovi termini tj. tipovi bilingvalnosti korespondiraju sa razliitim
vidovima organizacije oba jezika u korteksu. Istraivanja, to je ve 1953. pret-
postavio Weinreich, svedoe o tome da su kod integrisanog bilingvalca oba je-
zika organizovana kao jedan sistem (ili jedan leksikon, u kome su elementi oba
jezika, koje bilingvalac aktivira po potrebi), jer je u ovom sluaju drugi jezik
usvojen pre sedme godine tj. najee paralelno sa prvim, dok su kod koordini-
ranog bilingvalca oba jezika organizovana u dva odvojena sistema, jer je drugi
jezik usvojen tek posle sedme godine ivota. Meutim, danas je izmeu ostalog
naglasak sve vie na nivou znanja nekog jezika, kao i njegovoj aktivnoj upotre-
bi, jer se dolo do saznanja da to je bolje znanje nekog jezika, to je procesiranje
efikasnije, te su za njega potrebni i manji neuroloki resursi, i vice versa. Ovo
saznanje moe, i ve sad igra vanu ulogu kod buduih klinikih istraivanja,
kao i pre svega kod pristupa leenju bilingvalne afazije. Budui da ivimo u vre-
menu globalizacije i internacionalizacije, broj bilingvalaca raste, tako da bilin-
gvalna afazija vie nije izuzetak, ve biva sve ei fenomen.
Klinika istraivanja vodeih neurolingvista kao to su Majkl Paradiz (Mi-
chel Paradis) sa istraivanjima iz 1998. i Franko Fabro (Franco Fabbro) sa istra-
ivanjima iz 2001. pokazala su da se u sluaju afazije kod bilingvalaca disfunk-
cija kod oba jezika ne manifestuje isto, tj. ne uvek isto. Npr. nekada pacijent
sauva jedan jezik, dok drugi izgubi u potpunosti, tj. jedan je ugroen u veoj
meri nego drugi; nekada su oba jezika podjednako ugroena (npr. i kod J1 i J2
su ugroena sposobnost produkcije, tj. fonetski i morfosintaksiki aspekt); ta-
koe se deava da jezici manifestuju razliite disfunkcije u smisli disfunkcije
jedne ili dve od razliitih lingvistikih sposobnosti (razumevanje, ponavljanje,
itanje, pisanje, rasuivanje...) i jednog ili dva od lingvistikih aspekata (fono-
logija, morfologija, sintaksa, leksika, semantika...). Drugim reima, nije isklju-
eno da moe doi do razliitih vrsta afazija u svakom od jezika ponaosob.
Nauka je jo uvek daleko, ili bolje rei, na putu je da ustanovi jednu tipo-
logiju ovog fenomena, koji je dinamian upravo zbog ne ba tako retke razlike
u disfunkciji oba jezika. Drugim reima, posle decenija istraivanja, ne postoji
jo uvek nekontradiktoran i precizan zakljuak o odnosu izmeu lingvistikih
funkcija i neuroanatomskih struktura. Teorija o neurofunkcionalnim modeli-
ma jo ne postoji, i na osnovu sadanjeg stanja stvari u ovoj oblasti nauke, veli-
ka je verovatnoa da je do nje jo dug put u vidu klinikih tj. empirijskih istra-
ivanja.
Ono to bi bilo od sutinskog znaaja za moje budue istraivanje, jeste
odgovor na pitanje da li je disfunkcija jezika (jednog ili oba) kod bilingvalaca
u neposrednoj vezi sa time da li je neko compound ili coordinate bilingvalac? S
obzirom na nauno dokazanu injenicu da su kod compound bilingvalca oba
jezika locirana u jednoj oblasti tj. ine jedan sistem, da li onda u tom sluaju
usred oteenja mozga ee dolazi do disfunkcije oba jezika u istoj meri, nego
407
Afazija i bilingvalnost

kod coordinate bilingvalaca, kod kojih su jezici locirani u dve odvojene oblasti
tj. ine dva odvojena sistema u mozgu, te stoga usled oteenja mozga dolazi
do disfunkcije jednog od jezika u veoj meri, u zavisnosti od toga koji je od ta
dva sistema, koji sadre jezike podatke jednog od jezika, vie oteen. Ono to
zasigurno prilikom klinikih ispitivanja takoe ne bi trebalo zanemariti, jeste,
koji se od dva jezika vie koristio u vreme kada je nastupilo oteenje mozga,
jer paradoksalno (o tome svedoe istraivanja => neuroodslikavanje) upravo
taj jezik zauzima manji prostor u mozgu, s toga bi i moja pretpostavka bila, da
je ovaj jezik samim tim pre na udaru prilikom oteenja mozga tj. biva poreme-
en u veoj meri nego ovaj drugi, manje korieni jezik, koji zauzima vei pro-
stor u mozgu. I ovu pretpostvaku bi valjalo potvrditi klinikim istraivanjem.
Za kraj bi trebalo dati odgovor na pitanje ta sve spada u mogue zadat-
ke jednog neurolingviste? To su svakako kliniko ispitivanje govornog statu-
sa (Goci Stankovi, 1998:76), pomou razvijenih testova u te svrhe, od kojih
se najvie koristi BAT bilingual aphasia test, zatim neuroodslikavanje ili tkz.
neuroimaging pomou raznih vrsta kompjuterskih tomografija, terapija u koju
spada utvrivanje tj. opis koliko pacijent napreduje, koliko i kako se oporav-
lja (tkz. assessment of progress in recovery i patterns of recovery), i svakako
samo istraivanje.
BAT je test koji je razvio neurolingvista Michael Paradis (1987) i koji omo-
guuje da se izvri kvantifikacija i klasifikacija disfunkcije za oba jezika. Koristi
se irom sveta za ve 65. jezika. Sastoji se iz tri dela, od kojih je:
1. evaluacija bi- ili multilingualne prolosti pacijenta,
2. sistematino i uporedo utvrivanje disfunkcija za svaki jezik koji paci-
jent govori, tj. koje je govorio,
3. procena prevodilakih sposobnosti pacijenta sa jednog na drugi jezik i
obrnuto, i utvrivanje interferencije u svakom jezikom paru.
Zahvaljujui neuroodslikavanju tokom poslednjih dvadeset pet godina ra-
zumevanje modane osnove govora dramatino napreduje. Ovome je doprine-
lo: uvoenje teorijskih modela kojima je uspenije sagledavan problem; razvoj
standardizovanih instrumenata neuropsiholokih merenja; uvoenje neurora-
diolokih vizualizacija; izuavanje asimetrije mozga na ivotinjama i ljudima.
(Goci Stankovi, 1998: 84).
Prilikom terapije bilingvalaca koji boluju od afazije, Paradisu (1998) je
polo za rukom da uspostavi tipologiju, u kojoj po grupama kako klasifikuje
tako i imenuje naine i samim tim i vrste oporavka jezika kod bilingvalnih pa-
cijenata. Po njemu tipovi oporavka su sledei:
Paralelni oporavak kao to i sama re kae, jezici se oporavljaju paralel-
no, do iste mere i u isto vreme.
Diferencijalni oporavak jedan od jezika se oporavlja uspenije i bre u
odnosu na drugi, to moe da zavisi i od stepena kompetentnosti za vreme pre-
morbidnog stanja, kao i od toga koji je jezik posle loga bio vie ugroen a koji
manje.
Antagonostiki ili regresivni oporavak prvi jezik koji je oporavljen opet
poinje da slabi poto se pristupilo terapiji drugog jezika.
408
Sneana Mocovi

Sukcesivni oporavak i drugi jezik se vraa tek poto je prvi jezik komplet-
no vraen tj. oporavljen.
Selektivni oporavak samo jedan od jezika biva oporavljen, dok drugi ne.

Literatura

Albert, M.; Obler,L. 1978. The Bilingual Brain. New York/San Francisco/London:
Academic Press.
Fabro, F. 2001. The Bilingual Brain: Bilingual Aphasia. http://www.idealibrary.com
Goci Stankovi, D. 1998. Afazije. Neurolingvistiki pristup. Ni: Prosveta.
Oci, G. 1996. Neuroloke osnove jezikog ponaanja. Zbornik: O jeziku i oko jezika, str.
243256.
Paradis, M. 2004. A Neurolinguistic Theory of Bilingualism. Amsterdam/Philadelphia:
John Benjamins Publishing Company.
Romaine, S. 1995. Bilingualism. Oxford/Berlin: Blackwell Publishing.
Vukovi, P. 2008. Neurokognitivna lingvistika. Prevodilac: ovek i jezik, str. 2129.

Aphasie und Bilingualismus


Zusammenfassung
In dieser Arbeit werden die Begriffe Neurolinguistik, Aphasie und Bilingualismus behan-
delt. Zustzlich werden die Aphasietypen und die Arten des Bilngualismus erlutert, um eine
nachvollziehbare Hypothese am Ende der Arbeit aufstellen zu knnen: Ist der Aphasietyp mit
der Art des Bilingualismus verbunden?
Sneana Mocovi

409
Aneta Trivi
Kragujevac

Sapir-Vorfova hipoteza: za i protiv

U radu emo predstaviti osnovne ideje Sapir-Vorfove hipoteze, ispitujui relati-


vistiki i deterministiki nain razmatranja odnosa izmeu jezika, miljenja i kultur-
nog okruenja. Izneemo savremene kritike na raun hipoteze, ali i naune argumen-
te, zasnovane pre svega na praktinim istraivanjima koji ukazuju na jak uticaj jezika
na kogniciju i percepciju stvarnosti, i pokazuju da je nae ponaanje delimino, a ne
u potpunosti, odreeno strukturom maternjeg jezika. Najzad, razmotriemo mogu-
nost primene Sapir-Vorfovog uenja na analizu pragmatikih efekata koji se postiu
primenom razliitih komunikacijiskih medija.
Kljune rei: jeziki relativitet, jeziki determinizam, miljenje i govor, kodabilnost,
kognicija

1. Uvod
Od svog nastanka 20-tih, 30-tih godina prolog veka Sapir-Vorfova hipo-
teza prouzrokovala je mnoge kontroverze i podstakla na dalja istraivanja u
mnogim oblastima kao to su: lingvistika, psihologija, filozofija, antropologija,
teorija nastave. Do dananjeg dana ona nije konano odbaena niti prihvaena,
ve nastavlja da intrigira istraivae irom sveta. Tek sa razvojem amerike an-
tropoloke lingvistike relativistika shvatanja doivljavaju svoj procvat. Razno-
vrsnost domorodakih jezika, strukturalno razliitih meu sobom i u odnosu
na indoevropske jezike, pruaju mogunost za empirijsku proveru ovih stavo-
va. Franc Boas i Edvard Sapir pod uticajem Humbolta i terenskim radom, a sa-
mouki Bendamin Li Vorf vlastitim razmiljanjem dolaze do slinih zapaanja.
Vorf uvodi termin lingvistika relativnost za ono to danas nazivamo Sapir-
Vorfovom hipotezom.
Hipoteza tvrdi da su nae miljenje i ponaanje odreeni ili barem deli-
mino pod uticajem jezika kojim govorimo. Edvard Sapir i Bendamin Li Vorf
skreu panju na vezu izmeu jezika, misli i kulture. Nijedan od njih dvojice
nije sistemski formulisao hipotezu niti ju je empirijski potkrepio, ali su kasniji
istraivai zakljuili da postoje dve osnovne ideje: prva, nazvana Teorija lingvi-
stikog determinizma tvrdi da jezik kojim govorimo odreuje nain na koji in-
terpretiramo svet oko nas, tzv. strong version. Druga ideja,Teorija jezikog rela-
tiviteta kae da jezik delimino utie na nae miljenje i percepciju spoljanjeg
sveta, tzv. weak version.
Sapir je podravao ideju dubinske veze izmeu jezika, miljenja i spoznaj-
ne stvarnosti. Tip jezika kojim govorimo utie na nau percepiju realnosti, na
formiranje naeg stvarnog sveta, budui da su jezik i nai misaoni putevi me-
411
Sapir-Vorfova hipoteza: za i protiv

usobno nerazmrsivo povezani i, u izvesnom smislu jedno su isto. Tako jezik uo-
bliava ovekovu sliku sveta jezik je vodi ka drutvenoj stvarnosti.1
Po njemu, ovek nije svestan ove veze ali je pod njenim uticajem bez svoje
saglasnosti ili mogunosti izbora. Kada je 1928. proitao sledei paragraf pred
grupom antropologa i lingvista, izazvao je razliite reakcije: Ljudska bia ne
ive samo u objektivnom svetu, (...) ve su u velikoj meri izloena milosti i nemi-
losti onog posebnog jezika koji je za njihovo drutvo postao sredstvo izraavanja.
Prava je iluzija zamiljati da se ovek prilagoava stvarnosti u osnovi bez upotre-
be jezika, i da je jezik samo sluajno sredstvo za reavanje specifinih problema
optenja ili razmiljanja. injenica je, u stvari, da je stvarni svet u znatnoj meri
nesvesno izgraen na jezikim navikama grupe. Dva jezika nikad nisu dovoljno
slina da bi se moglo smatrati da predstavljaju istu drutvenu stvarnost. Svetovi
u kojima ive razliita drutva jesu posebni svetovi, a ne naprosto isti svet kome
su prikaene razliite etikete.2 Specifine strukture pojedinih jezika utiu na po-
gled na svet njihovih govornika i na njihovo ponaanje prema stvarnosti. Ljudi
ive u donekle razliitim pojmovnim svetovima a te razlike su uslovljene speci-
finim gramatikim strukturama njihovih maternjih jezika, ije kategorije na-
meu posebne naine segmentovanja i klasifikovanja iskustvenog sveta. Ova-
kvi stavovi postavljaju pitanja koja se tiu ne samo odnosa jezika i kulture, ve
i miljenja i saznanja.
Prouavajui govor Indijanaca iz plemena Hopi iz Arizone, prvenstveno
njegovu gramatiku strukturu, Vorf postavlja pitanje uticaja strukture pojedi-
nih jezika na pojmove koje ljudi imaju o vremenu, mestu i materiji. Da bi dao
odgovor, on se slui metodom parcijalnog poreenja jezika Hopija sa standar-
nim prosenim evropskim jezicima (SAE, Standard Average European). On
shvata da je gramatika fundamentalnija i stabilnija od leksikona, i da se na pla-
nu gramatike skrivaju duboki principi organizacije jezika koji nameu tumae-
nje stvarnosti.
Kada Vorf zabelei da hopi jezik ne sadri nikakvu referencu prema vre-
menu, bilo eksplicitnu ili implicitnu, dakle ne poznaje sistem glagolskih vre-
mena niti bilo koje oblike za izraavanje kategorije vremena, moemo zakljui-
ti da njihov jezik sadri posebnu metafiziku i da oni ive u razliitom svetu od
naeg. Dok je zapadna civilizacija odreena u prostoru i vremenu, kod Hopi-
ja ne postoji linearno (prolo, sadanje, budue), ve samo psiholoko vreme.
Kategorija prostora se odnosi i na vreme, pa je tako ono to je prostorno uda-
ljeno, udaljeno i vremenski. Ako se u udaljenom selu neto objektivno dea-
va moe se saznati tek kasnije ( jer se ne deava ni na ovom mestu ovde, ni u
ovo vreme sada, ve na onom mestu i u ono vreme). Vreme i prostor ne-
maju kljunu ulogu u ivotima Hopija, i veoma su subjektivni, vreme nestaje,
a prostor se menja. Metafizika na kojoj se zasnivaju na jezik, nae miljenje i
moderna kultura namee univerzumu dve dominantne kosmike forme: prostor
i vreme; statistiki trodimenzionalni beskonani prostor, i kinetiko jednodimen-

1 Sapir, Edvard (1992): Jezik, Dnevnik, Novi Sad, p. X.


2 Bugarski, Ranko (1996): Jezik i lingvistika, igoja tampa: XX vek, Beograd, str. 117.
412
Aneta Trivi

zionalno i veito tekue vreme... Ova tekua oblast vremena deli se na tri dela
koja su u sledeem poretku: prolost, sadanjost i budunost... Metafizika Hopi-
ja takoe ima svoje kosmike forme... koje u naoj terminologiji moemo nazvati
MANIFESTOVANO I NEMANIFESTOVANO, ili na drugi nain reeno OBJEK-
TIVNO I SUBJEKTIVNO. Objektivno ili manifestovano obuhvata sve ono to je
dostupno ulima ili je bilo dostupno, dakle sadanjost i prolost, ali sa iskljue-
njem svega onoga to nazivamo budunost. Subjektivno ili manifestovano obu-
hvata sve ono to nazivamo budunost, ali ne samo to: ... sve to se pojavljuje u
naoj svesti ili kako bi Hopi voleo da kae u srcu.3
Dalje, SAE pribegava prostornim, fizikim metaforama za oznaavanje ve-
ine neprostornih situacija, pa tako: misao odluta, dodir se izgubi, doe se
do poente, a pogledi budu udaljeni. U hopiju ne postoji upotreba prostornih
termina tamo gde se ne radi o prostoru, i odsustvo takvih metafora je impresiv-
no, kao da je na njih stavljen tabu.

2. Jezik i kultura
Sapir u poglavlju Jezika, pod nazivom Jezik, rasa i kultura istie da jezik
ne postoji odvojeno od kulture, tj. od drutveno nasleene skupine postupaka
i verovanja koji upravljaju naim ivotima. Sam sadraj jezika je intimno pove-
zan sa kulturom: drutvu koje ne zna za teozofiju nije ni potreban naziv za nju,
a uroenici koji nikada nisu videli konja izmislili su ili pozajmili re za tu ivo-
tinju kada su se susreli sa njom. Renik verno odraava kulturu ijoj svrsi slui,
i istorija jezika i istorija kulture kreu se paralelnim putevima, ali to je povrin-
ski paralelizam i nije posebno interesantan za lingvistiku.
Dekms Kuk Braun reio je da testira hipotezu tako to e odvojiti jezik
od kulture. Predloio je stvaranje potpuno novog jezika koji ne bi bio vezan ni
za jednu kulturu posebno, kako bi razdvojio uzroke i posledice jezika, kultu-
re i kognicije. Nazvao je ovaj vetaki jezik LOGLAN (Logical Language) i bio
je dizajniran kao eksperimentalni jezik ija je jedina svrha bila da odgovori na
pitanje: Na koji nain jezik limitira i determinie ljudsku misao? Danas putem
Interneta ljudi irom sveta mogu da ue LOGLAN. Istraivai su optimisti-
ni po pitanju procene Sapir-Vorfove hipoteze, smatraju da se na LOGLAN-u
nedvosmisleno mogu izraziti sadraji iz svih ivih jezika, zahvaljujui njegovoj
preciznosti bez uplitanja metafizikih i kulturnih konotacija svog maternjeg je-
zika. Ovakve pretpostavke treba tek istraiti, kako bi se pokazalo da li ovaj ve-
taki jezik dokazuje ili opovrgava Hipotezu. 4
Vorf se pita na koji nain, u istorijskom smislu, dolazi do ovakvog spleta
jezika, kulture i ponaanja, i ta je bilo prvo: jeziki obrasci ili kulturne norme?
Oni su se razvili zajedno i stalno su uticali jedni na druge, ali u tom partner-
stvu jezik je taj koji na autokratski nain strogo oblikuje kanale razvoja kulture.

3 Vorf, Bendamin Li (1979): Jezik, misao i stvarnost, Beogradski izdavako-grafiki zavod,


Beograd, str. 30.
4 Ash, Rebecca (1999): The Sapir-Whorf Hypothesis, preuzeto sa: angelfire.com/journal/
worldtour99/sapirworf.html
413
Sapir-Vorfova hipoteza: za i protiv

To je tako zato to je jezik sistem a ne zbirka normi; on predstavlja kolektivnu


svest, inovacije i pronalasci utiu na njega, ali sporo i u maloj meri, dok on de-
luje na pronalazae i inovatore snagom momentalnog dekreta.
Svaki jezik nosi u sebi izvesna stanovita, kao i izvesne shematizovane ot-
pore prema veoma divergentnim stanovitima. Ovo se obino deava kada ne
posmatramo raznolikost jezika, ve kada svoj jezik uzimamo zdravo za goto-
vo. Ove lingvistike sheme su potpuno urasle u dijalektike nauka i u matrice
evropske kulture. On kao osnovni zadatak pred zapadnu kulturu postavlja pre-
ispitivanje lingvistike osnove naina miljenja i percepcije stvarnosti. Mi mo-
ramo bolje istraiti jezik. injenica da govorimo skoro bez napora stvara iluziju.
Mi mislimo da znamo kako jezik funkcionie, da tu nema nikakve misterije. Mi
znamo sve odgovore. Ali kako su samo pogreni ti odgovori!...Ta slika sveta je da-
leko od istine. Posmatrajte kako se svet prikazuje bilo kom oveku, koji nije upo-
znat sa onim to je nauka otkrila o kosmosu. Za njega je Zemlja ravna, Sunce i
Mesec su mali sjajni predmeti...On misli da tela padaju, ali ne zbog zakona gra-
itacije ve pre zato to ne postoji nita to bi ih dralo gore; hlaenje nije odu-
zimanje toplote, ve dodavanje hladnoe.5 Kao to uroenik ne zna za gravita-
cione sile, tako i neupuena osoba, bilo da je naunik ili neko neobrazovan, ne
zna nita o lingvistikim silama koje utiu na njega. On pretpostavlja da je go-
vor aktivnost u kojoj je ovek slobodan i nesputan, i pogreno zakljuuje da se
miljenje odvija isto kod svih racionalnih bia, a da je njegov neposredan izraz
jezik. Dok je u stvari svaki jezik sistem obrazaca razliit od ostalih, u kome se
nalaze kulturno propisane forme i kategorije pomou kojih ovek ne samo ko-
municira, ve takoe i analizira prirodu, zapaa ili zanemaruje odreene tipove
odnosa ili pojava, usmerava svoje rezonovanje, i gradi svoju svest. Svaki jezik
na razliit nain obavlja ovo vetako seckanje prostora i prirode.

3. Jezik i miljenje
Sapir se pita da li je miljenje mogue bez govora; ili su to dva lica istog
psihikog procesa? Za njega se ova dva koncepta ne mogu poistovetiti. Jezik je
pre-racionalna funkcija... on nije etiketa koja se stavlja na zavrenu misao... Nije
samo odea! ... Proizvod napreduje sa oruem, te misao, u svom nastajanju i sva-
kodnevnoj upotrebi, nije shvatljiva bez govora... Izgleda da je govor jedini put do
miljenja za koji znamo... stoga je tvrdnja da se moe misliti bez govora zbilja
daleko od valjane.6 Ipak, on ne iskljuuje mogunost da je razvoj govora u vi-
sokom stepenu zavistan od razvoja miljenja. Jezik jeste nastao pre-racionalno,
ne znamo kako ni na kom tano nivou mentalne aktivnosti, ali se taj visoko ra-
zvijeni sistem govornih simbola nije razvio sam, pre nastanka jasnih koncepata
i miljenja. Misaoni procesi su se ustanovili skoro na samom poetku jezikog
izraavanja. Tako se, prema Sapiru, odigrava sloeni proces meuodnosa jezika
i miljenja: orue omoguuje proizvod, a proizvod unapreuje orue.

5 Vorf, Bendamin Li (1979): idem, str. 177.


6 Sapir, Edvard (1992): idem, str. 2021.
414
Aneta Trivi

On, dalje, visoko razvijenim civilizacijama odrie superiornost u jezikom


ili misaonom razvoju. Mnoge primitivne zajednice koje jo nisu dostigle pi-
smenost svakako nisu ispod nivoa racionalnosti, ve su podjednako civilizova-
ne. Teko da je civilizacija sinonim za racionalnost. Ova primitivna plemena
prosto nisu imala filozofe, jer njihovo postojanje zavisi od ekonomskog prospe-
riteta koji je malo kultura u toku istorije dostiglo.
U poglavlju Uticaj imena situacije Vorf veoma konkretno pokazuje kako
imenovanje nekog objekta ili situacije utie na nain na koji se ta situacija ana-
lizira i klasifikuje, jer je svet oko nas nesvesno izgraen na jezikim obiaji-
ma grupe. Radei kao inspektor za protivpoarna osiguranja, uoio je da nat-
pisi benzinska burad proizode jedan tip vrlo opreznog ponaanja, dok nat-
pis prazna benzinska burad dovode do drugaijeg razmiljanja i ponaanja,
tj. proizvode nepanju. U fizikom smislu situacija je rizina jer prazna burad
mogu biti mnogo opasnija s obzirom da sadre eksplozivna isparenja, ali lin-
gvistika analiza upotrebivi re prazan neizbeno sugerie nedostatak rizika,
i navodi nas na pogrenu percepciju realnosti.
Za govor, ili upotrebu jezika, pretpostavlja se da samo izraava ono to
je u sutinskom smislu ve formulisano nelingvistiki. Ova formulacija je neza-
visan proces, koji se zove miljenje, i za koji se pretpostavlja da je indiferentan
prema prirodi posebnih jezika. Vorf smatra da prirodna logika grei u startu jer
ne uvia da su fenomeni jezika van kontrole i kritike svesti za njegove govor-
nike. Dakle, kada neko govori on ide u korak sa gramatikim injenicama koje
su svojstvene njegovom jeziku, a ne univerzalne za sve jezike.
Jo je u 18. veku nemaki uenjak Vilhelm fon Humbolt u potpunosti
izjednaio jezik i miljenje kao dva nerazdvojna entiteta, pri emu je jezik taj
koji odreuje razvoj misli: teorija poznata i kao Weltanschauung (pogled na
svet). Humboldtov kulturni relativitet istie duboke semantike razlike meu
jezicima koje imaju za posledicu varijacije u kognitivnim perspektivama. On
je tvrdio da strukture jezikih gramatika nisu samo dokaz razliitih naina mi-
ljenja i opaanja ve i njihovi uzroci. Izmeu oveka kao subjekta i spoljnjeg
sveta kao objekta posreduje jedan nacionalno odreen meusvet koji kao re-
etkasta zavesa aktivno utie na strukturiranje toka senzacija. Stoga razlike iz-
meu jezika nisu pitanje zvuka i znaenja ve razliitih pogleda na svet.7
Ipak, izmeu Humboltovog Weltanschauung-a i Sapirove jezike relativ-
nosti (termin koji tek kasnije uvodi Vorf) postoje bitne razlike. Dok Humbolt
na romantiarskim osnovama ukazuje na tesnu vezu izmeu jezika i menta-
liteta naroda koji se njime slui i smatra da je jezik specifina emanacija duha
datog naroda8, dotle Sapir ne postavlja znak jednakosti izmeu rase, jezika i
kulture. Naprotiv, on se bori protiv slinih romantiarskih i sentimentalisti-
kih shvatanja: Ne treba ozbiljno uzimati ideju da je engleski...u bilo kom razu-
mnom smislu izraz rase, niti da su u njega usaene osobine koje odraavaju tem-
perament, duh jednog posebnog soja ljudskog bia... Nemogue je dokazati da je

7 Bugarski, Ranko (1996): idem, str. 121.


8 Ivi, Milka (1990): Pravci u lingvistici 1, igoja tampa, Beograd, str. 62.
415
Sapir-Vorfova hipoteza: za i protiv

forma jednog jezika i u najmanjoj vezi sa nacionalnim temperamentom 9. Sapir


je posebno kritikovao ideje biolokog naturalizma u lingvistici, koje podrazu-
mevaju darvinistike stadijume u razvoju jezika. On insistira na tome da nema
primitivnih jezika ve da je svaki jezik potpuno savren sistem: Kada je re o je-
zikoj formi, Platon hodi ruku pod ruku sa makedonskim svinjarem, a Konfuije
sa asamskim lovcem na ljudske glave10.

4. Relativitet i univerzalnost
Za Sapira je najupadljivija osobina jezika njegova univerzalnost. Ne zna se
ni za jedan narod koji ne poseduje potpuno razvijen jezik. Najprimitivniji ju-
noafriki Bumani govore u formama bogatog simbolikog sistema, koji je sutin-
ski savreno uporediv sa govorom kultivisanog Francuza 11. Nepobitno je da ap-
straktni koncepti nisu toliko zastupljeni u govoru manje razvijenih naroda, ali
jeziki razvoj odgovara istorijskom razvoju kulture. Jasan fonetski sistem, po-
vezivanje govornih elemenata sa konceptima, sve to nalazimo krajnje usavre-
no i sistematizovano u svakom poznatom jeziku. Popularne tvrdnje o krajnjem
siromatvu izraavanja primitivnih jezika su mitovi. Isto toliko upeatljiva kao
univerzalnost govora je i raznolikost govora. Dakle, jezik je neizmerno drevno
naslee ljudske rase, bez obzira da li su sve forme govora istorijski izdanak je-
dinstvene prvobitne forme. Verujem da je jezik prethodio ak i najprimitivnijem
razvoju materijalne kulture, i da ovaj razvoj nije bio mogu dok se jezik, orue
znaenjskog izraavanja, nije uobliio12.
Po njemu, govor se ini prirodnim za oveka, kao disanje, ili hodanje. Ali,
proces usvajanja govora je potpuno drugaiji od procesa uenja hodanja. Nor-
malno ljudsko bie je predodreeno da hoda, ne zato to e mu neko stariji po-
kazati kako se to radi, ve zato to je njegov organizam od roenja pripremljen
za ovu radnju: to je ovekova inherentna, bioloka funkcija. Ali ne i jezik. On
je u potpunosti posledica okolnosti, i ukoliko bismo uklonili zajednicu, sigur-
no je da pojedinac nikada ne bi nauio da govori, i gotovo isto je sigurno da bi
nauio da hoda. Govor je ljudska aktivnost koja varira od drutvene grupe do
grupe, budui da je iskljuivo istorijsko naslee grupe, proizvod dugotrajne dru-
tvene upotrebe13. Hodanje je organska i nagonska funkcija; govor je nenagon-
ska, steena, kulturna funkcija. Jezik je iskljuivo ljudski i nenagonski metod
saoptavanja ideja, oseanja i elja, pomou sistema svesno proizvedenih simbo-
la14. Govorni organi bi na prvi pogled mogli ukazivati na jezik kao instinktiv-
nu, bioloki predodreenu aktivnost. Ali, to je samo terminologija: ne treba ih
shvatati kao primarno govorne organe, kao to ne smatramo prste organima za

9 Sapir, Edvard (1992): Jezik, Dnevnik, Novi Sad, p. XI.


10 Sapir, Edvard (1992): idem, str. XI.
11 Sapir, Edvard (1992): idem, str. 25.
12 Sapir, Edvard (1992): idem, str. 26.
13 Sapir, Edvard (1992): idem, str. 14.
14 Sapir, Edvard (1992): idem, str. 14.
416
Aneta Trivi

sviranje klavira. Plua su vezana za disanje, zubi za usitnjavanje hrane... ali se


mogu koristiti i za druge svrhe.
Sa druge strane, Vorf istie da jedan od osnovnih principa relativnosti kae
da nisu svi posmatrai voeni istom fizikom evidencijom do iste slike sveta, tj.
da mi ne analiziramo stvarnost slobodno i objektivno, ve ta interpretacija za-
visi od strukture naeg maternjeg jezika.
Kao dokaz navodi primer kada su lingvisti doli u mogunost da ispita-
ju veliki broj razliitih jezika, da se njihova referentna osnova proirila. Oni su
uoili da neke pojave koje su smatrane univerzalnim nisu takve: utvrdili su da
lingvistiki sistem svakog jezika, tj. njegova gramatika nije isto reproduktiv-
ni element za izraavanje ideja, ve je vie sam instrument za oblikovanje ideja,
program i vodi mentalne aktivnosti individue, njene analize impresija i sinteze
njenog mentalnog poseda. Formulacija ideje nije nezavisan proces, strogo racio-
nalan u starom smislu, ve je deo posebne gramatike, i razlikuje se u okvirima ra-
zliitih gramatika... Mi razvrstavamo prirodu, organizujemo je u pojmove i pri-
pisujemo znaenja tako to sudelujemo u sporazumu koji vai za celu nau go-
vornu zajednicu i koji je kodifikovan obrascima naeg jezika. Ovaj sporazum je
implicitan i neiskazan, ALI NJEGOVI USLOVI SU APSOLUTNO OBAVEZNI.
Ne moemo uopte govoriti izuzev putem usvajanja organizacije i klasifikacije
podataka koje sporazum diktira.15
Vorf je svestan da ovaj zakljuak moe da iznenadi nekoga ko posmatra
evropske jezike, ili grki i latinski, koji su svi indoevropski dijalekti. ak i to to
savremeni turski ili kineski naunici opisuju svet istim terminima kao i nau-
nici sa zapada znai jedino da su u potpunosti preuzeli zapadni sistem racio-
nalizacije. Ali, kada se semitski, tibetanski ili afriki jezici uporeuju sa evrop-
skim, razmimoilaenja u analizi sveta postaju oiglednija; kada ukljuimo i je-
zike starosedelaca obeju Amerika, ije su se govorne zajednice razvijale hilja-
dama godina nezavisno jedna od druge i od Evrope, injenica da jezici rala-
njuju prirodu na razliite naine postaje oigledna. Definitivno se otkrivaj rela-
tivnost svih pojmovnih sistema i njihova zavisnost od jezika. Vorf navodi pri-
mer iz SAE koji daje dvopolnu podelu prirode (na imenice i glagole) dok sama
priroda nije tako polarizovana. On, prenosei logiku hopija na evropske jezi-
ke, shvata da su ovek i kua imenice, jer su dugotrajni i stabilni dogaa-
ji i stvari, ali se pita zato su onda trajati i rasti glagoli kada su i oni trajni?
Zato su munja, talas ili otkucaj imenice, kada su to prolazni dogaaji? U
jeziku Hopija munja, talas ili otkucaj su glagoli, jer dogaaji kratkog tra-
janja ne mogu biti nita drugo. Oni, dakle, vre klasifikaciju dogaaja na osno-
vu tipa trajanja, to je nama strano. Slino, indoevropski jezici pridaju veliku
vanost tipu reenice koji se sastoji iz dva dela: imenice i glagola. Segmentacija
prirode jeste jedan aspekt gramatike...Mi rasecamo i organizujemo raspored i tok
dogaaja na odreeni nain zato to kroz na maternji jezik pristupamo spora-
zumu da inimo tako, a ne zato to je sama priroda segmentovana na taj nain..
Jezici se ne razlikuju samo po nainu na koji grade svoje reenice, ve i po tome

15 Vorf, Bendamin Li (1979): idem, str. 144.


417
Sapir-Vorfova hipoteza: za i protiv

kako usitnjavaju prirodu da bi obezbedili elemente koje e stavljati u ove ree-


nice... Zapadna kultura je kroz jezik nainila privremenu analizu stvarnosti i, u
odsustvu korektiva, odluno smatra ovu analizu konanom. Jedini korektivi na-
laze se u svim onim drugim jezicima koji su tokom eona nezavisne evolucije doli
do razliitih, ali jednako loginih, priremenih analiza.16

5. Kritike
Hipotezu prate mnoge tekoe jo od momenta njenog nastanka.
Ni Sapir ni Vorf nikada nisu objedinili svoje ideje o jeziku i kogniciji pod
jednom hipotezom. Naziv Sapir-Vorfova hipoteza se javlja nakon njihove smrti
a naunici razliito interpretiraju ta sve ona obuhvata, jer na nekim mestima
njeni autori brane jau, a na drugim slabiju verziju, te nije sasvim jasno ta su
postulati hipoteze.
Na prvom mestu, ona je empirijski neodriva. Znamo da se svi gramati-
ki sadraji mogu, na razliite naine, izraziti u svim jezicima. Kada sluaj ne bi
bio takav, prevoenje bi bilo onemogueno. Hipoteza ipak pravi razliku izme-
u onoga to gramatike mogu da izraze, i onoga to moraju da izraze: u srp-
skom jeziku biramo izmeu prijatelj i prijateljica, dok u engleskom friend ne
iskazuje pol. Takoe je kritikovano vorfijansko shvatanje prevoenja: ako jezik
oblikuje misao, onda proizilazi da su neki pojmovi razumljivi jedino na jeziku
iz koga oni potiu. Tako je i Pablo Neruda alio nad injenicom da njegove pe-
sme u trenutku prevoda na drugi jezik gube na znaenju, u smislu vokalizacije,
obojenosti ili teine rei, ali je priznao da smisao izreenog ipak ostaje isti. Da-
kle, ono to je izgubljeno u prevodu je manje lingvistikog, a vie muzikalnog
ili estetskog karaktera. Zakljuak je da se svaki koncept moe preneti iz jednog
jezika u drugi, ak i ako to zahteva korienje razliitih semantikih ili pragma-
tikih sredstava.
Dakle, lingvistiki koncepti su visoko prenosivi (translatable) iz jed-
nog jezika u drugi. Prema lingvistikom determinizmu sadraji iz jednog jezi-
ka uopte ne bi bili razumljivi na drugom jeziku, jer njegovi govornici ive po
drugaijim pravilima. Dok se zapravo sve moe izraziti na drugom jeziku osim
poezije, humora, i nekih drugih kreativnih komunikacijskih ideja za koje kae-
mo da su izgubljene u prevodu.
Spekulativni, dublji deo hipoteze (tzv. strong/extreme Whorfianism) bio
je estoko kritikovan i gotovo da vie nema pristalica. Najoigledniji problem
je pitanje kauzalnosti: kako moemo sa sigurnou tvrditi da je jezik uticao na
misao, a ne obrnuto? Ako bismo prihvatili ovakav determinizam morali bismo
pretpostaviti da miljenje nije mogue bez jezika. A ta je sa prelingvistikom
milju kod beba? Kako onda bebe usvajaju jezik bez misli? I otkuda uopte je-
zik? Gde nastaje? Prema deterministikom shvatanju jezik bi morao nastati iz
nekog vanljudskog izvora, jer nema miljenja bez jezika, tj. pre jezika nema mi-
sli.

