Posmatrajte teskobu koja caruje svuda oko nas,

posmatrajte usamljenost, strah, izgubljenost,

sukobe u srcima ljudi. Zamislite da vam neko
prui priliku da se svega toga oslobodite. Zamis-
lite da vam neko prui priliku da zaustavite svo
to uasno traenje energije, zdravlja, emocija.
Zamislite da vam neko pokae put kojim se moe
postii da stvarno volimo jedni druge, da budemo
spokojni, potpuno proeti ljubavlju...

Ljudi ne ive. Veina vas ne ivi, samo odrava

ivot u svom telu. To nije ivot. Vi ne ivite, sve
dok vam ne postane potpuno nevano da li ete
iveti ili umreti. Na toj taki poinjete da ivite.
Kada ste spremni da izgubite sopstveni ivot,
tek tada ga ivite. Meutim, ako neprestano titite
svoj ivot, vi ste mrtvi... Da li ste spremni da sve
stavite na kocku?

Najvanija je spremnost da nauimo neto novo.

Mogunost buenja je u direktnoj proporciji sa
koliinom istine koju smo spremni da hrabro
prihvatimo. Trenutak u kome se budimo, kad nas
obasja svetlost, najlepe je iskustvo na svetu!

Nemojte traiti od sveta da se promeni, promenite

se prvo vi. Tek tada ete biti u stanju da sagledate
svet onakav kakav je, tada ete promeniti ta
god vam se ini da bi trebalo promeniti. Uklonite
povez sa oiju. Ukoliko to ne uinite, izgubili ste
pravo da promenite bilo ta.

Ako ne budemo varali sebe, neemo varati ni dru-

ge. Tada emo ih voleti. U suprotnom, iveemo
itav ivot u zabludi o drugima, s naim iluzijama,
neprekidno u sukobu sa stvarnou...
 .D

BUENJE

MILIVOJA IVANKA
socijalni radnik
 A
N
T
O
N
I
D
E
M
E
L
O

B
U

E
N
J
E
L
e
k
c
i
j
a
o
d
u
h
o
v
n
o

B
m
p
r
o
s
v
e
t
l
j
e
n
j
u
 Naslov originala
AWARENESS
Anthony de Mello

Preveo i priredio
Plavio Rigonat

Copyright za Jugoslaviju
Plavio Rigonat

Scena proizvodnja ove knjige i trgovina istom

najstroe se kanjava. ||;(7 u vezi sa
Cl. 172 krivinog zakona Srbije.)
 Da li ste budni?

Veina ljudi je, i neznajui to, uspavana. Raaju se

uspavani, ive uspavani, ene se i udaju uspavani, podiu
decu uspavani, umiru uspavani, da se nikad stvarno ne
probude. Nikada ne uspevaju da shvate lepotu i udesnost
onoga to nazivamo ljudskom egzistencijom.
Svi mistici ovog sveta, koja god da je njihova religija
ili filozofija, slau se u jednom: da je sve dobro, sve je,
dobro. ak i ako caruje haos, sve je dobro. To je, naravn6,
udan paradoks.
Pa ipak, veina ljudi nikada ne uspeva da shvati kako
je sve dobro, jer su utonuli u san. ive u komaru.
Jedan ovek lupa na vrata sobe svoga sina. "arli",
kae, "probudi se!" "Neu da ustanem, tata", odgovori mu
arli. Otac vie: "Ustaj, mora u kolu!" "Neu da idem
u kolu", kae arli. Otac ga pita: "A zato nee?" "Iz
tri razloga," kae arli. "Kao prvo, kola mi je dosadna;
drugo, uenici mi se rugaju; a tree, mrzim kolu." Otac
mu onda uzvrati: "Dobro, sad u ja tebi rei tri razloga
zbog kojih mora da ode u kolu; kao prvo, to je tvoja
dunost; drugo, jer ima etrdeset pet godina; a tree,
jer si direktor."
Probudite se! Probudite se! Odrasli ste. Niste vie
mali da samo spavate. Probudite se! Prestanite da se za-
bavljate svojim igrakama.
Antoni De Melo

Veina ljudi tvrdi kako hoe da izau iz dejeg vrtia,

ali ne treba im verovati. Ne verujte u to! Ljudi samo ele
da povrate svoje polomljene igrake. 'Vratite mi moju
enu. Vratite mi moj posao. Vratite mi moj novac. Vratite
mi moj ugled, moj uspeh."
To je ono to ljudi ele: samo nove igrake. Sve je u
tome. ak e vam i najbolji psiholozi rei da ljudi u sutini
ne ele da budu izleeni. -Oni samo trae olakanje;
izleenje bi bilo previe bolno.
Buenje nije prijatno. ovek lepo lei u krevetu, bu-
enje ga samo uznemiri. Zato mudrac ne pokuava da
probudi ljude oko sebe.
Nadam se da u umeti da budem mudar u ovoj prilici,
i ne uinim ni najmanji pokuaj da vas probudim, ako
spavate. To se mene u stvari ne tie, i pored toga to
vam povremeno kaem: "Probudite se!" Ja samo treba da
produim napred svojim putem, da i dalje igram svoj ples.
Ako prihvatite neto od toga, dobro je; ako ne prihvatite,
vaa stvar. Kao to kau Arabljani: "Priroda kie je uvek
ista, ali od nje raste trnje u pustinji i cvee u oazi."

