Slađana Dragišić-Labaš Milan Milić Institut za neuropsihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”, Beograd

Pregledni naučni članak UDK: 316.644:613.81/.84(497.11) Primljeno: 11. 02. 2006.

BOLESTI ZAVISNOSTI KAO BOLESTI DRUŠTVA, PORODICE I POJEDINCA: KRITIKA NEČINJENJA

Dependence Disorders as Disorders of Society, Family and Individual: A Critique of Non-Action
ABSTRACT Since early 1990s substance abuse and dependence among young people in our country has been growing. Therefore to devise a prevention program should be a task number one for the government. Social factors (economic and political crisis, forced migration, unemployment, etc.), on one side, family disfunction and individual causes on the other, can result in insecurity, fear, feeling of meaninglessness in the young mind and hence the need to “solve” these problems by using one of psychoactive substances (PAS). Studies have shown that the young and especially their families have a very poor knowledge of PAS – their kinds and uses, how to recognize a person (ab)using PAS, and what somatic and psychological consequences are produced by taking them. Social tolerance to alcohol use and abuse is high, society is supportive of alcohol use, while on the other hand individuals with substance dependence disorder are stigmatized and ostracized. The very first steps have been made in investigating this problem, some action has been taken, but serious comprehension of the problem and creation and realization of the national prevention program for substance use disorder are still missing. KEY WORDS substance abuse and dependence, youth, etiological factors of substance use disorders, prevention of substance use disorders APSTRAKT Bolesti zavisnosti, tj. zavisnost od psihoaktivnih supstanci (PAS) – alkohola, droga, cigareta – u populaciji mladih u našoj zemlji u poslednjoj deceniji XX veka i danas dobijaju takve razmere da nacionalni program prevencije bolesti zavisnosti mora da bude »zadatak broj jedan« za državu. Zloupotreba PAS se pomera ka sve mlađim starosnim kategorijama, zavisnost od PAS raste. Društveni faktori (ekonomska kriza, politička previranja, prisilne migracije, nezaposlenost itd.), s jedne strane, disfunkcionalnost jednog broja porodica i individualni faktori, s druge, mogu dovesti do osećanja nesigurnosti, straha, besmisla življenja kod mladih i potrebe da se ovi problemi »reše« uz psihoaktivnu supstancu. Istraživanja u našoj zemlji ukazuju na nedovoljno znanje mladih, a posebno njihovih porodica, o vrstama PAS, načinima upotrebe, izgledu i ponašanju osobe koja je pod dejstvom PAS i ozbiljnim somatskim i psihičkim posledicama uzimanja ovih supstanci.

15 miliona je zavisno od kokaina. Narkomafija se. bavi i pranjem novca. stigmatizovani i odbačeni. sudova. mada postoji podatak i o povećanoj upotrebi psihoaktivnih supstanci od strane osoba starijih od 40 i 50 godina (Ramah. Oko 10% stanovništva mnogih država angažovano je u trgovini drogama. 30 miliona osoba koristi stimulatore CNS-a. oko 150 miliona zloupotrebljava ili je zavisno od preparata kanabisa. ali izostaje ozbiljno sagledavanje problema. Oko milijardu i sto miliona osoba zavisno je od nikotina. a takođe ulazi u legalne političke i ekonomske poslove (Vučković. zavisnost od PAS. tj. a od toga su 4. a veliki broj. a industrije motornih vozila 200 biliona dolara. Vol. kao i kombinacija različitih psihoaktivnih supstanci – sedativa. profit od naftne industrije je oko 380 biliona dolara. mladi. zavisnici od drugih PAS (»narkomani«). Profit od ilegalne proizvodnje droga u svetu veći je od profita svetske naftne industrije. stvaranje i realizacija nacionalnog programa prevencije bolesti zavisnosti. godišnja dobit od proizvodnje ilegalnih droga iznosi 400 biliona dolara. kanabisa. alkohola. Prema izveštajima Svetske zdravstvene organizacije zemlje u tranziciji su ovim problemom posebno ugrožene (Vučković. u poslednjoj deceniji XX veka. 2001). ukazuju na sve ranije pijenje. prevencija bolesti zavisnosti Uvod Rasprostranjenost bolesti zavisnosti ili mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja uzrokovanih upotrebom psihoaktivnih supstanci (PAS) u našoj zemlji poslednjih godina dobijaju epidemijske razmere. KLJUČNE REČI zloupotreba PAS. pored ovih poslova. pomeranje ka sve mlađim starosnim kategorijama. upotrebljava sintetičke droge. faktori nastanka bolesti zavisnosti. amfetamina i drugih sintetičkih droga (proizvedenih u ilegalnim laboratorijama). 2001). uloga društva u upotrebi etila podržavajuća. s druge strane. tako i za finansiranje ljudi koji se bave proizvodnjom. kao i tekstilne. XLIX (2007).2 miliona mladi. Novac od droga se koristi kako za finansiranje nove proizvodnje sintetičkih droga (kojih je na tržištu sve više). Istraživanja kod nas i u svetu. transportom.32 SOCIOLOGIJA. Primećena je učestalija zloupotreba i zavisnost od droga i alkohola zajedno. dok su. političara i novinara. u svetu droge koristi oko 180 miliona ljudi. starosti 15 godina. 2003). naročito mladih osoba. 2003). Prema procenama Ujedinjenih nacija. Napravljeni su prvi koraci u smislu istraživanja ovog problema. Zavisnost od etila je prisutna kod 9-15% muškaraca i kod oko 6% žena (Ramah. kokaina. Međunarodnog programa za kontrolu droga (UNDC). . hemijske i proizvodnje automobila. heroina. Prema informacijama Ujedinjenih nacija iz 1990-ih godina. za podmićivanje policije. Prevalencija (broj novih slučajeva) je u stalnom porastu. preduzete su neke akcije. N° 1 Tolerancija društva prema uzimanju i zloupotrebi alkohola je velika. 8 miliona od heroina.

