You are on page 1of 8

USTAV I PRAVA GRAANA

Pojam ustava (normativni pojam)

Ustav u formalnom smislu je najvii opti pravni akt.

Ustav u materijalnom smislu su norme, pravila koje ureuju osnove drave ili drutvenog ureenja
zemlje.

Svaka drava ima ustav u materijalnom smislu, a neke i u formalnom, ali ne sve.

Zemlje koje imaju nepisani ili obiajni ustav nemaju jedinstveni, formalni dokument tj. ustav.

Politiki pojam

Ustav u politikom smislu je proces delotvornog ograniavanja dravne vlasti u cilju zatite ljudskih
prava ili u interesu slobode.

Socijalni pojam

Ferdinand Lasal sredinom 19. veka pravi razliku izmeu pisanog i stvarnog ustava.

Stvarni ustav je realni odnos sila (snaga) u jednom drutvu.

Dva osnovna pravna svojstva ustava: on je osnovni zakon

on je najvii opti pravni akt (potuje se naelo

ustavnosti i zakonitosti)

Ustavi

Ustav SAD-a iz 1787. je prvi moderni pisani ustav.

Engleska:

1215. Magna Carta Libertatum (Velika povelja sloboda)

1628. Peticija o pravima

1689. Zakon o pravima

Evropa:

1791. Francuski ustav

1789. Deklaracija prava oveka i graanina (Francuska)

1349. (1354.) Duanov zakonik- odredbe ustavnog karaktera


Podele ustava (Dejms Brajs)

1. Pisani i nepisani.

2. Kodifikovani se sadre u jednom aktu. Takvi su uglavnom moderni ustavi.

Nekodifikovani se sadri u vie pravnih akata ustavne snage (Ustav Tree francuske republike
1875.)

3. vrsti se menjaju po teem postupku od obinog zakona.

Meki se menjaju kao obian zakon.

Podele prema donosiocu

1. Podareni (oktoroisani), njega donosi sam vladar.

2. Ustavi paktovi, sporazumi izmeu vladara i narodnog predstavnika.

3. Narodni (demokratski) ustavi, izraz narodne suverenosti. Donosi ga narodno predstavnitvo ili graani
na referendumu.

Ustav Republike Srbije je pisani, kodifikovani, vrsti i narodni ustav.

Vladavina prava

Vladavina prava je anglo-saksonski koncept, iji je pandan pravna drava koja je nastala u
Nemakoj.

Vladavina prava je odsustvo samovolje nosioca dravne vlasti, vladavina objektivnog prava, a ne
politike.

Naela i institucije vladavine prava

Naela: ustavnosti i zakonitosti

podele vlasti

legitimnosti (opravdanosti) dravne vlasti

ustavno garantovanje ljudskih prava

nezavisnosti sudstva

slobodna privreda

Naelo nezavisnosti sudstva- sudije i sudovi sude na osnovu ustava i zakona, a ne pod uticajem
zakonodavne ili izvrne vlast, drugih politikih inilaca ili finansijskih monika. U tesnoj je vezi sa
stalnou sudske funkcije.
Stalnost sudske funkcije- sudiji ne moe prestati funkcija, osim u sluajevima predvieni ustavom ili
zakonom.

Naelo podele vlasti- vlast mora da zaustavlja vlast.

arl Monteskje insistira na ravnotei i uzajamnoj saradnji zakonodavne, izvrne i sudske funkcije
(posebno zakonodavne i izvrne, sudska je nezavisna) nego na strogoj podeli vlasti. Danas je ovo naelo
opte usvojeno ustavno naelo. Proklamuje ga i ustav Republike Srbije iz 2006. godine.

Donoenje i promena ustava

Ustavotvorna vlast donosi ustav. Ona je izvorna, pravno neograniena tj. suverena vlast (ustavotvorna
skuptina). Obina skuptina moe doneti ustav, ali po teem postupku od zakonodavnog postupka.

Reviziona vlast menja ustav.

Ustavni sud

Postoje dve pravne tehnike promene ustava:

1. Ustavni amandmani- imaju snagu ustava i dodaju se na kraju osnovnog ustavnog teksta, njima se
samo dopunjuje ustav. Npr. ustav SAD-a 1787. (ima 27 amandmana, za 200 god. vaenja).

