You are on page 1of 11

Renik odbojkake terminologije (Nj-)

Njnj

Oo
odbrana jedan od najvanijih segmenata igre. Odbrana poinje od servisa, jer je servis u
korelaciji sa blokom, a blok je prvi front odbrane od protivnikog napada. Ukoliko
ekipa ima dobru odbranu u prednosti je nad svojim rivalom i, generalno, svaka ekipa
sa dobrom odbranom je prepoznatljiva i uspenija od protivnika bez obzira na
protivnike napade. Ekipa sa dobrom odbranom uvek je u prednosti kod odluivanja
o krajnjem pobedniku, a najkvalitetnije ekipe se prepoznaju po izvrsnoj odbrani.

[def. Lazar Grozdanovi]

Pp
pajp m pripada napadu drugog tempa. Naziv ,,pajp, koji se najee koristi u svetu, a kod nas se
odomaio, potie od engleske rei "pipe" to u prevodu znai lula, cev. Ovu vrstu napada
izvodi igra druge linije, uglavnom iz Zone 6. Igra prilikom ovog napada mora da skoi iza
linije 3m pre nego to napravi kontakt sa loptom, ali moe da doskoi unutar tri metra. U
dananjoj odbojci visokog nivoa ova vrsta napada se puno koristi kao kombinacija iza prvog
tempa ("penala", "alme").

[def. Igor Kolakovi]

penal m udarac u napadu, a pod udarcima u napadu se smatraju sve akcije kojima se lopta
upuuje ka protivniku, osim servisa i bloka. Penal ili prvi tempo je najbri,
najefikasniji i najatraktivniji oblik upuivanja lopte u polje protivnika, a time i
postizanja poena. Pripada onoj klasifikaciji smeiranja, gde je lopta dignuta iznad
nivoa mree i hvata se u skoku u najvioj moguoj taki, to veom brzinom i to
strmije upuuje u protivniko polje.

Naziv je preuzet iz fudbala ili rukometa, ali treba znati da nema nimalo slinosti sa pomenutim
sportskim granama.

Kriterijum za klasifikaciju ove vrste napada je brzina dizanja lopte za napad. U ovoj podeli pominjemo 3
vrste napada i to:

smeiranje sporo dignute lopte (vreme leta lopte je od 1,5 do 2 sec),


smeiranje srednje brzo dignute lopte (vreme leta lopte je od 1,1 do 1,4 sec), i

smeiranje brzo dignute lopte (vreme leta lopte je od 0,6 do 1,0 sec).
Poslednja vrsta napada u ovoj podeli je ono to u praksi zovemo penal ili prvi tempo.

[def. prof. dr Goran Nei]

video i dijagram akcije penal

podloga podloga za teren koja se koristi na takmienjima u organizaciji FIVB je Taraflex


(proizvoa Gerflor). Na utakmicama naeg ampionata ova podloga nije obavezna.

poen m ekipa osvaja poen ako uspeno upuena lopta dodirne protivniko polje, kada protivnika
ekipa uini greku, ili kada protivnika ekipa dobije kaznu.

- poen kolinik, broj po kojem se na nekim takmienjima odreuje plasman ekipa na tabeli u
sluaju istog odnosa pobeda i poraza. Izraunava se na taj nain to se broj
osvojenih poena podeli sa brojem izgubljenih poena. Primer: ako "Ekipa 1" ima 333
osvojena poena, a 300 izgubljenih, onda je njen poen kolinik 333:300=1.110. Ako
"Ekipa 2" ima 323 osvojena poena, a 290 izgubljenih, onda je njen poen kolinik
323:290=1.113. Dakle, iako je razlika dobijenih i izgubljenih poena 33 u oba sluaja,
primeuje se da je kolinik "Ekipe 2" za nijansu vei, tako da e ona u konanom
plasmanu biti bolje rangirana.

postava skup igraa jednog tima koji imaju pravo nastupa na terenu. Svaka ekipa uvek mora
imati 6 igraa u igri.

- poetna postava ukazuje na redosled rotiranja igraa na terenu. Taj redosled se mora
potovati tokom celog seta. Pre poetka svakog seta, trener mora na listiu za
postavu prijaviti poetnu postavu svoje ekipe. Listi, uredno popunjen i potpisan,
predaje drugom sudiji ili zapisniaru. Igrai koji nisu u poetnoj postavi za set su
zamene za taj set (osim libera). Poto se listi sa postavom preda drugom sudiji ili
zapisniaru, nikakva promena u postavi ne moe biti odobrena bez pravilne zamene.

povaljka kada igra iskorakom u levu ili desnu stranu i padom na butinu i kuk spasava
oteanu loptu u odbrani. Kao i kod upijaa, glavni cilj je spasavanje lopte.