16 Vorf, Bendamin Li (1979): idem, str. 164.


418
Aneta Trivi

Kritike se upuuju i na raun Vorfovih metoda. Poznato je da on nikada


nije upoznao niti jednog Indijanca, te se zamera da je njegova ocena karaktera
ovog naroda proizvoljna, a prevodi njihovih reenica nainjeni tako da se na-
glase nepomirljive razlike meu jezicima, a samim tim i razliiti sistemi mi-
ljenja.
Tako Stiven Pinker, jedan od najeih kritiara vorfijanizma kae: Niko-
me nije jasno otkuda Vorfu takve neobine tvrdnje, ali su tome doprineli ograni-
eni i pogreno analizirani primeri iz jezika Hopija kao i njegova dugorona na-
klonjenost misticizmu.17 Pinker, dalje, odbacuje sve Vorfve tvrdnje o konceptu
vremena kod Hopija, istiui da su antropolozi potvrdili da je njihov koncept
vremena veoma slian naem, da postoje jedinice vremena kao i sofisticirani
kalendar.
Pinkerovo odbacivanje lingvistikog determinizma nalo je potporu u slu-
ajevima odraslih osoba bez govora. On se poziva na primer Idlefonsa, nemog
imigranta, koji je uprkos tome bio inteligentan i pomou znakovnog jezika us-
pevao da vri komunikaciju sa ispitivaima. Ukoliko jezik apsolutno odreuje
misao, ovaj ovek uopte ne bi mogao da misli, to je oigledno uspevao.
Pojam kodabilnosti odnosi se na sposobnost prenoenja neke rei, fra-
ze ili ideje iz jednog jezika u drugi. Svako ko govori dva jezika sloie se da
je odreene koncepte i sadraje lake iskazati na jednom od dva jezika. esto
neki predmet, misao ili oseanje iskazujemo samo jednom reju, a kada to isto
treba da prevedemo na drugi jezik, potreban nam je itav paragraf. Broj rei
potreban da bi se neto izrazilo na jednom jeziku bio je korien kao dokaz u
korist vorfijanske ideje da je pojam iskazan jednom reju deo svakodnevnog i-
vota te kulture. Vorf je ovo dokazivao primerom iz Hopi jezika koji ima samo
jednu re za sve to leti (insekt, avion, ptica). Malo eskimsko pleme sa Aljaske
Denaina Athabaskans ima ceo leksikon vezan za razne vrste sanki i kolica za
vuu; oni na primer samo jednom reju oznaavaju snena kolica, prekrivena
snegom koja vuku ivotinje a slue za nabavku i prevoz drva. Za kritiare Hi-
poteze ostaje diskutabilno kako ovo dokazuje da su kod razliitih naroda razli-
ita miljenja i pogledi na svet. Fiziar koristi jednu re za pojam za koji bi dru-
gima trebala cela strana da ga shvate, ali fiziari ne ive u razliitim svetovima
od nas zato to poznaju taj pojam. Drugi neslavan primer koji je Vorf koristio
da bi potkrepio svoju tezu je broj leksema koje Inuiti koriste kako bi oznaili
razliite vrste snega. Tvrdio je da je sneg osnovica njihovog svakodnevnog i-
vota, te da ga oni razliito percipiraju i da za njih ima razliite funkcije od ne-
koga ko ivi u toplom predelu. Tano je da Inuiti poznaju mnogo naziva za ra-
zne oblike snega, ali i drugi narodi mogu iste pojmove da izraze opisno, sluei
se sintagama i frazama. Ipak, pojam kodabilnosti, sposobnost da se neka fraza,
reenica kodira iz jednog jezika u drugi jeste prihvaen kao dokaz kako jezik
delimino utie na miljenje jer je govornik jednog jezika sposoban da bolje

17 Pinker, Steven (1994) u: Parr-Davies, Neil: The Sapir-Whorf Hypothesis: A Critique, preuzeto
sa: www.aber.ac.uk
419
Sapir-Vorfova hipoteza: za i protiv

percipira neku leksiku kategoriju od govornika drugog jezika, ali to ne sprea-


va drugog govorika da percipira istu kategoriju.
Mnoge studije o zajednikom znaenjskom sistemu favorizuju univerzali-
zam jezike strukture i funkcije u odnosu na relativizam, pokazujui kako ljudi
irom sveta, bez obzira na kulturu i jezik kojim govore imaju isti znaenjski si-
stem, isto organizuju svoja iskustva i memoriu ih. Dakle, mnogo je vie slino-
sti u ljudskom ponaanju pa i meu govornicima radikalno drugaijih jezika,
nego to je razlika koje su sporadine i lako se prevazilaze. Na primer, u svo-
joj studiji o bojama Berlin i Kej (Berlin, Kay) doli su do univerzalnog fokusa
boja gde se razlike uoavaju samo u spektru boja. Oni smatraju da bez obzira
na jezik i kulturu, ljudi uoavaju 11 osnovnih boja. I pored razlika u vokabu-
laru za boje, ovih univerzalnih 11 ostaje prepoznatljivo. ak i u jezicima koji
razlikuju mnogo manje boja, govornici su u stanju da sortiraju boje na osnovu
spektruma sa 11 osnovnih. Druga univerzalija tie se naina grupisanja boja:
ukoliko jezik razlikuje samo dva termina za boje, govornici e u jednu grupu
svrstati crvenu, utu i belu, a u drugu zelenu plavu i crnu. Ukoliko imaju rei
za tri boje, prva grupa je koncentrisana oko ute, druga oko crvene, a trea oko
bele.18

6. U prilog hipotezi
Dok je lingvistiki determinizam lake odbaciti, lingvistiki relativitet se po-
kazuje opravdanim i to u dva smera: jezik utie na misao kao to i misao utie
na jezik istovremeno.
Barun i Leneberg su testirali uesnike eksperimenta na kodabilitet boja
(color codability), tj. kako e govornici odreenog jezika kategorizovati spek-
trum boja i kako e to uticati na njihovo prepoznavanje tih boja. Pokazalo se
da poznavanje termina za boje utie i na njihovo prepoznavanje, jer ukoliko je-
zik razlikuje boje, onda e to uticati i na samo difereciranje tih boja. Govornici
engleskog su bolje prepoznavali one boje koje su imenovane u engleskom. Ovo
otkrie jasno je ilo u prilog tezi o odreenom uticaju lingvistikih kategorija
na kogniciju, jer ukoliko je kodabilitet boja uticao na njhovu prepoznatljivost,
a jezici su se razlikovali u kodabilitetu, onda je prepoznatljivost jedna od funk-
cija jezika pojedinca to je u skladu sa relativistikim delom hipoteze.
Poznate su i druge studije u prilog ovim tvrdnjama. Kaj i Kempton su
1984. zakljuili da jezik jeste deo kognicije i time podrali tezu o lingvistikom
relativitetu. Oni su ispitivali razlike u opaanju plave i zelene boje kod govor-
nika engleskog i Tarahumara, iji jezik nije poznavao tu distinkciju. Rezultat je
bio da ni stanovnici Tarahumara nisu razlikovali te dve boje. Ipak, dopustili su
mogunost sticanja univerzalnosti u distinkciji boja u nekim okolnostima. Da-
kle, razlike u jezicima su paralelne sa vanjezikim kognitivnim razlikama. Ipak,
oni smatraju da je nemogue testirati lingvistiki determinizam sve dok se ne

18 Svi primeri na ovoj i narednoj strani preuzeti iz: Skoyles, John: The Sapir-Whorf Hypothesis:
New surprising evidence, www.cogprints.org/2259
420
Aneta Trivi

uspostavi jedinstvena tehnika koja bi procenila ovekovu percepciju okolnog


sveta bez uplitanja njegovog maternjeg jezika.
uveni eksperiment koji ide u prilog hipotezi jezike relativnosti sproveli
su Carmichael, Hogan i Waller, pokazujui kako jezik oblikuje memoriju. Su-
bjektima su predstavljani razliiti oblici sa objanjenjima ispod crtea. Na pri-
mer ispod ovakve sliice bi pisalo:

polumesec ili slovo C

Potom su subjekti imali zadatak da ponovo nacrtaju to to su videli, i oni


su svi usklaivali crtee sa objanjenjima kako bi to vie liili na njih i time su
potkrepili tezu da jezik direktno utie na misao, tj. da skladitenje informacija
u memoriji zavisi od jezike informacije.
Don Skojls (John Skoyles) navodi dva istraivanja iz razvojne psihologije
kao mogue empirijske dokaze teorije jezikog relativiteta. U oba sluaja poka-
zano je kako i najmanje varijacije u jezikom razvoju dovode do razlika u ko-
gnitivnom razvoju.
Osnovni problem bio je pronai dve identine grupe ljudi koje bi se razli-
kovale samo u pogledu jezikog iskustva. Adekvatan test trebalo bi da pokae
da su njihova kognicija, njihovi pogledi na svet i okolinu drugaiji, to bi bila
posledica razliitog jezikog razvoja, a ne neeg drugog, i zato su grupe u sve-
mu ostalom morale biti istovetne: Peterson (1995) pronali dve takve grupe do
tada neistraivane populacije. Obe su poticale iz zapadnog dutva, pa im je kul-
turno poreklo bilo zajedniko: prvu su inila deca gluva od roenja, ili ogluve-
la ubrzo nakon roenja, iji su roditelji takoe bili gluvi; s obzirom na to da je
njihov defekt mogao uticati na njihov kognitivni razvoj i drugu grupu su mora-
la sainjavati gluva deca, sa tom razlikom to su njihovi roditelji mogli da uju.
Test je pokazao da deca roditelja koji uju, ali ne i deca gluvih roditelja, nisu
bila izloena apstraktnim lingvistikim terminima, tj. onima koji se odnose na
mentalna stanja, emocije, veovanja, elje. Njihovi roditelji sa razvijenim ulom
sluha nisu bili kompetentni da im objasne ove termine na deci razumljiv nain,
tj. putem znakovnog jezika a ne putem govora. Roditelji su naravno komunici-
rali sa njima pomou znakovnog jezika, ali samo o konkretnim stvarima koje
je lako demonstrirati, ali ne i o apstraktnim oseanjima, namerama, mislima
na koje se ne moe pokazati prstom. Deca su zato bila u mnogome uskraena
i nisu uspevala da idu u korak sa drugom decom u koli kada je re o ovakvim
pojovima, dok nastavnici, iji je primarni zadatak da ih naue znakovnom jezi-
ku i itanju sa usana, nisu imali ni mogunosti ni vremena da ih ue znaenju
termina ljubav, poverenje, ili radoznalost. Normalno je da su deca izlo-
ena terminima za apstraktne pojmove, da ih usvajaju i upoznaju u sigurnom
okruenju, kod kue, sa roditeljima; kako deca koja uju, tako bi trebalo i gluva
deca; nedostatak izloenosti ovakvim pojmovima vodi kognitivnom i emotiv-
nom razvoju koji zaostaje za svojim uzrastom, i to se najbolje vidi u nedovoljno
421
Sapir-Vorfova hipoteza: za i protiv

razvijenoj empatiji i altruizmu kod ove dece, njihovoj nemogunosti da razu-


meju tua oseanja i potrebe.
Sline rezultate daje i istraivanje poznato kao Sally doll test: u ovoj igri
eksperimentator detetu pokazuje lutku Sally kako stavlja kliker u kutijicu, a po-
tom iznosi lutku iz sobe. Dok je ona van sobe eksperimentator premeta kliker
u korpu. Potom vraa Sally u sobu i postavlja detetu zadatak: gde e Sally da
trai svoj kliker (a ne gde se on realno nalazi)? Iako ne znaju da objasne zato,
deca daju taan odgovor i trae kliker u kutijici gde ga je Sally ostavila pre nego
to je napustila sobu, a ne u korpi gde je on kasnije premeten. Zadatak uspe-
no obavljaju sva deca, ukljuujui i onu sa Daunovim sindromom, to ukazu-
je da ova sposobost nije u vezi sa razvojem inteligencije. Jedina grupa koja ga
ne izvrava su autistina deca; dakle, pre je u pitanju sposobnost da se dostigne
odreeni stepen u kognitivnom razvoju, da se prevazie sopstvena egocentri-
nost i da se shvate drugi ljudi.
Linda Roders19 je takoe iznela afirmativne dokaze u prilog Hipotezi: i-
tala je priu deci bilingvalima a istovremeno je beleila rad modanih talasa.
Prvo je itala priu na engleskom i posmatrajui deiji mozak uvidela da je leva
hemisfera aktivna, a potom je itala priu na Navaho i zabeleila aktivnost de-
sne hemisfere. Ovo je pokazalo da se engleski kao jezik sa vie imenica (noun-
centered) procesuira u levoj modanoj hemisferi, a Navaho kao preteno gla-
golski jezik (verb-centered) procesuira u desnoj. Dakle, deca su istu priu ispri-
anu na dva jezika razliito procesuirala u zavisnosti od korienog jezika.

7. Hipoteza i mediji
Neke Vorfove ideje mogu se upeno primeniti na vanlingvistike oblasti.
Ukoliko re jezik zamenimo reju medij dolazimo do toga da razlika u
mediju odgovara razlici u misli, to je mogue objasniti.
Pojmovi prevoenja i kodabilnosti se mogu podjednako primeniti na me-
dij kao i na jezik. Film je medij koji esto koristi adaptacije pria, romana, ali
vrlo esto ujemo frazu da film nije dobar kao knjiga to odgovara Vorfovom
izgubljeno u prevodu. Dok itajui roman sami konstruiemo nizove slika,
mi razvijamo subjektivno vizuelno iskustvo i drugaije emo razumeti i emo-
tivno doiveti likove od nekog drugog itaoca. Sa druge strane gledajui film
ne stvaramo mentalne slike kao dok itamo, ne shvatamo i ne proivljavamo
radnju drugaije od drugih gledalaca, jer su emocije konkretno prikazane kroz
lica glumaca. Dakle neki mediji su podesniji za odreene svrhe od drugih.
Ukoliko se, dalje, sa medija okrenemo komunikaciji, Vorfov predlog da je
neke koncepte lako izraziti na jednom jeziku, ali vrlo teko na drugom, dobija
na znaenju. Drugim reima, pored sve komunikativne tehnologije koja nam je
danas dostupna, kako odabrati izmeu mejla, faksa, telefona , SMS-a ili pisma?
Prema jednom Tajmsovom istraivanju iz 2000. godine se za slanje romanti-
nih poruka punih komplimenata najee odabira SMS kao sredstvo komuni-
kacije. Nije li ovo Vorfijanizam na delu: primalac poruke e biti manje uznemi-

19 Phipps, Stacy (2001), idem, pg. 2


422
Aneta Trivi

ren kada primi kompliment preko tekstualne poruke nego to bi to bio da mu


je takav komentar upuen lino.20
tampani mediji, a naroito novine konotiraju ugled, potovanje i povere-
nje kod italaca. Skloni smo da radije prihvatimo neto kao injenicu ukoliko
nam je ono saopteno u pisanoj formi a ne putem televizije. I ovo je primer vor-
fijanizma: razliiti mediji odgovaraju razliitom mentalnom sklopu/tretmanu.
Marketinki strunjaci i oglaivai se esto slue ovakvim trikovima kako bi nam
provukli svoje ideje. Oglasi sve vie lie na novinske lanke: Pronaen lek protiv
elavosti kao naslov, zatim pohvalan tekst o proizvodu, i tek na dnu sitno od-
tampano reklama. Teoretski, ukoliko nam se neto predstavi u pisanom obli-
ku, u formi novinskog lanka, automatski emo pretpostaviti da je sve napisano
tano i da je taj proizvod zaista udotvoran lek, a to potvruje i praksa.

8. Zakljuak
Sapir-Vorfova hipoteza je kod mnogih ljudi promenila pogled na odnos
izmeu jezika, misli i kulturne percepcije stvarnosti. Uticala je na mnoge ue-
njake i otvorila vrata znaajnim poljima istraivanja. I dok su Sapir i Vorf ve-
rovali da jezik ima ogroman uticaj na misao, studije pokazuju i danas je to op-
te prihvaeno da jezik vri uticaj na misao i percepciju realnosti u odreenoj
meri, ali da ne upravlja njima niti ih konano odreuje.
Ideja da jezici utiu, oblikuju ili ak odreuju poimanje sveta oko nas je
jedna od tzv. velikih ideja (Big ideas21) XX veka. Vorfova velika ideja nam je
istovremeno privlana ali i odbojna: odbacujemo (ali smo i fascinirani) radi-
kalnom verzijom da dijametralno razliiti jeziki sistemi proizvode nepomirlji-
ve poglede na svet, ali se opiremo i univerzalistikom predlogu da su lingvisti-
ke razlike meu jezicima trivijalne, povrne i zanemarljive. Svi smo uvueni u
strukturu sopstvenog jezika dok percipiramo stvarnost, a samo su neki svesni
implikacija ove zamke shvatili da ne sagledavaju svet dovoljno objektivno. Svet
se sve vie smanjuje upotrebom novih komunikacijskih tehnologija, interakcija
izmeu predstavnika razliitih kultura je sve laka. Na globalnom nivou, mo-
da nam Hipoteza moe racionalizovati zato razliite nacije ne komuniciraju
uspeno. Shvatanje lingvistikog relativiteta moe doprineti boljem razumeva-
nju kulturnih varijacija i pomoi u prevazilaenju interkulturnih komunikativ-
nih razlika.

Literatura:
1.Alford, Dan (1994): Pinkers book and linguist bashing, preuzeto sa: www.linguistlist.
org/issues
2.Ash,Rebecca (1999): The Sapir-Whorf Hypothesis, preuzeto sa: www.angelfire.com/
journal/worldtour99/sapirworf.html

20 Parr-Davies, Neil: The Sapir-Whorf Hypothesis: A Critique, preuzeto sa: www.aber.ac.uk


21 Phipps, Stacy (2001), idem, pg. 2
423
Sapir-Vorfova hipoteza: za i protiv

3.Bugarski, Ranko (1996): Jezik i lingvistika, igoja tampa: XX vek, Beograd


4.Ivi, Milka (1990): Pravci u lingvistici 1, igoja tampa, Beograd
5.Parr-Davies, Neil: The Sapir-Whorf Hypothesis: A Critique, preuzeto sa: www.aber.
ac.uk
6.Phipps, Stacy (2001): Language and thought: Examining linguistic relativity, preuzeto
sa: www.ttt.org/linglinks/stacyphipps.htm
7.Sapir, Edvard (1992): Jezik, Dnevnik, Novi Sad
8.Skoyles, John: The Sapir-Whorf Hypothesis: New surprising evidence, preuzeto sa:
www.cogprints.org/2259
9.Vorf, Bendamin Li (1979): Jezik, misao i stvarnost, Beogradski izdavako-grafiki
zavod, Beograd

SAPIRE-WHORF HYPOTHESIS : PRO AND ANGAINST


Summary
The Sapir-Whorf Hypothesis has changed the way many people look at the relationship be-
tween language, thought and cultural perception of reality. It has influenced many scholars and
opened up large areas of study. While easy to formulate, it is difficult to establish or disprove,
and so the Hypothesis has remained controversial. We shall show evidence from researches that
indicate that language has a strong impact on congnition and perception of reality, and that dif-
ferences between languages can effect cognition as claimed by Sapir and Whorf. However, we
cannot accept that our thoughts and behaviour are determened by language we speak, but it is
partially influnced.
Aneta Trivi

424

, -

.
, -

,
.
: , , , -


-
,
,
. -
,
. 1966.
(Eaton 1966), -
-
.
: (Ogden and Richards 1923),
(Osgood, Suci and Tannenbaum 1957) (Ullmann
1957). , -
.
. -
,
,
o
. -
: (-
, ), (, -
), ,
( ) -
. -
425

-
(1972) -
(Journal of Literary Semantics), .


, -
, , , , -
,
. -
-

,
, , -
. -
, -
(Lakoff and Johnson 1980),

-

-
. , -


(Steen 1994; Stockwell, 2002).
-
-
(Lakoff and Turner 1989; Turner 1996; Semino and
Culpeper 2002; Gavins and Steen 2003).


(Turner 1996). T , -
,
.
(Turner
1996: 25). -
.
, ,
.
. , -

(Turner 1996: 333).
-
, , ,
.
426


-
( ) ,
.
. ,
, 1993. ,
1995. (Turner and Fauconnier 1995).
,
, ,
2002. (Fauconnier and Turner 2002). -
-
,
(Fauconnier
and Turner 2002: 37; Koesler 1964/1990).
, , -
.
-
.
-
. -
(ICMs and frames), -
.
, . -
,
. ,
() ,
(Fauconnier 1985: 1622; Fauconnier 2007: 351353;
2007: 165167).

. , -
-
,
(Fauconnier and Turner 2002: 735;
2007: 180184). -
:
1. (input
mental spaces) .
2. , (generic mental space)

.
3. , (blended mental
space) .
4. .

. (Turner 2007: 377380)
427

, . ,
.

-
:
, ,
[]
, . []
[] -
( -
,
18. , ,
).
, , -
,
, , -
. -
, . (),
,
(. -
, ,
). ( 2007: 181182,
: Fauconnier and Turner, 1998; 2002: 5962; Grady 1999: 114)
-
( ),
-
, . -

-
( , ), -
,
, , -

, ( -
).
, ,
. -
,
.
.
, -
-
.
.
, -
428

, ,
, , .

: , , ,
, , , . -
(Turner 1996: 57). , -
, -
.
, . . -
, ,
. -
,
, , , [-
] (Turner 1996: 57).
. -
, -
, .
, -
. -
,
,
. , -

.
-
.

, .
. -
-

. -
, ,
,
-
, . -

, -
.
-
.
, , ,
. ,
(target input mental space)
-
429

(source input mental space) ,


. . , -
( )
, -
. (
) -
.
-
, -
(Turner 1996: 6162).



-
.

. ,

, , .. (Baldrick
1990: 93). ,
. -
(, I: 145).
, , -
, , , -
, .
, ,
( ), -
. -
.
, -
:


. ,
: ,
. .
, ,
: ! ?!
, , , ,
. ( , wikisource)

430


, ,
, . -
, : -
. ( , wikisource)


, ,
, -
. , , :
, , -
?
. . (
, wikisource)
, ,
. -
, , -
, -
. -


. -
,

.
, , -
. (Turner 1996: 59) []
-
(. -
). ,
.
. -
( -
),
, -
,
. -
, ,
.
, , ,
. , , -
-
,
,
431

, -
. -
, , -
.
, , -
, . ,
, , ,
, , , .
. , -
, -
,

. ,
.
(
) (Turner 1996: 60).
, -
. , -
-
, , , -
. ,

, , -
, ,
. , -
()
() -

. -
-
,
. ,
, -

. -
, , ,
, -

,
. ,

,
.
:

432

: Turner 2007: 379


,
. , -
.
, , ,
, ,
-
, (Turner 1996: 60).
,
, . -
-
, -
, .
-
-
, -
.


-
, , ,
. ,
, , . -
,
-
433

. , ,
, , -
. , -

. ,

.

-
. -
. -
-
-
.

:
1. , . (2007). -
. . :
, .
2. , wikisource: http://hr.wikisource.org/wiki/Ezopove_basne (.
10. 05. 2009. 17:21)
3. . (1967). /:
/ .
4. Alighieri, Dante. "Inferno". : The Divine Comedy. http://dante.ilt.columbia.edu/
comedy/ (. 03. 05. 2009. 12:21)
5. Baldrick, Chris. Oxford Concise Dictionary of Literary Terms. Oxford: Oxford
University Press.
6. Eaton, Trevor. (1966). The Semantics of Literature. Paris : Mouton.
7. Fauconnier, Gilles. (2007). Mental Spaces. In: Geeraets, Dirk and Cuyckens, Huberts
(eds.). The Oxford Handbook of Cognitive Linguistics. Oxford: Oxford University Press.
8. Fauconnier, Gilles and Turner, Mark. (2002). The Way We Think: Conceptual Blending
and the Minds Hidden Complexities. New York: Basic Books.
9. Gavins, Joanna & Steen, Gerard (eds.). (2002). Cognitive Poetics in Practice. London:
Routledge.
10. Grady, Joseph. (1999). Blending and Metaphor. In: Gibbs, Raymond W. and
Steen, Gerard J. (eds.). Metaphor in Cognitive Linguistics. Amsterdam: John Benjamins
Publishing.
11. Koesler, Arthur. (1964/1990). The Art of Creation. London: Penguin.
12. Lakoff, George and Johnson, Mark. (1980). Metaphors We Live By. Chicago:
University of Chicago Press.
13. Lakoff, George and Turner, Mark. (1989). More than Cool Reason: A Field Guide to
Poetic Metaphor. Chicago: University of Chicago Press.
14. Ogden C. K. and Richards I. A.. (1923). The Meaning of Meaning: A Study of the
Influence of Language upon Thought and of the Science of Symbolism. Cambridge:
University of Cambridge Press.
434

15. Osgood, Charles Egerton, Suci, George John and Tannenbaum, Percy H.. (1957).
The Measurement of Meaning. Champaign: University of Illinois Press.
16. Semino, Elena & Culpeper, Jonathan (eds.). (2002). Cognitive Stylistics. Language
and Cognition in Text Analysis. Amsterdam: John Benjamins.
17. Steen, Gerard. (1994). Understanding Metaphor in Literature. London: Longman.
18. Stockwell, Peter. (2002). Cognitive Poetics: an Introduction. London: Routledge.
19. The Book of the Thousand Nights and One Night:
http://www.al- hakawati.net/english/Stories_Tales/lailaindex.asp
20. Turner, Mark. (1996). The Literary Mind: The Origins of Thought and Language.
Oxford: Oxford University Press.
21. Turner, Mark. (2007). Conceptual Integration. In: Geeraets, Dirk and Cuyckens,
Huberts (eds.). The Oxford Handbook of Cognitive Linguistics. Oxford: Oxford
University Press.
22. Turner, Mark and Fauconnier, Gilles. (1995). Conceptual Integration and Formal
Expression. In: Metaphor & Symbolic Activity ( Metaphor and Symbol). Vol. 10
Issue 3 (183204).
23. Ullmann, Stephen. (1951). The Principles of Semantics. Glasgow/Oxford: Jackson,
Son & co./Basil Blackwell.

THE ROLE OF COGNITIVE SEMANTICS IN THE STUDY OF PROSE


LITERATURE: CONCEPTUAL MATCHING IN FABLES
Summary
The paper starts with a brief review of the beginnings of the semantics of literature and
then moves on towards exploring the possibilities of using some of the achievements of cognitive
semantics in the process of literary analysis. It focuses on conceptual blending and its main
elements and features. After this, the paper tries to examine the ways of applying conceptual
blending in literary analysis, paying special attention to how conceptual blending works in the
process of creating and interpreting fables.
Duan Stamenkovi

435
VII.

Biljana Radi-Bojani
Novi Sad

Vokabular u nastavi stranih jezika:


budunost ponikla u prolosti

Kroz razvoj komunikativnog pristupa u nastavi stranih jezika dolo je do ozbilj-


nih promena u nainu razmiljanja o vokabularu, izmeu ostalog jer se uvidela ve-
lika komunikativna vrednost rei. U radu se istrauje znanje vokabulara, koje moe
da ima sledee dimenzije: (1) veliina vokabulara, koja se ne meri u apsolutnim ter-
minima, nego se gledaju odreeni konteksti upotrebe, a uz pomo korpusne lingvi-
stike; (2) znanje karakteristika rei, pri emu je bitno da se razumevanje odreenih
leksikih jedinica kree se od nejasnog do preciznijeg, to je zasnovano na postavka-
ma kognitivne lingvistike; (3) organizacija leksikona, koja se odnosi na nain na koji
su leksike jedinice pohranjene u mozgu, gde glavnu istraivaku ulogu igra psiho-
lingvistika. Stoga se ovaj rad bavi eksplikacijom ovih dimenzija i kontekstualizacijom
navedenih pojava u okviru teorije usvajanja stranog jezika.

Komunikativni pristup nastavi stranih jezika


Komunikativni pristup nastavi stranih jezika postoji oko dvadeset godina
kao ne toliko vrsto strukturisan metod i esto se opisuje kao irok skup ide-
ja iz niza izvora (nekih lingvistikih, a drugih ire obrazovnih), koji su zajedno
postali prihvaeni kao dobra praksa (Mitchell 1994: 33). Javio se kao posledi-
ca drutvenih promena posle II svetskog rata, koje su, izmeu ostalog, uslovlja-
vale i proirivanje i unapreenje sadraja srednjokolskog obrazovanja za ire
narodne mase. U osnovi, to je znailo da strani jezici vie nisu bili ekskluzivno
pravo i privilegija bogatih, nego su postali osnovna potreba sve veeg broja lju-
di koji su, u odnosu na raniji profil uenika, bili i siromani, i odrasli, i profesi-
onalci. Ova promena u pristupu nastavi stranih jezika iznikla je kao kombina-
cija dva velika uticaja: (1) reakcije nastavnike profesije na ovu novonastalu si-
tuaciju, pri emu su pripadnici ove profesije morali da priznaju neadekvatnost
tradicionalnog gramatiko-prevodnog metoda, i (2) teorijskih dostignua lin-
gvistike u domenu komunikativne kompetencije, gde je dolo do irenja shva-
tanja ta to znai znati jezik (Mitchell 1994: 34).
Sam pojam komunikativne kompetencije lei u osnovi komunikativnog
pristupa nastavi stranih jezika i zasniva se tvrdnji da kompetentan govornik je-
zika ne vlada samo gramatikom i vokabularom jezika, nego i da zna da to je-
ziko znanje upotrebi na prikladan nain u itavom nizu drutvenih situaci-
ja. Canale (1983) tvrdi da se komunikativna kompetencija sastoji od ove etiri
komponente:
(1) gramatike kompetencije (usko definisane kao izgovor, sintaksa i vo-
kabular)
439
Vokabular u nastavi stranih jezika: budunost ponikla u prolosti

(2) diskursne kompetencije (poznavanja pravila strukturisanja duih tek-


stova, razgovora, itd.)
(3) sociolingvistike kompetencije (kontrolisanja stilova govorenja i pi-
sanja koji su prikladni u datoj situaciji, poznavanja pravila utivosti,
itd.)
(4) strateke kompetencije (poznavanja strategija za zapoinjanje, odra-
vanje i zavravanje razgovora, kao i strategija koje se koriste u situaci-
ji kada govornikovo znanje jezika nije tako dobro da moe da se seti
svake rei, itd.).
Pored ideje da nastava stranih jezika treba da prui priliku da uenici ue,
vebaju i govore jezik za situacije koje e sretati svakodnevno u stranoj zemlji
iji jezik ue i da se stoga uionica mora maksimalno prilagoditi ovoj ideji kroz
razliite simulacije i igranja uloga, javila se i ideja prirodnosti uz stav da pro-
ces usvajanja stranog jezika treba to vernije da odraava usvajanje maternjeg
jezika. U skladu sa tim, zagovornici ove ideje tvrdili su da, kao to je dete koje
ui maternji jezik vie zainteresovano za znaenje i obavljanje odreenih funk-
cija i zadataka jezikom, pri emu svesno ne obraa panju na jeziki oblik i sko-
ro nita ne radi po pitanju drila i vebanja, na isti nain uenici treba da, prili-
kom usvajanja stranog jezika, prvo izgovaraju kratke iskaze koji odstupaju od
jezike norme, ali zbog motivacije da razumeju i da ih drugi razumeju, pola-
ko savladavaju sistem stranog jezika i unapreuju svoje znanje (Mitchell 1994:
37). Prema tome, nastavnik stranog jezika koji radi u uionici koristei komu-
nikativni pristup treba da naui uenike razliitim strategijama za reavanje je-
zikih i komunikativnih problema koje e im biti potrebne u budunosti uko-
liko ele da budu uspeni u svakodnevnoj, nestrukturisanoj interakciji na stra-
nom jeziku. Naposletku, radi razvijanja uenikove autonomije u procesu ue-
nja stranog jezika, naglasak mora da se stavi na pristup nastavi koji ukljuuje
razmiljanje i promiljanje o samom stranom jeziku, to se u poslednje vreme
vidi kroz naglaavanje svesti o jeziku (eng. language awareness) (Carter 2003:
64). To bi znailo da kroz razgovor meu sobom i sa nastavnikom uenici po-
staju svesni svojih strategija uenja stranog jezika, te zato mogu da ih unapre-
uju, razvijaju i poboljavaju.

Vokabular u nastavi stranih jezika


Kroz razvoj komunikativnog pristupa dolo je i do ozbiljnih promena u
nainu razmiljanja o vokabularu u nastavi stranih jezika, izmeu ostalog jer
se uvidela velika komunikativna vrednost rei. Pre promena u ovim stavovima,
vokabular je mnogo godina bio siromani roak u porodici nastave stranog je-
zika (Carter 1998: 184), a najvei deo 20. veka bio je posveen gramatici. Iako
je gramatiko-prevodni metod u gotovo jednakoj meri potencirao gramatiku
i vokabular, audio-lingvalni metod je stavljao naglasak na usvajanje osnovnih
gramatikih obrazaca jezika (Nunan 1995: 117), zbog ega je, uopteno posma-
trano, vokabular ipak bio zapostavljen. Pored ovoga, ulogu u tome da vokabu-
lar nije imao svoje zaslueno mesto u nastavi stranog jezika igrala su i specijali-
440
Biljana Radi-Bojani

zovana lingvistika istraivanja u oblasti sintakse i fonologije, ali i injenica da


su plan i program bili mnogo lake definisani u pogledu sintaksikih struktu-
ra koje treba da se ukljue u nastavu, nego u pogledu broja, tipa ili opsega je-
dinica vokabulara. Na sve ovo nadovezivale su se tvrdnje da je vokabular naj-
laki aspekt stranog jezika, to je dovelo do toga da se vokabularu u uionici
nije posveivala nikakva formalna panja (Nunan 1995: 117). U drugoj polo-
vini 20. veka status vokabulara se polako menjao, delimino kao posledica ve
pomenutog komunikativnog pristupa nastavi stranog jezika, a delom i zbog
istraivanja u oblasti leksike semantike (Lyons 1968, 1977). Sve je zastuplje-
nije bilo miljenje da e znanje vokabulara doneti vie koristi nego znanje gra-
matike, pogotovo zato to se greke u leksikoj selekciji mnogo manje toleriu
nego greke u sintaksi. Nadalje, tvrdilo se da prednost rada na vokabularu lei
u tome da godine uenika ne prestavljaju smetnju u usvajanju vokabulara (kao
to je sluaj sa izgovorom), nego naprotiv izgleda da je uveanje vokabulara
sve lake kako je uenik stariji (Rivers 1983: 125 u Nunan 1994: 117). Ova tvrd-
nja zasnivala se na dva razloga: (1) rast vokabulara se oslanja na poznavanje
sveta i preplie sa njim; (2) to je vei vokabular, nove rei se lake nadovezuju
na stare. Ipak se skretala panja na to da i ovaj stav ima svoje zamke, poto po-
sle odreenog nivoa znanja uenik vie ne moe da postigne vii nivo izraava-
nja samo uz pomo prostih gramatikih struktura, nego su potrebni i sloeniji
oblici da bi se prenela sloenija znaenja.
Read (2000: 3132) kae da znanje vokabulara moe da ima sledee di-
menzije koje bi trebalo da se razmatraju: (1) veliina vokabulara (broj rei koje
neka osoba zna), koja se u okviru komunikativnog pristupa znanju vokabulara
ne meri u apsolutnim terminima, nego se gledaju odreeni konteksti upotre-
be koje uenik zna ili ne zna; (2) znanje karakteristika rei, pri emu je bitno
da uenici znaju vie o nekim reima nego o drugim, a njihovo razumevanje
odreenih leksikih jedinica kree se od maglovitog, nejasnog do preciznijeg;
(3) organizacija mentalnog leksikona, koja se odnosi na nain na koji su rei i
druge leksike jedinice pohranjene u mozgu.

