You are on page 1of 7

Da sam rei to pitanje

Da zastane u krivinom
postupku i saeka da to
pitanje rei drugi sud ili
Krivino- Muselimovi
organ.
(npr, eka se odluka da
1. Princip zakonitost sud u praninom
Po principi zakonitosti: postupku odlui o pravu
Da niko nevim ne bude vlasnitva na nekoj stvari)
osudjen.
Da se poinuocu k.d 6. Stvarna nadlenost
izrekne krivina sankcija Stvarna nedlenos je ovlatenje i
za dijelo koje je zakonom dunost sud da postupa u
propisano, kao i sankcija. odreenom krivinom predmetu.
Da sankciju moe izrei Tako je da za odreena krivina
samo nadleni sud. dijela stvarno nadlean sud vieg
ili nieg ranga.
2. Na kojim dokazima sud moe
zasnivat presudu 7. Sastav suda
Sud moe zasnovati presudu Sastav suda je funkcionalna
samo na injenicama i dokazima nadlenost, to je nadlenost
koji su izneseni na glavnom prema kome e suditi sudija
pretresu. pojedinac ili vijee, zavisno od
Sud zasniva presudu na glavnoj krivinog dijela iz injeninog
raspravi, neposredno i usmeno. opisa iz optunice.
Izuzetak od neposrednog
izvoenja dokaza su izjave lica u 8. Za koja KD sudi sudija pojedinac
toku istrage, koja su umrla ili Sudija pojedinac sudi za krivina
duevno oboljela. dijela do 10 godina kazne zatvora
ili novanom kao glavnom
3. Princip akuzatornost kaznom.
Princip akuzitornosti (lat. Akuzare
znai optuivati) znai da krivini 9. Novaana kazna
postupak moe se pokrenuti i Novana kazna je kazna najee
provesti samo na zahtjev tuioca. za k.d imovinskog karaktera, za
k.d u prirodi ili ekologiji. Moe biti
4. Kako se inicira krivini postupak glavna i sporedna kazna.
Krivini postupak se inicira, Novana kazna se izrie u
donoenjem naredbe od strane dnevnim iznosima (od 5-365
tuioca za pokretanje istrage. dnevni iznosa za koristoljublje do
1500) ili u novanim iznosima (od
5. Prethodna pitanja u krivinom
300-100.000 km za koristoljublje
postupku
do 1.000.000 KM) Sud u presudi
Predhodna pitanja su samo
odreuje u kom se roku treba
pravna pitanja, to znai da to ne
platit novana kazna, i to
mogu biti procesna ili injenina.
Sud moe reiti predhodno najmanje 15 dana ili najksanije 6
pitanje na dva naina: meseci. U odreenim sluajevima
se moe odrediti rok na 1 godinu i Ako je neko lice optue za vie k.d
placanje u ratama. Ne naplauje a za neka je nadlean nii a za
se prinudno, vec ako ako je ne neka vii sud, nadlean je vii sud.
plati u roku koji je odredjen u Ako su nadleni sudovi iste vrste,
presudi, sud ce zamenit novcanu nadlean je onaj sud gde je tuilac
kaznu, za kaznu zatvora, gde je podneo zahjtev za voenje
jedan dan 100 KM. postupka.
Sud moe doneti reenje da se
10. Kazna zatvora sprovede jedinstven postupak,
Kazna zatvora je u naem ako je vie lica optueno za vie
zakonodavstvu, osnovna krivina k.d gde su meusobno povezani,
sankcija. Kazna zatvora moe biti a za neka dela je nadlean vii a
samo glavna kazna. za neka dela nii sud, nadlean je
Kazna zatvora se izrice na godine i vii sud.
mesece, a do 6 meseci na mesece Sud donosi rijeenje o spajanju
i dane. postupka, protiv rijeenja kojim je
Raspon izricanje kazne zatvora je dozvoljeno spajanje ili je odbijen
od 1 mesec (opsti minimum) do prijedlog nije dozvoljenja alba.
20 godina (opsti maximum).