[def. Saa Joksimovi]

preliminarni tehniki sastanak sastanak koji supervizor takmienja odrava sa predstavnicima


svih ekipa uesnica ponaosob (tim menaderom, doktorom i prvim trenerom) kako bi
se uverio da su svi formulari, potrebna dokumenta, kao i garniture dresova u skladu
sa pravilima takmienja, ime ekipa i igrai stiu pravo uestvovanja na utakmici,
turniru ili prvenstvu.

prijem (servisa) m elemenat igre. Ako bismo pravili gradaciju po vanosti, u modernoj odbojci
sigurno da bi elemenat prijema servisa bio u prvom planu. Servis najee primaju 3
igraa, u zavisnosti od sistema, postave i mogunosti ekipe, ali u savremenoj odbojci
prijem obavezno obavljaju 2 univerzalna igraa i libero. Od njihovog uspenog
prijema zavisi i uspenost kompletne prve postave, a ire i cele ekipe. Ukoliko je
prijem uspean, daje se mogunost organizatoru igre (dizau) da moe vrlo uspeno
i kreativno da organizuje napad. Sa dobrim prijemom on ima neograniene
mogunosti da napada sa 3 ili 4 igraa, to je veliki kvalitet u igri i njenom
osavremenjivanju. Kada je u naoj mukoj reprezentaciji postojao tzv. bermudski
trougao (Nikola Grbi kao diza, a na prijemu Vanja Grbi i Goran Vujevi), i pored
prisutnih Miljkovia, Geria, Tanaskovia, areta Petrovia i drugih, igra je sutinski
zavisila od ova tri igraa. Tada smo bili jedna od najuspenijih ekipa sveta jer smo
prijem "skinuli" sa spiska problema, to mui mnoge ekipe u savremenoj odbojci. Mi
smo, u to vreme, igru zasnivali na prijemu i nije udo to smo zbog toga bili jedna od
najuspenijih reprezentacija svet.

[def. Lazar Grozdanovi]

- idealan prijem, u kojem su parabola i brzina lopte iz prijema prilagoeni jako malom radijusu kretanja
tehniara.

[def. Saa Joksimovi]

- pomeren prijem (pozitivan), u kojem je radijus kretanja tehniara u okvirima 3 metra dok su parabola
i brzina lopte iz prijema takve da se moe odigrati prvi tempo.

[def. Saa Joksimovi]

- rasejan prijem (negativan), iz kojeg nema prvog tempa, ali je mogue organizovati napad.

[def. Saa Joksimovi]

Rr
reprezentacija ekipa sastavljena od najboljih igraa jedne drave, regiona ili grada sa ciljem
da uestvuje na takmienjima u kojima e se nadmetati sa timovima istog ranga,
predstavljajui svoju naciju ili teritoriju na najbolji mogui nain.

rezultat m konaan ili parcijalni ishod mea, utakmice ili seta.

rotacija kada ekipa koja je primala servis osvoji poen i stekne pravo da servira, njeni igrai se
rotiraju za jednu poziciju u smeru kazaljke na satu: igra sa pozicije 2 se rotira na poziciju 1
da servira, igra sa pozicije 1 rotira se na poziciju 6, itd. Redosled rotacije je odreen
mestom sa kojeg set poinje tehniar (diza) ekipe (npr. ako tehniar poinje set iz zone 2,
onda se kae da ekipa poinje set iz pozicije 2). Vidi sliku (standardnih est zona i dodatne
tri koje se koriste u statistikim analizama) >>

- rotaciona greka, uinjena je kada servis nije izveden u skladu sa redosledom rotacije.

rus m jedan od elemanata napada. To je kombinacija koja slui za to uspenije izigravanje


protivnikog bloka. Poznati ruski trener Vjaeslav Platonov (1939-2005) je idejni tvorac
ove kombinacije, koja u to vreme (sedamdesetih godina prolog veka) nije bila
karakteristina za rusku ekipu. S obzirom na kvalitet pomenutog trenera, sve do dananjih
dana u nekim izuzetnim prilikama upotrebljava se ova akcija, koja se sastoji u tome da
tehniar dizanjem izmeu penala i alme prevari protivniki blok koji ne oekuje smeera koji
dolazi iz "etvorke", i ostavlja mu nebranjeni napad.

