You are on page 1of 33

PANEVROPSKI UNIVERZITET

APEIRON
SAOBRAAJNI FAKULTET

Redovne studije
Smjer: Drumski saobraaj i transport

Predmet: Primjena raunarskih tehnologija u


drumskom saobraaju

Geografski informacioni sistemi


(Seminarski rad)

Predmetni nastavnik:
Prof. dr Zoran . Avramovi, dipl.in.elek.

Student:
Bogdan ubrilovi
Indeks br. 46-13/RDST

Banja Luka, septembar 2017.


SADRAJ
Uvod .......................................................................................................................................................... 2
1. ISTORIJA I RAZVOJ GIS-A ............................................................................................................. 3
2. ELEMENTI I STRUKTURA GIS-A .................................................................................................. 5
2.1. Hardver ........................................................................................................................................... 5
2.2. Softver ............................................................................................................................................ 6
2.3. Podaci ............................................................................................................................................. 9
2.4. Metode .......................................................................................................................................... 10
2.5. Korisnici ....................................................................................................................................... 11
3. PODACI KOJI SE KORISTE U GIS-U .......................................................................................... 11
3.1. Rasterski tip podataka................................................................................................................... 11
3.2. Vektorski tip podataka .................................................................................................................. 12
3.3. Alfa numeriki tip podataka ......................................................................................................... 13
3.4. Digitalni model visina .................................................................................................................. 13
4. STANDARDIZACIJA I GIS ............................................................................................................. 14
5. POSTUPAK PROJEKTOVANJA GIS APLIKACIJE ................................................................. 17
5.1. Identifikacija problema ................................................................................................................. 18
5.2. Projektovanje modela podataka .................................................................................................... 19
5.3. Upravljanje projektom .................................................................................................................. 20
5.4. Problemi implementacije .............................................................................................................. 20
5.5. Ocjenjivanje projekta ................................................................................................................... 21
6. PRIMJENA GIS-A............................................................................................................................. 21
6.1. Zadaci ........................................................................................................................................... 22
6.2. Funkcije GIS-a: ........................................................................................................................... 26
6.2.1. Unos podataka ...................................................................................................................... 26
6.2.2. Obrada podataka ................................................................................................................... 26
6.2.3. uvanje podataka i upravljanje bazom podataka .................................................................. 26
6.2.4. Upiti i analize........................................................................................................................ 27
6.2.5. Formiranje i prezentacija izvetaja ....................................................................................... 27
6.2.6. Vizuelizacija podataka .......................................................................................................... 27
7. INTEGRISANJE GIS TEHNOLOGIJE I TRANSPORTNIH PRIMjENA ................................. 27
7.1. Primjeri primjene GIS i GPS u saobraaju ................................................................................... 28
7.1.1. Vazduhoplovni navigacioni sistemi ...................................................................................... 28
7.1.2. Sluba za hitne sluajeve i lociranje .................................................................................... 28
7.1.3. Praenje vozila u realnom vremenu ...................................................................................... 29
7.2. Personalizovani saobraaj ............................................................................................................ 29
7.3. Razvoj informacionih sistema za saobraajne nezgode koristei GIS .......................................... 30
8. ZAKLJUAK ..................................................................................................................................... 31
LITERATURA ....................................................................................................................................... 32
UVOD

GIS Geographic Information System ( Geografski informacioni sistemi) je


rasprostranjeni globalni informacioni sistem koji ima iroku primjenu. GIS je , u osnovi,
raunarski sistem sposoban za integrisanje, skladitenje, ureivanje, analizu i prikaz
geografskih informacija. U irem smislu, GIS predstavlja orue pametne karte koje ostavlja
mogunost korisnicima da postavljaju interaktivne upite, analiziraju i uruju prostorne
informacije.
U veoma obimnoj svjetskoj literaturi na temu GIS-a postoji veliki broj definicija, koje su dali
naunici, istraivai i eksperti iz podruja geografije, geodezije, saobraaja, rudarstva,
geologije, ekonomije, matematike, ... Neke od definicija su propustile da naglase pravu snagu
GIS-a, koja se sastoji u sposobnosti integracije prostornih podataka i podrci odluivanju, ali se
ipak u svima spominju kljune osobine i mogunosti analize prostornih podataka. U izboru
definicija akcenat je stavljen na razliite aspekte GIS-a. Iako navedene definicije pomau
razumjevanju sutine, nikada nije potrebno insistirati na strogoj i konanoj definiciji GIS-a,
poto se on stalno razvija i nalazi nove primjene.
Geografski informacioni sistem (GIS) se moe opisati kao racionalno organizovan skup
raunarskog hardvera, softvera, geografskih podataka i korisnika, koji je projektovan tako da
omoguava efikasno prikupljanje, uvanje, obradu, analizu i prostorno prikazivanje geografskih
i svih drugih infomacija koje su od interesa za korisnika.
Razliite definicije GIS-a mogu se grupisati prema aspektu posmatranja na:

x jezike definicije
x tehnike definicije
x funkcionalne definicije
x definicije zasnovane bazama podataka,
x organizacione definicije,
x stratekedefinicije
x poslovne definicije
x opte definicije.

2
1. ISTORIJA I RAZVOJ GIS-A

Naunici su na zidovima peine Laska u Francuskoj otkrili crtee koje prikazuju


ulovljene ivotinje, pored kojih su bile i ucrtane i staze , koje prikazuju migracije tadanijh
ljudi. Ti zapisi stari 35 000 godina su slijedili dvoelementnu strukturu modernog GIS a :
grafika datoteka je povezana sa atributnom bazom podataka.
U 18.-om vijeku su se poele primjenjivati savremene geodetske tehnike za topografsko
kartiranje, najee za potrebe popisa stanovnitva.
U ranom periodu 20-og vijeka je nastupio razvoj fotografske litografije , gdje su karte bile
odvojene na slojeve. Proces razvoja raunarskih hardvera za potrebe istraivanja nuklearnog
oruja je vodio ka primjenama raunarskog kartiranja u ranim 60-im godinama prolog vijeka.
Primjena GIS a datirma od 1854. godine, kada je Don ou pratio razvoj kolere u Londonu ,
markirajui crnim krugovima lokacije zaraenih subjekata na mapi ( slika ispod ) . Zahvaljujui
njegovoj studiji o irenju kolere, pronaen je izvor zaraze, pumpa za vodu u centru jednog
naselja.

Godine 1967. se razvio prvi svjetski GIS centar u Kanadi, koji je nazvan Kanadski GIS (
Canadian GIS ili CGIS ), namjena mu je bila da se koristi za skladitenje, analize i rukovanje
podacima prukpljenim za Kanadski zemljini inventar. To je bio prvi svjetski sistem kao i
poboljanje nad primjenama kartiranja, jer je dozvoljavao mogunosti mjerenja, preklapanja,
digitalizovanja/skeniranja. Njegov osniva, geograf Roder Tomlinson, postao je poznat kao
otac GIS-a.
Ekspanziju i komercijalizaciju GIS doivljava osamdesetih godina prolog vijeka, emu je
najvie doprinjelo irenje raunarskih mrea, smanjenje cijena hardvera i rastua mo raunara.
Softverski paketi koji su bili neophodni za koritenje GIS-a su postajali sve sloeniji i
3
kompleksiniji, ali i dostupniji. Cijena im je varirala od par stotina dolara, do nekoliko hiljada.
Era komercijalizacije je poela razvojem prvog komercijalizovanog softvera koji se naziva
ArcInfo. GPS ( sistem za globalno pozicioniranje ) je postao glavni glavni izvor podataka za
geodetska mjerenja, navigaciju i kartiranje.