Kazna zatvora do 6 mjeseci se uz 14. Razdvajanje krivinog postupka
pristanak osudjenog moze Sud moe doneti rijeenje o
zamenit za novcanu kaznu, a razdvajanu postupka, zbog
izuzetno za radom za opste dobro. cijelishodnosti postupka. Tako da
Izvrava se u ustanovama se postupak moze odvojiti,
zatvorenog, poluotvorenog ili recimo ako je vise lice optuzeno
otvorenog tipa, za razilku od za k.d gde su medjusobno
kazne dugotrajnog zatvora, gde se povezani, a jedno od tih lica je
izdrzava u ustanovama tesko povredjeno ili bolesno, ili
zatvorenog tipa. ako je jedno lice priznalo krivnju a
drugo nije,sud ce doneti rijesenje
11. Zamjena kazne zatvora novanom gde ce postupak voditi odvojeno.
kaznom Protiv rijesenje nije dozvoljenja
Kazna zatvora do 6 mjeseci se uz zalba.
pristanak osudjenog moze zamenit za
novcanu kaznu. 15. Razlozi za izuzee suca u KP
Sudija e se izuzeti ako:
12. U kom periodu se moa izvrit Ako je oteeni
novana kazna Ako je s oteenim,
Sud u presudi utvruje rok osumnjienim, tuiocem i
plaanja novane kazne. Rok ne braniocem u krvnom
moe biti krai od 15 dana ili dui srodstvu
od 6 meseci. U odreenim Ako je u istom predmetu
sluejavima na molbu osuenog uestvovao kao SPP, SPS
Ako je uestvovao kao
lica, sud moe doneti rok plaanja
svedok, ili vetak
u roku od 1 godine, na ratama.
O izuzeu odluuje
13. Spajanje krivinog postupka presednik suda, o izuzeu
odluuje na zahtjev Prilikom odreivanja
stranke ili ako sudija pritvora i dok pritvor traje
sazna za razloge izuzea i Nakon podizanja
obavesti presednika suda. optunice ako je optuen
O izuzeu se odluuje za krivino dijelo gde je
rijeenjem. predviena kazna zatvora
10 godina ili vie
16. ta je sudija za prethodni postupak Ako sud utvrdi da je
Sudija za predhodni postupak obavezna odbrana zbog
postupa u istrage sledeim sloenosti predmeta ili u
sluajevima: interesu pravde.
Izdaje naredbe za
dovoenje 19. Moe li se imat vie branitelja i
Izdaje naredbe za pretres pravila
stana, lica stvari Osumnjieni/optueni, moe
Izdaje naredbe za imati vie branioca, ali se mora
posebne istrane radnje znati mora znati status glavnog
Odluuje o lienju branioca. Vie branilaca ne mogu
slobode, i o pritvoru imati lica kojima se postavljen
Postavlja branioca po
branilac zbog loeg imovinskog
slubenoj dunosti
stanja.
17. Sudija za prethodno sasluanje
20. Mjere zabrane
Sudija za predhodni postupak
Mjere zabrane su mjere koje
postupa u sledeim sluajevima:
odreuju ako postoje oklonosti
Odluuje o optunici u
da bi osumnjieni mogao pobjei,
smislu njenog
sakriti otii u inostranstvo.
potvrivanja
Osnovna mjera zabrane je
Dostavlja optunicu
zabrana naputanja
osumnjienome i
prebivalita/boravita, sud uz
braniocu
Odluuje o prigovorima mjeru zabrane moeo oduzeti
Uzima izjavu o privremene putne isprave.
priznavanju krivnje Dodatne mjere zabrane su:
Razmatra sporazum o Zabrana preduzimanja
priznavanju krivnje odreenih poslova
Postavlja branioca po Zabrana prilsaka
slubenoj dunosti odreenim licima
Dostavlja predmet Zabrana prilaska
sudiji/vijeu odreenom podruiju
Obavezno periodino
18. Kad osumnjieni mora imat javljanje policijskom
branitelja organu.