Oekujete li pomo?

Mislite li da u nekom pomoi? Ne! O, ne, ne, ne,

ne i ne! Ne oekujte od mene da-ikome pomognem. Ja
ne oekujem ni da ikome nakodim. Ako vam bude ko-
dilo, za to ste sami odgovorni; ako vam pomogne, i to
je samo vaa zasluga. Zaista je tako!
Verujete li moda da e vam ljudi pomoi? Nije tako.
Verujete li da e vam ljudi pruiti podrku? Uopte nije
tako.
Na jednom kursu grupne terapije, ena koja je bila
upravnik jednog internata, rekla mi je: "Mislim da me
__________________________________________ BUENJE

moja direktorka ne podrava." "Zato to mislite?" upitao

sam je. "Eto, moja direktorka nikada ne dolazi u internat",
odgovorila mi je. "Nikada nisam ula ni re pohvale ili
kritike od nje." Onda sam joj rekao: "U redu, zamislimo
da ja poznajem vau direktoricu. Zamislimo da ak tano
znam ta ona misli o vama. I eto, ja vam kaem (izi-
gravajui pretpostavljenu) - 'ujte, Linda, nikad ne do-
lazim da vas obiem samo zato to u vaem internatu
sve funkcionie kako valja. Tu nema nikakvih problema.
Znam da je to vaa zasluga, tako da je sve u redu.' I,
kako se sada oseate?" "Odlino", odgovorila je. "Dobro",
rekao sam, "da li biste hteli da izaete iz prostorije na
nekoliko minuta? To je" deo vebe."
Linda je izala. Dok je bila napolju, rekao sam os-
talima u grupi: "Ja sam i dalje direktorica, vai? Linda je
najgora upravnica koja je ikad vodila neki od naih in-
teranta. U sutini, ne odlazim u njen internat samo zato
to ne mogu da podnesem to to ona tamo radi. To je
zaista uasno. Ali ako joj kaem istinu, te sirote uenice
samo e jo vie stradati. Zameniemo je za godinu ili
dve - ve pripremamo jednu osobu za to. U
meuvremennu, smislila sam da joj kaem nekoliko lepih
rei da bih je odobrovoljila. ta mislite o svemu tome?"
"Moda je to bilo jedino reenje u takvoj situaciji",
odgovorili su mi. Uveo sam zatim Lindu i pitao je da li
se i dalje dobro osea. "Naravno", rekla je.
injenica je da uglavnom samo konstruiemo svoje
misli i osecanja, nezavisno od objektivne stvarnosti, za-
jedno a ubeenjem da nam drugi ljudi pomau.
Mislite li da moda pomaete nekome zato to ste
zaljubljeni? Lepo, kazau vam neto. Nikada niste zaljub-
ljeni u nekoga. Zaljubljeni ste samo u ideju o odreenoj
osobi, unapred stvorenu ideju diktiranu nadom. Razmislite
malo: nikada niste ni u koga zaljubljeni - zaljubljeni ste
samo u ideju, u svoju predrasudu o odreenoj osobi. Tako
se i odljubljuje, zar ne? Samo se vaa ideja menja.
Antoni De Melo

