You are on page 1of 47

Rolan Bart

MITOLOGIJE

Prevod sa francuskog
Andrija Filipovi

Prevod eseja Mit danas


Olja Petroni

Karpos
2013
Original Title:

Roland Barthes
MYTHOLOGIES

Editions du Seuil, 1957


for Serbian language, Karpos 2013

Cet ouvrage a benefici du soutien de llnstitut


frangais et du Programme daide a la publication
Danilo Ki .
Ovo delo je objavljeno uz podrku Francuskog
instituta i Programa za pomo izdavaima
Danilo Ki .

Karpos, 2013. Sva prava zadrana. Ova publikacija se ne sme,


u celini ili u delovima, umnoavati, pretampavati, fotokopirati,
skenirati i postavljati na internet bez odobrenja izdavaa.

All rights reserved. No portion of this publication may be


reproduced or transmitted in any form or by any means, electronic
or mechanical, including photocopy, recording, scanning, or any
information or storage retrieval system, vvithout permission in
writing from the publisher, except in the case of brief quotations
embodied in critical articles and reviews.
MIT DANAS

ta je mit danas? Odmah u dati prvi odgovor - veom a jed-


nostavan - koji je u savrenom skladu sa etimologijom: m itje
govor (parole ) ? 1

Mit je govor
Naravno, to nije bilo koji govor: potrebni su naroiti uslovi
da jezik postane mit, za trenutak emo videti koji. Ali od poet-
ka treba snano naglasiti da je m it sistem komunikacije, da je
poruka. Po tom e se vidi da mit ne bi mogao da bude predmet
(objet), pojam (concept) ili ideja; on je nain prenoenja znae-
nja, forma. Kasnije e biti potrebno postaviti istorijske granice
toj formi, uslove njene upotrebe, ponovo u nju smestiti drutvo:
. svejedno je, pre svega je valja opisati kao formu.
Vidi se da bi bilo posve iluzorno teiti supstancijalnom ra-
zluivanju mitskih predmeta: poto je mit govor, sve to je veza-
no uz diskurs moe da bude mit. Mit se ne definie predmetom
svoje poruke, ve nainom na koji je izrie: postoje formalne, a
ne supstancijalne granice mita. Dakle, sve moe da bude mit?
Da, verujem da je tako, jer je univerzum beskrajno sugestivan.
Svaki predmet na svetu m oe iz jednog zatvorenog, nemog po-
stojanja da pree u govorno stanje, otvoreno za priliku da ga
usvoji drutvo, jer nijedan zakon, bio on prirodni ili ne, ne za-
branjuje da se govori o stvarima. Drvo je drvo. U to nema sum-
nje. Ali kada M inu Drue38kae drvo, to ve vie nije samo drvo,
37 Bie mi prigovoreno da re mit ima hiljadu drugih znaenja. Ali ja sam
pokuao da definiem stvari, a ne rei.
38 Kontroverzna devojica-pesnikinja, koja je sa devet godina ohjavila veoma popu-
lamu zbirku pesamaArfire, mon ami (Drvo, moj prijatelj). Oko autentinosti njenih
pesama vodila se velika polemika u francuskoj javnosti tog vremena. - Prim. prev.

183
to je ukraeno drvo, prilagoeno izvesnoj potronji, obdareno
knjievnim zadovoljstvima, pobunama, slikama, ukratko, dru-
tvenom upotrebom koja se dodaje istoj materiji.
Oigledno, nije sve izreeno u isti mah: neki predmeti na tre-
nutak postanu plen mitskog govora i potom nestanu, neki drugi
zauzm u njihovo mesto, uu u mit. Postoje li sudbinski sugestiv-
ni predmeti, kao to je, kako je govorio Bodler, ena? Sigurno
da ne: moem o zamisliti da postoje veom a stari mitovi, ali nema
ih venih; je r upravo ljudska istorija omoguuje da ono stvarno
pree u stanje govora, ona, i samo ona, upravlja ivotom i smr-
u m itskog jezika. Bila davnanja ili ne, mitologija moe da ima
sam o istorijsko utemeljenje, jer je m it govor to ga je odabrala
istorija; on ne bi mogao da izvire iz ,,prirode stvari.
Taj govor je poruka. On, dakle, moe i da ne bude usmen;
moe da bude uoblien pisanjem ili predstavljanjem: pisani
diskurs, ali i fotografija, film, reportaa, sport, predstave, rekla-
ma, sve to moe da poslui kao oslonac mitskom govoru. Mit ne
m oe da se definie ni svojim predmetom ni svojom materijom,
jer se u bilo koju m ateriju moe proizvoljno uitati znaenje:
strela koju neko donese kao znak objave rata takoe je govor.
Nem a sum nje da, u poretku opaanja, slika i pismo, na primer,
ne privlae isti tip svesti, a postoji i mnogo naina da se ita
sam a slika: shema je m nogo pogodnija za prenoenje znaenja
nego crte, imitacija nego original, karikatura nego portret. Ali
upravo ovde vie nije re o teorijskom nainu predstavljanja:
re je o ovoj slici, datoj za ovo znaenje: mitski govor je uobliila
m aterija ve obraena radi neke prikladne komunikacije: upra-
vo zato to svaka m itska graa, bila ona figurativna (slikovna) ili
grafika, pretpostavlja oznaiteljsku svest, o njoj se moe rasu-
ivati nezavisno od njene materije. Ta materija nije beznaajna:
slika je, svakako, nam etljivija od teksta, ona namee znaenje
odjednom, ne analizirajui ga, ne rasipajui ga. Ali to vie nije
bitna razlika. Slika postaje tekst im je nosilac znaenja: kao i
tekst, ona priziva izvestan lexis39.
Dakle, ovde emo od sada pod jezikom u irem smislu (langa-
ge), diskursom, govorom, itd, podrazumevati svaku znaenjsku
jedinicu ili svaku znaenjsku sintezu, bila ona verbalna ili vizu-
elna: neka e fotografija za nas biti govor na isti nain kao i neki

39 Lexis (Ae^ig), grki: re, govor, nain govorenja (figurativno: stil); koristi se i
kao zbirna imenica u znaenju vokabular. - Prim. ur.

184
novinski lanak; i predmeti e moi da postanu govor ako neto
znae. Uostalom, sama istorija pisama opravdava ovaj generi-
ki nain poimanja jezika: mnogo pre izumevanja naeg alfabeta,
predmeti kao to je kipu40 kod Inka ili crtei kao to su piktogra-
mi bili su uobiajeni govori. To ne znai da mitski govor treba
smatrati jezikom u uem smislu (langue): istini za volju, mit pri-
pada jednoj optoj nauci iroj od lingvistike, a to je semiologija.

Mit kao semioloki sistem

Kao izuavanje govora, m itologija je, naime, tek fragment


one opsene nauke o znakovima koju je Sosir postulirao pre e-
trdesetak godina pod nazivom semiologija. Semiologija jo nije
konstituisana. Ipak, nakon samog Sosira, a ponekad i nezavisno
od njega, itav jedan kom ad savremenog istraivanja nepresta-
no se vraa problemu znaenja: psihoanaliza, strukturalizam,
ejdetska psihologija, neki novi pokuaji u knjievnoj kritici, kao
to su, na primer, Balarovi, ne ele vie da prouavaju injeni-
cu drugaije do s obzirom na ono to ona znai. No, postulirati
znaenje znai obraati se semiologiji. Ne elim da kaem da bi
semiologija podjednako objanjavala sva ta istraivanja: njihovi
su sadraji veom a razliiti. Ali ona imaju zajedniki status, sve
su to nauke o vrednostima; ne zadovoljavaju se upoznavanjem
sa injenicom: one je definiu i istrauju kao vrednost-za.
Semiologija je nauka o formama, poto prouava znaenja ne-
zavisno od njihovog sadraja. eleo bih da kaem re-dve o nu-
nosti postojanja takve jedne formalne nauke i o njenim granica-
ma. Njeno postojanje je nuno kao i postojanje svakog egzaktnog
jezika. danov se rugao filozofu Aleksanrovu, koji je govorio
o sferinoj strukturi nae planete. ,,Do sada je izgledalo", veli
danov, ,,da jedino forma moe da bude sferina.41 danov je

40 Naprava koju su Inke koristile za uvanje podataka o porezima, broju


stanovnika, kao i za podseanje na budue obaveze. Sastojala se od glavnog
ueta postavljenog horizontalno i visee uadi raznih boja (svaka boja je pred-
stavljala neku osobu ili predmet). - Prim. prev.
41 Bart upuuje na kratak anovljev tekst Re u diskusiji o knjizi G. F. Aleksandrova
Jstorija zapadnoevropskefilozofije": (24.juna 1947) (u prevodu: Beograd-Zagreb:
Kultura, 1947). Sovjetski marksizam je jo od kraja 20-ih godina 20. veka osuivao
strukturalistiku lingvistiku kao buroasld formalizam". Bart je ovde ironian, kada
se, opravdavajui jednu takvu formalnu nauku, poziva na danova. - Prim. ur.

185
bio u pravu: ne moe se govoriti o strukturama onako kako se
govori o formama, niti obrnuto. Sasvim je mogue da na ravni
,,ivota postoji samo nerazaznatljiva celina struktura i formi. Ali
nauka ne zna ta bi sa neizrecivim: njoj je potrebno da govori o
,,ivotu ako eli da ga preobraava. Naspram izvesnog donkiho-
tizma sinteze, uostalom, avaj!, platonskog, svaka kritika mora da
pristane na askezu i smicalicu analize, a u analizi mora da prila-
godi metode i jezike. Budui manje zaplaena utvarom formaliz-
ma, istorijska kritika je moda bila manje jalova; ona je shvatila
da specifino izuavanje formi ni u emu ne protivrei nunim
naelima potpunosti i Istorije. Naprotiv: to je neki sistem spe-
cifinije definisan prema svojim formama, to je podloniji isto-
rijskoj kritici. Parodirajui jednu poznatu izreku, rei u da nas
malo formalizma udaljava od Istorije, ali nas mnogo formalizma
u nju vraa. Postoji li bolji primer potpune kritike od u isti mah
formalnog i istorijskog, semiolokog i ideolokog opisa svetosti u
Sartrovom Svetom eneu42? Opasno je, naprotiv, forme smatrati
dvosmislenim predmetima, pola formama a pola supstancama,
darivati formi nekakvu supstancu forme, kao to je, na primer,
radio danovljevski realizam. Semiologija, postavljena u svoje
granice, nije metafizika zamka: ona je samo jedna od nauka,
nuna ali ne i dovoljna. Vano je uvideti da jedinstvo objanje-
nja ne moe zavisiti od odstranjivanja ovog ili onog njegovog pri-
stupa, nego, po Englesovim reima, od dijalektike koordinacije
posebnih nauka koje su sa njim povezane. To vai i za mitologiju:
ona u isti mah pripada i semiologiji kao formalnoj nauci i ideolo-
giji kao istorijskoj nauci: ona izuava ideje-u-formi.43
Podsetiu, dakle, da svaka semiologija postulira odnos izme-
u dva lana, oznaitelja i oznaenog. Ovaj se odnos tie pred-
meta koji su razliitog reda, te zbog toga on nije jednakost ve
ekvivalentnost. Ovde valja paziti da, suprotno uobiajenom je-
ziku koji mi jednostavno kae da oznaitelj izraava oznaeno,

42 Upor. Jean-Paul Sartre, Saint Genet: comedien et martyr, Paris: Gallimard,


1952. - Prim. ur.
43 Razvoj reklame, uticajne tampe, radija, ilustracije, a da i ne govorimo o bez-
broj preivelih komunikacijskih obreda (obreda drutvenog ivota), ini hit-
nijim nego ikada ranije konstituisanje semioloke nauke. Koliko ima uistinu
neznaenjskih polja kroz koja proemo u jednom danu? Veoma ih je malo,
ponekad ni jedno. Tu sam, pored mora; nema sumnje da ono ne nosi nikakvu
poruku. Ali kakve semioloke grae ima na plai! Zastave, slogani, ploice,
odea, i sama pocrnelost, sve su to poruke za mene.

186
u svakom semiolokom sistemu imam posla ne sa dva, ve sa tri
razliita lana, jer ja nipoto ne razumevam jedan po jedan lan,
ve korelaciju koja ih spaja: postoje, dakle, oznaitelj, oznaeno i
znak, koji je asocijativni zbir prva dva lana. Uzmimo buket rua:
njime oznaavam svoju strast. Zar tu ne postoje samo oznaitelj i
oznaeno, rue i moja strast? ak ni to: istini za volju, tu postoje
samo ,,postraene rue. Ali na ravni analize, tu svakako posto-
je tri lana, jer se te rue ispunjene strau daju sasvim razloiti
upravo na rue i strast: i jedno i drugo su postojali pre nego to
su se sastavili i obrazovali taj trei predmet, a to je znak. Koliko,
istina je, na ravni doivljenog ne mogu da razdvojim rue od po-
ruke koju nose, toliko na planu analize ne mogu da pobrkam rue
kao oznaitelj i rue kao znak: oznaitelj je prazan, znak je pun,
on je smisao. Uzmimo jo i jedan crni oblutak: njime mogu ozna-
iti vie stvari, on je prost oznaitelj; ali ako ga zaduim za neko
stalno oznaeno (osudu na smrt, na primer, u nekom tajnom
glasanju), on e postati znak. Naravno, izmeu oznaitelja, ozna-
enog i znaka postoji tako tesna funkcionalna povezanost (kao
izmeu dela i celine) da njihova analiza moe izgledati uzaludna;
ali ubrzo emo videti da je ova distinkcija od presudnog znaaja
za izuavanje mita kao semioloke sheme.
Ova tri lana su, naravno, isto formalna, i mogu im se dati
razliiti sadraji. Evo nekoliko primera: za Sosira, koji je radio
na jednom posebnom, ali u metodolokom smislu egzemplar-
nom sistemu - jeziku u uem smislu - oznaeno je pojam, ozna-
itelj je akustina slika (psihikog reda), a odnos izmeu pojma
i slike je znak (re, na primer), ili konkretni entitet.44 Za Froj-
da, kao to znamo, psihizam je sloj zgusnutih ekvivalentnosti,
vrednosti-za. Jedan lan (uzdravam se da mu dam prednost)
sainjava manifestni smisao ponaanja, a drugi sainjava laten-
tni ili pravi smisao (to je, na primer, supstrat sna); to se treeg
lana tie, on je i ovde korelacija prva dva: to je sam san u ce-
losti, to je omaka ili neuroza, obe pojmljene kao kompromisi,
kao ekonomije koje funkcioniu zahvaljujui spoju jedne forme
(prvi lan) i jedne intencionalne funkcije (drugi lan). Ovde se
vidi koliko je nuno razluiti znak od oznaitelja: za Frojda san
nije njegova manifestna datost nita vie nego to je njegov la-
tentni sadraj, on je funkcionalna povezanost ta dva lana. Naj-

44 Pojam (notion) rei je jedan od onih pojmova o kojima se najvie raspravlja u


lingvistici. Ja ga zadravam jednostavnosti radi.

