UNIVERZITET U BEOGRADU MATEMATIČKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD
IZ METODIKE NASTAVE MATEMATIKE

TROUGAO

Prof.

Student:

Beograd, maj 2008

Trougao

2

....................................9 4..................................................................12 5........................................15 7........................................................................Opste o trouglu...3 2...............Uglovi trougla....................Znacajne tacke trougla...Odnos stranica i uglova trougla...18 Trougao 3 ..........4 3.......................SADRZAJ: 1... Slicnost trouglova.....................Uvod.....................................Podudarnost trouglova …………………………………......................13 6.........

godina p. što znači da su poznavali Pitagorinu teoremu i da su se njome koristili. Saznanja o trouglovima usavrsena vekovima i primenjivana u praksi. potiču iz vremena drevnih civilizacija Vavilona. Prvi pisani tragovi. a u njihovim glinenim tablicama sreće se više primera Pitagorinih trojki brojeva.iz vremena oko 2000. Razna svojstva su od osnovnih znacaja u geometriji jer iz njih proizilaze mnogo geometriske cinjenice. Trougao 4 . Prelaskom iz primitivne ljudske zajednice na organizovane forme.pojavila se potreba za izgradnjom objekata za život čoveka pa samim tim i interes za geometriju. Za bilo koje tri nekolinarne tacke postoji kruznica odredjena tom tackom. npr:Iz tacke van prave moze se konstruisiati najvise jedna noramla na pravoj. Kine. papirusima ili na kori od drveta. Sve ovo bio je podstrek za dalji razvoj geometrije.e. Iz njih saznajemo da su stare civilizacije imale razvijene sisteme računanja i merenja sa osnovom 60. sa nomadskog načina života na život u stalnim naseljima. na osnovu kojih se pouzdano može govoriti o stepenu razvoja geometrije u određenom periodu. pravili tablice množenja i deljenja. da računaju povrŠine i zapremine mnogih geometrijskih figura. Egipta.n.Ti su objekti građeni u obliku određenih figura i aza njihovu izgradnju bilo je neophodno poznavati takve figure i umeti meriti njihove elemente.. znali su da rešavaju linearne i kvadratne jednačine i njihove sisteme. posebno u vezi sa merenjem dužina i površina.UVOD Matematika kao nauka i prvi matematički pojmovi razvijali su se i zgrađivali sa opštim razvojem civilizacije.. Od svih duzi koje spajaju neku tacku van prave sa tackom na toj pravoj najkraca je duz na noramali. Trougao je jedan od najvaznijih geometriskih figura. da su poznavali mnoge elemente astronomije. Bili su pisani na glinenim tablicama.

Pod trouglom podrazumevamo i deo ravni koji je ograničen tom izlomljenom linijom. Trougao ima tri temena i tri stranice. TRI TAČKE A. Odsečci se zovu STRANICE. Tako je trougao poligon sa tri stranice. Trougao 5 . POLIGON je ztvorena poligonalna linija. D B C A F E Slika 1 Tačka zajednička dvema uzastopnim stranicama zove se TEME. linija ABCDEF na slici 1. a tačke na slobodnom kraju prve i poslednje stranice zovu se KRAJEVI poligonalne linije.I. i on ima onoliko temenakoliko ima stranica.B i C KOJE NISU NA ISTOJ PRAVOJ ODREĐUJU JEDAN TROUGAO (slika 2) A α c B β b γ C a slika 2. čine POLIGONALNU ili IZLOMLJENU LINIJU. uključivši i samu liniju. OPŠTE O TROUGLU Niz odsečaka koji su nadovezani jedan na drugi kao npr.

Prema veličini stranica razlikujemo: 1.β i γ i tri stranice BC.CA i AB. i C: a stranice tog trougla su BC. Trougao 6 .JEDNAKOKRAKI TROUGAO koji ima dve jednake stranice. tako da je: BC = a. (slika 3. A UGAO α je stranici BC NASPRAMNI UGAO. Trougaoima 6 osnovnih elemenata: tri ugla α . Dužine tih stranica obeležavamo sa a. a njih nazivamo kracima jednakokrakog trougla. b i c. . dok je treća stranica osnovica. Podelu trouglova možemo izvršiti prema veličini stranica i prema veličini uglova u njemu. B.njegov vrh je uvek teme u kome se sastaju jednake stranice. CA = b i AB = c Stranica BC koja se nalazi u uglu α je tome uglu NASPRAMNA STRANICA. koji sadrži sve tačke stranice BC. CA i AB.) A b b B a C Slika 3.Sa ABC obeležava se trougao čija su temena tačke A. zove se UGAO α . Ponekad se stranica BC zove OSNOVICA trougla u odnosu na vrh A. Konveksan ugao ∠ BAC.