Iako GIS postoji vie od decenije, njegova potpuna upotreba je zapoela tek prije nekih 15
godina. Moe se rei da je GIS iznikao kombinovanjem aktivnosti iz 4 razliite discipline:

x kartografije, koja je pokuavala da proces pravljenja akrata automatizuje, tako da se


crtei zamjene vektorskom digitalizacijom

x kompjuterske grafike, koja je imala mnoge aplikacije digitalnih vektorksih podataka


izvan kartografije

x baza podataka, koje su kreirale osnovne matematike strukture, iji je cilj bio da rjee
probleme predstavljene pomou raunarske grafike i kartografije

x daljinske detekcije, koja je stvorila ogroman broj digitalnih podataka

4
2. ELEMENTI I STRUKTURA GIS-A

GIS sadri 5 osnovnih elemenata:


x hardver
x softver
x podaci
x moduli
x korisnici

2.1. Hardver

Hardver predstavlja fiziko raunarsko okruenje, na kome GIS funkcionie. Glavne


hardverske komponente GIS-a ine: centralni raunar, memorijski ureaji, skeneri, digitajzeri,
ploteri, tampai i raunarske mree.

Raunar posjeduje hard disk za memorisanje podataka i informacija, a dodatna


memorija se moe obezbjediti kroz mreu, eksternim memorjiskim ureajima i drugo.
Digitajzer i skener slue za konvertovanje karata ili dokumenata u digitalni oblk, da bi
mogli da se primjenjuju u kompjuterskim programima.
Digitajzer se sastoji od table i kursora sa tasterima, koji se koristi za snimanje lokacija
na karti kroz x, y i z koordinate.
Skener je ulazni ureaj koji slui da konvertuje analogne podatke u digitalne slike. Za
dobijanje kodataka primjenjivih u GIS-u, skener karte koje su uraene na papirnoj podlozi
konvertuje u rasterske slike visoke rezolucije.
Ploter, tampa ili bilo koja druga vrsta monitorskih ureaja koristi se za prikazivanje
rezultata obrade podataka. Ploter i tampa omoguavaju dobijanje izlaznih rezultata u
tampanom obliku, a monitorski ureaji prikazuju rezultate na ekranu.

5
raunar digitajzer skener

tampa ploter

Komunikacija izmeu raunara se obezbjeuje najee lokalnim elektronskim


mreama (LAN) na nivou jednog sistema ili firme, a nekad i globalnim elektronskim mreama.

2.2. Softver
Softver obezbjeuje alate za realizaciju osnovnih GIS funkcija: prikupljanje, analiza,
obrada i prikazivanje podataka o prostoru. Prema osnovnoj definiciji, GIS mora sadrati
module ija je funkcija unos podataka i kreiranje baza podataka, to znai da mora imati
podravajuu softversku arhitekturu, za kreiranje navedenih modula. Mjesto i ulogu moduli
vidimo na slici ispod.

Da bi sistem funkcionisao kao GIS, ni jedan od navedenih modula ne smije biti izostavljen.
6
U svijetu postoji veliki izbor softvera koji su bazirani na GIS tehnologijama i zasnovani na razliitim
raunarskim platformama. Kod softvera su vani raunarski program, naredbe (instrukcije) koje izvrava
raunar, operativni sistemi i aplikativni softver.

Operativni sistemi:

x DOS
x Windows
x UNIX
x LINUX

Aplikativni softver obuhvata namjenske programe za obradu teksta, stono izdavatvo, obradu slike, baze
podataka, zvuka, tabelarni raun i dr.

Obrada teksta:

x Microsoft Word
x Corel Word Perfect
x Latex
x Lapis

Namjena im je kreiranje jednostavnijih dokumenata sa slikama, tabelama i formulama.

x Stono izdavatvo:

x Adobe Page Maker


x FrameMaker
x 
InDesign
x 
Corel Ventura
x 
Quark XPress
x 
Microsoft MS Publisher

Svrha im je priprema za tampanje asopisa, knjiga i drugih aplikacija.

x Za obradu rasterskih slika slue:

x 
Adobe PhotoShop
x 
Corel PhotoPaint
x 
Paint

x Za obradu vektorskih slika imamo:

x 
Corel Draw
x 
Adobe Illustrator
x 
FreeHand

7
x CAD (Computer Aided Design) programi:

x 
Autodesk AutoCAD
x 
Bentley MicroStation

Namjena im je projektovanje i izrada dvodimenzionalnih 2D i trodimenzionalnih 3D grafikih modela


kod vektorske grafike.

x Baze podataka:

x 
Microsoft Access
x 
Clipper
x 
dBase
x 
Oracle
x 
Paradox
x 
InterBase

x Softver za GIS:

x 
Arc View
x 
Arc Info
x 
AutoCAD M
x 
Microstation MGE
x 
MAPINFO
x 
IDRISI
x 
Geo Media
x 
GRASS

Softver za GIS se moe podeliti na pet funkcionalnih grupa:

x obrada ulaznih podataka


x skladistenje podataka i upravljanje bazom podataka
x izlazni podaci i njihova prezentacija
x transformacija podataka i
x interakcija sa korisnikom

8
Primjer aplikacije GIS softvera

2.3. Podaci

Unos podataka obuhvata podatke iz razliitih izvora i njihovu konverziju u digitalni


oblik. Sistemi za upravljanje prostornim bazama podataka opisuju strukturu i organizaciju
prostornih podataka. Prostorna baza podataka obuhvata tri grupe podataka:
x podaci o lokaciji - precizno opisuju poloaj geografskih elemenata u prostoru u
definisanom koordinatnom sistemu
x atributi geografskih elemenata karakteristike geografskih elemanata, koje nisu
vezane za njhovu lokaciju ( boja, dimenzije, teina, kapacitet, i dr.)
x podaci o topologiji opisuju prostor i prostorne osobine, veze i meurelacije izmeu
geografskih elemenata u prostoru.

Transformacije podataka se mogu podeliti u dve vrste operacija:


x transformacije neophodne za uklanjanje greaka na podacima ili njihovo auriranje i
uklapanje sa drugim skupovima podataka
x iroki skup metoda analize koji se mogu primeniti nad podacima da bi se dobili
odgovori na pitanja postavljena GIS-u

GIS softveri imaju na raspolaganju velik skup softverskih alata, koji im daju mogunost
razliite transformacije prostornih podataka. Uzimajui u obzir da su zahtjevi korisnika za
transformacijom i pretraivanjem podataka neogranieni, svakodnevno se proiruje skup
softverskih alata, koji to omoguavaju. Korisniki interfejs podrazumjeva vezu izmeu GIS-a i
neposrednog korisnika, prilagoavanje ekranskog okruenja potrebama korisnika, mogunost
interaktivnog rada izmeu korisnika i raunara, i dr..

9
Slika 7. Primjer GIS podataka

Unutar informacijskog sastava mogu se upotrebiti razliiti tipovi podataka od kojih svaki ima
svoje karakteristike, a dijele se na:
1. prostorne
2. neprostorne
Podaci mogu biti prostorni u smislu da opisuju pojedini poloaj neposredno ili
posredno. Podaci se mogu prikazati u grafikom ili negrafikom obliku. Karte su osnovni izvor
podataka za GIS i katrografska tradicija je od kljunog znaaja za nain na koji GIS radi. Vano
je ipak znati da karte nisu jedini izvor podataka.

2.4. Metode

Metode primjene geografskih informacionih sistema odnose se na formiranje modela


za rjeavanje konkretnog problema u GIS-u. U GIS aplikacije mogua je ugradnja odreenih
programskih procedura koje mogu biti razvijene u okviru GIS sistema ili u nekom drugom
okruenju. GIS sistemi poseduju svoje programsko okruenje za razvoj korisnikog programa,
ili se programi mogu razvijati nezavisno i kasnije povezati sa GIS aplikacijom. Na primjer,
mogue je povezivanje FORTRAN, Visual BASIC, C++, ili nekog drugog programa sa GIS
aplikacijom.

