You are on page 1of 8

M. RSTI i dr. KORPORATIVNO UPRAVLJANJE KAO INTELEKTUALNA SVOJINA...

Korporativno upravljanje kao intelektualna svojina menadmenta

MILAN J. RSTI, Univerzitet Union Nikola Tesla Struni rad


Fakultet za poslovno industrijski menadment i pravo, Mladenovac UDC: 005.21:334.72.021
MILORAD M. ZEKI, Centar za ekonomska i DOI: 10.5937/tehnika1602305R
finansijska istraivanja, Beograd

Razvoj sloenijih oblika organizovanja preduzea uslovio je stvaranje manjeg broja ekonomski sloe-
nijih, ali i organizaciono kompleksnijih i komlikovanijih korporativnih organizacija za ije uspeno
voenje vlasnici esto nisu imali dovoljno potencijala pa su angaovali profesionalne i kompetentne
timove strunjaka kojima su poveravali upravljanje takvim organizacijama. Ostvarujui mo novim
idejama i konceptima zasnovanim na znanju, menadzeri u korporacijama postaju nezamenjiv element
moi svakog preduzea da se izmeni, prilagodi i stvori nove mogunosti da se uspeno takmii u veoma
promenljivom poslovnom okruenju. Meutim, prebacivanje odgovornosti za upravljanje korporacijom
na menadere ima za posledicu i pojavu zloupotrebe rukovodee pozicije radi realizacije sopstvenih
interesa. Osnovni cilj ovog rada je da ukae kako za razliku od klasinih preduzea, danas imamo
situaciju u kojoj se kao svojina vlasnika korporacija predstavlja idejno i misaono reenje menadera to
bi trebalo da predstavlja wihovu intelektualnu svojinu.
Kljune rei: korporativno upravljanje, menademnt proces, intelektualna svojina, preduzee

1. UVOD vodnje zahteva veliki novac. Korporacije imaju slo-


enu organizacijsku strukturu, s veim brojem predu-
Prema definiciji iz Leksikona menadmenta [1], zea (kerki) u svom sastavu.
korporacija je najrazvijeniji oblik kapitalistikog pre-
duzea. Jedan je od pravnih oblika trgovakih drutava Osnovni kriterijum upravljanja korporacijskim pr-
i ima brojne prednosti u odnosu na druge pravne oblike eduzeima u njenom sastavu je veinsko vlasnitvo
trgovakih drutava. Korporacija je uspela otkloniti nad akcijama tih preduzea. Velike korporacije, s
sve slabosti ortakih drutava, posebno one koje se obzirom na sloenost svoje strukture, pristupaju proce-
odnose na rizik, budui da u sluaju bankrota kor- sima divizionalizacije organizacijske strukture i decen-
poracije, vlasnik akcija gubi samo ono to je uloio u tralizacije rukovoenja, te formiranju relativno auto-
akcije. nomnih jedinica po delatnostima, profitnim centrima i
stratekim poslovnim jedinicama, kako bi izbegli nji-
Korporacija kao drutvo kapitala, do sredstava za hovu veliku tromost i potsticali prilagoavanje zahte-
osnivanje i poslovanje dolazi izdavanjem akcija. Nov- vima okoline u kojoj deluju. Korporacije imaju, po-
ani iznos potreban za osnivanje i rad korporacije zove sebno one najvee, na stotine pa i vie lokalnih kom-
se osnovna glavnica, koja se deli na odreeni broj panija, irom sveta. Sve se te lokalne kompanije obje-
akcija. Akcije se nalaze u rukama akcionara, vlasnika dinjavaju u manji ili vei broj poslovnih podruja, od-
korporacije. Korporacije se najee osnivaju kao ak- nosno programa. Jedno poslovno podruje odnosno
cionarska drutva. U gigantskim korporacijama broj program moe objediniti vei broj preduzea iz razli-
akcionara raste na stotine hiljada pa, u nekim slua- itih zemalja koje po srodnosti spadaju u odreeno
jevima, i vie od miliona. Korporacija je jedan od naj- poslovno podruje. Najei oblici korporativne sara-
savrenijih naina prikupljanja kapitala, posebno u dnje, povezivanja i udruivanja u savremenoj trinoj
onim delatnostima u kojima priroda procesa proizvo- privredi su: karteli, koncerni, trustovi, konglomerati i
multinacionalne kompanije. [2]
Adresa autora: Milan Rsti, Univerzitet Union Ni- U korporacijama se sve vie razvija unutranje pre-
kola Tesla, Fakultet za poslovno-industrijski menad- duzetnitvo (intrapreduzetnitvo) odnosno proces for-
ment i pravo, Mladenovac, Ive Andria 2 miranja malih, relativno autonomnih preduzea, odno-
Rad primljen: 06.11.2015. sno jedinica u okviru korporacije kojima se dodeljuju
Rad prihvaen: 23.02.2016. potrebna sredstva, ljudi i organizacijska samostalnost