C 3. JEDNAKOSTRANICNI TROUGAO Koji ima sve tri stranice i uglove jednake.5 Trougao 7 . A a a B a Slika 4. tj svaki ugo u jednakostranicnom trouglu ima 600 (slika 45). sta ce biti dokazano kasnije.) A B C Slika.RAZNOSTRANIČNI TROUGAO koji ima sve tri stranice različite (slika 5.2.

) C A B Slika 7 Trougao 8 .) Kod pravouglog trougla stranice naspram pravog ugla zove se HIPOTENUZA. A C B Slika 6. PRAVOUGLI TROUGAO koji ima jedan ugao prav (slika 6. 2.TUPOUGLI TROUGAO koji ima jedan ugao tup (slika 7.. Prema veličini uglova razlikujemo: 1. a ostale dve stranice KATETE togu trougla.

OŠTROUGLI TROUGAO koji ima sve uglove oštre. jer kad bi u trouglu ABC uglovi α i β bili pravi. (slika 8) C A B Slika 8. Trougao 9 . a to je nemoguce. Trougao ne moze imati vise od jednog pravog ugla. tada bi kroz teme C prolazile dve prave noramlne na pravu AB.3.

) ' su uglovi koji Trougao 10 . možemo da jasno uočimo tažnost te tereme (slika 9. sa AB.) ' γ β ' ' γ α ' P C A α Slika 9.III UGLVOVI TROUGLA Zbir unutrašnjih uglova u trouglu je 1800 odnosno: α + β + γ = 1800 dokaz: Ako nacrtamo bilo koji trougao ABC i produžimo mu stranice a i b i kroz teme C konstruišemo pravu p paralelnu sa osnovicom tj. a α i α ' . β B Uglovi γ i γ ' su UNAKRSNI UGLOVI. i β i β leže na pravi presečenoj dvema paralelnim pravama (slika 10.

C γ γ 1 α Trougao 1 α β β 1 11 . Zbir spoljašnjih uglova u trouglu je 3600 odnosno: α 1+β 1+γ 1 = 3600 SPOLJAŠNJI UGAO gradi jedna stranica i produžetak druge stranice trougla (slika 10). Spoljašnji ugao je uvek suplement unutrašnjeg ugla sa zajedničkim temenom.Slika 10.Kao što postoje tri unutrašnja postoje i tri spoljašnja ugla i oni se označavaju sa α 1 . β 1 i γ .

= γ + β (slika 14.A Slika 11. α + α 1 = 180o α 1 A α Slika13.180o = 360o Spoljašnji ugao trougla jednak je zbiru dva njemu nesusedna unutrašnja ugla tj.) Cγ γ 1 α 1 A α β B β 1 Trougao 12 . B γ β 1 α 1 1 dokaz: slika 12.. ⇒( α + α 1 ) + ( β + β 1 ) + ( γ + γ (α + β + γ )+(α α + β + γ ⇒ α α 1 1 ) = 3 x 180o = 540o ) = 540o 1 + β 1 + γ 1 = 180o 1 1 + β 1 + γ = 540o .

Odatle α >β . Međutim ugao ϕ je spoljašnji ugao za trougao ABD pa je ϕ >β .Slika 14. Zbog b<a tačka D je između B iC pa krak AD ugla CAD pripada uglu α te je α >ϕ . Trougao 13 . A ϕ b ϕ a B D C Dokaz: Ako je a>b odredimo na a tačku D tako da je CD=b. α 1 = γ + β dokaz: α + α 1 = 180o = 180o α + β + γ α + α α 1 1 = α + β + γ = β + γ III ODNOS STRANICA I UGLOVA TROUGLA Teorema*: Stranica a trougla ABC veća je od stranice b ako i samo ako je naspramni ugao α veći od ugla β . Tada je trougao ADC jednakokraki pa je ∠ CAD=∠ CDA=ϕ .