Osumnjieni mora imati branioca:
Prilikom prvog ispitivanja 21. Jamstvo
ako je gluv ili nijem, ili Jemstvo je mjera obezbeenja
ako je predviena kazna osumnjienog/optuenog, koja
dugotrajnog zatvora.
slui iskljuivo u spreavanju Ako postoji opasnost da
bjegstva. e uticati na svedoke ili
Jemstvo je mjera koju sud vetake
odreuje na predlog Ako postoji opasnost da
osumnjienog/optuenog ili e zavriti zapoeto k.d ili
njegovog branioca, JEMSTVO NE poiniti drugo
MOE PREDLOITI SUD ILI Ako je poinio k.d gde je
TUILAC. predviena kazna zatvora
Jemstvo uvijek glasi na novani preko 10 godina, i gde e
iznos, mada se mogu zaloiti njegovim putanjem na
pokretne i nepokretne stvari. slobodu rezultirati
Jemstvo e propasti ako remeenjem javnog reda i
osumnjeni/optueni pobjegne, i mira.
jemsto e postati prihod budeta.
Jemstvo e se ukinuti u sledeim
sluajevima: 23. Vremenski period na koji se
Ako je uredno dostavljen odreuje pritvor prvi put
poziv, a ne odazove se Kada se pritvor prvi put odreuje,
pozivu odreuje se na obrazloeni
Ako se sprema za prijedlog tuioca. Prvi put
bijegstvo odluuje sudija za predhodni
Ako se odredi pritvor postupka, na osnovu rijeenja o
Jemsto se ukida odreivanju pritvora. Prvi put se
rijeenjem. pritvor odreuje na mijesec dana.
ROK ZA ALBU KADA SE PRVI PUT
22. Pritvor
ODREUJE PRITVOR JE 24h.
Kada se prvi put odreuje pritvor,
odreuje ga sudija za predhodni
24. Obaveza tuitelja kod produenja
postupak, uz obrazloeni predlog
pritvora
tuioca. Obaveza tuioca kod produenja
Tuilac kada predlae pritvor,
pritvora je da obrazloi
mora osim zakonskog osnova dati
produenje pritvora, mora se
obrazloenje (npr. Vien je kako
obrazloiti zakonski osnov na koji
ide prema granici)
se pozavo zbog produzenja
Pritvor se odreuje u sledeim
pritvora.
sluajevima:
TUILAC MORA NAJMANJE 5
Ako je postoje osnovane
DANA PRIJE ISTEKA PRITVORA,
sumnje da je poinjeno
DOSTAVITI SUDU PREDLOG ZA
k.d
Ako se krije, i postoje PRODUENJE PRITVORA. ROK ZA
ALBU KOD PRODUENJA
okolnosti koje ukazuju da
planira bijegstvo PRITVORA JE 72h.
Ako postoji bojazan da e
25. Sadraj optunice
unititi dokazne predmete
Optunica sadri sledee
ili ih sakriti
elemente:
Naziv suda
Podatke o Nakon toga tuilac ita
osumnjienome. optunicu (GLAVNI
Opis k.d s vremenom, PRETRES POINJE
mijestom i predmet ITANJEM OPTUNICE)
izvrenja. Nakon itanja sudija pita
Zakonski naziv k.d, s optuenog jel rezumeo
citiranjem k.z. optunicu, ako nije
Predlog dokaza koje treba objasnit e mu na nain
izvesti na koji e razumeti.
Rezultat istrage. Zatim tuilac daje uvodno
Dokazi koji podkrepljuju izlaganje, (to je
navode optunice. obavezno), nakon toga
moe i optueni i njegov
26. Prava optuenog nakon podizanja
branilac dati uvodno
optunice
izlaganje, ali to nije
Osumnjieni nakon podizanja
obavezno.
optunice moe istai prigovore.
Nakon toga poinjeg
ROK ZA ALBU/PRIGOVOR PO
koncept dokazivanja i to
OPTUNICI JE 15 DANA OD DANA
Dokazi
DOSTAVLJANJA.
optube
Dokazi
27. Prigovor na optunicu-u kom roku
odbrane
i iz kojih razloga se daje
Dokazi
Prigovor na optunicu se moe
optune
podneti u roku od 15 dana od
kojima se
dana dostavljanja optunice.