10
2.5. Korisnici

Korisnici geografskih informacionih sistema su veoma brojni: od tehnikih lica -


specijalista koji razvijaju i odravaju sistem, do krajnjih korisnika koji izvravaju svakodnevne
poslove. Korisnici ove tehnologije su sva preduzea koja se na bilo koji nain bave prostorom,
odnosno upravljanjem i eksploatacijom prostornih objekata. GIS koriste: prostorni planeri,
ekolozi, demografi, planeri u saobraaju, analitiari prostornih pojava, finansijski konsultanti,
vojni strunjaci i strunjaci iz polja bezbednosti, nastavno osoblje iz oblasti geografije, i dr.

3. PODACI KOJI SE KORISTE U GIS-U

Kao i u svakom informacionom sistemu, tako i u GIS-u, podaci predstavljaju osnovu


sistema. Podaci koji opisuju neki dio Zemljine povrine nazivamo geografskim podacima.
Prostorni podaci ine osnovu GIS sistema. Svakim unosom prostornih podataka u raunar,
unapreuje se kvalitet usluge koju GIS prua korisnicima. Prostorni podatak je odreen
njegovom lokacijom na povrini zemlje, to znai da on posjeduje soptvenu tano zabiljeenu
lokaciju, jedinicu mjere, odreen koordinatni sistem i projekciju na karti.
S obzirom na organizaciju podataka, GIS moe generisati sledee tipove podataka:

x rasterske
x vektorske
x alfa-numerike
x digitalni model visina

3.1. Rasterski tip podataka

Rasterski tip podataka ili rasterske slike se sastoji od redova i kolona elija, pri emu svaka
elija ima svoju pojedinanu vrijednost. Rasterska elija se moe proiriti upotrebom rasterskih
granica za prikaz zelene, crvene i plave boje, kolornih mapa ili proirene atrubutne tablice sa
jednim redom za svaku jedinstvenu vrijednost elije. Osnovne karakteristike rasterske slike su:

x rezolucija slike
x dimenzija slike
x broj boja
x format zapisa

11
Rezolucija rasterske slike predstavlja irinu njegove elije izraenu u metrinim jedinicama,
obino jedna elija rasterske slike predstavlja jedan metar na zemlji. Dimenzija se definie
visinom i irinom, ondnosno brojem kolona i redova u slici. Broj boja rasterske slike se esto
naziva i dubina slike, i u zavisnosti od broja boja najee sreemo:
x 1-bitne ( crno bijele slike )
x 8-bitne ( slike sa 256 boja)
x 24-bitne ( slike sa 1,67 miliona boja)

Format zapisa je veoma bitna karakteristika rasterskih slika, budui da se radi o podacima sa
digitalnim zapisom. Najei formati rasterskih slika su bmp, tif, jpg, gif i drugi.

3.2. Vektorski tip podataka

Vektorski tip podataka je specifian, jer njegovu strukturu ine osnovni elementi
geometrije: take, linije i poligon. Osnovni element vektorskog sadraja je taka, iji je poloaj
definisan njenim koordinatama. Takom su prikazani entiteti veoma malih dimenzija koji se,
zbog razmjere prikaza, ne mogu prikazati pomou linije ili poligona. Linija je organizovani
skup povezanih taaka, njome se prikazuju entiteti koji se zbog malih dimenzija ne mogu
prikazati pomou poligona. Poligon je organizovan skup linija, kojima se neka oblast definie, i
gdje se prva i zadnja taka poklapaju.

12
3.3. Alfa numeriki tip podataka

Alfa-numeriki podacima se izraavaju negeometrijske karakteristike entiteta. Vei dio


podataka u GIS je predstavljen u alfanumerikom obliku, odnosno predstavljen je u obliku
slova i cifara. Alfanumeriki podaci u GIS-u se predstavljaju pomou tabela, te odatle nose
naziv i tabelarni podaci.

3.4. Digitalni model visina

Digitalni model visina ( DMV ) predstavlja organizovani skup podataka o visinama terena
zapisan u digitalnom obliku. Podrazumjeva se da DMV za svaku taku modela sadri podatke
o poloaju take na povri i podatke o njenoj visini H ( tabela 4 ).

13
4. STANDARDIZACIJA I GIS

Samo jedan pogled na prosjecnu geografsku kartu pokazuje da je kolicina detaljnih infromacija
za stvaranje svakoga kvadratnog centimetra ogromna. Klasicna kartografija je ostvarila
impozantan rezultat cesto sa nepotpunim informacijama,ostavljajuci masti korisnika da dopuni
ono sto nedostaje. Nove elektronske mogucnosti dopustaju nezamislivu akumulaciju svih vrsta
informacija iz mnogih disciplina,oblasti znanja I izvora,koja zajedno daju vanredno precizne I
potpune karte namjenjene svestranoj upotrebi. Dosta vremena prije uvodjenja digitalnih ili
racunarskih tehnika,prihvaceno je da je za olaksavanje interpretacije I razumijevanje karata
neophodno da vizuelna prezetnacija bude uniforma I homogena. Uvodjenjem racunarskih
metoda 60-tih godina,postal je jos neophodnije postojanje dogovora o opisu sadrzaja i formata
podataka. Podaci su iz racunarskih sistema proizvodjaca prenoseni u racunarski system
korisnika I bilo je neophodno da se informacije interpretiraju na isti nacin. U posljednjoj dekadi
postoji tendencija formiranja integrisanih geografskih infromacionih sistema,razvijenih nad
heterogenim I visebazicnim sistemima. Za razvoj standardnih specifikacija okruzenja u kojima
je moguce koriscenje heterogenih prostornih podataka od velikog znacaja je razvoj standard za
geografske podatke I informacije.

Vise vodecih proizvodjaca softvera za GIS ,medju kojima su :


Autodesk,Bentley,ESRI,MapInfo,Oracle I dr. oformili su takozvani Open GIS Consortium,koji
ima za cilj razvoj standard za prostorne informacione sisteme. Radi se o razvoju aplikacija koje
su napravljene tacno po mjeri korisnika,bez potrebe dodatnog programiranja,gdje su svi podaci
unificirani u isti relacioni model. Oracle je razvio takozvani Spatial Data Cartidge koji podrzava
prostorne podatke I omogucava da se oni efikasno cuvaju,d aim se jednostavno pristupa I da se
sa njima manipulise u okviru baze podataka.

14
Ovakav pristup razvoju softvera za GIS omogucava korisnicima das a svojim podacima,koji su
do sada funkcionisali u odvojenim sistemima,upravljaju u jedistvenom okruzenju. Aktivnosti
Open GIS Consortium-a, koje su uskladjene sa tempom razvoja softvera za GIS,bez sumnje d
ace za rezultate dati standard u oblasti prostornih informacionih sistema na svjetskom nivou.
Svjetski standard u oblasti geografskih informacionih sistema jos uvijek ne postoji,ali
napravljen je nacrt Internacionalnih standard usvojen od strane Tehnickog Komiteta ISO (
International Organization for Standardization) ,koji kruzi po sektorima I clanicama,zemljama
ucesnicama,radi odobrenja pre njegovog prihvatanja kao internacionalnog standard od strane
ISO vijeca. Neke zemlje su donijele svoje nacionalne standard modeliranja koji omogucuju da
se ma koji tip geografskih podataka predstavi koriscenjem prethodno definisanih modula.

x Standardizacija u oblasti geografskih informacija

Osnovni smisao standardizacije u domenu geografskih informacija je da se omoguci integracija


geografskih informacija sa ostalim digitalnim informacijama I aplikacijama. Ovo takodje
podrazumijeva inkorporiranje geografksih podataka u siroku mrezu postojecih informacionih
tehnologija.
Standardi u oblasti geografskih informacija odnose se na definicije,opise I upravljanje
geografskim informacijama,kao I na geoprostorne informacije. Prilikom razvijanja standard u
oblasti geografskih informacija neophodno je,kad god je to moguce,uzeti u obzir postojece
standard informacionih tehnologija. Pored potreba da u okviru tradicionalnih aplikacija I
digitalnih informacija,medju korisnicima postoji potreba za informacionim tehnologijama koje
registruju podatke po lokacijama,sto je osnovni put organizovanja I koriscenja prostornih
digitalnih podataka,I istovremeno uzrok rastucih potreba za standardima iz oblasti geografskih
informacija. Istovremeno,standardizacija u oblasti geografskih informacija treba da omoguci
njihovo bolje razumijevanje I upotrebu,bolju dopstupnost,integraciju I razmjenu da promovise
efikasnu I ekonomicnu upotrebu digitalnih geografskih informacija.