Naspram veće stranice u trouglu se nalazi i veći ugao. Primenom ove teoreme na pravougli trougao zaključujemo da je najveća stranica naspram pravog ugla (hipotenuza). Dakle. jedino je moguće a>b. i obrnuto. Naspram jednakih stranica u trouglu se nalaze i jednaki uglovi. prema prethodnom dokazu. Neke od tih osobina imaju veliki značaj u svakodnevnom životu. Tada ne može biti a=b jer bi moralo biti α =β . Teorema(O centru upisanog kruga): Simetrale uglova seku se u jednoj tački. C A Slika 15. i obrnuto. moralo biti β >α što je suprotno pretpostavci. B IV ZNAČAJNE TAČKE TROUGLOVA Trougao odlikuje veliki broj zanimljivih osobina.U pravouglom trouglu ABC (slika 15. neka je α >β .) vidimo da se naspram hipotenuze BC nalazi najveći ugao (prav). a ne može biti ni a<b jer bi.Obrnuto . C Sb P O A M' M Sc N Sa B Trougao 14 . (jednakokraki trougao).

S pripada i simetrali duži AB. seku i određuju trougao A1B1C1. Kako S∈S2 to je i SC=AS pa sledi i AS=BS. S je zajednička tačka simetrala triju stranica trougla. Svaki od trouglova A1BC. Zbog toga je OP=OM. Pravougli trouglovi AMO i APO su podudarni. CA. a visina ha trougla ABC je simetrala stranice B1C1 Trougao 15 C H B A1 . Prema tome tačka O je centar upisanog kruga trougla ABC. Slično. Otuda je AC1=AB1=BC pa je tačka A stredište duži B1C1. bilo bi OM′ >OM pa bi M′ bila van kruga. recimo. Odatle sledi jednakost uglova BCO i ACO što znači da je CO simetrala sva tri ugla. Dakle. dve i dve. Dakle. B1AC. Na osnovu jednakosti normala OM. Te prave se.N. ON i OP sledi da tačke M.P nema drugih zajedničkih tačaka sa stranicama trougla.P pripadaju krugu sa centrom u O koji osim tačaka M. Iz OP=OM i OM=ON sledi OP=ON. B1 A C1 Dokaz: Konstruišimo kroz teme A pravu paralelnu sa BC.Dokaz: Neka je O presečna tačka simetrala AO i BO uglova α i β trougla ABC i neka su OM. Teorema*(O centru opisanog kruga): Simetrale stranica trougla seku se u jednoj tački. kroz teme B pravu paralelnu sa AC. Sb C Sa S A Sc B Dokaz: Neka je S zajednička tačka simetrale S1 stranice BC i simetrale S2 stranice AC trougla ABC.N. C1AB je podudaran sa trouglom ABC (jedna zajednička stranica i dva nalegla ugla). iz podudarnosti trouglova BMO i BNO imamo da je OM=ON. Kako je SA=SB=SC to krug sa centrom u S i poluprečnikom SA sadrži sva tri temena trougla pa je to opisani krug trougla ABC. Tada je BS=SC (osobina simetrale). ON i OP normale iz O na AB. kroz teme C pravu paralelnu AB. Tacka H je ortocentar trougla. sa stranicom AB zajedničku tačku M′ različitu od M onda bi trougao OMM′ bio pravougli sa hipotenuzom OM′ . Dakle. Teorema (O ortocentru): Prave koje sadrže visine trougla imaju jednu zajedničku tačku. BC. Zaista. ako bi smo pretpostavili da ovaj krug ima.

Dokaz: Neka su ABC i A′ B′ C′ ta dva trougla i neka je AB=A′ B′ . Tada je i BC=B′ C′ pa su trouglovi ABC i A′ B′ C′ podudarni. ako AB≅ A′ B′ . AC=A′ C′ i ∠ BAC=∠ B′ A′ C′ . Trouglovi MNT i PQT su podudarni (MN=PQ i uglovi su jednaki) pa je MT=PT. C N P A M T Q B 1 AB. BC≅ B′ C′ . a Q središte duži BT. PQ= AB. težištu trougla. Teorema*(O težištu trougla): Težišne linije trougla seku se u jednoj tački.trougla A1B1C1. AC≅ A′ C′ . β ≅ β ′ . Dužina dela težišne linije od težišta do temena dva puta je veća od dužine dela te linije otežišta do centra naspramne stranice. Podudarnost trouglova je relacija ekvivalencije. Stav I**: Dva trougla su podudarna ako su redom dve stranice i zahvaćeni ugao jednog trougla jednaki dvema stranicama i zahvaćenom uglu drugog trougla. Prema prethodnoj teoremi one se seku u jednoj tački (H). PQ≅ MN. Duž PQ je srednja linija trougla ABT pa je PQ≅ AB. α ≅ α ′ . 2 Duž MN je srednja linija trougla pa je MN  AB i MN=  Odatle je MN=PQ. Neka je P središte duži 2 1 AT. V PODUDARNOST TROUGLOVA Def: Ako su stranice i uglovi treougla ABC redom podudarni stranicama i uglovima trougla A′ B′ C′ tj. Kako je AP=PT. Slično se dokazuje da su i ostale visine trougla ABC ujedno simetrale stranica trougla A1B1C1. NT=QT. Trougao 16 .BQ=QT to je AT=2TM i BT=2TN. Neka imamo trougao ABC i uočimo težišne linije AM i BN i njihov presek označimo sa T.γ ≅ γ ′ tada su trouglovi ABC i A′ B′ C′ podudarni što pišemo ABC≅ A′ B′ C′ .

