You are on page 1of 66

Glavni i odgovorni urednik

JOVAN P. POPOVI

Tehniki urednici
GOLUBOVSKI ZDRAVKO
KRAGULJAC NENAD

Preveli
MILIVOJE ISAILOVI
SVETLANA ADI
NENAD FEJI

Lektor
BOIDAR BOJOVI

Registri
Dr MLADEN STEFANOVI

Redakcioni odbor
BOIDAR BOJOVI
MILADIN MILOEVI
SVETLANA ADI
1996. Arhiv Jugoslavije, Beograd
Jugoslovenska knjiga, Beograd

Recenzent
Dr TOMA MILENKOVI
ivko Avramovski

BRITANCI
O KRALJEVINI
JUGOSLAVIJI
KNJIGA TREA
(1939-1941)

ARHIV JUGOSLAVIJE
JUGOSLOVENSKA KNJIGA

ODLOMCI
(...)
2
PRIVATNO I POVERLJIVO PISMO POSLANIKA U BEOGRADU
CAMPBELLA DRAVNOM SEKRETARU LORDU HALIFAXU
Beograd, 21. januar 1939.
Dragi moj dravni sekretaru,
Ovo je nastavak moga privatnog i poverljivog pisma od 19. januara. Knez
namesnik je ponovo poslao jutros po mene i proitao mi Stojadinovievo
pismo u kome daje kratak sadraj svojih razgovora sa Cianom voenih do
sada. Ono je napisano u lovakoj kuici, gde Stojadinovi sada gosti
Ciana, koji tek sutra dolazi u Beograd. Imam samo toliko vremena da na
brzinu zabeleim ono to mi je knez rekao i aljem ga otprilike za jedan
sat pouzdanom osobom, koja polazi noas za London.
Italijanska opta politika. -Ciano je rekao Stojadinoviu da e Italija
ostati verna Osovini Berlin-Rim i da e ona uiniti sve da ojaa trougao
Nemaka-Italija-Japan, koji uskoro treba da bude u mogunosti da vlada
svetom. Izmeu dvojice osovinskih partnera nema oprenosti, poto je
Nemaka obznanila da nema ambicije da postane sredozemna sila i da e
prepustiti Sredozemlje Italiji. Hitler je rekao Cianu lino da su, po
njegovom miljenju, mediteranske ambicije Austro-Ugarske Monarhije
odista bile odgovorne za njen raspad. Situacija bi, naravno, bila potpuno
izmenjena ako se Nemaka ne bi drala ovog uveravanja i za taj sluaj ona
bi /elela da/ Jugoslavija stoji rame uz rame sa njom.1
Ciano misli da sledei potez Nemake nije usmeren ka Ukrajini. Kako
izgleda, nije ukazao u kom pravcu smatra da je usmeren. To se, uzgred,
slae sa obavetenjima kneza Pavla koja potiu iz drugih izvora. Rekao mi
je, pre neki dan, kako je uo da se Beck2 vratio veoma ushien iz svoje
skoranje posete Nemakoj i otvoreno je govorio da Ukrajina nije aktuelan
problem, mada misli da su ambicije Nemake negde na Istoku.
Mogao bih dodati ovde da je Douglas Ree, nekadanji dopisnik
"Timesa" u srednjoj Evropi i autor knjige "Vaar ludila", stigao ovamo pre
neki dan iz Karpatske Ukrajine, gde je bio da izvidi prilike u zemlji.
Rekao nam je da nije video bilo kakvu nemaku aktivnost i nije mu ak
polo za rukom ni da utvrdi gde se nalazi nemaki generalni konzulat, za
koji se tvrdi da je nedavno ustanovljen u Hustu.
Grka. Ciano je predloio da Jugoslavija dobije teritorijalni izlaz na
Jegejsko more u Solunu (gde, mogu rei, oni imaju posebno pristanite i
trgovinske pogodnosti s kojima su savreno zadovoljni). Ako bi
Jugoslavija preduzela taj korak, mogla bi da rauna na moralnu i vojnu
pomo Italije. Knez Pavle me je podsetio da je to Jugoslovenima ne tako
davno predloila Bugarska (prilikom sastanka Stojadinovia sa
Kjoseivanovom u Niu, na kome, uzgred budi reeno, re Dobruda nije
bila ni izgovorena).3 Sve mi se ini da je to uverljiv dokaz da su Italija i
Bugarska vrlo prisne.
Maarska. - Ciano je uporno naglaavao da je dolo vreme da se
odnosi Jugoslavije s Maarskom postave na formalnu osnovu prijateljstva.
U najmanju ruku, trebalo bi da izmeu njih bude potpisana neka vrsta
deklaracije, to je mogue pre. Stojadinovi je podsetio Ciana na veze
1
Ova reenica ubaena je u Campbellov tekst pisma drugim rukopisom, od ega deo u
samom tekstu, a deo na margini. U dodatom tekstu na margini ove rei su neitljive, pa
su
2 u uglastim zagradama stavljene rei po smishi.
JozefBek (Beck Joseph), poljski ministar spoljnih poslova.
3
Vidi dokument br.l, napomena br. 6.

54
Jugoslavije s Rumunijom. Ciano je rekao da to shvata i da simpatie.
Predloio je da kae Maarima da oni moraju da uine neto kako bi
postigli bolji tretman za svoje manjine u Rumuniji. Jugosloveni bi dobro
uinili da utiu u tom smislu u Bukuretu.
Antikominternski pakt. - Ciano je predloio da Jugoslavija razmotri
ideju skorog pristupanja. Stojadinovi je rekao da je Jugoslavija odista
uinila vie u tom pogledu nego veina drugih zemalja, poto je dosledno
odbijala da ima diplomatske odnose sa Sovjetima.
Drutvo naroda, - Ciano je napomenuo da je dolo vreme kada bi
Jugoslavija mogla da se povue. Stojadinovi je rekao da je ona ve
odavno prestala uopte da veruje u Drutvo naroda i da jugoslovenska
vlada pomilja da povue svoju stalnu delegaciju iz eneve. (Ja sam ve
uo da ona razmatra ovo pitanje iz ekonomskih razloga. To, naravno,
nema nuno za posledicu naputanje Drutva).
Albanija. - Ciano je dao sugestiju o kojoj sam izvestio u svom
poslednjem pismu. Rekao je da je od bitne vanosti da Italija dobije u
svoje ruke izvore nafte u junoj Albaniji. (Priznajem da ne znam da li ovi
postoje: oni su moda samo izgovor).4
Knez Pavle je nagovestio da nee da ima nikakva posla sa ovim
predlozima. On je konsultovao svog ministra vojske, koji je potvrdio
njegovo sopstveno gledite da bi to stavilo Jugoslaviju potpuno na milost i
nemilost Italije.
Ja sam ovde pokuao da ga uvrstim u tome svakim argumentom koji
mi je pao na um, mada je on izgledao potpuno svestan nemoralnosti i
opasnosti takvog postupka.
Upitao sam Nj.k.v. kako se stvari razvijaju na unutranjem planu. On je
rekao da eka konaan odgovor od Maeka. Jo jednom me je knez
zamolio da vas preklinjem da uinite sve to je mogue kako bi engleska
tampa shvatila kako on eli da bude interpretirana situacija kada dode do5
udara - konano ujedinjene Jugoslavije - akt mudrog dravnitva, itd.
Mogu li, takoe, da uinim sugestiju da je veoma poeljno malo
ohrabrenja knezu. To e mu biti potrebno i mnogo e mu pomoi. Vano
je da tampa prikae ulogu Nj.k.v. u tome. On e, u stvari, ako se to desi,
uiniti sve sam, bez iije pomoi, protiv svake vrste opozicije. On je, uz
to, jedini Srbin u koga Maek ima poverenja i njemu je potpuno uspelo da
sauva Maekovo poverenje i uvaenje.
Najzad, on me je preklinjao (to je pravi izraz) jo jednom da vas
zamolim da se pridravate krajnje diskrecije. Kada bi dolo do uiju
Italijanima da vas je on neprestano obavetavao o svemu to oni ovde
rade, njegov poloaj postao bi neodriv i (ne oklevam da to kaem) ivot
bi mu bio u opasnosti. Jo jedna re na kraju. Ako suprotno stavu vlade
Njegovog velianstva odluite da neto radite na smirenju Bugarske,
nagovarajui njene susede da joj ine teritorijalne ustupke, da li biste bili
voljni da me ovlastite da lino saoptim knezu Pavlu, to je mogue pre,
da mi ne ohrabrujemo Bugarsku da oekuje podrku od nas i da nemamo
namere da tako inimo. to vie razmiljam o ovom pitanju, to vie
postajem ubeen da emo se estoko opei
4
Izvori nafte u junoj Albaniji su postojali. Za dobijanje koncesija za istraivanje i
eksploataciju nafte u Junoj Albaniji vodila se borba izmeu italijanskih, francuskih,
amerikih i britanskih kompanija, a kada su 1925. godine koncesije podeljene kompanija
Ferrovie dello Stato Italiano dobila je najperspektivnije podruje u dolini reke Devoli.
Ona je jedina odmah pristupiia istraivanju i eksploataciji, pa je 1939. godine
proizvodnja iznosila 300.000 tona sirove nafte, koja je preraivana u Italiji. /Vidi .
Avramovski, Italijanska ekonomska pentracija u Albaniji 1925. do 1939. godine, Zbornik
radova
5 Istorija XX veka, sveska V, Beograd 1963, 163 i dalje/.
Misli se na obaranje Stojadinovieve vlade.

55
ako stavimo prste u balkansko osinje gnezdo. Sam Rendel6 se slui, po
mome miljenju, najubedljivijim argumentom protiv toga, u paragrafu 7
(od rei "Za vladu Nj.v." pa dalje) svog izvetaja br. 9, od 13. januara, u
kome ipak nagovara da se taj pokuaj uini. Ako budete u stanju da
usvojite moju sugestiju, to bi za kneza Pavla bilo veliko ohrabrenje.
Njemu je potrebno sve to moemo da mu damo. On je veoma nervozan i
veoma pesimistiki raspoloen. On je ne samo nervozan i podozriv prema
Bugarskoj, ve je podozriv i zaplaen od Italijana koji misle da sad imaju
dovoljno moi nad Jugoslavijom da mogu da zaponu da priteu zavrtanj.
Stojadinovievi odgovori na Cianove predloge bili su veoma slabi i
ostavljeno je knezu da ih odbije. 7Stvarno mislim da bi nekoliko rei bilo
veoma veliko ohrabrenje za njega.
Iskreno va
R.H.Campbell
(PRO, FO 371/23738, R 1080/G)

6
7
George Rendel, britanski poslanik u Sofiji (jun 1938-mart 1941).
Uz ovo pismo Campbell je dodao beleku za A. Kadogana (Alexander Cadogan) stalnog
dravnog podsekretara u Forin Ofis-u, sledee sadrine:
"Dragi moj Alek,
Vrea se upravo zatvara. Vidi moje novo 1/ino/ i p/overljivo/ pismo d/ravnom/
s/ekretaru/. Molim, nastoj da obezbedi da se ime k/neza/ Pavla ne pominje u Kabinetu.
Trebalo bi samo nekoliko sati da to stigne do Grandia.

56
(...)
5
IZVETAJ POSLANIKA U DRAU A. RYANA'
DRAVNOM SEKRETARU LORDU HALIFAXU
Br. 9
(1034/229
Dra, 30. januar 1939.)
Moj Lorde,
1. Dok sam pripremao godinji izvetaj za 1938. godinu imao sam
priliku da doem do kopije odgovora albanskog Parlamenta na kraljevu
poruku, koju sam ukratko izloio u mom izvetaju br.131, od 17. oktobra,
u vezi sa otvaranjem sadanjeg saziva. Odgovor nije objavljen, ali sam
imao razloga da verujem da moe sadrati deo o albanskim manjinama u
inostranstvu. To se pokazalo kao tano.
2. Deo koji se odnosio na manjine sastoji se od jedne reenice, date u
produetku izraza odobravanja vladine spoljne politike (ukljuujui tesnu i
rastuu saradnju sa "naim velikim saveznikom Italijom") koju je izloio
kralj. Dodatna reenica glasi: "Parlament izraava elju da kraljevska
vlada pokae najivlji interes u vezi sa pitanjem albanskih manjina". Malo
je verovatno da bi ovo moglo biti ubaeno bez znanja da ga kralj Zogu
odobrava, iako on sam na ovu stvar nije ukazao.
3. Glavno interesovanje Parlamenta oko ovog izraza, u vezi manjina,
oigledno se odnosi na poloaj albanskog ivlja u dve susedne zemlje, a
posebno u Jugoslaviji. Dobro se pamti da je veliko uzbuenje prole
godine u albanskim krugovima izazvala vest o ugovoru izmeu
Jugoslavije i Turske, koji je bio predmet korespondencije, koja se zavrila
izvetajem Shonea2 vaem lordovstvu br. 174, od 27. jula 1938. god.
4. Od kada sam dobio kopiju upravo spomenutog izvetaja, koju mi je
g. Shone direktno poslao, u albanskim krugovima sam malo ili nimalo uo
o pretnji iseljavanja jugoslovenskih Muslimana u Tursku u takvom obimu
da bi se, po mijenju Albanaca, to neizbeno odnosilo i na ljude albanske
nacionalnosti. Meutim, 26. januara sam kratko razgovarao sa svojim
turskim kolegom, od koga sam saznao da ugovor postignut u Instambulu
prolog jula nikada nije potpisan. G. Tugay je primetio da stvar nije
urgentna, jer sada njegova vlada prihvata Muslimane iz drugih balkanskih
zemalja3 i da e oni iz Jugoslavije doi na red kasnije.
5. Na moju primedbu da je teko razlikovati ljude albanske i turske
nacionalnosti na Kosovu, naroito u gradovima, kako ja to vidim, turski
poslanik je interesantno primetio da Turska ne eli graane i da se
potrebno razdvajanje veoma lako moe izvriti u seoskim oblastima, gde
bi test jezika bio sasvim dovoljan. Sumnjam da je moj turski kolega
razmatrao problem detaljno i da je izraavao utvrene poglede, ali ovaj
konkretan prilaz bio je nov za mene.
6. Saljem kopije ovog izvetaja predstavnicima Njegovog velianstva
u Ankari u Beogradu.
Imam ast...
Andrew Ryan
(PRO, FO 3 71/23886, R 1021/1021/92
1
Sir Andrew Ryan.
2
Terence A. Shone, prvi sekretar britanskog poslanstva u Beogradu.
3
Misli se na ugovor o iseljavanju Turaka iz rumunskog dela Dobrude

59
(...)
7
BELEKA O PREDLOZIMA KOJE JE ITALIJANSKI MINISTAR
SPOLJNIH POSLOVA U BEOGRADU UINIO JUGOSLOVENSKOJ
VLADI, JANUARA 1939. GODINE

-----------
30.I 1939.
1. Italijanski predlozi Jugoslaviji, prema informacijama dobijenim od
kneza namesnika, ovako se mogu sumirati:
1) predlog da Jugoslavija zakljui, i to vrlo skoro, neku vrstu politikog
dogovora sa Maarskom, kao pakt prijateljstva ili o nenapadanju;
2) predlog da se Jugoslavija prikljui Antikominternskom paktu, a napusti
Drutvo naroda;
3) predlog da Italija i Jugoslavija podele Albaniju;
4) ponuda vojne i moralne pomoi Italije Jugoslaviji, ukoliko ova eli izlaz
na Jegejsko more u Solunu.
2. Ne moe biti sumnji u istinitost informacije koju ste dobili od kneza
Pavla. Dostavljajui nam je Nj.k.v. nam je pruilo dokaz svog prijateljstva
i dobre volje, uprkos rizika u koji se uputa, u to on ne bez razloga 1veruje.
Mi stoga moramo prihvatiti injenicu da su ovi predlozi uinjeni. Jasno
je, takode, da Jugosloveni, ma kako iznenaeni bili, veruju da su oni
pripremljeni sa najveom moguom ozbiljnou. G. Stojadinovi je rekao
knezu Pavlu da smatra da je predlog o podeli Albanije "izazovan", na ta
je Nj.k.v. odgovorilo: "Mora da ste ludi". U paragrafu 6. svog izvetaja br.
1208, od 27. decembra 1938. godine, lord Perth2 je napisao: "Grof Ciano
... konsultuje svog efa o svim pitanjima spoljne politike, pa i o najmanje
vanim". Stoga treba predpostaviti da je predloge odobrio signor
Mussolini.
3. Izlaui predloge, grof Ciano je rekao da je Osovina Berlin-Rim
vrsta realnost i da se herr Hitler odrekao svih ambicija na Mediteranu, i
sada je spreman da ga prepusti Italiji. Ova izjava bila je propraena
jednom zloslutnom primedbom da trougao Berlin-Rim-Tokio moe biti
dovoljno ojaan da vlada svetom. S druge strane, grof Ciano je rekao da
obeanje herr Hitlera da imaju odreene ruke u Mediteranu ne mora da
bude dugotrajno, to treba da pokae da u najmanju ruku nema vrstog i
brzog dogovora o ovoj taki. Takoe, to pokazuje izvestan nedostatak
asti medu ekspanzionistima! Ipak, grof Cianovo otkrie o herr
Hitlerovom obeanju je, bar koliko je meni poznato, najodredenija ako ne
i prva indikacija iz jednog zvaninog izvora da su se Nemaka i Italija
dogovorile - ak i ako je to samo privremeno - o neemu to lii na podelu
Evrope, na interesne sfere. Ovo bi moglo, naravno, biti blef, ali bio ili ne,
italijanski predlozi i izjave grofa Ciana mi izgledaju tako puni opasnosti za
mir i za britansku bezbednost na Mediteranu, da se oseam prinuenim da,
ak i po cenu da izgledam drzak, pokuam da ocenim njihovo znaenje ne
samo sa lokalnog stanovita, ve, takoe, bar koliko mogu, i sa ireg
stanovita italijanske spoljne politike.
4. Osim injenice da slubovanje u relativno malom mestu u
inostranstvu ne prua dovoljno potrebnih informacija da bi se formiralo
miljenje o takvim stvarima, u sadanjoj meunarodnoj situaciji ima tako
mnogo neizvesnih faktora da su moja razmiljanja predodreena da budu
neuverljiva. Bojim se da bi neka od njih mogla da izgledaju pesimistika i
alarmantna. Ali ja mogu
1
Vidi o tome Tajni arhivi grofa Ciana, Zagreb 1952, 228 i Dnevnik grofa
Ciana,
2
Zagreb 1948, 31.
Lord Perth, britanski ambasador u Rimu.

63
da apelujem da mi se uzme kao olakanje to to mi okolnosti izgledaju
takve da je najbolje ukazati na mogue opasnosti na nain kako ih neko
vidi, ak i sa ovako ograniene take gledita, ma kako jaka bila neija
nadanja da se one nee materijalizovati.
5. Jasno je da je glavni cilj italijanskih predloga da Jugoslaviju strpa u
svoj dep. Oni oznaavaju dalji korak u procesu koji je poeo italijanskom
ponudom saveznitva krajem 1936. godine,3 a ija je alternativa bila,
prema reima grofa Ciana, "rat do noa". Jugoslavija se odupirala
italijanskom zahtevu za sklapanje saveza i nakon dugotrajnih pregovora, u
kojima su oni uspeli da se odupru velikim italijanskim pritiscima, marta4
1937. godine, zakljuen je Ugovor o prijateljstvu izmeu dve zemlje.
Ovaj ugovor, koji se moe smatrati konsultativnim paktom, otiao je malo
dalje od predhodnog italijansko-jugoslovenskog ugovora o prijateljstvu iz
1924. godine,5 koji je, uz sve namere i ciljeve, ostao, "mrtvo slovo na
papiru" brzo nakon to je potpisan. Od zakljuivanja ovog novog ugovora,
Italijani su stalno traili, laskanjem pre nego pretnjama, da steknu kontrolu
nad Jugoslavijom i uprkos stvaranju Osovine Berlin-Rim, napori su im
postali revnosniji sa poveanjem nemake moi i porastom njenog uticaja
u Jugoslaviji.
6. Drugi glavni cilj italijanskih predloga svodi se, bez sumnje, na
razbijanje Balkanske Antante, s namerom osiguravanja maksimalne
kontrole u istonom Mediteranu. Razbijanje Balkanske Antante oduvek je
bio jedan od italijanskih ciljeva, utoliko pre to je jedna od glavnih namera
Antante bila da sprei irenje italijanskog uticaja na Balkanu. Jo jedan
njen cilj bio je da odri status quo u vezi sa bugarskim granicama; iako
italijanski ministar spoljnih poslova, koliko je nama poznato, nije
spominja Bugarsku u vezi sa njegovim predlozima jugoslovenskoj vladi
veoma je znaajan nedavni izvetaj poslanika Njegovog velianstva u
Sofiji (Telegram br. 3, od 11. januara, upuen Foreign Officeu) u kome
kae da mu je bugarski predsednik vlade rekao da Italija i Madarska
pokuavaju da ubede Bugarsku da se prikljue italijansko-jugoslovensko-
maarskom bloku. ta vie, knez Pavle vam je ne tako davno rekao da su
Bugari pokuavali da navedu jugoslovensku vladu da pristane na plan po
kome Bugarska i Jugoslavija obezbedile izlaz na Jegejsko more na raun
jedne ili vie jugoslovenskih saveznica iz Balkanske Antante.6 Bugari su
predloili da Jugoslavija dobije Solun. Moguli Bugari oekivati da sve ovo
postignu, ak i u sadejstvu sa Jugoslavijom, ukoliko iza njih ne stoji neka
velika sila?
7. Sabirajui dva i dva, stie se do veoma jakog dokaza da Italija i
Bugarska zajedno intrigare da uvuku Jugoslaviju u italijansko-maarsko-
bugarsku kombinaciju koja bi svakako doprinela raspadu Balkanske
Antante. Iz svega ovoga Italija bi izvukla prednost, jer bi ona i njeni
sateliti na ovaj nain zakoraali na Balkansko poluostrvo, a Maarska i
Bugarska bi dole u poziciju da veoma pojaaju svoje teritorijalne zahteve
prema Rumuniji. U tome7 bi ih svakako podrala Italija, a verovatno i
Nemaka. G. Kjoseivanov
3
Krajem 1936. godine kada je Ivan Suboti doao u Rim da vodi pregovore za pakt, grof
Ciano je odmah na poetku predloio da se uini neto veliko, da se sklopi savez. /Vidi .
Avramovski, Balkanske zemlje i velike sile 1935-1939, Beograd 1968, 267 i dalje.
4
Vidi Britanci, knjiga druga, 556 i dalje.
5
To je tzv. pakt Pai-Mussolini. Tekst vidi u Britanci, kniiga prva, 227-229.
6
Misli se na predlog bugarskog predsednika vlade i ministra spoljnih poslova Georgi
Kjoseivanova u razgovoru sa Stojadinoviem u Nikoj Banji krajem oktobra 1938.
godine. Vidi Britanci, knjiga druga, 649.
7
Georgi Kjoseivanov, bugarski predsednik vlade i ministar inostranih poslova.