x SDTS ( Spatial Data Transfer Standard ) standard

SDTS je standard koji je 1992,godine u SAD propisan za prenos prostornih podataka. Mada su
konceptualni modeli podataka SDTS standard objektni modeli,on obuhvata samo definicije
klasa entiteta realnog svijeta I atributa. U konceptualnom modelu atributi se ne pridruzuju
tipovima entiteta ,niti se uspostavljaju ma kakve veze. Cilj SDTS standard: treba da definie
nacin prenosa digitalnih informacija izmedju razlicitih racunarskih sistema tako da se pri
prenosu sacuva znacenje informacija,jasno opise prostorne objekte I veze koji omogucavaju
predstavljanje prostornih entiteta ralnog svijeta,kao I dodatne informacije neophodne za
prenos,omoguci konverziju objekata definisanih od strane korisnika u standardizovan skup
objekata.

x Model podataka i metapodataka

Da bi se razumio model podataka SDTS standard sa stanovista razvoja modela podataka GIS-
a,neophodno je razmotriti konceptualni model podataka I logicke konstrukte modela prenosa
propisanih standardom.

15
x Konceptualni model

Ima tri dijela : model prostornih fenomena,model prostornih objekata pomocu kojih se
predstavljaju fenomeni I model prostornih karakteristika koji opisuje kako su modeli prostornih
objekata I prostornih fenomena povezani.

x Model prostornih fenomena

SDTS prenosi informacije o fenomenima koji su definisani u prostoru i vremenu. Fenomeni se


klasifikuju u klase fenomena. Definicija klase odredjuje da li fenomen pripada klasi.
Karakteristika klase fenomena naziva se atribut. Vrijednost atributa je kolicina ili kvalitet
karakteristike klase fenomena. Klase fenomena od intereza za razvoj sistema nazivaju se tipovi
entiteta, a pojedinacni fenomeni primjerci entiteta. Primjerci entiteta mogu da se agregiraju u
primjerke drugog tipa entiteta. Model prostornih fenomena odredjuje komponentu sta modela.
Da bi se razmjenom podataka sacuvalo znacenje podataka,neophodno je da ucesnici u razmjeni
koriste ista imena za prostorne fenomene i njihove attribute samo ako oni imaju isto sematicko
znacenje. Zbog toga se u ovom standard daju liste i definicije tipova entiteta i atributa. Liste
standardnih tipova entiteta i atributa predstavljaju rezultat visegodisnjeg rada u toku kojeg je
uporedjeno oko 2600 definicija geografskih karakteristika. U standard je nadedena lista od 198
standardnih tipova entiteta I 243 standardna atributa. Za svaki tip entiteta I svaki atribut data je
definicija. Standardni tipovi entiteta i atributi pokrivaju znacenje preko 1200 alternativnih
temirna. 1130 tipova entiteta i 72 atributa. U standard su date liste alternativnih termina,sa
odgovarajucim standardnim terminom za svaki element liste.Navedene liste ce se mijenjati
prema novim zahtjevima korisnika.
Standard ne odredjuje koji atributi predstavljaju karakteristike odredjenog tipa entiteta,niti
uspostavljaju bilo kakve hijerarhiske veze u modelu. Veze izmedju topa entiteta I atributa
navodi korisnik prema svojim potrebama,u modelima prenosa podataka.

x Model prostornih podataka

Primjerci entiteta predstavljaju se prostornim objektima,koji mogu biti agregacija drugih


prostornih objekata. Prostorni objekat koji predstavlja primjera entiteta naziva se objekat
entiteta. Objekti entiteta klasifikuju se u klse objekata entiteta,cije se karakteristike nazivaju
atributi. Standard definise nula,jedno I dvodimenzionalno proste prostorne objekte,koji ili nisu
agregirani iz drugih objekata ili agregati objekata ciji je tip razlicit od tipa agregiranog objekta.
Standard omogucava izgradnju slozenih objekata agregiranjem prostih ili drugih slozenih
objekata. Svi prostorni objekti grupisu se u tri klase:samo geometrija,geometrija I
topologija,samo topologija. Prva klasa objekata koristi se za crtanje,prikaz I geometrijske
operacije. Druga klasa koristi se za geometrijske crteze I topoloske operacije. Treca klasa moze
da se definise pomocu druge klase,izostavljanjem geometrije,a koristi se za analiticke operacije.
Za prostorne objekte definisani su odgovarajuci modeli prenosa. Prostorni objekti imaju
lokacija koja predstavlja komponentu gdje modela podataka.

x Model prostornih karakteristika

Tip karakteristika sastoji se od tipa entiteta I klase objekata entiteta koji ga predstavljaju.
Standard ne propisuje tipove karakteristika,vec prepusta korisniku da,prema svojim potrebama
upostavi vezu izmedju odredjenog primjerka entiteta.
Logicki konstrukti modela prenosa. Modulima,poljima I podpoljima modula prestavlja se
model prostornih karakteristika I dodatnih informacija potrebnih za prenos. Velik broj modula
ima relacionu strukturu. U modulima se mogu definisati novi tipovi entiteta I
16
atributa,primjeraka entiteta i prostornih objekata,kao i sturktura objekata entiteta. Osim
metapodataka o osnovnim konstruktnima modela,standard propisuje module kojima se prenose
drugi metapodaci,npr,o koordinatnom sistemu i kvalitetu podataka.

Jedini koordinatni sistem koji SDTS podrzava je Dekartov, sa dvije ili tri dimenzije.
Horizontalna komponenta sistema se predstavlja sistemom koji se moze konvertovati u sistem
geografska sirina geografska duzina. Informacije o kvalitetu podataka navode se modulima za
kvalitet podataka. Izvjestaj o kvalitetu sadrzi informacije o porijeklu, pozicionoj tacnosti,
atributnoj tacnosti, logicnoj konzistentnosti i potpunosti podataka.

x Vrijeme u modelu podataka

Svi primjerci SDTS modela su staticki. Standard omogucava da se navede logicko vrijeme I
vrijeme osmatranja podataka.

x Prosirivost modela

Model se moze prosirivati definisanjem novih tipova entiteta I atributa. Kako moduli za njihov
opis mogu biti eksterni,za prenos,jednom definisani elementi modela prostornih
fenomena,mogu se ponovo koristiti.

x Notacija

Za opis konceptualnog modela nije predlozena posebna notacija. Spisak I definicije standardnih
I alternativnih tipova entiteta I atributa dati su u obliku tabela. Sve veze koje postoje u
konceptualnom modelu opisuju se u modulima prenosa. Standard propisuje sadrzaj modula.

5. POSTUPAK PROJEKTOVANJA GIS APLIKACIJE

Projektovanje GIS aplikacije podrazumjeva postupak razvoja softvera u GIS okruenju


u cilju rjeavanja nekog konkretnog problema. GIS aplikacija je skup kompjuterskih programa
namjenjen realizaciji odreenog zadatka.
GIS se moe koristiti za rjeavanje najrazliitijih zadataka:

x praenje vozila na mrei gradskih ulica


x praenje rada pretovarne mehanizacije u nekom skladinom kompleksu
x prikazivanje mree puteva na teritoriji drave
x prikazivanje crkava i manastira u republici
x prikazivanje prodajnih objekata neke kompanije
x rjeavanje problema projektovanja ruta
x rjeavanje lokacijskih problema, i dr.