2. Ustavni zakoni o izmenama i dopunama ustava

Ustavni sud

Dve osnovne funkcije: kontrola ustavnosti i zakonitosti

zatita ustavom zajemenih ljudskih prava

Druge funkcije: reava sukobe nadlenosti raznih dravnih organa

sudi visokim dravnim funkcionerima

odluuje o zabrani stranaka i drugih politikih organizacija

Prvi ustavni sud u Australiji 1920., tvorac Hanz Kelzin.

Jugoslavija uvodi ustavno sudstvo 1963.

Pojam i poreklo demokratije

Demokratija je politiki sistem u kome vlada narod. Klasina koncepcija demokratije je iz stare Grke.

Od 18. veka dominantan oblik demokratije je posredna tj. predstavnika demokratija. U njoj narod
bira svoje predstavnike koji u njegovo ime i u njegovom interesu vre vlast. Ona poiva na slobodnim
izborima, a slobodni izbori na optem i jednakom birakom pravu. Opte- svi graani koji ispunjavaju
ustavom predviene uslove uivaju birako pravo. Jednako- svaki bira ima jedan glas, svaki glas jednako
vredi.

Po okonanju izbora mandati u parlamentu mogu se raspodeliti na dva naina (sistema):

1. Sistem veine- za izbor predsednika (RS), glasa se za pojedinca

2. Sistem srazmernog predstavnitva (proporcionalni sistem)- za izbor narodnih poslanika (RS), glasa se
za listu kandidata, svaka lista dobija broj mandata koji je srazmeran broju dobijenih glasova na izborima.

Liberalna demokratija (19. vek) je za osnovu imala graana kao individuu, poiva na slobodi linosti i
na neprikosnovenosti prava svojine. Dolazi do proirenja birakog prava- od ogranienog ka optem
birakom pravu ( 20. vek).

Osnovni princip odluivanja u demokratiji je princip veine- odluka se donosi veinom, a manjina
(opozicija) mora da se uje.

Opozicija je politika grupa sastavljena od jedne ili vie politikih stranaka, koja nema veinu u
parlamentu. Ona kritikuje vlast, upozorava javnost o propustima vlasti i priprema se da doe na vlast.

Polu neposredna demokratija dopunjuje predstavniku- narodna inicijativa i referendum.


1. Narodna inicijativa je pravo odreenog broja biraa da zatrai promenu ustava ili donoenje zakona.
Parlament je duan da inicijativu uzme u razmatranje. U Republici Srbiji narodna inicijativa za donoenje
zakona pokree se potpisom najmanje 30. 000 graana, a promena ustava najmanje 150. 000.

2. Referendum je oblik neposrednog izjanjavanja graana o merama ili aktima dravne vlasti- glasanje
za ili protiv.

Sistemi vlasti

Mogu poivati na dva naina:

1. Jedinstvo vlasti- na njima poivaju skuptinski sistemi (sva vlast je u rukama skuptine) i autoritarni
sistemi ( sva vlast je u rukama efa drave).

2. Podela vlasti:

- predsedniki sistem- nastao je u SAD-u i poiva na vrstoj podeli vlasti- tri grane vlasti skoro u
potpunosti su odvojene jedna od druge.

- parlamentarni sistem- poiva na gipkoj (mekoj) podeli vlasti- ravnotea i saradnja dravnih funkcija
(zakonodavne i izvrne). Engleski ili Britanski parlamentarizam.

U Republici Srbiji sistem vlasti je u osnovi parlamentaran, korigovan institucijom neposredno


izabranog predsednika republike sa neto manjim ovlaenjima od efa drave u klasinom
parlamentarnom sistemu- to je meoviti sistem, jer ima elemente predsednikog sistema.
Poreklo i istorijski razvoj ljudskih prava

Ljudska prava nastaju krajem 18. veka, osnova se nalazi u politikoj osnovi liberalizma. Ustav SAD-a iz
1787. nije sadrao odredbe o ljudskim pravima, 1991. dodati su u vidu 10 ustavnih amandmana.