64
je rekao g. Rendelu8 da je odbio italijanski predlog, a knez Pavle vas je
uverio da on ne podrava ni deli bugarske eme koja bi mu osigurala
izlaz na Jegejsko more. Imajui u vidu njegove sumnje u kralja Borisa i
njegovo saveznitvo sa kraljem Carolom, najverovatnije e drugaije
postupiti, a mi znamo da niti on niti g. Stojadinovi ne ele Solun koji bi
Jugoslavija mogla da obezbedi samo po cenu otuenja, ako ne i borbe sa
Grkom, a moda i Turskom. Mi jo uvek imamo razloga da verujemo da
je poslednja stvar koju jugoslovenska vlada u ovom trenutku eli
razbijanje Balkanske Antante, koja im jedino uporite u ovom delu sveta
pretiv Nemake i Italije. U ovim okolnostima jasno je da bi uestvovanje
u ovoj zaveri bilo daleko manje privlano za Jugoslaviju, iz nekih
materijalnih koristi, nego za druge zemlje, spominjane kao njeni
sauesnici konspiratori, a o pitanju asti i da ne govorimo.
8. Izgeleda da je Italija, koja do sada nije uspela da ostvari ovu emu,
skoncentrisala svu panju na italijansko-jugoslovensko-maarski blok, pri
emu bi Jugoslavija trebalo da se potkupi obeanjem ne samo vojne i
moralne pomoi za osvajanje Soluna, ve takoe i obeavanjem dela
Albanije. To je ve mnogo suptilniji izazov, jer se u glavama
jugoslovenskog Generaltaba urezao strah da e Italija uzeti sve ne bude li
se jugoslovenska vlada saglasila da uzme bar jedan deo albanskog kolaa.
Sirenje italijanskog uticaja u Albaniji je jedan od stvari koje su se uvek
najvie plaili; i bez obzira da li e pristati na9 italijanski predlog, suoeni
su sa mogunou da zavise od milosti Italije.
9. Ova druga ema je malo opasnija od prve, ako je to malo, jer ni po
njoj ne moe da se zaobie opasnost od rata sa Grkom i Turskom. Koliko
nam je poznato, Grka je sve do nedavno u svim prilikama odbijala da
svoje obaveze prema Balkanskoj Antanti shvati kao neophodnost ulaska u
rat protiv jedne 10velike sile. Ali, ako je tana poslednja informacija, koju je
vojnom ataeu preneo njegov grki kolega, u vezi sa poslednjim
sastankom generaltavova Balkanske Antante, onda su planovi usmereni
na udruenu vojnu akciju u sluaju italijanskog napada na Albaniju. (Po
onome to je knez namesnik vama rekao prethodnog dana, moe da se
smatra da ima istine u drugom delu informacije pukovnika Vaghensa koja
se odnosila na akciju koju bi preduzela 11 Balkanska Antanta prema
Bugarskoj u sluaju opteg sukoba u Evropi. A ako je tako, onda bi i
ostatak pukovnikove informacije mogao biti taan). Moglo bi da se
dogodi da, sa Jugoslavijom na italijanskoj strani, moda i Rumunijom
nevoljnom da se pokrene, Grka i Turska budu primorane da se pomire sa
predloenim prepadom u Albaniji, ma kako mrzele italijansku agresivnost
i jugoslovensku izdaju, Meutim, ne postoji li mogunost da Bugarska
iskoristi priliku i izravna svoje stare raune sa Rumunijom, Grkom i
Turskom? A ta sa Maarskom i Rumunijom? Vrlo je mogue, im se
Italija i Jugoslavija obrue na Albaniju, da e se Bugarska i Maarska
pridruiti borbi da bi izvukle sve to mogu. Tako bi italijansko-
jugoslovensko-maarsko-bugarski blok bio stvoren na drugi nain. Jasno
je da ceo ovaj plan veoma ugroava mir na Balkanu. Rumunska pozicija
bila bi ugroena; a Grka, pa i Turska suoile bi se sa mogunou rata ili
stvarnog potinjavanja Italiji. Ako se odlue na rat, teko mogu da
oekuju pobedu, osim ako ne dobiju veliku pomo sa strane.
8
9
George Rendel, brit. poslanik u Sofiji.
Vidi o tome dokument br. 1, nap. 9.
10
Britanski vojni izaslanik u Beogradu, major H.C.S. Strange.
11
Radi se o ideji da se u sluaju izbijanja rata izvri preventivni napad na Bugarsku od
strane lanica Balkanske antante.

65
10. Izgleda da Jugosloveni za sada odolevaju ovom iskuenju, a dobro
je nadati se da e ostati vrsti - ak i uz rizik italijanske okupacije
Albanije. Ako odlue da se priklone planovima grofa Ciana, a Balkanska
Antanta bude ostala vrsta, onda u najmanju ruku postoji mogunost -
moda ak i dobra - da Italija oceni da se stvar ipak ne isplati.
11. Vratimo se sada pitanjima od ireg znaaja koja proizilaze iz
predloga grofa Ciana Jugoslaviji i njegovih usputnih izjava da je Osovina
Rim-Berlin vrsta realnost, da je herr Hitler obeao, bar za ovo vreme,
odreene ruke Italiji na Mediteranu i da je trougao Berlin-Rim-Tokio u
stanju da dovoljno ojaa da vlada svetom.
12. Jasno je da Italija eli da konsoliduje svoju poziciju u ovom delu
Evrope, bar dok jo uvek vai obeanje herr Hitlera o odreenim rukama
na Mediteranu (ako to uopte vai). Iz toga proizilaze tri vana pitanja:
1) Ako tako uradi, da li je njen prvenstveni cilj da izgradi jaku barijeru
protiv Nemake unutar same Osovine Berlin-Rim?
2) Moda je italijanski plan deo zamisli obe sile Osovine da prekroje
granice u ovoj oblasti prema njihovim eljama, ako treba i pod pretnjom
rata, kao u sluaju Cehoslovake?
3) Ili je, pak, to prvi korak preduzet da bi se osigurala u najmanju ruku
neutralnost manjih mediteranskih zemalja, u uverenju da moda nije
daleko dan kada e Italija uz nemaku pomo pobrati mediteranske
plodove, koje toliko prieljkuje.
13. Cak i ako pretpostavimo da u ovom trenutku italijanski ciljevi ne
idu dalje od prve pretpostavke, mislim da bi bilo nesmotreno iskljuiti
drugu, ak, treu pretpostavku.
14. Pre nego se osvrnem na mogunosti koje druga i trea pretpostavka'
otvaraju, pokuau da razmotrim razloge za i protiv prvog predloga.
15. Prvo, i vi i ja imamo jak utisak da je italijansko udvaranje
Jugoslaviji umnogome inspirisano eljom da se obezbedi protiv opasnosti
od nemakog prodora na Balkan, ekonomskog i politikog, protiv
nemakog izlaza na Jadran i Mediteran. Govorkanja da su se Nemaka i
Italija sloile, ili su na pragu da se dogovore, da podele centralnu i
jugoistonu Evropu na interesne sfere, izgleda da su opovrgnuta, bar to
se Jugoslavije tie, intenzivnim rivalstvom na kulturnom, ekonomskom i
vojnom polju u koje su se upustile dve sile Osovine. Mi smo smatrali, i o
tome smo mnogo puta izvetavali, da e Jugosloveni, poto sve vie
postaju svesni nemake opasnosti, traiti da se priblie Italiji kako bi se
obezbedili protiv Nemake. Nema sumnje da su oni tako i uradili,
postepeno i nenametljivo, da ne bi izazvali i neprijateljstvo Nemake.
16. U ovim uslovima, kako ste ve konstatovali u jednom nedavnom
telegramu Foreign Officeu, Osovina jedva da se Jugoslovenima ini
stvarnom. U vezi s tim, znaajna su neka razmatranja lorda Pertha, u
njegovom izvetaju br. 1208, od 27. decembra. On je rekao: "Ovde je
iroko rasprostranjeno verovanje da je Minhenska konferencija zavrila u
korist Nemake, a na tetu Italije, kao i Francuske. Neuspeh pokuaja da
se stvori zajednika poljsko-maarska granica bio je udarac, a
Cehoslovaka sada nije nita drugo do nemaki protektorat. Italijanski
uticaj u Podunavlju i na Balkanu je u stalnom konfliktu sa nemakim
ciljevima, i nema sumnje da su Italijani i uplaeni i ljubomorni na svog
severnog suseda, koji je samo 50 milja udaljen od Trsta, a ima nemaku
manjinu na italijanskoj strani Brenera, koja moe da se aktivira u svakom
pogodnom momentu.

66
17. U svetlu izjave grofa Ciana, Jugosloveni sada ne mogu a da se ne
odnose prema Osovini kao prema stvarnosti. Italija ih nije sa mnogo rei
ubeivala da se pridrue Osovini - ali ih je saletala da se sprijatelje sa
Maarskom, koja je satelit Osovine, kao i da se prikljue
Antikominternskom paktu u koji je njihov novi mogui prijatelj nedavno
bio primljen sa mnogo buke. Pamtie se da je maarski ministar spoljnih
poslova12 krenuo u Berlin skoro direktno nakon nedavne posete grofa
Ciana Budimpeti, kada je sadanja ema o italijansko-jugoslovensko-
maarskom bloku poela da dobija prve obrise. Stoga nije nezamislivo da
se herr Hitler saglasio sa ovim planom, kao i da nije prvenstveno protiv
Nemake upereno to to Italija stvara svoj novi blok. A i od kakve bi
koristi bila Maarska Italiji protiv Nemake? Ako je suditi prema
poslednjim izvetajima poslanika Nj.v. iz Budimpete (da i ne
spominjemo mnoge ljude koji ovamo dolaze iz Maarske), koji treba da
pokau da je Maarska prema svim namerama i ciljevima ve pod
nemakom izmom, njena vrednost za Italiju (ili bilo kog drugog) kao
barijera protiv nemake ekspanzije je vrlo sumnjiva. Kad su Poljaci i
Maari nedavno pokuali da stvore zajedniku granicu na raun
prikarpatske Ukrajine, a namerom, kako je izgledalo, da podignu takvu
barijeru, nije li sam grof Ciano rekao da je to stavljanje vlata ice ispred
slona?
18. S druge strane, Italijani su bili, kako je rekao lord Perth, tuno
razoarani neuspehom poljsko-maarske eme. Jugoslovensko-maarsko-
bugarski prsten, koji je trebalo da sauva Balkan od Nemaca ako je to
sada italijanska ideja, to je veoma verovatno - imao bi oigledne
prednosti s italijanskog stanovita, u poreenju sa "vlatom ice" neto
severnije. U prvom redu, to e posluiti, onoliko koliko bude moglo, bar
da zatiti vitalne italijanske interese (Jadran i istoni Mediteran), dok je
poljsko-rutenska-maarska prepreka trebalo da se podigne da sprei
nemaku ekspanziju u oblasti koje su od mnogo manjeg znaaja za Italiju.
Drugo, iz razloga njene blizine sa Jugoslavijom, Italija bi bila u stanju da
ojaa svoju junu barijeru mnogo uspenije nego severnu. Mogue je,
stoga, da uprkos jakog nemakog uticaja u Maarskoj, Italija jo uvek gaji
nadu da bi ona mogla biti od neke koristi protiv Nemake, i da je njen
sadanji plan da stvori blok, da tako kaemo, unutar Osovine.
19. Postoje neki lokalni dokazi u prilog ove tvrdnje. Prema naim
saznanjima, nema nikakvih indicija da su Nemci imali nekakvog udela u
intrigama izmeu Italije i Bugarske, i Maarske i Bugarske, o emu je
izvetavao g. Rendel, o emu je bilo rei u paragrafiji 6 ovih beleki.
Takoe nema nikakvog dokaza da su Nemci bili "u toku" 13nedavnih
italijansko-jugoslovenskih razgovora ovde. Nemaki poslanik je u to
vreme bio na putu; vratio se u Beograd za poslednja dva dana posete grofa
Ciana, a pojavio se na otvaranju izlobe italijanske literature; ali koliko mi
znamo, jedini put kada je razgovarao sa italijanskim ministrom spoljnih
poslova bio je kada je, na kraju posete, priao grofu Cianu na eleznikoj
stanici da ga pita da li ima nekih poruka koje bi mogao da poalje svojoj
vladi, ali je bio otro prekoren! Ovdanji nemaki novinari su u svakoj
prilici izraavali vidljivo nezadovoljstvo tokom italijanske posete. Ovako
kako je predstavljeno, sve ovo izgleda da Italija pokuava da otui
Jugoslaviju od Nemake dok stvari jo stoje dobro. Maarska je verovatno
bila iskoriena kao pion u ovoj igri, jer je Italija mogla da rauna na
dugogodinju elju Stojadinovia da zakljui neku

l2
Csaki Istvan.
13
Nemaki poslanik u Beogradu Viktor von Heeren.

67
vrstu politikbg sporazuma sa Maarskom, koji bi mu omoguio da kae
da su sve njegove granice bezbedne, a svi njegovi susedi prijatelji. Kad bi
Italija mogla da "smota" Jugoslaviju, a kasnije i Bugarsku, imala bi jaku
odbrambenu liniju preko celog Balkanskog poiuostrva, i vie ne bi
morala da se trudi oko Maarske.
20. Pozivajui Jugoslaviju da se prikljui Antikominternskom paktu i
da napusti Drutvo naroda, to se svodi na isto kao da pristupi Osovini
Berlin-Rim, Italija uspeva da ouva izgled da je solidarna sa Nemakom.
Kad bi Jugosloveni prihvatili, grof Ciano bi mogao da se hvalie svojim
uspehom da je jo jednu zemlju strpao u buelar Osovine, a intimno bi
sebi mogao da estita da je izravnao raune, jer je svoju rtvu strpao u
italijanski deo tog buelara!
21. Znai da bi osnovni italijanski cilj, kao to sam ve ukazao u
prvoj pretpostavci, u paragrafu 12, bio da "izgradi monu barijeru protiv
Nemake unutar same Osovine Berlin-Rim". Kako se odavde vidi, nema
dokaza da je italijanski plan na ovom stepenu "deo zamisli obe sile
Osovine da prekroje granice u ovoj oblasti prema njihovoj volji, ako
treba i pod pretnjom rata" - da ponovimo predpostavku 2. Meutim,
nipoto nije nemogue da italijanski plan sada moe postati deo takve
zamisli. Kad bi Italija obezbedila nemaki pristanak za svoj plan, - kad bi
Nemci, na primer, rekli: "Da, napred, ali da se striktno razumemo: da
radimo zajedno" - mi bismo mogli da se suoimo sa ovakvom situacijom.
Imajui u vidu neizvesnost nemakih namera, nemogue je predvideti da
li i kada bi ovo moglo da se dogodi. Sve moje opservacije na ovu temu
moraju biti krajnje spekulativne. Ipak, malo u rizikovati uz mnogo
snebivanja i svo duno izvinjenje.
22. Posledica Minhenskog sporazuma (odreivanje ehoslovake
granice s Nemakom u Berlinu, akcija Poljske u Tjeinu i naroito
"Beka arbitraa", prema kojoj je maarska granica sa Cehoslovakom
utvrena od strane Nemake i Italije) podstakle su uverenje u ovom delu
Evrope da su Velika Britanija i Francuska prestale da se interesuju za
sudbinu malih zemalja s ove strane linije Berlin-Rim. I prole noi
madarski poslanik,14 u razgovoru sa mnom, aludirao je na ovo uverenje.
Govorei o "Bekoj arbitrai", rekao je: "Pre nekoliko godina Velika
Britanija i Francuska ne bi dozvolile dvema drugim evropskim zemljama
da same odluuju o ovakvom pitanju". Kakvi da su stavovi Maara o
ispravnosti krajnjeg rasparavanja Cehoslovake, injenica da je ona sada
zavisna od Nemake svima nam bode oi. Druge male zemlje, koje se
boje sline sudbine, pitaju se da li jo uvek mogu da oekuju od Velike
Britanije i Francuske da ih izbave od nje. Za njih je zaista veoma teko da
se same spasu. Nemaka i Italija mora da su ovakvog oseanja potuno
svesne; u tome je podsticaj za njih obe, da sa najmanjim moguim
odlaganjem utiu na dalje korigovanje mape u skladu sa njihovim
interesima. Dokle e one zajedno da rade, zavisi umnogome od toga
dokle e im se interesi poklapati ili sueljavati. to se ovog dela Evrope
tie, njihovi interesi pre mogu da se sukobe nego da se podudare; ali
izgleda sumnjivo da li to u sadanjim okolnostima moe da dovede do
nekog konflikta meu njima.
23. Izgleda jasno da Italija, ako i nakratko moe da se osloni na
obeanje herr Hitlera o odreenim rukama na Mediteranu, nee gubiti
vreme ni tedeti snagu da to maksimahio i iskoristi. Ona ne moe a da ne
zna da je upravo Nemaka ta koja je izvukla najvie koristi iz nemako-
italijanskog partnerstva i ona e se napregnuti da osigura ono to smatra
pravednom
14
Maarski poslanik u Beogradu Bakoach-Bessenyey Gyorgy, baron.

68
naknadom. Stoga treba oekivati, ukoliko joj se ukae prilika za
prekrajanje granica jugoistone Evrope u skladu sa svojim sopstvenim
interesima, uz odobrenje Nemake i uz oslonac na nemaku silu, ona e
to i iskoristiti. Istovremeno, iskoristie svu svoju sposobnost da svoje
ciljeve postigne nezavisno od Nemake, onoliko koliko je mogue.
Verujem da je to objanjenje njenih sadanjih predloga Jugoslaviji.
Pojmljivo je da je ona ve obezbedila nemaku podrku za to. Uzevi
sve u obzir, verovatnije je da nije, ali ona uvek moe da se nada da to
uini.
24. Osnova na kojoj Nemaka i Italija mogu da sarauju u podeli
centralne i jugoistone Evrope je oigledno ista pekulacija - bar
posmatrano iz ovdanjeg ugla. Ali iz ovog ugla pogled je uperen na
Rumuniju. Knez Pavle Vam je nedavno rekao da je prilikom posete
kralja Carola herr Hitleru u Berhtesgadenu, firer traio o Njegovog
velianstva da ovaj olaka poloaj g. Codreanu i ostalim lanovima
Gvozdene garde koji su bili na robiji.15 Poto se vratio u Bukuret kralj
Carol je na ovaj zahtev odgovorio tako to je naredio da se odmah
pobiju. Kako je knez Pavle tano primetio, to su stvari koje herr Hitler
nikada ne zaboravlja. U nedavnom izvetaju iz Berlina, ambasador
Nj.v.16 izvestio o preovladavajuem miljenju da je nemaki tigar u
svom brlogu i da se ponovo sprema na skok, mada je nemogue
predvideti u kom pravcu. Neki smatraju da bi to moglo biti na istok,
drugi na jugosistok, trei na zapad. Ostali izvetaji iz raznih izvora
(ukljuujui i poslednja izdanja tampe koju smo primili) potvruju
utisak sir g. Ogilvia Forbesa o izvesnosti skorog skoka tigra i
neizvesnosti njegovog pravca. Od tada smo primili neke indicije da je
Ukrajina manje mogu plen nego to je to nedavno izgledalo; a ako je
sledei nemaki plen Rumunija, koja prua izglede za obilno
snabdevanje naftom, kao i poljoprivrednim proizvodima, onda izbor ne
izgleda nemogu. Maarska i Bugarska bi u zahtevima za deo Rumunije,
priliko mnjenog komadanja, bile u istom poloaju kao Poljska i
Maarska u sluaju ehoslovake. Italija bi mogla da oekuje dobru
etvu iz svoje saradnje sa Nemakom u ovom plodonosnom polju.
25. Prava maarske i bugarske manjine u rumuniji (da i ne
spominjemo nemake) pruila bi osnovu za intervenciju totalitarnih
drava to druge sile mogu da smatraju bar podjednako tekim da to
opovrgnu, kao to je bilo u analognom sluaju sa Cehoslovakom. U tim
okolnostima, situacija je takva da se Nemaka i Italija mogu nadati da je
iskoriste - i to nekanjeno. Francuska ne moe da prui pomo Rumuniji
ukoliko joj se Velika Britanija ne pridrui. Sovjetski Savez, ak i ako bi
bio sposoban za oruanu intervenciju, ima manje razloga da to uini, u
svakom sluaju na bazi ugovora, nego u sluaju ehoslovake. Poljska,
iako saveznica Rumunije, jedva da bi se usudila da krene u pomo; ak
je mogue da se herr von Ribbentrop, koji je upravo bio u Varavi, ve
dogovorio sa pukovnikom Beckom u vezi sa tim. Jedva da je potrebno
dodati da se u ovakvim okolnostima ni jedna lanica Balkanske Antante
ne bi pokrenula.
26. Iako ne nude nikakve dokaze o takvoj zamisli u vezi sa
Rumunijom, italijanski predlozi Jugoslavije ih svakako nameu. Kada je
g. Stojadmovi saoptio grofu Cianu da on ne bi mogao da sklopi
sporazum sa Maarskom dok ne dobije saglasnost Rumunije, grof Ciano
je odgovorio da ima razumevanja za tekoe g. Stojadinovia u vezi sa
tim, te je dodao da Maari
15
CorneIie Codreanu, ef faistike organizacije "Gvozdena garda" pripremao je u
prolee 1938. godine pu, ali je ova namera otkrivena, a Codreanu i njegovi saradnici
izvedeni na sud i osueni na vremenske kazne. /Isorija Rumynii, Moskva 1971, 233-
234.
16
Ambasador V. Britanije u Berlinu Sir Nevile Henderson.

69
moraju da uine neto to bi poboljalo poloaj njihove manjine u
Rumuniji. To bi svakako mogao da bude nagovetaj da bi Rumunija
mogla biti sledea na listi provalnika.
27. Toliko o pretpostavci br. 2. Razmiljanja o pretpostavci 3 - "Da li
je italijanski plan prvi korak preduzet da bi se osigurala u najmanju ruku
neutralnost manjih mediteranskih zemalja, u uverenju da moda nije
daleko dan kada e Italija, uz nemaku pomo, pobrati mediteranske
plodove koje toliko prieljkuje" - dovode me na jo tei teren po kome
imam veoma malo prava, moda i nimalo, da se kreem. U nedostatku
ranijih odgovora na pitanje "Kolika je vrsta Osovina Berlin-Rim" i
"koliko je tano da je herr Hitler dao Italiji odreene ruke na
Mediteranu" - svaki pokuaj da se razmotre iri problemi koje pokree
ova pretpostavka mora biti isto nagaanje, bar to se mene tie.
28. Ipak, postoje bar dve injenice koje izgledaju neosporne. Prvo,
ako su se italijanski planovi za obezbeivanje predominantne pozicije na
Balkanskom poluostrvu pokazali uspenim, jasno je da e ona ne samo
moi lake da se odupre nemakom pritisku ve e biti u mnogo
povoljnijem poloaju da ugrozi britansku bezbednost u istonom
Mediteranu.
Drugo, italijanski predlozi za podelu Albanije i pripajanje Soluna
Jugoslaviji, ne mogu se, razumljivo, smatrati da su saglasni sa tekstom,
a komoli i duhom, onog dela anglo-italijanske deklaracije od 2. januara
1937. godine17 - nedavno potvrene zakljuivanjem anglo-italijanskog
dogovora kojim su se dve strane potvrdile da same ne ele niti drugima
dozvoljavaju da se promeni status quo, dravnog teritorijalnog
suvereniteta u mediteranskom bazenu.
29. Sto se tie prve take, teko moe da se posumnja da Italija, koja
je jo obazriva zbog naina na koji su balkanske zemlje saraivale u
sankcijama protiv nje u vreme italijansko-abisinijskog konflikta, ne ini
sve da obezbedi da se one nikada vie ne usude da osujete njene budue
planove koje moe imati za uspostavljanje nadmoi u istonom
Mediteranu. U prednjim delovima ovog izvetaja skrenuo sam panju na
teak rizik od rata (da li samo manjeg rata) koji, prema meni, lei u
osnovi italijanskih predloga Jugoslaviji. Moe biti da je ponuda za
podelu Albanije i pomo za pripajanje Soluna samo mamac koji bi
Jugoslaviju doveo u poziciju vazalstva. Jednom kada je Italija svede i na
tu poziciju, ona e prestati da se mea u njene poduhvate. Opet, Italija
moe biti sigurna da e, bar to se Albanije tie, njeni ciljevi biti
postignuti bez rata - jer, zahvaljujui specijalnom poloaju koji uiva u
Albaniji, kao rezultat odluke Konferencije ambasadora iz 1921.
godine,18 moe polagati pravo na intervenciju u cilju spreavanja nemira
u toj zemlji. Ali, rizici prisutni u predlozima su tako veliki da se moe
zakljuiti da je Italija odluila da dominira Balkanskim poluostrvom ak
i po cenu rata. Ceo plan jako mirie na faistiku doktrinu "opasnog
ivljenja" i nijedan predlog, osim predloga za pakt s Maarskom i
Jugoslavijom, nije u skladu sa nedavno izraenom eljom g. Mussolinija
za "pravednim mirom".
30. Prouavao sam nedavne izvetaje koje smo dobili od poslanika
Njegovog velianstva u Drau zbog nekog dokaza o ozbiljnim nemirima
u Albaniji i nisam mogao da naem ni jedan. Prema onome to je grof
Ciano rekao ovde, nemiri treba da se izazovu da bi se opravdala
italijanska intervencija u Albaniji. (U vezi sa ovim proitao sam sa
interesovanjem nedavni izvetaj lorda Pertha u kome kae da mu je grof
Ciano rekao kako je pre abisinijske kampanje g. Flandin, tadanji
francuski premijer, predloio,

17
Deklaracija od 2. januara 1937. godine poznata kao britansko-italijanski
dentlmenski sporazum.
18
Vidi dokument br. 6, napomena br. 4.