TEHNIKA MENADMENT 66 (2016) 2 305


M. RSTI i dr. KORPORATIVNO UPRAVLJANJE KAO INTELEKTUALNA SVOJINA...

da bi svi pojedinci koji imaju preduzetnike ideje, tale- skladu sa pozitivnim zakonskim propisima kao i
nat i sposobnost, mogli realizovati te svoje ideje, otva- apsolutnu javnost rada.
ranjem novih firmi u okvirima postojeeg preduzea. U isto vreme, od kvaliteta rada menadmenta pre-
Na taj nain korporacija moe sauvati najtalento- duzea zavisi vea ili manja zainteresovanost buduih
vanije i najkreativnije ljude, a takoe moe i ravno- investitora za ulaganje, odnosno za kupovinu akcija, ili
pravno konkurisati u pogledu preduzetnitva i inova- se postie vea ili manja cena preduzea na berzi.
tivnosti malih preduzetnikih firmi. Korporacije imaju Prema ovome, uspostavljaju se prava i obaveze mena-
i svoje slabosti. U samoj osnovi korporacije nalazi se dera preduzea i u vidu zahteva vlasnika kapitala.
konflikt izmeu onih koji snose rizik (akcionara) i onih Korporativno upravljanje se definie i kao sistem
koji tim rizikom upravljaju (menadera). Korporacije kojim se kompanije kontroliu i usmeravaju. Pri tome,
ine veoma mali procenat od ukupnog broja preduzea polazi se od injenice da postoje vlasnici kapitala koji
u privredi neke zemlje, ali po svom ekonomskom su izuzetno zainteresovani za poslovanje firme i to
potencijalu, proizvodnji i broju zaposlenih one su kroz ostvarenje rezultata u vidu profita koji e se us-
nosioci privrede svake razvijene zemlje. meriti bilo na dividende akcionara bilo na razvoj pre-
Ideja o kreiranju poslovne politike, kao i sam mi- duzea. [4]
saoni proces predstavlja intelektualnu tvorevinu mena-
Kao posledica te elje akcionara postavlja se,
dera u savremenim preduzeima. Upravo zbog nave-
odnosno bira se uprava i nadzor koji su direktno
denog, cilj ovog rada je da ukae na potrebu da
postavljeni i direktno kontrolisani od strane vlasnika
korporacije trae modalitete u upravljakoj strukturi,
kapitala. To su najee upravni i nadzorni odbori sa
koji bi mogli pomoi ne samo da se preduzea ori-
razliitom kvalifikacionom, strunom, motivacionom,
jentiu ka tritu, ve da takvu orijentaciju iskoriste
polnom i drugom strukturom u zavisnosti od karaktera
kao nain za ostvarivanje dugorono odrive konku-
preduzea. Iz ovoga moemo zakljuiti da je proces
rentske prednosti. Intelektualni kapital je kljuni faktor
korporativnog upravljanja rezultat intelektualnog na-
za proizvoenje konkurentskih prednosti kompanija -
pora menadmenta.
jer konkurentska prednost zasnovana na intelektual-
nom kapitalu omoguava stvaranje vee dodate vred- Struktura korporativnog upravljanja podrazumeva