Prigovor se moe: pobijaju
Osporavati nadlenost (ali navodi
samo stvarna) odbrane
Spajanje postupka Dokati
Razdvajanje odbrane kao
Na formalne nedostatke u odgovor na
optunici pobijanje
Na zakonitost dokaza Svi ostali
Ako je povreeneo pravo dokazi koje
na odbranu. odredi sud.
Ako su prigovori
neosnovani, SPP odluuje Nakon
rijeenjem. Protiv reenja izvoenja
nije dozvoljenja alba. dokaza, daje
se zavrna
28. Tok glavnog pretresa rije (zavrna
Tok glavnog pretresa je sledei:
rije je slika i
Sudija/presednik vijea
analaza
otvara glavnu raspravu i
dokaznog
utvruje jesi li prisutna
postupka)
sva lica
Zavrni rije Zbog povrede krivinog
daje prvo postupka
tuilac Zbog povrede krivinog
Zatim zakona
optueni ili Zbog pogrenog i
njegov nepotpunog injeninog
branilac stanja
Tuilac moe Zbog odluke o krivinoj
na njihovo sankciji, oduzimanju
izlaganje dati imovinske koristi,
povno trokova postupka
zavrnu rije
Optueni ima 32. Kad se moe podnijet alba na
pravo na odluku II-stepenog suda
Protvi presude drugostepenog
zavrnu rije,
suda dozvoljenja je alba u
optuenom
sledeim sluajevima:
pripada pravo
Ako je drugostepeni sud
da zadnji daje
izrekao kaznu
zavrnu rije
dugotrajnog zatvora ili
potvrdio takvu od strane
29. Direktno i unakrsno ispitvanje prvostepenog.
Direktno ispitivanje je ispitivanje Ako je prvostepeni doneo
svedoka ili vetaka od stranke osuujuu, a
koja je prva pozvala na ispitivanje drugostepeni
(Nisu dozvoljena sugestivna osloboujuu presudu i
pitanja). obratno.
Unakrsno ispitivanje je ispitivanje
svedoka ili veta od suprotne 33. Vrste meunarodne pravne
strane, nakon to je prva strana pomoi u krivinim stvarima
Vrste meunarodne pravne
zavrila ispitivanje. (Dozvoljena su
pomoi mogu biti:
sugestivna pitanja)
Opte (za procesne radnje,
Nakon Direktnog i Unakrsnog
saslusanje, svedoka, vjestaka,
ispitivanja, slijedi dodatno
razmena informacija,
ispitivanje, tj od strane koja je
oduzimanje predmeta.
prva pozvala svedoka ili vetaka.
Posebne:
30. Vrijeme izricanja presude Ustupanje i
Sud nakon zavrenja glavnog preduzimanje
pretresa izrie presudu odmah. krivinog gonjenja
Ako nije u mogunosti izrei e je
Izruenje
u roku od 3 DANA od dana
osumnjienih,
zakljuenja glavne rasprave
okrivljenih, osuenih
31. Razlozi za podnoenje albe lica (stranih
dravljanja)
Uslovi izruenje su: se izvri
Da lice nije sudska odluka
dravljanin
BIH 34. Kazneni nalog
Da nije lice Izdavanje kaznenog naloga podnosi
koje ima tuilac u formi optunice ako je:
Azil Skupljeno dovoljno
Da se ne dokaza gde se prua
trai osnov da je poinjeno k.d
izruenje Da je za to k.d predviena
zbog kazna zatvora do 5 godina
politikih i ili novana kao glavna.
vojnih k.d
Tuilac moe predloiti
Da nije
jednu ili vie krivinih
zastupila
sankcija i to:
zastara
Uslovnu osudu
Da je
Mjere bezbjednosti
utvren Novanu kaznu (Visina
indentitet i novane kazne ne moe
da ima biti vea od 50.000 KM)
dovoljno Tuilac ne moe predloiti
dokaza kaznu zatvora

Priznavanje i izvrenje
stranih sudskih
odluka.
Uslovi da se prizna
strana sudska odluka
su:
Da je
pravosnana i
da je izrekao
nadleni
organ
Da je to k.d
predvieno
prema
zakonodavstv
u BIH
Da je nije
nastupila
zastara prema
zakonodavstv
u BIH
Da je lice
saglasno da