70
dakle samo grofu Cianu - tada ministru za propagandu - slinu akciju u
Abisiniju, u cilju stvaranja izgovora za italijansku intervenciju tamo).
31. U svakom sluaju, grof Ciano je jednostavno konstatovao da je
glavni razlog to Italija mora imati junu Albaniju taj to eli tamonje
naftne izvore.19 Meni to izgleda znaajno. Pretpostavljam da nafta iz
ovih izvora i sada najvie ide Italiji; bez sumnje, ona mora da plaa
zakupninu albanskoj vladi, ali da li je to dovoljan razlog za anektiranje
zemlje? Izgleda bar da postoje izvesni razlozi da se zakljui da Italija
razmilja o situaciji u kojoj moda ne bi mogla lako da obezbedi
snabdevanje naftom iz drugih izvora.
32. Vratimo se sada, iz ove digresije, drugoj injenici koju sam pre
pomenuo - nekompatibilnost italijanskih predloga Jugoslaviji sa
sadrajem i duhom anglo-italijanskog sporazuma. U vezi sa ovim, ja bih
pokuao da podsetim na iskreno kazivanje marala de Bono, u njegovoj
knjizi o abisinskoj kampanji, o nainu na koji su se odvijale italijanske
pripreme za osvajanje Abisinije, Dok je Italija jo uvek drala Drutvo
naroda u igri!
33. U svom izvetaju br. 1208 lord Perth je potvrdio italijansku
dilemu: "Snagom svoje rastue populacije i novootkrivenim
dinamizmom, ona moe da pothranjuje nadu da e u nekoj budunosti
naslediti deo francuske severnoafrike imperije, a moda i nae pozicije
u Severnoj Africi i na Srednjem istoku. Da li bi se njene anse poveale
ako bi se borila sa Engleskom i Francuskom u ratu protiv Nemake i tri
sile pobede? S druge strane, kao saveznica pobednike Nemake, moe
da oekuje da joj se ambicije ostvare". Trenutno pitanje je izgleda:
koliko daleko e Nemaka ii u podravanju Italije u njenim zahtevima
protiv Francuske ako sada, kada je panski graanski rat sve blii kraju,
Italija oseti da je dolo vreme da postavi svoje zahteve? Moe biti da
Italija sada pokuava da ojaa svoje pozicije na Balkanu, jer se boji da
bi Nemaka mogla, bar u ovom trenutku, da je razoara u vezi sa ovim.
Ona, moda, smatra da bi Nemaka bila sklonija da podri njene
balkanske zamisli, koje bi se mogle pokazati lake za ispunjenje makar
bile manja nagrada za obavljene usluge.
34. Ne sumnjam da velika veina Italijana svesrdno eli mir sa
Velikom Britanijom, a to je, siguran sam, oseanje koje reciprono deli
veina britanskih graana i ne manje ja. Ali bojim se da su ambicije
italijanske vlade - ili bar onog dela faistike partije, o kome je lord
Perth nedavno pisao da " oni ne ele da zaostanu u igri grabea na raun
zemalja demokratije koje su, smatraju, sada zauzete" - takve da se ne
mogu ostvariti bez konflikata. Signore Mussolini je moda s godinama
postao mudriji mora biti potpuno svestan topline 20kojom je Italija
poelela dobrodolicu britanskom predsedniku vlade; nedavno mu je
ak i sopstveni narod aplaudirao i ukazao ast zbog njegovog udela u
spasavanju Evrope od rata.21 Ali, nije neinteresantno danas se prisetiti na
deo njegovog govora koji je odrao 1927. godine: "Mi emo biti u
poziciji da tada, odnosno sutra, kada se izmeu 1935. i 1940. naemo u
momentu koji bih nazvao presudnim za evropsku istoriju - iskoristimo
situaciju i uinimo da se na glas uje i da najzad naa prava budu
poznata".
(Potpis) Terence Shone
30. januar 1939.
(PRO, FO 371/23738, R 1083/111/67)
19
Vidi dokument br. 2, napomena br. 4.
20
N. Chamberlain i lord Halifax su posetili Rim 11.-14. januara 1939.
21
Misli se na Mussolinijevu posredniku ulogu na Minhenoskoj konferenciji.

71
8
PRIVATNO POVERLJIVO PISMO DRAVNOG SEKRETARA
LORDA HALIFAXA POSLANIKU U BEOGRADU CAMPBELLU
London, 2. februar 1939.
Sa velikim interesom sam primio vaa dva duga pisma, od 19. i 21.
januara,1 u kojima piete o vaim razgovorima sa knezom Pavlom.
Saoseam potpuno sa Njegovim kraljevskim visoanstvom u tekoama
obavljanja njegovog zadatka i divim se iskrenosti i dravnikoj
sposobnosti koju ispoljava pri vrenju svoje dunosti. Posebno sam
polaskan poverenjem koje mi je ukazao objanjavajui tako potpuno sve
to se desilo i to ima na umu; i vi moete da ga uverite da e to
poverenje biti najskrupuloznije potovano. Ja lino duboko cenim to je,
vaim posredstvom, govorio tako potpuno i otvoreno.
2. to se tie Bugarske, moete uveriti Njegovo kraljevsko
visoanstvo da je nismo ni u kom smislu ohrabrivali u njenoj
revizionistikoj kampanji i da nemamo namere da to inimo. Samo su
smutljivci, kojih, avaj, ima i suvie u srednjoj i jugoistonoj Evropi,
mogli da objave takvu priu. Ja potpuno odobravam takve argumente
koje ste vi sami istakli, koji nas spreavaju da zastupamo takvu politiku,
ali to nas ne spreava da se nadamo da e konano, moda, doi vreme
kada e zemlje Balkanske Antante biti u stanju da uvuku Bugarsku u
svoju orbitu i tako ostvare ujedinjeni balkanski blok.
3. Sto se tie Albanije, mi nemamo, kao ni knez Pavle, nikakve
informacije koje bi nas navela da verujemo da je u dejstvu bilo kakav
revolucionarni pokret za svrgavanje kralja Zogua. To bi svakako mogao
biti deo krajnjeg cilja Italije: da sama stvori takav pokret u trenutku koji
joj se uini pogodnim. To, meutim, ne umanjuje znaaj Cianove
sugestije da Njegovo kraljevsko visoanstvo i on treba da se
sporazumeju o nasledniku kralja Zogua ili da postignu prethodni
sporazum za podelu Albanije i deobu plena. Uzgred, bilo kakva deoba te
vrste bila bi krenje naeg sporazuma s Italijom o odravanju status quo
u Sredozemlju. Stoga je za mene bilo znaajno da se upoznam sa
odlunim stavom kneza Pavla po tom pitanju i uzdam se da e ostati pri
svojoj odluci da nema bilo kakve veze sa tim planovima.
4. to se tie gospodina Stojadinovia, nisam ba puno oduevljen.
Jasno je, meutim, da je to stvar jugoslovenske unutranje politike, u
koju bih se veoma nerado uplitao. Ne sumnjam uopte da Njegovo
kraljevsko visoanstvo nije briljivo odmerilo sve "za" i "protiv" i da je
zadovoljno to gospodin Stojadinovi nee biti vea opasnost u opoziciji
nego to je na vlasti. Knez Pavle je oito u boljem poloaju od mene da
prosudi o dubini rodoljublja gospodina Stojadinovia i da zna da li se u
njega moe imati poverenja da nee spletkariti s Italijom i Nemakom
protiv interesa kako Njegovog kraljevskog visoanstva tako i
Jugoslavije. Ako bi, meutim, Njegovo kraljevsko visoanstvo ostalo pri
svojoj nameri da otpusti gospodina Stojadinovia, moete mu pruiti
uveravanje da emo mi, u granicama nae moi, uiniti sve da
obezbedimo povoljno dranje tampe na linjama koje vi predlaete.
Moete, ako smatrate da je poeljno, pokazati ovo pismo knezu
Pavlu; inae, bilo bi mi drago ako biste to pre pronali mogunost da s
njim razovarate u smislu prednjeg.
HALIFAX
1
Vidi okumenta br. 1 i 2.

72
U meuvremenu primio sam jo jedno pismo od vas, od 30. januara.
Veoma sam vam zahvalan to piete tako iscrpno i samo da vam kaem
da emo mi najbriljivije razmotriti sve to ste nam rekli
P.S. Pade mi na um, itajui vae telegrame br. 13, 152 i 16, da bi
trebalo moda da iskoristite ovu priliku, ako ne vidite nikakvu smetnju, i
kaete knezu Pavlu koliku vanost pridajem ouvanju Balkanske
Antante, iji je Jugoslavija tako vaan lan, i da se, stoga, nadam da e
on biti u stanju da se odupre svim pokuajima, bilo Nemake bilo Italije,
da oslabi ili potkopa, na bilo koji nain, pripadnitvo Jugoslavije toj
Antanti.
(PRO, FO 371/23738, R 1087/111/67)

2
Vidi dokument br. 4.

73
(...)

11
IZVETAJ POSLANIKA U BEOGRADU CAMPBELLA
DRAVNOM SEKRETARU LORDU HALIFAXU
VRLO POVERLJIVO
BR.20
(33/14/39)
Beograd, 13. februar 1939
Moj Lorde,
1. Imao sam ast da kratkim telegramima izvestim o padu
Stojadinovieve vlade i formiranju njene naslednice. Imam nameru da u
ovom izvetaju gole injenice izrazim kroz priu protkanu analizom
uzroka koji su doveli do toga.
2. Diskutujui sa mojim kolegama i ostalima o dogaaju koji se
desio na opte iznenaenje, mudro sam rekao da je od 1ostavke dr
Koroeca, slovenakog voe i ministra unutranjih poslova (Shoneov
telegram br. 117 od 22. decembra), bilo oigledno da neto nije u redu.
Ovo nije sasvim iskreno. Tano je da sam predvideo, kako sam naveo u
mom izvetaju br. 272 od 19. decembra, da bi vlada mogla zaaliti ako
je napuste dr Koroec ili dr Spaho, muslimanski voa, iji je savez sa g.
Stojadinoviem stvorio osnovu Jugoslovenske radikalne zajednice. Ali
kada je ovaj prvi podneo ostavku, pre nego to se mastilo osuilo na tom
izvetaju, on nije uskratio podrku svojih sledbenika; a poloaj g.
Stojadinovia sa velikom veinom u Skuptini je izgledao neoboriv.
Moje miljenje nije bilo ozbiljno poljuljano ni kada sam prvi put uo da
je g. Cvetkovi, jedan od najsposobnijih sledbenika M. Stojadinovia,
za koga se prialo da uz sebe ima oko stotinu poslanika iz redova
vladine stranke, spletkario protiv svog voe. Dosta kasnije, kada sam
poeo da primeujem promenu u nainu na koji se knez namesnik
obraao predsedniku vlade, shvatio sam da mu Njegovo kraljevsko
visoanstvo ne poklanja vie isto poverenje kao pre.
3. Uskoro sam postao svestan da je osnovni razlog za ovu promenu
neprestano rastui apetit g. Stojadinovia za linom vlau. U
izvetajima napisanih u to vreme opisao sam kako je tokom kasnijih
faza izborne kampanje on iao u pratnji telohranitelja u zelenim
kouljama koji su ga zvali "voa" i vozio se kroz mase ljudi stojei u
svojim kolima sa ispruenom rukom na pravi nacistiki ili faistiki
nain. Ova vonja poput diktatora je sama po sebi bila dovoljno
neprijatna za kneza namesnika. Gore od toga je to je bilo sve vie
znakova da su ambicije Stojadinoviu zanele pamet i da se bliio dan
kada e on biti zadovoljan samo sa potpunom linom diktaturom. Knez
Pavle stalno pazi da njegov poloaj bude poloaj staratelja mladog
kralja. To je ono to ga je stalno spreavalo da izmeni ustav to je do
tada bio dr. Maekov uslov sine qua non reavanja hrvatskog pitanja.
Stajati po strani, dok vlast koju mu je poverio Kralj diktator, da je
sauva za njegovog sina postepeno uzurpira premijer diktator, znailo bi
za Njegovo kraljevsko visoanstvo izdaju svetog poverenja.
4. Na njega su takoe uticali rezultati izbora koji su, mada je bila
nominalna pobeda vladine stranke nad svim ostalim zajedno,2 ipak
pokazali da su Hrvati ostali vrst i ujedinjen blok kao uvek. Nekada je g.
Stojadinovi
1
2
Za razlog ostavke dr Antona Korca vidi Britanci, knjiga 2, str. 682, napomena 61.
Na decembarskim izborima 1938. godine Stojadinovieva lista je dobila 1.643.783
glasa, dok je Maekova lista /Udruena opozicija/ dobila 1.364.524 glasa, a lista
Dimitrija Ljotia 30.734. Vidi Britanci o Kraljevini Jugoslaviji, kn. 2, 681.

76
bio nesumnjivo iskren u svojoj otvorenoj elji da rei hrvatsko pitanje;
ali sam kasnije imao utisak da se on, shvativi da se reavanje problema
do kojeg bi moglo doi jedino u okviru jedne ustavne vlade, zaustavilo
toak njegovih vlastitih ambicija, pripremao da napusti sve dalje
pokuaje da prevazie nepopustljivost dr Maeka. S druge strane, knez
namesnik je u nedavnim spoljnim i unutranjim dogaajima video
dodatni impuls da okona razjedinjavanje Kraljevine. Ostao je u stalnoj
vezi sa hrvatskim voom koji je, meutim, i dalje uporno odbijao da
popusti i za pedalj.
5. Tek odnedavno kada je Njegovo kraljevsko visoanstvo izjavilo
da je razgovor sa njim bio kao razgovor sa mermernim blokom na kojem
su urezane rei "ukinuti ustav", dr Maek je izgleda promenio
raspoloenje. Poslao je poruku nagovetavajui svoju volju da prihvati
uslove koji su u poreenju sa prethodnim zahtevima bili iznenadujue
umereni. Ne znam da li su ili nisu bili uslovljeni uklanjanjem oveka za
koga je uvek tvrdio da je nesavladiva prepreka sporazumu. Bilo kako
bilo, knez namesnik je video zgodnu priliku da otpusti g. Stojadinovia,
jer to je, da o tome ne govorimo suvie otvoreno, ono to se u stvarnosti
desilo.
6. Zavera je pripremana u velikoj tajnosti. Prvobitna namera je bila
da se saeka dok se stvari konano ne ree sa dr Maekom. Meutim, da
li zbog toga to se plaio da je isuvie popustio ili zbog toga to je mislio
da bi odugovlaenjem mogao postii bolje uslove, dr Maek je oklevao
da se obavee. Knez Pavle je bio primoran da pomogne kad je postalo
neophodno da g. Cvetkovi, budui naslednik g. Stojadinovia, deluje
pre imenovanja predsednika Skuptine i drugih funkcionera novog
Parlamenta, jer bi ta imenovanja omoguila g. Stojadinoviu da postavi
svoje pouzdane saradnike na kljuna mesta i tako uvrsti svoj poloaj.
Otuda, uvee uoi dana kada je trebalo da se obavi glasanje, g.
Cvetkovi i njegove etiri kolege, dr Spaho, voa muslimana, koji je
upuen u tajnu samo nekoliko asova ranije, g. Kulenovi, dr Spahov
glavni pomonik, g. Krek i g. Snoj, dva sledbenika dr Koroca u vladi,
podneli su g. Stojadinoviu ostavku pod izgovorom da ne mogu
podravati onakvu vladinu politiku prema Hrvatima kakvu je dan3 ranije
u jednom beskompromisnom govoru izloio ministar prosvete. Rano
sledeeg jutra g. Stojadinovi, je ak i ne konsultujui se ni sa svojim
preostalim kolegama, podneo knezu namesniku kolektivnu ostavku
vlade, verujui da je ovo samo formalnost i da e on odmah biti pozvan
da rekonstruie svoj ministarski tim. Bio je mnogo iznenaden kada je
knez prihvatio njegovu ostavku.
7. Nespreman u poetku da prihvati poraz, nekoliko dana je nastojao
da okupi svoje sledbenike u nadi da je u stanju da pokae da je
nezamenjiv. Meutim, preduhitrio ga je g. Cvetkovi, i u ovo vreme kad
ovo piem, veruje se da je bivi predsednik vlade, videvi da mu je
ostala verna samo aica njegovih bivih sledbenika, odluio da se
prikloni neizbenom. Reeno mi je, mada za ovo nemam dokaza, da su
on i njegov suparnik ostali u dobrim odnosima i da e se vlada preutno
sloiti sa njegovim izborom za predsednika poslanike grupe
Jugoslovenske radikalne zajednice, ako on to eli. G. Cvetkovi
nesumnjivo arko eli da izbegne rascep koji bi se dogodio u

3
Radi se o govoru ministra prosvete Bogoljuba Kujundia u toku verifikacione debate u
Narodnoj Skuptini 3. februara. Njega je Milo Tupanjanin optuio da je mandat dobio
zahvaljujui dopisivanju etiri glasa koje nije dobio, pa da mu mandat nije valjan. Na
to je Kujundi u odgovoru naglasio da nikada u Bosni i Hercegovini ideja Kupinca
/Maekovo imanje, Z.A./ nee pobediti ideju Soluna i Kajmakalana. Vidi, Lj. Boban,
Maek i politika Hrvatske Seljake stranke, knjiga 1, 461/.

77
stranci ako g. Stojadinovi pree u opoziciju sa onoliko sledbenika
koliko moe da okupi.
8. Kako je monik pao? Kvaliteti g. Stojadinovia su baeni u
zasenak njegovom ukorenjenom grekom, ambicijom, koja je glavni
razlog za njegov pad. Bio je demokrata kad je doao na vlast, ali
posedovanje vlasti zavrtelo mu je glavu. Njegova tatina i vera koju je
imao u svoju sposobnost da uspe tamo gde drugi ne mogu, navele su ga
da podceni vrstinu karaktera kneza namesnika i opiranje disciplini
svojih zemljaka. Njegova navika na koju sam esto aludirao, da
bezobzirno postupa sa svima koji su imali veze s njim, ostavila ga je bez
prijatelja u asovima iskuenja. Reeno mi je da su, kad su novosti o
prihvatanju njegove ostavke objavljene po kafanama, ljudi koji se ne
poznaju ustajali i grlili se. Bilo kako bilo, nigde nisam uo ni re aljenja
zbog njegovog odlaska. Sto se mene tie ja ne mogu a da ne oseam
izvesno aljenje za odlaskom oveka koji je bio istaknuta linost, ma
kakve greke pravio. Kao strani predstavnik koji je morao da sarauje s
njim, ja nemam zamerke. Bio je uvek utiv, spreman da slua,
istinoljubiv, mada ponekad neuhvatljiv. U prilikama kada sam inio
prigovore, on je moje primedbe primao bez uvrede; kada je on sa svoje
strane imao da kae neto neprijatno, on je nekako uspevao da pilulu
zasladi. Nedostajae mi njegova ljubaznost i njegov smisao za humor.
9. Da bi se otarasio oveka koga mi je jednom opisao kao "dina
meu patuljcima", knez namesnik je pokazao veliku hrabrost i taktiku
vetinu. G. Stojadinovi mu je dobro sluio oko tri godine i Njegovo
kraljevsko visoanstvo se ne bi odvojilo od njega da nije bio ubeen da
bi njegovo zadravanje ugrozilo prava koje mladom kralju pripadaju po
rodenju. Bivi predsednik vlade je ovek koga je bolje imati za prijatelja
nego za neprijatelja. On je dovoljno beskrupulozan da tendenciozno
upotrebi znanje koje poseduje i moda ak i da tei osveti uz pomo
stranih slubi. Ali knez Pavle, zakljuivi ta mu je dunost, nije odustao
od svog neprijatnog zadatka. Vetina koju je pokazao u izvoenju udara
bila je visokog nivoa jer nije bilo lako zbaciti efa vlade ija su
samopuzdanje i samouvernost bili pojaani naizgled velikom veinom u
parlamentu. Njegovo kraljevsko visoanstvo je na savet dr Koroca koji
je, to e se pamtiti, podneo ostavku na poloaj u vladi odmah posle
izbora, odabralo za svoje orue g. Cvetkovia, koji nema izuzetnih
osobina, ali je vrlo vet lan parlamenta. On je uspeo da podrije poloaj
g. Stojadinovia pre nego to je ovaj shvatio ta se deava. Preostali deo
prie je reen u predhodnim paragrafima ovog izvetaja.
10. Sta rei o novoj vladi i njenim igledima? Kako je ve reeno,
knez namesnik se nadao da e odmah moi formirati vladu u kojoj e
saraivati i Hrvati. Nagovorili su ga da deluje pre nego to su njegovi
planovi bili zavreni. Sadanju vladu stoga treba smatrati kao prelaznu.
Klju za budunost je u rukama dr Maeka. Neobavezujui se on je
osigurao uklanjanje g. Stojadinovia i stvaranje nove vlade koja je
jemstvo za pomirenje. On moe da pomisli da e ekajui povoljnu
priluku moi da stavi g. Cvetkovia u poloaj da e morati ili da prihvati
uslove Hrvata ili da deli sudbinu g. Stojadinovia. Ako je mudar on e
svoje zahteve odrati na razumnom nivou, i omoguiti knezu namesniku
da ostvari dogovor koji je bio u fazi pregovora kad je on bio prisiljen da
deluje. U sadanjem trenutku postojei znaci potkrepljuju miljenje da
e dr Maek, jer je mnogo ojaao svoj taktiki poloaj bez bilo kakve
rtve sa svoje strane, biti doveden u iskuenje da ne prizna svoj predlog
knezu i da obnovi svoje zahteve na nivou slinom ranijem. Nadajmo se
da e on biti dovoljno dobar dravnik da odoli ovom

78
iskuenju i da iskoristi priliku koja se moda nee ponoviti, da okona
ovaj dugotrajan razdor.
11. Takva je istinita pria o dogaaju koji je izgleda toliko zbunio
koliko iznenadio. Neke njene pojedinosti su ak i sada poznate samo
onima koji su uestvovali u tajnoj pripremi; i zato vrlo iskreno molim da
se potuje njen poverljiv karakter. Ne treba da raspravljam o
neprijatnostima, blago reeno, koje bi njeno otkrivanje moglo da
prouzrokuje glavnom akteru drame.4
Imam ast...
R. H. Campbell.
(PRO, FO 371/23738, R 1087/111/67)

4
Foreign Office je potovao ovaj zahtev Campbella. Ocenjeno je da je to izvetaj
visokog nivoa, kakav se mogao oekivati od R.H. Campbella i da ga zato treba
tampati za internu poverljivu upotrebu, ali da ne sme nikako da "procuri". Zbog toga
je broj linosti kojima su tampani izvetaji dostavljani reduciran za polovinu. Pored
toga na svakom primerku je stavljena klauzula: "Skree se panja na posebno
poverljivu prirodu ovog izvetaja, koji mora da se spali odmah posle itanja." Od toga
su izuzeti primerci upueni poslanicima u Atini, Bukuretu, Sofiji i Drau i
ambasadorima u Rimu i Ankari.
A. Noble iz odeljenja za junu Evropu /Southern Department/ Foreign Officea
zabeleio je 20. februara sledee: "Utisak koji se dobijaje da je knez Pavle znatno vei i
hrabriji ovek nego to se pretpostavljalo. Uspeh ili neuspeh njegove smele politike
zavisi pre svega od dve stvari: 1/ Da li e Maek imati dovoljno mudrosti da prihvati
ovu zlatnu priliku za reavanje hrvatskog pitanja na razumnijoj osnovi i 2/ da li e g.
Stojadinovi biti dovoljno lojalan da se uzdri od opasnih intriga. Sa italijanskom
podrkom on moe da izazove razdor u Jugoslaviji. Hrabrost kneza Pavla zasluuje
uspeh i moe je doneti".
(PRO, FO 371/23785, str.54).