187
zad, u Sartrovoj kritici (ograniiu se na ova tri poznata prime-
ra), oznaeno konstituie prvobitna kriza subjekta (odvojenost
od m ajke kod Bodlera, pohvala krai kod enea); Knjievnost
kao diskurs obrazuje oznaitelja, a odnos krize i diskursa defi-
nie delo, koje je znaenje. Naravno, ova trodim enzionalna she-
ma, koliko god da joj je postojana forma, ne ostvaruje se uvek
na isti nain: stoga bi trebalo neprestano ponavljati da semio-
logija m oe da bude jedinstvena samo na nivou formi, a ne na
nivou sadraja; njeno polje je ogranieno, ona se odnosi samo
na jezik, zna za samo jednu operaciju: itanje ili deifrovanje.
U mitu pronalazimo trodimenzionalnu shemu o kojoj sam
upravo govorio: oznaitelj, oznaeno i znak. Ali mit je sistem po-
seban po tome to se gradi od semiolokog lanca koji postoji pre
njega: t o je semioloki sistem drugog stepena. Ono to je znak
(to e rei asocijativni zbir pojma i slike) u prvom stepenu siste-
ma postaje jednostavni oznaitelj u drugom. Ovde treba podsetiti
da se materije mitskog govora (jezik u uem smislu, fotografija,
slikarstvo, plakat, obred, predmet, itd.), koliko god da su razli-
ite u poetku, svedu na istu oznaiteljsku funkciju im ih mit
obuhvati: mit u njima vidi samo jednu istu sirovinu; njihovo je-
dinstvo je u tome to su sve svedene na jednostavan status jezika
u irem smislu. Bilo da je re o pisanoj ili slikovnoj grafiji, mit u
njoj eli da vidi samo zbir znakova, sveukupni znak, poslednjeg
lana prvog semiolokog lanca. A upravo e taj poslednji lan
postati prvi ili delimini lan uveanog sistema to ga mit gradi.
Sve se odvija kao da mit za jedan stepen premeta formalni si-
stem znaenja prvog stepena. Poto je to premetanje presudno
za analizu mita, predstaviu ga na sledei nain, a podrazumeva
se, naravno, da je prostom i prikaz sheme ovde obina metafora:

1. oznaitelj
2. oznaeno
Jezik r <
3. znak
I. O ZN A ITE LJ II. O ZN A E N O
M IT < v
III. ZN A K

188
Kao to se vidi, u mitu postoje dva semioloka sistema, od
kojih je jedan premeten u odnosu na drugi: jedan lingvistiki
sistem, jezik (langue) (ili naini prestavljanja koji su sa njim
izjednaeni), koji u nazvati objekt-jezikom, zato to je on jezik
(langage) koji mit zauzima kako bi izgradio sopstveni sistem; i
sam mit, koji u nazvati metajezikom, zato to je on jezik dru-
gog stepena, u kojem se govori o prvom. Kada razm ilja o meta-
jeziku, semiolog vie ne m ora da se pita o sastavu objekt-jezika,
vie ne mora da uzim a u obzir detalje lingvistike sheme; bie
mu potrebno da se upozna samo sa njenim zbirnim lanom ili
sveobuhvatnim znakom, i to u onoj meri u kojoj je taj lan po-
godan za mit. Eto zato semiolog ima pravo da se na isti nain
ophodi i prema tekstu i prema slici: s njima u vezi pamti to da
su oboje znaci, oni stiu na prag mita obdareni istom oznaitelj-
skom funkcijom, i jedno i drugo predstavljaju objekt-jezik.
Vreme je da navedemo primer ili dva mitskog govora. Prvi u
pozajmiti iz jedne Valerijeve napomene45: uenik sam petog razre-
da jedne francuske gimnazije; otvaram svoju latinsku gramatiku
i itam jednu reenicu, pozajmljenu od Ezopa ili Fedra: quia ego
nominor leo. Zaustavljam se i razmiljam: dvosmislena je ova re-
enica. S jedne strane, rei u njoj svakako imaju jednostavan smi-
sao:je r ja se zovem lav. A s druge, ova reenica je oigledno ovde
da bi mi saoptila neto drugo, u meri u kojoj se obraa meni, ue-
niku petog razreda, ona mi jasno kae: ja sam gramatiki primer
ija je namena da ilustruje pravilo o slaganju predikativa. ak sam
primoran da prepoznam da mi ta reenica nipoto ne saoptava
svoj smisao, ona gotovo i da ne pokuava da mi govori o lavu i o
tome kako se on zove: njeno istinsko i konano znaenje jeste da
mi se nametne kao prisustvo izvesnog slaganja predikativa. Zaklju-
ujem da sam pred naroitim, uveanim semiolokim sistemom,
poto je iri od jezika: tu nespomo postoji jedan oznaitelj, ali je
sam taj oznaitelj obrazovan pomou zbira znakova, on je sam po
sebi semioloki sistem prvog stepena (zovem se lav). Ostalog to
se tie, formalna shema se odvija ispravno: tu postoji oznaeno (ja
sam gramatiki primer), kao i sveukupno znaenje, koje nije nita
dmgo do korelacija oznaitelja i oznaenog: jer mi ni imenovanje
lava ni gramatiki primer nisu dati odvojeno.
A sada evo dmgog primera: kod frizera sam, pmaju mi broj
asopisa Paris Match. Na naslovnoj strani jedan mladi cmac salu-
45 Tel Quel, II, str. 191.

189
tira u francuskoj uniformi, podignutog pogleda, bez sumnje upere-
nog u neki nabor trobojne zastave. Upravo je to smisao slike. Ali,
bio ja naivan ili ne, svakako shvatam ta mi ona saoptava: da je
Francuska velika Imperija, da svi njeni sinovi, bez obzira na boju
koe, vem o slue pod njenom zastavom, i da nema boljeg odgovo-
ra klevetnicima navodnog kolonijalizma od revnosti ovog cm ca u
slubi njegovim navodnim ugnjetaima. I ovde se, dakle, nalazim
pred jednim uveanim semiolokim sistemom: tu postoji oznai-
telj, i sam ve sastavljen od jednog prethodnog sistema (crni voj-
nik salutira pofrancuski); tu postoji oznaeno (ovde je to namer-
na meavina francustva i vojnitva); tu, najzad, postoji i prisustvo
oznaenog kroz oznaitelja.
Pre nego to preemo na analizu svakog lana mitskog sistema,
valja nam se dogovoriti o terminologiji. Sada znamo da se ozna-
itelj u mitu moe razmatrati sa dve take gledita: kao poslednji
lan lingvistikog sistema ili kao prvi lan mitskog sistema: ovde
su, dakle, potrebna dva imena: na ravni jezika u uem smislu, to
e rei kao poslednjeg lana sistema prvog stepena, oznaitelja u
nazvati smislom (,sens) (zovem se lav, crnac salutira pofrancu-
ski), a na ravni mita nazvau ga formom. to se oznaenog tie,
dvosmislenost je nemogua: ostaviemo mu ime pojam. Trei lan
je korelacija prva dva: u sistemu jezika u uem smislu to je znak;
ali nemogue je tu re preuzeti bez dvosmislenosti, poto je u mitu
(i u tome lei njegova glavna osobenost) oznaitelj ve obrazovan
pomou znakova jezika u uem smislu. Stoga u treeg lana mita
nazvati znaenjem (signification): ta je re ovde opravdana utoliko
vie to mit zaista ima dvostruku funkciju: on prenosi znaenje i
obavetava, omogujue razumevanje i namee.

Forma i pojam
Oznaitelj mita pojavljuje se na vosmislen nain: on je u
isti m ah i smisao i forma, pun s jedne strane a prazan s druge.
Kao smisao, oznaitelj ve iziskuje itanje, hvatam ga oima,
ima ulnu stvarnost (za razliku od lingvistikog oznaitelja, koji
je isto psihikog reda), ima bogatstvo: imenovanje lava i crn-
evo salutiranje su verodostojne celine, raspolau sa dovoljno
racionalnosti; kao zbir lingvistikih znakova, smisao m ita ima
sopstvenu vrednost, on pripada jednoj prii, prii o lavu ili prii

190
o crncu: u smislu je ve izgraeno jedno znaenje, koje bi i te
kako moglo da se zadovolji samim sobom kad ga mit ne bi do-
grabio i od njega odjednom napravio praznu, parazitsku formu.
Smisao je ve potpun, on iziskuje znanje, prolost, pamenje,
komparativni poredak injenica, ideja, odluka.
Postajui forma, smisao se udaljava od svoje kontingentnosti,
prazni se, osiromauje, pria isparava, vie ne ostaje nita osim
slova. Tu se odvija paradoksalna permutacija operacija itanja,
nenormalna regresija sa smisla na formu, sa lingvistikog znaka
na mitskog oznaitelja. Ako quia ego nominor leo zatvorimo u
isto lingvistiki sistem, ta e reenica u njemu ponovo pronai
punou, bogatstvo, priu: ja sam ivotinja, lav, ivim u toj i toj
zemlji, vraam se iz lova, bilo bi poeljno da svoj plen podelim sa
junicom, kravom i kozom; ali budui najjai, prisvajam sve de-
love plena iz raznih razloga, od kojih je poslednji naprosto to to
se zovem lav. Ali kao forma mita, ova reenica ne sadri gotovo
vie nita od ove duge prie. Smisao je sadrao itav jedan sistem
vrednosti: istoriju, geografiju, etiku, zoologiju, Knjievnost. For-
ma je odbacila sve to bogatstvo: njeno novopeeno siromatvo
priziva znaenje koje e je ispuniti. Pria o lavu treba umnogome
da odstupi da bi se napravilo mesta za gramatiki primer, treba
u zagradu staviti crnevu biografiju, ako elimo da oslobodimo
sliku, da joj omoguimo da primi svoje oznaeno.
No, u svemu ovome presuno je to to forma ne ukida smi-
sao, ona ga samo osiromauje, udaljava, dri na raspolaganju.
Mislimo da e smisao umreti, ali ta je smrt odloena: smisao
gubi vrednost, ali zadrava ivot, kojim e se hraniti form a mita.
Smisao e za formu biti neto poput trenutne zalihe istorije, ne-
to poput podrastrtog bogatstva koje se moe privui ili udaljiti
u nekoj vrsti brzog izmenjivanja: potrebno je da form a nepre-
stano ima m ogunost da se ponovo ukoreni u smislu i da se tu
hrani prirodom; a prevashodno je potrebno da ona tu moe da
se sakrije. Ta zanimljiva igra murke izmeu smisla i form e de-
finie mit. Forma mita nije simbol: crnac koji salutira nije sim-
bol francuske Imperije, previe je prisutan da bi to bio, izdaje se
za bogatu, proivljenu, spontanu, nedunu, nespornu sliku. Ali
to je prisustvo u isti mah potinjeno, udaljeno, uinjeno gotovo
prozirnim, pomalo uzmie, postaje sauesnik jednog pojma koji
tu stie potpuno opremljen - francuske imeprijalnosti: ono po-
staje vetako.

191
Sada pogledajmo oznaeno: pojam e upiti celu tu priu koja
istie iz forme. A pojam je odreen: on je u isti mah i istorijski i
intencionalan; on je pokreta iskazivanja mita. Gramatika eg-
zemplarnost, francuska imperijalnost, sam su pogon mita. Pojam
ponovo uspostavlja lanac uzroka i posledica, pokretaa i namera.
Za razliku od forme, pojam nipoto nije apstraktan: on je ispu-
njen situacijom. Pomou pojma se itava jedna nova pria usa-
uje u mit: u imenovanju lava, prethodno ispranjenom od svoje
kontingentnosti, gramatiki primer e prizvati itavo moje posto-
janje: Vreme, koje je odluilo da se rodim u razdoblju u kojem se
ui latinska gramatika; Istoriju, koja me itavim skupom dru-
tvene segregacije razluuje od dece koja ne ue latinski; pedago-
ku tradiciju zbog koje je onaj primer odabran iz Ezopa ili Fedra;
moje sopstvene lingvistike navike, koje u slaganju predikativa
vide jednu znaajnu injenicu, dostojnu ilustrovanja. Isto vai i
za cm ca koji salutira: kao formi, njegov smisao je skraen, izdvo-
jen, osiromaen; kao pojam francuske imperijalnosti, on je nano-
vo povezan sa celokupnim svetom: sa optom Istorijom Francu-
ske, sa njenim kolonijalnim pustolovinama, sa njenim sadanjim
tekoama. Istini za volju, ono to se smeta u pojam manje je
ono stvam o a vie izvesno poznavanje onog stvarnog; prelazei
sa smisla na formu, slika gubi znanje da bi bolje primila znanje
sadrano u pojmu. U stvari, znanje sadrano u mitskom pojmu
je zbrkano znanje, obrazovano pomou mekih, neogranienih
asocijacija. Neizostavno treba instistirati na toj otvorenoj naravi
pojma; to nipoto nije neka apstraktna, preiena sutina; to je
bezoblina, nestabilna, maglovita zgusnutost, ije jedinstvo i ko-
herenost prevashodno zavise od funkcije.
U tom se smislu m oe rei da je temeljno obeleje mitskog
pojm a to to biva prilagoen (approprie)-. gram atika egzem-
plarnost se veom a precizno tie jednog odreenog kolskog
razreda, francuska im perijalnost mora da dirne ba ovu grupu
italaca a ne neku drugu: pojam strogo odgovara jednoj funkci-
ji, definie se kao tenja. Ovo neizostavno podsea na oznaeno
iz jednog dragog semiolokog sistema, frojdizma: kod Frojda,
dragi lan sistem a jeste latentni smisao (sadraj) sna, omake,
neuroze. No, Frojd ispravno napominje da je ovaj smisao dra-
gog stepena ponaanja njegov pravi smisao, to e rei prila-
goen jednoj zaokraenoj, dubinskoj situaciji; on je, ba kao i
mitski pojam, sama intencija ponaanja.

192
Jedno oznaeno moe da ima vie oznaitelja: to naroito
vai za lingvistiko oznaeno i psihoanalitiko oznaeno. To
vai i za mitski pojam: on na raspolaganju ima neogranienu
masu oznaitelja: mogu da pronaem hiljadu latinskih reeni-
ca koje m i ilustruju slaganje predikativa, m ogu da pronaem
hiljadu slika koje mi oznaavaju francusku imperijalnost. To
znai da je, kvantitativno, pojam m nogo sirom aniji od oznai-
telja, on se esto samo ponovo pojavljuje. Kada je re o odnosu
forme i pojma, siromatvo i bogatstvo su u obrnutoj razmeri:
kvalitativnom siromatvu forme, u koju je pohranjen tek jedan
proreen smisao, odgovara bogatstvo pojm a otvorenog prema
itavoj Istoriji, dok kvantitativnom obilju formi odgovara mali
broj pojmova. To ponavljanje pojma kroz razliite forme drago-
ceno je za mitologa, ono om oguuje da se deifruje mit: isticanje
nekog ponaanja odaje njegovu intenciju. Ovo potvruje da ne
postoji ustaljen odnos izmeu obima oznaenog i obima ozna-
itelja: u jeziku u uem smislu taj je odnos usklaen, on nimalo
ne prekorauje granice rei ili, u najmanju ruku, konkretne je-
dinice. U mitu, naprotiv, pojam moe da se prui preko veom a
velikog oznaiteljskog polja: na primer, itava jedna knjiga bie
oznaitelj jednog jedinog pojma, i obrnuto, neka siuna forma
(re, kretnja, ak i bona, pod uslovom da je primeena) moi
e da poslui kao oznaitelj nekom pojmu nabreklom od veom a
bogate istorije. Iako nije uobiajena u jeziku u uem smislu, ova
nesrazm era izmeu oznaitelja i oznaenog nije specifina za
mit: kod Frojda, na primer, omaka je oznaitelj ija je siu-
nost nesrazmerna pravom smislu koji ona odaje.
Ve sam rekao da nikakve stalnosti nema u mitskim pojmo-
vima: oni mogu da nastanu, da se izmene, da se razgrade, pot-
puno nestanu. I upravo zato to su istorijski, istorija m oe ve-
oma lako da ih ukine. Ta nepostojanost obavezuje mitologa da
se slui prilagoenom terminologijom, o kojoj bih ovde rekao
re-dve, zato to je ona esto izvor ironije: re je o neologizmu.
Pojam je konstitutivni element mita: ako elim da deifrujem
mitove, neizostavno moram da budem u stanju da imenujem
pojmove. Renik mi obezbeuje neke od njih: Dobrota, Milosr-
e, Zdravlje, ovenost, itd. Ali poto mi ih daje renik, ti poj-
movi po definiciji nisu istorijski. No, meni su najee potrebni
kratkotrajni pojmovi, povezani sa ogranienim kontingentno-
stima: tu je neologizam neizbean. Kina je jedno, a ideja koju

193
je o njoj sve donedavno mogao da im a francuski m alograanin
neto je posve drugo: za tu posebnu meavinu zvonia, riki i
puionica opijuma mogua je samo jedna re - kinestvo. Nije
lepa? Uteimo se barem tim e to emo priznati da pojmovni
neologizam nikada nije proizvoljan: izgraen je po veom a razu-
m nom pravilu proporcije.46