"Kako si mogao da me razoara kad sam toliko ve-

rovala u tebe?" kazaete nekom.
Jeste li zaista toliko verovali u tu osobu? Ne, nikada.
Probudite se! Takvo ubeenje samo je rezultat pranja mo-
zga kojem ste od malena podvrgnuti. Nikada ne verujemo
u druge ljude. Ono u ta verujemo samo je sopstveni sud
o odreenoj osobi. Na ta se onda alite? injenica je da
nikome nije pi ljatno da prizna kako mu je prosuivanje
bilo pogreno. Nije ba laskavo priznati tako n- to, i zato
ljudi radije govore: "Kako si mogao da me razoara?"
Vraam se, dakle, na poemu - ljudi u sutini ne ele
da odrastu, ne ele da se promene, ne ele da budu sreni.
Kao to mi je neko jednom rekao: "Ne pokuavaj da ih
uini srenim, samo e nastradati. Ne pokuavaj da na-
ui svinju da peva - samo e straiti vreme, a svinja
e sauno da se nervira."
Jedan ovek ulazi u kafe, sedne i vidi da tip za sused-
nim stolom ima bananu u uvetu - bananu u uvetu! ovek
pomisli: "Moda bi trebalo da mu kaem?... Ma neu -
ta me se to tie." Ali sve to pone da ga proganja. Na
kraju, posle dve-tri aice, obrati se tipu za susednim
stolom: "Pardon... ovaj... znate, imate bananu u uvetu."
A tip mu kae: "Molim?" ovek mu ponovi: "Imate bananu
u uvetu." "Molim, ta ste rekli?" kae mu tip. "IMATE
BANANU U UVETU!" prodere se ovek. "Malo glasnije",
uzvrati mu ovaj. "Imam bananu u uvetu!"
Prema tome, uzaludno je. Okani se, okani, govore
mi. Reci to to ima i ukloni se. Ako im pomogne -
dobro je; ako ne pomogne - nikom nita!
 BUENJE

Koliko smo iskreni prema sebi?

Prvo to treba da shvatite, ako zaista nameravate da

se probudite, je da to ne elite. Prvi korak ka buenju
je da dovoljno iskreno priznamo sami sebi kako to uopte
nije prijatno.
Vi ne elite da budete sreni. Hoete li jedan mali
test? Probajmo: treba nam samo minut. Moete da za-
murite dok reavate, ili da to radite otvorenih oiju -
nebitno je. Mislite na nekog koga mnogo volite, nekoga
ko vam je blizak, nekoga ko vam je zaista dragocen, i
pokuajte da mu u mislima kaete: "Vie mi je stalo do
moje sree nego do tebe."
Pazite ta se dogaa. "Vie mi je stalo do moje sree,
nego do tebe. Kada bih birao, uvek bih izabrao sreu."
Koliki su se od vas osetili kao egoisti izgovorivi ove reci?
Mnogi, ini se. Shvatate li do koje smo mere podvrgnuti
pranju mozga?
Jer, mi kao da smo primorani da se upitamo: "Kako
mogu da budem takav egoista?" Ali razmislite ko je stvarno
egoista. Zamislite nekoga ko bi vam rekao: "Kako si mogao
da bude takav egoista da ti tvoja srea bude vanija od
mene?" Zar vam ne bi dolo da odgovorite: "Izvini, ali kako
ti moe da bude takav egoista, kad oekuje da tebe
stavim iznad svoje sree?"
Jedna ena mi je priala kako je njen ujak, svetenik
u lokalnoj crkvi, uvek poinjao besedu recima: "Samo je
rtva dokaz ljubavi; mera ljubavi je altruizam."
Savreno! Upitao sam je: "Da li biste poeleli da vas
volim po cenu svoje sree?" "Da", odgovorila je. "A vi
mene?" upitao sam. "Da", rekla je.
Zar to nije udesno? Ona bi volela mene po cenu
svoje sree i ja bih voleo nju po cenu moje sree. I tako,
imali bismo dve nesrene osobe, ali ivela ljubav!
Antoni De Melo

Ne elimo, znai, da budemo sreni. elimo druge

stvari. Ili, jo bolje - ne elimo da budemo bezuslovno
sreni. Spreman sam da budem srean pod uslovom da se
desi ovo i ovo i ono.
Ali to je u osnovi kao kad biste rekli svom prijatelju
ili Bogu ili bilo kome: "Ti si moja srea. Da nemam tebe,
odrekao bih se sree."
Veoma je vano da shvatite ovaj mehanizam. Mi ne
moemo zamisliti da budemo sreni bez odgovarajuih
uslova. Zaista je tako. Naueni smo da svoju sreu povezu-
jemo sa tim uslovima.
To je, dakle, prvo to bi trebalo uiniti ako hoemo
da se probudimo, ako hoemo da volimo, ako hoemo
slobodu, radost, spokojstvo i prosvetljenje. U tom smislu,
duhovni rad je najkorisnija stvar na svetu. Jer, to nije ni
samilost, ni privrenost, ni religioznost, ni oboavanje -
samo duhovni rad vodi prosvetljenju, i buenju, buenju!
Posmatrajte teskobu koja caruje svuda oko nas, pos-
matrajte usamljenost, strah, konfuziju, konflikte u srcima
ljudi, unutranje i spoljanje sukobe. Zamislite da vam
neko prui mogunost da se svega toga oslobodite. Zamis-
lite da vam neko prui mogunost da zaustavite to uasno
traenje energije, zdravlja, emocija - posledicu svih tih
konflikata i konfuzija. Zamislite da vam neko pokae put
kojim moemo postii da zaista volimo jedni druge, da
budemo spokojni, potpuno proeti ljubavlju. Moete li
da zamislite ita korisnije od svega toga? Meutim, ima
ljudi koji tvrde da je veliki biznis korisniji, da je politika
korisnija, da je nauka korisnija.
Kakva je uopte korist od slanja oveka na Mesec
kada ne uspevamo da ivimo na Zemlji?