79
(...)
16
TELEGRAM KONZULA U ZAGREBU RAPPA POSLANIKU U
BEOGRADU CAMPBELLU
Br. 1 Zagreb, 18. marta 1939.
Nedavni dogaaji duboko su zabrinuli Hrvatsku, gde se veruje da e
se nemaka agresija nastaviti sve veim zamahom. Dolo je do nekoliko
veoma malih demonstracija u korist Nemake i Pavelia, ali je velika
veina stanovnitva ostala mirna i vrsto uz Maeka. I dalje vai
njegovo miljenje da Hrvati jednako gube sa Nemcima kao prijateljima
ili neprijateljima. Ali ovo miljenje ne dele radikalniji lanovi njegove
partije, obeshrabreni sadanjom unutranjom situacijom i oseanjem da
nemaju ta da izgube. Zbog toga, predlozi koje su Nemci nudili nisu
odmah (jedna grupa nedeifrovana) odbacivani. Jedan nemaki predlog
je da bi oni mogli da deluju kao arbitar izmeu Srba i Hrvata. Znaajno
je da Kouti provodi dva dana u Bratislavi pod izgovorom da je u poseti
roacima, a u stvari se smatra da prouava autonomiju Slovake. Veruje
se da iza posete stoji nemaki uticaj.
Osim meunarodne situacije, osea se razoaranje to Beograd nije
jo uvek povukao neki odluujui potez u cilju sreivanja unutranjih
problema. Maekov stav je da se sigurnost moe nai u ujedinjenoj
Jugoslaviji, uz efektivne britanske garancije njenog teritorijalnog
integriteta. On misli da je ve pet do dvanaest. Ovo miljenje je opte
rasprostranjeno u odgovornim krugovima. Ako ne bi uspelo ujedinjenje
Jugoslavije, onda se zagovara britanski protektorat nad Hrvatskom i
Dalmacijom, sa trenutnom okupacijom Splita i Kotora od strane
britanske flote. Maek takoe misli da ako su Srbi sigurni da e sauvati
Srbiju, to on sumnja, oni e rado rtvovati Hrvate i Slovence. Svi se
boje opasnosti suoavanja sa svrenim inom i naglaavaju da Hrvati
nita ne mogu da uine da bi sebi pomogli. Jedina nada je da bi Engleska
mogla spasiti situaciju (jedna nedeifrovana grupa). Ja verujem u dubinu
njihovih antinemakih i antiitalijanskih oseanja, kao i u iskreno
prijateljstvo prema Velikoj Britaniji. Slovenci se oseaju u jo
beznadenijoj situaciji; jue me je pitao urednik vodeeg slovenakog
lista da li imam da im dam neku poruku nade, jer su bez britanske
pomoi potpuno izgubljeni.

T.C. Rapp

(PRO, FO 371/23886, R 1934/032/92)

86
(...)
18
IZVETAJ POSLANSTVA U BEOGRADU FOREIGN OFFICEU
ODELJENJE ZA JUNU EVROPU
/113/2/39/
Beograd, 8. april 1939.
U vezi sa naim dopisom br. 174, od 27. jula, i prethodnom
prepiskom, primili smo od sekretara Turskog poslanstva jo neke
informacije o jugoslovensko-turskom sporazumu, koji je parafiran u
Ankari prolog jula, a koji se odnosi na preseljenje jugoslovenskih
graana turskog porekla u Tursku.
Sporazum do sada nije odobrila nijedna vlada, pa zbog toga nita
nije uinjeno na njegovom izvrenju.
Mi smatramo da je sporazum trebalo da obuhvati povratak svih
itelja turskog porekla iz june Srbije u Tursku, a da se njihov broj
grubo procenjuje na 200.000. Upitan o ovome, turski sekretar je rekao
da ovaj broj nije preteran i da u njega nee biti ukljuena ni jedna osoba
albanskog porekla. Meutim, kao to je, u izvetaju ser A. Ryana br. 96,
od 27. jula 1938. godine, reeno, uopte 1nije lako razlikovati ljude
turske i albanske narodnosti u junoj Srbiji. Saljem kopije ovog pisma
u Ankaru i Dra.

Va ...
Chancery
(PRO, FO 371/23886, R 2765/1021/92)

1
Vidi i dokument br. 5.

88
(...)
41
PRIVATNO POVERLJIVO PISMO POSLANIKA U BEOGRADU
CAMPBELLA DRAVNOM SEKRETARU LORDU HALIFAXU
Beograd, 20. maj 1939.
Potovani dravni sekretaru,
Knez Pavle mi je prekjue rekao da smatra da biste moda eleli da
ujete njegove opte utiske sa puta u Rim.
Ono to ga je iznenadilo vie od bilo ega drugog je oigledna
Mussolinijeva elja da izbegne rat. Govorio je da je Evropi potreban
period od etiri do pet godina mira. Ciano je govorio o dve do tri godine.
Mussolini je nekako zabrinut zbog Danciga, i rekao da je upotrebio sav
svoj uticaj u Berlinu, kao i u Varavi, kako bi spreio da se stvari ne
razviju do ekstrema. Knez Pavle ga je ohrabrivao da nastavi tako i
podsetio na ulogu koju je odigrao u septembru.1 Mussolini, ije je lice na
ovo sinulo, odgovorio je kao da trai odobravanje: "Da, mislim da sam
zaista tada odigrao korisnu ulogu".
Druga stvar koja je iznenadila kneza Pavla bila je da je Mussolini
govorio o Hitleru gotovo sa oduevljenjem. Na osnovu ovog, kao i
drugih indikacija, Njegovo kraljevsko visoanstvo je dolo do zakljuka
da je Osovina nesalomiva. To je bio potpuni preokret (to nije
izneneujue za oveka njegovog ivog temperamenta) jer, ne tako
davno, esto me je pitao da li u Londonu shvataju da je trenutak sazreo
da pokuaju da otrgnu Mussolinija od osovinske klopke.
to se tie Spanije, bourbonski roaci kneginje Olge su mu rekli da
e se Franco u sluaju rata bez svake sumnje priljuiti silama Osovine.
Knez Pavle je stekao utisak (verovatno iz istih izvora) da Mussolini radi
na spreavanju restauracije monarhije. Moda ovde postoji neka veza i
da knez Pavle nastoji da ovo saopti Londonu u nadi da e vlada
Njegovog velianstva potpomoi restauraciji.
Uopteno govorei, izgleda poseta nije uspela da odagna sumnje i
nepoverenje koje je knez Pavle oduvek imao prema Mussoliniju, koga
smatra ubicom kralja Aleksandra. U stvari, rekao je, u poreenju sa
Duceom, Al Capone mora da je bio kultivisan i poboan ovek!
U svemu ovome nema mnogo novih ili interesantnih momenata, ali
kako je knez Pavle eleo da vam ovo saoptim lino, to i inim "zbog
mirne savesti".
Iskreno Ronald Campbell
(PRO, FO 371/23884, R 4495/409/92)

1
Misli se na Mussolinijevu posredniku ulogu na Minhenskoj konferenciji
septembra 1938. godine.

126
(...)
49
STROGO POVERLJIVI IZVETAJ POSLANIKA U BEOGRADU
CAMPBELLA DRAVNOM SEKRETARU LORDU HALIFAXU
Br. 119
/63/35/39/
Beograd, 5. juni 1939.
Moj Lorde,
Bila mi je dunost da u poslednjim izvetajima opiem kako je stav
jugoslovenske vlade, pod stalnim pritiskom iz Berlina i Rima, postao
neumerno povodljiv prema silama Osovine.
2. Ne iznenauje to je to tako. U svakom skorom ratu u kome bi se
Jugoslavija svrstala protiv ove dve sile, ona bi, ukljetena izmeu njih,
sa potencijalnim neprijateljima na svojim ostalim granicama i sa
armijom kojoj skoro u potpunosti nedostaje moderan ratni materijal,
neizbeno doivela sudbinu koja je zadesila Srbiju 1915. godine. Zato
nije udo, iako veina naroda sa simpatijama gleda na zapadne
demokratije, to njegove voe ne vide mogunost do da vode politiku
neutralnosti. Izgleda da su tek nedavno uvideli da e Jugoslavija pod
udarom ratnih prilika biti prinuena da se ubrzo prikloni jednoj ili
drugoj strani, ak iako njena neutralnost ne bude ugroena u samim
poecima rata.
3. Imam utisak da ih manje plai mogunost da Jugoslavija bude
uvuena u rat od ove neopipljive opasnosti kojoj je danas izloena, a
koja vladu baca u defetistiko raspoloenje. Ova opasnost, koja izgleda
paralie jugoslovensku vladu, je dvostrana. Na severu Nemci aktivno
pripremaju teren i u svakom trenutku mogu da izazovu incidente koji bi
im dali povoda za intervenciju. Na jugu Italijani, podsticanjem
iredentistikih pretenzija na Kosovo i ponovnim podsticanjem tinjajue
aktivnosti Makedonskog revolucionarnog komiteta, mogu da izazovu
neugodnosti kad god to zaele. Sve do dana kada jedna ili obe
diktatorske sile odlue da aktiviraju ove mogunosti, one e nastaviti da
ih dre nad glavama Jugoslovena kao garantiju za njihovo dobro
ponaanje.
4. Pored ovih briga, u svesti Jugoslovena postoji i sumnja da li e
uopte neka kombinacija moi da se odupre snagama koje bi sile
Osovine mogle da stave u dejstvo u momentu izbijanja neprijateljstava.
Knez namesnik je opsednut strahom da bi francuska vojska mogla biti
razbijena pre nego to se britanske vojne operacije uopte i osete, kao i
da bi naa mediteranska flota mogla biti ozbiljno ugroena, ako ne i
neto gore, bombardovanjima od strane italijanskog vazduhoplovstva.
Nepotrebno je rei da sam ja, kao i moji ljudi, uinio sve da osujetim
takva razmiljanja. Poslednjih meseci retko sam proputao priliku da u
razgovorima sa nadlenima ovde, od kneza namesnika nanie, izrazim
svoje poverenje u sposobnost zapadnih demokratija da odole prvom
neprijateljskom udaru i da razvijam teoriju da e na kraju pobediti one
zemlje koje imaju prevlast na moru, koje kontroliu svetske izvore
sirovina i koje imaju vee finansijske i ekonomske potencijale.
esto sam govorio da bi Jugosloveni trebalo dobro da pamte kako je
Srbija u prolom ratu bila pregaena, kako se ponovo izdigla kao
Jugoslavija. Ako bi u sledeem ratu napravili pogrean izbor, bili bi
osueni ili na poraz ili neto malo bolje, pod pretpostavkom da su im
pobednike sile bile saveznice. U poslednje vreme mogao sam svoje
argumente da potkrepim injenicama i statistikom u vezi sa
napredovanjem naoruavanja britanske vojske. Zadnjih dana bio sam u
stanju da upriliim da pomorski izaslanik, u vreme njegovih retkih i
kratkotrajnih poseta Beogradu, bude primljen kod kneza namesnika,
kome je podneo veoma zanimljiv izvetaj o njegovoj

138
nedavnoj poseti mediteranskoj floti, kao1 i o samopouzdanju
glavnokomandujueg. Pria kapetana Packera ostavila je dubok utisak
na Njegovo kraljevsko visoanstvo, te joj se on vie puta vraao.
Nedavno mi je rekao da sada veruje da je britansko vazduhoplovstvo,
iako brojano inferiorno u poreenju sa nemakim, danas najjae na
svetu. Ovo je sasvim drugaije miljenje od onog koje je dosada imao.
5. Veliki napredak uinjen u naem naoruavanju, uvoenje stalne
vojne obaveze i druge akcije koje ukazuju na britansku ozbiljnost,
moralni oporavak Francuske, stav predsednika Roosevelta i amerikog
naroda, nova britanska politika organizovanja zajednikog fronta
odbrane protiv agresije, sve je to doprinelo da se slomi verovanje u
nemaku nepobedivost, doskora iroko rasprostranjeno u
jugoslovenskim vladinim krugovima.
6. Zahvaljujui delimino ovoj promeni miljenja i delimino
normalnoj reakciji nakon prvog oka koji je izazvala italijanska
okupacija Albanije, knez namesnik i njegovi ministri izgleda poinju da
se oporavljaju od nervnih napada od kojih su do sada patili. Ima malih,
ali znaajnih, znakova da im se hrabrost vraa. Najznaajnija injenica
koju mogu da navedem kao potvrdu moga gledita je izjava predsednika
vlade, data mom francuskom kolegi,2 da bi se Jugoslavija u sluaju
izbijanja rata za samo nedelju dana prikljuila demokratskim zemljama.
Meutim, prebrzo bi bilo tumaiti ove rei bukvalno; one oznaavaju
manje-vie promenu duha, koju sam primetio u poslednjim razgovorima
sa knezom namesnikom, pa ak i onima sa ministrom spoljnih poslova,
koji je, po prirodi i kao posledica dugog boravka u Nemakoj, posebno
zaplaen od pristajanja uz nju.
Samo pre nekoliko nedelja, g. Cincar-Markovi je odavao utisak da
je veoma nervozan zbog reakcije u Berlinu i Rimu na anglo-tursku
deklaraciju,3 da je bio spreman da razmisli i o rasturanju Balkanske
Antante. Kad smo 4se poslednji put videli, nekoliko asova pred njegov
odlazak za Berlin, sam je rekao da e se nakon povratka posvetiti
ponovnoj konsolidaciji /Balkanske/ Antante. Istog dana je rumunskom
ambasadoru rekao da e u Berlinu (verovatno kao odgovor na zahteve
koji bi oslabili koheziju Antantne) rei da je Jugoslavija lanica bloka
koji se ponosi svojom nezavisnou i koji e se boriti da to sauva.
7. Ovaj moralni napredak vidljiv je u delima kao i u reima. Oko
250.000 ljudi, dvostruko vie od mirnodopskog sastava armije, jo se
dri pod orujem. Ubrzani su radovi na utvrivanju nemake i
italijanske granice. Najvanije je to se prave potrebne pripreme za
dizanje u vazduh mostova i tunela na dve pruge koje povezuju bivu
Austriju i Trst, preko Slovenije.
8. Ma kako umirujui ovi znaci bili, ne sme se pretpostaviti da oni
najavljuju potpunu promenu politike. Uticaj sila Osovine na Jugoslaviju
suvie je jak da bi joj dozvolio da se u sadanjim okolnostima njih
oslobodi. Ona e i dalje morati da se kree vrlo oprezno i izbegava sve
to bi moglo da izazove nezadovoljstvo njena5 dva totalitarna suseda.
"Ne rien faire pour attirer la coup de foudre" je izraz koji spremno
izgovara skoro svaki Jugosloven sa kojim sam razgovarao o poloaju
njegove zemlje.
9. Nemaki voi su ogoreni britanskom politikom, koju oni
oznauju kao politiku okruenja, i to ih moe naterati da izvre veliki
pritisak na kneza namesnika, u vreme njegove sadanje posete Berlinu,
da potpie neto u znak
1
Britanski pomorski izaslanik u Beogradu, kapetan Packer, bio je istovremeno
2akreditovan i u Atini, gde mu je bilo i stalno sedite.
3Francuski poslanik u Beogradu je bio Raymond Brygere (novembar 1937-juli 1940).
4Vidi dokumenat br. 47, napomena br. 1
Cincar-Markovi je posetio Berlin 25. i 26. aprila 1939. godine, posle sastanka sa
grofom
5 Cinom u Veneciji. Vidi dokument br. 44.
Ne navlaiti nesreu na sebe.

139
da se Jugoslavija izvukla iz zamke demokratskih zemalja i pridruila se
silama Osovine. Bie mi lake ako se knez namesnik i njegov ministar
vrate cele koe. Iz6 tog razloga, kako sam javio svojim telegramom br.
125, od 31. maja, traio sam od Njegovog kraljevskog visoanstva da
me primi uvee pred njegov odlazak. Ostao sam s njim u razgovoru
skoro dva sata i uinio sam sve to sam mogao da ga ohrabrim da ne
popusti pred nekim nasrtljivim zahtevima koji mogu biti postavljeni.
Moju istrajnost nije umanjila ni poruka marala Goeringa, koju mi je
proitao, poslata preko jugoslovenskog poslanika u Berlinu. U poruci se
naglaavlao da su Nemaka i Jugoslavija komplementarne i potrebne
jedna drugoj; da je Jugoslavija predodreena da igra vodeu ulogu na
Balkanu; da "ako se ta desi na Balkanu" (ovde je njegovo kraljevsko
visoanstvo prekinuo svoje itanje i reklo: "Ovaj deo mi se nita ne
dopada"), bie dunost jugoslovenske vlade da sagleda gde lee pravi
interesi njenog naroda, ali ako izabere pogrean put (ili rei istog
znaenja) izazvae duboko, lino aljenje marala koji gaji tople
simpatije i oduevljenje za jugoslovenski narod i njegove upravljae. U
jednom delu, ijih tanih rei ne mogu da se setim, bio je sadran
nejasan nagovetaj da se neki sporazum mora postii.
10. To me je nagnalo da upozorim Njegovo kraljevsko visoanstvo
da ne potpisuje pakt o nenapadanju i da sledeeg dana ponovim moje
primedbe ministru spoljnih poslova. Jedan obian instrument ove vrste,
ma kako izgledao bezazlen, izazvae pogrene i nesrene utiske u
mnogim zemljama. To7 je, ta vie, nepotrebno jer takve obaveze ve
sadri Keloggov pakt, iji su potpisnici obe zemlje. (Ministar spoljnih
poslova je vrteo glavom kao da je eleo da kae da mu ovaj argument ne
bi mnogo vredeo). Ako bi se prihvatili principi jednog bilateralnog pakta
o nenapadanju, Nemci e verovatno pokuati da u njega ubace i neke
uslove koji bi izmenili ceo njegov karakter. Jugoslavija je sigurna sve
dok uva svoju nezavisnu poziciju; jednom li prihvati uslove, njena
pozicija e postati neizdriva. I knez namesnik i g. Cincar-Markovi
sluali su me paljivo, ali ni jedan nije pokazao da deli moje miljenje i
ja ne laskam sebi da sam na njih ostavio utisak. Moje sumnje su samo
vie pojaane posetom g. Subotia, dan nakon odlaska kneza namesnika
i Cincar-Markovia, kod kojih je svakako bio radi konsultacija. Kada
sam pomenuo pakt o nenapadanju, Suboti nita nije rekao, ali je
izgledao kao krivac. Brzo je promenio predmet razgovora da bi mi
ispriao ta se izmeu njega i Cincar-Markovia odvijalo po pitanju
naputanja Drutva naroda, to je jo jedan od zahteva koji Nemci mogu
da postave. G. Suboti, vatreni pobornik Drutva /naroda/, kao to vae
lordovstvo zna, vrsto je odvraao svoga efa da na to ne pristane. Kada
ga je Cincar-Markovi pitao kojim argumentima bi mogao da otkloni
pritisak, dobio je vrlo vet odgovor da se mesto u Savet /Drutva
naroda/, poloaj koji trenutno dri Jugoslavija, rotacijom dodeljuje i
zemljama Male Antante, te da Jugoslavija nema pravo (naroito ako je
dat uz nau rtvu, kao to mislim da e biti) bio bi dovoljan da ulije
malo preko potrebnog ohrabrenja.8
Imam ast...
R.H. Campbell
(PRO, FO 371/23884, R 4708/409/92)

6
7
Dokument br. 44.
8
Vidi dokument br.44, napomena br. 1.
Vidi dokument br. 56.