1789. Francuska deklaracija

1776. Deklaracija o nezavisnosti SAD

Krajem 18. i u prvoj polovini 19. veka proklamuju se lina i politika prava. U prvoj polovini 20. veka
ustavi poinju da garantuju ekonomska, socijalna i kulturna prava.

Posle II Svetskog rata donose se prvi meunarodni dokumeti o ljudskim pravima:

- Opta (univerzalna) deklaracija o ljudskim pravima UN 1948. godine

- Evropska konvencija o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda 1950. godine

Prema vremenu nastanka ljudska prava dele se na:

- I generacija- lina i politika prava

- II generacija- ekonomska, socijalna i kulturna

- III generacija- kolektivna prava (manjinska prava)

Prema predmetu zatite:

1. Lina prava su prava kojima se pojedinac titi od neprimerenog uticaja i zloupotrebe dravne vlasti
(prava ili slobode granica).

Najvanija posebna lina prava: na ivot, lina sloboda, nepovredivost integriteta linosti, nepovredivost
stana, nepovredivost sredstava pisanja, sloboda kretanja, nastanjivanja, savesti, veroispovesti,
stvaralatva.

2. Politika prava omoguavaju uee graana u javnom ivotu. Prvo i osnovno politiko pravo je
birako pravo- pravo graana da biraju i da budu birani (aktivno i pasivno). Politika prava: sloboda
tampe (medija), misli i izraavanja, sloboda govora, zbora, sloboda udruivanja, pravo na peticiju
dravne organizacije i drugih organa.

3. Ekonomska, socijalna i kulturna prava nastaju poetkom 20. veka. Slue da se graanima obezbede
(pod relativno jednakim materijalnim uslovima) da uivaju u ustavom zagarantovanim pravima.

Ekonomska prava: pravo svojine (na imovinu), pravo naslea, na rad, trajk, socijalno osiguranje.

Socijalna prava: pravno na obrazovanje, zdravu ivotnu sredinu, socijalnu pomo.

Posebna prava: zatita majke, dece i porodice.


Ostvarivanje i zatita ljudskih prava

Pravni mehanizmi (sredstva):

1. Naelo neposredne primenljivosti ljudskih prava na osnovu ustava

2. Sudska zatita ljudskih prava

3. Pravo na albu, ustavnu albu ustavnom sudu, pravnu pomo (prua je nezavisna struna sluba-
advokatura)

U novije vreme posebnu ulogu u zatiti ljudskih prava ima zatitnik graana- pojedinac, nestranaka
linost, bira ga narodna skuptina i mandat mu traje 5 godina.

Drave prema obliku dravnog ureenja

1. Unitarna (prosta) drava- u njoj je dravna vlast organizovana kao jedinstvena vlast.

2. Federalna (sloena) drava- postoji teritorijalna podela vlasti na dva nivoa:

- nivo federativne vlasti

- nivo vlasti federativnih jedinica- to su teritorijalne jedinice unutar federacije koje imaju pravo na
sopstveni ustav, koji mora biti u skladu sa federativnim ustavom. One nisu drave,a li imaju elemente
drave.

U svetu vie ima prostih drava (Republika Srbija), nego sloenih.

Federacija je jedinstvena (sloena) drava u kojoj je vlast zajednika i poiva na federativnom ustavu.
Federacije: SAD, Nemaka, vajcarska, Kanada, Rusija, Australija...

Konfederacija je skup (savez) drava. Nema zajednike vlasti.Predstavnitvo drava lanica


konfederacije naziva se konfederalna dieta. Poiva na meunarodnom ugovoru drava lanica.

Teritorijalna autonomija

Teritorijalna autonomija je pravo teritorijalne jedinice da samostalno donosi svoje zakone i da ih


izvrava. Ti zakoni vae samo na teritoriji te jedinice i moraju biti u skladu sa ustavom i zakonima
centralne vlasti.

Kod nas autonomne pokrajine imaju veu autonomnu od lokalne samouprave, a manje od federalne
jedinice.

Evropske drave koje imaju jedinice teritorijalne autonomije- Ujedinjeno Kraljevstvo (UK), panija,
Italija, Srbija.

Po ustavu Republike Srbije iz 2006. godine postoje dve autonomne pokrajine: Kosovo i Metohija i
Vojvodina.
Najvii pravni akt autonomne pokrajine je statut. On se donosi tako to ga donosi skuptina
autonomne pokrajine uz saglasnost narodne skuptine Republike Srbije.

Autonomna pokrajina Vojvodina ima svoje organe: skuptina autonomne pokrajine

pokrajinska vlada

pokrajinska uprava

pokrajinski ombudsman (zat. graana)

Narodna skuptina

Narodna skuptina je najvie predstavniko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u


Republici Srbiji. Jednodoma je i sastoji se od 250 narodnih poslanika. Mandat poslanika traje 4 godine,
moe da traje i krae u sluaju rasputanja skuptine kad dolazi do prevremenih parlamentarnih izbora.

Pravilo je da Narodna skuptina donosi odluke veinom glasova, a pod uslovom da je na sednici
prisutno vie od polovine ukupnog broja narodnih poslanika- kvorumska veina.

Narodna skuptina se sastaje u dva redovna zasedanja: proleno i jesenje. Moe se sastati u
vandrednom zasedanju na predlog najmanje 1/3 narodnih poslanika ili Vlade.

O Narodnoj skuptini se donosi zakon- zakon o Narodnoj skuptini- glavni pravni akt koji ureuje ???

Predsednik Republike Srbije

Prema ustavu od 2006. godine predsednik republike izraava dravno jedinstvo Republike Srbije. On
je najblii izvrnoj vlasti, ali nije njen nosilac. Predsednik republike ima jak demokratski legitimitet, jer ga
biraju graani na neposredno, slobodnim izborima tajnim glasanjem.

Mandat mu traje 5 godina, a isto lice moe biti izabrano najvie dva puta za predsednika republike.

Ovlaenja predsednika republike:

- predlae kandidata za predsednika Vlade (mandatara za sastav Vlade)

- ukazom proglaava zakone

- na obrazloen predlog Vlade raspusta Narodnu skuptinu

- komanduje vojskom Republike Srbije

Vlada

Vlada je nosilac izvrne vlasti u Republici Srbiji. Bira je Narodna skuptina veinom od ukupnog broja
narodnih poslanika. Kandidat za predsednika Vlade predlae program i sastav Vlade.

Najvia ovlaenja Vlade:


- odreuje i vodi politiku zemlje

- izvrava zakone, druge propise i opte akte

- predlae zakone, druge propise i opte akte

- usmerava i usklauje rad organa dravne uprave i vri nadzor nad njima.

Vlada politiki odgovara Narodnoj skuptini koja joj moe izglasati nepoverenje na predlog najmanje
60 narodnih poslanika (Vladi je izglasano nepoverenje veinom narodnih poslanika). Od tri politike
institucije (Vlada, Narodna skuptina i ef drave), Vlada je najjai organ.

Sudovi i javno tuilatvo

Sudovi su dravi organi koji autoritalnom snagom dravne vlasti reavaju sporove o pravu.

Sudska vlast je posebna dravna vlast, a sudovi su samostalni i nezavisni.

U Republici Srbiji sudije se prvi put biraju na mandate od tri godine od strane Narodne skuptine na
predlog Visokog saveta sudstva. Kada se sudije biraju trajno tada ga bira visoki savet sudstva.

Visoki savet sudstva je samostalni i nezavisni dravni organ koji obezbeuje i garantuje nezavisnost i
samostalnost sudija i sudova.

Najvii sud u Republici Srbiji je Vrhovni kasacioni sud.

Javno tuilatvo je poseban dravni organ koji goni uinioce krivinih i drugih odreenih kanjivih dela
i preduzima mere radi zatite ustavnosti i zakonitosti. Ono je inokosni organ kojim rukovodi javni tuilac.

Najvie tuilatvo u Republici Srbiji je Republiko javno tuilatvo.

Ustavni sud je samostalni i nezavisni dravni organ koji titi ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska
prava i slobode. On nije organ sudske vlasti.

Sastoji se od 15 sudija koji se biraju na mandate od 9 godina, a jedno lice moe biti izabrano najvise 2
puta.

Narodna skuptina imenuje 5 sudija.

Predsednik republike imenuje 5 sudija.

Opta sednica Vrhovnog kasacionog suda imenuje 5 sudija.