[def. Lazar Grozdanovi]

Ss
selekcija reprezentacija.

selektor m prvi trener.

servis m elemenat igre kojim poinje svaka utakmica, set i nadigravanje za poen. Dakle, ovim
elementom poinje sama igra. Cilj servisa je da se osvoji direktan poen ili da se otea
protivniki napad nakon prijema servisa. Servis je jedini moment odbojkake igre gde je
igrau dozvoljeno da poseduje loptu i gde moe slobodno da bira trenutak poetka akcije,
naravno, u roku od 8 sekundi od ternutka kada mu sudija zvidukom da znak za serviranje.
Pomenute okolnosti govore o lakoi savladavanja serviranja, ali ono zahteva dosta rada,
kvaliteta i iskustva kako bismo mogli kontrolisati tehniku i taktiku ovog elementa. Ovo je
naroito vano u situacijama kada je igra pod pritiskom tokom mea jer je u tom trenutku
sva panja okoline usmerena upravo na njega.

[def. Igor Kolakovi]

- skok (sme) servis, kao to mu i ime govori, izvodi se iz skoka i zbog siline i brzine udarca
(slian smeu) ima najkrae vreme leta lopte nakon njega. Zbog toga je prijem ovog
servisa otean i daje najveu mogunost da se osvoji direktan poen. Naravno, ovakav
servis nosi i dozu rizika od greke (serveri su spremni da preuzmu rizik zahvaljujui
samopouzdanju koje su stekli tokom uspenog i dugotrajnog treninga takvog
servisa), a one su sastavni deo odbojkakog nadigravanja i nemogue ih je
eliminisati, ali se uvek tei njihovom smanjivanju. Preuzimanje rizika na servisu
postao je vaan princip u dananjoj odbojci, pogotovo protiv jakih timova koji su
dominantni u prvom napadu.

[def. Igor Kolakovi]

- flot servis,, za razliku od skok servisa, iako se izvodi iz skoka, ima malo ili nimalo spina
(rotacije). Lopta bez spina je prilino nestabilna, zato ovako servirana lopta dok leti
kroz vazduh propada, leti u prekidima i talasima, kreui se s jedne na drugu stranu,
gore i dole. Ovakav nepredvidljiv let lopte je jako teak za prijem servisa. Manji rizik
prilikom serviranja, kao i velika efikasnost zbog preciznosti izvoenja u taktikim
opredeljenjima, uinilo ga je veoma popularnim servisom u dananjoj odbojci. Ime za
ovaj tip serviranja je nastalo od engleske rei "float" to znai "plovak".

[def. Igor Kolakovi]

- prvi servis, poetni udarac na utakmici.

- servis greka, neuspean servis koji rezultira poenom za protivniku ekipu.

set m rezultatska celina u okviru odbojkake utakmice. U setu (osim u odluujuem, 5. setu - taj
breku) pobeuje ekipa koja prva osvoji 25 poena sa prednou od najmanje dva poena. U
sluaju nereenog rezultata (24-24), igra se nastavlja dok jedna od ekipa ne ostvari dva
poena prednosti (26-24, 27-25, itd.). Pobednik utakmice je ekipa koja prva osvoji tri seta. U
sluaju izjednaenog rezultata 2:2 u setovima, odluujui (peti) set se igra do 15 poena
(opet uz minimum dva poena prednosti na kraju za jednu od ekipa).

- set kolinik, broj po kojem se na nekim takmienjima odreuje plasman ekipa na tabeli u
sluaju istog odnosa pobeda i poraza. Izraunava se na taj nain to se broj
osvojenih setova podeli sa brojem izgubljenih setova. Primer: ako "Ekipa 1" ima 14
osvojenih setova, a 12 izgubljenih, onda je njen poen kolinik 14:12=1.166. Ako
"Ekipa 2" ima 18 osvojenih setova, a 16 izgubljenih, onda je njen poen kolinik
18:16=1.125. Dakle, iako je razlika dobijenih i izgubljenih setova 2 u oba sluaja,
primeuje se da je kolinik "Ekipe 1" za nijansu vei, tako da e ona u konanom
plasmanu biti bolje rangirana.

sistem m nain organizacije prve postave na terenu. Danas je prihvaen sistem 5-1 (5 igraa
raznih profila i diza), a ranije su igrani i sistemi 4-2 i 3-3. ak i danas neke
reprezentacije, kao to je enska kubanska, ponekad igraju 4-2 (sa 2 dizaa). to se
tie sistema 3-3 on je davno prevazien. Razliiti sistemi igre se postavljaju u
zavisnosti od kvaliteta igraa sa kojima ekipa raspolae. Na primer, Kubanke imaju u
isto vreme 2 izvrsna organizatora i 2 napadaa, tako da su u mogunosti da
manipuliu i sa sistemom 4-2. Sistem 4-2, inae, jeste i "najprirodniji" sistem zbog
same rotacije igraa u njemu. U poslednje vreme je prihvaen sistem 5-1,
prvenstveno iz razloga manjeg broja greaka, jer jedan tehniar moe da napravi
greku, ali dva dizaa po logici ipak mogu da pogree vie puta.