Veliina vokabulara
Pitanje kojim se bave gotovo svi autori koji piu o usvajanju vokabulara
stranog jezika (Carter i McCarthy 1988, Carter 1998, Nation 2001, Thornbury
2002, itd.) odnosi se na broj jedinica vokabulara koje uenik treba da usvoji na
odreenom nivou znanja. Kao i sve druge teme u ovoj oblasti, i ova krije svo-
je zamke. Ogden (1930) i Richards (1943) napravili su spisak od 850 rei koje
su, po njihovom miljenju, bile dovoljne da uenik izrazi najjednostavnije ide-
je, pri emu su smatrali da je najefektivniji nain izgradnje funkcionalnog vo-
kabulara uenje liste funkcionalnih rei koje e uenik najverovatnije sresti.
No, kako Nunan (1995: 118) kae, problem u ovom minimalnom vokabularu
jeste taj to je on moda dovoljan za prostu jeziku produkciju, ali ne poma-
e uenicima kad je u pitanju autentian jezik. Ali mnogo vei kamen spotica-
nja je injenica o kojoj piu Carter i McCarthy (1988), kada naglaavaju da tih
850 rei nema 850 znaenja (I. S. P. Nation je izraunao da imaju 12.425 zna-
441
Vokabular u nastavi stranih jezika: budunost ponikla u prolosti

enja!!). Ovde se, dakle, postavlja pitanje koja od tih znaenja uenici treba da
ue prva, a koja znaenja dolaze kasnije. Odgovor verovatno lei u injenici da
se konkretne rei generalno naue pre apstraktnih, jer se lake pamte i aktivira-
ju u memoriji (Carter 1998: 191192), pa se to esto uzima kao jedan od glavih
kriterijuma prilikom pravljenja planova i programa. Drugi bitni kriterijumi u
odreivanju koje rei treba da se prve ue jesu: niz kontekst u kojima se rei
mogu sretati, lakoa sa kojom se rei mogu uiti, bliskost i poznatost, te kon-
kretnost (Nunan 1995: 119). Carter (1998: 236) navodi da bi uenici trebalo
da poveaju broj jedinica vokabulara za oko 1000 godinje da bi pratili razvoj i
rast vokabulara izvornih govornika, dok bi najfrekventnijih 2000 engleskih rei
trebalo da bude dovoljno za razumevanje 8090% rei koje se mogu sresti u ra-
zliitim tekstovima. On nadalje objanjava da su ove najee jednostavne i
neutralne rei takoe i najproblematinije kada je re o sintaksikim struk-
turama u kojima se mogu nai, ili kada se radi o viestrukim smislovima koje
te rei mogu da imaju. Ovo se nadovezuje na ve iznesenu tvrdnju o spisku od
850 najeih rei engleskog jezika i injenici da nije u pitanju 850 znaenja, to
Carter (1998: 237) problematizuje potencirajuu da treba istraiti da li prene-
sena znaenja tih polisemnih rei mogu da budu laka za uenje od novih obli-
ka, tj. novih rei uopte.
Navedene tvrdnje dobijaju svoju potvrdu u korpusnim istraivanjima je-
zika koja su u poslednje vreme od izuzetno velike pomoi u teorijskoj lingvi-
stici, ali su nale i svog odjeka u primenjenoj lingvistici i nastavi stranog jezi-
ka. OKeefe et al. (2007) posvetili su celu knjigu primeni korpusnih istraiva-
nja engleskog jezika, naroito u domenu nastave engleskog jezika kao stranog
i upotrebe jezika. Oni tvrde (OKeefe et al. 2007: 31) da je korpusni pristup ne-
ophodan radi razumevanja leksikih potreba uenika stranog jezika i radi us-
postavljanja kriterijuma po kojima bi se nivoi znanja vokabulara mogli meriti i
ocenjivati, a putem kojih bi moglo da se doe do nekog konsenzusa o tome ta
sadrava koji nivo znanja vokabulara. Od izuzetnog znaaja je stav da se znanje
uenika stranog jezika ne meri po standardima izvornog govornika, pogotovo
zato to napredak u uenju vokabulara ukljuuje vie od samih koraka ka vo-
kabularu veliine onog izvornog govornika. On ukljuuje i sposobnost uenika
da radi samostalno i da razvije strateke sposobnosti i vetine u korienju lek-
sikih resursa koje ima na raspolaganju.
OKeefe et al. (2007: 32) tvrde da, ako se ispita frekventnost rei u velikom
korpusu (npr. deset miliona rei), zakljuuje se da prvih 2000 najfrekventnijih
rei pokriva oko 80% svih rei u govorenim i pisanim tekstovima. Kako se ide
dalje na listi frekventnosti, svakih narednih 2000 rei pokriva progresivno ma-
nji udeo svih rei u korpusu. Oni zakljuuju da postoji sr od najfrekventijih
rei (83%), nakon ega kriva naglo pada na 5% (drugih 2000 rei), na 3% (tre-
ih 2000 rei), na 2% (etvrtih 2000 rei) i naposletku na 1% (petih 2000 rei).
U pogledu planiranja nastave vokabulara u kursu stranog jezika (u ovom
sluaju engleskog, ali tvrdnje mogu da se odnose na strane jezike uopte), kor-
pusna istraivanja osnovnog vokabulara pomau u odreivanju i selekciji jedi-
nica koje se ukljuuju u gradivo od samog poetka nastave. Kako kau OKeefe
442
Biljana Radi-Bojani

et al (2007: 36), ovaj osnovni vokabular je bitan indeks onoga to treba da se


ukljui u osnovni plan i program ukoliko je cilj same nastave stranog jezika da
od uenika napravi dobre komunikatore (da sebe dobro predstave drugima, da
stvore dobre odnose sa svojim sagovornicima, da razumeju i koriste osnovne
gramatike i logike odnose koji su u osnovi manje frekventnih jedinica voka-
bulara koje se mogu javiti u tekstu, i da uopteno grade svoju jeziku vetinu i
znanje na takav nain da se novi materijal lako usvaja i nadovezuje na stari), te
je stoga veoma bitno obratiti panju na sadraj i strukturu najfrekvetnijih 2000
rei.
Kad je re o viim nivoima znanja, analiza velikih korpusa upuuje na za-
kljuak da je dovoljno od 5 do 6 hiljada rei da bi se razumelo oko 90% tekstova
na engleskom. Ovo znai, zakljuuju OKeefe et al. (2007: 48), da bi na osnovni
vokabular trebalo dodati jo 3 do 4 hiljade rei, to bi predstavljalo veliko op-
tereenje uenicima, naroito zato to su u pitanju niskofrekvente rei, dok bi
naredni opseg od 6 do 10 hiljada rei bio dodatni teret, poto se ovde ubrajaju
metaforika znaenja i semantika proirenja. Ono to je svakako najvredniji
doprinos korpusnih istraivanja jezika jeste potvrda ranijih razmiljanja (npr.
Lewis 1993) da su vielane leksike jedinice1 (eng. chunks) jednako este ili
ak ee od leksikih jedinica koje se sastoje od jedne rei, pri emu se javlja-
ju u osnovnom vokabularu. To potvruju i Morgan i Rinvolucri (2004: 3) kad
kau da su trenutni tokovi u oblasti teorije usvajanja vokabulara velikim delom
pod uticajem kompjuterskih korpusa, kada se naglaava vanost kolokacija, a
samim tim i injenica da je vokabular uglavnom frazne prirode.

ta znai znati re?


Pored toga to je bitno utvrditi broj leksikih jedinica koje uenici treba da
usvoje na odreenom nivou znanja, potrebno je opisati i samu prirodu usvaja-
nja vokabulara, kao i sve inioce koji su tu u igri. Kako Carter (1998: 191192)
napominje, rei postoje u semantikom prostoru, a znanje rei podrazumeva
i poznavanje tog semantikog prostora, tj. konteksta u kome se re moe nai.
Znati rei znai poznavati i sintagmatike i paradigmatike odnose, kao to
znai i znati sintaksike i semantike informacije o njoj, a razumeti rei nije
isto kao upotrebiti je, jer je proizvodnja generalno aktivniji proces, ali i tei.
Morgan i Rinvolucri (2004: 7) iznose nekoliko vanih tvrdnji koje lee u osno-
vi svih teorija i pristupa usvajanju vokabulara stranog jezika. Oni prvo navode
da usvajanje vokabulara nije linearan proces, ve proces koji se grana uenici
rei ne ue mehaniki, kao male pakete koji nose znaenje, nego asocijativno.
Nadalje, oni kau da je u pitanju veoma lian proces, jer asocijacije koje ueni-
ci prave zavise od njihove prolosti i sadanjih iskustava. Pored toga, usvajanje
vokabulara je i drutveni proces, poto uenici ire razumevanje znaenja rei
razmenom i deljenjem informacija sa drugima, na ta se nadovezuje i posled-
nja stavka, a to je da u pitanju nije samo intelektualan, naporan proces, nego

1 Prevod ovog termina predloio je prof. dr Tvrtko Pri, na emu mu se ovom prilikom
zahvaljujem.
443
Vokabular u nastavi stranih jezika: budunost ponikla u prolosti

i iskustven, praktian proces. Ako je proces suvie intelektualan, uenik jezik


vidi kao objekat, a ne kao neto to treba da postane deo njega, to svakako ne
moe da doprinese uspehu u usvajanju vokabulara.
Scrivener (2005: 249) tvrdi da nastava vokabulara inicijalno treba da kao
prioritet ima osnovno znaenje, pisanje i izgovor, ali problem nastaje kada se
tokom nastave stalno uvode nove jedinice, a stare se ne istrauju detaljnije niti
se o njima daju dodatne informacije. On zakljuuje da je posle srednjeg nivoa
vano istraivati upotrebe leksikih jedinica koje uenici ve znaju i iriti zna-
nje novim kombinacijama i obrascima u kojima se te rei mogu nai, a gradi-
vo treba da se planira na takav nain da uenici iznova sreu poznate rei, ali u
razliitim tekstovima, konverzacijama, itd. Dakle, od velikog je znaaja da ue-
nici vide te rei u novim kombinacijama, u razliitim okruenjima i razliitim
upotrebama, a zatim i sami treba da dobiju priliku da te rei koriste bitno je
da rei sreu to ee. Nation (2001: 42) razrauje ove postavke govorei da
kvantitet uenja zavisi od kvaliteta mentalnih procesa koji se odvijaju tokom
uenja, jer snaga veze izmeu oblika i znaenja odreuje koliko lako uenik
moe da se seti znaenja kada vidi ili uje oblik rei, ili da se seti oblika rei
kada eli da izrazi znaenje. Drugim reima, svako uspeno povezivanje oblika
i znaenja rei jaa njihovu meusobnu vezu.
Carter (1998: 193) postavlja pitanje da li su prevod i ponavljanje jedini na-
ini da se rei naue. On tvrdi (Carter 1998: 195) da, to se vie rei analizira ili
obogati mentalnim slikama ili drugim asocijacijama, vea je verovatnoa da e
ostati u pamenju. To, u stvari, znai da prilikom usvajanja jedinica vokabula-
ra u najmanju ruku treba da doe do povezivanja forme, znaenja i strukture.
Nunan (1994: 133) razvija ove tvrdnje govorei da i sam uenik mora da uloi
neki aktivni napor da bi nova jedinica vokabulara prela u dugoronu memo-
riju. Uenik koji ovo znanje aktivira kroz upotrebu verovatnije e ga i zadrati
u odnosu na uenika koji je samo uo ili proitao neto, ili video prevod ne-
kog izraza. Zato je, kae Nunan (1994: 134), redovno ponavljanje bitno, kao i
ponavljanje koje je rasporeeno u nekom vremenskom periodu, to je svakako
mnogo efikasnije nego ponavljanje nagomilano na jedan as.
Channell (1988) tvrdi da je nova jedinica vokabulara nauena kada uenik
moe da identifikuje njeno znaenje i u kontekstu i van njega, i kada je uenik
moe upotrebiti prirodno i na prikladan nain. Dakle, smatra se da je jedinica
vokabulara usvojena tek kad uenik vlada njom i receptivno i produktivno. No,
ova tvrdnja pokree itavu salvu odgovora na pitanje ta znai znati re. Carter
(1998: 239) kae da znati re znai (1) znati kako je koristiti produktivno i se-
titi je se prilikom aktivne upotrebe (iako je ponekad pasivno znanje neophod-
no i neke rei uenici samo znaju pasivno); (2) znati koja je verovatnoa da se
sretne u pisanom ili govorenom kontekstu, ili oba; (3) znati sintaksike okvire
u kojima se rei moe nai i derivacije koje od nje mogu da nastanu; (4) znati
odnose u koje stupa sa drugim reima u jeziku i u kom je odnosu sa povezanim
reima iz maternjeg jezika; (5) znati i percepirati i sutinska obeleja rei, kao i
pragmatike, diskursne i stilske funkcije; (6) znati razliita znaenja sa kojima
se asocira i, u vezi sa tim, kolokacioni opseg te rei; (7) znati tu re kao deo fik-
444
Biljana Radi-Bojani

snog izraza koji se pamti i kasnije upotrebljava u celini. Veoma sline odgovore
daje i Read (2000: 25), te ih dopunjava i drugaijim pristupom koji je razvojne
prirode i zasniva se na skali koja opisuje razliite stepene znanja: prvi stepen
nikad re nisam video, drugi stepen uo sam re, ali ne znam ta znai, tre-
i stepen prepoznajem re u kontekstu, ima veze sa ..., etvrti stepen znam
re, peti stepen mogu da razlikujem re od drugih koje su joj sline po obliku
ili znaenju.
Read (2000: 1721) primeuje nekoliko znaajnih stvari povezanih sa kon-
ceptom znanja vokabulara. On kae da znanje vokabulara ne predstavlja samo
jeziku sposobnost, nego i strateku kompetenciju koja podrazumeva pozna-
vanje strategija koje mogu da se koriste u situaciji kada znanje vokabulara nije
dovoljno da zadovolji zahteve komunikacije. Nadalje, primeuje da se znanje
vokabulara ne odnosi samo na znanje pojedinanih rei, nego i jedinica koje su
vee od toga (frazni glagoli i sloenice, te idiomi). S tim u vezi, on naglaava da
ljudi koji teno govore i piu imaju na raspolaganju velik broj unapred stvore-
nih jedinica, a njihovo teno izraavanje zasniva se na znanju hiljada reeni-
nih osnova i celih reenica. Ove strukture su osnovni elementi tenog izraava-
nja, a istovremeno slue kao modeli za tvorbu mnogih novih struktura koje se
lako pamte i kasnije postaju deo znanja koje uenik ima.
Gorepomenute strategije povezane su sa fundamentalnim leksikim pro-
cesima koje uenici koriste da bi pristupili znanju vokabulara i radi razumeva-
nja i radi jezike produkcije (govor i pisanje). Ovi procesi su bri i vie auto-
matizovani kod izvornih govornika nego kod uenika sa slabijim znanjem, jer
potonji imaju praznine u znanju rei stranog jezika (Read 2000: 33), ali svaka-
ko je znaajno da strateku kompetenciju imaju svi govornici jezika i koriste je
da bi upravljali svojim znanjem vokabulara u komunikaciji. Ove strategije se
najee koriste nesvesno, a uenici ih postaju svesni tek kad moraju da urade
neki nepoznati ili kognitivno zahtevan zadatak. Read (2000: 34) zakljuuje da
su uenicima naroito potrebne metakognitivne strategije u komunikaciji, jer
moraju da premoste manjak rei da bi efektivno komunicirali, pa, kao to Na-
tion (2001: 46) zapaa, jedan od ciljeva uenja vokabulara jeste da se uenici
naue da koriste strategije uenja i ciljeve tih strategija, kao i da se podstiu da
postanu nezavisni u primeni tih strategija. Naposletku, vetina u upotrebi i pri-
meni strategija moe uenicima da olaka optereenje u uenju (eng. learning
burden), to je u sluaju usvajanja vokabulara koliina truda koju uenik mora
da uloi da bi neku re nauio (Nation 2001: 2324). Opti princip opteree-
nja u uenju jeste da to je re vie povezana sa obrascima koji su ueniku ve
poznati i znanjem koje on ima, optereenje e biti manje. Ovi obrasci mogu da
budu deo maternjeg jezika, znanja drugih jezika, ili prethodnog znanja stranog
jezika koji se ui, te nastavnici mogu da pomognu prilikom smanjenja optere-
enja tako to e skretati panju na sistematske obrasce i analogije u stranom
jeziku, i isticati veze izmeu maternjeg i stranog jezika. Razliite rei nose ra-
zliita optereenja za uenike sa razliitim obrazovnim kontekstima i mater-
njim jezicima, te je od izuzetne vanosti ono to istiu Morgan i Rinvolucri
(2004): znaajno je prepoznati razlike meu uenicima, jer oni shvataju svet na
445
Vokabular u nastavi stranih jezika: budunost ponikla u prolosti

razliite naine i imaju razliite naine uenja. Stoga je potrebno napraviti ma-
terijale koji u obzir uzimaju sve ove razlike da bi se, pritom, uenje odvijalo pu-
tem linih asocijacija koje uenici prave, a dubina obrade informacija bi igrala
veliku ulogu.
Jo jedna bitna osovina u teoriji usvajanja vokabulara stranog jezika jeste
razlika izmeu receptivnog i produktivnog znanja. Nation (2001: 24) objanja-
va da je receptivno znanje voeno idejom da uenici od drugih dobijaju jeziki
input sluanjem i itanjem, i pokuavaju da ga razumeju i shvate, dok produk-
tivno znanje podrazumeva da govorenjem ili pisanjem uenici prenose poru-
ku drugima. S tim u vezi, receptivni vokabular podrazumeva percepciju oblika
rei za vreme sluanja ili itanja, ali i priseanje ta re znai, dok produktivni
vokabular i upotreba produktivnog vokabulara ukljuuju elju da se znaenje
izrazi kroz govor i pisanje, kao i priseanje i proizvodnju odgovarajueg obli-
ka rei u pisanju ili govoru (Nation 2001: 25). Raspravljajui zato je receptiv-
no uenje i upotreba rei laka od produktivnog, Nation (2001: 2830) kae
da pri receptivnoj upotrebi uenici treba da znaju samo nekoliko distinktiv-
nih obeleja oblika rei, dok za produktivne svrhe njihovo znanje rei mora da
bude preciznije; oblik rei e predstavljati vee potekoe od znaenja, jer jezi-
ci dele mnogo vie znaenja rei, nego oblika. Nadalje, mora se primetiti da se
u normalnim uslovima uenja jedinica vokabulara receptivno znanje general-
no mnogo vie veba nego produktivna upotreba, to svakako moe da bude
objanjenje za razlike u veliini produktivnog i receptivnog vokabulara. Osim
toga, nove rei u stranom jeziku u ranijim fazama uenja imaju jednu jedno-
stavnu vezu sa prevodom te rei u maternjem jeziku (receptivni pravac), dok u
produktivnom pravcu ta re moe da ima mnogo asocijacija i stoga je produk-
tivno priseanje mnogo tee od receptivnog. Naposletku, gledano kroz priz-
mu motivacije, uenici esto nisu motivisani da koriste odreene delove zna-
nja vokabulara produktivno, pa te rei zauvek ostaju u uenikovom pasivnom
znanju.
Nation (2001: 3334) razjanjava i bitnu razliku izmeu implicitnog i ek-
splicitnog uenja rei naglaavajui potrebu da se ta dva procesa razdvoje, pri
emu se formalno prepoznavanje i produkcija oslanjaju na implicitno uenje, a
znaenje i aspekti povezivanja se oslanjanju na eksplicitne, svesne procese. Im-
plicitno uenje ukljuuje panju koju uenik obraa na stimulus, ali ne uklju-
uje svesne postupke, a na njega u velikoj meri utie ponavljanje. S druge stra-
ne, eksplicitno uenje je svesnije uenik pravi i testira hipoteze u potrazi za
strukturama, a ovaj proces ukljuuje traenje pravila, ili primenu datih pra-
vila, i pod velikim je uticajem mentalnih procesa. Ovde je od velikog znaaja
posredniki aspekt procesa, gde dolazi do preslikavanja, tj. povezivanja znanja
oblika rei sa znanjem znaenja rei. Oba procesa povezana su sa kognitivnom
dubinom (eng. cognitive depth), koju Nunan (1995: 134) definie kao koliinu
intelektualnog i emotivnog napora koje uenik uloi u proces uenja. Dokaza-
no je da se jedinice vokabulara bolje pamte i prelaze iz kratkotrajnog pamenja
u dugotrajno ukoliko nastava prati nekolike principe: ponavljanje, rasporee-
no vebanje, odreeni ritam rada, upotreba rei u kontekstu, lini peat u or-
446
Biljana Radi-Bojani

ganizaciji jedinica vokabulara, povezivanje sa mentalnim slikama, afektivna i


kognitivna dubina, itd. (Thornbury 2002: 2426). Ve pomenuta svest o jeziku
(Carter 2003: 64) kroz prizmu usvajanja vokabulara stranog jezika, a u sprezi
sa kognitivnim naporom koji uenik uloi tokom procesa, potencira predno-
sti razmiljanja o jeziku i promene stavova uenika prema jeziku i uenju jezi-
ka zbog toga to su aktivno ukljueni u sam proces (Radi-Bojani 2008: 416).
Tako Carter (2003: 65) tvrdi da uenici sa razvijenijom sveu o jeziku pokazu-
ju i poveanu motivaciju koja je rezultat aktivnosti i zadataka gde i sami dobi-
jaju priliku da otkriju i razviju sopstvene reakcije na jezik i kontekstualna zna-
enja rei koje ue.

Organizacija mentalnog leksikona


Lingvisti vide mentalni leksikon kao komponentu jezika, znanje koje je
povezano sa lokalnim pojavama, tj. znaenjima odreenih elemenata datog je-
zika, fonolokim i ortografskim oblicima tih elemenata, i odreenim nainima
na koje ti elementi kolociraju (Singleton 1999: 1415). Od svih pomenutih ele-
menata, najinteresantiji je onaj koji se tie znaenja rei i naina predstavljanja
tih znaenja u leksikonu. Singleton (1999: 3637) navodi tri karakteristike pri-
rode mentalnog leksikona u domenu rei:
(1) Leksiko znaenje nije drugaije od drugih aspekata jezika, jer je deo
funkcija mree meusobnih veza bitnih jedinica. Drugim reima, znaenje
odreenog leksikog izraza ne moe se adekvatno analizirati bez posmatranja
u kakvoj semantikoj vezi stoji sa drugim izrazima.
(2) Smisaoni odnosi ne postoje samo meu reima, nego i meu reima
i vielanim leksikim jedinicama, i meu parovima i grupama vielanih lek-
sikih jedinica. Ovo potkrepljuje tvrdnje da leksikon nije i ne moe da bude
samo spisak pojedinanih rei, nego pokriva i itav niz kombinacija rei.
(3) Kontekst je veoma znaajan za samo definisanje smisaonih odnosa, a
uticaj konteksta na znaenje je u sri opisa i predstavljanja semantikih odno-
sa izmeu leksikih izraza. Stoga se moe rei da je kontekst jedan od najzna-
ajnijih elemenata leksikona i da je svaki pokuaj da se analizira znaenje po-
jedinanih leksikih elemenata bez uzimanja konteksta u obzir osuen na pro-
past.
Jedna od najbitnijih karakteristika mentalnog leksikona jeste brzina ko-
jom govornici odreenog jezika (ili ak uenici odreenog stranog jezika) ra-
zumeju rei koje uju ili proitaju, kao i brzina kojom se sete rei i izraza po-
trebnih da bi se izrazilo znaenje. Scovel (1998: 50) tvrdi da su ta dva procesa
toliko automatizovana da bi moglo da se pomisli da su i vrlo jednostavna, dok
to u stvari nisu: informacije se ne obrauju na prost i linearan nain, niti dolazi
do lakih prelazaka sa jednog jezikog nivoa na drugi. Naprotiv, govornici i slu-
aoci (ili pisci i itaoci) ne posmatraju svaku re pojedinano i shvataju njeno
znaenje u izolaciji, nego stalno trae kontekstualnu doslednost i verovatnou,
ak i ako to znai da moraju da dodaju poneki zvuk ili slovo, ili da zamisle re
koja nije ni izgovorena (Scovel 1998: 51). Piui o procesima ukljuenim u ra-
zumevanje rei, Scovel (1998: 59) kae da se poznate rei brzo povezuju sa dru-
447
Vokabular u nastavi stranih jezika: budunost ponikla u prolosti

gima, dok je za nepoznate rei potrebno neko vreme, jer te veze nisu automa-
tizovane. Od velikog je znaaja i to to ljudi ne koriste jednu optu strategiju u
procesu razumevanja rei, nego se istovremeno oslanjaju na analizu (eng. top-
down), pri emu koriste kontekst i znaenje, i na sintezu (eng. bottom-up), gde
polaze od izgovora i pisanja rei koji im pomau u shvatanju znaenja rei koje
su uli ili proitali (Scovel 1998: 59).
U kontekstu usvajanja vokabulara stranog jezika, znaajno je ustanoviti
koliko se razlikuje struktura mentalnog leksikona maternjeg i stranog jezika.
Nekolika istraivanja bavila su se ovom temom (npr. Meara 1984, gde opisuje
rezultate istraivanja u okviru Projekta Berkbek; Singleton 1998, itd.), a dobije-
ni rezultati su donekle kontradiktorni. Dok Meara (1984) tvrdi da je mentalni
leksikon uenika stranog jezika veoma razliit od mentalnog leksikona izvor-
nog govornika, Singleton (1998) u sklopu projekta na Koledu Triniti u Da-
blinu pobija tu tvrdnju i zakljuuje da u ranim fazama usvajanja i maternjeg i
stranog jezika vie se panje obraa na oblik, dok znaenje predstavlja vei pro-
blem, a kasnije se leksike jedinice integriu u mentalni leksikon i maternjeg i
stranog jezika ee preko znaenja nego preko oblika (Singleton 1998: 189).
Ovo je svakako u skladu sa tvrdnjom koju iznosi Carter (1998: 219) da seman-
tike mree poveavaju uspeh u uenju vokabulara. S obzirom na to da visoko-
frekventne rei mogu da imaju vie znaenja koja se vezuju za jedan oblik, va-
no je primetiti da su neka znaenja veoma razliita od drugih. S jedne strane
tu su homonimi, koji se onda ue kao razliite rei, ako je mogue, u razliitim
prilikama, dok druga znaenja neke rei mogu da imaju jasnu meusobnu vezu
izraenu odnosom polisemije (Nation 2001: 49).
Nagy (1997) istie da se meusobno povezana znaenja mogu tretirati na
dva naina, oba neophodna za normalnu upotrebu rei. Korisnik jezika moe
da ima permanentnu internu predstavu svakog povezanog znaenja; kada nai-
e na oblik rei, korisnik mora da odabere odgovarajui smisao oblika rei koji
mu je pohranjen u mozgu, to je proces selekcije smisla (eng. sense selection).
S druge strane, korisnik ima dubinski koncept rei koji je prikladan za niz zna-
enja sa kojima je ta re povezana; kada uenik naie na re prilikom upotrebe
jezika, mora da tokom procesa razumevanja odlui na koje vanjezike pojave
se re odnosi, to je proces specifikacije referencije (eng. reference specificati-
on). Oba procesa su normalne osobine upotrebe jezika, ali se postavlja pitanje
koji od ta dva procesa je odgovoran za dodeljivanje znaenja nekoj rei. Iz per-
spektive nastave stranih jezika, da li uenici moraju da ue i pohranjuju vie-
struka znaenja rei ili moraju da imaju jedno dubinsko znaenje koje koriste
da bi doli do odreenog znaenja rei prilikom jezike upotrebe? Da li nastav-
nici treba da pokau koje znaenje lei u osnovi razliitih upotreba rei ili treba
da razliita znaenja tretiraju kao razliite jedinice koje se odvojeno ue?
Nattinger (1998) predlae da se uenicima predaju metaforiki skupovi
(eng. metaphor sets), koji treba da se uenicima predstavljaju kao mree aso-
cijacija. OKeefe et al. (2007: 52) vide irenje takvih asocijacija i stvaranje no-
vih mrea kao centralni aspekt injenice da je neko napredan u stranom jeziku,
a pritom tvrde da bi napredni uenici trebalo da su zainteresovani i da imaju
448
Biljana Radi-Bojani

sposobnost da barataju prenesenim znaenjima i konotacijama (OKeefe et al.


2007: 54). Osim to treba da ire znanje vokabulara, uenici treba da idu i u du-
binu, pri emu e proiriti znanje razliitih aspekata upotrebe rei formalne
osobine, kolokacioni opseg, razliite smislove, itd. Takvo znanje doprinosi po-
veanoj sposobnosti uenika da stvaraju asocijacije meu reima i da ih smi-
sleno smetaju u razliite mree u odnosu na druge rei, tj. da grade i ire men-
talni leksikon stranog jezika. Poto se visokofrekventne rei obino obrauju
na niim nivoima znanja, to je razuman nain pristupanja polisemnoj prirodi
najveeg broja rei u stepenovanom uenju, razvoj svesti i vetina na viim ni-
voima dovee uenika do toga da e postati autonoman u uenju vokabulara
(OKeefe et al. 2007: 56). To se moe postii kroz aktivnosti kojima e uenik
biti izloen pored uobiajenih naina uenja rei, a radi se o pojmovima kao
to su kolokacija, metafora, konotacija, itd. Ukoliko se uenicima tokom na-
stave vokabulara daju jasna i jednostavna uputstva vezana naroito za metafo-
riku prirodu rei, oni mogu da poboljaju i naprave efikasnijom organizaciju
svog mentalnog leksikona, poto se na ovakav nain pohranjivanje novih zna-
enja pojednostavljuje, smanjuje se optereenje u uenju i ubrzava se shvatanje
znaenja govorenog ili pisanog teksta.

Zakljuak
Nation (2001: 9) postavlja pitanje koliko rei treba da zna uenik koji ui
strani jezik. Odgovor moe da se oslanja na prouavanje vokabulara izvornog
govornika, te bi se reklo da mora da zna mnogo rei, ali pokazalo se da su ue-
nicima neke rei korisnije od drugih. U osnovi, to znai da relativno mali broj
dobro odabranih leksikih jedinica moe da mnogo pomogne uenicima, a vi-
sokofrekventne rei su toliko bitne da i nastavnici i uenici treba da daju sve od
sebe da bi se nauile (Nation 2001: 51). Te rei mogu da se drugaijim pristu-
pom definiu traenjem koncepta koji se provlai kroz sve upotrebe (i znae-
nja), ime se smanjuje broj rei koje uenik treba da naui. Skretanjem panje
na dubinski koncept svaka nova prilika kada se javi ista re bie prilika za po-
navljanje onoga to je naueno, a ne uenje nove jedinice.
Uslovi neophodni za uspeno usvajanje jezika, a samim tim i vokabulara
su pozitivan stav prema aktivnostima, primeivanje odreene jedinice nekoli-
ko puta i smislena obrada njenog znaenja (Nation 2001: 61), to se u potpuno-
sti uklapa u opisani pristup nastavi vokabulara. Carter (1998: 201) pita ta zna-
i poveavati vokabular stranog jezika i da li je u pitanju samo vei broj jedinica
ili je tu bitno poveanje sloenosti znanja ve poznatih jedinica. On zakljuuje
da rast vokabulara ne podrazumeva samo rast broja rei, nego i rast broja zna-
enja pojedinanih rei, koje mogu da budu i delovi fraznih kombinacija rei.
Po njemu je vano da uenici ue jezik u celinama veim od izolovanih rei, jer
e na taj nain savladati formulaini nivo jezika, poveati broj kljunih struk-
tura koje znaju i smanjiti komunikativni stres prilikom upotrebe (Carter 1998:
225). Ovim se opet dolazi do toga da se i najvei broj polisemnih rei vrlo e-
sto javlja kao deo vielanih leksikih jedinica, to znai da savladavanje zna-
449
Vokabular u nastavi stranih jezika: budunost ponikla u prolosti

enja polisemne rei u osnovi te jedinice doprinosi celokupnom njenom razu-


mevanju.
U zakljuku, Nation (2001: 21) objanjava da kad uenici jednom naue
visokofrekventne rei i ponu da ue rei manje frekvencije, nastavnik ne mora
da provede mnogo vremena tokom nastave objanjavajui i vebajui vokabu-
lar, nego se usredsreuje na proirenje i poboljanje kontrole koju uenik ima
nad uenjem novog vokabulara, kao i na strategije koje moe da koristi da bi u
tome uspeo. Nunan (1995: 121) takoe preporuuje da fokus u nastavi treba da
bude na podsticanju uenika da razvijaju strategije za inferiranje znaenja no-
vih rei iz konteksta u kome ih nalaze.

Literatura:
Canale, M. (1983). From Communicative Competence to Communicative Language
Pedagogy. U: Language and Communication. (Richards, J. i Schmidt, R., ur.). Harlow:
Longman. 227.
Carter, R. (1998). Vocabulary: Applied Linguistic Perspectives. London and New York:
Routledge.
Carter, R. (2003). Language Awareness. ELT Journal 57/1. 6465.
Carter, R. i McCarthy, M. ur. (1988). Vocabulary and Language Teaching. Longman:
London.
Channell, J. (1988). Psycholinguistic Considerations in the study of L2 Vocabulary
Acquisition. U: Vocabulary and Language Teaching. (Carter, R. i McCarthy, M. ur.).
Longman: London. 8396.
Lewis, M. (1993). The Lexical Approach: The State of ELT and the Way Forward. Hove,
England: Language Teaching Publications.
Lyons, J. (1968). Introduction to Theoretical Linguistics. Cambridge: Cambridge
University Press.
Lyons, John. (1977). Semantics (Vol. 1). Cambridge: Cambridge University Press.
Meara, P. (1984). The Study of Lexis in Interlanguage. U: Interlanguage. (Davies, A.,
Criper, C. i Howatt, A. P. R., ur.) Edinburgh: Edinburgh University Press. 225235.
Mitchell, R. (1994). The Communicative Approach to Language Teaching. U: Teaching
Modern Languages. (A. Swarbrick, ur.). London and New York: Routledge. 3342.
Morgan, J. i Rinvolucri, M. (2004). Vocabulary. 2. izdanje. Oxford: Oxford University
Press.
Nagy, W. (1997). On the Role of Context in First- and Second-Language Vocabulary
Learning. U: Vocabulary: Description, Acquisition and Pedagogy. (Schmitt, N. I
McCarthy, M., ur.) Cambridge: Cambridge University Press.
Nation, I. S. P. (2001). Learning Vocabulary in Another Language. Cambridge:
Cambridge University Press.
Nattinger, J. (1988). Current trends in vocabulary teaching. U: Vocabulary and
Language Teaching. (Carter, R. i McCarthy, M. ur.). Longman: London. 6282.
Nunan, D. (1995). Language Teaching Methodology. Hemel Hempstead: Phoenix ELT.
OKeefe, A., McCarthy, M. and Carter, R. (2007). From Corpus to Classroom. Language
Use and Language Teaching. Cambridge: Cambridge University Press.
Ogden, C. (1930). Basic English: A General Introduction. London: Kegan Paul.
450
Biljana Radi-Bojani

Radi-Bojani, R. (2008). A Company of Foot Dragged Their Feet to the Foot of


the Mountain, or How Metaphors Aid Vocabulary Learning. Godinjak Filozofskog
fakulteta XXXIII-2. 413425.
Read, J. (2000). Assessing Vocabulary. Cambridge: Cambridge University Press.
Richards, I. (1943). Basic English and Its Uses. London: Kegan Paul.
Rivers, W. (1993). Communicating Naturally in a Second Language. Cambridge:
Cambridge University Press.
Scovel, T. (1998). Psycholinguistics. Oxford: Oxford University Press.
Scrivener, J. (2005). Learning Teaching. 2nd edition. Oxford: Macmillan Education.
Singleton, D. (1999). Exploring the Second Language Mental Lexicon. Cambridge:
Cambridge University Press.
Thornbury, S. (2002). How to Teach Vocabulary. Harlow: Pearson Longman.

Vocabulary in Foreign Language Teaching:


Future Sprung from the Past
Summary
The development of the communicative approach in foreign language teaching has brought
about serious changes in the way vocabulary is looked upon because of the newly discovered
communicative value of words. The paper discusses various aspects of vocabulary knowledge:
(1) vocabulary size, which is not measured in absolute terms, but with regard to certain contexts
of use; (2) knowledge of different dimensions of words, which is judged on a scale from vague to
very precise understanding; (3) organization of lexicon, which refers to the manner lexical units
are stored in the brain. The paper strives to explicate these three dimensions and to contextualize
these phenomena in the wider field of vocabulary acquisition.
Biljana Radi-Bojani

451
Marija Runi
Beograd

Gramatiko beleenje kategorije odreenosti


kod govornika srpskog koji ue italijanski

Cilj ovog rada je da ispita upotrebu lana kod izvornih govornika srpskog jezika
koji ue italijanski. Rad istrauje nain na koji se neodreena imenika sintagma ko-
risti u gramatici meujezika. Poseban naglasak stavljen je na tenju izvornih govor-
nika srpskog da hipergeneralizuju odreeni lan u onim domenima upotrebe [spe-
cifian] u kojima ciljni jezik iskljuuje korienje odreenog lana. S tim u vezi, po-
naanje izvornih govornika srpskog u upotrebi lana poredi se sa drugim govornici-
ma slovenskih jezika bez lana koji ue engleski (up. Young 1996, Ionin 2003 i Eki-
ert 2007). U pogrenom tumaenju osobina [+specifinost][+odreen] izmeu dve
grupe govornika uoavaju se slinosti. U radu se zastupa stanovite da se sklonost ka
preteranoj upotrebi odreenog lana moe objasniti kognitivnim potekoama da se
ispravno protumai kontekst u kojem se koristi neodreeni lan u italijanskom jezi-
ku.
Kljune rei: lan, neodreenost, izvorni govornici srpskog jezika, italijanski kao
drugi jezik, preterana upotreba

1. Uvod
Meujezici predstavljaju sisteme pravila koja su nezavisna od maternjeg
i ciljnog jezika. Pored potekoa uzrokovanih kompleksnou neke strukture
u sistemu drugog jezika, veliki uticaj na brzinu i konaan rezultat u procesu
uenja ima i njen status u maternjem jeziku. Proces uenja e biti ubrzan kada
odreeni oblik ve postoji u izvornom jeziku, a usporen ili otean kada ga ma-
ternji jezik ne poseduje.
Usvajanje lana za maternje govornike srpskog sloen je zadatak. Itali-
janski lan ima kompleksnu semantiku, a govornicima srpskog je jo tee da
do nje dopru poto njihov maternji jezik ne poseduje takvu strukturu u svom
gramatikom sistemu. U radovima koji za predmet imaju usvajanje engleskog
lana kod maternjih govornika nekih slovenskih jezika (Young 1996, Trenki
2001, Ionin 2003, Ekiert 2007) primeeno je kako izvorni govornici ruskog,
ekog ili srpskog imaju potekoe da ispravno protumae pojmove specifinost
i odreenost. Young (1996) uoava kako na upotrebu engleskog neodreenog
lana u meujeziku kod maternjih govornika slovakog i ekog utie kontekst
koji se ne deli sa sagovornikom, te da se na neodreeni lan retko nailazi u go-
vornoj i pisanoj produkciji, izuzev na viim nivoima. Prouavajui ponaanje
maternjih govornika ruskog jezika u upotrebi engleskog lana u meujeziku,
Ionin (2003) zakljuuje kako je upotreba oblika a za nespecifini neodree-
ni kontekst i oblika the za odreeni kontekst poput one u ciljnom jeziku, dok
za neodreenu nespecifinu imeniku sintagmu dolazi do fluktuacije izmeu
453
Gramatiko beleenje kategorije odreenosti kod govornika srpskog koji ue italijanski

oblika a i the (The Fluctuation Hypothesis). Dakle, zakljuak ovih istraivanja je


da je u meujeziku govornika jezika bez lana kodifikacija pojmova odreenost
i specifinost drugaija od one u ciljnom jeziku a da uzroke verovatno treba tra-
iti u uticaju maternjeg jezika.
Ovaj rad bavi se nainom na koji maternji govornici srpskog jezika koji
ue italijanski interpretiraju semantika svojstva italijanskog lana ispitujui u
kojoj se meri u upotrebi lana razlikuju od maternjih govornika italijanskog.
Predmet nae analize je prvenstveno izbor pogrenog oblika lana, odnosno
odreenog lana u kontekstu u kome ciljni jezik predvia upotrebu neodree-
nog lana.
Izlaganje smo organizovali na sledei nain. U drugom odeljku predstavili
smo kategorije znaenja koje kodifikuje italijanski lan i ustanovili odgovaraju-
e oblike za svaku od njih. U treem odeljku opisali smo metod koji smo kori-
stili za nae istraivanje a u etvrtom odeljku prikazali smo i analizirali dobije-
ne rezultate. Poslednji, peti deo, sadri zakljuke naeg izlaganja.