Znaenje
Znam o da u semiologiji trei lan nije nita drugo do po-
vezivanje prva dva: on je jedini koji se da videti na zaokruen
i zadovoljavajui nain, jedini koji se zaista troi. Nazvao sam
ga: znaenje. Kao to vidimo, znaenje je mit sam, ba kao to
sosirovski znak jeste re (ili tanije, konkretni entitet). Ali pre
nego to navedemo obeleja znaenja, valja nam malo razmisliti
o nainu na koji se ono priprema, to e rei o nainima posto-
janja korelacije m itskog pojm a i m itske forme.
Pre svega, treba napomenuti da su u mitu prva dva lana
savreno oita (suprotno onome to se deava u drugim semio-
lokim sistemima): jedan nije ,,skiven iza drugog, oba su data
ovde (a ne jedan ovde a drugi tamo). Koliko god paradoksalno
to moglo izgledati, m it ne skriva nita: njegova funkcija je da
izoblii, a ne da prikriva. Ne postoji nikakva latentnost pojma
u odnosu na formu: ne postoji nikakva potreba za nesvesnim
da bi se objasnio mit. Oigledno imamo posla sa dva razliita
tipa oitovanja: prisustvo form e je doslovno, neposredno: ta-
vie, ono je proteno. Trebalo bi stalno ponavljati da to zavisi
od prirode m itskog oznaitelja koja je ve lingvistika: poto ga
konstituie ve zacrtani smisao, on se moe pokazati samo kroz
neku m ateriju (dok u jeziku kao takvom oznaitelj ostaje psi-
hiki). U sluaju usm enog mita, to je protezanje linearno (jer
ja se zovem lav); u sluaju vizuelnog mita, protezanje je viedi-
m enzionalno (u sredni crneva uniforma, gore crnilo njegovog
lica, levo salutiranje, it.). Dakle, elementi form e uzajamno su
povezani mestom, blizinom : form a postoji u prostoru. Pojam
se, naprotiv, pokazuje na sveobuhvatan nain, on je neka vr-
sta magline, m anje ili vie m utna zgusnutost znanja. Njegovi

46 Latinski: latinstvo = baskijski: x (x = baskijstvo)

194
su elementi povezani asocijativnim odnosima: ne podupire ga
protenost ve gustina (iako ova metafora ostaje moda previe
prostorna): on je prisutan u pamenju.
Odnos koji povezuje mitski pojam sa smislom u sutini je
odnos izobliavanja. Ovde pronalazimo izvesnu formalnu ana-
logiju sa sloenim semiolokim sistemom kao to je sistem psi-
hoanaliza. Kao to je kod Frojda manifestni smisao ponaanja
izoblien latentnim smislom, tako je i u mitu smisao izoblien
pojmom. Naravno, to je izobliavanje m ogue samo zato to je
form u mita ve konstituisao lingvistiki smisao. U jednostav-
nom sistemu kao to je jezik u uem smislu oznaeno ne moe
da izoblii ba nita, zato to mu prazan, proizvoljan oznaitelj
ne prua nikakav otpor. Ali ovde je sve drugaije: oznaitelj ima,
na neki nain, dva lica: jedno puno, koje je smisao (pria o lavu,
o vojniku cm cu), i jedno prazno, koje je forma (jerja se zovem
lav; jrancuski-vojnik-crnac-koji-salutira-trobojci). Oigledno
je da pojam izobliava ono puno lice, smisao: lav i crnac su li-
eni svoje prie, pretvoreni u kretnje. Latinska egzem plam ost
izobliava imenovanje lava u svoj njegovoj kontingentnosti; a
francuska imperijalnost remeti jezik prvog stepena, injenini
diskurs koji mi je pripovedao o salutiranju jednog crnca u uni-
formi. Ali to izobliavanje nije ukidanje: lav i crnac ostaju tu,
potrebni su pojmu: odstranjeni su napola, oduzeto im je pam-
enje a ne i postojanje: istovremeno su jogunasti, utke uko-
renjeni, i brbljivi, govor koji je sasvim na raspolaganju pojmu.
Pojam doslovno izobliava smisao, ali ga ne ukida: jedna e re
objasniti tu protivrenost: on ga otuuje.
Stvar je u tom e da se uvek treba podseati da je mit dvostru-
ki sistem, u njemu nastaje neka vrsta sveprisutnosti: mit odlazi
tek kad pristigne smisao. Kako bih zadrao prostornu metafo-
m iju sam priblinost ve podvukao, rei u da znaenje m ita
konstituie neka vrsta krunih vrata koja se neprestano vrte i
naizmenino proputaju smisao oznaitelja i njegovu formu,
objekt-jezik i metajezik, isto oznaiteljsku svest i svest koja
proizvodi slike; tu naizmeninost na neki nain kupi pojam, koji
se njom slui kao nekim dvosmislenim oznaiteljem, istovreme-
no intelektualnim i im aginam im , proizvoljnim i prirodnim.
Ne elim unapred da sudim o moralnim implikacijama ta-
kvog jednog mehanizma, ali neu izai iz okvira objektivne ana-
lize ako ukaem na to da tu sveprisutnost oznaitelja u mitu ve-

195
om a verno reprodukuje fiziki izgled alibija (znamo da je ta re
prostorni termin): i u alibiju postoje jedno puno i jedno prazno
mesto. Ta su mesta povezana odnosom negativnog identiteta
(nisam tam o gde mislite da jesam ; tamo sam gde mislite da
nisam ). Ali obian alibi (policijski, na primer) ima kraj, ono
stvarno u odreenom trenutku zaustavlja njegovo kruenje. Mit
je vrednost, istina nije njegova potvrda: nita ga ne spreava da
bude veiti alibi: dovolj no mu j e da nj egov oznaitelj ima dva lica
da bi uvek raspolagao nekim drugim mestom: smisao je uvek tu
da predoi formu; form a je uvek tu da udalji smisao. I nikada
nema protivrenosti, sukoba, raskida izmeu smisla i forme:
oni se nikada ne nalaze u istoj taki. Na isti nain, ako sam u
autom obilu i posm atram predeo kroz prozor, mogu po elji da
podeavam (accom m oder) prem a predelu ili prema prozoru:
as u zapaziti prisustvo prozora i odmaknutost predela, as,
naprotiv, prozirnost prozora i dubinu predela; ali rezultat te na-
izmeninosti bie stalan: prozor e mi istovremeno biti prisutan
i prazan, predeo e mi istovremeno biti nestvaran i pun. Isto je
i u mitskom oznaitelju: tu je form a prazna ali prisutna, smisao
je odsutan a ipak pun. Ta e me protivrenost iznenaditi samo
ako svojom voljom zaustavim ta kruna vrata forme i smisla,
ako podeavam prem a svakome od njih kao zasebnom objektu
i ako na mit prim enim statini postupak deifrovanja, ukratko,
ako ometem njegovu specifinu dinamiku, jednom reju, ako iz
poloaja itaoca mita preem u poloaj mitologa.
I ponovo e ta dvostrukost oznaitelja odrediti obeleja zna-
enja. Sada znamo da je mit govor to ga m nogo vie definie
njegova intencija (ja sam gram atiki prim er) nego njegov do-
slovni smisao (zovem se lav), i da doslovni smisao ipak, na neki
nain, ukruuje, proiava, ovekoveava, udaljava intenciju.
(Francuska im perija? M a to je naprosto injenica: ovaj dobri
crnac salutira kao neki na momak.) Ta e tem eljna dvosmisle-
nost mitskog govora imati dve posledice po znaenje: ono e se
istovremeno predoiti i kao obavetenje i kao injenino stanje.
Mit ima nametljivu, imperativnu, interpelacijsku narav:
budui poao od istorijskog pojma, iznikao neposredno iz kon-
tingentnosti (as latinskog, ugroena Imperija), on dolazi da
trai mene: okrenut je prem a meni, trpim njegovu intencional-
nu snagu, poziva me da prim im njegovu ekspanzivnu dvosmi-

196
slenost. Ako se etam, na primer, po panskoj Baskiji47, mogu
nesumnjivo da ustanovim arhitektonsko jedinstvo meu kua-
ma, zajedniki stil, to me navodi da baskijsku kuu prepoznam
kao odreeni etniki proizvod. Meutim, ne oseam da me se
taj jedinstveni stil lino tie, da na mene, da tako kaem, nava-
ljuje: i previe uviam da je on bio tu pre mene, bez mene; to
je sloen proizvod ija su odreenja na nivou jedne veom a op-
sene istorije: on me ne poziva, ne izaziva me da ga imenujem,
osim ako ne mislim da ga umetnem na prostranu sliku seoske
naseobine. Ali ako sam u pariskoj oblasti i ako na kraju ulice
Gambeta ili ulice an ores prim etim cifrastu belu planinsku
kuu sa crvenim crepovima, smeom drvenarijom, asimetri-
nim strehama i fasadom sa spoljnim drvenim gredama, ini mi
se da dobijam zapovedniki, lini poziv da taj objekat imenujem
kao baskijsku planinsku kuu, tavie, da u njemu vidim samu
sutinu baskijstva. Stvar je u tom e da mi se pojam ovde oituje
u svoj svojoj prilagoenosti: dolazi po mene da bi m e primorao
da prepoznam korpus intencija koji ga je motivisao, izloio tu
kao signal jedne pojedinane istorije, kao tajnu i sauesnitvo:
vlasnici kue upuuju mi istinski poziv. A taj je poziv, da bi bio
nametljiviji, pristao na sva osiromaenja: otpalo je sve to je u
poretku tehnologije dokazivalo da je to baskijska kua: ambar,
spoljanje stepenite, golubarnik, itd.: ne postoji nita vie od
kratkog, nespornog signala. Adhom inacija je toliko otvorena
da mi se ini kako je ta planinska kua upravo stvorena na licu
mesta, mene radi, kao kakav arobni predmet iznikao u mojoj
sadanjosti bez ikakvog traga istorije koja ga je proizvela.
Jer ovaj interpelativni govor je istovremeno okamenjen go-
vor: u trenutku u kojem doe do mene, on se zaustavlja, vrti se
oko svoje ose i vraa se optosti: koi se, ispira i postaje nevin.
Doslovnost smisla najednom ponovo udaljava prilagoavanje
pojma. U tom e postoji neka vrsta pritvaranja, i u fizikom i u
pravnom smislu rei: francuska imperijalnost osuuje crnca
koji salutira da bude samo instrumentalni oznaitelj, crnac me
interpelira u ime francuske imperijalnosti, ali se crnevo salu-
tiranje u istom trenutku zgunjava, postaje stakleno, koi se u
veno obrazloenje namenjeno utemeljenju francuske imperi-

47 Kaem: panskom, zato to je u Francuskoj, pod uticajem malograanske


propagande, procvetala itava jedna ,,mitska arhitektura baskijskih planinskih
kua.

197
jalnosti. Na povrini jezika neto prestaje da se pomera: upo-
treba znaenja je tu, skrivena iza injenice, dajui joj izgled
obavetenja; ali injenica u isto vrem e paralie intenciju, kao da
ju je zarazila nepokretnou: da bi intenciju uinila nevinom,
injenica je ledi. Stvar je u tome to je mit ukradeni i vraeni
govor. Samo to vraeni govor vie nije ba onaj koji je otet:
vraajui ga, nismo ga stavili tano na njegovo mesto. Upravo ta
kratka kraa, taj pritajeni trenutak podvale tvori ukoeni izgled
m itskog govora.
Preostaje da se ispita poslednji element znaenja: njegova
m otivacija. Znam o da je u jeziku kao takvom znak proizvoljan:
nita prirodno" ne obavezuje akustinu sliku drvo da oznaa-
va pojam drvo: znak je ovde nemotivisan. Ipak, to proizvoljno
ima granice, koje su u vezi sa asocijativnim odnosima rei: jezik
u uem smislu moe da proizvede itav jedan fragm ent znaka
po analogiji sa drugim znakovima (na primer, kae se aima-
ble [ljubak] a ne amable, po analogiji sa aime [ljubi, voli]). A
m itsko znaenje nikada nije potpuno proizvoljno, uvek je de-
lim ino motivisano, neizbeno sadri nekakvu analogiju. Da bi
se latinska egzemplarnost srela sa imenovanjem lava, potrebna
je analogija, a to je slaganje predikativa: da bi se francuska im-
perijalnost doepala crnca koji salutira, potrebna je istovetnost
salutiranja crnca sa salutiranjem francuskog vojnika. Motivaci-
ja je nuna samoj dvostrukosti mita, mit igra na kartu analogije
smisla i forme: nem a mita bez motivisane forme.48 Da bismo
shvatili snagu motivacije mita, dovoljno je da malo razmislimo
o jednom ekstrem nom sluaju: pred sobom imam tako neured-
nu zbirku predm eta da ne mogu da pronaem nikakav smisao
u njoj; moglo bi se uiniti da ovde forma, liena prethodnog
smisla, ni u emu ne m oe da ukoreni svoju analogiju i da je
m it nemogu. Ali ono to form a moe uvek da prui na itanje
jeste sam taj nered: ona m oe da podari znaenje apsurdu, da
48 Sa etikog stanovita, u mitu je neugodno upravo to to mu je forma mo-
tivisana. Jer ako postoji nekakvo zdravlje" jezika, onda se ono temelji up-
ravo na proizvoljnosti znaka. U mitu je gadno pribegavanje lanoj prirodi,
muna je rasko znaenjskih formi, kao u onim predmetima to svoju koris-
nost ukraavaju prividnom prirodnou. elja da se znaenje pretovari svim
moguim jemstvima prirodnosti izaziva neku vrstu munine: mit je prebogat, i
u njemu je suvina upravo njegova motivacija. Isto takvo gaenje oseam pred
umetnostima koje ne ele da odaberu izmeu physisa i anti-physisa, koristei
ovo prvo kao ideal a ono drugo kao ekonomisanje. U etikom smislu, ima neke
niskosti u sedenju na dve stolice.

198
od apsurda naini mit. To se deava kada zdrav razum mitifiku-
je nadrealizam, na primer: ak ni odsustvo motivacije ne smeta
mitu; je r e i samo to odsustvo biti dovoljno objektivisano da
postane itljivo: i konano, odsustvo m otivacije e postati nova
motivacija, mit e biti ponovo uspostavljen.
M otivacija je neizbena. No svejedno je veom a fragmentar-
na. Pre svega, ona nije ,,prirodna: istorija pribavlja form i nje-
ne analogije. S druge strane, analogija izmeu smisla i pojma
uvek je tek delimina: form a isputa mnoge analogije, a zadr-
ava samo neke od njih: ona uva nagib krova, spoljne grede
baskijske planinske kue, ali odustaje od stepenita, ambara,
patine, itd. ak treba otii jo dalje: celokupna slika iskljuila
bi mit, ili bi ga barem prim orala da se u njoj mai samo njene
celokupnosti: tako je u sluaju ravog slikarstva, koje je u celo-
sti izgraeno na mitu o ,,ispunjenom i ,,dovrenom (takav je
obrnuti ali simetrian sluaj mita o apsurdu: ovde form a mi-
tifikuje ,,odsustvo, a tamo prepunjenost). A li mit mahom vie
voli da dela uz pomo siromanih, nepotpunih slika, na kojima
je smisao ve dobrano ispoen, sasvim spreman za znaenje:
karikatura, pastia, simbola, itd. Najzad, m otivacija se odabira
izmeu drugih moguih motivacija: francuskom imperijalizmu
mogu da dam mnoge druge oznaitelje osim salutiranja jednog
crnca: francuski general odlikuje jednorukog Senegalca, asna
sestra prua aj Magrebljaninu vezanom za krevet, uitelj belac
dri as malim crncima koji ga paljivo sluaju: tampa svakog
dana briljivo pokazuje kako je zaliha mitskih oznaitelja neis-
crpna.
Uostalom, postoji jedno poreenje pomou kojeg se moe
dobro objasniti mitsko znaenje: ono nije ni vie ni manje pro-
zvoljno od ideograma. Mit je ist ideografski sistem, u kojem
forme i dalje motivie pojam koji one predstavljaju, a da, me-
utim, ni izdaleka ne pokrivaju njegovu predstavljaku celoku-
pnost. I kao to je ideogram, u istorijskom smislu, malo-pomalo
naputao pojam kako bi se udruio sa zvukom, na taj nain po-
stajui sve vie nemotivisan, tako se istroenost mita prepozna-
je po proizvoljnosti njegovog znaenja: itav Molijer u jednom
ipkastom lekarskom okovratniku.