[def. Lazar Grozdanovi]

statistiar (skaut) m lan strunog taba zaduen za prikupljanje relevantnih podataka za analizu
protivnika i pripremu utakmice. U posao statistiara spada snimanje utakmica, prikupljanje
podataka i njihova analiza, kao i prikazivanje rezultata istraivanja u formi pisanog izvetaja
i video prezentacije.

[def. Saa Joksimovi]

statistika (skauting) prezentacija uinka pojedinaca i ekipa kroz prikupljene podatke sa jedne ili vie
utakmica.

[def. Saa Joksimovi]

strategija m opti plan akcija ija je svrha ostvarivanje odreenih, jasno definisanih ciljeva. U odbojci
se ona odnosi na najoptija pitanja pripreme za uspean nastup na takmienjima. Strategija
treba da odgovori na pitanje: ta raditi?

[def. prof. dr Goran Nei]

struni tab sastoji se od prvog i drugog trenera, zatim statistiara, doktora, fizioterapeuta i
kondicionog trenera.

stubovi m dre mreu, postavljeni su od 0,50 do 1,00 m izvan bonih linija.Visoki su 2,55 m i
najbolje je ako im se visina moe podeavati. Za sva FIVB svetska i zvanina
takmienja, stubovi koji dre mreu su postavljeni na udaljenosti od 1 m izvan bonih
linija. Stubovi su okrugli i glatki, fiksirani za podlogu bez ica. Ne smeju imati delove
koji predstavlju opasnost ili smetnju.

sudija m osoba koja vodi rauna o regularnosti i primeni odbojkakih pravila na utakmici i
presuuje kod spornih situacija. Sudijski kolegijum za utakmicu se sastoji od
sledeih slubenih lica: prvi sudija, drugi sudija, zapisniar, etvoro (dvoje) linijskih
sudija. Za FIVB svetska i zvanina takmienja obavezan je pomonik zapisniara.
Samo prvi i drugi sudija mogu korisiti pitaljku za vreme utakmice.

- sudijski znaci, zvanini znaci koje sudije koriste da bi ukazali na dosueni dogaaj. Prvi sudija
rukom mora pokazati razlog za svoj zviuduk (vrstu dosuene greke ili vrstu
odobrenog prekida). Znak mora biti na trenutak zadran, a ako je pokazan jednom
rukom, ruka odgovara strani ekipe koja je uinila greku ili uputila zahtev. Linijske
sudije moraju pokazati zvaninim znakom zastavicom vrstu uinjene greke i za
trenutak zadrati znak.

- prvi sudija, obavlja svoje funkcije sedei ili stojei na sudijskoj platformi koja se nalazi na
jednom kraju mree. Nivo njegovog vidnog polja mora biti otprilike 50 cm iznad nivoa
mree. Prvi sudija vodi utakmicu od poetka do kraja. Njegova su ovlaenja iznad
ovlaenja svih lanova sudijskog kolegijuma i lanova ekipa. Za vreme utakmice,
odluke prvog sudije su konane. On je ovlaen da poniti odluke drugih lanova
sudijskog kolegijuma ako primeti da su pogrene. Prvi sudija moe promeniti lana
sudijskog kolegijuma koji svoje funkcije ne obavlja valjano. Takoe, prvi sudija
kontrolie rad skupljaa lopti, brisaa poda i brzih brisaa. Prvi sudija ima pravo da
odlui o bilo kom pitanju u vezi sa igrom, ukljuujui i ona koja nisu ureena
Pravilima igre. Prvi sudija nee dozvoliti bilo kakvu diskusiju u vezi sa svojim
odlukama. Na zahtev kapitena u igri, prvi sudija e dati objanjenje o primeni ili
tumaenju Pravila igre na osnovu kojih je doneo odluku. Ako se kapiten u igri ne
slae sa objanjenjem prvog sudije i odlui da uloi protest, mora to uiniti odmah
ime zadrava pravo da podnese i upie protest u zapisnik na kraju utakmice. Prvi
sudija mora dozvoliti korienje ovog prava kapitena u igri. Prvi sudija je odgovoran
da utvrdi pre i za vreme utakmice da li oprema prostora za igru i uslovi u tom
prostoru odgovaraju propisanim.