Pri razvoju GIS-a primjenjuju se:

17
x tehnike oblikovanja projekta
x tehnike rukovoenja projektom

Tehnike oblikovanja projekta pomau da se identifikuju priroda i obuhvatnost


problema, definie sistem koji treba da se formira, odredi koliinu i tip potrebnih podataka,
definie model prostornih podataka i prostorne analize koje se sa njima rade.
Tehnike rukovoenja projektom pomau da se projekat zavri na vreme i osigura
kvalitetan rad. Dobro oblikovanje projekta i njegovo rukovoenje su esencijalni za postizanje
primjenljive i efikasne GIS aplikacije.
U svjetskoj literaturi postoji veliki broj radova koji se bave projektovanjem GIS aplikacija i u
kojima su dati razliiti pristupi projektovanju. Na osnovu literature, mogu se uoiti dva osnovna
pristupa:

x projektovanje GIS-a na nivou cijele kompanije (poslovnog sistema )


x projektovanje pojedinanih GIS aplikacija

Projektovanje GIS-a na nivou cijele kompanije ili nekog poslovnog sistema zahtjeva
poznavanje poslovanja sistema, njegovih dijelova i veza koje postoje, kako bi se projektovala
GIS platforma za cijelu kompaniju. GIS platforma treba da omogui postojanje jedne ili vie
prostornih baza podataka koje bi bile dostupne svim korisnicima iz sistema, i mogunost
projektovanja razliitih GIS aplikacija prema zahtjevima i potrebama pojedinanih korisnika.
Postupak projektovanja GIS aplikacije obuhvata sledee korake:

1. identifikacija problema
2. projektovanje modela podataka
3. upravljanje projektom
4. problemi implementacije
5. ocjenjivanje projekta

5.1. Identifikacija problema

Postoji dve grupe problema, koji se mogu rjeavati primjenom GIS-a:


x struktuirani problemi :
Pod struktuiranim problemom se podrazumjeva problem koji je relativno lako
definisati i povezati sa prostornim podacima. Postoji veliki broj praktinih problema koji se
mogu dosta jednostavno povezati sa prostornim podacima: prikazivanje rasporeda i
karakteristika razliitih objekata, za koje se zna geografska lokacija, i dr.
x nestruktuirani problemi:
Nestruktuirani problem podrazumjeva problem ije reavanje nije jasno odreeno i
najee postupak rjeavanja zavisi od pojedinanih korisnika sistema i samih projektanata.
Primjer nestruktuiranog problema je razvoj GIS-a za slube za promet nekretnina, kada u GIS
treba ugraditi kriterijume kupaca.

18
Identifikacija problema i njegovih karakteristika se moe uraditi primjenom dve metode:

x bogata slika
x osnovna definicija

Bogata slika je ematski prikaz problema na koji se odnosi GIS projekat.Bogata slika sadri:

x razliite aspekte posmatranja problema


x razliita razmiljanja o problemu
x miljenja vie uesnika i korisnika
x simbole koji povezuju objekte na slici

Osnovna definicija GIS-a je nastavak bogate slike sa ciljem da se jasno precizira


budui GIS i prevaziu sve nejasnoe i suprotna miljenja. To je definisanje obuhvatnosti i cilja
budueg GIS-a, oko ega e se usaglasiti svi korisnici i uesnici u postupku projektovanja.
Razliiti korisnici imaju razliito vienje problema ( lini aspekt, zatita interesa odreene
kompanije ili dravne uprave, razliiti struni aspekti, i dr.). Projektni tim mora doi do
zajednike osnovne definicije, u kojoj e biti pomireni i usklaeni svi razliiti pristupi i
konfliktna miljenja. Na primjer, kod odreivanja lokacije novog skladita, potrebno je da se
oko osnovne definicije usklade miljenja strunjaka iz kompanije, gradske i dravne uprave,
mjerodavnih ministarstava, korisnika i dr.

5.2. Projektovanje modela podataka

Projektovanje modela baze podataka moe se realizovati kroz:

1. kreiranje konceptualnog modela podataka,


2. kreiranje fizikog modela podataka, i
3. kartografsko modeliranje.

Kreiranje konceptualnog modela podataka: konceptualni model podataka se


nadovezuje na bogatu sliku napravljenu u prethodnom koraku. Ovaj model podataka prua
prostorne detalje bogatoj slici ukljuujui elemente prostora i prostornih procesa. U literaturi
postoji lista aktivnostipreko kojih se razvoja konceptualni model:

1. pravljenje bogate slike i osnovne definicije


2. formiranje liste aktivnosti koje sistem mora biti u mogunosti da izvri
3. identifikovanje liste ulaza i izlaza sistema
4. grupisanje aktivnosti, ulaza i izlaza u logian, hronoloki redosled

Kreiranje fizikog modela podataka: fiziki model podataka je prezentacija konceptualnog


modela i organizacija podataka u raunaru. U ovom modelu su odreeni svi detalji oko
strukture baze podataka, tabela i odnosa izmeu njih, vektorskih, rasterskih i hibridnih modela

19
podataka, eme prostornih analiza, povezanosti prostornih podataka sa poslovnim podacima
kompanije, i dr. U okviru fizikog modela definie se i ema prostornih analiza, koja obuhvata
sve aktivnosti poreenjaprostornih podataka.

Kartografsko modeliranje: kartografsko modeliranje se moe opisati kao metodologija obrade


prostornih podataka, organizovanje skupa metoda kojima se prostorne informacije biraju,
porede i obrauju. Kartografsko modeliranje je metodologija procesiranja geografskih podataka
koja vidi mape kao promjenljive u algebarskim jednainama.

5.3. Upravljanje projektom

Upravljanje projektom obuhvata period od poetka rada, identifikacije problema do


primjene GIS aplikacije i dalje u toku eksploatacije. GIS aplikacija se moe integrisati u IS (
informacioni sistem ) kompanije i povezati sa drugim primjenjenim tehnologijama (GPS, RFID,
BarCode, ...). esto se deava da primjena prve GIS aplikacije u kompaniji povlai za sobom
razvoj novih i primjenu GIS tehnologije u razliitim oblastima rada. Dobro upravljanje GIS
projektom moe da ima niz pozitivnih posledica. U oblasti IS postoji dva naina upravljanja
projektom:

x pristup ivotnog ciklusa-SLC (System Life Cycle)


x prototipski pristup

Pristup ivotnog ciklusa (SLC) podrazumjeva sekvencijalni razvoj GIS aplikacije.


Projekat se realizuje korak po korak, i kada ceo sistem bude zaveen, tek tada se radi instalacija
kod korisnika i putanje u eksploataciju.Ovaj pristup se jo naziva i "model vodopada (
watterfall model ) jer izlaz jednog koraka predstavlja ulaz u sledei korak.
Prototipski pristup je nastao kao posljedica negativnih karakteristika CLS-a. Ovaj
pristup podrazumjeva postojanje zajednikog radnog tima korisnika i projektanata GIS
aplikacije. Sistem se razvija kao prototip, tako da se u svakoj fazi moe vidjeti osnovna
struktura sistema.Korisnici aktivno uestvuju u razvoju sistema. Mogue su modifikacije u
odnosu na poetne postavljene ciljeve projekta.

5.4. Problemi implementacije

Pri oblikovanju i razvoju GIS-a uvek e se nai problemi koji ne mogu da se pripreme
u prethodnom planiranju. Najei problemi su:

x pogrean format podatak za GIS softver


x nedostatak GIS znanja vezanih za tehnika i konceptualna ogranienja projekta
x korisnici GIS-a esto menjanju miljenje o tome ta ele da GIS radi

20
5.5. Ocjenjivanje projekta

Na raspolaganju su tri testa koja mogu da se primene za proveru da li GIS aplikacija


ispunjava skup postavljenih ciljeva.
Prvo, mogu da se pitaju svi akteri ukljueni u proces oblikovanja i razvoja GIS-a da li oni
koriste aplikaciju u svrhu za koju je ona oblikovana. Ako ne koriste, ili se ak okreu korienju
starih metoda, to je sigurno znak da je negde neto krenulo pogreno.
Drugo, GIS izlaz moe biti provjeren u realnosti. Ovaj tip testiranja treba da pokaze kakvi su
efekti od primene GIS aplikacije. Efekti mogu biti direktni i indirektni, ali i pozitivni i
negativni.
Tree, adaptacije i promjene koji su uinjene od bogate slike kroz GIS model podataka do
implementacije GIS-a mogu biti predmet evaluacije. Tako se moe ocjeniti da li je to uinjeno
zbog nedostatka znanja, loe definicije problema ili adaptacije sistema jer softver ili podaci nisu
dozoljavali planiranu primjenu modela.