140
50
PRIVATNO POVERLJIVO PISMO POSLANIKA U BEOGRADU
CAMPBELLA DRAVNOM SEKRETARU LORDU HALIFAXU
Beograd, 14. jun 1939.
Potovani dravni sekretaru,
Veliko Vam hvala na Vaem pismu od 6. juna i poruci za kneza Pavla,1
kojom mu zahvaljujete na dostavljenim utiscima o njegovoj poseti Rimu,
a koju sam ja duno predao prole noi. Oigledno je bio veoma
zahvalan.
Otiao sam da ga vidim u 9h i sa njim ostao do posle llh. Za to vreme
smo razgovarali o mnogim stvarima, a izvestio me je i o svojoj poseti
Berlinu.
Pokuau, to je mogue kraim crtama, da Vam to ponovim.
Pre svega, njegove impresije o trojici ljudi sa kojima se susreo.
Hitlera je opisao kao oigledno velikog oveka, ali opasnog;
samovoljan i sposoban da bude prilino okrutan; pun tatine.
Goering je, kae, anahronizam; pripada danima Wilhelma Tella;2
prijatan ovek, iji je gangsterski karakter ublaen "bon-enfant" licem.
Ribbentropa je smatrao prilino glupim, ali sa zlokobnim i
smrtonosnim uticajem. Kad god je Hitler govorio protiv Engleske,
Ribbentrop ga je podsticao.
Ono to ga je najvie iznenadilo kod ove trojice je previe umiljena
tatina, koja ih je, po njegovom miljenju, inila jo opasnijima nego to
bi bili inae, mada bi se u nekim prilikama na tu osobinu moglo igrati.
Ovo su, predpostavljam, generalne impresije. Interesantna je injenica
da ih je knez Pavle stekao. Njegovo kraljevsko visoanstvo je dolo do
zakljuka da Nemci ne ele rat jo dve do tri godine. Jedan od razloga je,
smatra, to oni ne ele da budu uvueni u rat, ako je to mogue, sve dok
je predsednik Roosevelt u Beloj kui. Nadali su se da e on ili odustati od
ponovne kandidature ili nee uspeti da ponovo pobedi na izborima.
. Hitler je ostavio utisak da eli da bude razuman u vezi sa Dancigom, i
rekao je neto o "odustajanju" (izraz kneza Pavla) od Slovake.
S druge strane, Njegovo kraljevsko visoanstvo misli da nemake
voe ne veruju da bismo mi uli u rat zbog Danciga i pored naih
garancija. (Izgleda vrlo poeljno, ako je to njihovo iskreno miljenje,
pronai nain da shvate svoju greku).
Postoji, takoe, stalna tendencija omalovaavanja britanskog
naoruanja. Lako je, rekao je Hitler, napraviti deset topova, snimiti ih
deset puta i uiniti da izgleda kao da ih je stotine.
Ako je knezu Pavlu reena istina, onda mi se to ini znaajnim. Hitler
mu je ispriao, kae, da se veoma boji da e Mussolini uleteti u neki
ishitreni in koji bi mogao da provocira rat. Do sada ga je obuzdavao uz
velike tekoe da ne3 napadne britansku flotu u Mediteranu, za vreme
abisinijske kampanje, ali se boji da bi Mussolini mogao da uradi slino i
sada. Knez Pavle je Hitleru odgovorio da uopte ne deli njegovo
miljenje. Za vreme njegove posete Rimu, stekao je utisak da je rat
poslednja stvar koju Mussolini eli.
Druga stvar koja me je iznenadila bila je da je Hitler izjavio knezu
Pavlu da nije nita znao o okupaciji Albanije sve do nekoliko sati pre
okupacije. Ribbentrop je ovo potvrdio (pitam se da li je to tano).
U vie prilika knez Pavle mi je rekao da su nemake voe ljute na
Englesku koja, izjavili su, odbacuje sva njihova pribliavanja. Ostavili su
na njega utisak, rekao je, uobraenih i neurotinih ljudi koji pate
zbog
1
2
Vidi dokument br. 41.
3
Wilhelm Tell, vajcarski legendarni nacionalni junak iz XIVveka.
Misli se na italijansko-etiopski rat 1935/36 godine.

141
neuzvraene ljubavi (ovde sam uskoio, naravno, da izloim nae videnje4
sluaja). Hitler se posebno gorko alio zbog Anglo-turske deklaracije.
Kada je knez Pavle rekao da je ona usmerena prema Italiji pre nego
prema Nemakoj, Hitler je uzviknuo: "Dobro, zato onda oni (vlada
njegovog velianstva) nisu tako rekli? Bio sam tako ljut na Turke da sam
otkazao naredbu za isporuku velikih topova za Dardanele i umesto njima
aljem ih u Svarcvald".
Njegovo kraljevsko visoanstvo sa svoje strane nije elelo nita drugo
da kae osim da je zauzelo odluan i nezavisan stav. Verovatno je iz tog
razloga i izvukao ivu glavu. Lino verujem da Nemci nisu dovoljno
sigurni u Jugoslaviju da bi rizikovali nepotreban pritisak na nju. Ovako
vienje izgleda da je proizalo iz injenice da je u jednom trenutku, kad
se govorilo o Engleskoj, Goering rekao knezu Pavlu da su Nemci uli da
je on potpisao tajni ugovor sa vladom Njegovog velianstva. Kad je
njegovo kraljevsko visoanstvo poreklo ovakvu optubu, kae da je
Goering uzviknuo: "Rekao sam Rimu da ne veruje sve to uje iz Sofije".
Usred ove primedbe se povukao, kao da je shvatio da je rekao suvie.
Knez Pavle mi je saoptio jo jednu informaciju o Bugarskoj: da je
Kjoseivanov, u nedavnom razgovoru sa jugoslovenskim poslanikom u
Sofiji, zakljui da je na prevashodni motiv u anglo-turskoj deklaraciji
bio da istaknemo Turke kao protivteu slovenskom elementu na Balkanu,
jer ne elimo da on bude suvie jak. Ostale poruke su bile sledee:
1) da je knez Pavle uo od jednog panskog roaka knjeginje Olge
(Bourbon) da Italijani veoma vredno pomau, novcem i drugaije,
falangistiki pokret u Spaniji u nadi da e spreiti restauraciju, a izgraditi
faistiku dravu. "Zato - pitao je knez Pavle - mi nismo uinili vie za
paniju? Nije dobro boriti se protiv Mussolinija u gumenim rukavicama;
mora se upotrebiti sopstveno oruje. Dobro bismo uradili da se
angaujemo u toj maloj, prljavoj raboti, ne samo u Spaniji, ve i u Italiji,
gde moemo lako da izazovemo nezadovoljstvo reimom";
2) da je Njegovo kraljevsko visoanstvo ulo iz pouzdanog izvora (ne
u Berlinu) da napreduju nemako-sovjetski kontakti, da ih vodi general
Sirovv5 koji neprestano putuje od Berlina do Moskve.
Vratimo se na trenutak na Berlin. Naravno, nema mogunosti da se
sazna ta je istina od onoga to je knezu Pavlu reeno. Njegovo
kraljevsko visoanstvo je i samo svesno toga, mada izgleda da izdvaja
Goeringa koga je od ranije poznavao i prema kome osea izvesnu slabost.
Neu vas zamarati, u ve ionako dugom pismu, mojim udelom u
razgovoru. Dovoljno je rei da sam ispravio sve nemake pogrene
interpretacije, koje su mogle ostaviti neki utisak na kneza Pavla. Osim
toga, sebi sam dozvolio tu i tamo uzgredne upadice, jer iz linog iskustva
znam da one mogu biti efektnije od onih 6koje su namerno upotrebljene da
na njega utiu i koje on kao takve odbija.
Iskreno Va
Ronald Campbell
(PRO, FO 371/23885, R 5148/409/92)
4
5Vidi
dokumenat br. 47, napomena br. 1.
General Jan Sirovy, predsednik vlade "narodnog skupijanja" u ehoslovakoj,
formirane u vreme minhenske krize 22. septembra 1938. godine. /Vid D. Luka, Trei
Rajh
6
i zemlje jugoistone Evrope, II, Beograd 1982, 201/.
Dravni sekretar lord Halifax na ovo pismo je odgovorio kratkim dopisom poslaniku
Campbellu 5. jula 1939. godine, u kome je izrazio zahvalnost knezu Pavlu za dobijene
informacije i izrazio zadovoljstvo to je Pavle "na izvanredan nain obavio zadatak koji
je morao biti neprijatan, a da nije ugrozio stvarne interese zemlje." Pored toga on je
ovlastio Campbella da uveri kneza Pavla da su preduzete sve potrebne mere kako bi se
spreilo da se Campbellov izvetaj dovede u vezu sa njegovim razgovorom s Pavlom.
(PRO, FO 371/23885, R 5143/409/92).

142
(...)
66
POVERLJIVO PRIVATNO PISMO POSLANIKA U BEOGRADU
CAMPBELA DRAVNOM SEKRETARU LORDU HALIFAXU
Bled, 8.jul 1939.
Dragi moj dravni sekretaru,
Moja ena i ja smo ruali sami (knjeginja Olga je bila odsutna) sa
knezom Pavlom, jue na Brdu - kratka vonja od Bleda. Za vreme ruka i
itav sat ili jo vie posle ruka on je govorio sa zauujuom slobodom.
Svakome ko ga je sluao bilo je jasno gde lee njegove simpatije i elje.
Govorio je sa gnuanjem o nacistikom reimu; o Nemakoj koja eli
da pokori svet, itd. (Kako izgleda, Nemci nisu ba mnogo postigli
dovukavi ga u Berlin). U stvari, govorio je tako kao da oekuje da se
uskoro nae u ratu i sa Nemakom i sa Italijom. Iao je ak dotle da je
otkrio neke od svojih vojnih planova; ali me je zamolio da nita ne
stavljam napismeno i rekao da e Vam on rei sam ako bude u stanju da
ode u London.1 Gotovo svaka reenica je bila proarana oajnikim
molbama za orujem. "Imam milion i po sjajnih boraca - rekao je - ali
kako da se oni, bez valjanog oruja, suprotstave tenkovima i bornim
kolima?"
On je opet u prilino nervoznom stanju zbog prenapregnutosti. U
vladi nema nijednog ministra koji bi mu bio od bilo kolike pomoi i sada
praktino rukovodi zemljom sam. To je jedan od razloga zato mi je
toliko stalo da vidim hrvatsko pitanje reeno - kao to se nadam da e
moi da bude - jer bi to ulilo malo sveeg ivota u vladu koja je alosno
nehatna. No, mada je u nervoznom stanju, njegov moral je dobar. Jo ne
tako davno on je mislio o tome kako bi mogao da ostane izvan rata, a
sada govori da e drati Nemce u ahu, dok e Italijane izbaciti iz
Albanije u more!
Njegove misli su i dalje usredsreene na Solun i na potrebu da se on
odri otvorenim. "Zato britanski Generaltab - pitao je - ne poalje jedan
ili dva puka u Egipat, spremna da budu prebaeni u Solun kako bi
pomogli da se Grci uvrste?"
U vezi s tim, uzgred mi je rekao da je nemaki poslanik u jednom
nedavnom razgovoru sa jugoslovenskim ministrom spoljnih poslova,
otvoreno pravdao italijansku okupaciju Albanije poto je deo nemako-
italijanskih ratnih planova da zauzmu Solun i da se probiju do Carigrada.
To je, naravno, uvealo bojazan, koju je Njegovo kraljevsko visoanstvo
neko vreme gajilo, da e Nemci, zbog tekoe da poanju brz uspeh
(potreban za moral njihovog naroda) na zapadnom frontu, odluiti da
pregaze Balkan u nekom ranom periodu rata. Uzgred reeno, ako je moj
nemaki kolega govorio "en connaissance de cause", njegove primedbe
uteruju u la tvrdnje, koje su knezu Pavlu izneli u Berlinu herr Hitler i
Ribbentrop, da su oni saznali za albansku avanturu samo nekoliko sati
ranije.
Ja se odista nadam da e on biti u mogunosti da poe u London. To
e za njega biti fiziki i duhovni odmor i dae mu novu hrabrost. Imao
sam najpre nelagodno oseanje da izvrdava moda iz straha da ne
ozlovolji Nemce, i pored svoje posete Berlinu, ali razgovarajui s njim
jue, bio sam siguran da iskreno eli da ide samo ako mogne.
1
U to vreme knezu Pavlu je ve bio upuen poziv da doe u privatnu posetu kralju
Georgeu. Vidi dokument br. 46, 53 i 68.

173
Ako poe, neu biti u mogunosti da Vam poaljem jo jedno pismo
pre nego to stigne. Mislim da nema nita posebno to bi trebalo da
kaem tom prilikom, izuzev da je ponaanje koje treba imati prema
njemu najbolje ono kojim moemo mirno pokazati da smo uvereni u
svoju pobedu ako bi Nemci bili toliko glupi da nametnu rat.
Iskreno Va
RONALD CAMPBELL
(PRO, FO 371/23876, R 5736/20/92)

174
(...)
78
POVERLJIVO PRIVATNO PISMO OTPRAVNIKA POSLOVA
U BEOGRADU SHONA M. INGRAMU, FOREIGN OFFICE
Bled,11.avgust 1939.
Dragi moj Maurice,
Knez namesnik je ljubazno pozvao moju enu i mene na ruak na
Brdu, 7.avgusta. Mada sam imao sasvim kratak razgovor s Njegovim
kraljevskim visoanstvom, moda ti je stalo do toga da dobije kratak
izvetaj o onome to se desilo.
2. Drutvo je bilo sasvim neformalno; pored kneza Pavla i kneginje
Olge i njihova dva sina, bili su prisutni kralj Petar, vojvoda i vojvotkinja
od Kenta, grof i grofica Toerring1 i gospoa Ralli. Knez Pavle, koji je
izgledao bolestan i umoran, povukao se odmah posle ruka.
3. Pored njegove operacije, od ijih je posledica oigledno jo trpeo,
bilo je jasno da su on i kneginja Olga veoma uivali u svom boravku u
Londonu. (Vojvoda od Kenta, s kim sam imao razgovor posle ruka,
rekao mi je da je dejstvo na kneza Pavla, koji je bio uopte nervozan i
deprimiran kada je stigao, bilo veoma primetno i da je veoma cenio
dodeljivanje Ordena podvezice). Knez Pavle je oito bio impresioniran
odlunou sa kojom se narod u Engleskoj pripremao za sve to moe da
ga zadesi; i rekao mi je da je uo da je snaga naeg vazduhoplovstva sada
gotovo, ako ne i sasvim, jednaka snazi nemakog. Ali je izrazio
zabrinutost zbog poloaja na Dalekom istoku, a posebno zbog dejstva na
evropsku situaciju ako, usled prekida pregovora u Tokiju, mi naemo za
nuno da poaljemo deo flote u kineske vode i moda oslabimo svoje
pomorske snage u Sredozemnom moru. Takoe ga je brinula mogunost
da Japan zakljui vojni savez sa Nemakom i Italijom. Sa druge strane,
oito mu je bilo prijatno zbog odluke da se zaponu vojni pregovori sa
Rusima, to je znailo, nada se on, da se nai pregovori s njima blie
zadovoljavajuem kraju. Nije nita drugo pomenuo u vezi s evropskom
situacijom, niti je govorio o odnosima svoje zemlje s Nemakom i
Italijom.
4. Za vreme tog opteg razgovora, trudio sam se koliko god sam
mogao da umirim kneza Pavla u pogledu nae sposobnosti da
savlaujemo razne tekoe i opasnosti sa kojima smo suoeni.
5. Rekao sam Njegovom kraljevskom visoanstvu da jo nisam
razgovarao sa jugoslovenskim vlastima o avionima i kreditima koje je
vlada Njegovog velianstva spremna da im stavi na raspolaganje, a on
me je zamolio da to ni ne inim dok ne bude u stanju da to prodiskutuje
sa svojim ministrima. Raspitivao se o nedavnoj poseti naeg
vazduhoplovnog ataea Londonu (Macdonald ga je video neposredno pre
odlaska) na nain koji me je naveo na pomisao da se moda nada da e
od nas dobiti vie aviona nego to mu je bilo ponueno u Londonu. Ja
sam se opredelio za to da mu kaem kako smo mi znatno poveali svoju
ponudu Jugoslaviji - pogotovo s obzirom na nae sopstvene potrebe i
potrebe onih zemalja kojima smo obavezni da pomognemo - i ja sam
siguran da on ceni napore koji se u tom pogledu ine kako u Londonu
tako i ovde. On je, meutim, oigledno bio razoaran to ne moemo da
isporuimo dugonose Blenheiime i ja sam stekao utisak da on ba ne eli
mnogo kratkonosu varijantu.
to se tie hrvatskog pitanja, knez Pavle nije izgledao sasvim tako
optimista kao njegov predsednik vlade. Rekao je da je s Maekom uvek
tako: pet koraka
1
Vojvotkinja od Kenta i grofica Toering bile su sestre kneginje Olge.

211
napred, a tri nazad. Izgleda, meutim, da je opte miljenje da je sada
sporazum praktino postignut.
Jo jedna ili dve take zasluuju, moda, da budu pomenute u vezi s
posetom Brdu.
I moja ena i ja mislimo da se kralj Petar znatno razvio otkako smo ga
videli pre godinu dana; on ne samo da ima mnogo vie samopouzdanja,
ve pokazuje i znake znatne snage u odluci.
Vojvoda od Kenta mi je rekao da mu je grof Tering rekao prethodne
moi da mi nikada ne bi trebalo da stupimo u rat zbog Danciga, na ta mu
je Njegovo kraljevsko visoanstvo dalo prikladan odgovor.
Knez Pavle mi je ukazao, u jednom momentu naeg razgovora, na to
da ne voli da se formalno belee razgovori u kojima on uestvuje.
Uvek Tvoj
Terence Shone
(PRO, FO 371/23786, R 6591/20/92)

212
(...)
92
IFROVANI TELEGRAM POSLANIKA U BEOGRADU
CAMPBELLA FOREIGN OFFICEU
Br. 232
Beograd, 20.septembar 1939.
Knez namesnik mi je uruio aide-memoire molei da se intervenie
kod Ministarstva fmansija Njegovog velianstva i kod Engleske banke da
posreduju kod Federal Reserve Bank iz Njujorka za dodeljivanje kredita
jugoslovenskoj vladi u iznosu od dvadeset miliona dolara a da garancija
bude jugoslovensko zlato u Londonu.
2. U aide-memoireu se dalje kae da kredit ne bi odmah bio otvoren u
dolarima, ve da e on Narodnoj banci Jugoslavije omoguiti (grupa
nedeifrovana)1 (da uz garanciju) engleskog zlata u Americi i Kanadi
englesko zlato konvertuje u dolare do iznosa od dvadeset miliona i da
vri potrebna plaanja.
3. Poverljivo. Njegovo kraljevsko visoanstvo je objasnilo da su ove
isplate uglavnom za ratni materijal, koji je urgentno potreban i izrazio je
nadu da e se uiniti sve da se izae u susret ovom zahtevu.2

(PRO, FO 371/23886, R 7839/656/92)

1
Misli se na jugoslovensko zlato koje je u maju 1939. deponovano kod Engleske Banke
u Londonu. Vidi dokument br. 19 i 21.
2
Foreign Of'fice je odgovorio Campbellu telegramom br. 302 od 29.septembra 1939. u
kome ga je obavestio da vlada SAD nije raspoloena za takav aranman. Sugerisano je
da se jugoslovenska vlada direktno obrati amerikoj vladi i ako ne uspe da dobije
traeni zajam uz garantiju zlata deponovanog u Londonu, da jedan deo zlata prebaci
brodom u Njujork.
/PRO, FU 371/23886, R 8083/656/92/

240
(...)
115
PRIVATNO STROGO POVERLJTVO PISMO OTPRAVNIKA
POSLOVA SHONA CADOGANU, FOREIGN OFFICE
Beograd, l.decembar 1939.
Dragi moj Cadogane,
1. Knez namesnik je poslao sino po mene i ja sam razgovarao s
Njegovim kraijevskim visoanstvom vie od jednog sata, mada je on
patio od estokog napada lumbaga i oigledno bio umoran i trpeo bolove.
Kao i obino, razgovor je obuhvatao sve vrste tema; Njegovo kraljevsko
visoanstvo tako brzo prelazi s predmeta na predmet, a ponekad se vraa
i unazad, tako da nije lako sve to srediti kasnije. No, ja u pokuati da
podnesem izvetaj o zanimljivijim delovima razgovora.
2. Poto sam izrazio dobre elje povodom 21. roendana Jugoslavije,
na ta je knez Pavle odgovorio da su mu one potrebne, Njegovo
kraljevsko visoanstvo je postavilo pitanje, kao to to uvek ini, o
prilikama u Engleskoj i Francuskoj, te da li smo sigurni da emo se
odupreti svakom nemakom napadu, i tako dalje. Potrudio sam se, koliko
god mi je to bilo mogue, da ga umirim na uobiajeni nain. Meni je, kad
se radi o Engleskoj, pomoglo samo Njegovo kraljevsko visoanstvo, koje
je reklo da se upravo video sa Boom Banjcem,1 koji se vratio iz
Engleske pod snanim utiskom svega to je tamo video. Njegovo
kraljevsko visoanstvo je upitalo da li mi ve dobijamo naoruanje i
avione iz SAD u bilo kojim koliinama, na ta nisam mogao da
odgovorim. Moda mi je postavio to pitanje u nadi da emo mi uskoro
biti u boljem poloaju da mu isporuimo neto naoruanja.
3. to se tie Francuske, Njegovo kraljevsko visoanstvo je reklo da je
ulo da tamo ima prilino boljevike propagande, putem letaka, kojoj
francuske vlasti dosad nisu bile u stanju da stanu na put. Takoe je
izrazio zabrinutost zbog oskudice aviona u francuskim snagama, o kojoj
je uo iz vie izvora, ukljuujui - kako izgleda - i ovdanjeg francuskog
poslanika. Dok smo razgovarali o Francuskoj, pomenuo sam veliki napor
koji predstavlja odravanje pet miliona ljudi pod orujem - osobito kada
nisu u dejstvu (o emu sam itao u jednom skoranjem telegramu Ronnie
Campbell-a). On se s tim sloio, ali je bilo jasno da ga je iznenadio broj
Francuza pod orujem i dodao da je uo da je duh britanskih trupa u
Francuskoj izvrstan i da bolje podnose napor mirovanja nego Francuzi.
4. Govorei o Nemakoj, knez Pavle je rekao da je uo da se vre
promene u nemakom Generaltabu, mada nije naveo nikakve
pojedinosti. Cuo je takoe da se odnedavno popravila prehrambena
situacija. Nije li to udno u zimu? Rekao sam da se seam kako sam
proitao u jednom od naih obavetajnih izvetaja da se veruje da su
Nemci ostavili na stranu znatne zalihe namirnica u cilju da ih puste u
promet kada im se bude najbolje isplatilo da to uine s take gledita
unutranjih prilika.
5. to se tie Holandije i Belgije, Njegovo kraljevsko visoanstvo je
reklo da je upravo ulo kako su Belgijanci ponovo veoma zabrinuti jer
misle da bi Nemci mogli napasti njih ili, verovatnije, Holanane. Knez je
oigledno verovao da je uglavnom belgijski kralj bio zasluan to je
zaustavljena nemaka invazija Holandije pre kratkog vremena, stavljajui
jasno do znanja
1
Banjac Boo, roen u Dubrovniku, bio je predstavnik jugoslovenskih brodarskih
drutava u Londonu. Vratio se u zemlju 1931.godine. Bio je najvei brodovlasnik u
Jugoslaviji i prvi stranac koji je postao lan Lloyda u Londonu. Posedovao je 100.000
akcija kompanije "Trepa" Mines i bio jedan od direktora. /FO 371/23888, R
6062/6062/92/

317
da bi to smatrao kao napad na Belgiju i da bi ne samo lino pritekao u
pomo Holananima, ve i dopustio francuskim i britanskim trupama da
koriste belgijsku teritoriju protiv Nemaca.
6. Njegovo kraljevsko visoanstvo nije imalo dovoljno ravih rei za
sovjetsku invaziju Finske. Knez je rekao da je godinama pokuavao da
ubedi ljude u Engleskoj, koji su navodili da je sovjetska vlada postala
dobar demokratski reim, na ta su Staljin i Co. odista liili! Jasno se
videlo da je veoma uznemiren mogunou tenjeg zblienja Rusije i
Nemake, naroito u pogledu ovog dela sveta. Bilo je jasno da on uopte
ne sumnja u istinitost izvetaja (koji sam pomenuo u svom nedavnom
izvetaju) da je centrali Kominterne u Beu Gestapo nedavno dozvolio da
produi svoju delatnost na Balkanu. Njegovo kraljevsko visoanstvo je
potvrdilo da su nemaka i boljevika propaganda aktivne - kako izgleda
zajedniki - i u Hrvatskoj i u Makedoniji. Rekao je da se u Nemakoj
obrazuje ustaki centar i da je makedonski terorista Mihajlov, koji je
nedavno bio u vajcarskoj, nemako orue. Na ovdanjem Univerzitetu
upravo se odigrala jo jedna antifrancuska, antibritanska i prosovjetska
demonstracija (kada su Francuzi2 pokuali da tu prirede proslavu u ast
pokojnog admirala Gueprattea) knez Pavle je aludirao na to i rekao:
"Moramo preduzeti mere protiv takvih stvari". alio se da su profesori
Univerziteta - meu kojima i jedan Francuz -u velikoj meri zasluili
prekor to su ohrabrivali3 leviarske ideje meu studentima - naroito u
vreme Blumovog reima.
7. Njegovo kraljevsko visoanstvo je izrazilo da je u velikoj meri
razoarano neuspehom svojih napora da se poboljaju odnosi izmeu
Maarske i Rumunije. Knez se oevidno pribojavao da bi Maari, u
sluaju da Rusi ugrabe Besarabiju, mogli da umariraju u Transilvaniju.
Ponovo se vratio na izvetaje koje sam Vam poslao u svom telegramu br.
108, od 25.novembra, i pismu od 27.novembra, koji kao da pruaju dokaz
o moguem dosluhu izmeu Rusije, Maarske i Bugarske o podeli
Rumunije, ako i kada se prui za to prilika.4 Rumune je gotovo estoko
korio to ne uine ustupke Maarskoj, mada nisam imao utisak da je
mislio ba na teritorijalne ustupke. Osuivao je nedavne govore
Gafencua5 a i Csakya6 kao nepomirljive, kojima kao da nedostaje
sagledavanje stvarnosti.
8. Razgovor je tada neizbeno skrenuo na Bugarsku i na kralja
Borisa. Knez Pavle je rekao da Bugari sada treba da prime od Nemake
jo 100 aviona i razno drugo naoruanje. (Upravo samo uli iz
poverljivog izvora da Nemci isporuuju Bugarima 300 protivavionskih
topova i 1000 vozila. Nismo naisto ta je to, ali pokuavamo da
saznamo). Knez Pavle ih, meutim, nije izriito spomenuo, mada je rekao
da mu je poznato da znatne koliine naoruanja jo uvek idu iz Nemake
za Bugarsku. Njegovo kraljevsko visoanstvo mi je proitalo izvetaj
jednog od svojih poslanika na strani u kome stoji da je belgijski poslanik
na istom poloaju (koji je oenjen erkom jednog biveg bugarskog
predsednika vlade i u tesnom kontaktu je sa bugarskim politikim
ivotom) izjavio da je kralj Boris veoma mnogo pod nemakim uticajem.
(Za ovo me je posebno zamolio da tretiram kao strogo

2
Vidi dokument br. 116, napomena 5 i dokument br. 121, paragraf 3.
3
Misli se na vladu narodnog fronta u Francuskoj od 1936.godine.
4
U Foreign Officeu nisu verovali u mogunost da se Maarska udrui sa SSSR radi
podele Rumunije jer "Maari isuvie mrze Ruse i nemaju u njih poverenja" /FO
371/23757, p.289/.
5
Grigore Gafencu, ministar spoljnih poslova Rumunije.
6
Istvan Csaki, ministar spoljnih poslova Maarske.