Pre utakmice, prvi sudija:


- proverava uslove u prostoru za igru, lopte i ostalu opremu,
- obavlja reb sa kapitenima ekipa,
- nadgleda zagrevanje.

Za vreme utakmice prvi sudija je ovlaen da:


- dodeljuje opomene ekipama,
- sankcionie nedozvoljeno ponaanje i odugovlaenja igre.

On odluuje o:
a) grekama servera i pozicionim grekama ekipe koja servira, ukljuujui i zaklon,
b) grekama odigravanja loptom,
c) grekama iznad mree i na njenom gornjem delu,
d) grekama udarca u napadu Libera i igraa zadnje linije,
e) zavrenom udarcu u napadu loptom iznad visine mree koju je Libero digao
prstima iz
sopstvene prednje zone ili njenog produetka,
f) prolasku lopte celim obimom kroz donji prostor ispod mree.
g) zavreni blok igraa zadnje linije ili pokuaj bloka od strane Libera

Na kraju utakmice, proverava i potpisuje zapisnik.

- drugi sudija, obavlja svoje funkcije stojei izvan terena, u blizini stuba, na suprotnoj strani
terena od prvog sudije, prema kome je okrenut licem. Drugi sudija je pomonik prvog
sudije, ali ma i sopstveni delokrug nadlenosti. Ako prvi sudija postane nesposoban
da nastavi svoj posao, drugi sudija ga moe zameniti. Drugi sudija moe, bez
zviduka, da signalizira i one greke koje nisu u njegovom delokrugu nadelenosti,
ali na tome ne sme da insistira kod prvog sudije. Drugi sudija kontrolie rad
zapisniara. Drugi sudija nadgleda lanove ekipa na klupi za rezervne igrae i
obavetava prvog sudiju o njihovom nedozvoljenom ponaanju. Drugi sudija
nadgleda igrae u zoni za zagrevanje. Drugi sudija odborava prekide, kontrolie
njihovo trajanje i odbija neosnovane zahteve. Drugi sudija kontrolie broj tajm-auta i
zamena igraa koji je iskoristila svaka ekipa i o drugom tajm-autu, petoj i estoj
zameni igraa obavetava prvog sudiju i odgovarajueg trenera. U sluaju povrede
igraa, drugi sudija odobrava izuzetnu zamenu ili vreme od tri minuta za oporavak.
Drugi sudija proverava stanje poda, uglavnom u prednjoj zoni. Takoe, za vreme
utakmice proverava da li lopte i dalje ispunjavaju predviene kriterijume. Drugi sudija
nadgleda lanove ekipa u kaznenim zonama i obavetava prvog sudiju o
nedozvoljenom ponaanju.

Na poetku svakog seta, kod promene polja u odluujuem setu i kad god je potrebno, drugi
sudija proverava da li stvarne pozicije igraa na terenu odgovaraju onima na listiu za
poetnu postavu.

Za vreme utakmice, drugi sudija odluuje, zvidukom dosuuje i pokazuje:


- prelaz u protivniko polje i prostor ispod mree,
- pozicione greke ekipe koja prima servis,
- nedozvoljen kontakt igraa sa mreom na njenom donjem delu ili sa antenom na svojoj
strani terena,
- zavreni blok igraa zadnje linije ili pokuaj bloka od strane Libera; ili greka u napadu
igraa zadnje linije ili Libera
- kontakt lopte sa spoljnim predmetom,
- kontakt lopte sa podom kada prvi sudija nije u poziciji da vidi kontakt;
- ako lopta koja je upuena u protivnki teren prelazi mreu potpuno ili delimino izvan
prostora za prelaz, ili ako dodiruje antenu.

Na kraju utakmice, potpisuje zapisnik.

- linijski sudija, kontrolie jednu ili dve linije terena i zastavicom (dimenzija 40x40cm) signalizira
da li je lopta "dobra" ili u autu. Ako su prisutna samo dvojica linijskih sudija, oni stoje
kod uglova terena najbliim desnoj ruci svakog sudije, dijagonalno na 1 do 2 m od
ugla. Svaki od njih kontrolie dve linije, osnovnu i bonu liniju na svojoj strani terena.
Na FIVB svetskim i zvaninim takmienjima, obavezno je prisustvo etvoro linijskih
sudija. Oni stoje u slobodnoj zoni na 1 do 3 m od svakog ugla terena, u zamiljenom
produetku linija koje kontroliu.