Neka je ∠ plj jednak datom uglu. C′ je i na A′ C′ i na B′ C′ i poklapa se sa njihivim presekom C′ što je suprotno pretpostavci.Stav II**: Dva trougla su podudarna ako su redom jedna stranica i na njoj nalegli uglovi jednog trougla jednaki jednoj stranici i na njoj naleglim uglovima drugog trougla. C C'C" D' B A' B' A Dokaz: Neka su ABC i A′ B′ C′ ti trougli i neka je AB=A′ B′ . Vrlo lako se može dokazati da postoji jednakokraki trougao čiji su kraci jednaki datoj duži. trouglovi BCD i ACE su podudarni jer je BC=AC. Kako je C′ ′ na polupravoj A′ C′ koja polazi iz A′ tačke C′ i C′ ′ su s iste strane prave A′ B′ . Teorema (Euklid): U jednakokrakom trouglu su uglovi naspram jednakih stranica jednaki.B.B. C A B D E Dokaz: Neka je AC=BC u trouglu ABC. Dakle. neka su D i E tačke takve da je AD=BE i β (C. ∠ BAC=∠ B′ A′ C′ . a otud su i uglovi ∠ BAC i ∠ ABC jednaki kao naporedni uglovi jednakih uglova. Trougao 17 . poluprave B′ C′ i B′ C′ ′ se poklapaju tj.C. a ugao pri vrhu jednak datom uglu. Dakle je i ∠ BAD=∠ ABE. tada je CE=CD. Ako A. ∠ ABC=∠ A′ B′ C′ . CD=CE i ∠ BCD=∠ ACD. Pretpostavimo da nije AC=A′ C′ . BD=AE i AB=BA. Ovi stavovi nam mogu pomoći pri dokazivanju nekih osobina trouglova. Tada su prema stavuI trougli ABC i A′ B′ C′ ′ podudarni. a otud su i trouglovi ABD i BAE podudarni jer je AD=BE. Stav III**: Dva trougla su podudarna ako su tri stranice jednosg trougla redom jednake trima stranicama drugog trougla. nisu kolinearne ABC je trougao i ispunjava uslove.E). Dakle i BD=AE. Kako je ∠ ABC=∠ A′ B′ C′ to je i ∠ A′ B′ C′ =∠ A′ B′ C′ ′ . Trougao kome su dve stranice među sobom jednake naziva se jednakokraki trougao. pa je ∠ ABC=∠ A′ B′ C′ ′ . Tada na kraku A′ C′ ugla B′ A′ C′ postoji druga tačka C′ ′ tako da je AC=A′ C′ ′ . Prema aksiomi postoje na kracima p i lj tačke A i B tako da su CA i CB jednake datoj duži. Dakle. prema stavuI trougli su podudarni.