nosti proizvodima i uslugama, a na taj nain i dugo- skuptinu akcionara, upravni odbor i nadzorni odbor.
roni rast te organizacije. Pored ova tri temeljna upravljaka tela, u korpo-
U ovom radu emo prikazati ulogu korporativnog racijama se formiraju i drugi organi kao to su odbor
upravljanja menadmenta i njegov odnos sa vlasni- za reviziju, interna kontrola i dr. Nakon realizacije
cima. Imajui u vidu, kada se govori o intelektualnom definisanih ciljeva, vri se poreenje ostvarenja sa
kapitalu i funkciji menadmenta, da se radi o kljunim definisanim standardima i, ako je dolo do odstupanja
resursima savremenih preduzea od posebne je vano- ostvarenja od standarda izvan zone tolerancije, pristu-
sti za itaoce ovog rada koji se bave izuavanjem ove pa se korekciji sopstvenog ponaanja.
problematike da uoe znaaj kreiranja i impleme- Ovo je neophodno jer, otklanjanjem greaka koje
ntacije adekvatnog sistema upravljanja (menadmen- su uoene, spreava se entropija sistema ili stanje
ta) za produktivno korienje intelektualne svojine radi njegove najvee ravnotee, odnosno stanje haosa. Svi
ostvarivanja rasta i razvoja. ovi procesi moraju biti integrisani da bi se postigao
sinergetski efekat od koristi za samo preduzee.
2. SPECIFINOSTI KORPORATIVNOG
Na osnovu svega navedenog proizilazi da je kor-
UPRAVLJANJA
porativno upravljanje strukutra voenja i nadziranja
U poslednjih nekoliko godina termin korporativno nekog akcionarskog drutva. U najirem obliku, to pre-
upravljanje se veoma esto koristi. Postavlja se pitanje dstavlja odnos izmeu uprave i zaposlenih, odnosno
da li imamo dovoljno saznanja o tome ta je to i kakve institucija koje su investirale u korporaciju da bi se
posledice ima ili bi trebalo da ima za preduzee. Raz- ostvarila dobit.
liiti su pristupi i razliito definisanje pojma korpo- Ovo nas upuuje da se korporativno upravljanje
rativnog upravljanja. odnosi na relacije menadmenta i vlasnika. Praksa do-
Korporativno upravljanje predstavlja odnos izme- brog korporativnog upravljanja, koja titi interese, pre
u menadmenta preduzea odnosno uprave i onih koji svega, manjinskih akcionara od odluujueg je znaaja
imaju svoj udeo vlasnitva u tom preduzeu odnosno za privlaenje direktnih stranih investicija u svakoj
akcionara. [3] Ovo ukazuje na obaveze onih koji u ime zemlji. Efikasnost rada menadmenta u korporaciji
i za raun vlasnika kapitala upravljaju tim kapitalom, poveava se doivotnim uenjem i vebanjem kljunih
tj. uprave, da ostvare projektovane zadatke, odnosno postupaka kod donoenja odluka i podsticanja njihove
ciljeve i da, u isto vreme, obezbede poslovanje u realizacije, kao i kontrole izvrenja. [5]