6. PRIMJENA GIS-A

GIS imaju veoma iroku primjenu. Geografski informacioni sistemi omoguavaju reavanje
razliitih problema iz svakodnevnog ivota. GIS moe dati vane informacije koje doprinose
kvalitetnom rjeavanju svakodnevnih problema. Mnoge baze podataka mogu direktno ui u GIS.
Razliiti tipovi podataka u obliku karte mogu takoe ui u GIS. GIS moe pretvoriti razliite digitalne
informacije koje nisu u njemu poznatom formatu, u format koji on moe prepoznati.
Primjena GIS-a daje novu dimenziju u postupku istraivanja i reavanja konkretnog problema,
jer obezbeuje:
x vizuelno predstavljanje razliitih informacija
x sagledavanje razliitih prostornih uticaj
x bre zakljuivanje iz vizuelnih prikaza
x razliite mogunosti prikazivanja pojava i procesa, i dr.

Proizvoai GIS softvera danas nude razliite proizvode, koji objedinjuju veliki skup funkcija za obradu
prostornih podataka.U zavisnosti od konkretnog proizvoda i ciljne grupe korisnika, mogunosti ovih
softvera mogu biti fokusirane na:
x unos i obradu geografskih podataka
x razliite prostorne analize
x prezentaciju geografskih podataka
x objedinjavanje svih ovih mogunosti

21
Slika 12. Primjer reavanja jednog zadatka

6.1. Zadaci

Pregled deset glavnih zadataka GIS-a obuhvata:


1. automatsko mapiranje
2. tematsko mapiranje
3. sloeno mapiranje
4. prostorni upiti
5. prostorno pretraivanje
6. rjeavanje prostornih problema
7. analiza prostornih podataka
8. kreiranje prostornih statistika
9. analiza prostornih statistika
10. prostorne analize

Automatsko mapiranje obuhvata pravljenje digitalnih karata od karata na papiru.


Digitalne mape se mogu dobiti skeniranjem ili postupkom digitalizacije.

22
Slika 13. Automatsko mapiranje

Tematsko mapiranje predstavlja povezivanje prostornih podataka sa poslovnim


podacima kompanije, kako bi se dobio novi tematski sloj. Na primjer, mogue je povezivanje
prostornih podataka o optinama u RS sa statistikim podacima o proizvodnji u svakoj optini,
na osnovu ega se dobija novi sloj podataka.

Slika 14. Tematsko mapiranje

Sloeno mapiranje se dobija kombinovanjem podataka iz vie tematskih slojeva.


Podaci moemo podjeliti na podatke o prostoru, podatke o atributima ili poslovne podatke iz
baze. Kombinacijom razliitih podataka moe se dobiti novi tematski sloj.

Slika 15. Sloeno mapiranje

Prostorni upiti se realizuju nad prostornim podacima jednog ili vie tematskih slojeva.
Kao odgovor na prostorni upit dobijaju se izvetaji o prostoru u formi tabela, karata, dijagrama,
i dr.

23
Slika 16. Prostorni upit

Prostorno pretraivanje obuhvata pretraivanje po definisanom uslovu (query). Uslov


moe biti kombinacija razliitih karakteristika, koje moraju biti ispunjene. Prostorno
pretraivanje se realizuje u bazi podataka i obuhvata sve podatke iz baze.

Slika 17. Prostorno pretraivanje

Analiza prostornih podataka obuhvata razliite aspekte analize prostornih objekata po


njihovim atributima. Analiza moe biti: prosjena veliina parcela na nekoj teritoriji, prosjena
veliina teritorije prodaje za sve prodavce, nivo prodaje u zavisnosti od drugih parametara, i dr.

Slika 18. Analiza prostornih podataka

24
Kreiranje prostornih statistika je postupak definisanja razliitih statistikih veliina,
kojima se opisuju objekti ili procesi na nekoj teritoriji. Prvo je potrebno izabrati statistike
veliine, zatim se one matematiki definiu u odnosu na neke podatke iz baze, i odreivanje tih
veliina se radi jednokratno ili periodino. Prostorne statistike mogu biti: prosjena povrina
parcela klase A u svim optinama, prosjean lini dohodak na nivou optine u vanprivredi,
proseno rastojanje prevoza vozila javnog gradskog prevoza, i dr.

Slika 19. Kreiranje prostornih statistika

Analiza prostornih statistika: prethodno kreirane prostorne statistike mogu se analizirati


i dovoditi u vezu sa razliitim atributima prostornih objekata. Na primer, veza izmeu mree
autoputeva i nivoa ekonomskog razvoja optina, odnos izmeu broja i rasporeda sportskih
objekata i zdravstvenog stanja kolske djece, i dr.

Slika 20. Analiza prostornih statistika

Prostorne analize obuhvataju razliite kompleksne zadatke nad prostornim podacima,


simulacije nekih proseca ili dogaaja, korienje razliitih prostornih statistika, rjeavanje
lokacijskih i alokacijskih problema, i dr.

25
6.2. Funkcije GIS-a:

x unos podataka
x obrada podataka
x uvanje podataka i upravljanje bazom podataka
x upiti i analize
x formiranje i prezentacija izvetaja
x vizuelizacija

6.2.1. Unos podataka

Postojei komercijalni geografski informacioni sistemi koriste sledee naine za


unoenje prostornih podataka:
x digitalizacija postojeih karata digitajzerom
x digitalizacija skeniranih postojeih karata na ekranu
x digitalizacija satelitskih i aerosnimaka zemljine povrine
x numeriki unos podataka
x ponovni premjer zemljita savremenim elektro-optikim sredstvima koji imaju
magnetnu memoriju i direktnu vezu sa raunarskim ureajima
x GPS ureaji (Global Positioning System-GPS) kao sredstva za unos prostornih
podataka.

6.2.2. Obrada podataka

Obrada podataka je sposobnost transformisanja podataka u pogodniji oblik


jednostavnom i jednosmjernom konverzijom. Nakon unosa podataka obino je neophodna
njihova dorada u smislu potpunog prilagoavanja sistemu. esto je potrebno izvriti formiranje
topologije ili uskladiti razmjere razliitih karata. Odreeni elementi moraju se ukloniti ili
pojedini doraditi. GIS prua mnogo alata za obradu digitalnih planova.

6.2.3. uvanje podataka i upravljanje bazom podataka

uvanje podataka i upravljanje bazom podataka podrazumjeva smjetanje i


organizovanje podataka u formi koja omoguava brz pristup podacima koji se koriste za
analizu, kao i brzo i precizno auriranje ovih podataka u bazi. Sposobnost GIS sistema da
upravlja nekom bazom podataka, da je popunjava i pretrauje na osnovu mapa, objekata na tim
mapama ili prosto na osnovu zadatih koordinata predstavlja osnovnu mjeru njegove
funkcionalnosti. Geografski informacioni sistemi mogu se uspeno razvijati samo uz korienje
sistema za upravljanje bazama podataka (DBMS).

26
6.2.4. Upiti i analize

Upiti i analize se odnose na preuzimanje podataka iz baze u vezisa postavljenim


upitom, kao i formiranje razliitih analitikih pregleda i izvetaja, na osnovu kojih se donose
odluke.