Linijske sudije pokazuju:

- lopta ''unutra'' ili ''aut'' kad god lopta padne blizu njhovih linija;
- dodir ''aut'' lopti od strane ekipe koja prima loptu;
- kada lopta dodirne antenu, kada servirana lopta prelazi mreu van prostora za
prelaz, itd;
- ako bilo koji igra (izuzev servera) stoji van svog polja u trenutku servisnog udarca;
- greku prestupa osnovne linije igraa koji servira;
- bilo koji kontakt igraa sa antenom na svojoj strani terena za vreme akcije
odigravanja loptom ili za vreme ometanja igre;
- prelazak lopte preko mree u protivniko polje van prostora za prelaz, ili dodir sa
antenom na svojoj strani terena.

Na zahtev prvog sudije, linijski sudija mora ponoviti svoj znak.

[def. FIVB - Zvanina pravila odbojke]

sun m vidi upija.

Tt
taj-brejk m sinonim za peti set. U taj-brejku pobeuje ekipa koja prva osvoji 15 poena, ili ako je
rezultat 14-14, ekipa koja prva ostvari dva poena razlike. U petom setu ekipe poinju
na stranama na kojima su zavrile etvrti set, a menjaju ih nakon to jedna od ekipa
osvoji 8 poena. U taj-brejku nema tehnikog tajm-auta, a svaka od ekipa ima pravo na
jedan timski tajm-aut.

tajm-aut m pravilan prekid igre kada trener jednog tima (ili kapiten u izuzetnoj situaciji)
zaustavlja utakmicu u trajanju od 30 sekundi da bi ekipi preneo svoje taktike zamisli
ili da bi prekinuo dobar ritam protivnike ekipe. Za vreme svakog tajm-auta igrai koji
su u igri moraju otii u slobodnu zonu, u blizin svoje klupe za rezervne igrae. Svaki
trener ima pravo da zatrai dva tajm-auta u okviru jednog seta. Mogue je pozvati dva
tajm-auta uzastopno bez potrebe za nastavkom igre.

- tehniki tajm-aut, za svetska takmienja pod okriljem FIVB-ja, kao i na ostalim zvaninim
takmienjima, u prva etiri seta, dva ''tehnika tajm-auta'' u trajanju od 60 sekundi
primenjuju se automatski kada ekipa koja vodi osvoji 8. i 16. poen. U odluujuem (petom)
setu, nema ''tehnikih tajm-auta''; samo dva tajma-auta u trajanju od 30 sekundi mogu biti
zatraena od strane svake ekipe.

taktika (gr. postavim, postrojim) definie se kao izbor i primena sredstava, metoda i formi voenja
sportske borbe sa ciljem postizanja maksimalnih rezultata na takmienjima. Takoe se
moe rei da je taktika smiljen, racionalan i ekonomian nain voenja sportske borbe.
Taktika treba da d odgovor na pitanje: Kako to uraditi?

[def. prof. dr Goran Nei]

tehnika (gr. vetina, spretnost, koordinacija, umenost) dbojkaka tehnika je oblikovano motoriko
pamenje (Tomi, 1999). Definie se kao racionalno i efikasno izvoenje kretanja, radi
reavanja motorikih zadataka u procesu treninga i takmienja. Ona podrazumeva
stepen usvojenosti odgovarajueg sistema kretanja, karakteristinog za odbojku i
usmerenog ka postizanju visokih sportskih rezultata.

[def. prof. dr Goran Nei]

tehniar m vidi diza.

tempo (ita. stepen brzine kojom se vri neka radnja) m vrsta napada zavisno od brzine i visine
dignute lopte.
- prvi tempo, najbri napad. Vidi pod penal.

- drugi tempo, neto sporiji napad polu visokom loptom


(pajp, dupli penal, rus, bugarin, devetka, max, sendvi, super).

- trei tempo, sinonim za visoke lopte


(iznuena korekcija, iznueni pajp, visoka iz 4, visoka iz 2).

[prir. Saa Joksimovi]

tim menader (eng. team manager) osoba zaduena za komunikaciju izmeu Nacionalnog
saveza, strunog taba i igraa u reprezentaciji, kao i koordinaciju boravka ekipe u
inostranstvu i odnos sa zvaninicima drugih federacija i selekcija. On je predstavnik
svoje reprezentacije na internacionalnim takmienjima i pored kontakta sa
predstavnicima drugih ekipa i Saveza, kao i sa sudijama i sportskim radnicima,
dunost mu je da svoju zemlju predstavlja u najboljem svetlu.