306 TEHNIKA MENADMENT 66 (2016) 2


M. RSTI i dr. KORPORATIVNO UPRAVLJANJE KAO INTELEKTUALNA SVOJINA...

3. STANDARDI I PRINCIPI KORPORATIVNOG druge povlastice koje ele sa tog mesta da pribave za
UPRAVLJANJA sebe. Logino je da imaju svoje interese i logino je da
ti interesi globalno budu usaglaeni sa interesima vla-
Veoma je bitno utvrditi standarde korporativnog snika kapitala. Idealno je da se ti interesi meusobno
upravljanja koji nisu nita drugo do definisani nivoi podudaraju. I ne samo interesi menadera nego i
kvaliteta i kvantiteta, koji slue za uporeivanje sa os- interesi svih stejkholdera.
tvarenjima. U nekim zemljama ti standardi imaju i ka-
Problem se moe javiti kada je broj vlasnika predu-
rakter zakona, kao to je sluaj sa SAD, gde se pri-
zea izuzetno veliki i kada nijedan od njih nema ni
menjuje Sarbanes-Oxley zakon. [6]
interesa, a ni snage da u potpunosti kontrolie mena-
Potreba za donoenjem standarda proistekla je iz dere. Tada su menaderi, najee, u situaciji da rade
tenje da se eliminiu greke kojima su najee skloni u svoju korist, a na tetu vlasnika, jer ne postoji efi-
ljudi koji vode preduzee. Te greke mogu biti sledee: kasan mehanizam njihove kontrole, odnosno sankci-
lo menadment; onisanja, kao to je, eventualno, smenjivanje.
slaba ili nedovoljna komunikacija; Vrlo efikasan nain kontrolisanja rada i ponaanja
arogancija menadmenta; menadera postie se i regulisanjem pravnog statusa
menadmenta i ovde se istie samo nekoliko bitnih as-
nerealno visoka plata menadera;
pekata tog regulisanja onako kako je to definisala an-
nekompetentnost vodeih ljudi; glosaksonska pravna kola.
elja za liderskom moi; Prvo i osnovno pravilo je apsolutna posveenost
korumpiranost i poslu koji se obavlja. Zatim slede principi kao to su:
generalno, loe ponaanje zaposlenih i menadera. da nije dozvoljeno da se eventualna ansa koja se uka-
Definisanjem standarda ove negativnosti se poku- e preduzeu okrene u sopstvenu korist; interes me-
avaju eliminisati ili pak svesti u zonu tolerancije. Sta- nadera mora biti javan i ne sme postojati nikakav
ndardima upravljanja detaljno se utvruju naini fun- kolateralan cilj za koji se ne zna, objektivno su pri-
kcionisanja, kao i naini zatite interesa svih stejk- vilegovani u delu raspolaganja odreenim informaci-
holdera, odnosno svih nosilaca interesa u akcionarskim jama.
drutvima. Ti standardi se, mogu posmatrati kao: Jedan od razloga veoma malog prisustva direktnih
pravo na upravljanje akcionarskim drutvima; investicija u Srbiji, i pored vrlo izraenog deklarati-
pravo na pravovremeno i redovno dobijanje rele- vnog pozivanja za ulaganjima, jeste nedostatak kvali-
vantnih informacija o akcionarskim drutvima; tetnog korporativnog upravljanja.
pravo na deo dobiti akcionarskog drutva; Na osnovu prethodnog, korporativno upravljanje
pravo na prenos akcija: je vrlo sloen proces i, u principu, imanentan svim
privrednim drutvima. U principu, ono podrazumeva
pravo na sigurnu i brzu registraciju vlasnitva;
odnose u okviru stejkholdera, sa posebnim osvrtom na
pravo akcionara da biraju i budu birani u upravni odnose vlasnika i onih koji u njihovo ime i za njihov
odbor; raun upravljaju njihovim kapitalom.
pravo na deo kapitala iz likvidacione mase;
Na jednoj strani imamo vlasnike-akcionare sa svo-
ravnopravan tretman svih akcionara; jim zahtevima i ciljevima koje ele da ostvare i da u
uloga zainteresovanih strana u upravljanju akcio- itavom procesu ostvarenja tih ciljeva imaju kontrolu i
narskim drutvima; znatan deo uticaja na sam tok procesa, a na drugoj
objavljivanje i javnost informacija; strani menadere koji svoje ciljeve vide, pre svega, u
uloga i odgovornost odbora (uprava drutva, nad- materijalnoj nadoknadi za angaovanje kao i potrebi
zorni odbor, sukob interesa-odbor za reviziju). gradnje karijere.
Ovi standardi su, u sutini, proistekli iz opte- Zato akcionari formiraju Skuptinu akcionara koja
prihvaenih principa korporativnog upravljanja, prih- bira upravni odbor da upravlja preduzeem. Upravni
vaenih od strane Organizacije za ekonomsku saradnju odbor bira upravu koja ima upravljako-rukovodnu ili
i razvoj (OECD-a). izvrno-upravljaku funkciju. Nadzorni odbor ima
U principu, sutina korporativnog upravljanja svo- ulogu da nadzire, tj. kontrolie rad, pre svega, uprave i
di se na to: Kako obezbediti da menaderi-profesio- to najee u delu potovanja zakonitosti i javnosti u
nalci rade u korist preduzea i vlasnika, a ne samo u radu.
sopstvenu korist. [7] Sigurno je da menaderi imaju Bez obzira na mogue modalitete, cilj korporati-
svoje interese koji se, pre svega, ispoljavaju u mate- vnog upravljanja je dostizanje takvog nivoa poslovanja
rijalnoj naknadi za njihovo angaovanje, kao i neke preduzea kojim e se uspeno ostvarivati ciljevi i