318
poverljivo). No, nastavio je knez Pavle, kralj takoe veoma dobro pazi da
ostane u dobrim odnosima s Rusima kako bi izvukao to je mogue vie
koristi iz svake situacije koja bi mogla da nastane u tom delu sveta.
Mnogo vie je bilo govora o kralju Borisu na dobro poznati nain, to
nije potrebno da ponavljam. Uinio sam ono malo to sam mogao da
priguim te sumnje u Njegovo velianstvo i Bugare, ali bojim se da
nisam imao u tom vie uspeha nego obino. Njegovo kraljevsko
visoanstvo smatra da su Turci, Jugosloveni, Grci i Rumuni nai istinski
prijatelji u tom delu sveta.
9. Tada smo doli na Italiju. Knez Pavle je rekao da se upravo video
sa svojim ministrom vojnim, koji mu je rekao da Italijani premetaju
svoju teku artiljeriju s italijansko-francuske na italijansko-jugoslovensku
granicu. ta bi to moglo da znai? Kada sam natuknuo da bi to moglo biti
upereno protiv nemake ili ruske (ili zajednike) pretnje Balkanu, knez
Pavle je izneo miljenje da Italijani moda vrebaju priliku da preduzmu
akciju protiv Jugoslavije na isti nain kako su Rusi dejstvovali u Poljskoj,
tj. pokuali bi da obezbede sebi ono to ele ako bi neko drugi upao na
Balkan. On oigledno nije mislio da bi nemaki prodor na Balkan nuno
uveo Italiju u rat na strani saveznika. Kada sam rekao da mi se ini
nemoguim da se Nemaka, Rusija i Italija saglase u pogledu uticajnih
zona, ili bilo kako da to nazovemo, na Balkanskom poluostrvu, knez
Pavle se nije usprotivio, ali je natuknuo da bi imperijalistike ambicije
Rusije mogle, razumljivo, da skrenu ka Persiji, Indiji, itd. Pre nego to
smo ostavili temu o Italiji, njegovo kraljevsko visoanstvo je izrazilo
miljenje da se Ciano okrenuo protiv Nemaca (uglavnom zbog
neuljudnog Hitlerovog postupka prema njemu prilikom njihovog
poslednjeg sastanka), dok je Mussolini u srcu ostao vatreni oboavalac
Fhrera i smatrao bi slom nacistikog reima u Nemakoj kao pretnju za
svoj sopstveni poloaj u Italiji. "U svakom sluaju", dodao je on, "zar bi
iko mogao imati poverenja u Italijane s obzirom na njihovu raniju
istoriju?"
10. Knez Pavle me je potom zapitao o naim odnosima sa Japanom
koje, rekao je, smatra da su od velike vanosti zbog opasnosti od
sovjetsko-japanskog pribliavanja. Rekao sam da mislim da mi
napredujemo u pravcu reavanja znaajnih tekoa s Japancima, ali da su
Amerikanci, u poslednje vreme, zauzeli otriji stav u pogledu meanja
Japana u prava stranaca u Kini (nedavni govor g. Greva, itd.). Njegovo
kraljevsko visoanstvo je odgovorilo u tom smislu da shvata nunost da
se Amerikanci dre u dobrom raspoloenju, ali da su oni suvie skloni da
nas i druge ljude ostave na cedilu kada doe dotle. On se oigledno plaio
da bi Japanci mogli da sklope neki sporazum s Rusima u pogledu
Dalekog istoka, to bi omoguilo Rusima da naine vie tete u Evropi, a
Japancima da nam prilino nakode na Dalekom istoku, i to ne samo u
Kini. Na to sam odgovorio; bilo ta da su Rusi u stanju da uine na polju
propagande, njihova stvarna vojnika snaga je neizvesna (sa im se
Njegovo kraljevsko visoanstvo sloilo) i da Japanci nisu u stanju da se
upuste u dalje avanture koje bi ih, moda, uvukle, pre ili posle, u
neprilike s Amerikancima (u pogledu ega je Njegovo kraljevsko
visoanstvo bilo oigledno skeptinije - "oni imaju treu po jaini flotu
na svetu," itd.).
11. Toliko o spoljnim poslovima. No, ima jedna ili dve stvari koje
mislim da treba da dodam, uz ostala pitanja.
12. U poetku razgovora knez Pavle je primetio: "Situacija s minama
je bolja, zar ne?" Iz neke docnije napomene bilo je jasno da ima u vidu
mere Admiraliteta za uspenu borbu protiv magnetskih mina koje su
postavili Nemci; ali ja, po ijoj se glavi za poslednjih nedelju dana
motalo samo pitanje

319
koje se ticalo rudnika, smatrao sam da on misli na tekoe s
jugoslovenskom 7vladom oko britanskih rudarskih kompanija i na izvoz
ruda u Nemaku ! No, i to je bilo upravo isto tako dobro, poto mi je
prualo priliku da izrazim nau zabrinutost zbog mogunosti da novi
"komesarijat" velike koliine ruda uputi u Nemaku8. Rekao sam 9da je
Nixon upravo stigao da vodi pregovore s jugoslovenskim vlastima i da
e tek vreme pokazati da li je situacija bolja. Mislim da sam uverljivo
izneo Njegovom kraljevskom visoanstvu od kolike je vanosti za nas
ovo pitanje sa gledita blokade, upotrebivi argument za koji je postojala
najvea verovatnoa da e mu se svideti - naime da e isporuke
Nemakoj takvih minerala kao to su bakar i antimon u iole znaajnim
koliinama moi da poslue samo produavanju rata. Njegovo kraljevsko
visoanstvo je pribeglo, naravno, uobiajenim protivargumentima o
tekom poloaju Jugoslavije i njenoj ivotnoj potrebi za naoruanjem
koje mi i Francuzi ne moemo da isporuujemo, itd. ali je nagovestilo da
e mu biti drago da primi Nixona i izvukao sam od njega neto to je, po
mome miljenju, ravno obeanju: da emo, ako zapadnemo u stvarne
tekoe s Jugoslovenima, moi da mu izloimo svoj sluaj.
13. U pogledu unutranjih poslova, knez Pavle je izneo neke zamerke,
kao to neretko ini, o srbijanskim politiarima kojima, rekao je, uvek
ita bukvice. Zakljuio sam, s druge strane, da hrvatski ministri u
kabinetu jo uvek ostavljaju povoljan utisak na njega. Meutim, bio je
ispunjen sumnjom u probitanost skorih izbora (koje Hrvatska seljaka
stranka eli da bi osigurala svoj poloaj u Hrvatskoj) zbog opasnosti od
nemake, boljevike i italijanske propagande. Smatram da sve to znai
da je mogunost domae krize, o kojoj smo poslednjih nekoliko dana
prilino mnogo sluali, sada manja; ali, nisam zadovoljan unutranjom
situacijom i sumnjam da je knez Pavle, u dubini due, mnogo
zadovoljniji od mene.
14. Izvinjavam se zbog tako dugog pisma; ali, poto sam u poslednje
vreme imao tako malo prilike da razgovaram s ljudima u Ministarstvu
spoljnih poslova ili sa kolegama, mislio sam takoe da dam prilino
potpun izvetaj o tom razgovoru. Zamolio bih da se s ovim postupa kao
posebno poverljivim, poto mi je Njegovo kraljevsko visoanstvo reklo
vie nego jednom da ne voli takve zabeleke.
Uvek Va
Terence Shone

(PRO, FO 371/23757, R 11439/2613/67)

7
Nesporazum je nastao zbog dvostrukog znaenja rei "mines" - mine i rudnici.
8
Dravni sekretarijat za rude i metale osnovan je u cilju otkupa celokupne proizvodnje
rudnika i topionica radi izvoza u zamenu za naoruanje.
9
Vidi dokument br. 110, napomena 2.

320
(...)
141
PRIVATNO I POVERLJIVO PISMO POSLANIKA CAMPBELLA
A. CADOGANU, FOREIGN OFFICE
Privatno i tajno
Dragi Cadogan-e.
Beograd, 25. mart 1940.
1. Knez Pavle mi je rekao 21. marta da ne moe da razabere ta
rimokatolika crkva ovde smera. Proitalijanske anti-maekovske
pamflete koji su rasturani po Hrvatskoj, raznosili su rimokatoliki
(hrvatski) svetenici. Tragovi tog pokreta vodili su ak do stareine
rimokatolikog univerziteta. Njegovo kraljevsko visoanstvo mi je onda
reklo u najstroem1 poverenju, da je po reima poslanika Sjedinjenih
Amerikih Drava, koji je prisni prijatelj papskog nuncija, monsinjor
Felici njemu rekao da ovdanji rimokatoliki svetenici imaju naredbu da
idu na ruku separatizmu u Hrvatskoj. Oito je da se radi o ideji (o kojoj se
izgleda, Vatikan i italijanska politika slau) o nekoj vrsti bloka
rimokatolikih drava. On ne moe da shvati da se rimokatolici tako
ponaaju. On je uvek bio prema njima fer i pomagao im je, pa je ak
dolo ovde do revolucije kada je on pokuao da utvrdi njihova prava
putem Konkordata.2 U svakom sluaju smatra da je ideja o bloku
rimokatolikih drava budalatina s italijanskog gledita, jer ako ita bude
oteralo Slovene u naruje Rusije, to e ih naterati (Uporeujem svoj
telegram Saving br. 5 od 14. januara, paragraf 1).
2. Knez Pavle mi je potom ispriao jednu neobinu priu. On je 15.
marta uvee odluio da 16. marta ode u Sloveniju na vikend. Nije to
rekao nikome sem svom prvom autantu, generalu Hristiu. Italijanski
v/ojni/ i/zaslanik/ je 16. marta uinio posetu generalu Hristiu i rekao:
"Knez namesnik ide u Bosnu, zar ne?". General je rekao "ne". "Ali on
nekud ide, zar ne?". General Hristi je porekao da zna bilo ta o takvoj
jednoj nameri od strane Njegovog kraljevskog visoanstva. Italijanski
v/ojni/ i/zaslanik/je tada rekao: "Zato to e moda da se desi neki atentat
ili nesrean sluaj. Moj poslanik je eleo da Vam to kaem".
3. Knez Pavle nije mogao da razabere ta upravo predskazuje demar
italijanskog v/ojnog/ i/zaslanika/. Da li nije bilo nieg u njihovoj tvrdnji i
da su Italijani samo eleli da se dodvore iz nekog razloga ili da li je bilo
neeg u tome a oni da su eleli da isfabrikuju neki alibi, on nije znao. No,
i u jednom i drugom sluaju, kako su oni saznali da on odlazi? Kao to je
rekao, niko sem njegovog prvog autanta nije znao za njegovu odluku da
napusti Beograd (koju je doneo jednu no pre toga) - izuzev batovana
Njegovog kraljevskog visoanstva, jednog Nemca po imenu Merke.
4. Da li su oni smerali da ubiju njega, ili d-ra Maeka, ili da obese
Predsednika Vlade - nije umeo da kae, a ako je tako, u koju svrhu?
5. Bilo je znakova aktivnosti od strane Pavelia (vid. priloeni
izvetaj), neto to je moda imalo veze sa demarom italijanskog
v/ojnog/ i/zaslanika/ i njegovom priom i sa anti-maekovskim
pamfletom.
6. Takoe mu je bilo reeno da se u Jugoslaviji sada nalazi izvesni
Herr Buss,* jedan od njopasnijih lanova Gestapoa koji je bio u
Bukuretu u vreme

1
2
Arthur Bliss Lane.
0 Konkordatu videti Britanci II, 573-576.
*Buss je, oito, veoma blizak Neuhausenu i njegovo "pokrie" je, kako mi kau,
trgovina metalima.

408
kada je ubijen Calinescu3 i u Beu u vreme Dolfuss-ove pogibije.4s
Pomenuo jejedno uhvaeno pismo koje je bilo upueno Neuhausen-u
(vid. moje pismo od 14. januara o.g., poslednje u toj seriji) koje je
govorilo o "nekoliko glava koje e moda morati da padnu".
Pitao se imamo li mi bilo kakva sredstva da saznamo neto o tome ta
je upravo svrha prisustva Herr Bussa ovde.
Njegovo kraljevsko visoanstvo je primilo tu stvar na izgled prilino
olako, alije bio u nedoumici ta sve to moe da znai.
Uvek Va
Ronald Campbell

Prilog
Izvetaj jugoslovenskog poslanika u Vaingtonu od 1. marta 1940.
god. Da ga deifruje ef ifrantskog odeljenja. Strogo poverljivo. Lino
za ministra. U jednom pismu iz Bolonje, Paveli izvetava ovdanji
Glavni tab ustaa da e u vrlo kratkom vremenskom razmaku moi da
stvori nezavisnu Hrvatsku poto su sve smetnje otklonjene i sporazum u
tom smislu postignut izmeu Hitlera i Mussolinija. To bi moglo da se
desi odmah, ali je za izvesno vreme odgoeno poto se oekivao pogodan
trenutak da bi bio pripremljen teren kako bi narod doekao "oslobodioce"
s oduevljenjem.
To je prvi put za etiri godine da je Paveli komunicirao lino
pismom pisanim iz Bolonje. Saljem foto-kopiju prvom potom.

3
Predsednika rumunske vlade Armanda Calinescua ubili su pripadnici Gvozdene garde
septembra
4
1939.
Austrijski kancelar Dolfus ubijen je za vreme neuspelog nacistikog pua u Beu jula
1934. godine.
"Franz Neucsausen, ef nemakog Saobraajnog biroa u Beogradu, Goringov
poverenik za Jugoslaviju sa velikim ovlaenjima. Preko Saobraajnog biroa ila je
nemaka privredna i druga pijunaa.

409
(...)
162
SLUBENA BELEKA DRAVNOG SEKRETARA LORDA
HALIFAXA O RAZGOVORU S KNEGINJOM OLGOM
London, 17. maj 1940.
Jugoslovenska knjeginja Olga pozvala je jue na aj Lady Halifax i
mene u Doresteru, pre nego to je danas otila za Jugoslaviju.
Pred kraj vremena koje sam tamo proveo, Njeno kraljevsko visoanstvo
je reklo da bi elela da mi postavi jedno pitanje, za koje je bila sasvim
sigurna da e je knez Pavle ispitivati kada se vrati. ta bi mi uradili ako
Italija napadne Jugoslaviju?
Rekao sam Njenom kraljevskom visoanstvu da treba, naravno, da
uinimo sve to je u naoj moi da bismo pomogli, ali da nije nikako
dobro praviti se da su stvari drugaije nego to jesu i moramo priznati da,
ako Italijani, kao to predpostavljam da je verovatno, budu minirali ulaz u
Jadransko more, flota po svoj prilici nee biti u stanju da uini mnogo, a
da u drugoj glavnoj stvari - avijaciji mi, naravno, bacamo sve to
moemo u bitku na Zapadu, iji je ishod sasvim nemogue proricati.
Izgledalo je da Njeno kraljevsko visoanstvo prihvata to kao neto to
je u veoma velikoj meri ona oekivala, i samo me je zamolila da se
raspitam o porudbini aviona koju je jugoslovenska vlada uinila pre
izvesnog vremena u ovoj zemlji i da uinim sve to je mogue da se ti
avioni prebace u Jugoslaviju.
Rekao sam da u sa svakako raspitati, ali da se plaim da e sadanje
okolnosti neizbeno oteati ovoj zemlji da odvoji /za druge/ vojne avione
koji su njoj potrebni.
H/alifax/
17. maja 1940.
(PRO, FO 371/25031, R 6165/191/92)

446
(...)
198
IFROVANI TELEGRAM POSLANIKA U BEOGRADU
CAMPBELLA FOREIGN OFFICEU
Br. 482
Strogo poverljivo
Beograd, 25. jul 1940.
Vano Moj telegram br. 464
Saznajem da u ovoj zemlji postoje elementi, naroito u Srbiji koji
razmiljaju o iskoriavanju nezadovoljstva zbog proosovinske politike
sadanje vlade za izvravanje dravnog udara i istovremeno
proglaavanje zajednikih ciljeva sa Velikom Britanijom. Ovi elementi
tvrde da mogu da raunaju na pomo patriotskih organizacija kao to su
"Narodna odbrana", Pravoslavna crkva, znaajni delovi vojske i naroito
seljaci. Kae se da je navodni plan "Narodne odbrane", koji predvia
istovremeno dravni udar i u Bugarskoj koji bi izvela Agrarna partija, sa
kojom su elementi o kojima je re u tesnom kontaktu, sledei:
1. Zadravanje dinastije u Jugoslaviji sa mladim kraljem, a uklanjanje
namesnika, ako treba i silom.
2. Nasilno uklanjanje kralja u Bugarskoj i zakljuivanje ofanzivnog i
defanzivnog saveza sa Jugoslavijom, kao prvi korak ka Jugoslovensko-
bugarskoj federaciji.
3. Hrvatima e biti ponuena mesta u vladi.
4. Napad Jugoslavije na Albaniju, pokretanje revolucije tamo kao
povod da se Italija izazove na rat. Ali ova predloena akcija nekim
jugoslovenskim patriotama izgleda znaajnija nego vladi Njegovog
visoanstva.
5. Deklaracija o zajednikim ciljevima sa Velikom Britanijom i
pokuaj da se obezbedi oruana pomo SSSR-a.
6. U sluaju nemake invazije, pruiti maksimalni vojni otpor i
sprovoditi maksimalne sabotae.
Oigledno je da plan zahteva hitno priznavanje nove vlade od strane
vlade Njegovog velianstva, ponudu saveza i svu vojnu pomo koja bude
mogua. Dravni udar bi bio vremenski usaglaen sa momentom kada bi
vlada Njegovog velianstva imala najvie mogunosti da prui pomo sa
Srednjeg istoka.
2. Jo uvek nema dovoljno informacija o mnogim esencijalnim
pitanjima, kao to su pravi obim podrke planu za koju se tvrdi da postoji
i u ovoj zemlji i u Bugarskoj i prema tome o ansama za uspeh, ali ja se
oseam obaveznim da obavestim da se takav plan razmatra, iako za sada
u veoma ogranienim krugovima, i da se oekuje da vlada Njegovog
velianstva odigra svoju ulogu u tome.
3. Moje je miljenje, nezavisno od primedbi zbog nasilnih metoda
koje se predviaju, da dok god sile Osovine ne budu oslabljene porazima
namera vlade Njegovog velianstva da izazove sukob na Balkanu izmeu
Nemake i Italije, s jedne strane, i Rusije i Turske, s druge strane, bie
pre suzbijena nego podrana prevremenim nastojanjem da se sprovede
plan na ovim linijama. Takode smatram, iako svako miljenje izraeno u
korist nae stvari treba ohrabrivati, da bi bilo krajnje opasno da
Poslanstvo, a preko njega i vlada bude na ma koji nain uvuena u
pomaganje takvog plana ije bi pojedinosti mogle da izau na videlo, i
koji, prema mojim sadanjim saznanjima, moe da predstavlja samo plan
nezadovoljnih srpskih opozicionih elemenata, bez podrke zemlje kao
celine, a u tom sluaju bi smo

502
dobili razjedinjenu i oslabljenu Jugoslaviju, koja e tako postati jo bolji
teren za delovanje Osovine. Stoga sam dao instrukcije da takav plan
nipoto ne treba da ohrabruje ni jedan od lanova Poslanstva ako bi doao
u kontakt sa njegovim predlagaima. U pogledu opasnosti da se plan, uz
sve ono to on podrazumeva, prerano aktivira, smatram da bi ste eleli da
uinim sve to je mogue kako bih stavio do znanja da to vlada Njegovog
velianstva ne odobrava.
4. Dodao bih da ni jedan lan Poslanstva nije preduzeo nikakvu
inicijativu za traenje kontakata sa tvorcima ovog plana, koji su i jedino
odgovorni za njega.1
(PRO, FO 371/25033, R 6426/415/92)

1
Vidi odgovor Foreign Officea na ovaj izvetaj pod rednim br. 201

503
(...)
201
IFROVANI TELEGRAM FOREIGN OFFICEA
POSLANIKU U BEOGRADU CAMPBELLU
Br. 383
VANO
STROGO TAJNO
London, 3. avgust 1940.