199
itanje i deifrovanje mita
Kako se prim a mit? Ovde se treba jo jednom vratiti na dvo-
strukost njegovog oznaitelja, koji je istovremeno i smisao i for-
ma. Zavisno od toga da li podeavam prema jednom ili prema
drugom , ili pak prem a oboje istovremeno, proizveu tri razli-
ita tipa itanja.49

1. Ako podeavam prema praznom oznaitelju, putam po-


jam da bez dvosmislenosti ispuni formu i naem se pred jedno-
stavnim sistem om u kojem znaenje ponovo postaje doslovno:
crnac koji salutira je p rim e r francuske imperijalnosti, on je njen
simbol. Na takav nain podeava, na primer, proizvoa mita,
urednik novina koji polazi od nekog pojma i trai mu form u.50

2. Ako podeavam prema punom oznaitelju, u kojem jasno


razluujem smisao od forme, a prema tom e i izobliavanje koje
nameu jedno drugom, ja razgraujem znaenje mita, primam
m it kao prevaru: crnac koji salutira postaje alibi francuske im-
perijalnosti. Na ovaj nain podeava mitolog: on deifruje mit,
uvia izobliavanje.

3 . 1 konano, ako podeavam prem a oznaitelju m ita kao ne-


razmrsivoj celini smisla i forme, prim am dvosmisleno znaenje:
odgovaram konstitutivnom mehanizmu mita, njegovoj specifi-
noj dinamici, postajem italac mita: crnac koji salutira vie nije
ni prim er ni simbol, a jo je m anje alibi: on je samo prisustvo
francuske imperijalnosti.

Prva dva tipa podeavanja su statina, analitina; oni uni-


tavaju mit, bilo tim e to objavljuju njegovu intenciju, bilo tako
to je razotkrivaju: prvi tip je cinian, drugi je demistifikatorski.
Trei tip je dinamian, on troi mit u skladu sa sam om svrhom
njegove strukture: italac doivljava mit kao priu koja je isto-
vrem eno i stvarna i nestvarna.
49 Sloboda odabira pri podeavanju je problem koji ne spada u oblast semiologi-
je: ona zavisi od okolnosti u kojima se nalazi subjekt.
50 Imenovanje lava primamo kao ist primer latinske gramatike, zato to smo,
kao odrasle osobe, u stvaralakom poloaju u odnosu na njega. Kasnije u se
vratiti na vrednost konteksta u ovoj mitskoj shemi.

200
Ako elimo da prikljuimo mitsku shemu optoj istoriji, da
objasnimo kako ona odgovara interesu definisanog drutva,
ukratko, da sa semiologije preemo na ideologiju, oigledno je
da treba da se smestimo na nivo treeg tipa podeavanja: sam
italac mitova mora da otkrije njihovu sutinsku funkciju. Kako
on danas prim a mit? Ako ga prim a nevino, kakve onda ima svr-
he nuditi mu ga? A ako ga ita promiljeno, kao m itolog, zar
je vano koji alibi je predoen? Ako italac mita u crncu koji
salutira ne vidi francusku imperijalnost, onda je bilo beskorisno
optereivati ga njome; a ako je vidi, onda mit nije nita drugo do
lojalno iskazan politiki stav. Jednom reju, ili je intencija mita
previe nejasna da bi bila uinkovita, ili je pak previe jasna da
bi se u nju verovalo. U oba sluaja vai: gde je tu dvosmislenost?
A li to je samo lana alternativa. Mit ne skriva nita niti ita
objavljuje: on izobliava; mit nije ni la ni priznanje: on je pre-
gibanje (inflexion). Kad se nae pred alternativom o kojoj sam
malopre govorio, mit pronalazi trei izlaz. Kad mu zapreti opa-
snost da nestane ako popusti jednom ili drugom od prva dva
tipa podeavanja, on se izvue pomou kompromisa, on je taj
kompromis: zaduen da ,,proturi neki intencionalni pojam, mit
u jeziku nailazi samo na izdaju, je r jezik m oe samo da izbrie
pojam ako ga sakrije, ili da ga razotkrije ako ga iskae. Razrada
semiolokog sistema drugog stepena omoguie mitu da izbe-
gne dilemu: priteran uza zid mogunou da razotkrije ili ukloni
pojam, on e ga naturalizovati.
Ovde smo stigli do samog naela mita: on preobraava isto-
riju u prirodu. Sada razumemo zato, u oima potroaa mita,
intencija, adhominacija pojma moe da ostane manifestna a da
ipak ne izgleda koristoljubiva: povod mitskog govora savreno
je jasan, ali on se odmah ukoi, sledi u prirodi; ne ita se kao
pokreta, nego kao razlog. Ako crnca-koji-salutira itam kao
prost i jednostavan simbol imperijalnosti, treba da se odreknem
stvarnosti slike, ona gubi moje poverenje i postaje orue. Obr-
nuto, ako cm evo salutiranje deifrajem kao alibi kolonijalno-
sti, jo sigurnije ponitavam m it oiglednou njegovog pokre-
taa. Ali za itaoca mita ishod je posve dragaiji: sve se deava
kao da slika prirodno izaziva pojam, kao da oznaitelj utemelju-
j e oznaeno: mit postoji tano od onog trenutka u kojem fran-
cuska imperijalnost prelazi u prirodno stanje: mit je preterano
opravdan govor.

201
Evo jednog novog primera koji e nam omoguiti da razu-
memo kako italac mita dolazi do racionalizovanja oznaenog
pomou oznaitelja. Jul je mesec, itam veliki naslov u France-
Soiru: CENE: PRVI PAD. POVRE: POELO SNIENJE. Hajde
da na brzinu napravimo semioloku shemu: primer je reenica,
sistem prvog stepena je isto lingvistiki. Oznaitelj sistema dru-
gog stepena ovde je konstituisan pomou izvesnog broja leksikih
(rei: prvi, poelo, snizenje) ili tipografskih sluajeva: ogromna
slova na naslovnoj strani, tamo gde italac obino vidi najvanije
vesti iz sveta. Oznaeno ili pojam je ono to nam valja nazvati
jednim varvarskim ali neizbenim neologizmom: guvernmenta-
litet (gouvernementalite), Vlada koju uticajna tampa pojmi kao
Sutinu uinkovitosti. Iz toga jasno sledi znaenje mita: voe i po-
vre pojeftinjuju zato to je vlada tako odluila. No, desi se, sve
u svemu prilino retko, da same novine, bilo sigurnosti radi bilo
zbog potenja, dva reda nie onesposobe mit koji su upravo ra-
zradile; dodaju (istina, prilino sitnim slovima): Pojeftinjenje je
omoguila velika sezonska ponuda." Ovaj je primer pouan iz dva
razloga. Pre svega, u njemu se u potpunosti vidi impresijska na-
rav mita: od njega se oekuje neposredan uinak: nije vano ako
mit nakon toga bude onesposobljen, njegovo se delovanje smatra
jaim od racionalnih objanjenja koja kasnije mogu da ga opovr-
gnu. To znai da se itanje mita iscrpljuje odjednom. Na brzinu
bacam pogled na France Soir svog suseda: tu hvatam samo jedan
smisao, ali u njemu itam istinsko znaenje: prim am prisustvo
vladinog uticaja na pojeftinjenje voa i povra. To je sve, to je
dovoljno. Priljenije itanje mita nee nimalo uveati ni njegovu
snagu ni njegov neuspeh: mit je istovremeno neusavriv i neos-
poriv: ni vreme ni znanje nee mu dodati nita, niti e mu ita
oduzeti. Osim toga, naturalizacija pojma, koju sam upravo naveo
kao sutinsku funkciju mita, ovde je egzemplama: u sistemu pr-
vog stepena (iskljuivo lingvistikom), uzronost bi bila doslovno
prirodna: povre i voe pojeftinjuju zato to je sezona voa i povr-
a. U sistemu dm gog stepena (mitskom), uzronost je vetaka,
lana, ali se na neki nain uunjava u kola Prirode. Zbog toga se
m it doivljava kao nevin govor: ne zato to su njegove intencije
skrivene: da su bile skrivene, ne bi bile uinkovite; ve zato to su
naturalizovane.
U stvari, ono to itaocu omoguuje da nevino troi mit jeste
to to on u m itu ne vidi semioloki, ve induktivni sistem: tamo

202
gde postoji samo ekvivalentnost, on vidi neku vrstu uzrono-
posledinog procesa: u njegovim oima, izmeu oznaitelja i
oznaenog postoji prirodan odnos. Ta se zbrka moe izraziti i
drugaije: svaki semioloki sistem je sistem vrednosti; no, po-
troa mita znaenje smatra sistem om injenica: mit se ita kao
injenini sistem, iako je on samo semioloki sistem.

Mit kao ukradeni jezik

ta je specifino za mit? To to smisao preobraava u for-


mu. Drugaije reeno, mit je uvek kraa jezika. Kradem crnca
koji salutira, belo-sm eu planinsku kuu, sezonsko pojeftinje-
nje voa, ne kako bih od njih napravio prim ere ili simbole, ve
da bih kroz njih naturalizovao Imperiju, svoju sklonost prema
baskijskim stvarima, Vladu. Je li svaki jezik prvog stepena ne-
izbeno plen mita? Zar ne postoji nijedan smisao koji moe da
se odupre ovom zarobljavanju kojim mu preti forma? U stvari,
nita ne moe da se zakloni od mita, m it m oe da razvije svoju
shemu drugog stepena na osnovu bilo kog smisla i, kao to smo
videli, na osnovu samog odsustva smisla. Ali ne odupiru se svi
jezici na isti nain.
Jezik u uem smislu (langue), a to je oblik jezika koji mit
najvie krade, prua slab otpor. On sam je u izvesnom smislu
mitski nastrojen, sadri skicu aparature znakova namenjenih
oitovanju intencije zahvaljujui kojoj se jezik u uem smislu
upotrebljava; to bismo mogli nazvati izraajnou jezika u
uem smislu: imperativ ili konjunktiv, na primer, form a su jed-
nog posebnog oznaenog, razliitog od smisla: oznaeno je ovde
m oja volja ili moja molba. Zbog toga su neki lingvisti definisa-
li, na primer, infinitiv kao nulto stanje ili nulti stepen naspram
konjunktiva i imperativa. No, u potpuno konstituisanom mitu,
smisao nikada nije na nultom stepenu, i zbog toga pojam moe
da ga izoblii, naturalizuje. Valja nam se jo jednom podsetiti da
odsustvno smisla nipoto nije nulti stepen: zbog toga m it moe
veom a lako da ga se domogne, da mu dodeli, na primer, znae-
nje apsurda, nadrealizma, itd. U osnovi, samo bi nulti stepen
mogao da se odupre mitu.
Jezik u uem smislu pogodan je za mit na jo jedan nain:
veom a retko se ogaa da on od samog poetka nametne pun

203
smisao koji se ne da izobliiti. To ima veze sa apstraktnou
njegovog pojma: pojam drvo je nejasan, pogodan za viestruke
kontingentnosti. Nem a sumnje da jezik u uem smislu raspola-
e itavom aparaturom za prilagoavanje (ovo drvo, drvo koje,
itd.). A li oko konanog smisla uvek ostaje virtuelni sloj u kojem
plutaju drugi mogui smislovi: smisao moe gotovo neprestano
da se tumai. M oglo bi se rei da jezik u uem smislu nudi mitu
upljikav smisao. Mit lako moe da se uvue u njega, da nabu-
bri u njemu: to je kraa putem kolonizacije (na primer: poelo
je snienje [la baisse]. Ali koje snienje? Ono sezonsko ili ono
koje je izdejstvovala vlada? Ovde znaenje [koje je neodreeno,
prim . prev.] postaje parazit lana, koji je pak odreen [Za]).
Kada je smisao previe pun da bi m it mogao da ga preplavi,
mit ga obre, otima ga u celini. To se deava u matematikom
jeziku (langage). Sam po sebi, to je jezik koji se ne da izobliiti,
koji je preduzeo sve mogue mere predostronosti protiv tuma-
enja: u njega se ne moe uunjati nijedno parazitsko znaenje.
I ba zbog toga e ga mit osvojiti uture; uzee neku matema-
tiku form ulu (E = m c2), i od tog e neizm enljivog smisla na-
praviti istog oznaitelja matematinosti. Kao to vidimo, mit
ovde krade upravo otpor, istotu. M it moe da dospe do svega,
sve da iskvari, pa ak i sam onaj pokret kojim ne pristajemo na
njega; tako da, to se objekt-jezik vie odupire na poetku, to
vee biva njegovo konano obeaenje: ko se potpuno opire,
ovde potpuno i posrne: Ajntajn s jedne strane, Paris-M atch sa
druge. Ovaj sukob moem o doarati jednom ovozemaljskom
slikom: m atem atiki jezik je dovreni jezik, ije savrenstvo po-
tie iz te dobrovoljne smrti; mit je, naprotiv, jezik koji ne eli
da umre: od smislova kojim a se hrani otkida povodljivi, unieni
opstanak, izaziva u njima vetako odlaganje u koje se udobno
smeta, pravi od tih smislova leeve koji govore.
Evo jo jednog jezika koji se odupire mitu onoliko koliko
moe: na pesniki jezik. Savremena poezija51 je regresivni se-
mioloki sistem. Dok m it stremi ultraznaenju, proirenju si-
51 Klasinabi poezija, naprotiv, bila vrst mitski sistem, poto smislu namee do-
datno oznaeno, a tojepravilnost. Aleksandrinac, na primer, istovremeno vredi
i kao smisao diskursa i kao oznaitelj jedne nove celine, pesnikog znaenja. Us-
peh, kad se dogodi, zavisi od stepena vidljive stopljenosti dva sistema. Kao to
vidimo, nipoto nije re o skladu sadrine i forme, ve o elegantnom utapanju
jedne forme u drugu. Pod elegancijom podrazumevam najbolje mogue ekono-
misanje sredstvima. Zbog vekovne zablude kritika brka smisao i sadrinu. Jezik
je uvek samo sistem formi, a smisao je jedna od formi.

204
stema prvog stepena, poezija, naprotiv, pokuava da pronae
infraznaenje, presemioloko stanje jezika; ukratko, trudi se da
ponovo preobrazi znak u smisao: njen ideal - krajnji - bio bi
da dospe ne do smisla rei, ve do smisla samih stvari.32 Zbog
toga ona zamuuje jezik u uem smislu, uveava koliko moe
apstraktnost pojma i proizvoljnost znaka i do granica mogueg
olabavljuje vezu oznaitelja i oznaenog; ,,plutajua struktura
pojma ovde je najvie iskoriena: za razliku od proze, pesniki
znak pokuava da omogui prisustvo itavog potencijala ozna-
enog, u nadi da e konano dospeti do neke vrste transcen-
dentnog kvaliteta stvari, do njenog prirodnog (a ne ljudskog)
smisla. Otuda esencijalistike ambicije poezije, uverenje da
samo ona zahvata samu stvar, upravo u onoj meri u kojoj eli
da izgleda kao antijezik. Sve u svemu, od svih korisnika govora,
pesnici su najmanje formalisti, jer samo oni veruju da je smisao
rei tek forma, kojom realisti poput njih ne bi mogli da se za-
dovolje. Zbog toga se naa moderna poezija uvek potvruje kao
ubistvo jezika, neka vrsta prostornog, ulnog analogona tiine.
Poezija zauzima poloaj suprotan poloaju mita: mit je semio-
loki sistem koji tei da preraste u sistem injenica; poezija je
semioloki sistem koji tei da se skupi u sistem sutina.
Ali i ovde, kao i u matem atikom jeziku, poezija postaje ide-
alan plen mita upravo zbog samog svog otpora: mit zarobljava
prividni nered znakova, pesniko lice poretka sutina, preobra-
ava ga u praznog oznaitelja, koji e sluiti oznaavanju po-
ezije. To objanjava neverovatnost m odem e poezije: tim e to
estoko odbija mit, poezija mu se preputa vezanih m ku i nogu.
I obrnuto, pravilo klasine poezije konstituisalo je sporazumno
prihvaen mit, ija je oigledna proizvoljnost oblikovala izve-
sno savrenstvo, poto ravnotea semiolokog sistema zavisi od
proizvoljnosti njegovih znakova.
Voljno pristajanje na mit moe, uostalom, da definie i-
tavu nau tradicionalnu Knjievnost: norm ativno govorei, ta
je Knjievnost jasan mitski sistem: tu postoji smisao - smisao
diskursa; postoji oznaitelj, koji je isti taj diskurs u vidu forme
ili pisma; postoji oznaeno, koje je pojam knjievnosti; postoji
znaenje, koje je knjievni diskurs. Tom sam problemu priao

52 Ovde pronalazimo smisao, onako kako ga shvata Sartr, kao prirodno svojstvo
stvari, smeteno izvan semiolokog sistema. ([Saint-Genet, str. 283).

205
u Nultom stepenu pism a53, koji je, sve u svemu, bio samo jed-
na m itologija knjievnog jezika. Tu sam pism o definisao kao
oznaitelja knjievnog mita, to e rei kao form u ve punu
smisla, form u koja od pojma Knjievnosti dobija novo znae-
nje.54 Pomenuo sam da je istorija, preinaujui svest pisca, pre
oko stotinak godina izazvala moralnu krizu knjievnog jezika:
pism o se razotkrilo kao oznaitelj, a Knjievnost kao znaenje:
odbacujui lanu prirodu tradicionalnog knjievnog jezika, pi-
sac je ustro skrenuo prema antiprirodi jezika. Ruenje pisma
bilo je radikalni in kojim je izvestan broj pisaca pokuao da po-
rekne knjievnost kao mitski sistem. Svaka od tih pobuna bila
je ubistvo Knjievnosti kao znaenja: sve su zahtevale svoenje
knjievnog diskursa na jednostavan semioloki sistem, ili ak,
u sluaju poezije, na presem ioloki sistem: to je ogroman za-
datak, koji je iziskivao radikalne postupke: znamo da su neki
ili do prostog i jednostavnog potapanja diskursa, budui da se
utanje, stvarno ili transponovano, oitovalo kao jedino mogue
oruje protiv najvee moi mita: njegove povratnosti.
Dakle, pokazuje se da je krajnje teko pokoriti m it iznutra,
jer i sam pokret kojim pokuavam o da ga se oslobodimo u jed-
nom trenutku postaje plen mita: m it uvek moe, u krajnjoj li-
niji, da znai otpor koji mu se prua. Istini za volju, najbolje
oruje protiv mita m oda je njegovo mitifikovanje, prizvoenje
vetakog m ita: i taj e ponovo uspostavljeni mit biti istinska
mitologija. Poto mit krade jezik, zato ne ukrasti mit? U tu
e svrhu biti dovoljno od njega napraviti polaznu taku treeg
semiolokog lanca, postaviti njegovo znaenje za prvog lana
drugog mita. Knjievnost nudi nekoliko velikih prim era tih ve-
takih mitologija. Ovde u se zadrati na Floberovom Buvaru
i Pekieu. To bi se moglo nazvati eksperimentalnim mitom, mi-
tom drugog stepena. Buvar i njegov prijatelj Pekie predstavlja-
ju odreenu buroaziju (koja je, uostalom, u sukobu sa drugim
53 Upor. R. Bart, Nulti stepen pisma, u: Knjievnost, mitologija, semiologija,
prev. I. olovi, Beograd: Nolit, 1970. - Prim. prev.
54Stil, barem onakav kakvim sam ga ja u toj knjizi definisao, nije forma, i ne spa-
da u semioloku analizu Rnjievnosti. U stvari, stil je supstanca kojoj nepres-
tano preti formalizacija: pre svega, veoma lako moe da se spusti na nivo pisma:
i kod samog Malroa postoji jedno pismo-Malro. Osim toga, stil moe veoma
lako da postane poseban jezik: jezik kojim se pisac slui za samog sebe i samo
za sebe: stil je tada iieka vrsta solipsistikog mita, jezik kojim pisac govori sebi:
razumemo da na tom stepenu stvrdnjavanja stil priziva deifrovanje, dubinsku
kritiku. Radovi J. P. Richarda su primer takve nune kritike stilova.

206
buroaskim slojevima): njihovi diskursi ve jesu mitski govor:
jezik tu svakako ima smisao, ali taj je smisao prazna form a jed-
nog pojmovnog oznaenog, koje je ovde neka vrsta tehnoloke
nezasitosti; u tom mitskom sistemu prvog stepena, susret smi-
sla i pojma obrazuje znaenje koje je retorika Buvara i Pekiea.
Upravo ovde (razlaem za potrebe analize) uplie se Flober: na
taj e mitski sistem prvog stepena, koji je ve semioloki sistem
drugog stepena, poloiti trei lanac, u kojem e prva karika biti
znaenje, ili poslednji lan mita prvog stepena: retorika Buvara
i Pekiea postae forma novog sistema; pojam e ovde proizve-
sti sam Flober, Floberov pogled na mit koji su za sebe izgradili
Buvar i Pekie: bie to njihov osnovni prohtev, njihova nezasi-
tost, panino smenjivanje njihovih nauka, ukratko, ono to bih
m ogao da nazovem (ali ve vidim olujne oblake na horizontu):
buvaropekiestvo. to se tie konanog znaenja, ono je delo,
ono to su Buvar i Pekie za nas. M o mita drugog stepena lei u
tome to uoava naivnost mita prvog stepena. Flober se upustio
u istinsku arheoloku restauraciju jednog m itskog govora: on je
Viole le Dik odreene buroaske ideologije.55 Ali budui manje
naivan od Viole le Dika, u svojoj je rekonstrukciji raspolagao
dodatnim ukrasima koji je demistifikuju; ti su ukrasi (koji su
form a mita drugog stepena) uvek u konjunktivu: postoji semio-
loka ekvivalentnost izmeu rekonstrukcije Buvarovog i Pekie-
ovog govorenja u konjunktivu i njihove hirovitosti.56
Floberova zasluga (i zasluga svih vetakih mitologija: ima
ih izuzetnih u Sartrovom delu) lei u tom e to je problem realiz-
ma reio na isto semioloki nain. Ta je zasluga svakako manj-
kava, jer u ideologiji Flobera, za koga je buruj u estetskom smi-
slu bio samo rugoba, nije bilo niega realistikog. Ali je barem
izbegao najvei greh u knjievnosti, a to je brkanje ideolokog
stvarnog sa semiolokim stvarnim. Kao ideologija, knjievni re-
alizam nipoto ne zavisi od jezika kojim govori pisac. Jezik je
forma, on ne moe da bude realistian ili nerealistian. On moe
samo da bude ili ne bude mitski, ili pak, kao u Buvaru i Pekieu,
protivmitski. No, naalost, ne postoji nikakva antipatija izmeu
realizma i mita. Znamo koliko esto naa ,,realistika knjiev-

55 Eugene Viollet-le-Duc (1814-1879) - francuski arhitekt koji se proslavio res-


tauracijama srednjovekovnih graevina. - Prim. prev.
56Oblik konjunktiva, zato to se na taj nain na latinskom jeziku izraavao neu-
pravni stil ili govor, prekrasno orue demistifikacije.

207
nost ume da bude m itska (pa m akar i samo kao nezgrapni mit o
realizmu), i koliko je malo naa nerealistika" knjievnost ui-
stinu takva. Oigledno je da bi bilo mudro definisati realizam
pisca kao problem koji je sutinski ideoloki. Svakako nije stvar
u tom e da ne postoji odgovornost form e prema onom stvarnom.
Ali ta se odgovornost moe odmeriti samo semiolokim reni-
kom. O form i se moe suditi (poto je proces pokrenut) samo
kao o znaenju, a ne kao o izrazu. Jezik pisca nije zaduen da
predstavlja ono stvarno, ve da ga oznai. To bi kritici moralo
da nam etne obavezu da koristi dve strogo razgraniene metode:
prem a realizmu pisca treba se ponaati kao prema ideolokoj
supstanci (na primer: marksistike tem e u Brehtovom delu), ili
pak kao prema semiolokoj vrednosti (predmeti, glumac, mu-
zika, boje u Brehtovoj dramaturgiji). Oigledno je d a b i iealno
bilo spojiti ove dve kritike; greka je u tom e to se one nepre-
stano brkaju: ideologija ima svoje metode, a semiologija svoje.

Buroazija kao drutvo sa


ogranienom odgovornou57
M it je pogodan za istoriju po dva osnova: po svojoj formi,
koja je tek relativno motivisana, i po svome pojmu, koji je po pri-
rodi istorijski. Dakle, moe se zamisliti dijahronijsko izuavanje
mitova, bilo tako to emo ih posmatrati retrospektivno (a to
onda znai utemeljiti istorijsku mitologiju), bilo tako to emo
neke jueranje mitove pratiti do njihovog dananjeg oblika (a
to onda znai baviti se prospektivnom istorijom). Ovde se drim
sinhronijskog nacrta savremenih mitova iz jednog objektivnog
razloga: nae drutvo je izuzetno plodno tle za m itska znaenja.
A sada nam valja rei zato.
Kakvi god da su sluajni dogaaji, kompromisi, politiki
ustupci i pustolovine, kakve god da su tehnike, ekonomske ili
ak drutvene promene koje nam istorija donosi, nae drutvo
je jo uvek buroasko. Nije mi nepoznato da se od 1789. godine
u Francuskoj na vlasti smenjivalo nekoliko tipova buroazije,
ali je njen dubinski status ostao isti, a to je status odreenog

57 Na francuskom se drutvo sa ogranienom odgovornou" kae societe ano-


nyme, to bukvalno znai anonimno drutvo", i tom se anonimnou Bart ovde
poigrava. - Prim, prev.

208
reima svojine, odreenog poretka, odreene ideologije. No,
prilikom imenovanja ovog reima nastaje jedan znaajan fe-
nomen: kao ekonomska injenica, buroazija se imenuj'e bez
tekoa: kapitalizam se javno ispoveda.58 Kao politika inje-
nica, ona se teko prepoznaje: u Skuptini nema ,,buroaskih
partija. Kao ideoloka injenica, ona sasvim nestaje: buroazi-
ja je izbrisala svoje ime pri prelasku sa stvarnog na predstavu
o stvarnom, sa ekonomskog oveka na umnog oveka: ona se
zadovoljava injenicama, ali se ne snalazi sa vrednostima, svoj
status podvrgava istinskoj eksnominaciji; buroazija se definie
kao drutvena klasa koja ne eli da bude imenouana. ,,Buruj,
,,malograanin, ,,kapitalizam59, ,,proletarijat6, mesta su ne-
prekidnog krvarenja: izvan njih smisao istie sve dok ime zbog
toga ne postane beskorisno.
Ovaj fenomen eksnominacije je vaan, treba ga malo detalj-
nije ispitati. U politikom smislu, krvarenje imena buroazije
odvija se kroz ideju o naciji. To je u svoje vrem e bila napred-
na ideja, koja je posluila iskljuivanju aristokratije; danas se
buroazija rastapa u naciji, gotova da iz nje izbaci elemente za
koje odlui da su strani (komunisti). Ovaj ciljani sinkretizam
omoguuje buroaziji da doe do brojanog jem stva svojih pri-
vrem enih saveznika, svih prelaznih, dakle ,,bezoblinih klasa.
Dugotrajna upotreba nije mogla dubinski da depolitizuje re
,,nacija; politiki supstrat je tu, sasvim blizu, najednom se oi-
tuje u ovim ili onim okolnostima: u Skuptini postoje nacional-
ne partije, te nominalni sinkretizam ovde pokazuje ono to je
teio da sakrije: sutinsku nejednakost. Kao to vidimo, politi-
ki renik buroazije ve postulira univerzalnost: sam a po sebi,
politika je ve jedna predstava, fragment ideologije.
U politikom smislu, kakvo god da je univerzalistiko nasto-
janje njenog renika, buroazija se na kraju sudari sa jednim
jezgrom otpora, koje je po definiciji revolucionarna partija. Ali
partija moe da bude samo politiko bogatstvo: u buroaskom
drutvu nema ni proleteske kulture ni proleterskog morala,
58 Kapitalizam je osuen da obogati radnika", kae nam Match.
59Re kapitalizam" nije tabu u ekonomskom smislu, ve u ideolokom: ne bi mo-
gla da prodre u renikburoaskih predstava. Bio je potreban Farukov Egipat da bi
sud poimence osudio jednog optuenog zbog antikapitalistikog spletkarenja".
60 Buroazija nikada ne upotrebljava re ,,proletarijat, koja se smatra
leviarskim mitom, osim kada joj je u interesu da zamilja proletarijat to ga je
zavela komunistika partija.

209
nem a ni proleterske umetnosti: u ideolokom smislu, sve to
nije buroasko primorano je d a pozajm ljuje od buroazije. Bur-
oaska ideologija moe, dakle, da ispuni sve i da u tom e bez opa-
snosti izgubi svoje ime: niko joj ga ovde nee vratiti; ona moe
bez otpora da podvede buroasko pozorite, buroasku umet-
nost, buroaskog oveka pod njihove vene analogone; jednom
reju, ona m oe neobuzdano da se eksnominuje, budui da po-
stoji sam o jedna te ista ljudska priroda: naputanje buroaskog
im ena ovde je potpuno.
Nem a sum nje da ima pobuna protiv buroaske ideologije.
To je ono to se uopteno naziva avangardom. Ali te su pobune
ograniene u drutvenom smislu, one ostaju nadoknadive. Pre
svega zato to potiu iz nekog dela same buroazije, iz neke ma-
njinske grupe umetnika, intelektualaca, koji nemaju druge pu-
blike do upravo one klase koju osporavaju, i koji ostaju zavisni
od njenog novca je r im je potreban da bi se izrazili. Osim toga,
te se pobune uvek nadahnjuju veom a naglaenom distinkcijom
izmeu buruja u etikom smislu i buruja u politikom smislu:
avangarda osporava buruja u umetnosti, u moralu, to jest, kao
u najlepim danima romantizma, piljara, iftu; ali tu nem a ni-
kakvog politikog osporavanja.61 Ono to avangarda ne podnosi
u buroaziji jeste njen jezik, a ne njen status. Nije da ona taj
status nuno opravdava, ve ga stavlja u zagradu: koliko god da
je snana provokacija, ona na kraju prihvata naputenog, odba-
enog a ne otuenog oveka; a naputeni ovek je i dalje Veni
ovek.62
Ta se anonim nost buroazije dodatno zgunjava kada se
sa buroaske kulture u uem smislu pree na njene opsene,
vulgarizovane, koriene forme, na ono to bi se moglo nazvati
javnom filozofijom, onom koja pothranjuje svakodnevni moral,
graanske ceremonije, svetovne rituale, ukratko, nepisane nor-
me drutvenog ivota u buroaskom drutvu. Iluzorno je svoditi
preovlaujuu kulturu na njeno inventivno jezgro: postoji i i-

61 Znaajno je to etiki (ili estetiki) protivnici buroazije veinom ostaju


ravnoduni prema njenim politikim opredeljenjima, ako ne ak i privreni
njima. I obrnuto, politiki protivnici buroazije proputaju da ubinski osude
njene predstave: esto ak idu tako daleko da ih dele sa njom. Od ovih nepot-
punih napadaburoazijaimakoristi, onijoj omoguuju da zamagli svojeime. No,
buroaziju bi trebalo razumeti kao sintezu njenih opredeljenja i njenih predstava.
62 Mogu postojati i ,,zbrkane figure odbaenog oveka (Jonesko, na primer). To
nimalo ne umanjuje pouzdanost Sutina.

210
sto potroaka buroaska kultura. itava se Francuska kupa u
toj anonimnoj ideologiji: naa tampa, na film, nae pozorite,
naa knjievnost za iroke narodne mase, nae ceremonije, naa
Pravda, naa diplomatija, nai razgovori, vrem enske prilike,
zloin za koji se sudi, venanje koje uzbuuje, kuhinja o kojoj
se sanja, odea koja se nosi, sve u naem svakodnevnom ivotu
potinjeno je predstavi koju buroazija pravi za sebe i za nas o
onosima oveka i sveta. Te normalizovane" form e ne privlae
mnogo panje, taman u srazmeri s njihovim opsegom; njihovo
poreklo se tu moe lako izgubiti; one imaju meupoloaj; bu-
dui da nisu ni neposredno politike ni neposredno ideoloke,
mirno ive izmeu delovanja aktivista i sporova intelektualaca;
poto su ih i jedni i drugi m anje ili vie napustili, one se pridru-
uju ogromnoj masi nerazluenog, beznaajnog, ukratko - pri-
rode. Ipak, buroazija proim a Francusku upravo svojom eti-
kom: upranjavane na nacionalnom nivou, buroaske norm e se
doivljavaju kao oigledni zakoni jednog prirodnog poretka: to
buroaska klasa vie propagira svoje predstave, to se vie one
naturalizuju. Buroasko kao injenica nestaje u jednom neraz-
granienom univerzumu, iji je jedini stanovnik Veni ovek, ni
proleter ni buruj.
Dakle, buroaska ideologija moe najsigurnije da izgubi
svoje ime tako to e prodreti u prelazne klase. M alograanske
norme su ostaci buroaske kulture, to su obezvreene, osiro-
maene, komercijalizovane, pomalo starinske, ili, ako vam je
tako drae, demodirane buroaske istine. Politiki savez buro-
azije i malograanstva ve vie od sto godina odluuje o istori-
ji Francuske: retko je raskidan, i to svaki put nakratko (1848,
1871,1936). S vrem enom taj savez dobija u teini, malo-pomalo
postaje simbioza; m ogu se javiti kratkotrajna buenja, ali za-
jednika ideologija vie nikada nije dovedena u pitanje: istom
prirodnom" kaom prelivene su sve ,,nacionalne predstave:
otmeno buroasko venanje, proisteklo iz jednog klasnog ritua-
la (prikazivanje i troenje bogatstva), ne moe da bude ni u ka-
kvoj vezi sa ekonomskim statusom malograanstva: ali pomou
tampe, vesti, knjievnosti, ono malo-pomalo postaje sama nor-
ma malograanskog para, ako ne doivljena, a ono bar sanjana.
Buroazija ne prestaje da u svoju ideologiju usisava celo jedno
oveanstvo koje uopte nema njen dubinski status i m oe da ga
doivi samo u im aginam om , to e rei kroz fiksaciju i osiroma-

211
enje svesti.63 irei svoje predstave kroz itav jedan katalog ko-
lektivnih slika za m alograansku upotrebu, buroazija posveu-
je (consarcer) prividnu nerazluenost drutvenih klasa: upravo
u trenutku u kojem se daktilografkinja sa platom od dvadeset
pet hiljada64 franaka prepoznaje u otmenom buroaskom ven-
anju buroaska eksnominacija postie svoj puni uinak.
Odm etanje od buroaskog im ena nije, dakle, iluzoran, slu-
ajan, uzgredan, prirodan ili beznaajan fenomen: ono je sama
buroaska ideologija, pokret kojim buroazija preobraava
stvarnost sveta u sliku sveta, Istoriju u Prirodu. Na toj slici je
znaajno to to je ona izokrenuta slika.65 Status buroazije je po-
seban, istorijski: ovek koga ona predstavlja bie univerzalan,
vean; buroaska klasa je svoju mo izgradila upravo na teh-
nikom, naunom napretku, na bezgraninom preobraavanju
prirode: buroaska ideologija e vaspostaviti nepromenljivu
prirodu: prvi buroaski filozofi prodirali su u svet znaenja, sve
stvari su podvrgavali racionalnosti, proglaavajui ih namenje-
nim oveku: buroaska ideologija e biti scijentistika ili intui-
tivna, ustanovie injenicu ili zapaziti vrednost, ali e odbiti da
objanjava: poredak sveta e biti zadovoljavajui ili neizreciv, ali
nikada nee biti oznaiteljski. Najzad, prvobitna ideja o usavri-
vom , pokretnom svetu proizvee izokrenutu sliku nepromen-
ljivog oveanstva, definisanog identitetom to se beskonano
iznova zainje. Ukratko, u savremenom buroaskom drutvu,
prelazak sa stvarnog na ideoloko definie se kao prelazak sa
anti-physisa na pseudo-physis.

63 Provociranje kolektivnog imaginarnog uvek je neljudski poduhvat, ne samo


zato to san esencijalizuje ivot u sudbinu, vei zato to je san siromaan i to
je zalog odsustva.
64 Oko 40 evra. - Prim. ur.
65 Ako su u celokupnoj ideologiji ljudi i njihovi odnosi postavljeni na glavu,
kao u kakvoj camera obscura, ovaj fenomen proizlazi iz istorijskog procesa nji-
hovog ivota..." Karl Marks, Fridrih Engels, Nemaka ideologija, u: Dela, T. 6
[1845-1846], prev. Olga Kostreevi, Prosveta, Beograd, 1974, str. 23.

212
Mit je depolitizovani govor

Upravo ovde pronalazimo mit. Semiologija nas je nauila da


je mit zaduen da jednu istorijsku intenciju utemelji u prirodi,
jednu kontingentnost u venosti. A upravo je takav postupak
buroaske ideologije. Nae drutvo je objektivno izuzetno ob-
dareno mitskim znaenjima ba zato to je mit naprosto najpo-
desnije orue za ideoloko izokretanje koje definie to drutvo:
na svim nivoim a ljudskog optenja, mit izokree anti-physis u
pseudo-physis.
Ono to svet dostavlja mitu jeste istorijsko stvarno, defini-
sano, ma koliko nam valjalo ii unazad, nainom na koji su ga
ljudi proizvodili ili koristili; a ono to mit vaspostavlja jeste pri-
rodna slika tog stvarnog. I ba kao to se buroaska ideologija
definie odmetanjem od buroaskog imena, mit se konstituie
gubljenjem istorijskog kvaliteta stvari: u njemu stvari gube se-
anje da su bile proizvedene. Svet ulazi u jezik kao dijalektiki
odnos ljudskih delatnosti, inova: iz mita izlazi kao skladna sli-
ka sutina. Izvedena je arolija kojom je ono stvarno izokrenu-
to, ispranjeno od istorije i ispunjeno prirodom, arolija kojom
je iz stvari uklonjen njihov ljudski smisao tako da one oznaa-
vaju ljudsku beznaajnost. Funkcija mita je da isprazni stvarno:
on je, doslovno, neprestano oticanje, hemoragija, ili, ako vam je
drae, isparavanje, ukratko, osetno odsustvo.
Sada je mogue upotpuniti semioloku definiciju mita u bur-
oaskom drutvu: m itje depolitizovani govor. Naravno, ovo po-
litiki valja razumeti u dubljem smislu, kao skup ljudskih odno-
sa u njihovoj stvarnoj, drutvenoj strukturi, u njihovoj moi da
proizvode svet; aktivnu vrednost prevashodno treba dati prefiksu
de-: on ovde predstavlja operativno kretanje, on neprestano ak-
tuelizuje odmetanje. U sluaju vojnika-crnca, na primer, svakako
se ne prazni francuska imperijalnost (naprotiv, upravo nju valja
uiniti prisutnom), ve kontingentni, istorijski kvalitet, jednom
reju, proizvedeni kvalitet kolonijalizma. Mit ne porie stvari,
njegova funkcija je, naprotiv, da o njima govori; on ih jednostav-
no proiava, ini ih nevinim, utemeljuje u prirodi i u venosti,
daje im jasnou koja nije jasnoa objanjenja, ve jasnoa inje-
ninog iskaza [konstantiva]: ako ustanovim postojanje francuske
imperijalnosti ne objanjavajui je, nije mi potrebno mnogo da je
smatram prirodnom, podrazumevajuom i da u to budem uve-

213
ren. Prelazei sa istorije na prirodu, mit ostvaruje utedu: ukida
sloenost ljudskih inova, daje im jednostavnost sutina, poni-
tava svaku dijalektiku, svaki izlazak iz okvira neposredno vid-
ljivog, on organizuje svet u kome nema protivrenosti zato to
nema dubine, svet rasprostrt u oiglednosti, on utemeljuje izvr-
snu jasnou: stvari izgledaju kao da same po sebi neto znae.66
Ali da li je mit uvek depolitizovani govor? Drugaije reeno, da
li je ono stvamo uvek politiko? Da bi neka stvar postala mitska, je
li dovoljno o njoj govoriti prirodno? Moglo bi se odgovoriti, zajed-
no sa Marksom, da i najprirodniji predmet, ma koliko da je slab i
rasut, sadri trag politike, vie ili manje znaajno prisustvo ljud-
skog ina koji ga je proizveo, rasporedio, koristio, potinio ili od-
bacio.67 Objekt-jezik, koji iskazuje stvari, moe lako da oituje taj
trag, a metajezik, koji kazuje o stvarima, to moe u mnogo manjoj
meri. No, mit uvek spada u metajezik: depolitizacija koju izvodi e-
sto se dogaa na ve naturalizovanoj osnovi koju je depolitizovao
opti metajezik, izveban da opeva stvari a ne vie da ih proizvodi.
Podrazumeva se da e snaga koja je potrebna mitu da bi izobliio
svoj predmet biti manja u sluaju drveta nego u sluaju nekog Su-
danca: u sluaju Sudanca, politiki naboj je sasvim blizu, potrebna
je velika koliina vetake prirode da bi on ispario; u sluaju drve-
ta je udaljen, proien je vievekovnim slojem metajezika. Dakle,
postoje jaki i slabi mitovi; u jakim mitovima politiki kvantum je
neposredan, depolitizacija je nagla; u slabim mitovima politiki
kvalitet predmeta je izbledeo, poput neke boje, ali nekakva sitnica
moe naglo da ga osvei: ta je prirodnije od mora? I ta je poli-
tinije" od mora to ga opevaju tvorci filma Izgubljeni kontinent?
U stvari, m etajezik pravi za m it neku vrstu zalihe. Ljudi ne
tem elje na istini ve na upotrebi svoj odnos prema mitu: oni
depolitizuju u skladu sa svojim potrebama; postoje mitski pred-
meti koji su na neko vrem e ostavljeni po strani; onda su to samo
m aglovite m itske sheme, iji politiki naboj izgleda gotovo ne-
utralan. Ali tu se radi jedino o prikladnosti situacije, a ne o ra-
zlici u strukturi. Takav je sluaj sa naim primerom iz latinske
gramatike. Treba prim etiti da ovde mitski govor dela na mate-
riji koja je ve odavno preobraena: Ezopova reenica pripada

66 Frojdovskom naelu ovekovog zadovoljstva mogli bismo dodati naelo


jasnoe mitolokog oveanstva. U tome je sva dvosmislenost mita: njegova
jasnoa je euforina.
67 Vid. Marks i primer trenje, Nemaka ideologija, op. cit, str. 26.

214
knjievnosti, nju je, ve na poetku, mitifikovala fikcija. A li do-
voljno je na trenutak vratiti poetni lan lanca njegovoj prirodi
objekt-jezika da bi se uoilo u kojoj je meri mit ispraznio ono
stvarno: zamislimo stvarno ivotinjsko drutvo preobraeno u
gramatiki primer, u prirodu predikativa! Da bism o procenili
politiki naboj nekog predmeta i mitski kalup koji ide uz nje-
ga, nikada ne treba da nastupamo sa stanovita znaenja, ve
sa stanovita oznaitelja, to e rei ukradene stvari, a kada je
re o oznaitelju onda treba da nastupamo sa stanovita objekt-
jezika, to e rei smisla: nema nikakve sumnje da bi stvarni
lav, kad bism o se sa njim posavetovali, tvrdio da je gramatiki
prim er veoma depolitizovano stanje, pa bi smatrao kao sasvim
politiko ono pravo na osnovu kojeg prisvaja plen zato to je
najjai, osim ako nemamo posla sa buroaskim lavom, koji ne
bi propustio da mitifikuje svoju snagu dajui joj formu dunosti.
Dobro se vidi da ovde politika beznaajnost mita zavisi od nje-
gove situacije. Kao to znamo, mit je vrednost: dovoljno je prei-
naiti njegovu okolinu, opti (i nestalni) sistem u kojem zauzima
mesto, da bi se to tanije odredio njegov domaaj. Polje mita ovde
je svedeno na peti razred francuske gimnazije. Ali pretpostavljam
da bi neko dete, koje je oarano priom o lavu, junici i kravi i koje
pomou imaginamog ivota otkriva stvamost ovih ivotinja, sa
mnogo manje nehaja nego mi procenjivalo nestanak ovog lava
preobraenog u predikativ. U stvari, ako ovaj mit ocenimo kao po-
litiki beznaajan, to naprosto znai da nije napravljen za nas.

Mit, nalevo

Ako je mit depolitizovani govor, postoji barem jedan govor


koji se suprotstavlja mitu, a to je govor koji ostaje politiki.
Ovde se valja vratiti na distinkciju izmeu objekt-jezika i meta-
jezika. Ako sam ja drvosea i ako sam se latio imenovanja drveta
koje obaram, kakva kod da je form a moje reenice, ja iskazujem
drvo, a ne kazujem o njemu. To znai da je moj jezik operati-
van, vezan za svoj predmet na prelazan nain: izmeu drveta i
mene ne postoji nita dm go do moj rad, to e rei in: u tome
lei politiki jezik; on mi predoava prirodu samo u onoj meri
u kojoj u je preobraziti, to je jezik pomou kojeg obdelavam
predmet (jagis lobjet): to drvo za mene nije slika, ono je na-

215
prosto smisao mog ina. Ali ako nisam drvosea, vie ne mogu
da iskazujem drvo, mogu samo da kazujem o njemu, u vezi sa
njim; moj jezik vie nije orue obdelavanja drveta, ve opevano
drvo postaje orue mog jezika; sada sam sa drvetom jedino u
neprelaznom odnosu; drvo vie nije smisao onog stvam og kao
ljudskog ina, ono je slika-na-raspolaganju: naspram stvarnog
jezika drvosee, stvaram jezik dm gog stepena, m etajezik u ko-
jem u obdelavati [initi] ne stvari, ve njihova imena, i koji je
za jezik prvog stepena ono to je kretnja za in. Taj jezik dm gog
stepena nije u potpunosti mitski, ve je samo ono mesto na koje
se smeta mit; je r mit moe da obrauje jedino predmete koji su
ve posredovani jezikom prvog stepena.
Dakle, postoji jedan jezik koji nije mitski, a to je jezik ove-
ka proizvoaa: gde god ovek govori kako bi preobrazio ono
stvarno, a ne vie kako bi ga sauvao kao sliku, gde god svoj je-
zik vezuje za proizvodnju stvari, m etajezik je upuen na objekt-
jezik, m it je nemogu. Eto zato jezik koji je u pravom smislu
revolucionaran ne moe da bude mitski. Revolucija se definie
kao katarzini in ija je svrha da razotkrije politiki naboj sve-
ta: ona izrauje svet, i njen jezik, itavnjen jezik, funkcionalno
je uronjen u to izraivanje. Upravo zbog toga to ona proizvo-
di govor koji je u potpunosti, to e rei od poetka do kraja,
politiki, a ne kao m it - govor koji je na poetku politiki a na
kraju prirodan - revolucija iskljuuje mit. Isto kao to buroa-
ska eksnom inacija istovremeno definite i buroasku ideologiju
i mit, tako i revolucionarno imenovanje poistoveuje revoluciju
sa nedostatkom mita: buroazija prikriva to da je buroazija i
sam im tim proizvodi mit; revolucija se obznanjuje kao revoluci-
ja i sam im tim ukida mit.
Pitali su me postoje li mitovi ,,na levici". Naravno da posto-
je, i to ba u onoj meri u kojoj levica nije revolucija. Mit levice
iskrsava upravo u onom trenutku u kojem se revolucija preo-
braava u ,,levicu, to e rei kada prihvata da se prerui, da
prikrije svoje ime, da proizvede nevini m etajezik i da se izoblii
u Prirodu". Ta revolucionarna eksnominacija moe da bude ili
ne bude taktika, ali ovo nije mesto za raspravu o tome. U sva-
kom sluaju, ona se pre ili kasnije oseti kao postupak suprotan
revoluciji, i revolucionam a istorija svoje ,,devijacionizme uvek
definie m anje ili vie u odnosu na mit. Doao je dan, na primer,
u kojem je sam socijalizam definisao staljinistiki mit. Staljin

216
je, kao predmet govora, godinama pokazivao u istom stanju
konstitutivna obeleja mitskog govora: smisao, koji je bio stvar-
ni Staljin, istorijski Staljin; oznaitelj je bilo ritualno obraanje
Staljinu, sudbonosna narav epiteta iz prirode kojim a je okru-
ivano njegovo ime; oznaeno, koje je bilo tenja ka pravover-
nosti, disciplini, jedinstvu, tenja koju su kom unistike partije
prisvojile u odreenoj situaciji; i najzad, znaenje, koje je bilo
sakralizovani Staljin, ije su se istorijske odrednice nale ute-
meljene u prirodi, sublimirane pod imenom Genija, to e rei
iracionalnog i neizrecivog: ovde je depolitizacija oigledna, ona
u potpunosti odaje m it.68
Da, mit postoji na levici, ali nipoto nem a ista svojstva kao
buroaski mit. M itu levice nedostaje sutina. Pre svega, pred-
meti koje on zahvata su retki, to je sam o nekoliko politikih poj-
mova, osim ako i sam ne pribegne itavom arsenalu buroaskih
mitova. Nikada mit levice ne obuhvata ogromno polje ljudskih
odnosa, onu prostranu povrinu beznaajne" ideologije. Nje-
mu je svakodnevni ivot nedostupan: u buroaskom drutvu ne
postoji mit ,,na levici" koji se tie braka, kuhinje, kue, pozori-
ta, pravde, morala, itd. Osim toga, to je sporedni mit, njegova
upotreba nije deo strategije, kao to je sluaj sa buroaskim mi-
tom, ve samo taktike ili, u najgorem sluaju, devijacije; ako se
pojavi, to je mit nastao zato to je to bilo zgodno, a ne zato to
je bilo nuno.
Najzad i prevashodno, to je siromaan mit, sutinski siro-
maan. On ne zna da se oploava; proizveen po narudbini i
vrem enski ogranien, on se slabo izumeva. Nedostaje mu jedna
znaajna mo, mo fabulacije. ta god da radi, u njemu ostaje
neto kruto i doslovno, vonj parole: kao to se to slikovito kae,
on ostaje suv. U stvari, postoji li ita mravije od staljinistikog
mita? Nem a tu nikakvog izumevanja, ve samo nevetog prila-
goavanja (appropriation): oznaitelj mita (ona form a ije nam
je beskonano bogatstvo poznato u buroaskom mitu) nije ni-
malo raznovrstan: on se svoi na litaniju.
Ta nesavrenost, ako smem tako da kaem, ima veze sa pri-
rodom ,,levice: koliko god da je neodreen taj termin, levica se
uvek definie u odnosu na potlaenog, proletera ili kolonizova-

68Vano je uvideti da jehruovizam sebe prikazao ne kao politiku promenu, ve


sutinski i jedino kao preobraanje jezika. Nepotpuno preobraanje, uostalom,
jer je Hruov umanjio vrednost Staljinu, a nije ga objasnio: nije ga repolitizovao.

217
nog.69 No, govor potlaenog moe da bude samo siromaan, jed-
nolian, neposredan: njegova nematina je sama mera njegovog
jezika: on ima samo jedan jezik, uvek isti, jezik svojih inova;
metajezik je luksuz, on mu jo uvek nema pristup. Govor potlae-
nog je stvaran, poput govora drvosee, to je prelazni govor: on je
gotovo nemoan da lae; la je bogatstvo, ona pretpostavlja ime-
tak, rezervne istine i forme. To sutinsko siromatvo proizvodi
retke, mrave mitove: ili nestalne, ili prostaki nametljive; oni
obznanjuju svoju mitsku prirodu, prstom upiru u svoju masku;
a ta maska jedva da je maska pseudo-physisa: i taj je physis bo-
gatstvo, potlaeni moe samo da ga uzajmi; on je nemoan da
isprazni stvari od smisla, da im obezbedi luksuz prazne forme,
otvorene za nevinost lane Prirode. Moe se reci da je mit levice,
u izvesnom smislu, vetaki mit, rekonstruisani mit: otuda nje-
gova nespretnost.

Mit, nadesno
U statistikom smislu, mit je desno. Tu je on sutinski zna-
ajan: dobro uhranjen, blistav, ekspanzivan, brbljiv, neprestano
se izumeva. Zahvata sve: pravdu, moral, estetiku, diplomatiju,
domainstvo, Knjievnost, predstave. iri se po meri buroaske
eksnominacije. Buroazija eli da sauva bie bez pojavnosti: da-
kle, sama negativnost buroaske pojavnosti, beskonana poput
svake negativnosti, beskonano podstie mit. Potlaeni nije nita,
on u sebi ima samo jedan govor, govor svog oslobaanja; tlaitelj
je sve, njegov je govor bogat, mnogolik, savitljiv, raspolae svim
moguim stepenima dostojanstva: ima iskljuivo pravo na me-
tajezik. Potlaeni izrauje svet, ima samo jedan aktivni, prelazni
(politiki) jezik; tlaitelj ga uva, njegov govor je celovit, nepre-
lazan, gestualan, teatralan: to je Mit; jezik jednog ima za cilj da
preobraava, jezik drugog ima za cilj da ovekoveava.
Da li ta celovitost m itova Poretka (tako buroazija sama sebe
imenuje) sadri unutranje razlike? Postoje li, na primer, bur-
oaski i m alograanski mitovi? Tu ne mogu postojati temelj-
ne razlike, jer, kakva god da je publika koja ga konzum ira, mit
postulira nepokretnost Prirode. Ali tu m ogu postojati stepeni
69 Danas su kolonizovani narodi u potpunosti u onom etikom i politikom stan-
ju koje je Marks opisao kao stanje proletera.

218
ostvarenosti ili irenja: neki mitovi bolje sazrevaju u odreenim
drutvenim zonama; i za mit postoje mikroklime.
Mit o Detetu-Pesniku, na primer, jedan je od uznapredova-
lih buroaskih mitova: jedva da izlazi iz okvira inventivne kul-
ture (Kokto, na primer) i samo se pribliava potroakoj kul-
turi (L Express): jedan deo buroazije jo moe da ga smatra
previe izmiljenim a premalo mitskim da bi sebi dozvolio da
ga sakralizuje (itav jedan deo buroaske kritike radi samo sa
propisnom mitskom graom): to je mit koji jo nije dovoljno
izbruen, jo ne sadri dovoljno prirode da bi od Deteta-Pesnika
napravio element kosmogonije, treba odustati od uda od dete-
ta (Mocart, Rembo, itd.) i prihvatiti nove norme, norme psiho-
pedagogije, frojdizma, itd.: taj mit je jo uvek zelen.
Svaki mit moe na taj nain da ima svoju istoriju i svoju ge-
ografiju: jedna je, uostalom, znak druge; mit sazreva zato to se
protee. Nisam uspeo, uistinu, da prouim egzaktnu drutvenu
geografiju mitova. Ali svakako je mogue iscrtati ono to bi lin-
gvisti nazvali izoglosama jednog mita, linije koje definiu dru-
tveni prostor na kojem se on iskazuje. Poto je taj prostor pomi-
an, bolje bi bilo govoriti o talasima usaivanja mita. Mit o Minu
Drue tako je doiveo barem tri rastua talasa: l) L E xpress; 2)
Paris-M atch, Elle; 3) France-Soir. Neki mitovi osciliraju: hoe
li ui u uticajnu tampu, kod kuevlasnika iz predgraa, u fri-
zerske salone, u metro? Drutvenu geografiju mitova bie teko
ustanoviti sve dok nam bude nedostajala analitika sociologija
tampe.70Ali moe se rei da je mesto za nju ve rezervisano.
U nedostatku mogunosti da ustanovimo dijalektine forme
buroaskog mita, uvek moemo da skiciramo njegove retorike
forme. Ovde termin retoriki treba razumeti kao skup ustalje-
nih, pravilnih, stalno prisutnih figura u koje se reaju raznovr-
sne forme mitskog oznaitelja. Te su figure prozirne zbog toga
to ne naruavaju plastinost oznaitelja; ali one su ve ovolj-
no konceptualizovane da se prilagode istorijskoj predstavi sveta
(ba kao to klasina retorika moe da objasni neku predstavu
aristotelovskog tipa). Buroaski mitovi pomou svoje retorike

70Podaci o tiraima novina su nedovoljni. Druga obavetenja su sporadina. Par-


is-Match je - to je znakovito, u reklamne svrhe - prikazao sastav svoje publike
prema nivou ivotnog standarda (Figaro, 12. jul 1955): od sto kupaca u gradu 53
imaju automobil, 49 imaju kupatilo, itd., dok za ivotni standard prosenog Fran-
cuza vae sledei poaci: automobil 22%, kupatilo 13%. Mitologija ove publikacije
omoguavala je da se predvidi da je kupovna mo italaca Matcha visoka.

219
ocrtavaju optu perspektivu pseudo-physisa, koji definie san
savrem enog buroaskog sveta. Evo njenih glavnih figura:

1. Vakcina. Ve sam naveo primere ove veoma opte figu-


re, kojim se priznaje sporedno zlo neke klasne institucije da bi
se tim e bolje prikrilo glavno zlo. Kolektivno imaginam o se imu-
nizuje ubrizgavanjem male koliine priznatog zla; na taj se nain
brani od opasnosti subverzije koja bi mogla da se proiri. Taj li-
beralni postupak ne bi bio mogu pre samo sto godina; tada se
buroasko Dobro nije prilagoavalo, bilo je previe krato; od tada
je postalo mnogo gipkije: buroazija vie na okieva da prihvati
neka podrivanja ogranienog dometa: avangarda, deja iracio-
nalnost, itd.; ona ivi u ekonomiji kompenzacije: kao u svakom
dobro sastavljenom dratvu sa ogranienom odgovomou, mali
udeli pravno (ali ne i stvarno) kompenzuju velike udele.

2. Iiavanje Istorije. Mit liava predmet o kojem govori


itave Istorije.71 U njemu istorija isparava: to je neka vrsta ideal-
ne slukinje: ona priprema, donosi, raspodeljuje, a kad gospodar
doe, ona tiho nestane: preostaje nam samo da uivamo ne pitaju-
i se odakle dolazi taj lepi predmet. Ili jo bolje: on moe da doe
samo iz venosti: oduvek se pravi za buroaskog oveka, oduvek
se panija iz Plavog vodia pravi za turistu, oduvek ,,primitivni
narodi izvode svoje plesove imajui u vidu egzotina uivanja. Vidi
se kako ta uspena figura omoguuje da nestane sve ono to je nez-
godno: i determinizam i sloboda. Nita nije proizvedeno, nita nije
izabrano: preostaje nam samo da posedujemo te nove predmete,
iz kojih je nestao svaki prljavi trag porekla ili izbora. To udesno
isparavanje istorije jo jedna je forma pojma zajednikog veini
buroaskih mitova - pojma ovekove neodgovomosti.

3. Poistoveenje. Malograanin je ovek nemoan da za-


misli Dragog.72 Ako se pred njim pojavi dragi, malograanin
zatvori oi, prenebregava ga i porie, ili ga pak preobrazi u sebe

71 Marks: ...moraemo se pozabaviti istorijom ljudi, poto se skoro itava


idelogija svodi ili na pogreno shvatanje te istorije ili na potpunu apstrakciju
od nje. Nemaka ideologija, op. cit, str. 18.
72 Marks: Ono to njih ini prestavnicima sitne buroazije jeste to da oni u
glavi ne prelaze granice koje sitni buroa ne prelazi u ivotu... (18. brimer Luja
Bonaparta, prevod Hugo Klajn et al, Svjetlost, Sarajevo, 1976, str. 46 . 1 Gorki:
malograanin je ovek koji sebi daje prvenstvo.

220
samog. U malograanskom univerzumu, sva sueljavanja su
odblesci, sve to je drugaije svodi se na isto. Predstave, sudovi,
mesta na kojima postoji opasnost od pojavljivanja drugog, po-
staju ogledala. Stvar je u tome da je drugi sablazan koja napada
sutinu. Dominisi i erar Diprije mogu da se prikljue drutve-
noj egzistenciji samo ako su prethodno svedeni na stanje malih
simulakruma predsednika sudskog vea, dravnog tuioca: to je
cena koju treba platiti da bi oni bili pravedno osueni, poto je
Pravda rukovanje vagom, a vaga moe da meri samo isto i isto.
U svakoj malograanskoj svesti postoje mali simulakrumi pro-
tuve, oceubice, homoseksualca, itd., koje sudsko telo povreme-
no izvlai iz svog mozga, postavlja na optueniku klupu, izgrdi i
osudi: uvek se sudi samo sebi jednakim a koji su na stranputici:
to je pitanje puta a ne prirode, jer je ovek tako nainjen. Pone-
kad, mada retko, Drugi se pokae kao nesvodljiv: ne zbog nekog
iznenadnog ustezanja, ve zato to se tome protivi zdrav razum:
neko nema belu kou ve cm u, neko dm gi pije sok od kruke a ne
perno. Kako se izjednaiti sa Cmcem, Rusom? Tu postoji pomo-
na figura: egzotinost. Dm gi postaje isti predmet, prizor, ginjol:
prognan na granice oveanstva, on vie ne predstavlja pretnju
za bezbednost naeg doma. To je prevashodno malograanska
figura. Jer, ak i ako ne moe da doivi Drugog, buroazija moe
barem da zamisli njegovo mesto: to je ono to se naziva liberaliz-
mom, koji je neka vrsta intelektualne ekonomije priznatih mesta.
Malograanstvo nije liberalno (ono proizvodi faizam, dok ga
buroazija iskoriava): ono zaostaje za buroazijom.

4. Tautologija. Da, znam, ovo nije lepa re. Ali i ta stvar


je veom a m na. Tautologija je onaj verbalni postupak kojim se
isto definie istim (Pozorite je pozorite). U njoj se moe vi-
deti jedan od onih magijskih postupaka kojima se Sartre bavio u
Skici za teoriju emocija73: u taulogiju se sklanjamo kao u strah,
ili u bes, ili u tugu, kada nam nedostaje objanjenje; sluajna
slabost jezika magijski se poistoveuje sa onime to proglaava-
mo prirodnim otporom predmeta. U tautologiji postoji dvostru-
ko ubistvo: ubija se ono racionalno zato to nam se opire; ubija
se jezik zato to nas izdaje. Tautologija je nesvestica u pravom
trenutku, spasonosna afazija, ona je smrt, ili, ako hoete, kome-

73 Up. an Pol Sartr, Skica za teoriju emocija, u: Filozofski spisi, Beograd: Nolit,
1981. - Prim. ur.

221
dija, rasrena predstava prava koja ono stvarno ima naspram
jezika. Budui magijska, ona naravno moe da se zakloni samo
iza argumenta autoriteta: tako roditelji na izmaku strpljenja od-
govaraju detetu koje trai objanjenja: tako je zato to je tako,
ili pak jo bolje: zato i taka, to je sve : in posram ljene ma-
gije, koji verbalno pravi pokret ka racionalnom, ali ga odmah
naputa, i veruje da je naisto sa kauzalnou je r je izgovorio
uvodnu re. Tautologija potvruje duboki zazor od jezika: on
se odbacuje jer zakazuje. No, svako odbacivanje jezika je smrt.
Tautologija utem eljuje jedan mrtav, nepokretan svet.

5. Ninizam . Ovako nazivam onu mitoloku figuru koja se


sastoji u uzim anju dveju suprotnosti i njihovom meusobnom
odm eravanju tako da obe budu odbaene. (Neu ni ovo ni ono.)
To je u znatnoj meri figura buroaskog mita, je r proistie iz jed-
ne m oderne form e liberalizma. Ovde nailazimo na figuru vage:
ono stvarno je najpre svedeno na analogone; zatim se meri; naj-
zad, kada se ustanovi jednakost, ono se odbacuje. I ovde po-
stoji jedan m agijski postupak: najpre m eusobno izjednaite
ono izmeu ega vam je bilo nezgodno da birate; pobegnete od
nepodnoljive stvarnosti tako to je svedete na dve suprotnosti
koje su m eusobno uravnoteene ukoliko su formalne, rastere-
ene svoje specifine teine. Ninizam moe da ima degradirane
forme: u astrologiji, na primer, zla su praena jednako velikim
dobrima; ona se uvek m udro predviaju uz izglednu kompen-
zaciju: konana ravnotea imobilie vrednosti, ivot, sudbinu,
itd.; vie se ne m oe birati, valja samo poturiti lea.

6 . Kvantifikacija kvaliteta. Ovo je figura koja se provlai


kroz sve prethodne figure. Svodei svaki kvalitet na kvantitet, mit
ekonomie s inteligencijom: on po nioj ceni razume ono stvamo.
Naveo sam nekoliko primera tog mehanizma, koji buroaska -
prevashodno malograanska - mitologija ne okleva da primeni
na estetike injenice u kojima, s druge strane, po njenim rei-
ma ima neega od nematerijalne sutine. Buroasko pozorite je
dobar primer te protivrenosti: s jedne strane, pozorite je dato
kao sutina koja se ne da svesti na bilo koji jezik i koja se otkriva
samo srcem, intuicijom; od tog svojstva ono dobija neko nestalno
dostojanstvo (zabranjeno je, kao zloin protiv sutine", govori-
ti nauno o pozoritu): ili bolje reeno, svaki intelektualni nain

222
izlaganja o pozoritu bie diskreditovan kao scijentizam, sitnia-
renje); s druge strane, buroaska dramska umetnost poiva na
istoj kvantifikaciji uinaka: itavo jedno kruenje izraunljivih
pojavnosti uspostavlja kvantitativnu jednakost izmeu novca da-
tog za ulaznicu i glumevih suza, raskoi scenografije: na primer,
ono to se kod nas naziva ,,prirodnou glumca pre svega je izve-
sna koliina jasno vidljivih uinaka.

7. Tvrdnja. Mit tei poslovici. Buroaska ieologija ovde ula-


e svoje kljune interese: univerzalizam, uskraivanje objanjenja,
neizmenjivu hijerarhiju sveta. Ali valja nam i ovde razluiti objekt-
jezik od metajezika. U drevnoj narodnoj poslovici i dalje ima neega
od instrumentalnog shvatanja sveta kao predmeta. U nekoj selja-
kovoj tvrdnji, na primer vreme je lepo, sauvana je stvama veza
sa korisnou lepog vremena; to je implicitno tehnoloka tvrdnja;
ovde re, uprkos svojoj optoj, apstraktnoj formi, priprema dpfa,
umee se u ekonomiju proizvonje: seljak ne kazuje 0 lepom vre-
menu, on ga obdelava, uvlai ga u svoj rad. Na taj nain sve nae
narodne poslovice predstavljaju aktivan govor koji se malo-pomalo
stvrdnuo u refleksivni govor, ali je njegova refleksija skraena, sve-
dena na tvrdnju, i na neki nain stidljiva, oprezna, tesno povezana
sa empirizmom. Narodna poslovica mnogo vie predvia nego to
tvrdi, ostaje govor jednog oveanstva koje se gradi, a ne onog koje
jeste. Nasuprot tome, buroaski aforizam pripada metajeziku, to je
jezik dmgog stepena koji se primenjuje na ve pripremljene pred-
mete. Njegova klasina forma je maksima. Ovde tvrdnja vie nije
usmerena prema svetu koji treba graditi, ona mora da pokrije ve
izgraeni svet, da sakrije tragove te proizvodnje ispod jedne veite
oiglednosti: to je protivobjanjenje, plemeniti ekvivalent tautolo-
gije, onog kategorinog zato to ga roditelji u nedostatku znanja
kae iznad glava svoje dece. Temelj te buroaske tvrdnje je zdrav
razum, to e rei istina koja se zaustavlja kada to svojevoljno i pro-
izvoljno odrei onaj ko je izrie.

Izneo sam ove retorike figure bez nekog reda, i moe da ih bude
mnogo vie: neke mogu da se izliu, a neke dmge da se rode. Ali
vidimo da se, takve kakve su, okupljaju u dva velika odeljka, koji su
neto poput horoskopskih znakova buroaskog univerzuma: Suti-
ne i Vage. Buroaska ideologija neprekidno preobraava proizvode
istorije u tipove sutina; kao to sipa isputa mastilo da bi se zatitila,

223
buroaska ideplogija ne prestaje da zamagljuje neprekidno proizvo-
enje sveta, da ga uvruje kao predmet beskonanog posedova-
nja, da popisuje svoju imovinu, da je balzamuje, da u ono stvamo
ubrizgava nekakvu proiujuu sutinu koja e zaustaviti njegov
preobraaj, njegovbeg prema dragim formama egzistencije. A ta e
imovina, tako uvrena i okamenjena, najzad postati izraunljiva:
buroaski moral e u sutini biti merenje: sutine e biti stavljene
na vagu, na kojoj e buroaski ovek ostati nepokretna poluga. Jer
sama svrha mitova jeste da se imobilie svet: potrebno je da mitovi
nagovetavaju ili oponaaju univerzalnu ekonomiju koja je jednom
za svagda uvrstila hijerarhiju posedovanja. Tako oveka, svakog
dana i svuda, zaustavljaju mitovi, upuuju ga na onaj nepokret-
ni prototip koji ivi na njegovom mestu, koji ga gui poput nekog
ogromnog unutranjeg parazita i njegovoj delatnosti iscrtava uske
granice, u okviru kojih mu je dozvoljeno da pati ne pokreui svet:
buroaski pseudo-psysis potpuno zabranjuje oveku da sebe izume-
va. Mitovi nisu nita drugo do onaj neprestani, neumomi podsticaj,
onaj podmukh i neumoljivi zahtev da se svi ljudi prepoznaju u toj
venoj, a ipak vremensld odreenoj slici koja je o njima sainjena
jednog dana kao da takva mora da bude za sva vremena. Jer Priroda
u koju su zatvoreni pod izgovorom da e biti ovekoveeni, nije nita
drugo do Obiaj. A upravo taj obiaj, kohko god da je rairen, treba
da uzmu u ruke i da ga preobraze.

Nunost i granice mitologije


Za kraj, treba da kaem nekoliko rei o samom mitologu.
Ovaj term in je veom a pompezan, veom a samouveren. Moemo
ipak predvideti da e se mitolog, ako se jednog dana i nae neki,
m oe suoiti s izvesnim tekoama, ako ne s metodom, a ono
bar s oseanjima. Nem a sum nje da e bez imalo m uke svoj po-
loaj smatrati opravdariim: kakvi god da su njeni postupci, izve-
sno je da m itologija uestvuje u izraivanju sveta; smatrajui
nesum njivim da je ovek buroaskog drutva u svakom trenut-
ku uronjen u lanu Prirodu, ona pokuava da iza nevinosti naj-
naivnijeg drutvenog ivota pronae dubinsko otuenje za ije
su prihvatanje zaduene te nevinosti. Razotkrivanje iji je ona
vinovnik je, dakle, politiki in: utemeljena u odgovornoj ideji
o jeziku, ona sam im tim postulira njegovu slobodu. Sigurno je

224
da je u tom smislu mitologija sporazum sa svetom, ne onakvim
kakav on jeste, ve sa onakvim kakav eli da postane (Breht je
za to imao jednu delotvom o dvosmislenu re: Einverstandnis,
istovremeno razumevanje stvam osti i sauestvovanje sa njom).
Taj sporazum mitologije sa svetom opravdava mitologa, ali ga
ne ispunjava: njegov dubinski status je u osnovi i dalje status is-
kljuenog. Iako ga politika opravdava, mitolog je od nje ipakuda-
ljen. Njegov govor je metajezik, on nita ne obdelava; u najboljem
sluaju razotkriva, a opet, za koga to? Njegov zadatak uvek osta-
je dvosmislen, sputan njegovim etikim poreklom. On moe da
revolucionamo dela samo preko opunomoenika: otuda njegova
funkcija ima narav neega pozajmljenog, otud neto pomalo km -
to, utogljeno, i pomalo nakalemljeno, neto smeteno i krajnje
pojednostavljeno u svakom intelektualnom postupku otvoreno
utemeljenom u politici (,,neangaovana knjievnost je neupore-
divo ,,elegantnija; ona se u metajeziku osea kao kod kue).
Osim toga, mitolog se izuzima od svih potroaa mita, a to nije
beznaajno. To jo i prolazi kad je re o nekoj posebnoj publici.74
Ali kada mit pogodi itavu zajednicu, treba se udaljiti od itave
zajednice da bi se izdvojio mit. Svaki pomalo uopten mit je ui-
stinu dvosmislen, zato to on predstavlja samu ovenost onih
koji su ga, budui da nemaju nita, pozajmili. Deifrovati Tur de
Frans, dobro Francusko Vino, znai odvojiti se od onih koje to za-
bavlja, od onih koje to greje. Mitolog je osuen da ivi u teorijskoj
drutvenosti; za njega biti dm tven u najboljem sluaju znai biti
istinit: njegova najvea dmtvenost prebiva u njegovoj najveoj
moralnosti. Njega sa svetom povezuje sarkazam.
ak valja ii i dalje: u izvesnom smislu mitolog je iskljuen iz
istorije, a u njeno ime nastoji da dela. Razaranje koje unosi u ko-
lektivni jezik za njega je apsolutno, ono do vrha ispunjava njegov
zadatak: on mora taj zadatak da doivi bez nade u povratak, bez
pretpostavke da e biti plaen. Zabranjeno mu je da zamilja ka-
kav e stvam o biti svet kada neposredni predmet njegove kritike
bude nestao; utopija je za njega nemogui luksuz: silno sumnja
da e sutranje istine biti samo nalije dananjih lai. Istorija ni-

74Ne odvaja se samo od publike, ponekad se odvaja i od samog predmeta mita.


Da bih demistifikovao Pesniko detinjstvo, na primer, bilo mi je potrebno da na
neki nain nemam poverenja u dete Minu Drue. Morao sam da, pod ogromnim
mitom kojim je optereena, u njoj prenebregnem mogunost neega nenog,
otvorenog. Nikad nije dobro govoriti profiu jedne devojice.

225
kada ne osigurava ist i jednostavan trijum f jedne od suprotnosti:
ona, nastajui, otkriva nezamislive ishode, nepredvidljive sinte-
ze. Mitolog se ne nalazi ak ni u Mojsijevoj situaciji: on ne vidi
Obeanu zemlju. Za njega je pozitivnost sutranjice u potpunosti
skrivena negativnou dananjice; sve vrednosti njegovog podu-
hvata date su mu kao inovi razaranja: jedni potpuno prekrivaju
druge, nita ne pretie. To subjektivno shvatanje istorije, u kojem
je mona klica budunosti samo najdublja apokalipsa sadanjo-
sti, Sen-ist (Saint-Just) je izrazio neobinim reima: Ono to
ini republiku jeste potpuno unitenje onoga to joj je suprotno.
M islim da ovo ne treba razumeti u banalnom smislu: treba do-
bro raskriti pre ponovne izgradnje. Kopula ovde ima striktan
smisao: za nekog oveka postoji subjektivna no istorije, u kojoj
budunost postaje sutina, sutinsko razaranje prolosti.
Mitologu preti jo jedno iskljuenje: on je neprestano u opa-
snosti od toga da e izazvati nestanak stvamog koje nastoji da za-
titi. Izvan svakog govora, DS 19 je tehnoloki definisan predmet:
razvija odreenu brzinu, see vetar na odreen nain, itd. A mito-
log ne moe da govori o tom stvamom. Mehaniar, inenjer, pa ak
i sam korisnik iskazuju predmet; a mitolog je osuen na metajezik.
To iskljuenje ve ima ime: to je ono to se naziva ideologizmom.
danovizam ga je snano osudio (ne dokazavi, uostalom, da se
u tom trenutku mogao izbei) kod ranog Lukaa, u Marovoj lin-
gvistici, u radovima kao to su Beniuovi (Benichou), Goldmanovi
(Goldmann), suprostavljajui mu zalihu jednog stvamog nedo-
stupnog ideologiji, a to je - prema Staljinu - jezik.75 Istina je da
ideologizam razreava protivrenost otuenog stvamog, pomou
amputacije, a ne pomou sinteze (ali danovizam je ak ni tako ne
razreava): vino je objektivno dobro, ali u isto vreme, kvalitet vina
je mit: eto aporije. Mitolog se iz toga izvlai kako zna i ume: bavie
se kvalitetom vina, a ne samim vinom, ba kao to e se istoriar
baviti Paskalovom ideologijom, a ne samim Mislima .76

75 Staljin je u vie navrata u moskovskoj Pravdi 1950. godine napao uglednog sov-
jetskog lingvistu Nikolaja Jakovlevia Mara (1864-1934) i njegove stavove o tome
da jezik nije nezavisan od ,,nadgradnje, onosno da je takoe klasno odreen. Za
Staljina je on neutralan i autonoman u odnosu na klasu; upor. H. B. OajiHH,
,,MapKCH3 M h BonpocM a 3 biK03 HaHHn, u: Flpasda, 20. 06.1950. - Prim. ur.
76 Ponekad sam se, ak i ovde, u ovim mitologijama, sluio lukavstvom: izmuen
zbog toga to neprestano radim na isparavanju stvamog, poeo sam preterano da
ga zgunjavam, da mu pronalazim iznenaujuu vrstou, prijatnu meni samom,
te sam dao nekoliko primera supstancijalnih psihoanaliza mitskih predmeta.

226
Izgleda da u tome lei tekoa naeg doba: danas, barem za-
sad, postoji samo jedan mogui izbor, a taj izbor moe da se od-
nosi samo na dve podjednako ekstremne metode: ili formulisati
stvarno koje potpuno proputa istoriju, njome je proeto, i ideo-
logizovati ga; ili pak obmuto, formulisati stvam o koje je napo-
sletku nepropusno, nesvodljivo i, u tom sluaju, poetizovati ga.
Jednom reju, jo ne vidim sintezu izmeu ideologije i poezije
(pod poezijom podrazumevam, na veom a uopten nain, potragu
za neotuivim smislom stvari.
Nem a sumnje da nam neuspeh u prevazilaenju neposto-
janog shvatanja stvarnog pokazuje koliko smo danas otueni:
neprestano plovimo izmeu predmeta i njegove demistifikacije,
nemoni da izrazimo njegovu celokupnost: je r ako budemo pro-
drli u predmet, oslobodiemo ga, ali emo ga unititi; a ako mu
budemo ostavili njegovu teinu, potovaemo ga, ali e on, tako
uspostavljen, i dalje biti mistifikovan. Izgleda da smo osueni
da na neko vrem e uvek preterano govorimo o stvarnom. Stvar
je bez sumnje u tom e da su ideologizam i njegova suprotnost i
alje magijski postupci, koje zastrauje, zaslepljuje i opinjava
rascep u drutvenom svetu. A ipak upravo za tim e moramo da
tragamo: za pomirenjem stvarnog i ljudi, opisa i objanjenja,
predmeta i znanja.

Septembar, 1956.

227