TEHNIKA MENADMENT 66 (2016) 2 307


M. RSTI i dr. KORPORATIVNO UPRAVLJANJE KAO INTELEKTUALNA SVOJINA...

zadovoljavati interesi svih stejkholdera a, pre svega, tri odluke, tada se moe sa izvesnom sigurnou tvrditi,
vlasnika kapitala i menadera. [8] da e akcionarima porasti vrednost njihovog predu-
U ovom aspektu posmatranja moemo zakljuiti zea.
da se nadoknada za rad menadera esto poistoveuje
sa nadoknadom za kupovinu odreene licence, ali se u 5. UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM
ovom sluaju to formalno ne dovodi u ravnoteu. PREDUZEEM
U onoj meri u kojoj su vlasnici obinih (redovnih)
4. CILJ KORPORATIVNOG PREDUZEA akcija i vlasnici korporativnog preduzea, zavisi i nji-
Prema teorijskim stavovima esto su podeljena hovo pravo da biraju upravni odbor, a putem njega i
miljenja oko osnovnog cilja korporativnog preduzea. poslovodstvo koje kontrolie poslovanje tog preduze-
Jedna grupa autora se zalae za injenicu, da je cilj a. Kod manjih korporativnih preduzea dato je dire-
korporativnog preduzea maksimiranje profita. Za rea- ktno pravo vlasnicima da upravljaju preduzeem. U
lizaciju ovog cilja se naglaava znaaj intelktualnog zavisnosti od organizacije korporacije, upravni odbor
kapitala. U dananjem poslovanju imamo situaciji u (broj direktora) se moe birati veinskim ili kumula-
kojoj je intelektualni kapital preuzeo ulogu kljunog tivnim glasakim sastavom. Ukoliko je prisutan vei-
lidera, kada sa sigurnou moemo rei da vrednost nski glasaki sastav, tada akcionari imaju jedan glas za
neke organizacije vie od 50% ini vrednost intele- svaku akciju koju poseduju i u obavezi su da glasaju za
ktualnog kapitala. Obzirom da govorimo o veinskoj svaki direktorski poloaj koji je otvoren.
vrednosti organizacije namee se pitanje, da li taj klju- Kod kumulativnog naina glasanja, akcionar ima
ni element ima svoju strategiju i kakva je njena uloga mogunost da kumulira glasove i da ih poveri manjem
u poslovnoj strategiji jedne organizacije?[8] broju direktora koji se biraju. Kumulativnim nainom
Druga grupa autora polazi od pretpostavke da je glasanja stvara se mogunost (za razliku od veinskog
cilj korporativnog preduzea dobit po emitovanim naina glasanja) da i manja interesna grupa akcionara
akcijama. Za maksimiziranje ukupnog profita preduze- utie na izbor odreenog broja direktora (lanova upra-
a se ne moe rei da je osnovni cilj korporativnog pre- vnog odbora).
duzea, jer je manje sveobuhvatan u odnosu na ost- Upravljanje korporativnim preduzeem podra-
varenu dobit po emitovanim akcijama. Ova tvrdnja se zumeva direktno uee akcionara na godinjoj sku-
potrkrepljuje injenicom, da korporativna preduzea u ptini korporativnog preduzea, odnosno putem puno-
uslovima nedostatka profita, mogu emitovati nove moi za zastupanje akcionara. Potpisivanjem punomo-
akcije i iskoristiti dotine prihode za investiranje u dr- i akcionar preputa svoje glasako pravo nekoj drugoj
avne obveznice. Na ovaj nain se relativno lako moe osobi. Pri tome regulie nain zastupanja, kao i zahtev
doi do poveanja ukupnog profita, a da je isti direktni od korporativnog preduzea da obavetava akcionare
produkt umenosti voenja finansijske i poslovne po- putem zastupnike pote.
litike od strane njenog menadmenta. U tom smislu Obaveza je poslovodstva korporacije da pre godi-
sasvim je za oekivati da se model emisije i uslovi emi- nje skuptine prikupi potvrde o zastupanju od akci-
tovanja akcija posmatraju kao intelektualna svojina onara, kako bi se glasalo za predloenu listu direktora,
menadera. Treba istai, da ni maksimiziranje dobiti ili za neki drugi predlog koji zavisi od akcionara.
po emitovanim akcijama ne moe predstavljati sasvim Prisutni su u praksi sluajevi, gde se punomo akcio-
prikladan cilj korporativnog preduzea. Naime, prihod nara moe dati osobama koje nisu u poslovodstvu kor-
po emitovanim akcijama ogranien je sa dva faktora: poracije, te se tako moe uspostaviti spoljna kontrola
[9] upravljanja korporacijom. [10]
vremenskim rasporedom (vremenskom distan- Korporativno upravljanje je jedan od kljunih ele-
com) oekivanog povrata, i menata u poboljavanju ekonomske efikasnosti i rasta,
rizikom (neizvesnou) oekivane dobiti. kao i u poveavanju poverenja investitora. Korporati-
Trea grupa autora polazi od injenice, da je osno- vno upravljanje obuhvata skup odnosa izmeu mena-
vni cilj svakog korporativnog preduzea da stvori vre- dmenta kompanije, njenog upravnog odbora, njenih
dnost svojim akcionarima. Vrednost akcije se iskazuje akcionara i ostalih stejkholdera. Korporativno upra-
putem trine cene obine (redovne) akcije u korpo- vljanje takoe prua strukturu u kojoj se postavljaju
rativnom preduzeu. Stoga se moe izvesti zakljuak, ciljevi kompanije i odreuju sredstva za ostvarivanje
da je osnovni cilj korporativnog preduzea trina cena tih ciljeva i praenje performansi. Adekvatno korpo-
njegove akcije. Vrednost akcije zavisi od odluke pre- rativno upravljanje trebalo bi da obezbedi odgovaraju-
duzea: da li e se opredeliti: a) za dugorono inve- i podsticaj upravnom odboru i menadmentu da se
stiranje, b) za kratkorono finansiranje ili c) za divi- fokusiraju na ciljeve koji su u interesu kompanije i
dendu. Ukoliko je prisutna optimalna kombinacija sve njenih akcionara i treba da omogui efektivno praenje