10
 BUENJE

O naem ludilu

Da li je psihologija korisnija od duhovnog rada? Nita

nije korisnije od duhovnog rada.
ta moe da uini siroti psiholog? Moe samo da
smanji napetost. I ja se bavim psihoterapijom, ali kada
mi se desi da moram izabrati izmeu psihologije i du-
hovnog rada, u meni doe do konflikta. Pitam se da li
postoji neko ko shvata o emu govorim. Ja sam to shvatio
tek nakon mnogo godina.
Pokuau da objasnim. Godinama nisam shvatao jed-
nu injenicu, sve dok jednog dana nisam najednom otkrio
kako ljudi moraju dovoljno da pate u jednom odnosu da
bi se konano razoarali u pogledu svih odnosa. Zar to
nije uasno? Ljudi moraju mnogo da pate u jednom odnosu
pre nego to. se probude i kau: "Dosta mi je! Mora da
postoji neki bolji ivot, neki ivot koji nije zasnovan na
zavisnosti od drugih ljudskih bia."
A ta sam ja radio, kao psihoterapeut? Ljudi su do-
lazili da mi izloe svoje probleme u odnosima, u komu-
nikaciji sa drugima i slino, a ja sam im koliko-toliko
pomagao. Ali priznajem da to uglavnom nita nije vredelo,
jer je samo pomagalo ljudima da i dalje spavaju. Moda
je trebalo da ti ljudi malo vie pate. Moda je trebalo da
dodirnu dno i kau: "Dosta mi je svega." Samo kada nam
je dosta da nam je svega dosta otvara se izlaz.
Veina ljudi odlazi kod psihijatra ili psihologa da bi
sebi olakali ivot, a ne da bi nali izlaz iz situacije u
kojoj se nalaze.
Siroti psiholozi poteno rade svoj posao. Postoje slu-
ajevi gde psihoterapija prua stvarno neophodnu pomo,
jer kad se neko nae na ivici ludila, onda moe da ode

11
Antoni De Melo

u psihozu ili u drugu krajnost, misticizam. ta je mistika

- suprotno od ludila.
Znate li koji je znak buenja? Trenutak u kome se
pitamo: "Jesam li ja lud, ili su to svi ostali?"
Zaista je tako. Jer mi smo stvarno ludi. itav svet je
lud. Jedini razlog to nismo zatvoreni u ludnice je to
nas ima previe.
Dakle, ludi smo. ivimo potapajui se suludim ide-
jama o ljubavi, odnosima s drugim ljudima, srei, radosti
i svemu ostalom. Stekao sam ubeenje kako smo do te
mere ludi da, kad se svi slau u neemu, onda to mora
biti pogreno!
Svaka nova ideja, svaka velika ideja, potekla je od
manjine koju je inio jedan ovek. ovek koji se zvao
Isus Hrist - manjina koju ini jedan ovek. Svi su govorili
drukije od onog to je on govorio. Buda - manjina koju
ini jedan ovek. Svi su govorili drukije od onog to je
on govorio. Mislim da je Bertrand Rasel rekao: "Svaka
velika ideja na poetku je svetogre."
Lepo, ovde ete uti itavu seriju svetogrdnih izjava.
"On je hulio!" Ljudi su ludi, mahniti, i to pre to shvatite,
bolje e biti za vae mentalno i duhovno zdravlje. Ne
uzdajte se. Ne uzdajte se u svoje najbolje prijatelje. Budite
skeptini u kontaktu s najboljim prijateljima. Veoma su
vesti, kakvi ste i vi u kontaktu s drugima, ak i ako toga
niste svesni. O, kako ste dovitljivi, vesti i prepredeni.
Veliki ste glumci.
Ne laskam vam previe, nadam se. Ali ponavljam: vi
ne elite da se probudite. Samo glumite, a niste ni svesni
toga. Mislite da ste vrlo oseajni. Ah! U poreenju s kim?
ak i rtvovanje samog sebe prija, zar ne? "rtvujem se!
ivim u skladu sa svojim idealima." Ali dobijate neto za
uzvrat, zar ne?
Uvek se dobija neto za uzvrat, sve do samog trenutka
buenja. I tako, eto nas ovde - prvi korak. Priznajte sebi

12