2. Odreenost i/ili specifinost?


U jezicima sa lanom, u koje spada i italijanski, lan je lingvistiki ekspo-
nent gramatike kategorije odreenosti (Lyons 1999). Odreenost je semanti-
ko-pragmatiki pojam i tie se mogunosti utvrivanja identiteta referenta, od-
nosno entiteta na koji se odnosi imenika sintagma, u govoru. Referent je odre-
en ukoliko je poznat i govorniku i sagovorniku. Posebna vrsta odreenosti je
specifinost (Loos 2004). Referent je specifian ukoliko je poznat govorniku, ali
ne i sagovorniku, tako da se o specifinosti obino govori samo u vezi sa ne-
odreenim imenikim sintagmama (Trenki 2008). Za razliku od italijanskog
jezika, u srpskom jeziku odreenost nije ni na koji nain gramatikalizovana
identitet referenta se utvruje pragmatikim sredstvima (Trenki 2004).
Gramatikalizaciju diskursivnog statusa u rerefenta u italijanskom jeziku
ilustruju primeri koji slede.
a) Imenika sintagma se odnosi na specifian entitet, ali se prvi put spo-
minje u govoru. U tom sluaju radi se o neodreenoj specifinoj ime-
nikoj sintagmi. U italijanskom jeziku se u ovom sluaju koristi neo-
dreeni ili nulti lan.
(1) Govornik 1: Come fai a trovare il biglietto per la partita Roma-Ju-
ve?
Govornik 2: Ho un contatto/Ho dei contatti/ Ho contatti.
b) Kada govornik nema na umu neki specifian entitet i prvi put uvo-
di u diskurs imeniku sintagmu govorimo o neodreenoj nespecifinoj
imenikoj sintagmi. I ovde italijanski jezik zahteva upotrebu neodre-
enog ili nultog lana.
(2) Govornik 1: Cosa vorrebbe fare quando si sposa?
Govornik 2: Avere un figlio/Avere dei/ figli.
454
Marija Runi

c) Imenika sintagma je odreena kada se odnosi na specifian entitet


koga sagovornik moe da identifikuje iz konteksta ili iz onog to je
prethodno reeno, a u italijanskom se tada koristi odreeni lan.
(3) Govornik 1: Cosa vorrebbe fare quando si sposa?
Govornik 2: Avere un figlio/Avere dei/ figli.
Govornik 1: Cosa far con il figlio/ i figli quando andr a vivere negli
Stati Uniti?
d) U sluaju da se imenika sintagma odnosi na nespecifian entitet ili
entitete koje sagovornik identifikuje iz opteg znanja o samom entite-
tu imamo generiku imeniku sintagmu, a mogua je upotreba neo-
dreenog lana u jednini i odreenog lana u mnoini i jednini.
(4) Il cane un mammifero./ Un cane un mammifero./I cani sono
mammiferi.
Ukrtanjem parametara [specifian] i [odreen] dobijamo etiri mo-
gua konteksta za upotrebu imenike sintagme koja su obeleena oblicima la-
na prikazanim u tabeli 1. Kako je kod italijanskog lana morfologizovana ka-
tegorija roda i broja, primeri u zagradi sadre oblike lana za enski rod kao i
morfemske alternante za oba roda uslovljene fonetskim kontekstom, odnosno
glasom koji neposredno sledi lanu. Poseban oblik neodreenog lana je parti-
tivni lan del (dello, dell, della, dei, degli, delle), ija je distribucija takva da se
koristi sa brojivim imenicama u mnoini i gradivnim imenicama (tabela 2).

Tabela 1. Oblici italijanskog lana u kontekstu odreene i neodreene


imenike sintagme

+ odreen - odreen
uno (un, una, un), del (dello,
+ specifian il (l, la, gli, le)
dell, della, dei, degli, delle), /
GENERIKA
IMENICA uno (un, un), del (dello, dell,
- specifian
il (l, la, gli, le), uno della, dei, degli, delle), /
(un, un)
Ako uporedimo broj oblika lana koji se koriste u oba konteksta upotre-
be imenike sintagme u italijanskom, primeujemo kako izmeu njih postoji
znaajan nesrazmer. Naime, izbor odgovarajueg oblika lana za neodreenu
imeniku sintagmu pred govornika postavlja mnogo vee zahteve kognitivnog
tipa. Sa jedne strane, postoji pretpostavka da je na planu znaenja uspostavlje-
na razlika izmeu parametara [specifian] i [odreen], dok se na planu forme
trai da se razlikuje i parametar [ gradivna], kada je u pitanju vrsta imenice.
Takoe, injenica da se umesto partitivnog lana moe izostaviti lan, ukoli-
455
Gramatiko beleenje kategorije odreenosti kod govornika srpskog koji ue italijanski

ko za to postoje pretpostavke sintaksike prirode1, dodatno oteava zadatak da


izabere odgovarajui oblik.
Tabela 2. Upotreba oblika lana uz tip imenice
lan Vrsta imenice Primeri
il Imenica [+brojiva, +jednina] il cane
(l, lo, la, i, gli, le) [+ brojiva, jednina] i cani
[brojiva, +gradivna] il pane
[brojiva, gradivna] la pace

uno Imenica [+brojiva, +jednina] un cane


(un, una, un)

del Imenica [+brojiva, jednina] dei cani


(dello, dell, della, [brojiva, +gradivna] del latte
dei, degli, delle) [brojiva, gradivna] della pazienza

Imenica [+brojiva, jednina] cani


[brojiva, +gradivna] latte
[brojiva, gradivna] pazienza

3. Metod i prikupljanje podataka


U prikupljanju podataka opredelili smo se za studiju poprenog preseka
pseudolongitudinalnog tipa kojom smo obuhvatili 38 ispitanika razliitog ni-
voa poznavanja italijanskog2 (ukupno 92 uzorka pisane produkcije). Svi ue-
snici istraivanja su govornici srpskog jezika [lan] koji su ciljni jezik uili u
formalnom kontekstu (na Filolokom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Ka-
tedri za italijanski jezik i knjievnost). U trenutku prikupljanja podataka poha-
ali su kurseve na razliitim godinama studijskog programa Katedre za itali-
janski jezik i knjievnost, a prema skalama Evropskog zajednikog okvira za ive
jezike: uenje, nastava, ocenjivanje njihova jeziko-komunikativna kompeten-
cija je ocenjena od nivoa A2+ do C1. Korpus je sainjen od pismenih sastava u
kome su ispitanici prepriavali dogaaj na osnovu slike, odnosno opisivali pri-
zor. Testiranje je sprovedeno u martu 2008. godine u okviru prikupljanja poda-
taka za bazu VALICO (Variet di Apprendimento della Lingua Italiana: Corpus
Online)3 a radovi su stavljeni na raspolaganje i istraivaima Katedre za itali-
janski jezik i knjievnost Filolokog fakulteta u Beogradu.

1 Na odsustvo lana, odnosno upotrebu nultog lana utiu sintaksiki faktori poloaj
i funkcija imenike sintagme, kao i vrsta imenice. Odsustvo lana je mogue ukoliko
imamo brojivu imenicu u mnoini ili gradivnu imenicu u funkciji postverbalnog subjekta i
postverbalnog objekta (up. Longobardi 1994).
2 Ovakav nain prikupljanja podataka nam je omoguio da utvrdimo kako informatori koriste
lan na odreenom stupnju znanja italijanskog, te da li vremenom dolazi do promena u upo-
trebi lana.
3 Korpus je dostupan na internet adresi http://www.bmanuel.org/projects/br-HOME.html
456
Marija Runi

Pri sastavljanju korpusa opredelili smo se za pisani format poto prua


niz prednosti kad se radi o odraslim pismenim uenicima. Smatrali smo da e
nai ispitanici umeti pre da napiu nego da usmenim putem proizvedu pove-
zane tekstove (up. Bardovi-Harlig 2000). Uz to, narativni format stvara uslove
za kohezivan diskurs i obezbeuje jasan kontekst za uoavanje razlike izmeu
odreenog i neodreenog. Meutim, ova dva tekstualna anra ne pruaju uslove
za razlikovanje [specifian], tako da smo korpus dopunili esejima. Drugi deo
korpusa ini 16 pisanih sastava eseja, u kojima su studenti imali zadatak da
daju svoj sud o razliitim problemima4.
U obradi podataka korieni su i kvantitativna i kvalitativna analiza. Ra-
dovi napisani rukom su prekucani na raunaru, a sve imenike sintagme su
oznaene masnim slovima. Potom su dati na analizu maternjem govorniku ita-
lijanskog, koji je svaku sintagmu ocenio prema tome da li je upotrebljena ona-
ko kako bi je upotrebio izvorni govornik (ciljna upotreba). Od naeg saradnika
smo traili da posebno oznai drugaiju upotrebu lana i navede oblik koji bi
stavio izvorni govornik, da obelei sluajeve u kojima je lan izostavljen a pred-
viena je obavezna upotreba, kao i da oznai imenike sintagme u kojima je
lan suvian. U narednom stadijumu analize svaka imenika sintagma je klasi-
fikovana prema svom tipu. Za potrebe naeg istraivanja analizirali smo upo-
trebu lana u kontekstu [specifini referent]. Oba konteksta neodreene ime-
nike sintagme smo ukrstili sa podatkom o vrsti imenice [brojiva, jednina,
gradivna] a zatim smo izraunali procenat tanih odgovora za svaki tip. Na-
stojali smo da ispitamo pravilnu i pogrenu upotrebu lana, kao i kontekste u
kojim se upotrebljava oblik odreenog lana u kontekstu za upotrebu neodre-
enog lana. Postupak smo ponovili za svaki nivo kako bismo mogli da upore-
dimo rezultate.

4. Rezultati
Analiza upotrebe lana u meujeziku u kontekstu specifine neodreene
imenike sintagme (tabela 3) pokazuje da na nivou A2 poznavanja italijanskog
(150 sati kursa) ak u 22% sluaja nai ispitanici upotrebljavaju odreeni lan
sa brojivim imenicama u jednini. Kako se radi o kontekstu u kome je jedan pa-
rametar pozitivan [+specifinost] a drugi negativan [-odreenost], smatramo
da postoji potekoa da se uspostavi vrednost lana. Sa porastom globalne je-
ziko-komunikativne kompetencije upotreba odreenog lana u ovom kontek-
stu u stalnom je padu. Meutim, tek onda kada se poznavanje italijanskog jezi-
ka u znaajnijoj meri priblii znanju maternjih govornika, na nivou C1 (nakon
1000 sati kursa), uoavamo da se odreeni lan koristi u zanemarljivo malom
procentu (2,3%).

4 Eseji su pisani na sledee teme: Scrivi le tue considerazioni sul problema del traffico che
riguarda molte citt. (A2), Esprimi le tue idee, convinzioni, riflessioni sulla vita e sul modo
migliore di impiegarla. (B1), ancora possibile la poesia nella societ delle comunicazioni di
massa ? (B2), Conoscenza, lavoro e comunicazione nellera di Internet (C1).
457
Gramatiko beleenje kategorije odreenosti kod govornika srpskog koji ue italijanski

Postotak upotrebe odreenog lana, meutim, znaajno raste ukoliko


imamo brojivu imenicu u mnoini ili gradivnu imenicu. Dok na nivou A2 ak
u 54% sluajeva sa imenicom u mnoini nai ispitanici koriste odreeni lan,
na nivou B2 (500 sati kursa) taj procenat raste do 87%. Tek na najviem nivou
ovaj postotak opada iako je i dalje znaajno visok 33,3%. I sa gradivnom ime-
nicom upotreba odreenog lana je dvostruko vea nego kada imamo brojivu
imenicu u jednini.

Tabela 3. Upotreba lana u meujeziku u kontekstu specifine neodreene


imenike sintagme
Specifina neodreena imenika sintagma
[+brojiva, +jednina] UNO (un, una, un)
Nivo jeziko-
komuni kat ivne % NEODREENI LAN % ODREENI LAN
kompetencije
A2 71,2 % 22%
B1 82% 12%
B2 80% 16,4%
C1 97,7% 2,3%
[+brojiva, -jednina] DEI (degli; delle)/
%
PARTITIVNI % NULTI LAN % ODREENI LAN
LAN
A2 46% 54%
B1 / 71,4% 28,6%
B2 / 12,5% 87%
C1 8,3% 58,3% 33,3%
[-brojiva, +gradivna] DEL (dello, dell, della)/
%
PARTITIVNI % NULTI LAN % ODREENI LAN
LAN
A2 33% / 67%
B1 / 62,5% 37,5%
B2 / 66,7% 33,3%
C1 66,6% 33,4% /

Ako uporedimo rezultate iz tabele 3 i upotrebu odreenog lana u kon-


tekstu nespecifine neodreene sintagme (tabela 4), primeujemo kako je kod
brojive imenice u jednini upotreba odreenog lana zanemarljivo mala ili go-
tovo da do nje ne dolazi na svim nivoima jeziko-komunikativne kompetenci-
je italijanskog kao drugog jezika. Pretpostavljamo da se uzroci tome nalaze u
injenici da su svi parametri, i oni koji odreuju kontekst za upotrebu imeni-
458
Marija Runi

ke sintagme, i oni koji odreuju sam tip imenice, iste vrednosti [-specifian,
-odreen] i [+brojiva, +jednina].
Meutim kada pogledamo upotrebu odreenog lana kod imenice [+bro-
jiva, -jednina], primeujemo kako je postotak njegove upotrebe priblino isti
kao i kod specifine imenike sintagme sa istim tipom imenice. Naalost, u ta-
beli 3 ne postoje podaci za gradivnu imenicu, tako da nismo u mogunosti da
uporedimo podatke i za ovaj tip. Naime, kod obe vrste imenice radi se o kon-
tekstu u kome ciljni jezik predvia upotrebu partitivnog lana, koji moe da al-
ternira sa odsustvom lana. ak i onda kada nai ispitanici ispravno protumae
kontekst za upotrebu partitivnog lana, primetno je da gotovo nikad ili prili-
no retko upotrebljavaju partitivni lan. Na tom mestu se u tom sluaju koristi
nulti lan. I pored toga to na se nivou A2 u produkcijama susreu oblici par-
titivnog lana, ne moemo sa sigurnou da tvrdimo da oblik postoji u meu-
jeziku s obzirom da njegovo pojavljivanje moe da upuuje na formalna znanja
dobijena o lanu5. Tek na najviem nivou partitivni lan se javlja sa znaajni-
jom frekvencijom u pisanoj produkciji. S obzirom da nivou B1 i B2 nijednom
nije uoen ovaj oblik, pretpostavljamo da je se o njegovom usvajanju moe go-
voriti tek na nivou C1, to jest na nivou samostalnog kandidata.
Tabela 4. Upotreba lana u meujeziku u kontekstu nespecifine neodreene
imenike sintagme
Nespecifina neodreena imenika sintagma
[+brojiva, +jednina] UNO (un, una, un)
Nivo jeziko-
% ODREENI
komunikativne % NEODREENI LAN
LAN
kompetencije
A2 83,3 % /
B1 93,8% 6,25%
B2 90,9% 9,1%
C1 100% /
[+brojiva, -jednina] DEI (degli; delle)/
% PARTITIVNI % ODREENI
% NULTI LAN
LAN LAN
A2 42,9% 57,1%
B1 / 36,4% 63,6%
B2 / 46,7% 53,3%
C1 43,75% 50% 6,25%

5 Nai ispitanici su u okviru studijskog programa pohaali posebne kurseve posveene


izuavanju morfoloko-sintaksikih osobina italijanskog jezika. Uesnici istraivanja ija
je jeziko-komunikativna kompetencija italijanskog kao drugog jezika oznaena kao A2
dobili su eksplicitna znanja o morfolokim i sintaksikim odlikama lana u italijanskom
neposredno pred testiranje.
459
Gramatiko beleenje kategorije odreenosti kod govornika srpskog koji ue italijanski

5. Zakljuak
U naem radu istraili smo nain na koji maternji govornici srpskog koji
ue italijanski jezik tumae kontekst [-odreen] za upotrebu italijanske ime-
nike sintagme. Kako za kategoriju odreenosti u srpskom jeziku ne postoje
lingvistiki eksponenti koji bi bili ekvivalenti lanu (Trenki 2004), pokuali
smo da istraimo sa aspekta ciljnog jezika kakva je upotreba lana sa neodre-
enom imenikom sintagmom u meujeziku.
Govornici srpskog jezika imaju potekoe da pravilno protumae kon-
tekst za upotrebu neodreenog lana. Kada su parametri kojima je taj kontekst
definisan razliite vrednosti, nai ispitanici poseu za odreenim lanom kao
osnovnim oblikom.
Dakle, u meujeziku imamo upotrebu odreenog lana tamo gde ga ma-
ternji govornici italijanskog jezika nikada ne bi upotrebili. Smatramo da do
nje dolazi iz vie razloga. Sa jedne strane, ona je odraz same morfologije itali-
janskog jezikog sistema. Kontekst neodreenosti (i specifine i nespecifine)
pred uenike postavlja vee zahteve kada se radi o izboru odgovarajueg obli-
ka, razlikujui posebne oblike za svaki od sledeih tipova imenice [jednina,
brojiva, gradivna, muki rod], te moe da alternira sa nultim lanom. U
odnosu na odreeni oblik kontekst za upotrebu neodreenog lana pretpostav-
lja kompleksniju specifikaciju i semantike i morfoloke prirode.
Kod specifine neodreene imenike sintagme upotreba lana u meuje-
ziku pokazuje da postoji tendencija da se znaenje specifian i odreen izjed-
nae. Nai rezultati nam omoguavaju da izvrimo poreenje sa usvajanjem
lana u engleskom kao drugom jeziku (Young 1996, Trenki 2001, Ionin 2003,
Ekiert 2007), te da zakljuimo kako se izvorni govornici slovenskih jezika bez
lana u procesu usvajanja bilo kog jezika sa lanom ponaaju isto, to se moe
pripisati uticaju maternjeg jezika.
Meutim, kada smo imali imenicu u mnoini ili gradivnu imenicu, nai
ispitanicu su upotrebljavali odreeni lan kada bi parametar [specifian] bio
i pozitivan i negativan. Poto se radi o kontekstu u kome ciljni jezik predvia
upotrebu partitivnog lana (koji alternira sa nultim lanom ako ne postoje sin-
taksika ili fonoloka ogranienja), u zakljuku rada iznosimo sledeu pretpo-
stavku: na preteranu upotrebu odreenog lana u meujeziku, pored specifi-
nosti, znaajnu ulogu igra i semantika kategorija partitivnosti, za koju mora-
mo da vezujemo i kompleksnost morfolokog tipa.
U kakvoj su vezi ove dve semantike kategorije, specifinost i partitivnost,
ostaje pitanje je koje za eventualna budua istraivanja.

Literatura:
Bardovi-Harlig, Kathleen. 2000. Tense and aspect in second language acquisition: Form,
meaning, and use. Oxford: Blackwell.
460
Marija Runi

Bayley, Robert & Preston, Dennis R. (ured.). 1996. Second language acquisition and
linguistic variation. Amsterdam: John Benjamins.
Ekiert, Monika. 2007. The Acquisition of Grammatical Marking of Indefiniteness
with the Indefinite Article a in L2 English. Columbia University Working Papers in
TESOL & Applied Linguistics,7,1: http://journals.tc-ibrary.org/index.php/tesol/article/
view/265/224
Ionin, Tania. 2003. The interpretation of the: A new look at articles in L2 English. U:
Beachley, B. & Brown, A. & Conlin, F. (ured.), str. 346357.
Longobardi, Giuseppe. 1994. Reference and Proper Names. Linguistic Inquiry 25, 4:
609-665.
Loos, Eugene E. 2004. Glossary of linguistic terms.
www.sil.org/linguistics/GlossaryOfLinguisticTerms
Lyons, Christopher. 1999. Definiteness. Cambridge: Cambridge University Press.
Salvi, Giampaolo & Vanelli, Laura. 2004. Nuova grammatica italiana. Bologna: il
Mulino.
Trenki, Danijela. 2004. Definiteness in Serbian/Croatian/Bosnian and some
implications for the general structure of the nominal phrase. Lingua 114,11: 1401
1427.
_____ . 2008. The representation of English articles in second language grammars:
Determiners or adjectives? . Bilingualism: Language and Cognition, 11,1: 118
Young, R. 1996. Form-function relations in articles in English interlanguage. U: R.
Bayley, R. & Preston, D. R. (ured.), str. 135175

Grammatical marking of indefiniteness with L1 Serbian/L2


Italian learners
Summary
The aim of this paper is to explore article use with L1 Serbian/L2 Italian learners. It
addresses the way in which the indefinite NP is treated in interlanguage grammars. In particular,
the paper concentrates on the tendency of L1 Serbian learners to overuse the definite article
in those contexts [specific] in which target use precludes this form. The learners article
production is compared with that of other L1 articleless Slavic/L2 English learners, as reported by
Young (1996), Ionin (2003) and Ekiert (2007). Similarities with L1 articleless Slavic/ L2 English
learners in misanalysing [+specificity] as [+definite] are presented. Moreover, it is argued that
the propensity to overuse the definite article is caused by the cognitive difficulty to interpret the
contexts for indefinite article use in Italian.
Marija Runi

461
Danijela orovi i Vojislava Jankovi
Beograd

Nastava italijanskog jezika na nematinim


fakultetima: oekivanja i potrebe studenata

Obrazovanje modernog strunjaka ne moe se zamisliti bez odgovarajueg nivoa


funkcionalnog poznavanja stranog jezika struke. Osnov za kreiraje silabusa, nastav-
nih materijala i zadataka za ovaj profil uenika stranog jezika u velikoj meri zavisi od
dobrog poznavanja i potovanja njihovih specifinih potreba. Polazite u analizi po-
treba uenika jesu odnos prema jeziku koji se izuava i oekivanja koja studenti imaju
od ovakvog predmeta. Sprovedeno istraivanje pokazalo je da studenti imaju general-
no pozitivan stav prema uenju stranog jezika na studijama ali da istovremeno nisu
sasvim svesni specifinosti izuavanja jezika struke, kao ue struno usmerenog i
funkcionalno jasno definisanog uenja jezika za akademske i profesionalne potrebe.
Key words: needs analysis, Italian for Specific Purposes, university students

0. Uvod
Obrazovanje strunjaka i naunih radnika danas svakako ukljuuje i stra-
ni jezik struke, i to ne samo engleski, ije se poznavanje u savremenom svetu
gotovo podrazumeva, ve i ostalih stranih jezika, u cilju uspene akademske i
profesionalne komunikacije u okviru odgovarajue strune/naune zajednice.
Nastava italijanskog jezika za nefiloloke studente Univerziteta u Beogradu op-
staje, ve gotovo pola veka, uprkos previranjima i izazovima koje novo vreme
i korenite promene u obrazovnom sistemu nose, prilagoavajui se novim po-
trebama studenata u modernom svetu.

1. Nastava jezika struke na univerzitetskom nivou


Uprkos tradiciji izuavanja stranih jezika na fakultetima u Srbiji i evrop-
skom opredeljenju za viejezinost koja pomae irenju strunih saznanja i na-
unih otkria izvan granica jedne zemlje, pospeujui mobilnost studenata i
strunjaka, u naoj sredini, s primenom Bolonjske deklaracije, poloaj pred-
meta Strani jezik na nefilolokim fakultetima poeo je da se menja. Osim en-
gleskog jezika, iji je primat nesumnjiv i razumljiv, ostali strani jezici u ponudi
visokokolskih ustanova u Srbiji doivljavaju rapidno smanjenje fonda asova,
a na nekim fakultetima ovakvi predmeti se ukidaju. Ve u kolskoj 2005/06. go-
dini, kako pokazuju istraivanja, 40% fakulteta u Srbiji nudi samo engleski je-
zik (Ignjaevi/Brdarski, 2006:154). S izmenama planova i programa koje su na
mnogim fakultetima jo uvek u toku, ini se da e se situacija dalje samo po-
goravati, budui da oigledno potreba za ovakvim predmetom u okviru studi-
ja nije na svakom fakultetu prepoznata niti razmatrana na pravi nain.
463
Nastava italijanskog jezika na nematinim fakultetima: oekivanja i potrebe studenata

Problematino je i odreenje statusa ovog predmeta: na Univerzitetu u Be-


ogradu strani jezik naime ima status opte-akademskog predmeta, iako bi po
ciljevima i sadrajima, trebalo da prevazilazi okvire opteg stranog jezika i za-
dire u disciplinarnu oblast koju student izuava. S druge strane, iako strani je-
zik kao predmet na univerzitetskim studijama postoji ve dugo, do skoro nije
bilo, ini se, nikakve strategije razvoja strunog kadra za potrebe planiranja i
izvoenja ove vrste nastave u okviru studija filologije. Nije stoga udo to se na
fakultetima nastava stranog jezika izvodila na razliite naine, neusaglaena s
pravim potrebama studenata s jedne strane, i osnovnim principima uenja i
nastave jezika struke, s druge. Ni danas ne postoji jedan opti zajedniki model
kurikuluma za predmet Strani jezik struke, koji bi sadrao smernice za izradu
pojedinanih planova i programa1. Izrada plana i programa praktino je i da-
nas preputena samom nastavniku, koji esto nema ni dovoljno iskustva u izra-
di plana i programa ni specifina metodiko-didaktika teorijska znanja da bi
taj posao obavio na valjan nain. Otuda je bilo, a ini se ponegde jo uvek ima,
sluajeva da se nastava odvija prema modelima kurikuluma stranih jezika za
opte potrebe, koji ne mogu odgovorati specifinim potrebama i ciljevima na-
stave stranih jezika na nefilolokim fakultetima.Takva situacija prenela se i na
fakultete iji osniva nije Republika. Ovo istraivanje predstavlja pokuaj da se
ukae na znaaj ispitivanja potreba i oekivanja studenata za planiranje i pro-
gramiranje nastave.

2. Specifinosti nastave italijanskog jezika na Univerzitetu


Italijanski jezik je u obrazovnom sistemu Srbije ve deset godina prisutan
kao jedan od stranih jezika koji se mogu izuavati na osnovnokolskom i sred-
njokolskom nivou (Vuo, 2006:147). Iako je svake godine sve vie studenata
koji, u trenutku opredeljivanja za uenje italijanskog jezika na studijama, ve
raspolau nekim znanjima iz opteg italijanskog jezika, jo uvek veina stude-
nata nema zapravo nikakvo predznanje, te se nastava izvodi od poetka, da-
kle od A1 nivoa Zajednikog referentnog evropskog okvira2. Ve ta injenica
predstavlja specifinost u odnosu na druge jezike u ponudi fakulteta (engleski,
nemaki, ruski, francuski) ija se nastava na univerzitetskom nivou izvodi od
nivoa B1, koji su uenici postigli u prethodnom ciklusu kolovanja, ali i na i-
roko prihvaeno stanovite da se sa nastavom jezika za posebne namene poi-

1 Ohrabruje, meutim, injenica da danas u naem okruenju takve incijative postoje.


Naime, kao kruna projekta Gete Instituta u kome su uestvovali i strunjaci iz Srbije,
nastao je prvi kurikulum za nemaki jezik struke, Rahmencurriculum fr Deutsch als
Fremdsprachenunterricht an den Universitten und Hochschulen, objavljen 2007. u Hrvatskoj
kao Okvirni kurikulum za njemaki kao popratni studijski predmet na sveuilitima i
visokim kolama u Hrvatskoj u izdanju Prehrambeno-tehnolokog Sveuilita Josip Juraj
Strossmayer, Osijek i Gete Instituta u Hrvatskoj. Verzija na srpskom jeziku oekuje se
uskoro.
2 Oznake A1,A2,B1,B2 koriene u ovom radu odnose se na nivoe znanja stranih jezika
predviene Zajednikim evropskim referentnim okvirom za ive jezike (Common European
Framework of Reference for Languages: Learning, Teaching, Assessment).
464
Danijela orovi i Vojislava Jankovi

nje obino kada su polaznici ovladali optim stranim jezikom na nivou B2 (Pi-
erini, 1981: 80).
Posebna odlika nastave na univerzitetskom nivou jeste i disciplinarna he-
terogenost grupa, o emu se posebno mora voditi rauna pri programiranju i
izvoenju nastave, kao i veliki broj polaznika u grupi. Svakako najvea razlika
u odnosu na uenje stranog jezika na drugim nivoima kolovanja i izvan for-
malnog kolskog sistema jeste u specifinim ciljevima nastave usmerenim pre
svega na jezik struke.

2.1. Nastava italijanskog jezika na Filozofskom fakultetu


Na Filozofskom fakultetu u Beogradu nastava italijanskog jezika za potre-
be studenata drutvenih i humanistikih nauka izvodi se jo od daleke 1961.
godine, i to na prvoj i drugoj godini studija, a i na nekadanjim magistarskim
studijama i master studijama danas. Studenti svih deset odeljenja Filozofskog
fakulteta, tj. studenti filozofije, sociologije, psihologije, pedagogije, andragogi-
je, istorije, istorije umetnosti, arheologije i klasinih nauka mogu se opredeliti
za italijanski kao prvi strani jezik, koji se danas sastoji od dva dvosemestralna
kursa, (Italijanski jezik 1 nosi 6 ESPB bodova i Italijanski jezik 2 8 ESPB bo-
dova) sa nedeljnim fondom asova 2 + 2. Interesovanje studenata je veoma ve-
liko (svake godine od 70 100 studenata opredele se za sluanje italijanskog),
te je zajedno sa panskim jezikom na Filozofskom fakultetu to posle engleskog
najzastupljeniji strani jezik.
Osnovni cilj nastave jeste ovladavanje osnovama italijanskog jezika, sa po-
sebnim akcentom na jezik nauka koje se izuavaju na fakultetu, s tim to se na
prvoj godini vea panja posveuje ovladavanju akademskim i optestrunim
jezikom, a na drugoj se fokus prenosi na specifinosti uestrunog jezika po-
jedinih disciplina, i to na autentinom jezikom materijalu, tj. strunoj litera-
turi o ijem izboru odluuju pored nastavnika, i sami studenti, a esto svojim
sugestijama pomau i nastavnici strunih predmeta. Naglasak jeste na sticanju
receptivnih vetina, naroito itanja i praenja strune literature, ali nisu za-
postavljene ni ostale vetine, ta vie obavezna predispitna obaveza je usmena
prezentacija vezana za discipline koje studenti prouavaju.

2.2 Nastava italijanskog jezika na BK i Singidunumu


Na Fakultetu za menadment BK ue se dva strana jezika: engleski jezik je
obavezan prvi strani jezik, a studenti biraju drugi strani jezik izmeu nema-
kog, ruskog, francuskog, italijanskog i panskog jezika. Oba strana jezika ue se
VI semestara sa fondom asova 2+2 nedeljno. Italijanski jezik uveden je 1999.
god. i od tada je vrlo atraktivan. U prilog tome govore brojke: procenat stude-
nata koji izaberu italijanski jezik, kao drugi strani jezik, bio je izmeu 19% (u
kolskoj 1999/2000) i 54% (u kolskoj 2006/2007).
Na Poslovnom fakultetu Univerziteta Singidunum italijanski je takoe je-
dan od jezika koji se izuava kao drugi strani jezik (engleski jezik je obavezni
465
Nastava italijanskog jezika na nematinim fakultetima: oekivanja i potrebe studenata

prvi strani jezik) tokom celokupnog ciklusa osnovnih akademskih studija, sa


fondom asova 2 + 2.
Osnovni cilj nastave jeste osposobljavanje studenata da na italijanskom je-
ziku primene ono to su tokom studija nauili iz drugih predmeta kao i za po-
slovnu komunikaciju. To podrazumeva da se pored osnova italijanskog jezika
izuavaju i elementi jezika struke za oblast menadmenta i poslovanja.

3. Ispitivanje stavova studenata kao elemenat


analize potreba i kreiranja kurikuluma
Stavovi uenika prema uenju stranog jezika, kao jedna od afektivnih vari-
jabli, predstavljaju jednu od znaajnih komponenti uenja i nastave stranog je-
zika. (Gardner/MacIntyre, 1993). Stav, prema tradicionalnom shvatanju, pred-
stavlja tendenciju oveka da na odreene osobine, objekte i situacije reaguje
pozitivno ili negativno (Rot, 1987:292). Svaki stav ima vrednosni karakter i
moe se kretati od krajnje pozitivne do krajnje negativne ocene, a formira se,
razvija i eventualno menja u uslovima drutvene dinamike i komunikacije.
O jeziku kao univerzalnom sredstvu optenja, pa i o stranim jezicima, lju-
di obino imaju veoma jasan i izgraen stav, pogotovu s obzirom na to da sva-
ko ima lino direktno i esto ponovljeno iskustvo vezano za uenje i korienje
stranih jezika, a i veliki broj lako dostupnih informacija, to ini dva bitna fak-
tora za formiranje stavova.
Motivacija, kao pokretaka snaga ovekovog delovanja prema cilju, tesno
je povezana sa stavovima, a stavovi prema stranom jeziku bitno utiu na moti-
vaciju za uenje. Rasvetljavanje nekih aspekata ovog problema moe doprineti
boljem uvidu u stvarne potrebe i oekivanja studenata koji se, samostalno, na
osnovu sopstvenih afiniteta, opredeljuju za uenje ba odreenog stranog jezi-
ka, to svakako treba imati u vidu prilikom izrade planova i programa nastave
takvog predmeta.

4. Istraivanje
Ovo istraivanje osmiljeno je kao uporedno ispitivanje stavova studenata
dva razliita obrazovna profila o specifinosti nastave i uenja stranog jezika na
studijama. Re je o studentima drutveno-humanistike orijantacije, s jedne,
i studentima menadmenta, sa druge strane. Pokuali smo, naime, da sazna-
mo vie o tome ta ove studente, disciplinarno prilino udaljene, povezuje a ta
razdvaja, kad je re o potrebama i oekivanjima vezanim za strani jezik (u na-
em sluaju italijanski) koji ue tokom studija.

4.1. Problem istraivanja


Kreiranje plana i programa ozbiljan je zadatak, koji ukljuuje planiranje i
implementaciju niza procedura od analize potreba datog profila uenika, ana-
lize ciljne situacije, odreivanja ciljeva i ishoda nastave, preko analiza kontek-
sta u kojem e se nastava izvoditi, organizacije kursa, pripreme adekvatnog na-
466
Danijela orovi i Vojislava Jankovi

stavnog materijala, do obezbeivanja efikasnog sistema evaluacije (Richards,


2001: IX). Re je o izuzetno vanom aspektu obrazovne politike, koji se danas
u svetu razvija kao posebno polje istraivanja poznato pod nazivom curriculum
development, ili curriculum studies3. U naim uslovima, naalost, neki od ovih
segmenata izrade plana i programa gotovo redovno izostaju. Kod nas jo uvek
ne postoji bilo kakav opti model kurikuluma za strani jezik struke.
Jedan od kljunih elemenata u kreiranju kurikuluma jeste i analiza potreba
studenata, naroito kada su u pitanju profili uenika kod kojih se pretpostavlja-
ju vrlo specifini motivi i ciljevi uenja stranog jezika, kao to je sluaj kod onih
koji ue jezik struke. U okviru analize potreba (Flowerdew/Peacock, 2001:178)
znaajnu ulogu igraju stavovi studenata prema stranom jeziku koji ue, nainu
na koji ue i oekivanjima koja imaju u vezi sa kasnijim korienjem tog jezika
u akademskom i profesionalnom ivotu.

4.2. Ciljevi i zadaci istraivanja


Cilj naeg istraivanja bio je da utvrdimo kakav odnos imaju nai studenti
prema predmetu Italijanski jezik struke na studijama, prema oblicima i ciljevi-
ma nastave, kao i ta misle o mogunostima kasnijeg korienja steenih zna-
nja izvan uionice.
Zadaci istraivanja bili su da se ispita:
svrha postojanja i izuavanja stranog jezika na studijama
svest studenata o postojanju razlike izmeu nastave stranog jezika na
univerzitetu za potrebe struke (tj. jezika struke) i opteg jezika
oekivanja studenata u vezi sa svrsishodnou nastave stranog jezika na
studijama za budui akademski i profesionalni ivot.
Nae hipoteze u vezi sa navedenim zadacima istraivanja bile su sledee:
1. Studenti prve i druge godine jo uvek nisu u potpunosti svesni prave
svrhe izuavanja stranog jezika na studijama, ve ga doivljavaju vie kao opti
jezik koji mogu koristiti u najrazliitijim svakodnevnim ivotnim situacijama.
2. Studenti oekuju da na studijama izuavaju jezik na novi nain, shod-
no zahtevima visokokolskog obrazovanja u okviru odreene discipline i imaju
potrebu za specifinim znanjima i vetinama u tom smislu.
3. Studenti oekuju da e im znanje stranog jezika biti od koristi i posle za-
vrenih studija, i to ne samo u struci nego i ire.