[def. Darko urikovi, dugogodinji tim menader enske seniorske reprezentacije Srbije]

timski novinar (eng. team journalist) na zvaninim takmienjima FIVB i CEV, timski novinar je
deo oficijelne delegacije nacionalnog tima. Po preporuci FIVB i CEV, timski novinar bi
trebalo da bude novinar neke press agencije ili dnevnog lista (po mogunosti,
sportskog). Njegova obaveza je da tokom takmienja bude veza izmeu portparola
Nacionalnog saveza i ostalih medija u zemlji (slanje tanih i pravovremenih
informacija sa takmienja i ostalih zanimljivosti sa lica mesta), kao i stranih novinara
i naih igraa i lanova strunog taba na samom takmienju.

[def. Igor Jaglii, glavni urednik odbojkakih strana u Sportskom urnalu i dugogodinji timski
novinar naih nacionalnih selekcija]

trener m linost koja svojim autoritetom, baziranim na znanju, ponaanju, umenou i kreativnou,
vodi odbojkaku ekipu. Pogreno je smatrati da se trenerski autoritet stie vikom i galamom.
Trener je najpotrebniji ekipi onda kada treba da, bez obzira na skaute i ostale, donese
odluke u kljunim trenucima (pozivajui tajm aut ili dozvoljenim sugestijama pored trenerske
linije). Svojim savetima, koji mogu biti od bitnog znaaja za vreme utakmice, on vodi ekipu,
jer odbojka je igra trenutka i psihologije. FIVB u svojim propisima kae da kapiten moe da
menja trenera, ali to je potpuno neprihvatljivo, jer kapiten ekipe je voa na terenu i on se
pita dok akcije traju, ali trener je taj koji predstavlja sponu izmeu ekipe na terenu i van
njega.

[def. Lazar Grozdanovi]

Primeri: Bernardo Rezende (dugogodinji trener brazilske reprezentacije), koji aktivno uestvuje u
kompletnim i kompleksim dogaajima na terenu i van njega; Hulijo Velasko i Laza
Grozdanovi, koji su kreativni, preduzimljivi i bez obzira na skauting, u datom trenutku
donose odluujue odluke.

- prvi trener, za vreme utakmice, izvan terena, vodi igru svoje ekipe. Bira poetne postave, njihove
zamene i uzima tajm-aute. U obavljanju tih poslova zvanino lice za kontakt mu je drugi
sudija. PRE UTAKMICE trener upisuje ili proverava prezimena i brojeve svojih igraa u
zapisniku, a zatim ga potpisuje. ZA VREME UTAKMICE, trener:
- pre svakog seta daje drugom sudiji ili zapisniaru uredno popunjene i potpisane listie sa
poetnom postavom;
- sedi na klupi najblie zapisniaru ali to mesto moe napustiti;
- trai tajm-aute i zamene igraa;
- moe, kao i ostali lanovi ekipe, davati instrukcije igraima na terenu. Trener moe davati
ove instrukcije stojei ili hodajui unutar slobodne zone ispred klupe svoje ekipe, od
produetka linije napada do prostora za zagrevanje, bez ometanja i odugovlaenja
utakmice.
Za FIVB, svetska i zvanina takmienja, prostor u kojem trener obavlja svoje funkcije
ogranien je linijom ogranienja za trenere.

[def. FIVB - Zvanina pravila odbojke]

- pomoni (drugi) trener, sedi na klupi za igrae, ali nema pravo da intervenie za vreme
utakmice. Ako trener mora da napusti svoju ekipu iz bilo kog razloga, ukljuujui
sankciju, pomonik trenera moe, na zahtev kapitena u igri i uz odobrenje prvog
sudije, preuzeti funkcije trenera za vreme trajanja odsustva.

[def. FIVB - Zvanina pravila odbojke]

- kondicioni trener, vodi rauna o fizikoj spremi ekipe.

Uu

upija m spasavanje lopte u odbrani, uglavnom oteane odbojanjem ili


sakrivanjem od sopstvenog bloka. Razlikujemo klasian upija i "sun". Kod "suna"
igra se baca iskorakom napred, nalik ulasku u vodu, ispruene ruke, dlanom
okrenutim nadole. Odigravanje se vri kada dlan dodirne parket, a lopta u slobodnom
padu udara o nadlanicu i ostaje u igri. Klasini upija se od "suna" razlikuje po
ranijem odigravanju, pri padu sa iskorakom unapred.