6.2.5. Formiranje i prezentacija izvetaja

Formiranje i prezentacija izvetaja je rezultat obrade podataka koji su u vezi sa


postavljenim zadacima i koja predstavljaju podrku donosiocu odluke. Menadment sistema
definie formu i skup izvetaja koje eli da dobija. GIS omoguuje kreiranje razliitih formi
izvetaja od tematskih karata i 3D modela terena preko multimedijalnih prikaza do klasinih
tabelarnih izvetaja i grafika. Dio sistema za prikazivanje i izlaz podataka omoguava
generisanje grafikih video prikaza, kartografskih dokumenata i tabelarnih izvetaja koji
prikazuju informacije dobijene obradom i analizom prostornim podataka.

6.2.6. Vizuelizacija podataka

Vizuelizacija podataka predstavlja znaajnu funkciju GIS-a. Kao odgovor na veinu upita
dobija se izvjetaj u formi tematske karte. Vizuelizacija informacija u formi karte ima niz
znaajnih prednosti u odnosu na numerike izvjetaje.

7. INTEGRISANJE GIS TEHNOLOGIJE I TRANSPORTNIH PRIMJENA

Transportne studije tipino ukljuuju brojne podatke. Potrebno je da se podaci


memoriu u viestrukim formatima, da su dostupni, i da mogu da se edituju od strane vie
uesnika u timu. Da bi neki projekat bio uspean, podaci moraju da se memoriu i da budu
upravljani inteligentno. Integracija GIS-a i CAD sistema je potrebna da bi se pristupilo,
upravljalo i analiziralo podacima sa karte u nekoj saobraajnoj studiji. Da bi se izbjeglo
prekoraenje koliine podataka koji treba da budu organizovani, neophodan je GIS da bi se
upravljalo tim podacima. Moe se koristiti pri tome program Microsoft Access da bi se
memorisali podaci u tabelarnom obliku. Projekti puteva mogu da budu pripremljeni u CAD
27
programu. Analiza raznih uticaja, analiza trokova i tematsko mapiranje mogu da budu uraeni
korienjem GIS softvera. Takoe moe da se kreira sistem za rutiranje kod studija puteva.
Sistem za rutiranje omoguava dinamiku segmentaciju dogaaja u bazi podataka Access
programa. Ovo moe biti omogueno konvencionalnom GIS analizom i tematskim mapiranjem
svih resursa du nekog koridora. Resursi kao to su lokacija nezgoda, lokacije skretanja i druge,
pomau pri odreivanju neophodnih poboljanja kod puteva. Poto se podaci memoriu pomou
Access programa, to omoguava i onima koji nisu korisnici GIS-a da pristupe i modifikuju
podatke. Inenjeri puteva kreiraju fajlove za projektovanje putevana nekoj mikrostanici. Mogu
se koristiti programi ArcView i ArcMap za GIS bazu podataka, kao i za obradu GIS resursa,
koji su tematski mapirani. Poto se fajlovi projekata puteva dre u svom prirodnom CAD
okruenju, inenjeri puteva mogu da modifikuju te fajlove bez njihove konverzije. Pri tome se
koristi automatsko proirenje tampe da bi se karte proizvele. To omoguava korisnicima da
izaberu raspored, skalu, kao i to koliko e se primjeraka tampati. Finalni izazov je analiza
uticaja i cijene. Poto se fajlovi projekata puteva nalaze u CAD-u, a svi resursi podataka u GIS-
u, potrebna je konverzija podataka. Kada se fajlovi zavre, onda se konvertuju u bazu
geopodataka radi analize. Analiza uticaja se obavlja uzimajui u obzir vodne resurse, vlanost
zemljita, istorijske i arheoloke lokalitete. Zatim se izvodi analiza trokova. Budui da baza
geopodataka sadri sve slojeve iz CAD fajlova, preporuuje se da se procjene trokovi za svaki
sloj. Koristei GIS, moemo da memoriemo, upravljamo, analiziramo i mapiramo hiljade
informacija. Pri tome se projektovanje obavlja efikasnije. Uteda trokova ini moguom
saradnju svih uesnika na projektu.

7.1. Primjeri primjene GIS i GPS u saobraaju

7.1.1. Vazduhoplovni navigacioni sistemi

Vazduhoplovni navigacioni sistemi obino slue za prikazivanje mape kretanja i


esto su povezani sa automatskim pilotom za navigaciju. Vazduhoplovni GPS prijemnici
koriste savremene tehnologije radi vee preciznosti prilikom operacija sletanja i prizemljenja.
Runi vazduhoplovni GPS prijemnici se koriste u manjim privatnim avionima. Raunari
instalirani u mnogim jedrilicama takoe koriste GPS radi izraunavanja brzine vetra i
pronalaenje puteva ka alternativnim aerodromima i planinskim stazama.

7.1.2. Sluba za hitne sluajeve i lociranje

GPS se moe koristiti za lociranje mobilnih telefona u hitnim sluajevima..GPS manje


zavisi od telekomunikacione mree nego od radio lokacije za kompatibilne telefone. Ugraeni
GPS smanjuje zahtev za energijom mobilnog telefonai poveava preciznost u odreivanju
lokacije.

28
7.1.3. Praenje vozila u realnom vremenu

Kombinovanjem GPS tehnologije i beinih komunikacija korisnicima moe da se


prui efikasan i pristupaan nain praenja vozila u realnom vremenu. On prua podatke o tome
gde se vozilo nalazi, na kojoj lokaciji je bilo, kao i kolika su bila zadravanja. Noviji sistem
omoguava upravljanje flotom uz praenje potronje goriva u cilju racionalizacije poslovanja i
spreavanja moguih zloupotreba. Na taj nain menader flote dobija sve neophodne
informacije na ssnovu kojih moe da uoi neregularnosti ili krizne momente.

7.2. Personalizovani saobraaj

Podrazumjeva servise mobilnih informacija i transportne aplikacije. Brojne aplikacije


lokacijskih servisa zavise od saobraajnih sistema. Neke aplikacije pristupaju internetu preko
beinih ureaja. Saobraajna stanica omoguava korisnicima pristup personalizovanom
saobraaju i putnikim informacijama preko interneta korienjem telekomunikacija i mobilnih
beinih ureaja. Ovi servisi pomau putnicima da izbegnu zaguenje u saobraaju, putne rizike
i druge transportne probleme tako da mogu da dou do eljene destinacije bre i jednostavnije.
Saobraajna stanica povezuje putnike sa informacijama o tranzitu. Dravne ustanove takoe
organizuju geografske informacije o uslovima na putevima, vremenskoj prognozi i zonama
rekonstrukcije. Veliki broj lokacijskih servisa moe da se ubroji u lokacijske aplikacije.
Lokacija je aspekt informacija koji se konstantno koristi da bi se organizovali odnosi u realnom
svetu. Procenjuje se da je geografska komponenta zastupljena u 80% prikupljenih podataka.
Koristei GIS analizu, mobilni korisnici mogu da dobiju uvid gde se nalazi najblii diskont za
odreene proizvode i servise, kao to su benzinske stanice, restorani, ili apoteke, i da im se
pokae kako da dou do tih lokacija. Veina kartografa kae da su mape koje se danas prave
kartografski proizvod loijeg kvaliteta, posebno one koje su napravljene koristei GIS softver.
Obino su ljudi koji koriste GIS da bi nainili mape strunjaci na poljima razliitim od
geografije, i ne koriste GIS svakodnevno. Karte mogu da pokau gde je neto locirano, ili kako
je rasporeeno u geografskom prostoru. Fizika veliina mapa u odnosu na geografski sadraj
pokazan na mapi odreuje skalu mape, kao i to kako e biti predstavljena stvarna veliina
objekata pokazanih na karti. Skala predstavlja odnos distance ili podruja u realnom svetu i
distance predstavljene na karti.

29
7.3. Razvoj informacionih sistema za saobraajne nezgode koristei GIS

Bezbjednost u saobraaju igra kljunu ulogu u strategiji odrivog razvoja saobraaja.