Zato je AC=A′ C′ i trouglovi ABC i A′ B′ C′ podudarni. BC=B′ C′ . Tada je i ∠ BAC=∠ B′ A′ C′ jer na njihovim kracima AB. oba prava ili oba tupa. (Ako je β (A.C.C.C) ∠ ADB i ∠ BDC su naporedni pa je jedan oštar.C. kako je BC=B′ C′ bilo bi BC=BD itrougao BCD bi bio jednakokraki pa bi bilo ∠ BCD=∠ BDC. drugi tup ili su oba prava.C) ili β (A.A′ C′ su tačke B.B′ . Prema tome. AC=A′ C′ i BC=B′ C′ . AC i A′ B′ .prava ili tupa. s one strane tačke A s koje je C. Ako ne bi bilo AC=A′ C′ postojala bi na pravoj AC. onda su ∠ ADB i ∠ BCD (tj. Isto tako ∠ ABC=∠ A′ B′ C′ i ∠ ACB=A′ C′ B′ pa su trouglovi podudarni. tačka D tako da je A′ C′ =AD. ∠ A=∠ A′ i neka su uglovi ∠ C i ∠ C′ oba oštra. Kako su C.D. Kako je ∠ BCD=∠ BDC.D). AC=A′ C′ i BC=B′ C′ . ∠ ADB=∠ A′ C′ B′ ). a drugi tup (što je nemoguće zbog pretpostavke.D. Trougao 18 . Dokaz: Neka su ABC i A′ B′ C′ trouglovi i AB=A′ B′ . Tada bi trouglovi ABD i A′ B′ C′ bili podudarni pa bi bilo i ∠ ADB=∠ C′ i BD=B′ C′ .Dokaz:neka su ABC i A′ B′ C′ ta dva trougla i neka je AB=A′ B′ . i ako su uglovi naspram druge pomenute stranice prvog i drugog trougla oba oštra. ∠ ACB i ∠ BDC) tj. Stav IV**: Dva trougla su podudarna ako su dve stranice i ugao naspram jedne od njih u jednom trouglu redom jednaki dvema stranicama i uglu naspram odgovarajuće stranice u drugom trouglu.D) onda to važi za ∠ ACB i ∠ BCD).D sa iste strane tačke A tada je β (A. ∠ ACB i ∠ ADB oba prava (što je nemoguće jer se iz B ne mogu spustiti dve upravne prave na AC) ili jedan oštar. Ako je β (A.C′ takve da je AB=A′ B′ .

a odgovarajuće stranice proporcionalne. *Prvi stav sličnosti glasi: "Dva trougla ABC i A1 B1 C1 slična su ako i samo ako je jedan par stranica jednog trougla proporcionalan paru stranica drugog. Tako da je : tada je trougao CA2 = C1A1 i CB2 = C1B1 A2 B2 C podudaran trouglu A1 B1 C1 (stavom SUS) tl. Neka je B1 C1 BC B1 C1 γ = γ 1 A1 C1 kako je ∠ ABC = ∠ A1 B1 C1 = γ to se na kracima ugla ACB mogu odrediti tačke A2 i B2 (slika 16. a uglovi zahvaćeni ovim stranicama jednaki su među sobom. Dokaz: Na osnovu definicije ∠ ABC AC = A1 C1 AC = ∠ A1 B1 C1 ⇒ γ BC = γ 1 dokazaćemo i obrnuto. Trougao 19 .VI SLIČNOST TROUGLOVA SLIČNI TROUGLOVI su oni čiji su odgovarajući uglovi jednaki.).

a naspram dveju odgovarajućih stranica su oba ugla oštra.ABC A1 B1 C1 C y A1 A2 B2 C1 A B slika 16..) znači: ( ABC A1 B1 C1) ⇔ ( AB : BC : CA = A1B1 : B1C1 : C1A1) B1 B Trougao 20 . A1 B1 *Drugi stav sličnosti glasi: "Dva trougla ABC i A1 B1 C1 slična su ako i samo ako su dve stranice jednog trougla proporcionalne sa odgovarajućim stranicana drugog. Uglovi naspram dveju od tih odgovarajućih stranica su jednaki. oba prava ili oba tupa". *Treći stav sličnosti glasi: "Dva trougla ABC i A1 B1 C1 slična su ako i samo ako su im sve odgovarajuće stranice proporcionalne" (slika 17.

B2 *Cetvrti stav slicnosti glasi: „Dva trougla su slična ako su dve stranice jednog trougla srazmerne dvema stranicama drugog trougla. a uglovi naspram drugih dveju stranica oba pštra. oba tupa ili prava” Trougao 21 . uglovi naspram dveju odgovarajućih stranica jednaki.C1 A1 C A C2 C B A A2 slika 17.

LITERATUR Trougao 22 .

Miličić ♣ V. "NAUČNA KNJIGA".1. 1989.1961.Kadelburg ♣ B. OSNOVI GEOMETRIJE Dr Mileva Prvanović "GRAĐEVINSKA KNJIGA". MATEMATIKA Za I razred srednjeg obrazovanja i vaspitanja P. 5. BEOGRAD. Raspopović.BEOGRAD. BEOGRAD. 4. 2. MATEMATIKA Za VI razred osnovne škole Dr Dušan Adnadjević Trougao 23 .Tmušić ♣ D. BEOGRAD. ELEMENTARNA GEOMETRIJA Miloš Radojčić "NAUČNA KNJIGA". 3.Borčić ♣ S. 1960. GEOMETRIJA ZA VI RAZRED OSNOVNE ŠKOLE Radoje Obradović.Stojanović ♣ Z. 1987.

Trougao 24 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful