You are on page 1of 6

III Савијање правоугаоних плоча

Пример 1.
За правоугаону плочу, приказану на слици, одредити:
a) израз за угиб,
b) вредност угиба и пресечних сила у тачки 1 ако се користи само први члан реда
усвојеног решења,
c) вредност угиба у тачки 1 ако се користе прва два члана реда усвојеног решења
различита од нуле.

E = 30 Gpa
ν = 0.2
dpl = 0.10 m
Z0 = 50 kN/m2
a=4 m
b=6 m

слика 1
Решење

а) Одређивање израза за угиб

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је:

III-1

: c) Израз за угиб дате плоче.  ∂x ∂y   ∂y ∂x  Утицаји у средини плоче. ако се користe прва два члана решења различита од нуле. тачка 1.: III-2 . је: Угиб у средини плоче. тачка 1.Када је одређен израз за угиб могу да се одреде изрази за пресечне силе:  ∂2w ∂2w   ∂2w ∂2w  M x = − K  2 +ν 2  . M y = − K  2 +ν 2  .

слика 3 III-3 . одредити изразе за угиб и пресечне силе. одредити изразе за угиб и пресечне силе. слика 2 Решење Задаци за домаћи За квадратне плоче. приказане на слици. приказану на слици. За правоугаону плочу.Пример 2.

y ) .1) Изрази за пресечне силе за траку су: слика 6 III-4 . Диференцијална једначина савијања траке се добија из једначине (2.1) када се узме у обзир да су сви изводи по y једнаки нули: (3. када је површинско оптерећење функција само x координате Z = Z ( x ) . приказан је на следећој слици . слика 5 У том случају ће и функција угиба зависити само од x координате. па може да се проучава савијање елементарне траке јединичне ширине b = 1 исечене из плоче. Трака Трака је правоугаони плочаст носач код кога је један распон много већи од другог b ≫ a . Иако гранични услови на контурама y = 0 и y = b не утичу на деформацију плоче (утичу само на уску зону око ослонаца) због оптерећења које је функција x и y координате и угиб ће бити функција и x и y координате. слика 4 Трака у општем случају може да буде оптерећена произвољним површинским оптерећењем Z ( x. w = w ( x ) . Специјалан случај оптерећења траке.

решење диференцијалне једначине (3.3) Да би диференцијална једначина савијања траке (3.хомогено решење.4) мора да буде задовољена за сваки члан реда и за свако x следи: Коначан израз за угиб траке је: ∞ Zna4 nπ x w( x ) = ∑ sin (3. слика 6. III-5 .2) Решење (3.1) могла да се реши оптерећење Z ( x ) се апроксимира једноструким синусним тригонометријским редом: Заменом претходног израза у (3. w0 . а на друге две ивице могу да буду произвољни услови ослањања. где је: w1 .партикуларно решење диференцијалне једначине.1) се претпоставља у облику једноструког тригонометријског реда: (3.4) Из услова да једначина (3.За траку слободно ослоњену дуж контура x = 0 и x = a .1): (3.5) n =1 Kn π 4 4 a Морис Левијево решење Користи се код правоугаоних плоча које су на две паралелне ивице слободно ослоњене. слика 7 Решење диференцијалне једначине савијања (2.3) добија се: (3.1) је усвојено у облику збира: w = w1 + w0 .2) задовољава граничне услове за x = 0 и x = a : Wn се одређује из услова да претпостављено решење за w мора да задовољи и диференцијалну једначину савијања траке (3.

4).: Овако претпостављено партикуларно решење за угиб задовољава граничне услове на две паралелне слободно ослоњене ивице: x=0   x=a  Укупно решење за угиб је: ∞  Z a4  nπ y  nπ y  nπ y  nπ y  nπ x w( x.ДЈ-на са константним коефицијентима  a   a  2 4  nπ  2  nπ  r − 2 4  r +  = 0 . једначина (3. па се добија следећа обична диференцијална једначина: 2 4  nπ  II  nπ  Y ( y) − 2  n IV  Yn ( y ) +   Yn ( y ) = 0 . Cn и Dn. и усвојене функције од x. sin .7) мора да важи за сваки члан реда и за свако x. a .6) задовољава граничне услове на контурама x = 0 и x = a : x=0   x=a  x . y ) = ∑  n4 4 +  An + Bn  ch +  Cn + Dn  sh  sin n =1  Kn π  a  a  a  a  a Из граничних услова за y = 0 и y = b одређују се непознате константе An. Bn.7) Једнакост (3.6) Решење (3.оса је управна на слободно ослоњене ивице.Хомогено решење је претпостављено у облику једноструког тригонометријског реда где је nπx сваки члан реда производ непознате функције од y. 4 = ± .растојање слободно остављених ивица. III-6 . 2 = r3. w1 мора да задовољи и хомогену диференцијалну једначину ∆∆w1 = 0 : (3. r1.карактеристична једначина  a   a  2  2  nπ  2  nπ r −    = 0 .корени карактеристичне једначине   a   a nπ y nπ y nπ y nπ y − − Yn ( y ) = An e a + Bn e a + Cn ye a + Dn ye a e x − e−x Ако се искористи веза између експоненцијалних и хиперболичких функција shx = и 2 e x + e−x  nπ y  nπ y  nπ y  nπ y chx = добија се: Yn ( y ) =  An + Bn  ch +  Cn + Dn  sh .осе. односно 2  a  a  a  a хомогено решење w1 је једнако: ∞  nπ y  nπ y  nπ y  nπ y  nπ x w1 = ∑  An + Bn  ch +  Cn + Dn  sh  sin n =1  a  a  a  a  a За партикуларно решење се узима решење траке за случај константног површинског оптерећење у правцу y . Yn ( y ) . Поред тога.: a (3.