Glavni negativni uticaj na moderne drumske transportne sisteme je gubitak ivota kao rezultat
saobraajnih nezgoda. Bezbjednost u saobraaju je vana u pouzdanoj analizi saobraajnih
udesa. Postoje poetni pokuaji pri integraciji georeferentnih podataka o saobraajnim udesima
u prostornoj analizi. Nema sumnje da je saobraajna bezbjednost jedan od kljunih problema
urbanog drutva. Tome treba dati mnogo vie panje, imajui u vidu probleme kao to je
saobraajno zaguenje. Situacija sa drumskim nezgodama se lagano poboljava u bogatim,
visoko industrijalizovanim zemljama, dok se zemlje u razvoju suoavaju sa pogoranjem te
situacije. Kontinualni socio-ekonomski razvoj godinama je prouzrokovao poveani zahtjev za
transportnim servisima, ukljuujui drumski transport. Povean broj vozila na putevima raste
znaajno, tako da konflikti na putevima prouzrokuju saobraajne nezgode. Veina ovih nezgoda
potie od ljudske greke i smanjene panje vozaa i pjeaka. Meutim, vjerovatnoa deavanja
nezgoda i njihova teina esto mogu da se redukuju primjenom ureaja za propisno upravljanje
saobraajem i projektovanjem dobrih puteva. Uspjena primena ovih faktora zavisi od analize
saobraajnih nezgoda na specifinim lokacijama. Ve due vrijeme je uoeno da najefikasnije
smanjenje nezgoda lei u sistematskom i naunom pristupu zasnovanom na korienju
pouzdanih podataka o saobraajnim udesima. Koliina podataka koja je dostupna u policijskim
kartotekama esto nije kompletna. Osim toga, potrebni su programi za obrazovanje, odravanje,
inspekciju vozila, neophodne medicinske slube i tehnika za poboljanje uslova na ulicama i
putevima. Precizni podaci o lokaciji mogu takoe da budu od pomoi. Vladine agencije treba da
daju vie prioriteta podacima o nezgodama. Podaci iz saobraajnih studija se koriste pri
planiranju i poboljanju projekata i bezbednosti puteva. Upravljanje saobraajem podrazumeva
bezbjednost na putevima, drumske nezgode, analizu i istraivanje udesa, kao i bezbjednost
terminala i garaa. Pri tome, treba formirati centar za saobraajnu tehniku koji odrava
operacione podatke na svim glavnim sekcijama. Takoe treba da obezbjedi korienje na GIS-u
zasnovanom sistemu za prevenciju saobraajnih nezgoda. Gradske vlasti treba da organizuju
strukturu ovakvih sistema. Razvoj savremenih raunarskih tehnologija moe biti primjenjen da
bi se poboljao manuelni rad kod saobraajnih nezgoda. Kod predloenog sistema koristi se
nekoliko mesta koja se povezuju WAN (Wide Area Networks) mreama. Efikasna i relativno
jeftina konekcija moe da se ostvari preko mrenih protokola. Centralna lokacija odrava bazu
podataka i server. Takoe, ona treba da bude opremljena mogunostima za tampanje. Kod
takvog sistema, informacije iz izvetaja o saobraajnim nezgodama se direktno obrauju preko
interfejs programa. Ova aplikacija se konstruie preko klijent-server arhitekture. Policijske
stanice treba jedino da poalju izvetaje u centralnu slubu radi dalje obrade. Izvjetaji o
nezgodama treba da se auriraju na dnevnoj ili nedeljnoj osnovi. Sistem takoe treba da aurira
master bazu podataka na centralnoj lokaciji. Sa druge strane, centralna lokacija treba da
pripremi podatke o crnim takama u pripremi izvetaja za cijelo obuhvaeno podruje.
Georeferentni podaci o saobraajnim nezgodama treba da sadre koordinate, broj rute, kao i
broj vorova. esto ima komplikacija zbog nekompletnosti formulara. Obino se ovi sistemi
postavljaju na puteve nacionalnog znaaja. Pri tome se koriste projekti za upravljanje i podrku
sistemima. Sistem za referentne lokacije bi trebalo da pokrije cijelu Zemlju. Osnovno za taj
sistem je korienje GIS tehnologije. Korienje efikasne tehnologije prua veliki potencijal sa

30
informacionog stanovita. Upotreba GIS-a pojednostavljuje rad sa georeferentnim podacima o
saobraajnim nezgodama. Pri tome treba da se formira karta crnih taaka. tavie, podaci o
saobraajnim udesima treba da se kombinuju sa drugim podacima, kao to su karakteristike i
geometrija puteva, da bi bila obavljena kompletna analiza. Nekoliko podruja za poboljanje je
identifikovano kao preduslovi za efikasan informacioni sistem za saobraajne nezgode:

x bolja procedura istraivanja saobraajnih udesa (mjerenja, rekonstrukcija)


x kreiranje integrisanog sistema baze podataka kao to su GIS i GPS
x korienje mrene arhitekture klijent-server za bolju isporuku informacija
x obuka i edukacija osoblja koje istrauje saobraajne nezgode

8. ZAKLJUAK

GIS softverski alati imaju veliku primenu u oblasti drumskog saobraaja. Meutim,
GIS softverski alati se jo uvek ne koriste u dovoljnoj meri, iako je u javnosti prepoznat znaaj
GIS alata u oblasti drumskog saobraaja, izvan okvira koji su ve u irokoj upotrebi. Postoji
tenja da se unapredi kvalitet prikupljanja podataka ( kao osnova za GIS ), ali i da se rezultati iz
GIS alata uine dostupnim javnosti. Najvei doprinos GIS-a u budunosti alata se oekuje u
specifinim prostornim statistikim analizama, s obzirom da se trenutno najee koristi samo
za automatizaciju prikazivanja podataka u prostoru (samo vizuelizaciju). Pored zakonom
prepoznate uloge Agencije za bezbednost saobraaja vezane za bazu podataka, Agencija ima i
obavezu u pogledu omoguavanja dostupnosti informacija o obelejima bezbednosti saobraaja
koje su javne i dostupne svima, osim onih ije objavljivanje je zakonom zabranjeno. S tim u
vezi, sprovode se stalne aktivnosti za omoguavanje dostupnosti podataka iroj javnosti. Kuki
i dr. (2014) ukazuje da integrisana baza podataka mora biti naslonjena na GIS, koji e biti
praktino u funkciji baze, i u jednom dijelu dostupan putem web aplikacije irem krugu
korisnika. Veliki potencijal za unapreenje sistema saobraaja ( najvie bezbjednosti saobraaja
) se vidi u aktivnostima lokalnih samouprava. S tim u vezi, svaka lokalna samouprava moe da
proiri ve postojea GIS rjeenja tako to e u podatke koje ve prikupljaju uvrstiti u podatke
znaajne sa aspekta saobraaja. Prije svega, svaka lokalna samouprava moe da prikuplja
podatke o putnoj mrei, stanju saobraajne signalizacije, ali uz dobru saradnju sa saobraajnom
policijom i o saobraajnim nezgodama. Lokalne baze podataka esto mogu da obuhvate i
mnogo vei set podataka, s obzirom da se na lokalnom nivou prikuplja manji broj saobraajnih
nezgoda i posljedica nego sveukupno posmatrano na nacionalnom nivou. Baze koje se koriste
kao podrka GIS alatima, ne moraju uvijek biti skupa komercijalna rjeenja.

31
LITERATURA

1. Verka Jovanovi, Branislav urev,Zoran Srdi,Ugljea Stankov: Geografski informacioni


sistemi, Singidunum, Beograd, 2012
2. Kuki D. i dr. : Integrisana baza podataka od znaaja za bezbjednost saobraaja, Zajear,
Srbija, 2014
3. www.gis.ba
4. Prof dr. Nenad Ruki : Predavanja iz predmeta Osnove projektovanja u saobraaju,
Univerzitet Paeiron, Banja Luka, 2017

32