308 TEHNIKA MENADMENT 66 (2016) 2


M. RSTI i dr. KORPORATIVNO UPRAVLJANJE KAO INTELEKTUALNA SVOJINA...

performansi kompanije. Postojanje odgovarajueg si- okruenjem i ivotnom sredinom takoe mogu da utiu
stema korporativnog upravljanja, unutra pojedinanih na reputaciju kompanije i njen drugoroan uspeh.
kompanija i u privredi kao celini, pomae da se obe- Svest o korporativnom upravljanju i njegovoj ulozi
zbedi odreeni nivo poverenja koje je neophodno da bi u globalnoj privredi neprekidno i stabilno raste u po-
trina ekonomija funkcionisala na odgovarajui na- slednjih nekoliko godina. U razvijenim privredama, u
in. Kao posledica, smanjuju se trokovi kapitala, a kojima aktivna trita za korporativnu kontrolu i ras-
preduzea su ohrabrena da efikasnije koriste resure, lojene vlasnike strukture oteavaju akcionarima da
ime se postavljaju temelji razvoja. nadgledaju menadment, aktivisti koji su i akcionari
Korporativno upravljanje je samo jedan deo veeg sve ee postavljaju pitanja u vezi sa upravljanjem, a
ekonomskog konteksta u kojem preduzea posluju, a prakse upravljanja kompanijama obino redovno i
koje obuhvata, na primer, makroekonomske politike i budno prati ira javnost. Korporativni neuspesi istak-
odreen stepen konkurencije na tritu proizvoda i fa- nutih kompanija u Sjedinjenim Amerikim Dravama
ktora. Okvir korporativnog upravljanja takoe zavisi i Evropi koji su se odvijali u poslednje vreme za
od zakonskog, regulatornog i institucionalnog okru- posledicu imaju to da se sve vea panja obraa na
enja. [11] korporativno upravljanje kao samostalan faktor rizika
Svaki rad koji ima opredmeenje dobija trino na razvijenim tritima. Na tritima u usponu, fina-
pozicioniranje, tako i intelektualni rad menadera. Da nsijske krize koje su pogodile Rusiju i istonu Aziju
li se taj rad plaa kao poseban deo u odnosu na deo krajem devedesetih godina XX veka takoe su otkrile
konkretnog rada postavlja se pitanje. U ovim uslovima velike praznine i nedostatke u praksama korporativnog
koje mi posmatramo moemo rei da se iskljuivo od upravljanja.
profitne strukture preduzea kreu i zarade menadera. Berze i regulatorna tela irom sveta sve vie nagi-
Ovo se moe videti iz tabele 1. nju ka tome da se postave standardi ili kodeksi najbo-
Tabela 1. Godinje zarade menadera u Nemakoj (Izvor: ljih praksi korporativnog upravljanja. Investitori su po-
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Zarade eli sistematinije da proveravaju kakve su prakse
-nemackih-vrhunskih-menadzera-nisu- korporativnog upravljanja u kompaniji kao sastavni
tajna.lt.html ) deo procesa odluivanja. Sve ee se rasprava o ko-
rporativnom upravljanju protee van granica akcionara
Kompanija Menader Fiksna Ukupna Zarada
zarada
kompanije i njome se obuhvataju i ostali stejkholderi,
zarada celog UO
kao to su kreditori, kupci, strunjaci za zatitu ivotne
Folksvagen Martin 1.791,900 16.596,200 67.351,500
Vinterkorn sredine i lokalne zajednice.
Dajmler Diter Cee 2.008,000 8.813,000 28.994,000 Loe prakse korporativnog upravljanja i poslovni
Simens Peter Leer 2.000,000 8.652,200 39.251,000 neuspesi usko su povezani sa loim finansijskim izve-
Linde Volgan 1.960,000 6.852,500 14.785,200 tavanjem i objavljivanjem korporativnih podataka. To
Rajcle
utie na poverenje investitora u finansijske informa-
Dje banka Jozef 1.650,000 6.474,500 27.323,700
Akerman
cije, to uzrokuje vee trokove kapitala. Da bismo
PWE Jirgen 2.700,000 6.443,000 16.218,000
potpunije razumeli razloge gubitka kredibiliteta i da
Grosman bismo utvrdili mere koje je mogue preduzeti, pro-
BMV Norbert 1.020,000 6.156,600 27.249,100 uiemo uloge koje imaju razliiti uesnici u procesu
Janhofer finansijskog izvetavanja. Doi emo do zakljuka da
Adidas Herbet 1.400,000 5.967,000 14.791,000 je osnov bilo koje strukture korporativnog upravljanja
Hajner
objavljivanje pouzdanih i verodostojnih finansijskih
SAP Jim 1.150,000 5.478,800 24.182,200
Hageman informacija. [12]
Nemaka Frank Apel 1.745,000 5.254,800 21.322,300 Veina velikih kompanija u Americi su javne ko-
pota
mpanije sa irokom disperzijom vlasnitva. Svaki akci-
Iz navedenog zakljuujemo da intelektualna svo- onar poseduje samo mali deo akcija i ima mali uticaj
jina menadera opredmeena kroz korporativno upra- na nain rukovoenja kompanijom. Ako se akciona-
vljanje namee cenu kroz profitni bilans. rima ne svia politika koju vodi uprava, mogu pokuati
Taj okvir bi trebalo da obezbedi da se sva opipljiva izglasati drugi upravni odbor koji e promeniti politiku
pitanja u vezi sa kompanijom pravovremeno i tano rukovoenja. Ali takvi pokuaji su retko kad uspeni,
obavljuju, ukljuujui i finansijsku situaciju, poslovne a najjednostavnije reenje za akcionare je prodaja ak-
performanse, vlasniku strukturu i upravljanje kom- cija.
panijom. Osim toga, faktori kao to su poslovna etika i Razdvajanje vlasnitva i uprave u velikim
korporativna svest o interesima zajednica u kojima amerikim kompanijama stvara potencijalni sukob
kompanija obavlja poslovanje u vezi sa drutvenim interesa izmeu akcionara i menadera. Postoji