Va telegram br. 482.1


Potpuno delim gledita izraena u paragrafu 3, posebno prvu
reenicu. Plan izgleda prevremen, ali bi kasnije mogao biti od
prvorazredne vanosti vladi Njegovog velianstva. Stoga se ja uglavnom
slaem s instrukcijama koje ste ve dali, a takoe se slaem da bi trebalo
usmeno da ukaete na to da taj plan, sada, ne uiva podrku vlade
Njegovog velianstva. Meutim, inei tako, bio bih srean ako biste Vi
takoe ukazali da glavni razlog zato vlada Njegovog velianstva usvaja
taj stav jeste taj to ona smatra da je sporno pitanje od takve vanosti da
eventualni uspeh nekog takvog plana ne treba da bude doveden u pitanje
preuranjenom akcijom, a jo posebno u trenutku kada ona nije u stanju da
zagarantuje bilo kakvu podrku. Meutim, nikakav plan ne moe da
iziskuje podrku vlade Njegovog velianstva koji bi sadrao u sebi
izvrenje bilo kakvog nasilja prema namesniku.
(PRO, FO 371/25033 R 6426/415/92)

1
Vidi dokument br. 198.

506
(...)
263
PISMO POSLANIKA U BEOGRADU CAMPBELLA DRAVNOM
SEKRETARU EDENU
Lino i
strogo poverljivo
Beograd, 14. januar 1941.
Potovani dravni sekretaru,
Pre neko vee, u prilino slobodnom razgovoru, posle veere, u
Poslanstvu knez namesnik mi je rekao da jedva eka 6. septembar ove1
godine, kada e se, kada kralj Petar bude preuzeo kraljevsku vlast,
smesta povui sa svih poloaja u upravljanju zemljom. Rekao sam mu da
sigurno ne moe to da uini. Kazao je da je reen da tako uini. Nijedan
dan nee nastaviti da vri svoje sadanje dunosti. Ja sam ga ponovo
odvraao od te odluke i rekao mu da ne vidim ko bi mogao da upravlja
zemljom umesto kralja, jer e on jo uvek biti samo deak. Ko e
obrazovati vladu i kakve e savetnike Njegovo velianstvo nai? Na
prijatelj je rekao da mu je sve jedno: "To je njihova stvar". Podsetio sam
ga da mi se letos na Brdu alio da je on jedini ovek u zemlji koji ne
moe da radi ta hoe: kritikovali bi ga ako bi ostao na poloaju posle 6.
septembra 1941, ako bi ga napustio, optuivali bi ga da "ostavlja deaka
na cedilu"; u stvari, bio bi kriv ma ta uinio. Ja sam dokazivao da treba
da uini ono to izgleda najbolje po zemlju, a to izvesno iziskuje da ne
treba da sasvim napusti rukovoenje njenom vladom. On je, meutim,
odgovorio da namerava da2 to uini.
Danas mi je Channon rekao da se ta tema javila u razgovoru sa njim
i da je razabrao iz napomene kneza Pavla da bi on odmah napustio svoj
posao u septembru da nije rata i da razmatra mogunost da nastavi u
nekom svojstvu. Nadam se da je tako i predlaem da uinim to god
mogu, diskretno i korisno, da ga u to ubedim, ukoliko mi Vi ne date
suprotne instrukcije. Po mom linom miljenju, ini mi se da je veoma
potrebno da on ostane da bi odrao jugoslovensku spoljnu politiku na
pravom putu posle rata. Mogao bi da rukovodi samo spoljnim poslovima,
preputajui kralju zadatak da se postara o jako potrebnim reformama
(delotvornost, okonanje korupcije) za koje bi jedan mlad kralj bio bolje
osposobljen. Channon i ja smo se sloili da bi u svakom sluaju bilo
potrebno (ako on treba i dalje da ostane) da ga zamoli kralj i, moda, neki
drugi ovde, a takoe, po mogunosti, i vlada Njegovog velianstva na
ovaj ili onaj nain. Takoe smo pomiljali da su njegove napomene u
razgovoru sa mnom bile namenjene iznuivanju miljenja vlade
Njegovog velianstva.
Problem je kako da se nae naina da ovo Poslanstvo doe u dodir sa
kraljem Petrom i da obezbedi njegovo poverenje u toku narednih meseci.
Surevnjivost sa kojom Nemci nesumnjivo paze na njega i potreba da se
ne kompromituje i izbegne sve to bi liilo na naputanje naeg
osvedoenog prijatelja u korist sunca koje se raa - sve to i zahtevi
tekueg posla ne ine ovo ba tako lakim. Nadam se da e moda biti
mogue da se neto uini preko g. Sittersa kapelana Poslanstva, koji je
mnoge godine proveo ovde, savetujui se o osnivanju mesne hrianske
zajednice mladih ljudi /Y.M.C.A./. On je u odlinim odnosima sa knezom
Pavlom i kneginjom Olgom i njihovom decom, a takoe i sa kraljem i
uiva njihovo poverenje. tavie,
1
Kralj Petar II je 6. septembra navravao 18. godina i po Ustavu postajao punoletan i
preuzimao
2
presto.
Vidi dokument br. 262, napomena 1.

587
pretpostavljam da e, ako sve bude ilo kako treba, knez Pavle, zbog toga
to je do sada snano verovao u to da su interesi njegove zemlje povezani
s naim, sam razmotriti stvar i nai naina.
Izgleda da je kralj Petar sasvim prijatan deak, jo uvek prilino mlad
za svoj uzrast, i silno zaokupljen svim to je mehaniko - automobilima i
avionima naravno - i bioskopom i svim to lei iza ekrana, i to mu daje
smisao za amerike stvari. Interesovanje za kinematografiju, meutim,
takoe daje g. Sittersu mogunost (koju on esto koristi), poto je odlian
kino-amater i na kraljev zahtev sa njim snima filmove u njegovim
dnevnim zanimanjima - uenju, igri, poseivanju vojnih i vazduhoplovnih
jedinica itd. - ove za prikazivanje u zemlji. Jer, knez Pavle je izvodio
kralja Petra i slao ga da poseuje razne delove zemlje (moglo bi biti
korisno da se ovo poslednje neto vie praktikuje). Ima ih koji kau da
kralj ne poklanja svom vaspitanju vremena i panje koliko bi trebalo i da
se ne ini dovoljno da on odraste. To moda treba pripisati prirodnoj
naklonosti za brzu vonju motornog vozila. Drugi kau da Nemci ine
sve to je mogue da bi nametnuli svoj uticaj, ali je teko potvrditi te
stvari; a ja mislim da moemo smatrati da e knez Pavle, uprkos tome to
je njegovo vreme do krajnosti zauzeto, nai naina da tako to sprei.
Knjeginja Olga je rekla g. Sittersu, u poverenju, da joj se ne svia uticaj
nekih deaka oko njega sa gledita dobrog ponaanja, te verskog i
moralnog uzgoja i zamolila je Sittersa da pokua da uvede drukiji i
ozbiljniji tip deaka u njegovo drutvo. Sitters pokuava da se lati tog
delikatnog zadatka.
Odnosi izmeu kralja Petra i kneza Pavla, kneginje Olge i njihovih
sinova (od kojih je stariji, knez Aleksandar, ogroman i odlian deak, star
oko 15-16 godina), na osnovu svih osmatranja koja sam imao prilike da
vrim, jednom rei su izvanredno dobri, iskreni i srdani. Prema onome
to je video, i Channon misli isto. Meutim, nesumnjivo e biti
smutljivaca i spletki. Pada mi na pamet da bi bilo mogue pojaati
oseanja i divljenje kralja Petra prema Velikoj Britaniji i britanskim
stvarima, prilazei mu sa pitanjima vrednosti britanske tehnike.
Razgovaram o tome sa Channonom. Mogu li da Vam estitam na Vaem
ponovnom imenovanju na Va sadanji poloaj?
Iskreno va
R.J. Campbell
(PRO, FO 954/33, Yu/41/1)

588
(...)

280
IFROVANI TELEGRAM POSLANIKA U BEOGRADU
CAMPBELLA FOREIGN OFFICEU
Br. 246
Beograd, 15. februar 1941.
F1 mi je dobrovoljno izjavio, 14. februara, da je papski nuncije2 u
razgovoru sa ministrom spoljnih poslova ili pomonikom ministra rekao
da se papa boji da su izgledi Italije za mir mali i da je zamolio da
Ministarstvo im vidi kakvu ansu da se ouva mir, time upozna nuncija.
On je takoe urgirao da Jugoslavija ne treba da prua otpor Nemcima,
niti da odbije njihov zahtev da preu preko jugoslovenske teritorije. F se
raspitao kod jugoslovenskig poslanika u Vatikanu da li je ovaj savet
zvanino dao papa.
2. F mi je takoe rekao (a) da je meu subverzivnim elementima
uhapenih u Hrvatskoj veliki broj jezuita; literatura naena kod njih
pokazuje da rade za Pavelieve interese. (b) Rimokatoliki kler radi
meu podreenim katolicima u korist Italije.
(PRO, FO 371/30244, R1183/162/92)

1
2
Knez Pavle. Vidi dokument br. 267, napomena 1.
Papski izaslanik /Apostolski nuncije/ u Beogradu Mgr Ettore Felici, imenovan jula
1938. godine. Britansko poslanstvo ga smatralo sposobnim diplomatom i ocenilo da ne
voli faistiki reim u Italiji, ali da podrava italijansku spoljnu politiku ako se ne
razilazi sa pogledima Vatikana. U suprotnom je otvoreno kritikovao. Knez Pavle je
skrenuo panju britanskom poslanstvu da Felici meu predstavnicima neutralnih
zemalja istupa antibritanski. IFO 371/25037, p. 247-248/.

608
281
IFROVANI TELEGRAM POSLANIKA U BEOGRADU
CAMPBELLA FOREIGN OFFICEU
Br. 256
Hitno
Lino i tajno.
Beograd, 16. februar 1941.
Moj telegram br. 242.
F1 mi je rekao, u strogom poverenju, da su Hitler i Ribbentrop,
slatkoreivo traili da se Jugoslavija pridrui Trojnom paktu, inei taj
zahtev to je mogue primamljivijim uveravanjem2 da nee traiti
prelazak trupa niti korienje jugoslovenske eleznice. Pristupanje ne bi
ukljuivalo nikakve obaveze (F je komentarisao da bi one dole kasnije).
F je primio telegram od predsednika Roosevelta u kome ga ovaj savetuje
protiv ustupaka i upozorava na ovlaenja po zakonu o zajmu i najmu da
pomogne bilo koji narod koji je napadnut ili ugroen. F je na to ironino
primetio, da je samo zbog ovoga on bi naravno, potpisao Trojni pakt.
Meutim, on je bio mnogo poastvovan ovim telegramom.
2. Hitler i Ribbentrop su otvoreno govorili o odluci da napadnu
Bugarsku i Grku poto moraju proterati Britance iz baza i sa aerodroma
u Grkoj, ak spominjui neophodnost da dou u Atinu. Potekle su
krokodilske suze to se to mora uiniti, tvrdei da je on stvarno eleo mir
na Balkanu.
3. Nemci su napadali Veliku Britaniju to Hitlera nikada nije razumela
uprkos njegovim razliitim naporima. Ribbentrop se ovoj temi vraao
nekoliko puta.
4. Nemci nijedanput nisu pomenuli invaziju na Veliku Britaniju ali se
izgleda potpuno pouzdaju u predstojeu veliku podmorniku kampanju.
5. F je rekao da mora priznati da je jako zabrinut zbog toka koji
dogaaji poprimaju.
6. Na pitanje da li ima ikakve ideje kakva e biti budua akcija
Jugoslavije u ovakvim prilikama, odgovorio je: "Dobiti u vremenu".
7. Prednje je iskljuivo za informaciju vlade Njegovog velianstva. U
ovoj fazi on nije eleo da kae Grcima taku 2 iz straha da ih ne uplai.3
(PRO, FO 371/30222, R 1230/165/92)

1
2Knez Pavle.
Misli se na razgovore prilikom tajne posete Dragie Cvetkovia i Aleksandra Cincar-
Markovia Fulu i Berhtesgadenu, 14. februara 1941. godine. /Vidi vie kod V. Terzi,
Slom Kraljevine Jugoslavije 1941,1, 341-351/.
3
0 poseti Cvetkovia i Cincar-Markovia u Fulu i Berhtesgadenu i razgovorima sa
Ribbentropom i Hitlerom slinu kratku informaciju dao je dravnom sekretaru Anthony
Edenu i jugoslovenski poslanik u Londonu Ivan Suboti 21. februara 1941. godine. On
je tom prilikom nastojao da minimizira znaaj posete, poto je potvrdio da Hitler i
Ribbentrop nisu postavili nikakav politiki ili teritorijalni zahtev Jugoslaviji, sem to su
je pozvali da se to pre odlui da pristupi "novom poretku" koji se ostvaruje u Evropi.
Suboti je dodao da ova poseta lii na period minhenske politike britanske vlade i da je
pogreno to se u Velikoj Britaniji toj posveti upuuju kritike, jer je ona samo "Idee de
bireau" /kancelarijska ideja/, na to je Eden odgovorio da je to "idee" javnog mnjenja, te
da bi britanska vlada vie volela da vidi jugoslovenske ministre kako idu u Ankaru.
/PRO FO 954/33, beleka od 21. II 1941/.

609
(...)
293
IFROVANI TELEGRAM POSLANIKA U BEOGRADU
CAMPBELLA FOREIGN OFFICEU
Br. 304
NEPOSREDNO
TAJNO
Beograd, 25. februar 1941.
Kraljevu poruku sam predao 24. februara.1 F je rekao da je na to
pitanje veoma teko dati odgovor i iscrpno je naveo razloge. Oni se svode
na sledee: Ministar vojni i naelnik Generaltaba su ukazivali na
beznadenu vojnu situaciju u kojoj Nemci mogu da odseku severne
armije i napadnu iz rumunskog Banata ka uu moravske doline (severne
armije ne mogu se povlaiti, poto bi Hrvati rekli da ih naputaju. Cak i
kada bi bilo odlueno da se povuku, vojne vlasti ukazuju na krajnje
tekoe komunikacija i ishrane na brdovitom jugu). Postoji oskudica
municije za teku artiljeriju, to ne moe da se obezbedi zbog specijalnog
kalibra. Potom, vlada je podeljena na one, koje je ve pomenuo, koji su
za akciju i drugih, koji tvrde da e gradovi biti sravnjeni sa zemljom.
Seljaci koji ne budu pobijeni bie upropaeni, a zemlja ostavljena u
gorem stanju nego posle prolog rata. Situacija bi bila takva da bi
Jugoslavija bila ostavljena s vojskom od oko 250.000 ljudi na krajnjem
jugu, osuenih da se bore za vladu koja bi moda napustila zemlju. F je
rekao da se Maek, ije je dranje bilo tako zadovoljavajue do pre
otprilike deset dana, sada u velikoj meri pokolebao zbog Tursko-
Bugarskog sporazuma.
Izmeu ovih /stavova/ F mora da odlui ta je u interesu naroda.
Nikad jo nije imao da donese tako teku odluku, a njegov poloaj
staratelja jo pojaava tekou. Rekao je da nema vojnikog znanja da
pobija svoje vojne savetnike koji posmatraju pitanje naravno sa isto
vojnikog gledita.
2. Ja sam obrazlagao da je on, bez sumnje, suoen s potrebom da vri
izbor izmeu zala, ali da je sudbina (? izostavljena grupa) Rumunije
izvesno gora. Ne sumnjam da se on lino sa tim slae. Ja sam isticao da je
izbor politiko pitanje, a da srpski narod eli akciju. Izgledalo je da i on
tako misli. Sloili smo se da su njegovi vojni savetnici defetisti.
3. Ja sam, takoe, predao poruku dravnog sekretara, ali poto on nije
pokretao pitanje turske akcije, smatrao sam da je najbolje da mu
samoinicijativno ne saoptim poslednju reenicu paragrafa 3 telegrama
br. 22 iz Kaira, upuenog meni u nadi da e nam moda neto rei o
odluci za dejstvovanje nezavisno od turske akcije.2
4. F je obeao da e uiniti sve to moe da bi odgovor bio dat na
vreme kako bi stigao dravnom sekretaru po njegovom dolasku u Ankaru
26. februara.
5. Diskretno pokuavamo da za akciju F-a obezbedimo podrku
opozicije. Jutros sam pokuao da ohrabrim naelnika Generaltaba.
Ponovljeno Ankari telegramom br. 116, Atini telegramom br. 107.

(PRO, FO 371/30205, R1621/73/92)

1
2
Vidi dokument br. 291, 295 i 299.
Iz beleke na margini originala dokumenta vidi se da je telegram br. 22 iz Kaira samo
ponovljeni tekst telegrama iz Atine br. 261. Vidi dokument br. 288.

623
(...)
296
PISMO POSLANIKA U BEOGRADU CAMPBELLA
DRAVNOM SEKRETARU EDENU
Privatno i
Strogo poverljivo
Beograd, 28. februar 1941.
Potovani dravni sekretaru,
Knez namesnik mi je rekao 24. februara da razni politiki lideri,
opozicioni kao i vladini, kako sam razabrao, a posebno Maek, ine
napore da ga ubede da ostane i posle kraljevog punoletstva kao neke vrste
kancelara. Rekao im je da to apsolutno odbija. Oni treba da obrazuju
krunski savet ako ele da upravlja mladim kraljem. Oni su navaljivali, a
on je uzvraao da je apsurdno pretpostavljati da budunost Jugoslavije
treba da poiva na ivotu jednog oveka. Ako bi prihvatio njihov zahtev
doveo bi u sumnju itav svoj poloaj i dranje. On bi samo rizikovao da
ozbiljno izazove kraljevu zlu volju. Jedina stvar koju je izvesno uspeo da
sprovede jeste da ouva neokrnjenom svoju reputaciju zbog potene
nezainteresovanosti (uvek mu je polazilo za rukom da ostane u pozadini)
i on eli da to tako i odri. Sve u svemu, ako bi prihvatio predlog tih
lidera nanelo bi tetu dinastiji.
Poznato mi je iz drugih izvora da se taj pokuaj ini i dodao bih da je,
prema jednoj verziji, knez, iz oseanja dunosti, odobrio taj pokret. Na
jednoj ili dve strane ta ideja, koja je poznata (iako jo ne iroko),
izloena je kritikama. Maek se ne moe smatrati potpuno
nezainteresovanim u njegovom zalaganju, poto on svakako strahuje od
srpskih uticaja na kralja, koji tee i uspevaju da preovladaju,
ugroavajui hrvatske ciljeve, a knez, kao pobornik sporazuma sa
Hrvatima, verovatno bi branio te ciljeve.
Za nas bi bilo dobro da pratimo prilino pomno ta zbivanja i da
motrimo da li bi britanska podrka za dalje odravanje kneza na vlasti
bila poeljna u svim okolnostima, to jest, da li postoji ozbiljna opozicija.
Ve sam Vas nedavno izvestio o tom predmetu u svom pismu od 2.
januara1 i telegramu br. 2 od 8 februara
Iskreno Va
R.I. Campbell
(PRO, FO 371/23884, R 3185/409/92)

1
Vidi dokumenta br. 263 i 264.

626
(...)
311
IFROVANI TELEGRAM POSLANIKA U BEOGRADU
CAMPBELLA FOREIGN OFFICEU
Br. 370
HITNO
STROGO TAJNO
Beograd, 9. mart 1941.
Va telegram br. 290,1 telegram br. 652 Kairu.2
1. Mnogo je raznih i upornih glasina o sastanku sa Hitlerom ili
Ribbentropom, ili sa ovim drugim i Cianom u Nemakoj ili (?
Slovakoj). Ne mogu da dobijem potvrdu vesti da je do takvog sastanka
dolo. iroko je rasprostranjeno verovanje da je dolo do nekog sastanka;
ovo se iri uglavnom iz straha. Rekao sam W o sinonoj vesti Associated
Pressa, ali sam stekao utisak da je on svojim odgovorom vie izvrdavao
nego definitivno poricao.
2. to se tie primedbi u vaem telegramu br. 652, ovdanje indikacije
su da je (a) sigurno postavljeno Jugoslaviji.3
3. Strogo poverljivo
Potpuno pouzdan britanski dravljanin veerao je 8. marta sa F i
njegovom enom, sa kojima je ve dugogodinji prijatelj. Reeno mu je
da je Jugoslavija pod pritiskom da se prikljui Trojnom paktu, ali da ona
to ne moe da uini. To e znaiti ropstvo u roku od est meseci, jer je
uveren da e stupanjem na presto kralja,4 Nemaka postaviti svoje prve
uslove. F i njegova ena su rekli da je alternativa rat i da ocenjuje da
imaju veinu zemlje uz sebe za odbijanje potpisivanja i suoavanje s
posledicama. Bolje je za zemlju umreti no uiniti ita neasno. F-ova
ena se sloila da bi povinovanje Nemakoj bilo greh protiv
prosveenosti. F-ov mlai roak je bio prisutan i izrazito negativno se
izrazio o Nemcima.
Britanac je stekao utisak, iako definitivana i zvanina odluka jo nije
doneta, da su se F i njegova ena intimno ve odluili.
4. Knez namesnik je u poslednja dva dana primio veliki broj
istaknutih Jugoslovena.
Prosledeno Kairu, telegram br. 93, Atini br.141, Ankari br. 141.

(PRO, FO 371/23884, R 3185/409/92)

1
Nije objavljen. Ovim telegramom Foreign Office je obavestio Campbella da je agencija
Associated Press dobila informacije da je Hitler primio kneza Pavla 3. marta 1941. i
traio od Campbella potvrdu ove vesti. /FO 371/29779, R 2158/113/67/
2
3
Vidi dokument br. 308.
4
Tj. zahtev Jugoslaviji da pristupi Trojnom paktu.
KraJj Petar II je punio 18. godina 6. septembra 1941. godine i tada je trebalo da stupi
na presto, a da namesnitvo prestane da postoji.