4.3. Metodologija istraivanja: uzorak i instrument


Ispitivanje za potrebe ovog istraivanja obavljeno je u januaru 2009. go-
dine na Filozofskom fakultetu, na Fakultetu za menadment BK i Poslovnom
fakultetu Univerziteta Singidunum. Sluajni uzorak inilo je 50 studenata prve

3 Curriculum development focuses on determining what knowledge, skills and values students
learn, what experiences should be provided to bring about intended learning outcomes, and
how teaching and learning in schools or educational systems can be planned, measured and
evaluated. (Richards, 2001:2)
467
Nastava italijanskog jezika na nematinim fakultetima: oekivanja i potrebe studenata

godine i 38 studenata druge godine Filozofskog fakulteta, 17 studenata prve


godine i 13 druge godine Fakulteta za menadment BK i 10 prve godine i 17
druge godine Poslovnog fakulteta Univerziteta Singidunum.
Kao instrument istraivanja koriena je anketa4 sastavljena od est pita-
nja zatvorenog tipa, s tim to je kod dva pitanja dodata i mogunost dopisiva-
nja nekog drugog, dodatnog odgovora.

4.4. Rezultati istraivanja i tumaenje dobijenih rezultata


Rezultati naeg istraivanja neke od naih hipoteza su potvrdili, a neke
opovrgli. Studenti ova dva, po mnogo emu razliita obrazovna profila, u ne-
kim segmentima dali su sline a u nekim veoma razliite odgovore.
Prvo pitanje odnosilo se na svrhu postojanja predmeta Strani jezik na stu-
dijama. Studenti Filozofskog fakulteta (u daljem tekstu, FF) i studenti BK fa-
kulteta (u daljem tekstu BK) smatraju da nastava stranog jezika treba da im
omogui pre svega da naue jo jedan strani jezik (BK 64,9 %, FF 46%), ili da
im omogui da na studijama nastave da ue strani jezik koji su u prethodnom
ciklusu kolovanja uili (BK 35%, FF 30%). Ovakav rezultat govori nam da stu-
denti uglavnom ne percipiraju strani jezik na studijama kao jezik struke koji
e im biti od koristi u akademskom i profesionalnom ivotu, ve kao obian
kurs opteg jezika kojim se postiu nespecifina znanja i kompetencije potreb-
ne za svakodnevni ivot. Naa hipoteza u tom smislu potvrena je: studenti na
ovom nivou osnovnih studija jo uvek nemaju dovoljno razvijenu svest o stvar-
nim jezikim potrebama koje e kao strunjaci/naunici imati. Odgovori bi ve-
rovatno bili drugaiji, da se ispitivanje vrilo na viim godinama studija, kada
studenti steknu vea akademska i strunja znanja. Poto se, meutim, kod nas
samo u retkim sluajevima5 strani jezik ui na treoj i etvrtoj godini, mi ni-
smo bili u prilici da ovim istraivanjem obuhvatimo i tu populaciju studenata.
Studenti ova dva profila, meutim, ne vide na isti nain mogunost prime-
ne stranog jezika koji ue na fakultetu u korienju strune literature na studi-
jama: dok su se studenti BK za ovaj odgovor opredelili u malom broju (12,2%),
45 % studenata FF smatra da e mu strani jezik posluiti za uenje i praenje
literature vezane za struku. Moda se ovakvo opredeljenje studenata BK moe
opravdati nepostajanjem obavezne i preporuene strune literature na italijan-
skom jeziku iz oblasti menadmenta i poslovanja. Kad je re o upotrebi stranog
jezika za uee na predavanjima, seminarima i kongresima studenti BK opre-
delili su za ovaj odgovor u veoma malom broju (8%), studenti prve godine FF u
neto veem (24%) a studenti druge godine FF u najveem, ak (50%), verovat-
no zbog injenice da su ve na drugoj godini imali prilike da se uvere u znaaj
ovakvih susreta za budue studiranje i profesiju. Ispitanicima se daleko manje
znaajnim ini osposobljavanje za pisanje za strune i profesionalne potrebe
(FF 13,6%, BK 7%).

4 Korieni upitnik priloen je na kraju rada, u Dodatku 1.


5 Strani jezik na treoj i etvroj godini osnovnih studija izuava se samo na nekim
univerzitetima iji osniva nije Republika (Univerzitet BK, Univerzitet Singidunum).
468
Danijela orovi i Vojislava Jankovi

Veliki broj studenata BK smatra da e strani jezik koji ui koristiti po zav-


etku studija, na poslu (59,6%) dok se za taj odgovor opredelilo daleko manje
studenata FF (34,2%), to je moda razumljivo, s obzirom na jasnije usmereno
profesionalno opredeljenje studenata menadmenta i poslovanja i postojanje
konkretnih mogunosti zaposlenja koja podrazumevaju poznavanje italijanskog
jezika (sve vee prisustvo italijanskih predstavnitava, banaka i sl.).
Relativno visok procenat opredeljenja studenata za odgovore koji u prvi
plan stavljaju kulturoloke i interkulturne aspekte kao motivator za uenje stra-
nog jezika, potvruje da potrebe studenata esto nisu prevashodno okrenute
sticanju znanja iz oblasti jezika struke. Studenti, naime, smatraju da e im ue-
nje stranog jezika na studijama pomoi kada borave u zemljama gde se jezik
koristi (BK 33,3%, FF 30,3%), kada putuju (BK 35%, FF 17,1%) kao i da saznaju
neto vie o kulturi naroda koji tim jezikom govori (FF 25%, BK 15%).
Na pitanje o formi i tipu kursa stranog jezika na studijama studenti su
se vrlo jasno opredelili za kombinovani teaj opteg jezika i jezika struke (BK
70%, FF 63%) dok se za specijalizovani teaj jezika struke opredelio zanemar-
ljivo mali broj studenata, a najvie ispitanika druge godine FF i to samo 13% .
Da bi jezik struke trebalo da se ui kao opti jezik smatra 26% studenata BK, a
ak 32% studenata prve godine FF. Ovo je jo jedna potvrda da veina stude-
nata oekuje i smatra potrebnim opti kurs stranog jezika, a ne specijalizovani,
bar na prvoj i drugoj godini studija. Osim toga, termini kao to su specijalizo-
vani kurs i jezik struke, pa i njihova sutina, verovatno nisu dovoljno poznati
naim studentima, koji su navikli na nastavu jezika sa iskljuivo optim cilje-
vima.
Na pitanje o neophodnosti poznavanja opteg jezika da bi se poelo sa
uenjem jezika struke najvie studenata odgovorilo je da smatra neophodnim
prethodno znanje jezika (samo osnovno znanje FF 35,5%, BK 31% a solidno
znanje BK 36%, FF 31%).
Na pitanje o znaaju prethodnog strunog znanja kao polazita za uenje
jezika struke, studenti su odgovorili u najveem broju da je to znanje poeljno
(BK 73%, FF 72 %). Oigledno je da bi, ukoliko bismo bili spremni da izae-
mo u susret oekivanjima studenata pokazanim ovim rezultatom, bilo poeljno
da se strani jezik ui i/ili na viim godinama osnovnih studija, kada su studenti
stekli odreena struna znanja koja bi pomogla u uenju jezika struke.
Ohrabruje podatak da velika veina ispitanika smatra da e strani jezik koji
ui na fakultetu koristiti esto (FF 52%, BK 49%,) ili povremeno (BK 49%,FF
44%) i posle zavrenih studija, to znai da motivacija za uenjem stranih jezi-
ka postoji i odnosi se i na uenje jezika tokom celog ivota (life-long learning).
Na pitanje o nainu korienja jezika po zavretku studija studenti ova dva
profila su se najvie razlikovali. Studenti BK najee su se opredeljivali za ko-
rienje jezika u komunikaciji sa strancima 71,9%, na putovanjima i obilascima
znamenitosti 54% i, to najvie odgovara pretpostavljenim ciljevima uenja je-
zika struke, na poslu i u komunikaciji sa stranim partnerima 52%, dok su ostali
odgovori bili zanemarljivo malobrojni.
469
Nastava italijanskog jezika na nematinim fakultetima: oekivanja i potrebe studenata

Kod studenata FF situacija je neto drugaija: najvie studenata (57,9%)


smatra da e jezik koristiti na putovanjima i obilascima znamenitosti i u komu-
nikaciji sa strancima (55,2%), manje studenata FF nego studenata BK smatra
da e jezik koristiti na poslu u komunikaciji sa inostranim partnerima (36,8%),
ali ima i onih koji smatraju da e im jezik sluiti u naunom radu 19,7% , za i-
tanje u svrhu linog zadovoljstva 23,7% i prevoenje 14,5%. I ovde se, ini nam
se, jasno uoava razlika izmeu akademske i profesionalne orijentacije naih
studenata, uslovljena razlikom u vrsti naunih disciplina kojima se bave i isho-
dima koji su studijskim programima predvieni.

5. Zakljuak
Ovo istraivanje pokazalo je da ispitani studenti imaju pozitivan stav pre-
ma uenju stranog jezika na studijama, oekuju da ga naue i koriste i tokom
i po zavretku studija. To potvruje nau hipotezu o shvatanju svrsishodnosti
nastave stranog jezika na visokokolskom nivou.
S druge strane, rezultati ukazuju na to da je panja znatnog broja stude-
nata prve i druge godine jo uvek vie okrenuta optem jeziku, koji bi imao i-
roku primenu u svim sferama ivota, nego specijalizovanom jeziku discipline
koju izuavaju. Ispitanici, dakle, nisu u potpunosti svesni prave svrhe izua-
vanja stranog jezika na studijama, ve ga doivljavaju vie kao opti jezik koji
mogu koristiti u najrazliitijim svakodnevnim ivotnim situacijama. Razlog za
to treba verovatno traiti u injenici da ispitanici ne poznaju dovoljno koncept
jezika struke i specijalizovanih teajeva jezika za posebne potrebe, to ne udi,
s obzirom da u dosadanjem kolovanju nisu imali prilike da ue strani jezik
osim za opte potrebe.
Iz dobijenih rezultata moe se zakljuiti da studenti prve i druge godine
jo uvek nisu u potpunosti svesni uloge ovog predmeta na studijama, te da bi
vei efekat nastava stranog jezika struke mogla imati ukoliko bi trajala tokom
itavih osnovnih akademskih studija, ili ukoliko bi se prenela na vie godine
studija kada su studenti ve ovladali znanjima struke i uvideli znaaj poznava-
nja jezika odreene discipline.
Na kraju, vano je napomenuti da je za bolji i precizniji uvid u stvarne po-
trebe i oekivanja studenata potrebno sprovoditi ovakva istraivanja kontinu-
irano, iz godine u godinu, kako bi se dobijeni rezultati mogli generalizovati.
Nae istraivanje u tom smislu predstavlja samo prvi korak jednog procesa koji
bi trebalo da postane praksa, da prethodi i utie na izradu novih, i revidiranje
postojeih, kurikuluma za predmet strani jezik struke.

470
Danijela orovi i Vojislava Jankovi

DODATAK 1. Italijanski jezik struke na studijama: oekivanja i potrebe


studenata (instrument)
Ovaj upitnik sainjen je za potrebe istraivanja u oblasti nastave stranog
jezika na nefololokim studijskim grupama. Upitnik je anoniman. Odgovori
koje budete dali nee imati nikakvog uticaja na Vau ocenu iz stranog jezika
koji sluate na studijama. Molimo Vas da sva pitanja paljivo proitate i na njih
to iskrenije odgovorite zaokruivanjem jedne od ponuenih mogunosti od-
nosno upisivanjem odgovora.
Pol : a) muki b) enski
Vi ste student : a) prve godine b) druge godine c) tree godine d) etvrte godine
Studijska grupa ..
1. Svrha postojanja predmeta strani jezik na studijama, po Vaem miljenju je-
ste da studentu omogui (zaokruite do tri mogunosti):
a) da naui jo jedan strani jezik
b) da usavri jezik koji je ranije uio
c) da tokom studija koristi literaturu na tom jeziku (udbenike, strune a-
sopise i publikacije)
d) da prati i uestvuje na predavanjima, seminarima i kongresima koji se
odravaju na tom jeziku
e) da pie rezimee, prikaze naunih radova kao i da komunicira sa kolega-
ma iz inostranstva putem e-maila
f) da koristi taj jezik po zavretku studija na poslu
g) da boravi u zemlji u kojoj se taj jezik govori
h) da lake komunicira na putovanjima
i) da, tokom uenja, sazna neto vie o kulturi i civilizaciji naroda koji tim
jezikom govori
j) da prati medije na tom jeziku
k) u drugu svrhu..................................
2. Po Vaem miljenju, strani jezik na studijama treba da se izuava u vidu:
a) teaja opteg jezika koji ima iroku primenu
b) specijalizovanog teaja jezika struke
c) kombinovanog teaja opteg jezika i jezika struke
3. Po Vaem miljenju, za izuavanje jezika struke :
a) neophodno je prethodno solidno znanje tog stranog jezika
b) neophodno je prethodno samo osnovno znanje tog stranog jezika
c) nije neophodno znati prethodno taj strani jezik
4. Ukoliko bi izuavanje stranog jezika na studijama podrazumevalo i elemen-
te jezika struke smatrate li da bi u prednosti bio onaj ko poznaje naunu oblast
o kojoj je re?
a) da b) ne c) ne znam
471
Nastava italijanskog jezika na nematinim fakultetima: oekivanja i potrebe studenata

5. Smatrate li da ete po zavretku studija koristiti izuavani jezik?


a) da, esto b) moda povremeno c) ne
6. Ako ste na prethodno pitanje odgovorili potvrdno, taj strani jezik po zavret-
ku studija koristiete: (zaokurite do tri mogunosti)
a) u komunikaciji sa strancima
b) u putovanjima i obilascima znamenitosti
c) u praenju medija
d) u linoj prepisci
e) na poslu, u komunikaciji sa stranim partnerima
f) u prevoenju
g) u itanju u svrhu linog zadovoljstva
h) u Vaem naunom radu
i)__________________________

Literatura:
Flowerdew, J./M. Peacock (2001): Research Perspectives on English for Academic Purpo-
ses. Cambridge: Cambridge University Press.
Gardner, R.C. /McIntyre, P.D. (1993): "A students contributions to second-language
learning. Part II: Affective variables". Language Teaching 26, 111.
Ignjaevi A./M. Brdarski (2006): Strani jezik struke i univerzitet, Primenjena lingvi-
stika, br. 7, Beograd Novi Sad, str. 152 160.
Pierini, P. (1981): L'analisi dei bisogni linguistici: teoria e pratica. u Ciliberti, A. (ur.)
L'insegnamento linguistico per scopi speciali. Bologna: Zanichelli. str. 58 84.
Richards, J.C.(2001). Curriculum Development in Language Teaching.
Cambridge: Cambridge University Press.
Rot, N. (1987): Osnovi socijalne psihologije. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna
sredstva.
Vuo, J. (2006): Diffusione e insegnamento dellitaliano in Serbia, u Comunicare lette-
rature e lingue 6. Bologna: Il Mulino. Str.147156

TEACHING ITALIAN LANGUAGE AT DEPARTMENTS OTHER THAN


DEPARTMENT OF ITALIAN LANGUAGE: EXPECTATIONS AND NEEDS
Summary
Foreign language teaching at university level is an integral part of scientific education
of any member of academic community. Acquiring adequate linguistic and communicative
competencies is a prerogative for any individual wishing to participate in the dynamics of expert
community. There is a general consensus that needs analysis is a defining feature of LSP, the
necessary point of departure for designing a syllabus, tasks and materials. The paper attempts to
establish students attitudes towards Italian language learning for specific purposes at university
level, focusing on their primary motivation in learning Italian, their language needs and future
expectations.
Danijela orovi and Vojislava Jankovi
472
Aleksandra uvakovi
Beograd

Institucionalizovano uenje stranih


jezika i uvoenje italijanskog jezika u
osnovnokolski sistem u Srbiji

Zajedno sa otvaranjem prvih kola javlja se i institucionalizovano uenje stra-


nih jezika u Srbiji. Izbor stranog jezika u direktnoj je zavisnosti od kulturno-politi-
kih veza izmeu nae zemlje i zemlje iji se jezik bira. Posle osloboenja zemlje 1945.
god. primat u zastupljenosti dobija ruski, a sedamdesetih godina primetna je tenden-
cija porasta interesovanja za engleski jezik. Devedesetih godina XX veka situacija se
pomera ka primeni evropskog modela viejezinosti. iri se lepeza evropskih jezika
koje je mogue izuavati, to se posebno odnosi na italijanski i panski jezik. Danas,
tj. kolske 2008/09. italijanski se ui u 32 osnovne kole u Srbiji, u svima kao dru-
gi strani jezik, pri emu nastavu pohaa 5054 uenika. Treba primetiti da su i ma-
nje sredine, a ne samo Beograd i drugi vei gradski centri, pokazale interesovanje za
uenje italijanskog jezika. Moemo biti sasvim zadovoljni napretkom koji je naa ze-
mlja ostvarila sprovoenjem reforme u oblasti uenja stranih jezika i tako nas svrsta-
la u red najnaprednijih u tom pogledu (LS1 od sedme godine, LS2 od jedanaeste). Ne
smemo gubiti iz vida da se pre 2000. godine LS1 izuavao kao redovan predmet tek
od petog razreda ili jedanaeste godine ivota, kada se odreeni kritini pragovi ve
formiraju). Napredak i proboj koji je italijanski jezik napravio od 2001. godine do da-
nas i to u osnovnom obrazovanju moe se zaista oceniti kao izuzetan. Tenja ka daljoj
ekspanziji zasigurno e se nastaviti i u budunosti.
Kljune rei: italijanski jezik, nastava, strani jezik

1. Nastava stranih jezika u osnovnom obrazovanju


1.1. Od maternjeg jezika ka viejezikoj kompetenciji
Jezik kao glavno obeleje ljudskog roda po kome se ovek i razlikuje od
ostalih ivih bia, predstavlja osnovnu sponu meu ljudima. Putem jezika o-
vek ostvaruje sebe, svoja htenja i nadanja, stvara sliku sebe i drugih, uobliava
sliku sveta kakvu eli. Iz toga proizilazi da je najvanija funkcija jezika svaka-
ko komunikativna, ali i kulturna. Upravo u toj kulturnoj funkciji sadrane su
sve tekovine oveanstva (obiaji, usmena i pisana predanja, tradicija, sistemi
vrednosti, itd). Upravo zato Sapir i veruje da je jezik prethodio ak i najpri-
mitivnijem razviku materijalne kulture, i da ovaj razvoj, strogo uzevi, nije bio
mogu dok se jezik, orue znaenjskog izraavanja, nije uobliio1
Nauk ije je izuavanje zapoeo svako od nas i to u periodu najranijeg de-
tinjstva, bez pomoi nastavnika, jeste jezik, preciznije maternji jezik (u daljem
tekstu L1). Uimo ga spontano u saradnji sa okolinom kako bismo uspeli da

1 Sapir, E (1992): Jezik, Dnevnik, Novi Sad, str. 26.


473
Institucionalizovano uenje stranih jezika i uvoenje italijanskog jezika u osnovnokolski sistem u Srbiji

ostvarimo sebe u datom trenutku, da budemo shvaeni i da naim egocentri-


nim potrebama bude udovoljeno. Uenje maternjeg jezika traje itavog ivota.
Razliite su teorije na koji nain dolazi do usvajanja maternjeg jezika. Po-
ev od bihejvioristike teorije (Bloomfield, 1933 u De Marco, 2000: 24)2 koja
uenje L1 zasniva na imitaciji i iji je najvei zastupnik Bloomfield, preko te-
orije da je uenje maternjeg jezika urodjena predispozicija svakog pojedinca,a
koju zastupa Chomsky (Chomsky, 1959 u De Marco, 2000: 27)3, pa sve do shva-
tanja, poput Sapirovog (Sapir E 1997: 13), koje primat daju okruenju, tzv. am-
bijentalne teorije (Harris, 1992; Dressler, 1997 u De Marco, 2000: 32) .4 Nijedna
od ponuenih teorija nije uspela da prui dovoljno nauno valjanih i opravda-
nih argumenata kojima bi nas uverila u svoje zakljuke. Ono to sa sigurnou
moemo tvrditi jeste da je u postupku usvajanja L1 neophodna odreena neu-
rofizioloka zrelost individue.
U dalekoj prolosti uenje stranog jezika bila je privilegija malog broja lju-
di, uglavnom svetenstva, trgovaca ili raznih putnika. Kako dananja civilizaci-
ja funkcionie po principu Makluanovog globalnog sela i kako su sve uestali-
je migracije sa jednog kraja sveta na drugi i zalaenja u lingvistiki nepoznate
prostore, otvara se pitanje poznavanja jo najmanje jednog stranog jezika, a sve
ee se govori o neophodnosti poznavanja i do tri strana jezika.

1.2. Pojam stranog jezika (LS) i pojam drugog jezika (L2)


Pod pojmom stranog jezika LS podrazumevamo svaki jezik koji se naui
posle maternjeg jezika (L1). To ne mora biti samo jedan jezik, ve e taj pojam
obuhvatiti i nauenih vie, dva, tri, etiri jezika (francuski, engleski, italijanski),
i svaki od njih emo oznaiti kao LS. Karakteristika stranog jezika je ta to se
njegovo izuavanja odvija iskljuivo izvan lingvistike zajednice kojoj pome-
nuti jezik pripada. Obino su to institucionalizovani okviri, razni kolski siste-

2 Bihejvioristika teorija polazi od teorije da je usvajanje L1 pitanje imitacije i obrazovanje


odreenih jezikih navika. Prema tvrdnjama zastupnika ove teorije proizilazi zakljuak
da dete ima pasivnu ulogu u procesu usvajanja L1, s im se ne moemo sloiti. Sledei
nedostatak ove teorije je taj to se putem imitacije ne objanjava uenje gramatike L1 do
koga svakako dolazi. Problem je i izbora jezikog materijala koji se imitira jer svako od nas
ima svoje polje interesovanja i ne imitira iste stvari u istom vremenskom trajanju. Teorija
se zasniva na objanjavanju usvajanja L1 kroz jezike pokrete i rutine koje majka razvija u
komunikaciji sa detetom.
3 Teorija potpuno suprotna bihejvioristikim stavovima. Chomsky smatra da je dete bioloki
programirano za usvajanje L1, i da se razvoj govora odvija paralelno sa razvojem ostalih
vitalnih organa. To objanjava injenicom da odrasli esto izgovaraju reenice koje nisu
gramatii korektne, a dete ipak naui da dominira lingvistikim sistemom.
4 Fokus ambijentalne teorije je interakcija deteta i lingvistikog okruenja. Lingvistiki
input (crtani filmovi na stranom jeziku kojim se detetova okolina ne slui), bez podrke u
stvarnom svetu nee dovesti do usvajanja L1. Istina je svakako da je, u izvesnom smislu,
pojedinac predodreen da govori, ali to je u potpunosti posledica okolnosti da je roen
ne samo u prirodi ve i u okrilju zajednice koja e ga sigurno, relativno sigurno, voditi ka
svojim tradicijama. I ako se zajednica ukloni, opravdano je verovati da e on nauiti da hoda,
ako uopte preivi. Ali je isto tako sigurno da nikada nee nauiti da govori, odnosno da
saoptava ideje u skladu sa tradicionalnim sistemom pojedinog drutva .
474
Aleksandra uvakovi

mi, u kojima se uenici sreu sa stranim jezikom o kome uglavnom ve imaju


neko saznanje (film, muzika, i sl). Jedinu vezu izmeu njih i predmetnog jezi-
ka predstavlja nastavnik, koji i sam najee nije izvorni govornik. Medjutim,
slika je znaajno drugaija kada govorimo o drugom jeziku ili L2. U procesu
usvajanja L2 uenik se susree sa jezikom koji e biti predmet njegovog uenja,
ali u okruenju gde se taj jezik uobiajeno koristi, tj. bie okruen izvornim go-
vornicima.

1.3. Uenje stranog jezika kod dece kolskog uzrasta i


faktori koji na to utiu
Deca kolskog uzrasta jezik mogu uiti na dva naina: ili u sredini u kojoj
se taj jezik govori, gde dolazi do njihovog utapanja u jeziki i kulturni ambijent
predmetnog jezika, s jedne strane, a sve to prate i institucionalizovani centri
gde proces usvajanja ipak biva voen i praen od strane nastavnika, ili pak u
sredini u kojoj jezik koji je predmet izuavanja nije i maternji jezik zajednice,
pa se uenje stranog jezika odvija u kolskim sistemima, zasnovano na propisa-
nom planu i programu, kao i didaktikom materijalu. Ovaj drugi sluaj e biti i
u fokusu naeg interesovanja i istraivanja u ovom radu.
Na prvi pogled ini se da je razlika izmedju uenja stranog jezika u kol-
skim sistemima i uenja drugog jezika (L2) evidentna. Ali im se upustimo u
definisanje karakteristika nailazimo na potekoe (Pallotti,1998: 274). Ono sto
je stvarna razlika o kojoj se ne polemie jeste kontekst, odnosno sredina. Dve
zajednike crte kod oba tipa uenja jezika su samo uenje i korienje lingvi-
stikog obrasca, a druga je prisustvo nastavnika u cilju olakavanja u savlada-
vanju prepreka i potekoa tokom uenja. Nastavnik ima ulogu dirigenta koji
uenicima na asu prua feedback, tokom postavljanja pitanja na koji ovaj daje
odgovor, a sve u cilju zapoinjanja komunikacije na stranom jeziku. U kol-
skim uslovima nastavnik postavlja vei broj pitanja uenicima, koja se mogu
podvesti pod pokazna ili prikazna pitanja (Pallotti, 1998:275), a to e nas pod-
setiti na rutine, prikazane u bijevioristikoj teoriji. Ovakav pristup skoro je pot-
puno odsutan u kolskom uenju. Feedback do kog se dolazi na ovaj nain,
moe sadrati kako pohvalu, tako i ispravku u smislu tako se ne kae ili pak
treba rei ovako... (Pica, 1987:6 u Pallotti, 1998: 278). Statistika pokazuje da
20%do 40% vremena na asu nastavnik iskoristi na postavljanje pitanja, 70%
vremena govori samo nastavnik, dok je ostalih 30% na raspolaganju uenici-
ma. Ako imamo u vidu da u svakom odeljenju ima oko 30 uenika, a as traje
45 minuta dolazimo do zakljuka da svaki uenik aktivno uestvuje, i ima 30
sekundi da se izrazi na jeziku koji je predmet izuavanja (Chaudron, 1988 u
Pallotti, 1998: 280).
Vrlo je uvreeno miljenje da deca mnogo bolje uspevaju da naue ili usvo-
je strani jezik, posebno na planu fonetike (Pallotti, 1998: 290). Svaki od jezika
koji se naui posle tree godine ivota posmatra se kao LS ili L2. Deca se kod
uenja razlikuju od odraslih jer se njihov pristup bazira iskljuivo na memori-
sanju i formulama (Pallotti, 1998: 290). Stanovite da maternj jezik (L1) ogra-
niava na nain da dolazi do konfuzije ili interferencije sa stranim jezikom (LS)
475
Institucionalizovano uenje stranih jezika i uvoenje italijanskog jezika u osnovnokolski sistem u Srbiji

koji je predmet izuavanja, otro su opovrgli kroz svoja istraivanja Titone, Ka-
mins, Svejn i Danezi (Vuo, 2006: 44). Uenje LS ne samo da ne dovodi do ovih
neeljenih efekata ve vodi boljem razvitku kognitivnih sposobnosti dece kao i
lakem uenju ne samo jednog stranog jezika. injenicu da deca vrlo malo vre-
mena provode u koli uei strani jezik, a da rezultati tj. uspeh koji bar neki od
njih postiu nisu u srazmeri, postavlja na jo vre temelje princip meujezi-
ke zavisnosti i Kaminsovu hipotezu ledenog brega (Cummins, 1999: 18 u Vuo,
2006: 44).
Sve faktore koji utiu na uspeh ili pak neuspeh u procesu uenja LS moe-
mo podeliti u dve grupe:
1. Unutranji faktori (uzrast polaznika, sposobnost, motivacija, emocio-
nalna stanja) (Freddi, 1999: 3.11.2);
2. Spoljanji faktori (atmosfera u odeljenju i izvan njega) (Freddi,
1999:3.11.1).
a) Uzrast
Razliita objanjenja su izreena o odnosu deijeg uzrasta i uspenosti
uenja tj. savlaivanja LS. Jedno od njih odnos uenja i uspenosti obanjava
na planu neuroloke zrelosti dece. Jedan deo mozga se specijalizuje u izvrava-
nju odreenih funkcija kroz proces lateralizacije. Modana lateralizacija ogleda
se u psihofizikom sazrevanju pojedinca, i kako bi se taj process u potpunosti
uobliio potreban odreeni protok vremena. Vano je podvui da je lateraliza-
cija neophodan instrument kojim se dolazi do potpune lingvistike kontrole.
Jednom okonan proces modane lateralizacije nee dovesti do potpune para-
lisanosti za dalje uenje LS, ve se stvaraju takozvani kritini periodi u kojima
je uenje odreenih delova jezika (fonetike, semantike, pragmatike) oteano u
odnosu na period do zavretka procesa lateralizacije. Sve do jedanaeste, dvana-
este godine ivota cerebralna plastinost odgovorna je za brzo i lako usvajanje,
odnosno uenje L1 i LS (Freddi,1999: 73; De Marco, 2000: 72).
b) Sposobnost ili nadarenost uenika
Drugi po redu unutranji faktor koji bitno utie na proces uenja LS je
sposobnost ili nadarenost. Sudei po dosadanjim istraivanjima (Diler, 1981
u De Marco, 2000:73) mogue je tvrditi da ne postoji opta sposobnost, ve da
je ona sainjena od vie specifinih sposobnosti vezanih za fonetiku, leksiku,
stilistiku itd. To je u sutini uroena predispozicija pojedinca koja e uticati na
brzinu uenja LS. Dalje, zapaa se da brzina uenja stranog jezika zavisi i od
drutvenog sloja iz koga uenik potie i od obrazovanja roditelja.
Sa didaktike take jezika nije mogue sve neuspehe u procesu uenja pri-
pisati slaboj sposobnosti ili nadarenosti uenika. To jeste polazna taka sa ko-
jom se pojedinac raa, ali koja mora biti negovana i razvijana od strane okru-
enja u kome se dete nalazi. Sposobnost i nadarenost deteta u svakom sluaju
utiu na vremenski proces uenja ali nikako ga ne mogu sami od sebe zausta-
viti ili potpomoi.
c) Motivacija
476
Aleksandra uvakovi

Jedan od bitnih faktora u uenju stranih jezika jeste faktor motivacije. Po-
stoje dve velike motivacione kategorije: kulturna i instrumentalna. Budui da
se u ovom radu bavimo nastavom jezika u kolama, vie nas zanima druga ka-
tegorija tj. instrumentalna motivacija. Ona je uglavnom povezana sa eljom da
se dostignu odreeni ciljevi i uklone razne prepreke na putu sticanja znanja
iz stranog jezika. Instrumentalna motivacija se dalje grana na optu i poseb-
nu. Upravo ta posebna instrumentalna motivacija podstie uenika da pobolj-
a svoje sposobnosti vezane za LS, da prevazie odreenu lingvistiku barijeru,
dobije dobru ocenu na proveri znanja, tano odgovori na pitanja koje nastav-
nik postavlja, itd. (De Marco, 2000: 7476 i Freddi, 1999: 74)
d) Emotivni faktor
Ova vrsta faktora nije nita drugo do filter koji iz odreenih razloga neke
informacije proputa, dok prolaz drugih inhibira. Nivo emocionalne napetosti
ili anksioznosti aktivira se svaki put kada se pojedinac, u naem sluaju, uenik
osnovnog obrazovanja, nae u situaciji da treba da se izrazi na LS. Iz tog razlo-
ga, govori se o lingvistikoj anksioznosti. Lingvistika anksioznost je svakako
naglaenija u poetnim fazama uenja LS, kao i u formalnijem nainu obraa-
nja na LS. Ali do nje moe doi i vremenom. Uenih nizom neuspeha u uenju
predmetnog stranog jezika razvija specifian oblik anksioznosti.
Da li je ova vrsta napetosti pozitivna ili negativna u procesu uenja veoma
je diskutabilno. Svaka vrsta treme i napetosti dozirana sa merom i u svakom
sluaju kontolisana ima pozitivan odjek i stimulativno dejstvo na pojedinca to-
kom uenja ili korienja LS. Nekontrolisana trema i napetost dovode do pot-
pune paralisanosti uenika i njihove nemogunosti da odgovore traenim za-
htevima. Kako pomenuti emotivni faktori tako i sama linost uenika, njegova
ekstrovertnost, i dobar sud o samom sebi, svakako pomau stvaranje boljeg us-
peha (De Marco, 2000: 77, 78).

1.4. Spoljanji faktori


Meu spoljanjim faktorima najbitniji su oni socijalnog karaktera, tj.
atmosfera u odeljenju meu uenicima, odnos nastavnika kako prema njima
tako i prema predmetu izuavanja. Vano je da atmosfera u kojoj se odvija na-
stavni proces bude prijatna i gostoljubiva sa jasno definisanom svrhom i cilje-
vima poduavanja gde se u obzir uzimaju i potrebe uenika. Nastavnik mora
konstantno da se angauje na kreiranju i ouvanju klime u odeljenju, da ne-
prekidno motivie uenike da dosegnu odreen nivo znanja. Znaajno je stva-
ranje neposrednosti u odnosu nastavnik-uenik, gde nastavnik vodi rauna o
svakom ueniku ponaosob kako se nijedan od njih ne bi osetio zapostavljenim.
Svako mora dobiti podjednake anse da usvoji i iskoristi lingvistiki input koji
dolazi od nastavnika (De Marco, 2000: 7881 i Freddi, 1999: 73).

1.5. Uenje stranih jezika u osnovnom kolstvu u zemljama Evrope


U gotovo svim zemljama Evrope planom i programom osnovnog obrazova-
nja propisano je uenje barem jednog stranog jezika. Poetak uenja LS razlikuje
477
Institucionalizovano uenje stranih jezika i uvoenje italijanskog jezika u osnovnokolski sistem u Srbiji

se od zemlje do zemlje. Meu najnaprednijim u tom pogledu su Luksemburg,


Malta, Finska, Norveka, vedska gde uenje poinje ve sa 67 godina (Vuo,
2004: 160). Ali ako se osvrnemo na uenje LS2 u toku osnovno obrazovanja, od
istih tih naprednih zemalja kada je re o LS1, samo vedska, Luksemburg i Fin-
ska imaju i rano, uslovno reeno uenje LS2 (izmeu 7 i 13 godine).
Samo tri evropske zemlje ne insistiraju na obaveznom uenju LS2 u osnov-
nom kolstvu i to Italija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Malta (Vuo, 2004: 160).
Sledi tabelarni pregled, situacije u 23 evropske zemalje sa podacima kada i
da li dolazi do uenja LS1 i LS2.
Pregled poetka obaveznog uenja stranih jezika u zemljama Evrope
o starosti aka5
ZEMLJA PRVI JEZIK DRUGI JEZIK
Austrija 8 15
Belgija (flamanski) 12 12
Bugarska 11 14
eka 9 15
Danska 10 13
Finska 7 13
Francuska 9/10 13/14
Holandija 10 12; trei jezik u 17. godini
Italija 7/8
Litvanija 8 12
Luksemburg 6 7; trei jezik u 13. godini
Maarska 9 14
Malta 6
Nemaka 8/10
Norveka 6 16
Poljska 10 15/16
Rumunija 9 11
Slovenija 9/11 15
panija 8
vedska 7 12
UK E/SI 1116
UK W 1114
UK SC 1116

5 Key Data on Education in Europe 2002, Chapter H: Foreign languages, Europian Commission,
navedeno prema Julijana Vuo Strani jezici u reformi obrazovanja u Srbiji, u: Vaspitanje i
obrazovanje, br. 2/2004, Podgorica, str. 160161.
478
Aleksandra uvakovi

1.6. Nastava stranih jezika u Srbiji


Kratak istorijat
U Srbiji osim Srba ivi i veliki broj graana kojima srpski jezik nije ma-
ternji. Nacionalna struktura nae zemlje u 2002. godini, bez podataka za AP
Kosovo i Metohija, izgledala je ovako: Srbi 82,9%, Albanci 0,8%, Maari 3,9%,
Bonjaci/Muslimani 2,1%, Romi 1,4%, Crnogorci 0,9%, Jugosloveni 1,1%, Slo-
vaci 0,8%, Hrvati 0,9% itd6. Iz ovog pregleda jasno je da u Srbiji ivi oko 17, 1%
graana koji se nacionalno ne oseaju Srbima i koji mogu smatrati da srpski
nije njihov maternji jezik. To je na prvi problem sa kojim se susreemo ak i
pre uvoenja prvog stranog jezika, kao predmeta u osnovnu kolu. Ustav Re-
publike Srbije iz 2006. godine7, u svom lanu 79. stav 1, daje pravo pripadnici-
ma nacionalnih manjina na kolovanje na svom jeziku u dravnim ustanova-
ma i ustanovama autonomnih pokrajina. lanom 5 Zakona o osnovnoj ko-
li8 i Zakona o srednjoj koli9 omoguuje se da pripadnici nacionalnih manjina
nastavu u osnovnom obrazovanju mogu pratiti dvojako: 1. na maternjem jezi-
ku, uz obavezu pohaanja i nastave nematernjeg jezika (u sluaju narodnosti
srpski jezik ima status L2); 2. mogu izabrati model dvojezine nastave, gde ne
postoji nastavni plan i program. Stav je da se na maternjem jeziku sluaju svi
predmeti od nacionalne vanosti; 3. da prate nastavu na srpskom jeziku, a ma-
ternji jezik sa elementima nacionalne kulture bi bio izborni predmet, sa nedelj-
nim fondom od 2 asa.
Institucionalizovano uenje stranih jezika u Srbiji datira jo od 19. veka
(javlja se zajedno sa otvaranjem prvih javnih kola). Od tada je izbor stanih je-
zika koji e se izuavati u direktnoj zavisnosti od intenzivnosti i kvaliteta kul-
turno-politikih veza i odnosa izmeu nae zemlje i zemlje iji se jezik bira da
bude predmet izuavanja. To znai da se o izboru jezika izuavanja odluivalo
prvenstveno na dravnom nivou, na osnovu politikih, a ne nekih drugih, npr.
struno-naunih kriterijuma. U periodu pre Drugog svetskog rata u kolama
se ve tradicionalno izuavao nemaki kao strani jezik, neto manje zastuplje-
ni bili su francuski i ruski. Engleskog jezika u institucionalizovanom uenju
nema. Njegovo izuavanje bilo je na individualnom nivou u zavisnosti od kul-
turnih i ekonomskih potreba pojedinaca. Posle 1945. godine u kolsku nastavu
se uvodi ruski kao strani jezik, a potiskuju se francuski i nemaki. Zvaninom
preporukom Saveta ministara 1959. podvlai se primat koji ruski kao LS treba
da zauzme u kolskom sistemu. Primetno je i postepeno uvoenje engleskog
kao stranog jezika. U kolskoj 1966/67 godini, ruski se izuava u 62% ko-
la, francuski u 16%, a nemaki tek u 6% kola (Janovski, 2001 u Vuo, 2005:
436).

6 Prema podacima popisa stanovntva Republike Srbije iz 2002. godine, http://webrzs.stat.gov.


rs/axd/popis.htm
7 Slubeni glasnik Republike Srbije br. 98/06.
8 Slubeni glasnik Republike Srbije br. 50/92.
9 Isto.
479
Institucionalizovano uenje stranih jezika i uvoenje italijanskog jezika u osnovnokolski sistem u Srbiji

Drugi problem koji se u tom periodu javlja jeste problem kadra, koji u da-
tom trenutku ne ispunjava norme predviene zakonom, (nedovoljna kvalifika-
cija i struna sprema). Ovaj problem vie je izraen kod nastavnika ruskog je-
zika, jer od ukupno 52% nekvalifikovanih nastavnika, nastavu ruskog jezika je
izvodilo njih 62%.
Sedamdesetih godina primetna je tendencija porasta interesovanja za en-
gleski jezik. Srbija u to vreme samo dri korak sa tokovima koji se odvijaju u
celoj Evropi, a baziraju se na ekonomskoj, politikoj i kulturnoj razmeni. Kako
ruski jezik ne bi potpuno bio potisnut u drugi plan, nadleno ministarstvo pro-
pisuje obavezno uenje dva strana jezika, poev od petog razreda osnovne ko-
le od kada poinje izuavanje prvog stranog jezika, pa preko srednjokolskog
obrazovanja u kom se uvodi drugi strani jezik. Ovakav postupak bi u dananje
vreme bio vrlo osporavan i diskutabilan s obzirom na nauno saznanje da se je-
zik najbolje ui u periodu izmeu etvrte i desete godine ivota, prag eventual-
ne tolerancije bila bi dvanaesta godina uenika. Tada je, meutim, odlueno da
se prvi strani jezik izuava od jedanaeste godine, a drugi ak od petnaeste go-
dine ivota uenika. Rezultat je da generacije ljudi koje su se kolovale u to vre-
me nikada nisu postigli prag znanja koji bi inae bilo mogue postii da je ue-
nje krenulo u ranijem dobu. Da li se ovakva jezika politika u Srbiji sprovodila
namerno u skladu sa tadanjim pretpostavkama da uenje stranog jezika teti
znanju maternjeg jezika i odnosu prema kulturi kroz koju se ogleda ili je pak to
odraz trenutnog lingvistikog neznanja onih koji su tu istu politiku sprovodili,
ostaje nama da razluimo.
Uvoenjem dva strana jezika u kolski sistem ureuje se i problem ne-
kvalifikovanog nastavnikog kadra. Jezike bilo da je re o ruskom, engleskom,
francuskom ili nemakom, mogu predavati samo diplomirani profesori Filo-
lokog fakulteta. Ovaj redosled jezika odraava i redosled njihove procentualne
zastupljenosti u kolskom sistemu Srbije 1977/78. godine.
Situacija danas
Devedesetih godina prolog veka situacija se pomera ka primeni evrop-
skog modela viejezinosti. iri se lepeza evropskih jezika koje je mogue izu-
avati i to se posebno odnosi na italijanski i panski jezik. Uvode se i drugi je-
zici koji se izuavaju fakultativno u zavisnosti od sfere interesovanja koja vlada
u datoj koli, a dovoljno je da kolski odbor donese odluku tom interesu u pri-
log. U istom tom peridu pa sve do 2001/2002. dominaciju kako u osnovnom
tako i u srednjem obrazovanju ima engleski, kao prvi strani jezik. Po podacima
koje navodi Ljiljana uri 2002 (u Vuo, 2005: 438) engleski se ui u ak 69,7%
obrazovnih ustanova, francuski u 11,9%, ruski u 11,6% , a nemaki u 6,74%,
to znai da se u samo 0,01% kola ui neki drugi strani jezik.
Meutim, zahvaljujui razumevanju nadlenih ustanova, od 2001. godine
poinje izuavanje italijanskog jezika u dve osnovne kole u Beogradu. Od tada
pa nadalje situacija se bitno menja u korist italijanskog jezika u Srbiji.
Od 2000. godine pa sve do 2003. trajao je pokuaj reformisanja lingvisti-
kog obrazovanja u Srbiji. Model reforme se zasniva na ranom uenju LS1 ak
od 6/7 godine, odnosno prvog razreda osnovne kole, sa uvoenjem LS2 od e-
480
Aleksandra uvakovi

tvrtog razreda, i mogunou pohaanja fakultativne nastave LS3. Svi ovi po-
kuaji uredno definisani u tri edukativna ciklusa nastojali su da otvore vrata vi-
ejeziju u naoj zemlji i da daju podjednake anse svoj deci da naue vie stra-
nih jezika i da to ne bude privilegija samo bogatih. Naravno, jo na samom po-
etku osmiljavanja i organizovanja tokova same reforme javio se niz problema
koje je valjalo reavati u hodu. Od najbanalnijeg neodobravanja od strane du-
hovno i mentalno krtih i zatvorenih preko problema kvalifikovanog kadra koji
je prevazien uvoenjem obaveznog polaganja dravnog ispita (nivo ispita je
B2), pa sve do zastarelih i neprilagoenih didaktikih materijala, mislimo pre
svega na problem udbenika. I taj problem kao i brojni drugi reen je u roku od
godinu dana pisanjem i stvaranjem novih kao i uvrtavanjem stranih izdavaa
sa svojim didaktikim materijalima u nastavni plan i program. Na alost svi na-
pori uloeni u reformisanje osnovnog kolstva u pogledu uenja stranih jezika
padaju u vodu 2004. godine. Smena vlasti je znaila i promenu politike u po-
gledu uenja stranih jezika u smislu vraanja na stari model kolovanja.

Uenje italijanskog jezika u osnovnim kolama u Srbiji


1.1. Istorijat uenja italijanskog jezika u Srbiji
Poetak prisutnosti italijanskog jezika u Srbiji bio je posredan. Ugledni in-
telektualci koji su poznavali druge strane jezike (francuski, nemaki) bavili su
se odreenim temama iz oblasti italijanskog jezika i knjievnosti. Sredinom
XIX veka predavanja vezana za italijansku knjievnost na beogradskom Liceju
drao je i Matija Ban. Neposredno pred I svetski rat u Beogradu se na kratko
obreo Italijan, Bruno Guyons, lektor italijanskog jezika koji je drao lektorske
vebe i predavao jezik. Kao svedoanstvo njegovog boravka na naim prostori-
ma u Milanu se 1919. god. pojavila gramatika srpskog jezika (Klajn, 2000: 232
u Vuo, 2003, 137).
Neposredno pred osnivanje Katedre za italijanski jezik i knjievost na Fi-
lozofskom fakultetu u Beogradu kurs italijanskog jezika i kurs iz knjievnosti
posveen Manzoniju drao je lektor Ilija Marii (Vuo, 2003: 138). Oktobar
1930. oznaava zvanian poetak nastave italijanskog jezika na Univerzitetu
u Beogradu u sklopu Filozofskog fakulteta, da bi 1961. ona prela pod okrilje
novoosnovanog Filolokog fakulteta. Jedna od znaajnijih linosti koja je ue-
stvovala u osnivanju katedre bio je profesor Stanko ekrlj. kolovan u Parizu i
Firenci, Katedri je svojim kontaktima sa najznaajnijim italijanistima toga vre-
mena dao meunarodnu dimenziju koju su dananji renomirani profesori us-
peli da ouvaju. Sledi niz nauno znaajnih imena: prof. Ibrovac, prof. Vojno-
vi, akademici Stipevi i Klajn koji su iznedrili petnaest nastavnika na samoj
katedri i vie od hiljadu diplomiranih studenata (Vuo, 2003: 139).

1.2. Faktori koji utiu na izbor italijanskog jezika


Vekovno snaan uticaj italijanske kulture i jezika u naoj zemlji odrao se
do dananjih dana. Spoj jezike politike nae zemlje u datom trenutku koja se
realizuje preko Ministarstva prosvete, objektivnih kulturnih i privrednih veza
481
Institucionalizovano uenje stranih jezika i uvoenje italijanskog jezika u osnovnokolski sistem u Srbiji

i predstave koju nai ljudi imaju o italijanskoj kulturi i nainu ivota, doveo je
i do uvoenja nastave italijanskog jezika u osnovne kole. Na samom poetku,
2001. godine, italijanski se uio kao redovan predmet samo u Beogradu, u dve
osnovne kole za koje moemo rei da su pioniri tog projekta Majka Jugovi-
a u Zemunu (120 uenika) i Petar Petrovi Njego, na Savskom vencu u Be-
ogradu (50 uenika). Uio se kao drugi strani jezik, od petog razreda osnovne
kole (Vuo, 2003: 141).

1.3. Osnovne kole u Republici Srbiji u kojima se danas ui italijanski jezik


Upuivanje odgovarajueg zahteva Ministarstvu prosvete od strane ro-
ditelja, odnosno kolskih odbora i davanje odobrenja Ministarstva dovelo je
do toga da danas 2008. godine u Srbiji10 postoji ak 31 osnovna kola u kojoj
se italijanski jezik izuava kao redovni predmet. Posmatrano administrativno,
kole su rasporeene u 17 optina, u 11 administrativnih okruga11, to znai da
se italijanski jezik u osnovnim kolama ne izuava ak u 150 optina i 13 admi-
nistrativnih okruga.12
Tabela 1: Broj osnovnih kola, po optinama, u kojima se izuava
italijanski jezik
NAZIV OPTINE I OKRUGA Broj osnovnih kola
Savski venac, Beograd 2
Zemun, Beograd 1
Novi Beograd, Beograd 1
aak, Moraviki 3
Gornji Milanovac, Moraviki 1
Topola, umadijski 1
Kraljevo, Raki 3
Kruevac, Rasinski 3
Trstenik, Rasinski 3
Mediana, Ni, Niavski 3
Novi Sad, Junobaki 1
Vrbas, Junobaki 1
Smederevo, Podunavski 4
Valjevo, Kolubarski 1
Panevo, Junobanatski 1
Plandite, Junobanatski 1
Uice, Zlatiborski 2

10 Nisu ukljueni podaci za AP Kosovo i Metohija.


11 Ukljuujui i podruje grada Beograda.
12 Pojmom optine obuhvatamo sve administrativno-teritorijalne jedinice koje, po Zakonu o
teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, imaju status optine, grada, i grad Beograd. Osim
toga, u sastavu grada Beograda nalazi se 17, a u sastavu grada Nia 4 gradske optine, koje
smo takoe obuhvatili ovim pojmom.
482
Aleksandra uvakovi

Interesantno je uoiti da se od ukupnog broja osnovnih kola u kojima se


ui italijanski, njih 11, odnosno 34,37% nalazi u mestima koja nisu sedita op-
tina u koje su ukljuena13, dok se njih 5, odnosno 15,62% nalazi u optinama
koje nisu okruni centri14. U svega 3 beogradske optine se ui italijanski. Ovo
je indikator toga da su male sredine shvatile znaaj uenja italijanskog jezika
i omoguile da se on izuava i u njihovim kolama. Istovremeno, to pokazuje
znaajnu promenu situacije u odnosu na 2001. godinu kada se italijanski jezik
uio u samo dve beogradske osnovne kole. Za ovih sedam godina, u Beogra-
du se broj kola koje imaju nastavu italijanskog poveao za svega 2, a u drugim
delovima Srbije ak za 28.

Zakljuak
Institucionalizovano uenje stranih jezika u Srbiji datira jo od XIX veka
(javlja se zajedno sa otvaranjem prvih javnih kola). Od tada izbor stranih jezi-
ka koji e se izuavati u direktnoj je zavisnosti od intenzivnosti i kvaliteta kul-
turno-politikih veza izmeu nae zemlje i zemlje iji se jezik bira. Tako su se u
naim kolama do II svetskog rata izuavali najvie nemaki, a u neto manjoj
meri francuski i ruski. Posle osloboenja zemlje 1945. god. primat u zastuplje-
nosti dobija ruski, dok se uenje francuskog i nemakog potiskuje. Problem u
nastavi predstavlja i deficit u kvalifikovanom kadru. Sedamdesetih godina pri-
metna je tendencija porasta interesovanja za engleski jezik. Srbija u to vreme
samo dri korak sa tokovima koji se odvijaju u celoj Evropi. Kako ruski jezik
ne bi potpuno bio potisnut u drugi plan, nadleno ministarstvo propisuje oba-
vezno uenje dva strana jezika, poev od petog razreda osnovne kole od kada
poinje izuavanje prvog stranog jezika, pa preko srednjokolskog obrazovanja
u kom se uvodi drugi strani jezik. Sa stanovita savremenih naunih saznanja,
godine starosti koje su tada predviene za uenje stranog jezika bile su previ-
soke, to se odrazilo i na rezultate takvog uenja. U pogledu kadrovske politi-
ke, Filoloki fakultet je dobio obavezu kolovanja profesora ruskog, engleskog,
francuskog i nemakog jezika, koji stiu potrebna znanja za dranje nastave.
Devedesetih godina XX veka situacija se pomera ka primeni evropskog
modela viejezinosti. iri se lepeza evropskih jezika koje je mogue izuavati,
to se posebno odnosi na italijanski i panski jezik.
Italijanski jezik poinje se u sistemu osnovnog kolstva u Srbiji izuavati
od 2001. godine, a pioniri tog poduhvata bile su dve beogradske osnovne kole
Majka Jugovia (Zemun) i Petar Petrovi Njego (Savski venac).
U okviru sistema osnovnog kolstva u Srbiji, uenici ue po dva strana je-
zika, i to prvi od prvog, a drugi od petog razreda osnovne kole.
U pogledu izuavanja italijanskog jezika u osnovnim kolama u Srbiji, si-
tuacija je danas znaajno poboljana u odnosu na 2001. godine. Danas, tj. kol-

13 Mrajevci-optina aak, Laevci, Roevii i ia-Kraljevo, Veliki Kupci i Gornji Stepo-


Kruevac, Milutovac i Poekovina-Trstenik, Futog-Novi Sad, Kucura-Vrbas, Lipe-
Smedervo.
14 Gornji Milanovac, Topola, Trstenik, Vrbas i Plandite.
483
Institucionalizovano uenje stranih jezika i uvoenje italijanskog jezika u osnovnokolski sistem u Srbiji

ske 2008/2009. italijanski se ui u 32 osnovne kole u Srbiji, u svima kao drugi


strani jezik, pri emu nastavu pohaa 5054 uenika. Treba primetiti da su i ma-
nje sredine, a ne samo Beograd i drugi vei gradski centri, pokazale interesova-
nje za uenje italijanskog jezika.Moemo biti sasvim zadovoljni napretkom koji
je naa zemlja ostvarila sprovoenjem reforme u oblasti uenja stranih jezika
I tako nas svrstala u red najnaprednijih u tom pogledu (LS1 od sedme godine,
LS2 od jedanaeste). Ne smemo gubiti iz vida da se pre 2000. godine LS1 izu-
avao kao redovan predmet tek od petog razreda ili jedanaeste godine ivota,
kada se odreeni kritini pragovi ve formiraju).
Napredak i proboj koji je italijanski jezik napravio od 2001. godine do da-
nas i to u osnovnom obrazovanju moe se zaista oceniti kao izuzetan. Tenja ka
daljoj ekspanziji zasigurno e se nastaviti i u budunosti.
U ovom radu dotakli smo veoma kompleksnu temu motivacije, koja pre-
vazilazi njegove okvire. Motivacija i svi faktori koji na nju utiu mogla bi biti
tema nekog novog rada, ijom bi se analizom moglo uticati kako na pobolja-
nje procesa uenja kod dece kolskog uzrasta tako i na vidike onih koji podua-
vaju, sastavljaju nastavne programe i piu udbenike.

Literatura:
Bugarski Ranko (2002):Nova lica jezika , Biblioteka XX vek, Beograd
De Marco Anna (2000): Manuale di glottodidattica, Carocci , Roma
Filipovi Jelena, Vuo Julijana, uri Ljiljana (2007): Critical Rewiew of Language
Education Polices in Compulsory Primary and Secondary Education in Serbia, in:
Current Issues in Language Planning, vol 8:2, Clevedon
Freddi Giovanni (1999):Psicolinguistica, sociolinguistica,glottodidattica, Utet, Torino
Lo Duca Maria (2006): Sillabo di italiano L2, Carocci, Roma
Lo Duca Maria (2007): Lingua italiana ed educazione linguistica, Carocci, Roma
Luise Cecilia Maria(2006): Italiano come lingua seconda , Utet ,Novara
Luki Radomir (1995): Politika teorija drave, Sabrana dela, knj. 10, Zavod za
udbenike i nastavna sredstva, BIGZ, Beograd
Mazzotta Patrizia (2006): Europa, Lingue e istruzione primaria, Utet, Torino
Mezzadri Marco (2004): Il Quadro comune europeo a disposizione della classeGuerra,
Perugia
Pallotti Gabriele(1998): La seconda lingua, Strumenti Bompiani, Milano
Sapir Eduard (1992): Jezik, Dnevnik, Novi Sad
Titone Renzo (2000): Esperienze di educazione plurilingue, Guerra, Perugia
Tosi Arturo (2007): Un italiano per lEuropa, Carocci,Roma
Vuo Julijana (2003): Ogledi iz lingvistike, Univerzitet Crne Gore,Cetinje
Vuo Julijana (2005): Istruzioni e insegnamento di lingue straniere.Verso una politica
linguistica euopea, estratto di LINGUE,ISTITUZIONI,TERRITORI,Bulzoni,Roma
Vuo Julijana (2003):Litaliano nel sud-est dellEuropa-una lingua ecologica, in
ECOLOGIA LINGUISTICA, Bulzoni,Roma
Vuo Julijana (2006): U potrazi za sopstvenim modelom dvojezine nastave , u Inovacije
u nastavi stranih jezika, Uiteljski fakultet, Beograd
484
Aleksandra uvakovi

Lapprendimento istituzionale delle lingue straniere e


introduzione dellitaliano come lingua straniera nel
sistema scolastico elemetare in Repubblica Serbia
Riassunto
Lapprendimento delle lingue straniere e una delle arti, piu antiche. Nel passato,
lapprendimento duna linua straniera era il privilegio delle persone spirituali, ricche, ecc. Da
allora in poi si sviluppano varie scienze riguardanti le tecniche dellapprendimento, che si per-
fezionavano nel tempo. Oggi, lapprendimento e linsegnamento delle lingue straniere sono due
processi che vanno a pari passo. Ci sono molti fattori esterni e interni che influenzano il successo
dellapprendimento. Dopo la seconda Guerra mondiale le lingue insegnate nelle scuole elemen-
tari e medie in Serbia erano la lingua russa, inglese, tedesca e francese, e dal 2000/01 ci si insegna
anche la lingua italiana. Allinizio cerano solamente due scuole a Belgrado con 120 alunni e oggi
nel 2008/09 ce ne abbiamo trentadue in tutta la Sebia con 5054 alunni.
Aleksandra uvakovi

485
Jelena Drljevi
Beograd

Razvoj vetine pisane produkcije u poetnoj


nastavi italijanskog jezika

Istraivanje ima cilj da ispita etape razvoja jedne od etiri osnovne jezike veti-
ne na poetnom nivou uenja italijanskog jezika: pisanu produkciju. Odabrali smo
upravo ovu vetinu jer se ona najkasnije razvija u zadovoljavajuem obliku. Razvoj
ove jezike vetine pratili smo kod specifine ciljne grupe uenika odnosno kod stu-
denata prve godine studija na katedri za italijanski jezik i knjievnost. Obraeni su
pismeni zadaci sa tri provere znanja: nakon tri meseca, nakon est meseci i na kraju
devetomesenog kursa. Napravljen je popis pet tipova greaka: ortografskih, morfo-
lokih, sintaktikih, leksikih, kao i greaka koje su u vezi sa komunikativnom efika-
snosti teksta a potom smo nastojali da analizom ovih greaka otkrijemo uzroke nji-
hovog nastajanja. Rad pokazuje do koje je mere mogue razviti ovu specifinu vetinu
posle devetomesenog kursa jezika i potvruje njen znaaj u globalnom savladavanju
novog stranog jezika.
Kljune rei: pisana produkcija, uenje italijanskog jezika, studentska populacija

1. Savremene tendencije u nastavi stranih jezika


Poetkom sedamdesetih godina na polju didaktike stranih jezika deava
se sutinski preokret u odnosu na tradicionalne metode. Panja se usmerava ka
komunikativnoj komponenti nastave stranog jezika a danas je komunikativni
pristup preduslov za sva praktina istraivanja i napretke u ovoj oblasti.
Ovakva didaktika oivljava jezik, daje mu oblik i konano istie njegov su-
tinski zadatak: komunikaciju. Uenje stranog jezika izlazi iz pukih teorijskih
okvira, menja se svest publike koja sve vie ispoljava elju za razmenom i inte-
rakcijom u kontekstima i drutvima razliitim od onih u kojima ivi i radi. Ak-
cenat se stavlja na jezike funkcije i odgovarajue jezike inove koji uzimaju u
obzir, potuju i deluju u skladu sa zakonitostima drutva u kojima se komuni-
kacija odvija (Borneto, 1998: 131138).
U skladu sa ovako izgraenim principima komunikativne nastave kao lo-
gian cilj jezike edukacije namee se razvoj komunikativno-lingvistike kom-
petencije. Ameriki sociolingvista i etnolingvista Del Hajmz (Dell Hymes)
(Borneto, 1998: 140141) prvi put uvodi koncept komunikativne kompeten-
cije. Hajmz istie da formalno poznavanje jednog jezikog sistema, koliko god
ono bilo iscrpno, jeste potreban ali ne i dovoljan preduslov za izvoenje komu-
nikativnog ina. On komunikativnu kompetenciju definie kao vetinu upotre-
be prethodno steenih znanja jednog jezika. Postoje pravila korienja bez ko-
jih bi gramatika pravila bila beskorisna (Hajmz, 1998: 140 u Borneto, 1998).
Pored komunikativnih zahteva jo jedna komponenata koja uestvuje u
kreiranju nastave stranog jezika trebalo bi da predstavlja odgovarajui silabus.
487
Razvoj vetine pisane produkcije u poetnoj nastavi italijanskog jezika

U odabiru silabusa prikladnog za dati jeziki kurs svakako su od presudnog


znaaja pojedini faktori meu kojima izdvajamo: unutranje faktore uenika,
ciljeve kursa koji mogu da budu opte prirode (predavanje jezika u kolama) ili
specifine prirode odnosno okrenuti obavljanju profesionalnih delatnosti ue-
nika u budunosti (obuka za obavljanje nastavnih ili prevodilakih aktivnosti),
vreme koje se ima na raspolaganju, itd. (Lavinio, 2000: 121122).
Kada uzmemo u obzir dosadanja teorijska saznanja uviamo da se celo-
kupan proces uenja i nastave stranog jezika vidno promenio u odnosu na tra-
dicionalne didaktike pristupe.
Jo je humanitarno-afektivni pristup istakao vanost i centralnu ulogu
uenika u uenju stranog jezika. Uenik postaje aktivna i odgovorna figura u
savladavanju novog jezikog sistema. U tom svetlu, neminovno, promenila se
i uloga nastavnika stranog jezika. S obzirom na to da je jedan od osnovnih za-
hteva komunikativnog pristupa interaktivna nastava, tako bi i figura nastavni-
ka trebalo da se prilagodi ovoj tendenciji. Predava vie ne bi trebalo da izdaje
samo uputstva i da se bavi iskljuivo objanjavanjem gramatikih pravila, dr-
ei ex katedra predavanja u velikom broju sluajeva na maternjem jeziku. U
skladu sa pravilima komunikativnog pristupa, nastavnik postaje sagovornik,
medijator, ponekada ak i pasivni posmatra koji po potrebi podstie i pojed-
nostavljuje konverzaciju izmeu uenika jaajui na taj nain njihovu autono-
miju i utiui pozitivno na motivaciju (Vili, 2007: 224230).

2. Jezike vetine
Razvijanjem sposobnosti izvoenja jezikih vetina na stranom jeziku vir-
tuelno znanje o pojedinim jezikim strukturama postaje konkretno, upotrebno
i operativno (Diadori, 2001: 98, 99).
Podelu jezikih vetina mogue je napraviti prema nekoliko parametara.
a) Prema kanalima prenosa jezike poruke vetine delimo na usmene, pi-
sane i one meovitog tipa. U usmenim jezikim vetinama aktivira se audio-fo-
netski kanal pa shodno tome ove vetine obuhvataju: konverzaciju ili sluanje
odnosno shvatanje govornih iskaza. Pisane vetine se tiu itanja ili pisanja. Po-
red ovih postoje i vetine tokom ijeg e se izvoenja aktivirati istovremeno
vie prenosnih kanala. Vetine tog tipa jesu pisanje diktata, hvatanje beleaka
ili praenje titlovanih filmova (Diadori, 2001: 100 u De Marco, 2001).
b) Prema vrsti poruke koju govornik emituje ili prima vetine je mogu-
e podeliti na receptivne ili produktivne dok se kombinacijom ove dve razliite
angaovanosti govornika dobijaju integrisane jezike vetine. Pod receptivnim
vetinama usmenog tipa podrazumevamo sluanje radija, predavanja i sl. dok
se pisana strana ovih vetina odnosi na itanje tekstova i njihovo razumevanje.
Produktivne vetine usmenog tipa ogledaju se u npr. dranju monologa ili pre-
davanja a pisani aspekt produkcije ogleda se u izradi svih knjievnih rodova i
vrsta (Diadori, 2001: 100, 101 u De Marco, 2001).
c) Prema tipu teksta vetine se mogu podeliti na manipulativne i interak-
tivne. Ukoliko uenik deluje na strukture pisanog teksta na stranom jeziku npr.
radi vebe prebacivanja iz jednine u mnoinu, ili iz prezenta u prolo ili budue
488
Jelena Drljevi

vreme, ili se bavi aktivnou pismenog prevoenja u tom sluaju kaemo da do


izraaja dolaze manipulativne vetine (manipulacija na tekstu). Meutim uko-
liko uenik stranog jezika izraava neki oblik usmenog teksta, na primer ulazi
u dijalog, telefonski razgovor ili bilo koji drugi oblik komunikacije sa dvoje ili
vie sagovornika, tada govorimo o interaktivnim vetinama (Diadori, 2001: 101
u De Marco, 2001)
d) Shodno odnosu prema jeziku u kome se primenjuju, vetine je mogu-
e jo podeliti na unutarjezike i meujezike. Unutarjezike vetine jesu veti-
ne itanja, pisanja i komuniciranja koje se razvijaju unutar samo jednog jezika
bilo da je to maternji ili bilo koji drugi strani jezik. Kada su jednom usvojene
ove vetine prelazi se na razvijanje meujezikih vetina koje, kao to samo ime
kae, podrazumevaju stavljanje u odnos i uporeivanje dva ili vie jezikih si-
stema. Ovde se pre svega misli na vetinu prevoenja (pismenog ili usmenog)
koja je po prirodi vetina integrisanog tipa (pomislimo samo na simultano pre-
voenje u kojem prevodilac treba da ima simultano razvijene vetine usme-
ne recepcije i usmene produkcije) (Diadori, 2001: 102, 103, 114 u De Marco,
2001). Prevoenje (usmeno i pismeno) spada i u specifinu vetinu medijacije
(Zajednicki evropski okvir za ive jezike (u daljem tekstu ZEO), 2002: 101).

2.1. Pisana produkcija


Generalno posmatrano, receptivne vetine (sluanje i itanje) razvijaju se
pre produktivnih vetina (govor i pisanje). Vrlo esto je na samom poetku
uenja stranog jezika vetina pisane produkcije u vezi sa vetinama sluanja i
itanja. Uenicima se prezentuje odabrani audio materijal ili im se nudi da pro-
itaju tekst na stranom jeziku posle ega treba pismeno da odgovore na pitanja
koja se tiu prethodno proitanog ili sluanog teksta, da popune tabelu ili neki
obrazac. Tek kasnije, kada uenik ovlada malo bolje zakonitostima morfolo-
ko-sintaktike strukture novog jezika zapoinje sa pisanjem kraih sastava naj-
ee deskriptivne prirode (Beltramo, Maroso, 2000: 17).
Usmeno izraavanje je primarna, neposrednija, starija i danas frekventnija
forma izraavanja. Ono se deava u realnom vremenu i u vezi je sa vanjezikim
kontekstom, obiluje aluzijama i implicitnim jezikim strukturama naroito ako
se jeziki in deava izmeu sagovornika koji se poznaju. Za usmeno izraava-
nje karakteristina su ponavljanja, iskaz je manje precizan, koristi se frekven-
tna leksika opteg znaenja, esti su idiomatski izrazi, ne izostaju ni kolokvi-
jalne konstrukcije. Govorni iskaz je bogat nabrojanim osobenostima pogoto-
vo ako u njemu uestvuje dva ili vie sagovornika. U odnosu na pisani tekst
redosled informacija u govornom tekstu je mnogo manje linearan, reklo bi se
vie haotian ali samim tim doprinosi veoj i ivljoj komunikativnosti (Lavi-
nio, 2000: 130132).
Tokom osmiljavanja i produkcije pisanog teksta aktiviraju se drugaiji ko-
gnitivni procesi pa se samim tim pisani iskaz stvara u duem vremenskom pe-
riodu i njegove su osobenosti posve drugaije od govornog iskaza. Planiranje
pisane produkcije je paljivije i preciznije, posveuje se vie vremena odabiru
jezikih struktura koje bi bile najprikladnije za neki tekst. Registar je obino na
489
Razvoj vetine pisane produkcije u poetnoj nastavi italijanskog jezika

viem nivou za razliku od usmenog iskaza, sintaksika struktura je sloenija,


potrebno je voditi rauna o ortografskim pravilima. Pisani tekst je i informa-
tivno gui i ostaje due u svesti italaca. Zbog svih ovih karakteristika pisani
tekst je neretko i vidno kvalitetniji u odnosu na usmeno izraavanje. Kaemo,
izmeu ostalog, da je pisani tekst funkcionalan kada se postigne koherentnost
i odgovori na zahteve kohezije (Beltramo, Maroso, 2000: 12).
Razvoj pisane produkcije kao jedne od etiri osnovne jezike vetine da-
nas je imperativ u okviru savremenih tendencija nastave stranih jezika. Koje to
mogunosti nudi pisani tekst u razvoju jezike kompetencije na stranom jezi-
ku? Pre svega, pisani tekst ima osobinu koja ga kljuno razlikuje od usmenog
izraavanja a to je trajnost u vremenu. Moemo slobodno da kaemo da je pi-
sani zapis vean, gotovo neunitiv dokaz o toku i razvoju ljudske misli i ideje.
Samim tim, primenjeno i na polje naeg interesovanja, pisana produkcija je po-
kazatelj evolucije znanja i kompetencija na stranom jeziku. U uenju i savlada-
vanju zakonitosti jezika koji se ui kao strani, pisanom se tekstu moemo vra-
ati u vremenu, on postaje izvor za analizu greaka i uvek ga je mogue kon-
sultovati kao resurs uspene produkcije jezikih struktura (Beltramo, Maroso,
2000: 12).
2.1.1. Aktivnosti i strategije razvoja pisane produkcije
U svakom procesu uenja stranog jezika postoji niz didaktikih aktivnosti
kojima uenik pristupa u cilju razvijanja odreene jezike vetine. Meu aktiv-
nostima koje doprinose razvoju pisane produkcije valja pomenuti sledee: po-
punjavanje obrazaca i odgovaranje na upitnike, pisanje odreenih novinskih
lanaka, pisanje izvetaja, hvatanje beleaka, pisanje diktata i slobodnih tema,
kreiranje sastava na odreenu temu, pisanje linih i poslovnih pisama (ZEO,
2002: 73).
Ove aktivnosti se realizuju korienjem raznovrsnih strategija kao speci-
finog sredstva kojima uenik pribegava kako bi na najbolji nain iskoristio
svoje znanje, zadovoljio zahteve datog konteksta i uspeno priveo kraju zadatu
aktivnost (ZEO, 2002: 69).
Neke od pomenutih strategija odnose se na prilagoavanje zadatka znanju
koje se poseduje (npr. uenik odluuje da umesto pisma napie razglednicu).
esta je i strategija izbegavanja upotrebe onih sadraja u koje uenik nije do-
voljno siguran. Treba pohvaliti uenike koji se koriste strategijom kompenzacije
pomou koje parafraziraju, opisuju ili pojednostavljuju ono to zaista ele da
kau. Na ovaj nain ulau napor da njihova informacija svakako stigne do ita-
oca (ZEO, 2002: 75).

3. Pisana produkcija kod studenata prve godine italijanistike


U nastavi italijanskog jezika na Katedri za italijanski jezik i knjievnost na
Filolokom fakultetu Univerziteta u Beogradu razvoj ove specifine jezike ve-
tine od jednakog je znaaja kao i rad na bilo kojoj drugoj vetini, a posle spro-
voenja univerzitetske reforme poinje posebno da se usavrava u okviru pred-
meta Savremeni italijanski jezik na svim godinama studija.
490
Jelena Drljevi

U ovom radu predmet naeg interesovanja bie grupa C upisana na prvu


godinu studija akademske 2007/2008 godine. U ovoj grupi vebe iz predmeta
Savremeni italijanski I pratilo je 22 studenta. Studenti grupe C vebanja su po-
haali 2 puta nedeljno i to ponedeljkom i sredom od 16.45h do 20h sa pauzom
od 15 minuta.

3.1. Aktivnosti razvoja pisane produkcije u okviru predmeta Savremeni


italijanski I
Pisana produkcija se u udbeniku Rete (Balboni, Mezzadri, 2000) koji se
koristi u nastavi na prvoj godini studiranja uglavnom pojavljuje u odeljku ve-
tine (abilit). Kontinuirano se kroz oba udbenika (Rete 1, prema ZEO odgo-
vara nivou A1, A2, Rete 2 prema ZEO nivo B1) ova vetina razvija kao integri-
sana vetina i to najee kroz vebanja gde je najpre potrebno proitati tekst
ili sluati audio materijal, a potom odgovoriti na pitanja u vezi sa sasluanim
ili proitanim tekstom ili popuniti tabelu. Razvijanje vetine pisanja neguje se
od samog poetka uglavnom pomou zadataka u kojima treba napisati nekoli-
ko reenica ili pismo u kojem se iznose lini podaci. Od tekstualnih tipologija
najpre se piu deskriptivni tekstovi na primer: opii kuu u kojoj ivi, daj kra-
tak opis svog tipinog dana i sl. Rade se i rezimei na osnovu proitanog teksta a
prvi tekst narativne prirode pie se pred kraj prvog semestra. Pojavljuju se i ak-
tivnosti pisanja regulacionog teksta npr: napii pismo drugu iz kole u kojem
mu daje uputstva kako da stigne do apoteke (Balboni, Mezzadri, 2000: 165).
Uz pomenute aktivnosti nastavnici koji dre vebanja na predmetu Savre-
meni italijanski I svake nedelje daju zadatak studentima da piu sastave ija te-
matika uglavnom prati aktuelne didaktike jedinice udbenika (Il mio libro
preferito, Il mio film preferito, Il viaggio che mi piaciuto particolarmente, Il
personaggio famoso che stimo i sl.).

3.2. Analiza pisane produkcije


U analizi pisanih sastava studenata prve godine italijanistike daemo pri-
kaz i analizu najeih greaka koje se prave na poetku uenja ovog stranog
jezika a pokuaemo da otkrijemo i uzroke nastanka ovih greaka. Izdvojili
smo ukupno pet tipova greaka koje nam se ine najvanije na poetnom ni-
vou uenja italijanskog jezika. Ovde spadaju: ortografske, morfoloke, sintak-
tike i leksike greke. Kao petu kategoriju greaka navodimo komunikativnost
odnosno da li je dati sastav uspeo da prenese poruku itaocu. Tokom rada sa
studentima njihovi sastavi kao i zavrni ispit ocenjivani su upravo u ovih pet
jezikih kategorija.
Istraivanje je obuhvatilo sastave 22 studenta grupe C koji su u kolskoj
2007/08 pohaali vebe iz predmeta Savremeni italijanski I.
Istraivanje je sprovedeno obraivanjem pisanih sastava sa tri provere
znanja: posle tri meseca, posle est meseci i na kraju devetomesenog kursa. U
ovom radu izdvojiemo samo najtipinije i najuestalije greke koje se prave na
poetnom nivou uenja italijanskog jezika.
491
Razvoj vetine pisane produkcije u poetnoj nastavi italijanskog jezika

3.2.1. Najee greke i uzroci njihovog nastajanja


a) ortografske greke
Meu ovim grekama najee su greke nepravilne upotrebe udvojenih
suglasnika (doppie). Primeujemo da studenti udvojene suglasnike ili dodaju
tamo gde im nije mesto npr:
normalle umesto normale (ova greka je najverovatnije nastala usled tran-
sfera iz engleskog jezika u rei normally);
Ili ih, to je ei sluaj, izostavljaju:
sopratutto soprattutto
armadieto armadietto
picolo piccolo (esto do izostavljanja udvojenog suglasnika u ovoj rei
dolazi zbog meanja prideva piccolo i priloga poco)
Meu grekama ortografije pojavljuju se i nepravilnosti u transkripciji fo-
nema k i g:
technico tecnico (otvoren transfer iz engleskog jezika u rei technician);
Ponavlja se esto i greka dodavanja ili izostavljanja akcenta npr:
er sorpresa ero sorpresa
il cibo er buono il cibo era buono
U ovim primerima je verovatno je dolo do hipergeneralizacije pravila za
futur pomonog glagola essere sar.
b) morfoloke greke
Najfrekventnije greke tiu se slaganja imenica i prideva u rodu i broju kao
i neakcentovanje treeg lica jednine pomonog glagola essere.
cose materiale-cose materiali
questo non una vita normale-questa non una vita normale (transfer iz
srpskog jezika gde se pokazna zamenica u ovom kontekstu ne menja);
lui e un bambino intelligente lui un bambino intelligente
este su i greke u rodu imenica npr:
la bicchiere il bicchiere (transfer iz srpskog jezika u kojem je imenica
aa enskog roda);
ritornare a Belgrado tutto grigio ritornare a Belgrado tutta grigia (gre-
ka nastaje zbog zanemarivanja injenice da su imena gradova enskog
roda, uenici se u slaganju roda vode znanjem da su imenice odnosno pri-
devi na o uglavnom mukog roda);
Uestale su greke u nepravilnom odabiru pomonog glagola u passatu
prossimu npr:
mi ha sempre piaciuto mi sempre piaciuto (ovo je esta greka na po-
etku uenja italijanskog jezika zbog injenice da se predmet svianja koji
stoji uz glagol piacere shvata kao objekat, a ne kao subjekat konstrukcije,
pa se stoga ovaj glagol svrstava u grupu prelaznih glagola koji koriste po-
moni glagol avere u prolom vremenu).
c) sintaktike greke
492
Jelena Drljevi

Najee greke jesu: pogrena upotreba predloga, lana, dativskih i obje-


katskih zamenica, povratnih zamenica, korienje konjunktiva:
davanti della porta-davanti alla porta (transfer iz srpskog jezika u kojem,
u ovom sluaju, predlog ispred zahteva upotrebu genitiva i esto objanje-
nje koje se daje studentima da se genitiv moe u italijanskom jeziku izra-
ziti preko predloga di);
nel bar al bar (transfer iz srpskog jezika biti u kafiu; mogue obja-
njenje za ovu i sline greke moemo pronai i u injenici da uenici ve-
oma esto tee da predloge prevode pa na kraju npr. samo predlog in ima
znaenje u);
lui l'allenatore-lui allenatore (kontaminacija pravila sa upotrebom gl.
fare);
immagino s stessa-immagino me stessa (prema srpskom i povratnoj za-
menici sebe (se);
come io come me (doslovan prevod sa srpskog jezika);
lo voglio bene gli voglio bene (pogreno upotrebljena objekatska zame-
nica usled analogije sa srpskim jezikom u kojem izraz voleti nekoga zahte-
va objekatsku a ne dativsku zamenicu);
spero che tu venissi presto spero che tu venga presto (svest o postojanju
konjunktiva esto utie na to da ga uenici koriste na nepravilan nain);
vorrei fare un lavoro che mi piaccia vorrei fare un lavoro che mi piace-
sse (upotrebljen je konjunktiv ali neispravan to svedoi o tome da je stu-
dent na pola puta do usvajanja pravila);
Pojavljuje se i manji broj greaka koje su u vezi sa poloajem zavisne ree-
nice npr:
perch sono a Belgrado non ci vediamo molto Non ci vediamo molto
perch sono a Belgrado (poloaj veznika perch je izjednaen sa poloa-
jem ostalih uzronih veznika: siccome, poich)
d) leksike greke
Preovlauju nepravilno odabrane rei, pogreno upotrebljeni izrazi i kori-
enje nepostojeih rei.
lei fa con la ente lei lavora con la gente (esto izjednaavanje glagola fare
i lavorare);
mio padre sembra molto serioso mio padre sembra molto serio (tran-
sfer iz engleskog-serious);
defettologista defettologo (hipergeneralizacija pravila za derivaciju ime-
nica dodavanjem sufiksa-ista);
casalingua casalinga (iskoriena je ve poznata re lingua u formiranju
nove rei);
albumo album ili albo (oigledan transfer iz srpskog jezika gde je samo
dodat nastavak za italijanske imenice mukog roda);
invece la torta preparo il gelato invece di fare la torta preparo il gelato
(transfer iz srpskog jezika: invece = umesto);
tutto in tutto-tutto sommato (transfer is srpskog);
493
Razvoj vetine pisane produkcije u poetnoj nastavi italijanskog jezika

albumo album ili albo (oigledan transfer iz srpskog jezika gde je


samo dodat nastavak za italijanske imenice mukog roda);
independente indipendente (transfer iz engleskog jezika- independent);
il mio sonno pi grande il mio sogno pi grande (esta greka na poet-
nom nivou jeste zamena rei sogno (san, snovienje) i sonno (avere sonno
= biti sanjiv);
il futuro senza diploma il futuro senza laurea (upotrebljena je re il di-
ploma a iz konteksta je trebalo upotrebiti re la laurea, oigledan je tran-
sfer iz srpskog jezika gde se re diploma odnosi na sertifikate zavrene
kako srednje kole tako i fakulteta);
e) komunikativna efikasnost teksta
Treba istai da su sve pomenute greke prevashodno bile lokalne priro-
de (errori locali). Ova vrsta greaka odnosi se na pogrenu promenu glagola
ili imenice ili na neadekvatno upotrebljene jezike elemente koji nisu nosio-
ci znaenja (lan, pomoni glagol, predlog). Samim tim ovakve greke obino
nisu prepreka razumljivosti teksta (Cattana, Nesci, 2004: 79). Jednostavnost u
sintaksi, dominacija paratakse nad hipotaksom, korienje jednostavnih rei,
veznika i predloga jo jedan su element koji je u ovoj prvoj fazi razvoja vetine
pisane produkcije doprineo visokom nivou komunikativnosti tekstova.

4. Postignuti rezultati
Uporednom analizom greaka sa tri periodina testa mogli smo da zaklju-
imo da je u razvoju vetine pisane produkcije dolo do vidnog napretka kod
studenata prve godine italijanistike. Pre svega, razvija se navika pisanja, pre-
tapanje usmene u pisanu re, ovladavanje zakonitostima pisanog iskaza. Na
taj nain student postaje konkretno svestan greaka koje pravi, budui da one
ostaju ispravljene i trajno sauvane na papiru, a to je jo bitnije, uvia razliku
izmeu preciznosti koje pisani tekst zahteva i usmenog iskaza koji je posledica
trenutne produkcije.
Na samom poetku nastavnog procesa uglavnom smo vodili rauna o
grekama lokalne prirode koje ne ugroavaju razumljivost teksta. Poto je kod
najveeg broja studenata ovo susret sa potpuno novim stranim jezikom, na cilj
i jeste bio da ove greke smanjimo na minimum, dok e se u daljem razvoju pi-
sane produkcije vie panje obraati na stil, koherentnost i koheziju teksta.
Uporedna analiza lokalnih greaka dala je sledee rezultate:
a) Na polju ortografije na sva tri testa najee su greke u pisanju udvo-
jenih suglasnika. Udvojeni suglasnici se najee izostavljaju, a mnogo je rei
sluaj njihovog dodavanja. Ovaj problem generalno prati studente italijanistike
do samog zavretka studija pa i kasnije. Smanjuje se broj greaka u akcentova-
nju rei a skoro da izostaju ili su veoma retke greke u pisanju apostrofa odno-
sno potovanju pravila o elidiranju rei. Do poslednjeg treeg testa u potpuno-
sti su iezle greke u transkribovanju fonema ''ts'', ''k'', ''d'' i ''g''.
494
Jelena Drljevi

b) Nepravilna promena glagola u prezentu najoiglednija je na prvom te-


stu budui da se prvi test vremenski poklapa sa prvim susretom studenata sa
prezentom italijanskih glagola.
Na drugom testu este su greke u promeni glagola u kondicionalu ili fu-
turu, jer to je vremenski period kada studenti najvie vebaju ove dve grama-
tike oblasti.
Na treem testu greke u promeni glagola veoma su retke tako da je na-
predak u tom smislu oigledan. Greke u odabiru pomonog glagola najvidni-
je su na drugom testu, to se poklapa sa prvim susretom studenata sa passatom
prossimom, odnosno sa pojmom sloenih vremena. Na treem testu broj ovih
greaka je neznatan. Tokom sva tri testa najfrekventnije do kraja ostaju morfo-
loke greke koje se tiu slaganja imenica i prideva u rodu i broju. Tu se vidi da
pojedini studenti jo uvek nisu dostigli automatizam u slaganju imenice i pri-
deva u rodu i broju.
c) U oblasti sintaktikih greaka napredak je najvei u pravilnom korie-
nju predloga.
Do kraja drugog semestra najvei broj greaka posledica je nepravilne
upotrebe odreenog lana. Treba podvui da je ovo greka koja kod veine stu-
denata ali i diplomaca ostaje do kraja, budui da kategorija lana ne postoji u
srpskom jeziku, pa se on ili izostavlja, ili upotrebljava tamo gde nije potrebno.
Veliki broj studenata do kraja prve godine i dalje nije uspeo da ovlada upo-
trebom objekatskih i dativskih nenaglaenih zamenica a znatan broj greaka
jo i na treem testu tie se nepravilne upotrebe povratnih zamenica.
Treba pohvaliti napredak u korienju konjunktiva jer ovo je jo jedan gra-
matiki element koji ne postoji u srpskom jeziku.
Sintaksa postaje vidno sloenija od prvog do treeg testa iako se najve-
i broj studenata ipak odluuje za izraavanje kroz proste reenice ili upotre-
bu paratakse. Od zavisnih reenica najee su vremenske i uzrone reenice a
primetan broj studenata koristi i realni i potencijalni hipotetiki period.
d) Na polju leksike na sva tri testa ponavljaju se bez izuzetka greke u ne-
pravilnom odabiru rei, pogreno upotrebljenom izrazu ili korienju neposto-
jeih rei. Ove greke ukazuju na jako postojanje meujezika za vreme koga se
student nalazi u meuprostoru usvajanja novih rei i izraza. Ne treba zanema-
riti da postoji opasnost od fosilizacije pogreno nauenih rei i izraza. Meu-
tim, treba naglasiti da je napredak u izradi sastava primetan u smislu stalnog
proirivanja leksike to svedoi o kontinuiranom procesu uenja i usvajanja je-
zika.
e) Sva tri testa pokazala su visok nivo komunikativne efikasnosti. Odsu-
stvo teih sintaktikih greaka i korienje jednostavnih konstrukcija doprine-
li su razumljivosti svih tekstova, ostvarivanju njihove komunikativne funkcije.
Ova kategorija je veoma bitna za dalji napredak u usvajanju italijanskog, ali i
bilo kojeg drugog stranog jezika. Svedoi o jasnoi miljenja i sposobnosti stu-
denata da svoje misli mogu i pismeno da iskau, da prenesu poruku kako slu-
aocu tako i itaocu teksta.
495
Razvoj vetine pisane produkcije u poetnoj nastavi italijanskog jezika

Treba naglasiti da su oekivani rezultati na kraju prve godine uenja jezika


na kraju i postignuti, a moda su ak i prevazili postavljene ciljeve. U vetini
pisane produkcije studenti nisu ostali samo u granicama prostih opisa. Iako je
sintaksa ostala na veoma jednostavnom nivou, ipak je prevazila puko korie-
nje osnovnih veznika i, ali, ili, jer.

5. Zakljuak
Ovladavanje vetinom pisanja znaajan je korak u globalnom savladava-
nju novog stranog jezika. Rad na ovoj vetini treba da bude neizostavni deo po-
duavanja jezika jer pisanje uobliava misao, izotrava i potvruje znanje jezi-
ka, svedoi o kreativnosti izraavanja.
Ponuena analiza sastava dotakla je samo osnovne probleme, prevashod-
no gramatike prirode, koji se javljaju u poetnom iskustvu pisanog izraava-
nja na italijanskom jeziku. Tokom pisanja ovog rada ostale su neistraene mno-
ge oblasti koje ovom prilikom nisu bile teme naeg interesovanja kao to su:
prouavanje razvoja ove specifine jezike vetine na viim nivoima znanja ita-
lijanskog jezika, sa posebnim osvrtom na razvoj sloenih sintaksikih elemena-
ta i stilskih obeleja. U tom svetlu, ovaj rad bi mogao da poslui kao osnova za
dalja istraivanja u ovoj oblasti.

Bibliografija

Beltramo, M. (u saradnji sa Maroso, N.), Abilit di scrittura, Paravia, Torino, 2000;


Borneto, S. (a cura di), Cera una volta il metodo, Carocci, Roma, 1998;
Cattana, A., Nesci, M.T., Analizzare e correggere gli errori, Guerra Edizioni, Perugia,
2004;
Chiuchi, A., Minciarelli, F., Silvestrini, M., In italiano 1, Corso multimediale di lingua e
civilt a livello elementare e avanzato, Guerra Edizioni, Perugia,1990;
AA. VV. Zajedniki evropski okvir za ive jezike, Ministarstvo prosvjete i nauke,
Podgorica, 2003;
De Marco, A. (a cura di), Manuale di Glottodidattica, Insegnare una lingua straniera,
Carocci, Roma, 2000;
Diadori, P. (a cura di), Insegnare italiano a stranieri, Le Monnier, Firenze, 2001;
Diadori, P., Bisogni, mete e obiettivi, in De Marco, A. (a cura di), Manuale di
glottodidattica, Carocci, Roma, 2000;
Guaragnella, P. (a cura di), Cultura italiana, Mediazione linguistica, Universit europee,
Pensa Multimedia, Lecce, 2002;
Lavinio, C., Programmazione e selezione dei contenuti, in Anna de Marco, (a cura di),
Manuale di Glottodidattica, Insegnare una lingua straniera, Carocci, Roma, 2000;
Lo Duca, M.G., Sillabo di italiano L2, Carroci, Roma, 2006;
Mezzadri, M., Balboni, P.E., Rete 1, Corso multimediale ditaliano per stranieri (libro di
classe), Guerra Edizioni, Perugia, 2000;
Moderc, S., Gramatika italijanskog jezika, Morfologija sa elementima sintakse, Foto
futura, Beograd, 2004;
496
Jelena Drljevi

Vili, I., Nastavnik u komunikativnom pristupu u nastavi stranog jezika, in Vuo, J.,
(ur.), Savremene tendencije u nastavi jezika i knjievnosti, Ministarstvo za nauku i
zatitu ivotne sredine, Filoloki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2007;
Orlovi, S., Primena bolonjske deklaracije kroz izradu silabusa re-dizajniranje
nastavnih predmeta/kurseva, in Vuo, J. (a cura di), Savremene tendencije u nastavi
jezika i knjievnosti, Ministarstvo za nauku i zatitu ivotne sredine, Filoloki fakultet
Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2007;
Villarini, A., Le caratteristiche dellapprendente, in De Marco, A. (a cura di), Manuale di
Glottodidattica, Insegnare una lingua straniera, Carocci, Roma, 2000,
Vuo, J. (ur.), Savremene tendencije u nastavi jezika i knjievnosti, Ministarstvo za nauku
i zatitu ivotne sredine, Filoloki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2007;
Vuo, J., Aspetti curricolari dellinsegnamento della lingua italiana a livello universitario,
in Guaragnella, P. (a cura di), Cultura italiana, Mediazione linguistica, Universit
europee, Pensa Multimedia, Lecce, 2002.

LO SVILUPPO DELLA PRODUZIONE SCRITTA NELLINSEGNAMENTO


DELLA LINUGUA ITALIANA AI PRINCIPIANTI
Riassunto
Questa relazione ha lo scopo di esaminare le tappe dello sviluppo della produzione scritta
una delle quattro abilit linguistiche. La produzione scritta essendo unabilit particolarmente
esigente sia della lingua madre che di quella straniera si sviluppa per ultima in maniera
soddisfacente.
Si seguito lo sviluppo di questa abilit nellinsegnamento della lingua italiana agli studenti
di italianistica della Facolt di Filologia di Belgrado. Lanalisi degli errori stata fatta dopo tre
mesi, dopo sei mesi e alla fine dellanno accademico. Analizzando cinque tipi di errori: ortografici,
morfologici, sintattici, lessicali e quelli dellefficacia comunicativa siamo riusciti a verificare il
livello di sviluppo dellabilit scritta nei principianti dellapprendimento della lingua italiana. Il
maggiore successo si nota nello sviluppo dellabitudine della scrittura nonch nella produzione
di semplici frasi corrette, nelluso di tutti i tempi e modi, delle parole ed espressioni pi frequenti.
Pur trattandosi delle composizioni scritte di una struttura sintattica di base limportanza sta nel
fatto che il messaggio arriva ed capito dal lettore.
Jelena Drljevi

497
Tijana Kuki
Beograd

Italijanski kao meujezik kod srpskih


govornika: morfosintaksiki aspekt

Rad ima za cilj sagledavanje procesa uenja italijanskog jezika kao drugog jezika
kod srpskih govornika kroz analizu najbrojnijih, morfosintaksikih greaka koja je
uraena na testovima nivoa A1. Pokuali smo, takoe, da pronaemo uzroke greaka
kroz analizu strategija koje uenici primenjuju tokom procesa uenja jezika. U ovom
radu greke sagledavamo kao pokazatelje stanja meujezika, kao sredstvo da otkrije-
mo neto vie o meujeziku i njegovom razvoju. One su, takoe, dokaz kreativnosti
uenika prilikom stvaranja hipoteza o nainu funkcionisanja ciljnog jezika.
Kljune rei: meujezik, analiza greaka, morfosintaksa

Pojam i karakteristike meujezika


Sam pojam meujezik osmislio je ameriki lingvista Leri Selinker (Larry
Selinker) koji je uoio da je usvajanje jezika proces koji karakterie postepeno
stvaranje jezikog sistema koji se razlikuje od maternjeg jezika (iako i on uti-
e na stvaranje ovog sistema), ali i od ciljnog jezika. Meujezik je, dakle, jedin-
stveni autonomni jeziki sistem.
Uenici prilikom usvajanja jezika stvaraju svoju sopstvenu mentalnu gra-
matiku koja je podlona promenama tokom procesa uslonjavanja meujezi-
kog sistema.
Pored Lerija Selinkera i drugi istraivai uoili su istu pojavu nazivajui je
drugim terminima: Vilijam Nemser (William Nemser) govori o aproksimativ-
nim sistemima, a Pit Korder (Pit Corder) o idiosinkratikim dijalektima i o pre-
laznoj kompetenciji (Ellis, 1995, str.47).
Pit Korder (De Marco, 2007, str. 46) posmatra greke u novom kljuu: ne
kao proizvod imitacije i navika steenih usled usvajanja L1, ve kao proizvod
jezikog sistema u razvoju, kako su i posmatrane greke deijeg jezika. On je u
pravljenju greaka video strategiju u uenju jezika i zakljuio da i oni koji usva-
jaju L1 i L2 prave greke kako bi isprobali hipoteze vezane za prirodu jezika
koji ue.
Selinker smatra da postoji pet osnovnih procesa koji karakteriu meuje-
zik: (De Marco, 2007, str. 47, 48): 1) jeziki transfer, 2) transfer sa nastave, 3)
strategije uenja L2, 4) strategije za komunikaciju na L2, 5) hipergeneralizaci-
ja pravila ciljnog jezika.
Jeziki transfer predstavlja uticaj maternjeg jezika na meujezik (De Mar-
co, 2007, str. 47).
499
Italijanski kao meujezik kod srpskih govornika: morfosintaksiki aspekt

Do transfera sa nastave dolazi kada pravilo ue u jeziki sistem ueni-


ka kao rezultat nastave. To su greke usled neodgovarajue primene pravila i
struktura iz L2 na kojima insistira nastavnik (De Marco, 2007, str. 47).
Strategije uenja L2 predstavljaju rezultat naina na koji uenik savlada-
va materijal koji treba da naui (De Marco, 2007, str. 47).
Strategije za komunikaciju na L2 predstavljaju pristup uenika komuni-
kaciji sa izvornim govornicima (De Marco, 2007, str. 47).
Hipergeneralizacija pravila ciljnog jezika predstavlja proirenu upotre-
bu nekog opteg pravila na kontekste u okviru kojih se ne javlja u ciljnom jezi-
ku (De Marco, 2007, str.48).
Ovih pet procesa predstavljaju naine na koje uenik pokuava da usvoji
sistem L2.
Na razvoj meujezikog sistema, dokazale su novije studije, utie vie fak-
tor drugog jezika nego maternjeg (De Marco, 2007, str. 61).
Uticaj L1 ostaje vaan kao kognitivna strategija u uenju novog jezika.

Ciljna grupa i metod


Ciljna grupa ovog istraivanja jeste nivo A1. Uenici su polaznici Italijan-
skog instituta za kulturu u Beogradu. Re je o uzrastu od osamnaest do etrde-
set godina. Najvei broj polaznika imao je oko dvadeset godina, samo nekoliko
polaznika imalo je etrdeset godina. Grupe su bile u velikoj meri homogene i
inili su ih pre svega studenti.
Uenici su imali asove dva puta nedeljno po dva sata i ukupno su imali
trideset dva susreta, odnosno odrano im je ezdeset etiri sati nastave.
Nivo A1 obuhvata prvih sedam lekcija udbenika Espresso 1. Na ovom ni-
vou uenici bi trebalo da budu u stanju da zadovolje bazine komunikativne
potrebe: da znaju da pozdrave i otpozdrave, da se predstave, da priaju o slo-
bodnom vremenu, da se snau u restoranu, na ulici, u hotelu, da znaju da po-
stave pitanje i da priaju o prolim dogaajima.
Kada je re o gramatici, nivo A1, a samim tim i udbenik Espresso 1 po-
drazumeva savladavanje linih zamenica, slaganje imenice i prideva, mnoi-
nu imenica i prideva, odreeni i neodreeni lan, spajanje odreenog lana i
predloga, partitivni lan, prezent, osnovne i redne brojeve, naglaene i nena-
glaene dativne zamenice, negaciju, predloge, upitne priloge, upitne zamenice,
upitne prideve, perfekat (passato prossimo) i apsolutni superlativ.
Za svrhe naeg istraivanja iskorien je finalni test koji se sastoji iz razu-
mevanja proitanog teksta, gramatikih vebanja i sastava i koji se radi nakon
preenih sedam lekcija udbenika Espresso 1.
Kako bismo sproveli nae istraivanje iskoristili smo sastav i skoro sva po-
nuena gramatika vebanja.Sastav su uenici pisali na jednu od ponuenih
tema, u duini od 50 do 70 rei. Od gramatikih vebanja iskoriena su sle-
dea vebanja: popuniti reenice uz pomo odgovarajueg glagola u prezentu
(ponuen je izbor glagola), podvui odgovarajui lan, popuniti priu uz po-
mo predloga (koji nisu ponueni), popuniti tekst uz pomo perfekta (passata
500
Tijana Kuki

prossima) ponuenih glagola i na kraju postaviti pitanje na osnovu datog od-


govora.
Uzeto je u obzir ukupno 28 finalnih testova u okviru kojih su pronaeno
394 greke.
I to: pravopisnih 70 (17,8 % ), morfosintaksikih 139 (35,3%),
sintaksikih 136 (34,5 %), leksikih 25 (6,3 %)stilskih 24 (6,1%).
U pisanju sastava napravljene su 232 greke i to: pravopisnih 59 (25,4
%), morfosintaksikih 67 (28,9 %),sintaksikih 67 (28,9 %), leksikih 16
(6,9%), stilskih 23 (9,9 %).
Dok su u gramatikom delu testa napravljene 162 greke i to: pravopisnih
11 (6,8%), morfosintaksikih 72 (44,4 %), sintaksikih 69 (42,6 %), lek-
sikih 9 (5,5%), stilskih 1 (0,6 %).

Morfosintaksike greke
Morfosintaksike greke ine 35,3 % svih greaka. Pod morfosintaksikim
grekama podrazumevamo greke u slaganju imenice i prideva, lana i imeni-
ce, pogrenu upotrebu lana, greke u izboru glagolskog lica i vremena kao i
greke koje se tiu samog oblika svih devet morfolokih kategorija i same flek-
sije imenica, glagola, lanova, prideva, zamenica.
Poto meujezik sagledavamo kao jeziki sistem u razvoju, a greke kao in-
dikatore strategija kojima se uenici slue kako bi se pribliili normi L2, obrati-
emo panju i na osnovne strategije koje primenjuju nai uenici prilikom ue-
nja italijanskog jezika.
Prilikom davanja primera prvo emo pisati netaan oblik, a taan kurzi-
vom odmah pored ukoliko primer podrazumeva jednu ili vie rei, a ukoliko
podrazumeva reenicu onda e pravilan oblik biti ispisan ispod, takoe kurzi-
vom.

lan
lan predstavlja jednu od najveih potekoa za nae uenike. Kako u po-
gledu njegovog oblika, koji se menja u zavisnosti od roda i broja imenice, ali i
spram rei kojoj prethodi, tako i u pogledu njegove upotrebe.

Oblik lana
U vebanju koje je trebalo da proveri poznavanje lana u italijanskom jezi-
ku bilo je potrebno od ponuenih oblika lana podvui taan.
Ovo vebanje ukazuje da uenici esto umesto lana un koriste uno i tako
primenjuju strategiju hipergeneralizacije:
uno paese un paese
uno signore un signore
uno cornetto un cornetto
uno tramezzino un tramezzino.
501
Italijanski kao meujezik kod srpskih govornika: morfosintaksiki aspekt

Upotreba lana
Iako se u poetku suoavaju sa problemom usvajanja same forme lana,
uenici je vremenom savladaju, ali ono to ostaje veliki problem i na mnogo vi-
im nivoima jeste sama upotreba lana.
Dakle, kada upotrebiti odreen, a kada neodreen lan, a kada ga izostavi-
ti? Za nae govornike ovo je ozbiljno pitanje, s obzirom na injenicu da srpski
jezik nema kategoriju lana. I ovde vidimo da L1 svakako igra izvesnu ulogu u
usvajanju L2, inae uenici ne bi nailazili na ovaj problem.
Problem se sastoji u tome da uenici nisu navikli da odreuju imenicu na
ovaj nain, tako da doivljavaju lan kao suvini element, pa ga esto izbacuju.
Meutim, deava se takoe da usled tenje da se savlada lan, uenici po-
nu sa hipergeneralizacijom odreenog lana koristei ga u kontekstima gde mu
nije mesto.
Primeri greaka uzeti su iz sastava koji su uenici pisali na finalnom testu.
Greke se tiu proirene pogrene upotrebe odreenog lana u konteksti-
ma koji su rezervisani za neodreeni lan jer se pojam ili prvi put spominje, ili
nama kao sluaocima nije poznat.
La sera guardo la TV o leggo la rivista.
La sera guardo la TV o leggo una rivista.
Nel tempo libero spesso faccio la passeggiata, vado al bar con gli amici e
vado al cinema.
Nel tempo libero spesso faccio una passeggiata, vado al bar con amici e vado
al cinema.
Nel tiempo libero spesso gioco a tennis, escco con i miei amici, vado a
ballare i balli sudamericani, ascolto musica e leggo i libri.
Nel tempo libero spesso gioco a tennis, esco con i miei amici, vado a ballare i
balli sudamericani, ascolto musica e leggo libri.
Ho lo zio che lavora a Roma. Lui larchitetto.
Ho uno zio che lavora a Roma. Lui architetto.
Drugi tip greaka vezanih za lan karakterie nedoumica da li, kada i kako
spojiti predlog sa lanom.
Qualche volta vado a cinema.
Qualche volta vado al cinema.
(Larabo) Si parla in molti paesi per esempio nellEgitto, nel Marocco...
(Larabo) Si parla in molti paesi, per esempio in Egitto, in Marocco...
Abito in lappartamento piccolo.
(Abito nellappartamento piccolo) / Abito in un piccolo appartamento.

Slaganje imenice i prideva


U poetku uenja italijanskog jezika slaganje imenice i prideva predstavlja
problem, naroito kod imenica i prideva na e jer uenici esto ne znaju kog su
roda imenice, a nastavak e podsea ih na mnoinu pa se esto vode i tim prin-
cipom u slaganju.
In tempo libero gioco a tenis e andato in ristorante tipiche.
502
Tijana Kuki

Nel tempo libero gioco a tennis e vado nei ristoranti tipici.


Vidimo ovde primenu pogrene analogije ako se imenica zavrava na e
onda se uenik esto povede time i taj nastavak da i pridevu. Imenicu ristoran-
te uenik kao da je protumaio da je imenica enskog roda na a (*ristoranta)
pa je od toga napravio mnoinu ristorante, a potom sa imenicom sloio pridev
tipiche dodajui isti nastavak.
A Belgrado ci sono dei palazi antichi e due fiume.
A Belgrado ci sono dei palazi antichi e due fiumi.
I ovde je re o pogrenoj analogiji. Uenik je zapravo proirio nastavak
broja due na samu imenicu.
Uenici su esto pridev quanto doivljavali kao nepromenljiv, poput upit-
ne zamenice quanto (Quanto costa?). U ovom primeru moemo videti strategi-
ju hipergeneralizacije.
Quanto anni hai?
Quanti anni hai?
Na testu uenici su se iznenaujue dobro snali sa slaganjem imenica i
prideva, iako u praksi, na poetnim nivoima, pa ak i na nivou B1.1 moemo se
susresti sa grekama ovoga tipa.

Predlozi
Predlozi predstavljaju veliki problem za nae uenike. Poto svaki predlog
ima puno znaenja i funkcija uenicima je u poetku veoma teko da se sna-
u.
Predlozi kao i lan ostaju dugo izvor nedoumica.
Uenici nisu sigurni koji predlozi idu uz imenice kao to su teatro, cinema,
ristorante, casa, internet...
est izvor potekoa jeste kada upotrebiti predlog a, a kada in?
Sono nato in Cuprija ma abito in Paracin alle 19 anni.
Sono nato a Cuprija ma abito a Paracin da quando avevo19 anni.
Uprkos nizu greaka, uenik je uspeo da prenese poruku.
Voglio andare a Italia e vivere in Firenze.
Voglio andare in Italia e vivere a Firenze.

Glagol
Glagol u italijanskom jeziku predstavlja gramatiku kategoriju sa veoma
bogatom fleksijom. Samim tim greke su brojne i oekivane.
U testu javljale su se greke u izboru lica glagola koje se nije slagalo sa su-
bjektom reenice.
Io fa un sport.
Io faccio sport.
Sono nata il 19 aprile nel 1987 e ha ventuno anni.
Sono nata il 19 aprile nel 1987 e ho ventun anni.
(Lui) abito in Nis.
(Lui) abita a Nis.
503
Italijanski kao meujezik kod srpskih govornika: morfosintaksiki aspekt

Nel tempo libero (io) esco con mi amici, leggo giornali o libri, naviga su
internet.
Nel tempo libero (io) esco con i miei amici, leggo giornali o libri, navigo su
internet.
Dopo il corso di solito ceno a casa e poi giocare a tennis con i miei amici
che vengono da gli Stati Uniti o andare a ballare.
Dopo il corso di solito ceno a casa e poi gioco a tennis con i miei amici che
vengono dagli Stati Uniti o vado a ballare.
Ovde vidimo kako uenik koristi osnovni oblik glagola, iako je prvi glagol
dobro konjugirao u prvom licu jednine. U ovom primeru vidimo kako funkci-
onie varijabilnost meujezika koja je jedna od njegovih osnovnih osobina.
Mi piacere molto la cultura italiana...
Mi piace molto la cultura italiana...
Ovo je zanimljiva pojava jer kod uenika koji prirodno usvajaju jezik u
poetnim fazama upravo se javljaju ovi oblici glagola kao osnovni, obino 3.
lice prezenta ili infinitiv, (De Marco, 2007, str 58, 60; DAnnunzio, Serragiotto,
2008. <http://venus.unive.it/filim>) iako moramo naglasiti da je velika razlika
izmeu usvajanja drugog jezika i stranog jezika.
Javila se neobina greka, iako samo kod jednog uenika u ovom istrai-
vanju, ali mogli smo je uoiti ranije kod nekoliko uenika kroz nastavno isku-
stvo. Radi se o suvinom dodavanju oblika sono ispred nekog drugog glagola u
prezentu. Kao da su uenici, usled velikog ponavljanja reenica u kojima su ko-
ristili upravo prvo lice glagola essere, navikli da poinju reenicu sa sono. Ue-
nici se u ovom sluaju slue strategijom dodavanja. Re je o retkim sluajevima
ove pojave, ali smo ipak eleli da je spomenemo zbog ukazivanja na kognitivne
strategije koje uenici primenjuju:
Sono lavoro in studio del dizain.
Lavoro in uno studio di design.
Kada je re o perfektu (passato prossimo) uglavnom je najvei problem
odabir pomonog glagola avere ili essere. Grei se i kod nepravilnog participa
prolog.
Ho nato in12/12/1986.
Sono nata il 12/12/1986.
Paolo sono partito per Venezia verso le otto ed ha arrivato tre ore dopo.
Paolo partito per Venezia verso le otto ed arrivato tre ore dopo.
Verso le otto, cenato insieme in una trattoria molto carina.
Verso le otto, hanno cenato insieme in una trattoria molto carina.
Il pomeriggio ha tornato in albergo...
Il pomeriggio tornato in albergo...

Zakljuak

Analiza greaka koju smo sproveli omoguila nam je da barem delimino
sagledamo kako izgleda italijanski kao meujezik kod srpskih govornika koji

504
Tijana Kuki

se nalaze na nivou A1. Zakljuujemo da sve ono to je isplanirano da se naui


u prvih sedam lekcija udbenika Espresso 1 nije bio lak zadatak, nije dolo do
usvajanja svih oblika koji su bili predvieni udbenikom.
Srpski govornici imali su najvie potekoa sa uenjem lana, predloga,
rekcijom glagola, odabirom pomonog glagola u perfektu (passato prossimo).
Meujezik uenika u ovom radu karakterie uticaj L1 koji je oigledan kod
jezikih kategorija i struktura koje ne postoje u srpskom jeziku. Na nivou koji
je analiziran, A1, re je pre svega o lanu koji uenici esto izostavljaju jer lan
u srpskom jeziku ne postoji, a uenici kao da tee da tu karakteristiku prenesu
i na italijanski jezik.
Pored uticaja L1, smatramo da postoji veliki uticaj samog L2 i njegovih
struktura, dakle veliki broj greaka su intralingvalne prirode. To su greke ve-
zane za slaganje imenice i prideva, lana i imenice, upotrebu predloga, rekciju
glagola, odabir pomonog glagola u perfektu (passato prossimo).
Na osnovu podataka iznetih u radu vidimo da se vie greaka javlja u slo-
bodnoj produkciji nego u gramatikim vebanjima. Slobodna produkcija pred-
stavlja situaciju kada uenik mora u potpunosti sam da osmisli svoj iskaz i s ob-
zirom da je re o poetnom nivou on tee dri pod kontrolom sve aspekte jezi-
ka na kom pokuava da se izrazi i iznese svoje misli.
Na osnovu analize greaka mogli smo da vidimo da su uenici italijanskog
jezika koji su govornici srpskog jezika uglavnom primenjivali strategije kao to
su transfer (iz L1 ili nekog drugog stranog jezika), hipergeneralizacija, pojed-
nostavljivanje, dodavanje i izostavljanje.
U ovom radu vidimo da meujezik srpskih uenika karakterie redukcija
sistema L2, promenljivost, ali i kreativnost uenika prilikom stvaranja njihovih
sopstvenih hipoteza o funkcionisanju ciljnog jezika.
Vano je ukazati na ideju o posmatranju greaka kao dela kreativnog pro-
cesa, ne kao devijacije koje treba kazniti po svaku cenu pogotovo ako su one
deo normalne faze razvoja meujezika.
Meutim, ovo podruje tek treba istraiti, naroito razvoj meujezika kod
uenika koji ue strani jezik kroz nastavni proces.