TEHNIKA MENADMENT 66 (2016) 2 309


M. RSTI i dr. KORPORATIVNO UPRAVLJANJE KAO INTELEKTUALNA SVOJINA...

nekoliko mehanizama razvijenih u svrhu smanjenja tog izvrnih direktora redovno se sastaje. Drugo, svaka
sukoba: kompanija u grupi ima akcije u drugim kompanijama.
Akcionari biraju upravni odbor, koji onda imenuje I tree, kompanija obino posuuje od keiretsu banke
menadere, nadgleda ih i u zavisnosti od prilika, ili od druge kompanije iz grupe. Ta povezanost ima
otputa ih. nekoliko prednosti. Kompanije mogu dobiti sredstva
Plata menadera je vezana za njihov rezultat na od drugih lanova grupe, bez potrebe da otkriju pove-
poslu. rljive podatke i ako lan grupe upadne u finansijske
nevolje, problemi se reavaju u grupi, a ne ide se
Novi tim preuzima kompanije koje slabo posluju i
odmah pred steajni sud.
zamenjuje upravu.
Ovi mehanizmi funkcioniu samo ako je sve tran- Stabilna i koncentrisana baza akcionara u velikim
sparentno, tako da se lako moe uoiti koliko dobro japanskim korporacijama olakava im da se odupru
kompanija posluje. Naalost, nepoteni menaderi s pritisku kratkoronih performansi i omoguava im da
primamljivim paketima opcija mogu nastojati sakriti se usredsrede na stvaranje dugorone prednosti. Ali
istinu od investitora. Kad investitori na kraju saznaju japanski sistem vostva korporacijama ima i svojih
pravo stanje stvari, ve su u velikoj nevolji. mana, budui da nedostatak trine discipline moe
promovisati suvie lagodan ivot i omoguiti nepro-
Tako su razni skandali naveli Kongres SAD da finim kompanijama da odloe sprovoenje neopho-
usvoji Zakon Sarbejns-Oksli, kojim je propisano da dnih me-ra. Kako je japanska privreda tokom 1990-ih
kompanije i njihove raunovoe dostavljaju direkto- oslabila, te slabe strane su postale jo uoljivije, a veze
rima, poveriocima i akcionarima informaciju koja im koje su povezivale grupe keiretsu poele su slabiti i
je potrebna za praenje napretka. Izmeu ostalog, za- kompanije su poele prodavati akcije drugim lano-
konom je odreen nadzorni odbor za praenje rau- vima grupe.
novodstva javnih kompanija; revizorskim kompanija- Keiretsu postoje samo u Japanu. Ali velike kom-
ma je zabranjeno nuditi druge usluge kompanijama panije u kontinentalnoj Evropi povezane su na slian
ije finansijske izvetaje revidiraju; zabranjeno je po- nain. Na primer, banke i druge kompanije esto pose-
jedincu voditi reviziju iste kompanije vie od pet godi- duju ili kontroliu velike blokove akcija i mogu in-
na; a odbor direktora za reviziju se mora sastojati od sisitrati na promenama u upravi ili strategijama kod
direktora koji ne zavise od uprave kompanije. Sar- loe voenih kompanija. Na taj nain su nadzor i ko-
bejns-Oksli takoe zahteva da uprava (1) potvrdi da ntrola povereni u velikoj meri bankama i drugim
finansijski izvetaji predstavljaju stvarni finansijski kompanijama. [13]
poloaj kompanije i (2) pokae da kompanija ima
prikladnu kontrolu i sledi procedure za finansijsko iz- 6. ZAKLJUAK
vetavanje. Sve to ima svoju cenu. Na primer, izvrni
direktor kompanije Tenant (Tennant), srednje velikog Kljune komponente modernog profesionalnog si-
proizvoaa sredstava za ienje, procenio je da us- stema menadmenta u korporacijama razvijene trine
klaivanje s tim zakonom vodi do udvostruavanja na- ekonomije su:
knada za reviziju, to znai skoro dodatnih milion odvajanje menadmenta od vlasnitva,
dolara trokova. profesionalizacija menaderske funkcije i mena-
Vlasnitvo i kontrola su obino odvojeni u ame- derskih organa,
rikim kompanijama, a veliki blok akcija moe osigu- uspostavljanje menaderskih standarda uinka,
rati efektivnu kontrolu ak i kad ne postoji veinski merenje i ocenjivanje uspenosti menadera u po-
vlasnik. Ipak, koncentracija vlasnitva je manja nego u slovanju,
nekim drugim industrijalizovanim zemljama. Razlike nagraivanje uspenih i kanjavanje neuspenih
nisu toliko oigledne u Kanadi, Britaniji, Australiji i menadera i
drugim zemljama engleskog govornog podruja, ali zakljuivanje profesionalnih menaderskih ugo-
postoje dramatine razlike u Japanu i kontinentalnoj vora. [14]
Evropi.
U nizu faktora koji su doprineli aktuelnosti korpo-
U Japanu su glavne industrijske i finansijske kom- racijskog upravljanja znaajno mesto pripada procesu
panije tradicionalno vezane uz grupe zvane keiretsu. privatizacije, a samim tim i iznalaenju mogunosti za
Na primjer, Micubii (Mitsubishi) keiretsu sastoji se od unapreenje, kako poslovanja tako i odluivanja u pri-
29 kompanija, ukljuujui banku, dva osiguravajua vatizovanom preduzeu.
drutva, proizvoaa automobila, pivaru i elianu.
lanovi keiretsu povezani su zajedno na nekoliko Sledei faktor je talas integracija (spajanja i pri-
naina. Prvo, menaderi mogu biti u upravnom odbori pajanja, odnosno preuzimanja) korporacija tokom
drugih kompanija u grupi, a ,,vee predsednika 1980-ih u SAD i 1990-ih u Evropi, odnosno globalnih