[def. Saa Joksimovi]

upasiviti argonski izraz koji se koristi za situaciju kada ekipa koja se brani blokom uspe da
amortizuje, ublai (upasivi) napad protivnika, omoguavajui olakanu odbranu polja
i zadravajui loptu na svojoj strani terena, uz mogunost organizacije faze
kontranapada. Ova vrsta bloka naziva se pasivni blok. Razlikujemo i aktivni blok koji
neutralizuje protivniki napad ve na mrei i kojim se osvaja direktan poen.

[def. Igor Kolakovi]

Vv
visoka (lopta) koristi se kod negativnog (loeg) prijema i u kontranapadu posle odbrane kad
diza nije u mogunosti da die brze lopte. Bez obzira odakle se die, bitno je da
dignuta lopta bude precizna, jer je odbrana protivnika tada dobro formirana. Zbog
toga je vano da se mirnim dizanjem omogui napadau da stvori situaciju za
osvajanje poena.

[def. eljko Bulatovi]

Zz
zaklon m igrai ekipe koja servira ne smeju spreavati protivnike igrae, pojedinanim ili
grupnim zaklanjanjem (jo se naziva i ''maska''), da vide servera ili putanju lopte.
Igra ili grupa igraa ekipe koja servira ini zaklon ako: mae rukama, skae ili se
kree levo-desno za vreme izvoenja servisa, ili stoje grupisani da bi prikrili putanju
lopte.

zapisnik m zvanian dokument koji se vodi tokom utakmice i u koji se upisuju relevantni
podaci, poput postave, rezultata, izmena itd.

zapisniar m osoba koja pripada Sudijskom kolegijumu na utakmici i brine o voenju Zapisnika, u
skladu sa Pravilima igre saraujui sa drugim sudijom. Zapisniar obavlja svoje funkcije
sedei za zapisnikim stolom, na suprotnoj strani terena od prvog sudije i njemu okrenut
licem. Zapisniar koristi sirenu ili drugu zvunu napravu da bi upozorio na nepravilnosti ili
daje znakove sudijama na osnovu svojih zaduenja.

Pre utakmice i seta, zapisniar:


- upisuje podatke o utakmici i ekipama, ukljuujui prezime i broj Libera, a na osnovu
vaee procedure, i prikuplja potpise kapitena i trenera;
- upisuje poetnu postavu obe ekipe na osnovu listia za postavu;
Ako listie ne primi na vreme, o tome odmah obavetava drugog sudiju.

Za vreme utakmice, zapisniar:


- upisuje osvojene poene;
- kontrolie redosled serviranja obe ekipe i signalizira sudijama svaku greku, odmah posle
izvoenja servisa;
- ovlaen je da odobri i objavi zahteve za zamene igraa koristei sirenu, kontroliui
njihov broj, i upisuje zamene i tajm-aute, obavetavajui drugog sudiju o tome;
- obavetava sudije o zahtevu za prekid koji nije u skladu sa pravilima;
- objavljuje sudijama kraj setova i osvajanje 8. poena u odluujuem setu;
- upisuje svaku sankciju i neosnovane zahteve;
- upisuje i sve ostale dogaaje po instrukciji drugog sudije, npr. izuzetne zamene, vreme za
oporavak povreenog igraa, produene prekide, spoljanje ometanje itd.
- kontrolie pauzu izmeu setova

Na kraju utakmice, zapisniar:


- upisuje konaan rezultat;
- u sluaju protesta, a uz prethodnu dozvolu prvog sudije, upisuje ili dozvoljava kapitenu
ekipe u igri da upie u zapisnik izjavu o situaciji zbog koje protestuje;
- potpisuje zapisnik, a zatim prikuplja potpise kapitena ekipa a zatim i sudija.

- pomonik zapisniara, obavlja svoje funkcije sedei pored zapisniara za zapisnikim stolom.
Pomonik zapisniara upisuje zamene u kojima uestvuje Libero i kontrolie ih, okree
brojeve na runom semaforu, kontrolie elektronski semafor, pomae Zapisniaru u
administrativnim dunostima i menja ga ako ovaj postane nesposoban da obavlja svoj
posao.

Na kraju utakmice, pomonik zapisniara potpisuje list za kontrolu Libera i predaje ga na proveru i
potpisuje Zapisnik.

reb m 1. pre poetka utakmice prvi sudija obavlja reb radi odreivanja prava na prvi servis i strana
terena za prvi set. Ako se igra odluujui set, obavlja se novi reb. reb se obavlja u
prisustvu kapitena obe ekipe. Pobednik reba bira pravo serviranja/prijema servisa ili stranu
terena. Onome ko u rebanju izgubi, ostaje izbor preostalog 2. Odreivanje grupa, najee
izvlaenjem, u kojima e se ekipe ili reprezentacije nadmetati na nekom takmienju.