Literatura:
Bonomi, I., Masini, A., Morgana, S. et al. 2005: Elementi di linguistica italiana, Roma,
Carocci editore.
Cattana A., Nesci M. T. 2000: Analisi e correzione degli errori, Torino, Paravia.
Ciliberti, A. 2006: Manuale di glottodidattica, Firenze, La Nuova Italia.
DAnnunzio, Barbara, Serragiotto, Graziano. La valutazione e lanalisi dellerrore. 2.
septembar 2008. <http://venus.unive.it/filim>.
Dardano M., Trifone, P. 2001: La nuova grammatica della lingua italiana, Bologna,
Zanichelli.
De Marco, A. (a cura di) 2007: Manuale di glottodidattica, Roma, Carocci.
orevic, R. 2004: Uvod u kontrastiranje jezika, Beograd, Filoloki fakultet Univerziteta
u Beogradu.
505
Italijanski kao meujezik kod srpskih govornika: morfosintaksiki aspekt

Ellis, R. 2003: Second Language Acquisition, Oxford, Oxford University Press.


Ellis, R. 1995: Understanding Second Language Acquisition, Oxford, Oxford University
Press.
Ferrari, Antonella. Apprendere litaliano come seconda lingua. 24. april 2007. < http://
www.modenaterzocircolo.org/ItalianoL2/apprendere.pps.>
Freddi, G. 1994: Glottodidattica, fondamenti, metodi e tecniche, Milano, UTET
Libreria.
Giacalone Ramat, A. (a cura di) 2006: Verso litaliano, Roma, Carocci.
Klajn, I., ur., 1980: Studije iz kontrastivne analize italijanskog i srpskohrvatskog jezika,
Beograd, Filoloki fakultet.
Kristal, D. 1985: Enciklopedijski renik moderne lingvistike, Beograd, Nolit.
Moderc, S. 2004: Gramatika italijanskog jezika, Beograd, Udruenje nastavnika italijan
skog jezika Srbije.
OMalley, J.M., Chamot, A. U., 1995: Learning Strategies in Second LanguageAcquisition,
Cambridge, Cambridge University Press.
Pallotti, G. 2003: La seconda lingua, Milano, Bompiani.
Saville-Troike, M. 2007: Introducing Second Language Acquisition, Cambridge, Cam
bridge University Press.
Sensini, M., 1997: La grammatica della lingua italiana, Milano, Oscar Mondadori.
Serianni, L. 1991: Grammatica italiana, Torino, UTET.
Strazzari, Antonella. La correzione degli errori. 10. oktobar 2004. <http://www-silsis.
unipv.it/>
Trifone P., Palermo M. 2007: Grammatica italiana di base, Bologna, Zanichelli.
VanPatten, B., Dvorak, T. R., Lee, J. F. (ed.) 1987: Foreign Language Learning. A Research
Perspective, Cambridge, Newbury House Publishers.

Udbenici italijanskog jezika:


Bal, M., Rizzo G. 2005: Espresso 2, Firenze, Alma Edizioni.
Ziglio, L., Rizzo G. 2001: Espresso 1, Firenze, Alma Edizioni. M. 2007: Grammatica
italiana di base, Bologna, Zanichelli.

Italiano come interlingua nei parlanti di madrelingua


serba: aspetto morfosintattico
Riassunto
Lobiettivo del contributo Italiano come interlingua nei parlanti di madrelingua serba: aspetto
morfosintattico losservazione del processo di apprendimento della lingua italiana come L2 nei
parlanti serbi attraverso lanalisi degli errori morfosintattici, i quali sono pi numerosi, fatta sui
test di livello A1.
Inoltre, abbiamo cercato di trovare le cause degli errori attraverso lanalisi delle strategie
usate dagli apprendenti nel processo dellapprendimento della lingua.
In questo lavoro gli errori sono intesi come indicatori dello stato dellinterlingua, come un
mezzo per scoprire qualcosa di pi sullinterlingua e sul suo sviluppo. Sono anche la prova della
creativit degli apprendenti durante la creazione delle ipotesi sul modo di funzionamento della
lingua obiettivo.
Tijana Kuku
506
Marija Koprivica
Beograd

Glotodidaktiki aspekti jezika struke


nastava jezika elektrotehnike

Cilj rada je da se putem studije sluaja ukae na osnovne potrebe i predmete


istraivanja u oblasti nastave strunog jezika. U uvodnom delu definiemo pojam je-
zika struke i ukazujemo na trine potrebe za strunim kursevima. Centralna panja
usmerena je na glotodidaktike aspekte studije sluaja kursa jezika elektrotehnike za
prevodioce italijanskog jezika u Udruenju strunih i naunih prevodilaca u Beogra-
du. U radu analiziramo karakteristike i potrebe ciljne grupe kursa i navodimo na-
stavne ciljeve, organizaciju silabusa i kriterijume za odabir nastavnog materijala. U
nastavnim okvirima kolaborativnog pristupa, nastojimo da se kod studenata pobudi
interesovanje za jezik elektrotehnike, razvije prevodilaki refleks, zakljuivanje, sa-
mopouzdanje i opredeljenost za trajno uenje i usavravanje.
Kljune rei: nastava jezika za strune prevodioce, jezik elektrotehnike

Pojam i termin jezika struke


Prvo interesovanje za jezik struke javilo se dvadesetih i tridesetih godina
prolog veka. Lingvisti Prake kole isticali su razlike izmeu funkcionalnog
stila nauke i tehnike i svakodnevnog jezika. Nakon Drugog svetskog rata pa-
nja lingvista usmerena je na osobenosti u morfosintaksi, leksici i stilistici po-
sebnih jezikih registara. Sedamdesetih godina britanski lingvisti napominju
samostalnost jezika struka, sa sopstvenom gramatikom i renikom, ija je upo-
treba ograniena na odreeno iskustveno polje ili delatnost. (Gregory i Caroll,
1978: 26). Analiza jezika struke bila je prvenstveno usmerena na leksike as-
pekte.1
Savremeni italijanski lingvisti navode posebnost u tehnikim izrazima
(Berruto, 2004: 100), strogu terminologiju i jednoznanost termina (Casadei,
2001: 68), kao i mikrojezik koji povlai sa sobom izvesna ogranienja (Sobre-
ro, 2002: 238).
Pomenuti italijanski lingvisti, ali i mnogi drugi (Ciliberti, Cortelazzo, Bal-
boni i dr.) ne mogu da se sloe oko adekvatnog termina za jezik struke. Tako
nailazimo na lingue speciali i linguaggi specialistici, linguaggi settoriali
i microlingue. Svi ovi termini nam deluju nepotpuno: ovi dvostruki deluju
preopirno, a ovaj poslednji nekako preusko. Tako npr. kod Bekarije (Becca-
ria, 1973) najpoznatija imena kao to su Eko (Eco), Tulio De Mauro (Tullio De

1 Uistinu, postojala su i pojedina nesvakidanja izuavanja fonetskih karakteristika strunih


jezika (Gaultier i Masselin, 1973 u Gotti, 1991), kao i shvatanje da registar mora biti uslovljen
odreenim brojem populacije ili posebnom kolskom spremom (Charrow, 1982, str. 82 u
Gotti, 1991).
507
Glotodidaktiki aspekti jezika struke nastava jezika elektrotehnike

Mauro) i drugi, analiziraju jezik novina, politike, televizije, reklame, sporta,


knjievne kritike, nauke i tehnike, kao i argone podzemlja. Jasno je da princip
podele sektora kojima jezici pripadaju nije istovetan: jedni se dele po medi-
ju u kojem su zastupljeni (npr. jezik novina i televizije), druge odreuje name-
na (npr. reklama), tree tematika (sport, knjievna kritika, nauka i tehnike), a
etvrte socijalna pripadnost (kriminalne grupe). S druge strane, termin mi-
krojezik upuuje na izvesnu ogranienost u izraavanju, to ne mora da bude
sluaj.
Pored ve pomenutih reenja, zanimljiv nam je i pokuaj da se po uzoru
na dijalekt, idiolekt, sociolekt, ponudi i tehnolekt. Ovaj termin, meutim, nije
zaiveo.
Anglosaksonska lingvistika opredelila se za language for special purpo-
ses jo ezdesetih godina prolog veka, da bi desetak godina kasnije konano
definisala ovu granu primenjene lingvistike i uenja jezika kao language for
specific purposes (LSP). Ovaj termin upuuje na posebne odnosno specifine
namene jezika.
U naem jeziku najee se govori o jeziku struke, a u naoj gramatici o
naunom (znavstvenom) stilu ili registru, kao posledici funkcionalnog rasloja-
vanja jezika (Stanoji, Popovi, 1997: 22).
Prouavanje jezika struke podrazumeva utvivanje i analizu odgovaraju-
ih jezikih osobenosti na polju semantike, sintakse, sociolingvistike i slino.
Predava jezika struke, pored toga to poznaje jezik struke koji predaje,
mora da poseduje znanja iz oblasti glotodidaktike. Njegova interesovanja i pro-
uavanja obuhvataju analizu potreba uenika, sastavljanje odgovarajueg sila-
busa, kriterijume za odabir nastavnog materijala, tehnike u osmiljavanju sva-
ke nastavne jedinice, uspostavljanje odnosa izmeu predavaa i uenika i sl.

Potranja na tritu strunih prevoda


Jo krajem devedestih godina (Nida, 1997: 9) godinje se prevodilo vie od
dve milijarde strana. Porast u broju prevedenih strana objanjavamo sve veim
potrebama meunarodnih organizacija, pre svega Evropske unije, kao i veliku
saradnju sa novoindustrijalizovanim zemljama, Indijom i Kinom. Zahvaljuju-
i svakodnevnom napretku u nauci i tehnici, veem nego u drugim sektorima,
struni prevodi iz tehnikih disciplina obuhvataju vie od jedne treine, tani-
je 39%, (Nida, 1997: 9) ukupne prevodilake produkcije. Noviji podaci iz 2006.
(Beninatto R., 2007), govore o vrednosti trita prevoenja od oko blizu 10 bi-
liona dolara, a na vodeoj poziciji kompanija koje najvie naruuju prevode sa
ak 61%, upravo se nalaze kompanije iz sveta tehnologije.
Budui da na tritu vlada znaajna potranja za prevodima iz oblasti teh-
nike, veoma aktuelna su pitanja vezana za obrazovanje i usavravanje strunih
prevodilaca.

508
Marija Koprivica

Kurs jezika elektrotehnike za strune prevodioce: studija sluaja


U Udruenju strunih i naunih prevodilaca u Beogradu godinama posto-
ji kolski centar koji organizuje seminare za usavravanje prevodilaca tumaa
za engleski, francuski, nemaki, italijanski i ruski jezik. Najvei broj polaznika
kursa su apsolventi Filolokog fakulteta i diplomirani filolozi/profesori jezika,
a kurs mogu da pohaaju i strunjaci drugih zanimanja. Polaznici sluaju pre-
davanja dva puta nedeljno od poetka oktobra do sredine juna, a as traje de-
vedeset minuta. Kurs obuhvata sledee oblasti: Teorija prevoenja, Drutveno
politika terminologija, Ekonomska terminologija, Mainstvo, Elektrotehnika,
Graevina i Sudsko prevoenje i tumaenje. Iz svakog predmeta polaznici slu-
aju po devet asova od devedeset minuta, a deseti as je ispit. Samo iz Teorije
prevoenja polaznici sluaju etiri asa.
Naa namera je da analiziramo kurs jezika elektrotehnike namenjen pre-
vodiocima za italijanski jezik.

Ciljna grupa
kolske 2006/2007. kurs jezika elektrotehnike italijanskog jezika slualo je
petnaest polaznika, 2007/2008. etrnaest, a 2008/2009. dvadesetsedam polazni-
ka. Svi su bili enskog pola, gotovo svi apsolventi i diplomci Filolokog fakulte-
ta odsek italijanistika, uzrasta do 40 godina. U cilju ekonominosti izlaganja, a
istovremeno i temeljne analize ciljne grupe kursa, posluiemo se SWOT anali-
zom2. Budui da ne postoje studije o potrebama diplomaca o daljem usavrava-
nju u oblasti strunog prevoenja, kao ni analize trita rada u grani strunog
prevoenja3, u naoj analizi oslonili smo se na dostupne podatke i na informa-
cije koje smo dobili u razgovoru sa polaznicima.
U tabeli koja sledi opisali smo analizirali smo snage i slabosti naih pola-
znika, kao i prilike iz okruenja nasuprot prisutnim rizicima.
Moemo zakljuiti da je neophodno usaglasiti znanja i vetine studenata
kursa sa pretpostavljenim zahtevima buduih profesionalnih zadataka. Sma-
tramo da predava mora da uputi budue prevodioce u osnovna pravila stru-
ke i prevodilake odgovornosti, kao i da ih motivie za neprekidno samostalno
usavravanje.

2 SWOT skraenica engleskih rei Strenghts (snage, jae strane), Weaknesses (slabosti),
Opportunities (prilike, anse) i Threats (pretnje, rizici). Ovaj model ima primenu u ekonomiji
i marketingu tj. u procenjivanju uspeha organizacije, proizvoda ili usluge. Uspostavlja
ravnoteu izmeu unutranjih sposobnosti (sopstvene snage i slabosti) i spoljanjih
mogunosti (prilika i rizika iz okruenja).
3 Na Filolokom fakultetu je u pripremi studija Olivere Durbaba i Julijane Vuo Karijerne
mogunosti diplomiranih filologa: empirijsko istraivanje sa ciljem usaglaavanja visokokolskog
obrazovanja sa potrebama trita.
509
Glotodidaktiki aspekti jezika struke nastava jezika elektrotehnike

Tabela 1. SWOT analiza polaznika kursa:


SNAGE: SLABOSTI:
1) kao diplomirani filolog ili apsolvent Filolo- Iz razgovora sa polaznicima, sazna-
kog fakulteta poseduje visok nivo znanja itali- jemo da veini nije bliska terminolo-
janskog jezika (pretpostavljeno oekivano zna- gija elektrotehnike niti da poseduju
nje je C2), iroko poznavanje umetnosti, kultu- predznanja iz elektrotehnike.
re, knjievnosti, filozofije i dr.
2) poseduje izvesno iskustvo u prevoenju, vie
pismenom nego usmenom jer je pohaao ve-
be prevoenja u okviru fakultetske nastave
3) na osnovu programa Filolokog fakulteta
koji obuhvata obavezan jo jedan strani jezik i
na osnovu informacija dobijenih u razgovoru
sa polaznicima, konstatovali smo da govore jo
jedan strani jezik (veina govori engleski)
4) budui da se opredelio za specijalizovani te-
aj, pretpostavljamo da je opredeljen i motivi-
san za kontinuirano usavravanje nakon uni-
verzitetskih studija

PRILIKE: RIZICI:
Sve vea privredna saradnja izmeu Srbije i 1)Prevoenje podrazumeva i moral-
Italije1, svakodnevno interesovanje italijan- nu i materijalnu odgovornost pre-
skih, kao i multinacionalnih kompanija da pre- vodioca3. Nasluujemo mogunost
ko svojih italijanskih podrunica, sarauju sa da se u sluaju poslovnog neuspeha
Srbijom2 krivica trai u kvalitetu rada prevo-
dioca.
2)Brzinu razvoja tehnike prate od-
govarajue novine u jeziku (neolo-
gizmi, skraenice i sl.) koje jo nisu
zabeleene i normirane u renicima,
jer tampana produkcija renika ne
moe da postigne identinu brzinu
razvoja.
U Srbiji je primetan nedostatak ve-
eg broja specijalizovanih renika
to dodatno oteava rad prevodila-
ca.

1 Prema podacima Republikog zavoda za statistiku (Izvoz i uvoz po geografskim zonama i odabranim
zemljama, www.webrzs.stat.gov.rs) za 2008.godinu Italija se je pored Ruske federacije i Nemake u vrhu
zemalja sa kojima Srbija ostvaruje najveu ukupnu spoljnotrgovinsku razmenu, a na drugom mestu
ukoliko posmatramo samo izvoz.
2 Iz oblasti energetike, elektronike i mehanike: najpoznatiji je Fiat, ali i AcegasAps (elektrodistribucija i
ostale objedinjene komunalne usluge, www.acegas-aps.it), Bredamenarinibus Italija (proizvodnja vozila,
www.ikarbus.rs/vesti : Strateki ugovor sa Italijanima, 23.april 2007.) i dr.
3 Sibinovi (Sibinovi, 1990:20) posebno istie ovaj aspekt pismenog prevoenja i navodi primere ruenja
brana u hidrocentralama zbog greaka koje su u uputstvima za izgradnju nainili prevodioci.

510
Marija Koprivica

Ciljevi kursa
Ciljeve kursa smo podelili na opte i jezike, a njihovo ostvarivanje smo
smatrali istovremenim i jednako vanim.
Opti ciljevi kursa:
Usvajanje tehnike kulture: upoznavanje s osnovnim tehnikim pojmovi-
ma i pobuivanje interesovanja za svetska tehnika dostignua i novosti.
Moramo da napomenemo da ciljevi ovog kursa nisu usmereni na posti-
zanje strune tehnike kompetencije. Razlozi za to su viestruki: predava nije
tehniko lice i iako poseduje iskustvo u prevoenju, nema odgovarajue teh-
niko predznanje. S druge strane, ista tehnika znanja ne bi ni mogla da se sa-
vladaju na kursu sa ovako malim brojem asova (petnaest sati ukljuujui i is-
pit). Smatramo da za dobar prevod nije presudno detaljno tehniko poznava-
nje rada elektrinih maina, nastanka struje ili slino4 koliko opta upuenost u
struku i visoka lingvistiko prevodilaka kompetencija.
Lini razvoj: student se upoznaje sa principima prevodilake odgovorno-
sti i razvija sposobnosti za dalje usavravanje.
Jeziki ciljevi kursa:
Razvijanje vetine prevoenja: upoznavanje s osnovnim postupcima iz
tehnike prevoenja, unapreivanje vetine prevoenja na praktinim zadacima
i usvajanje terminologije iz elektrotehnike.
Razvijanje vetina manipulisanja tekstom: pored razumevanja tehnikih
tekstova, po zavretku kursa polaznik bi trebalo da se uspenije i lake opera-
tivno snalazi na tekstu. Vetine kao to su rezimiranje, parafraziranje, beleenje
i sl. pomau samom razumevanju tehnikih tekstova, a bez istih vetina nemo-
gue je savladati usmeno prevoenje (kako konsekutivno tako i simultano).

Silabus
U organizaciji silabusa konsultovali smo programe nastave ruskog i en-
gleskoj jezika elektrotehnike u istom Udruenju, udbenik Miodraga Popovi-
a Osnovi elektrotehnike5, italijanski udbenik Elementi di elettrotecnica
generale6 i dr., a dragoceni su nam bili praktini saveti strunjaka iz oblasti
elektrotehnike maternjeg italijanskog i srpskog jezika. Usled ogranienog broja
asova, bili smo prinueni da se ograniimo na osnovne oblasti elektrotehnike.
Program kursa obuhvata tri modula: Elektroenergetika i elektronika, Teleko-
munikacije i Raunari. U nastojanju da pripremimo prevodioce za konkretne
i aktuelne profesionalne izazove, u modul Elekroenergetika uvrstili smo i gra-
nine srodne oblasti iz domena komunalnih delatnosti (elektrodistribucija, vo-
dosnabdevanje, gasifikacija, zatita ivotne sredine i dr.), a u modul Raunari
savremene informacione tehnologije.

4 Balboni (Balboni, 2000:15) odbacuje shvatanje Abota da predava mora da bude strunjak
predmeta iji jezik predaje i Arkaini (Arcaini, 1988: 43) smatra da predava treba da bude
lingvista posebnog obrazovanja i afiniteta.
5 Popovi M. (2004) Osnovi elektrotehnike, Beograd, Elektrotehniki fakultet.
6 Giovanni Someda (1981) Elementi di elettrotecnica generale, Bologna, Ptron editore.
511
Glotodidaktiki aspekti jezika struke nastava jezika elektrotehnike

Svaki od navedenih modula obrauje se po tri asa u trajanju od devedeset


minuta (etiri i po sata po modulu).

Kriterijumi odabira nastavnog materijala


U odabiru tekstova za prevoenje vodili smo se sledeim principima:
1) anrovska raznovrsnost trudili smo se da pretpostavimo budue prevodi-
lake zahteve i da predvidimo koji su to tekstovi koje e nai prevodioci naje-
e prevoditi. Naa zbirka tekstova obuhvata:
Enciklopedijske odrednice
Tekstove iz udbenika i prirunika
Novinske lanke u dnevnim novinama i strunim asopisima
Reklamne kataloge za proizvode
Uputstva za ureaje i aparate
Normativna akta, ugovore i meudravne protokole o saradnji
Projektnu dokumentaciju i javne pozive
Internet prezentaciju
Intervjue7
2) aktuelnost i verodostojnost svi tekstovi su novijeg datuma, uzeti iz savre-
menih izvora.
Ovaj princip smatramo posebno vanim za oblast tehnike, jer smo sva-
kodnevno svedoci novih promena i izuma koji nam menjaju ivot.
Veina tekstova su realni prevodilaki zadaci uzeti iz prevodilake prakse
ime se garantuje njihova primenljivost i verodostojnost.8
3) reprezentativnost zastupljene su sve navedene oblasti elektrotehnike, ali
i tekstovi koji kombinuju poznavanja terminologije i drugih oblasti, pre svega
mainstva, ekonomije i prava. Nismo izbegavali kombinovane tekstova, jer
smatramo da e prevodioci u buduoj karijeri nailaziti na sline zadatke.9
Svaki od ovih tekstova ima svoju funkciju. Tako npr. tekst iz udbenika je
najee uvodni tekst u modulu, ima zadatak da uenika uvede u gradivo i je-
ziki stil. Enciklopedijska odrednica je izvor normirane tehnike terminologi-
je, Uputstvo za ureaje i aparate i internet sajt smo odabrali zbog neologizama
i savremene tehnike terminologije (npr. domotica,schermo a sfioramento,
interfaccia, accatiemmelista i sl.), normativna akta (zakonske odredbe, ugo-
vori), projektna dokumentacija (obuhvata i javni poziv/tender) su nam od po-
sebnog znaaja zbog ukrtanja znanja jezika tehnike sa ve usvojenim struktu-
rama iz oblasti sudskog tumaenja ili ekonomije (termini kao to su javni po-
ziv, Consiglio dAmministrazione, Collegio sindacale i sl.).

7 V. Prilog 1, svi tekstovi su razvrstani po anrovima.


8 V. Prilog 1.
9 V. Prilog 1, tekstovi iz oblasti Elektroenergetika su pod brojevima: 1, 3, 4, 20; tekstovi
iz oblasti Telekomunikacije br. 2, 5, 7, 19; tekstovi iz oblasti Raunari 8, 9, 10; tekstovi sa
prisutnom terminologijom iz drugih oblasti: Elektronika, Raunari i Mainstvo tekst br.
16; Elektroenergetika i Pravna terminologija tekstovi br. 11, 13, 17, 18; Elektroenergetika,
Ekonomija i Pravo br. 12, 14 i 15 i Elektroenergetika i drutveno politika terminologija tekst
br. 6 , 21; Drutveno politika terminologija tekst br. 22.
512
Marija Koprivica

Ovo bi bila horizontalna podela gradiva. Meutim, kroz sve ove tekstove
vertikalno gledano polaznik usvaja i primenjuje najosnovnija sredstva koja pre-
vodilac ima na raspolaganju. Na istim tekstovima savladava parafrazu, adapta-
ciju, dodavanje, oduzimanje i izostavljanje, permutaciju, transliteraciju i tran-
skripciju i slino.

Renici i prirunici
Studentima smo stavili na raspolaganje razliita enciklopedijska jednoje-
zina tampana i elektronska izdanja, dvojezina leksikonska izdanja (italijan-
sko-engleska, englesko-srpska i rusko-srpska) u tampanoj ili elekronskoj for-
mi, pojmovnike srpskih termina, kao i brojne udbenike kako na srpskom tako
i na italijanskom jeziku.10
Ukazali smo im da im u pripremi kod kue i u samostalnom radu od veli-
ke koristi mogu da budu publikacije Saveznog zavoda za standardizaciju11. Uz
odgovarajuu obazrivost, moe da bude od pomoi i internet, kao i forumi pre-
vodilaca iz celog sveta12 .

Organizacija korpusa
Nastojali smo da zbirka tekstova, ali i celokupan nastavni pristup podstiu
zakljuivanje kod studenata imajui u vidu neophodnu samostalnost u budu-
em radu. Kako bismo olakali polaznicima pripremu kod kue, nepoznate ter-
mine smo priloili kao jednojezina (italijansko-italijanska) objanjenja u vidu
komentara pored samog teksta. U nastojanju da pribliimo elektrotehnike sa-
draje koristili smo i dodatne materijale u vidu ilustracija13.
Tekstovi su poreani od lakih ka teim. U poetnim tekstovima je prisut-
nija redundanca termina i pojmova kako bi se poveao uinak usvajanja.

Kolaborativni pristup odnos predavaa i polaznika


U okviru navedene didaktike, predava ima ulogu facilitatora u usvajanju
jezika, a ne neprikosnovenog autoriteta. Ovakav kolaborativni nastavni pristup
oslanja se na humanistiko afektivni pristup u uenju stranih jezika. U naem
sluaju, predava je iste jezike struke kao i polaznici. Poseduje izvesno isku-
stvo u prevoenju tehnikih tekstova, interesovanje za elektrotrehniku i meto-
diku nastave. U cilju da osposobi polaznike za dalji samostalni rad, predava
ne nudi unapred ve gotova reenja, ve nastoji da stalno podstie polaznike na
razmiljanje, razmenu i angaovanje.

10 V. Prilog 2 koji obuhvata svu dodatnu literaturu i pomagala koje smo studentima preporuili
i omoguili.
11 www.iss.rs
12 http://iate.europa.eu, http://www.proz.com i dr.
13 V. Prilog 3: Prikaz primera nastavnog materijala i ilustracija.
513
Glotodidaktiki aspekti jezika struke nastava jezika elektrotehnike

U atmosferi u kojoj su svi jednaki meu jednakima jezik elektrotehni-


ke se demistifikuje i doivljava kao jezik dostupan zdravom razumu i logikom
razmiljanju lingviste.

Nastavna jedinica
Za as od devedeset minuta predvieno je da se uradi najmanje jedan pre-
vod s italijanskog na srpski i jedan prevod sa srpskog na italijanski. Od ueni-
ka se oekuje da prethodno urade prevod kod kue i da dou pripremljeni na
as.

Vebe usmenog prevoenja


U poslednje dve generacije uradili smo i nekoliko vebi usmenog prevo-
enja. Uprkos injenici da tehnika usmenog prevoenja ne spada u okvire na-
eg kursa, odluili smo se za ove vebe na zahtev polaznika. Smatrali smo kori-
snom mogunost da polaznici u sasvim nerizinoj situaciji i nestresnom oku-
enju provere svoje sposobnosti konskekutivnog prevoenja.
Pre vebe pruili smo osnovna uputstva koja se tiu sluanja, beleenja i
reprodukovanja.
Studentima smo preporuili i stavili na raspolaganje italijanski udbenik
Interpretazione simultanea e consecutiva: problemi teorici e metodologie didatti-
che14 koji su priredili profesori italijanske kole za prevodioce iz Trsta (Scuola
Superiore di Lingue Moderne per Interpreti e Traduttori) i koji obiluje primeri-
ma iz prevodilake prakse, moguim tehnikama beleenja i sl.
Kao nastavni materijal za jednu od vebi usmenog prevoenja izdvojili bi-
smo intervju15 sa bivim italijanskim ministrom za politiku Evropske zajed-
nice. Tema intervjua su obnovljivi izvori energije, a ujedno je i prva veba za
usmeno prevoenje koju smo radili. Izvorni intervju smo prilagodili tako da
uvod i pitanja novinara budu na srpskom, a odgovore ministra smo zadrali na
italijanskom. Tekst smo podelili na manje celine do pedesetak rei, odnosno
u proseku tri-etiri smislom povezane reenice. Unapred smo definisali celi-
ne za prevoenje i obezbedili prevodilaki zadatak svakom polazniku. U vebi
uestvuju polaznici u razliitim ulogama: srpski novinar, italijanski ministar i
prevodilac. Novinar ita svoju celinu na srpskom, za to vreme drugi student u
ulozi prevodioca slua i belei jer nema izvorni tekst ispred sebe, a zatim usme-
no reprodukuje tekst na italijanskom. Sledei polaznik ita odgovor ministra
na italijanskom, za to vreme naredni polaznik slua, a zatim usmeno prevodi i
tako redom...
Vebu smo organizovali tako da je svako od polaznika najmanje jednom
bio u ulozi prevodioca, a celine za prevoenje se nisu ponavljale. Budui da
je bilo polaznika koji su eleli da budu u ulozi prevodioca vie puta, zakljui-

14 Falbo C., Russo M., Straniero Sergio F. (2005) Interpretazione simultanea e consecutiva:
problemi teorici e metodologie didattiche, Milano, Hoepli.
15 V.Prilog 1, tekst br. 21.
514
Marija Koprivica

li smo da ih je veba angaovala i motivisala. Meutim, moramo napomenuti


i da je pojedincima (u obe generacije) ova veba bila teka, ak da ih je i obe-
shrabrila. Neuspeli polaznici su najee govorili da nisu bili dovoljno kon-
centrisani ili da im je teko da se dovoljno koncentriu, a alili su se i na du-
inu teksta koji im je ostavljen na prevoenje.
Na utisak je da u tenji da zapamte svaku re, nisu uspevali da prenesu
optu sliku i zapamte kljuni smisao. Neuspeh pojedinaca objanjavamo nei-
skustvom i strahom od nepoznate situacije.
Slinu vebu ponovili smo nekoliko puta i u generaciji 2009., a kao mate-
rijal su nam posluili aktuelni novinski lanci iz oblasti energetike i aktuelnih
drutveno politikih deavanja16.

Rezultati
Svi polaznici kursa uspeno su poloili zavrni ispit. Najnia ocena pola-
znika je 6, a najvia 10. Istakli bismo kao veoma visoku prosenu ocenu u ge-
neraciji 2009: na prevodu sa srpskog na italijanski 7.88, a sa italijanskog na srp-
ski 8.88.
Za svakog polaznika pojedinano uradili smo klasifikaciju i analizu grea-
ka, a ovom prilikom bismo samo istakli da je upotreba lana najvea potekoa
u prevoenju na italijanski jezik.

Evaluacija kursa
U skladu sa savremenim zahtevima poboljanja kvaliteta nastave, na kraju
kursa polaznici sve tri generacije ocenili su putem anonimnog anketnog ispiti-
vanja primerenost kursa njihovim oekivanjima. Navodimo rezultate ispitiva-
nja poslednje generacije 2009. U ispitivanju je uestovalo 67% ukupnog broja
polaznika (odnosno 18), koliko ih je bilo prisutno na poslednjem asu. eleli
smo da ispitamo osnovne parametre kursa (silabus, nastavni materijal, didak-
tika, uinak).17 Kao indikatori za dobijanje ovih parametara posluila su nam
pitanja koliko su polaznici zadovoljni organizacijom sadraja tokom kursa, na-
stavnim materijalom, nainom rada predavaa i koliko smatraju da su pobolj-
ali svoj vokabular. Ponueni odgovori su na skali zadovoljstva od 1 do 4 (gde
je 1- uopte se ne slaem, a 4 potpuno se slaem), a poslednje pitanje je otvo-
renog tipa na koje polaznici daju svoj lini komentar u vezi sa kursom jezika
elektrotehnike.
Polaznici iz 2009. godine izrazili su svoje zadovoljstvo kursom veoma vi-
sokom ukupnom prosenom ocenom 3.94 (na skali od 1 do 4).
Najviom ocenom vrednovali su nain rada predavaa 3.94 (na skali od 1
do 4) i silabus 3.78 (na skali od 1 do 4). Nastavni materijal dobio je ocenu 3.72,
a uinak usvajanja 3.67 (na skali od 1 do 4).

16 V. Prilog 1, tekstovi br. 21 i 22.


17 Anketa je uraena u saradnji sa diplomiranim psihologom Melinom Boltom, saradnikom u
preduzeu Strategic Point.
515
Glotodidaktiki aspekti jezika struke nastava jezika elektrotehnike

Zakljuak
Nastava jezika elektrotehnike aktuelno je didaktiko pitanje imajui u vidu
sve veu potranju za strunim prevodima i prevodiocima.
Miljenja smo da osnovni ciljevi kurseva strunog jezika za prevodioce
treba da budu usmereni ka poboljanju jezikih vetina (prevoenje, ali i ve-
tine manipulisanja tekstom), proirivanju znanja i usvajanju tehnike kultu-
re, kao i usmeravanju prevodioca u daljem samostalnom razvoju. U ostvariva-
nju navedenih ciljeva, a prvenstveno u formiranju silabusa i odabiru nastavnog
korpusa, neprekidno smo imali na umu da steena saznanja odgovaraju pret-
postavljenim trinim zadacima u prevoenju. Opredelili smo se za aktuelan i
verodostojan nastavni materijal iz reprezentativnih oblasti elektrotehnike, kao
i za tekstove najrazliitijih anrova (od enciklopedijskih odrednica, tekstova
iz udbenika, novinskih lanaka iz dnevnih novina i strunih asopisa, rekla-
mnih kataloga za proizvode, uputstava za ureaje i aparate, normativnih akata,
ugovora, meudravnih protokola o saradnji, projektne dokumentacije i javnih
poziva i Internet prezentacija do intervjua, adekvatnim za vebe usmenog pre-
voenja).
Budui da elektrotehnika belei svakodnevne promene i dostignua, sma-
tramo da nastavni materijal zahteva stalno auriranje i bogaenje savremenim
sadrajima, kako ne bi izgubio na svojoj aktuelnosti i primenljivosti.

Bibliografija:
Arcaini E. (1988) Epistemologia dei linguaggi settoriali, in CLUC, Il linguaggio delle sci-
enze e il suo insegnamento, Brescia, La scuola
Balboni P. (2000) Le microlingue scientifico professionali, Torino, UTET Libreria SrL
Beccaria G. L. (1973) I linguaggi settoriali in Italia, Milano, Gruppo Editoriale Fabbri-
Bompiani
Beninatto R. (2007) A Review of the Global Translation Market Place, Common Sense
Advisory Inc, www.atc.org.uk
Berruto G. (2004) Prima lezione di sociolinguistica, Roma-Bari, Laterza
Casadei F. (2001) Breve dizionario di linguistica, Roma, Carocci editore
Ciliberti A. (1981) Linsegnamento linguistico per scopi speciali, Bologna, Zanichelli
editore Cortelazzo M.A. (1990) Lingue specialiLa dimensione verticale, Padova, Uni-
press
Eco U. (2003) Dire quasi la stessa cosa. Esperienze di traduzione, Milano, Bompiani
Falbo C., Russo M., Straniero Sergio F. (2005) Interpretazione simultanea e consecutiva:
problemi teorici e metodologie didattiche, Milano, Hoepli
Gotti M. (1991) I linguaggi specialistici. Caratteristiche linguistiche e criteri pragmatici,
Firenze, La Nuova Italia
Gregory M., Carroll S. (1978) Language and Situation, London, Routledge & Kegan
Paul
Mazzotta P., Salmon L. (2007) Tradurre le microlingue scientifico-professionali. Riflessio-
ni teoriche e proposte didattiche, UTET universit
Nida E.A. (1997) Translation in the Information Age, in LABRUM M.B., The Changing
Scene in World Languages. Issues and Challenges, Amsterdam-Philadelphia, Benjamins
516
Marija Koprivica

Sibinovi M. (1990) Tehnika prevoenja. Opti deo, Beograd, Zavod za udbenike i na-
stavna sredstva
Slavi M. (2006) Kurs ruskog jezika za strune prevodioce jedno iskustvo, Herceg Novi,
Konferencija Strani jezik struke
Sobrero A. (2002) Introduzione allitaliano contemporaneo. La variazione e gli usi, Ro-
ma-Bari, Laterza
Stanoji ., Popovi Lj. (1997) Gramatika srpskog jezika za I-IV razred srednje kole,
Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva

Prilog 1: Nastavni materijal za vebe prevoenja na kursu Jezik elektrotehnike za


prevodioce italijanskog jezika u Udruenju strunih i naunih prevodilaca u Beo-
gradu
Enciklopedijske odrednice:
1. Elettrotecnica, Ingengneria elettrica, Elettronica i Centrale elettrica, Enciclopedia de-
lle Scienze (2005) Milano, Garzanti
2. Telecomunicazioni: Storia, Reti, Labc delle telecomunicazioni, Reti analoghe e reti
digitali, lAutostrada delle telecomunicazioni, CD Microsoft Enciclopedia ENCARTA 98
Tekstovi iz udbenika:
3. De Menna L (1998), Cariche elettriche e forze elettriche u udbeniku Elettrotecnica,
Napoli, ed.Vittorio Pironti
4. Popovi M. (2004) Sadraj udbenika Osnovi elektrotehnike, Beograd, Elektrotehni-
ki fakultet
Novinski lanci:
5. Arcidiacono F. (2007): Vivi My Home Shop Bticino: la domotica a portata di mano,
Attualit elettronica n.1 (januar 2007.), str.4647
6. CALDO TOGLIE ENERGIA : Black-out elettrici in tutta Italia, asopis Panorama
(26.6.2003.), archivio.panorama.it/home/articolo/idA020001019687
Reklamni katalozi za proizvode:
7. O.DE NICOLAI, Prodotti per telecomunicazioni, www.denicolai.it/container.asp
Uputstva za ureaje i aparate:
8. Guida per lutente , www.dell.com
9. Introduzione allhardware del Personal Computer (2001) Manthys, www.glossix.it
10. Manuale di istruzioni per linstallazione del modem AMB, www.amb.ch/index/tele-
comunicazio