310 TEHNIKA MENADMENT 66 (2016) 2


M. RSTI i dr. KORPORATIVNO UPRAVLJANJE KAO INTELEKTUALNA SVOJINA...

integracija (internacionalnih i interkontinentalnih) [3] Babi V, Korporativno upravljanje u uslovima tran-


krajem XX veka, koji je pokazao da su mnoge ko- zicije, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2004.
mpanije bile uspavane, odnosno nedovoljno dobro
voene, pa su tako postale plen akcije neprijateljskog [4] Tipuri D, Korporativno upravljanje, MATE, Za-
preuzimanja. greb, 2008.
Na nain upravljanja korporacijama u mnogome je
[5] Sofronijevi A, Milievi V, Ili B, Savremeni me-
uticalo i poveanje znaaja institucionalnih investitora, nadzment i promene vezane za automatizaciju inte-
a posebno penzionih fondova. Kao jedan od faktora lektualnih poslova, Tehnika, Savez inenjera i teh-
moe se istai i globalizacija finansijskog trita niara Srbije, Beograd, str. 533-538, 03/2013.
kapitala ukljuujui i njegovu deregulaciju, a posebno
u Evropi. Niz kriza i skandala koji su se desili (azijska [6] http://itrevizija.ba/2010/10/sarbanes-oxley-zakon/
1997. godine, ruska 1998. godine i kao i bankroti i
skandali u SAD 2001. i 2002. godine) bili su [7] Mihajlovi M, Menadment znanja kao faktor pove-
nesumnjivo rezultat slabosti korporativnog up- anja efikasnosti organizacije, ODITOR, Centar za
ravljanja. ekonomska i finansijska istraivanja, Beograd, str.
33-36, 09/2009.
Unapreenje korporacijskog upravljanja danas se
namee kao neminovnost. Ono bi trebalo, izmeu osta- [8] Mileti A, Rsti M, Lutovac M, Patent kao instru-
log, da da znaajan doprinos i poveanju ekonomske ment zatite inovacija u cilju dugoronog rasta orga-
efikasnosti i trinog privreivanja, a naravno ono mo- nizacije, Tehnika, Savez inenjera i tehniara Srbije,
ra da uvaava pravno okruenje, kulturni ambijent, Beograd, str. 309-3016, 02/2014.
tradiciju, vlasnitvo, kao i druge strukturne razlike.
U praksi ne postoji jedinstven model dobrog kor- [9] Jovii M, Stavri, B, Menadment, Fakultet poslo-
porativnog upravljanja i zatite intelektualne svojine vne ekonomije Bijeljina, 2009.
menadera. Razliitost pravnih sastava, institucional-
nih okvira i tradicija, dovela je do toga da se u svetu [10]Vunjak, N, Finansijski menadment poslovne fina-
nsije, Subotica, 2005.
razvio celi spektar razliitih pristupa.
Meutim, zajedniko svim dobrim reimima [11]OECD Principles of Corporate Governance, OECD,
korportivnog upravljanja jeste da visoki prioritet daju 2004
interesima akcionara, koji korporaciji poklanjaju
poverenje da e njihova sredstva koristiti mudro i [12]Kothari J, Barone E, Finansijsko raunovodstvo:
efikasno. Meunarodni pristup, Data status Beograd, 2012.
Principi korporativnog upravljanja su evolutivni i [13]Brili A. R, Majers K. S, Markus, D. A, Osnovi kor-
treba ih posmatrati u pogledu znaajnih promena u porativnih finansija, MATE d.o.o Beograd, 2009.
okruenju.
[14]Milovanovi M, Berberovi , Stavri B, Ekonomija
LITERATURA
korporativnih preduzea teorija poslovne ekono-
mije, Univerzitet za poslovne studije, Banja Luka,
[1] orevi D, Bei H, C, Sajfert, N Z, Leksikon
2012.
Menadmenta, Agencija Mati, Beograd, 2006.
[15]http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Zarade-
[2] Jovii J, Mirosavi S, Meunarodni ekonomski
nemackih-vrhunskih-menadzera-nisu-tajna.lt.html
odnosi, NUBL Banja Luka, 2012.

TEHNIKA MENADMENT 66 (2016) 2 311


M. RSTI i dr. KORPORATIVNO UPRAVLJANJE KAO INTELEKTUALNA SVOJINA...

SUMMARY
CORPORATE GOVERNANCE AS AN INTELLECTUAL PROPERTY MANAGEMENT
The development of more complex forms of organization of the company is to create the conditions of a
small number of complex economic, but also organizationally complex and komlikovanijih corporate
organizations whose successful conduct of the owners often did not have enough resources, so they hired
a professional and competent teams of experts who are trusted with the management of such
organizations. In exercising the power of new ideas and concepts based on knowledge, managers in
corporations are becoming an indispensable element of every company will be able to change, adapt
and create new opportunities to compete successfully in a changing business environment. However, the
transfer of responsibility for the management of the corporation managers has resulted in the emergence
of abuse of senior management positions in order to realize their own interests. The main objective of
this paper is to show how unlike traditional enterprise, today we have a situation in which such property
owners corporation is a conceptual and thoughtful decision managers, which should represent the
members of their intellectual property.
Key words: corporate management, process management, intellectual property, company

312 TEHNIKA MENADMENT 66 (2016) 2