644
(...)
313
IFROVANI TELEGRAM POSLANIKA U BEOGRADU
CAMPBELLA FOREIGN OFFICEU
Br. 380
SPECIJALNO (EDEN)
TAJNO
Beograd, 10. mart 1941.
Upueno Kairu, telegram br. 99.
Sledee za dravnog sekretara;
F me je pozvao i rekao da eli da Vam jo jednom razjasni svoju
situaciju. Ovo to sledi je sutina dugog razgovora. Vama su poznati
priroda i intenzitet njegovih oseanja. Njegova ena je Grkinja. Meutim,
on ne moe slobodno da odlui onako kako bi 1eleo. On je jedan od
trojice koji za est meseci predaju svoje dunosti. On je svakako imao i
koristio veliku vlast. Ali odluka sa kojom se on sada suoava je strana,
jer odluuje o sudbini zemlje i ljudi. On mora da se uveri ta je elja
zemlje, da konsultuje ljude koji mogu pretendovati da predstavljaju javno
mnjenje. On to i radi. Odluka koju bi doneo nije ona koja bi se smatrala
njegovom sopstvenom. Bila bi zasnovana na ovim konsultacijama i
ispitivanjima. Na primer, ako bi narod eleo da se prikljui Trojnom
paktu (a on pretpostavlja da niko ne eli da to uini i da Jugoslavija po
njegovom miljenju to ne moe da uini) on tome ne bi mogao da stane
na put i obrnuto. On jo uvek nije u poziciji da kae ta e Jugoslavija
uiniti. Ratna stradanja za malu zemlju svrstanu protiv jedne velike bila
bi takva da on mora da utvrdi ima li izlaza. Poednako mora 2da utvrdi
ima li nade za vojni otpor. Iz tog razloga je uputio oficira. Ako na
osnovu toga moe da dobije potpuna obavetenja, utoliko bolje. Ako ne,
on bi to razumeo. Jugoslovenske vojne vlasti mu sada kau da
Jugoslavija ne moe da izdri vie od nedelju dana; a, po njihovom
miljenju, isto tako i Grci, ak i uz britansku pomo. On je uvek bio
iskren prema vladi Njegovog velianstva, i meni lino i nikad nije rekao
la; on ne lae; govorio nam je o stvarima o kojima nikome nije govorio.
Iz tog razloga ne bi nam rekao da e preduzeti akciju koju bi na kraju
smatrao neizvodivom. Ponovio je da nije u situaciji da nam neto vie
kae.
2. F je govorio ak mnogo ozbiljnije nego to je to ikada ranije inio.
Ja sam se koristio uobiajenenim argumentima i rekao mu da sam ubeen
da javno mnjenje podrava akciju. Ali on nije otiao dalje od izjave o
njegovom poloaju u paragrafu 1 gore.
3. Poverljivo. - Tupanjanin je video F-a 8. marta. Sumirao je svoj
utisak uverenjem da se razmatra nekakva prijateljska izjava Nemakoj,
verovatno s namerom da se dobije u vremenu, ali da je F odluio da se
Jugoslavija na kraju ipak bori. F je izrazio zadovoljstvo pismom koje je
dobio od Vas i mogunou da im mi pomognemo u snabdevanju, te
rekao da je situacija dobra. (Ovo3 je bilo pre prijema mog pisma, na
osnovu Vaeg telegrama br. 33 ). Prosleeno Ankari, telegram br. 148,
Atini 146, FO br. 380.
(FO 371/29779, R 2274/113/67)
1
2
Vididokument br. 311, napomena 4.
Misli se na upuivanje majora Milisava Periia u Atinu radi pregovora sa britanskim i
grkim vojnim predstavnicima, koji su odrani 8. i 9. marta 1941. /Vidi dokument br.
408/.
3
Vidi dokument br. 309

646
(...)
339
IFROVANI TELEGRAM POSLANIKA U BEOGRADU
CAMPBELLA FOREIGN OFFICEU
Br. 461
SPECIJALNO (EDEN)
HITNO
Kairo, 20. mart 1941.
Upueno Kairu, telegram br. 165.
Ponovljeno Atini, Ankari i Foreign Officeu.
Vai telegrami br: 100 i 101.
Sledee za dravnog sekretara:
Prvo to sam uinio jutros, poslao sam pismo predsedniku vlade
obavetavajui ga o saoptenju koje ovdanji turski ambasador treba da
uini jugoslovenskoj vladi.
2. Polaaj se pogorao utoliko to su Nemci, kako izgleda prihvatili
uslove Jugoslavije (? za) potpisivanje Trojnog pakta, za koje su se F i
predsednik vlade nadali da su za njih neprihvatljivi. F odrava jutros
sednicu Dravnog saveta, na kom je mogue da e bit doneta odluka o
potpisivanju; ali predsednik vlade, koji, kao i F, nema nikakvih iluzija u
pogledu posledica potpisivanja bilo kakvog sporazuma te vrste, izgleda
voljan je da uini to moe da stvari razvue. Napomenuo sam mu da bi
saoptenje turske vlade moglo u tom da pomogne.
3. Svaki argument protiv potpisivanja predoavan je jugoslovenskoj
vladi koja mora biti potpuno svesna alosnog utiska koji bi to stvorilo u
svim zemljama koje su nam prijateljske. Ja u initi sve to je u mojoj
moi da ohrabrim predsednika Ministarskog saveta da odgodi
potpisivanje, ali ako do njega doe, preporuujem da mi inimo sve to
moemo da bismo njegov znaaj sveli na najmanju meru i da podrimo
Jugoslovene da ne popuste.
(PRO, FO 371/30253, R 2778/G/2706/92)

676
(...)
343
IFROVANI TELEGRAM AMBASADORA U KAIRU LAMPSONA
FOREIGN OFFICEU
Br. 650
SPECIJALNO (EDEN)
HITNO
STROGO TAJNO
Kairo, 21. mart 1941.
Upueno Beogradu telegram br. 115, od 21. marta.
Ponovljeno Foreign Officeu.
Sledee od dravnog sekretara.
Zahvalan sam na Vaem telegramu br. 1711 (koji je ponovljen
Foreign Officeu) i za sve Vae napore u ovoj krajnje tekoj situaciji.
2. Ne odobravam pretnju prekidom odnosa, jer jo nikad nisam video
da ta metoda daje rezultate.
3. Voleo bih da vie znam o praktinoj mogunosti izvoenje
dravnog udara. Postoji li linost, dovoljno snana i (nedeifrovana
grupa) /sposobna/ da ga vodi? Ko je ona i da li ste u kontaktu sa njom?
Da li su pripreme prilino odmakle? Takve je dogaaje teko
improvizovati. Kako ocenjujete mogunosti za uspeh, kao rezultat Vaih
sondiranja? Slaem se da bi na osnovu sadanjih informacija udar trebalo
da bude insceniran u trenutku kada se pokae reakcija prouzrokovana
potpisivanjem, a2 to moe biti sasvim uskoro. Sta e onda biti s naim
(?prijateljstvom) i kakav e biti stav vojske, posebno vojnih stareina
koji su dosad opisivani kao defetisti?
4. (izostavljena grupa: Sa) vojne take gledita vanije je da
Jugoslavija uskrati prolaz, ako bude potrebno i silom, nemakim trupama,
nego da objavijuje rat ako bude izvrena invazija Grke preko Bugarske.
Nemci e izvesno eleti da napadnu Grku bilo preko Petria i dolinom
Vardara, to bi promenilo grke poloaje na Ru (nedeifrovana grupa)
Klisuri, bilo kroz bitoljski prodor, to bi ugrozilo savezniki poloaj i
izloilo opasnosti grku vojsku u Albaniji. Napredovanje kroz bitoljski
prodor je opasnost od koje najvie strepimo. Dokle god je Jugoslavija
odluna da uskrati prolaz, bilo bi teko Nemcima da usmere napad na
Grku s dobrim izgledima na uspeh. Uzrok sadanje nemake utnje
najverovatnije je sumnja u pogledu jugoslovenskog stava o tome.
5. Mnogo e zavisiti od komandanta June jugoslovenske armije.3
Imate li bilo kakve kontakte s njim ili obavetenja o njegovom stavu?
Dokle god bude uskraivao Nemcima prolaz, on je na prijatelj. Kako bi
na njega delovao dravni udar? Iako se ne bih ni pred im zaustavio da
osiguram da se Jugosloveni bore da bi uskratili prolaz do bitoljskog
prodora, ipak ne znam dovoljno da bih procenio dejstvo jednog udara kao
ansu da se to obezbedi?
(PRO, FO 371/23884, R 3185/409/92)

1
2
Vidi dokument br. 342.
Zagrada i znak pitanja u originalnom tekstu dokumenta. Ovde verovatno treba umesto
rei friendship /prijateljstvo/ da stoji re "friend", to znai knez Pavle. Naime, iz drugih
dokumenata se vidi da je britanska diplomatija predvidela da bi u sluaju dravnog
udara knez Pavle bio
zbaen,
3
ali je insistirala da nad njim ne sme da se vri nikakvo nasilje.
Verovatno se misli na Treu grupu armija, iji je komandant bio general Milan Nedi.

683
(...)
346
IFROVANI TELEGRAM POSLANIKA U BEOGRADU
CAMPBELLA FOREIGN OFFICEU
Br.491
SPECIAL (EDEN)
HITNO
Beograd, 22. mart 1941.
Upueno Kairu, telegram br. 188. Ponovljeno Foreign Officeu,
Ankari, Atini i Vaingtonu.
Sledee za dravnog sekretara.
Koliko moe da se dokui iz najviih vladinih izvora, sporazum koji
jugoslovenska vlada namerava da potpie s Nemakom je zasnovan na
sledeem:
Jugoslavija pristupa Trojnom paktu uz sledee rezerve, predviene u
prateim dokumentima: (a) Nemaka garantuje jugoslovenske granice i
teritoriju, a sve ostale stranke, potpisnice Pakta automatski se obavezuju
da to garantuju i uvaavaju; (b) jugoslovenska granica e ostati
nepovreena i nee je prei ouane snage bilo koje drave potpisnice
Pakta; (c) Jugoslavija je osloboena svih obaveza koje proizlaze iz vojnih
klauzula Pakta.
2. Podrazumeva se da ima daljih klauzula (a) koje dozvoljavaju
prevoz ranjenika preko jugoslovenske teritorije u skladu s procedurom
Meunarodnog Crvenog krsta; (b) koje se odnose na izlaz Jugoslavije na
Jegejsko more. Sta ova zadnja klauzula upravo smera, ako postoji, nije
jasno i ja pokuavam da saznam vie o tome.

(PRO, FO 371/30206, R 2922/G/73/92)

686
(...)

359
IFROVANI TELEGRAM POSLANIKA U BEOGRADU
CAMPBELLA FOREIGN OFFICEU
Br.514
SPECIAL (EDEN)
NAJHITNIJE
Beograd, 24. mart 1941.
Upueno Kairu, telegram br. 203, ponovljeno Foreign Officeu.
Vai telegrami br. 115,1 125,2 137.3
Sledee za dravnog skretara.
Nijedna vlada ne moe ostati na vlasti u Jugoslaviji bez podrke
vojske. Stoga, nijedan dravni udar ne bi mogao da ima izgleda na uspeh
ukoliko nova vlada ne bi bila vojnika ili, ako je civilna, ne bi od poetka
uivala bezrezervnu podrku vojske. Prema tome, mi smatramo da daleko
najbolja ansa lei u vojnom pokretu. Nije nikako sigurno da to moe da
se obezbedi, pogotovo poto se pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu
moe prikazivati u prilino bezazlenom obliku. Ali ako je izvodljiv, vojni
dravni udar prua daleko najbolji izgled na uspeh i predstavlja
(nedeifrovana grupa) obuhvatno reenje. Otcepljenje malog broja
jedinica bilo bi od daleko manje vrednosti, ako ne i kodljivo po nau
svrhu, udaljavajui one od kojih bi se moglo oekivati da e biti aktivni u
nau korist (s tim u vezi vidi, molim, telegram br. 165 iz Atine u Kairo i
Va telegram br. 134 upuen meni).4
2. Niemu se ne treba nadati od sadanjih vojnih efova, s jednim
moguim izuzetkom; moda bi najstarije po inu generale trebalo ukloniti
s njihovih komandnih poloaja. Mi mislimo da je mogue nai jednog ili
dvojicu starijih po inu generala na listi penzionisanih da vode pokret,
ako ne gore pomenuti aktivni vojni ef. Mi smo, meutim, ubeeni da je
za pridobijanje takvih stareina za ovu ideju neophodno obezbediti
pomo u vojnom materijalu kako bi, u sluaju da vrst stav prema
Nemakoj izazove rat, osetili da e blagovremeno biti opskrbljeni
odgovarajuom vojnom opremom. Puko obeanje udela u zajednikoj
rezervi je i suvie neodreeno i ne bi nas nigde dovelo. Ponuda bi nam
takoe dala mogunost da neposredno pristupimo potencijalnim voama.
3. Ponuda mora biti jasno odreena u pogledu koliine i vremena.
Moj telegram, koji neposredno sledi za ovim, sadri spisak oruja i
glavnih potreba po prioritetu kakav je dat u januaru vojnom izaslaniku.
Od nae veze dobiemo dodatnu listu koja predstavlja potrebe
potencijalnog voe vojske i vazduhoplovstva i poslaemo Vam je ako se
bude razlikovala u stavkama. Veza je ve potvrdila da su posebno
potrebni protivtenkovski topovi. Molim zatraite od vojnih vlasti da hitno
navedu ta ja mogu da ponudim i kada bi to moglo stii. Da bi se ubrzale
mogunosti isporuke, neke predmete bi mogli da isporue Grci s tim da
im se to nadoknadi.
4. eleo bih, zbog diskrecije, da ili odmah uinim ponudu s ciljem da
se iskoristi oseanje izazvano potpisivanjem pakta i da se ohrabri vojska
da uspostavi vojnu diktaturu ili prui podrku bilo kojem politiaru koji
bi bio
1
2Vididokument br. 343.
3Vididokument br. 351.
4Vidi
dokument br. 356.
Vidi dokument br. 352.

701
spreman da obrazuje vladu, ili, u jednom docnijem stadijumu, kada
oseanje bude ponovo uzbueno nemakim (ponaanjem?) ili novim
nemakim zahtevima. U sluaju da odmah ne doe do dravnog udara,
trebalo bi snage koncentrisati na isti cilj u docnijem stadijumu ili, kao
poslednje, na odravanje duha u delovima vojske u Srbiji da se odupre
pokuaju Nemaca da proe krozu junu Srbiju.
5. Nastavljanje isporuka u sluaju da komunikacije izmeu nas i
srpskih armija postanu teke ili nemogue, bilo bi takoe veoma vaan
inilac. A u vezi s tim, pomorska demonstracija na Jadranu, kao to je
bombardovanje Draa, imala bi znatnog efekta posebno ako bi se izvrila
istovremeno s ponudom oruja. Taj oblik pomorske akcije u naim oima
zauzima prvo mesto, ali u svakom sluaju sada treba da se preduzme
akcija protiv priobalskog prometa (telegram Foreign Officea br. 799,
Kairo br. 48).
6. Pretpostavljam da ste razmotrili efekat koji bi svaka akcija, kao to
je uspean dravni udar, mogla imati na Grke, ako bi trebalo da ubrza
nemaki napad na Grku i nemako napredovanje u Jugoslaviji. Naa
sadanja preporuka je data verujui u tvrdnju koja se nalazi u
pretposlednjem paragrafu Vaeg telegrama br. 125.5
7. Nae miljenje i politiki aspekt situacije u Jugoslaviji sledi u
jednom od narednih telegrama,6 ali svi smo se saglasili da je pristup
vojsci na osnovu predloenih stavova od prvotazrednog znaaja. molim
Vas i vojne vlasti da ga odmah i blagonaklono uzmete u razmatranje.

(PRO, FO 371/30253,R 2987/2709/92)

5
6
Vididokument br. 351.
Vidi dokument br. 363.

702
360
IFROVANI TELEGRAM AMBASADORA U KAIRU LAMPSONA
FOREIGN OFFICEU
Br.717
SPECIAL (EDEN)
Kairo, 24. mart 1941.
Upueno Beogradu br. 141, ponovljeno Foreign Officeu.
Va telegram br. 198.
Sledee od dravnog sekretara.
Odobravam notu sadranu u Vaem telegramu br. 1971 i
pretpostavljam da ste je predali.
2. to se tie predloenog prekida odnosa, meni se ini da stvar
pretee jasno u korist uzdravanja da se to zasad uini. Prekid bi obeleio
nae gnuanje nad jugoslovenskim stavom, ali bi izvesno obeshrabrio
mnoge nae prijatelje u Jugoslaviji. tavie, ak i posle potpisivanja
sporazuma, jo uvek postoji ansa da doe do narodnog ustanka a za
Poslanstvo Njegovog velianstva bi bilo bitno da ostane u Beogradu da bi
ostalo u vezi.
3. Naa otvorena propaganda treba zasad da ima za cilj da pojaava
narodno protivljenje potpisivanju Pakta (?izostavljena grupa: sa)
Nemakom ili da podstie negodovanje ako je potpisivanje ve
obavljeno, naroito u srpskom javnom mnenju (vid. prvi paragraf
telegrama Foreign Officea br. 373 Beogradu), a inspirisani komentar bie
shodno tome danas izdat od strane Reutera u Kairu. Treba da zaponemo
takode indirektnu propagandu, npr. preko Sjedinjenih Drava, sa ciljem
da se izazove revolucionarni pokret u pravoj Srbiji.
(PRO, FO 371/30253, R 3044/2706/92)

1
Vidi dokument br. 357.
(...)
366
IFROVANI TELAGRAM POSLANIKA U BEOGRADU
CAMPBELLA AMBASADI U KAIRU
Br. 220
Beograd, 26. mart 1941.
Vrlo hitno
Upueno Foreign Officeu br. 536 (za direktora obavetajne
slube Ministarstva vazduhoplostva), ponovljeno Kairu br. 220
(lino za glavnokomandujueg oficira), 26. marta, od vazduhoplovnog
izaslanika u Beogradu.
Strogo tajno
Na moj zahtev jutros mi je uprilien razgovor sa generalom
Simoviem (komandantom Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva).
Kako je ovaj oficir na elu organizacije koja namerava da izvede dravni
udar, sastanak je organizovan u velikoj tajnosti. General je izgledao kao
da je u veoma dobrom zdravlju, i odavao je oveka ustrog, energinog i
sposobnog, to sam retko imao prilike da primetim meu viim oficirima
srpske vojske. Bio je siguran dok je govorio, ali i obazriv u izjavama i
davao je utisak iskrenosti, istinoljubivosti i vere u ono to je govorio. Iz
razloga jednostavnosti u vezi sa razgovorom koji se odnosio na razne
stvari, moe se rezimirati sledee:
(a) Konstatovao je da je zemlja nesumnjivo revoltirana zbog
potpisivanja pakta sa Nemakom i da eli da odbaci i pakt i sadanju
vladu. Oni znaju da ovo skoro izvesno znai rat i da vie vole tu
mogunost nego da nastave sadanjom linijom.
(b) Postoji organizacija koja radi na obaranju sadanje vlade. General
veruje u njen uspeh i moli nas da i mi imamo poverenje u nju i njega. Na
pu neemo morati da ekamo vie od nekoliko dana.
(c) eleo je da zna koliko trupa imamo u Grkoj i izrazio nadu da
emo tamo da ih poaljemo mnogo vie i da nameravamo da branimo
Solun. Odgovorio sam da moramo da razmotrimo situaciju na naem
levom krilu, kao i da to mnogo zavisi od Srba.
(d) Predviao je da e Jugoslavija ui u rat /protiv Italijana/ u Albaniji
odmah nakon pua i neizbeno protiv Nemake i Bugarske u roku od
nekoliko dana. Pitao je da li e se Turci onda prikljuiti, na ta sam ja
odgovorio da je to vrlo mogue, ali da nemam pozitivna uveravanja u
vezi sa odreenim okolnostima koja je opisao.
(e) Potom je pitao ta bi Englezi mogli da uine da pomognu
Jugoslaviji ako ue u rat protiv Italijana, Bugara i Nemaca. Odgovorio
sam u 1smislu telegrama od dravnog sekretara iz Kaira br. 150, od 25.
marta. Izgledao je impresioniran koncepcijom zajednikih zaliha /ratnog/
materijala i pitao je da li to podrazumeva i snabdevanje hranom, na ta
sam odgovorio, iako govorim o ovoj stvari bez preciznog ovlaenja, da
sam siguran da ukljuuje.
(f) Izgledao je razoaran to ne moemo da obeamo precizan broj i
koliinu ratnog materijala, ali se sloio da bi trebalo dobro da prou sa
italijanskim plenom u Albaniji. Ipak, plaio se da tipovi oruja nisu isti,
te da italijanska municija nee moi bitno da doprinese jaanju
jugoslovenskih jedinica. Bie potrebne rezerve municije za poljsku
artiljeriju od 76,5 i 75 mm.
1
Vidi dokument br. 362.

711
(g) U odgovoru na jedno pitanje, rekao je da su knez namesnik i
predsednik vlade izgledali veoma uznemireni zbog potpisivanja pakta.
Ovo moe da znai da knez namesnik namerava da pokua da ostane na
vlasti u sluaju svrgavanja vlade. Od jednog oficira iz Generaltaba
doznajem da se namerava da se knez namesnik preda Britancima.
2. Opti utisak koji sam dobio iz razgovora jeste da je general sada
stupio u 2akciju, od koje ga nita nee odvratiti. Molim, izvestite generala
Wavella za njegovu linu tajni informciju, a u ostalim sluajevima
odnosite se kao prema najstroijoj tajni, jer e svako izbijanje u javnost
ugroziti ansu za uspeh pua.
(PRO, WO 201/1575, str. 19-19a)

2
General Archibald Wavell, komandant za Srednji istok.
(...)
369
IFROVANI TELEGRAM GUVERNERA MALTE POSLANIKU U
BEOGRADU CAMPBELLU
Br.-
SPECIAL (EDEN)
NAJHITNIJE
Malta, 27. mart 1941.

Upueno Beogradu, ponovljeno Foreign Officeu, Ankari, Atini i Kairu.


Sledee od dravnog sekretara.1
Najtoplija estitanja na Vaem udelu u ovom najsrenijem obrtu
dogadaja.
2. Molim Vas telegrafiite da mi stigne, po dolasku u Atinu, Vau
procenu situacije i Vae poglede na to kako bismo mogli najbolje da
pomognemo. Ono to najvie elimo jeste da uspostavimo kontakt sa
lanovima nove vlade i voama vojske i vazduhoplovstva. Sa svake take
gledita, daleko najvredniji nain da se to uini bilo bi putem susreta u
Beogradu i ja se ozbiljno nadam, da je to sada moda mogue
organizovati. Ako to ne bi bilo mogue, susret bi se mogao odrati u
nekom mestu u junoj Srbiji. Ako naa poseta Jugoslaviji nije izvodljiva,
bilo bi mi drago da se s jugoslovenskim predstavnikom, snabdevenim
dovoljnim ovlaenjima, vidim u Atini i nimalo ne sumnjam da bi ga
grka Vlada takoe doekala s dobrodolicom.
3. Promena vlade u Jugoslaviji morala je poremetiti nemake planove,
pa je od prvorazredne vanosti da do krajnosti iskoristimo vreme koje je
time dobijeno da bismo usaglasili svoje planove protiv svih
eventualnosti.
(PRO, FO 371/30207, R 3133/73/92)

1
Dravni sekretar za spoljne poslove A. Eden je bio na povratku iz svoje misije u
Sredozemlju. Usput se zadrao na Malti gde ga je zatekla vest o prevratu u Beogradu
27. marta. Zbog toga je odluio da se vrati u Atinu u nadi da e moi da poseti Beograd.

715
(...)
403
IFROVANI TELEGRAMPOSLANIKA U BEOGRADU
CAMPBELLA FOREIGN OFFICEU
Br.l
Distribucija B.
Vrnjaka Banja, 6. april 1941.
Ponovljeno Atini br. 1 i Kairu br.1.
VANO
Na Beograd 3 puta izvren napad iz vazduha, jutros i rano posle
podne, poev ud 6h45 pre podne. Naneta znatna teta; vlada napustila
/Beograd/ kao i razna poslanstva, uglavnom zaraenih strana. Poslanstvo
Njegovog velianstva krenulo za vladom u 9h50 pre podne s izvesnim
brojem britanskih dravljana. Svi su ivi i zdravi.
TAJNO
Nae sadanje sedite je u Vrnjakoj1 Banji, kuda je vlada rekla da
ide. Ovde se nalaze stariji lanovi Ministarstva spoljnih poslova, ali su
potpuno izgubili kontakt s vladom, koja je otila na neko drugo mesto.
Oni bi sa zahvalnou primili izvetaje o glavnim dogaajima i svaku
vest koju biste mogli da poaljete preko mene, osobito tekst
jugoslovensko-sovjetskog pakta.

(PRO, FO 371/30209, R 3610/73/92)

1
U originalnom tekstu dokumenta stoji pogreno napisan naziv
"Vrajaska" Banja.

756

(...)
ivko Avramovski
BRITANCI O KRALJEVINI
JUGOSLAVIJI
Knjiga trea

Izdavai
ARHIV JUGOSLAVIJE
Beograd
JUGOSLOVENSKA KNJIGA
Beograd

Za izdavae:
JOVAN P. POPOVI
ZORAN NIKODIJEVI

Tira
500

tampa
D.O.O. DNEVNIK TAMPARIJA
Novi Sad

YU ISBN 86-7411-027-4