dok se broj zavisnika od heroina u Evropi stabilizovao. postoji podatak da se u SAD smanjila upotreba heroina. godine 64 milijarde dolara (u oba perioda najviše za kokain). 2003). godine) ili oko 600 dolara po stanovniku (troškovi za lečenje. Oko 8 miliona ljudi su zavisnici od etila. policiju. lokalnu vlast. ali je i dalje u odnosu na muškarce tri puta manji. Slična je stopa i u Engleskoj. Preko 50 unci alkoholnih pića nedeljno pije 6% muškaraca i 2% žena. a povećala upotreba kokaina. omladinske organizacije. malignih i kardiovaskularnih oboljenja (Radulović.. 2003). a najveći broj teških alkoholičara (heaviest drinkers) su mladi beskućnici (Golder et al.6 miliona ljudi zloupotrebljava alkohol. u okviru svake lokalne zajednice (opštine) – zdravstvo.Slađana Dragišić-Labaš. Potrošnja vina u Engleskoj se od 1980. materijalne štete zbog saobraćajnih nezgoda i drugo). a ovo ukazuje na moguć razvoj zavisnosti u navedenim grupama. godine broj zavisnika od kokaina i heroina opada. godine najveći konzumenti alkohola. broj žena koje piju se takođe povećao..1%. 2002). Kancelarija za nacionalnu politiku kontrole droga Bele kuće dala je podatke da su u toku 1995. škole. Nemačkoj i Irskoj oko 30%). godine povećala 4 puta u odnosu na ranije periode. godine. Oko 185 biliona dolara košta američku naciju konzumiranje alkohola godišnje (podatak iz 2001. Značajan uzrok u morbiditetu i mortalitetu u SAD je upotreba alkohola. medije (Dimitrijević i saradnici..000 hiljada ljudi. Smatra se da razlog u 10% slučajeva svih hospitalizacija u Engleskoj zloupotreba alkohola (u Francuskoj. Oko ¼ mladih ispod 18 godina je odrastalo u alkoholičarskim porodicama (Johnson et al.3%. U SAD se poslednjih nekoliko godina odvija nacionalni program prevencije bolesti zavisnosti. i 1974.000 ljudi (Šipetić-Grujičić. Stopa alkoholizma za muškarce poslednjih godina XX veka u SAD bila je 14. Poslednjih godina oko 27% muškaraca i 11% žena u Engleskoj pije i prelazi količinu od 15. i to u zajednici. koji angažuje različite institucije i organizacije u društvu. . Smatra se da 44% populacije starije od 18 godina pije. u odnosu na generacije rođene od 1894. Jedno istraživanje u SAD pokazalo je da su generacije ljudi rođenih između 1968.. što je veći iznos u odnosu na ukupne troškove istraživanja i lečenja od AIDS-a. 2003).. do 1937. koji su najmanji konzumenti (Johnson et al. a oko 5. Oko 40% beskućnika pije preko 50 unci nedeljno. Od ukupnog broja psihijatrijski hospitalizovanih pacijenata 20-30% muškaraca i 5-10% žena ima problem pijenja. a zbog upotrebe ilegalnih droga 20.000. zbog alkoholizma 100. Međutim. 33 U SAD od 2000. organizacije žena. Od 1992. godine. Više od 50% Amerikanaca ima ili u ličnom iskustvu ili u užoj porodici probleme zbog pijenja. a u toku 2000. Rezultati deskriptivne studije u SAD pokazuju da godišnje zbog pušenja umre 400. Milan Milić: Bolesti zavisnosti kao bolesti društva. godine Amerikanci potrošili za kupovinu ilegalnih droga 50 milijardi dolara.9 unci nedeljno alkohola (8 pinti piva). 2003). nevladine organizacije. rehabilitaciju. socijalne ustanove. 2001). a za žene 5.

osiromašenje stanovništva. politička previranja. Od 1965. tako i mladih osoba.20% do 11. prisilne migracije. većom psihičkom i fizičkom energijom.90%. i kretanje od ranijih nižih ka srednjim stopama suicida. osećanjem spokoja i sigurnosti. 1992. Nema preciznih podataka o broju osoba koje povremeno upotrebljavaju. Strana istraživanja pokazuju da često uz pokušaj suicida stoji dijagnoza depresije. Zavisnici od psihoaktivnih supstanci predstavljaju rizičnu grupu za suicid (Kapamadžija. do 2000. ideje o samoubistvu nisu uvek praćene depresivnim raspoloženjem. dezintegraciju jugoslovenske države u više nacionalnih država. zastupljenost u svim socijalnim slojevima i kulturnim sredinama. Biro. Slični podaci važe i za zemlje Istočne Evrope (Golder et al. uz pojavu novih dizajniranih droga na tržištu.60% do 0. Statistički podaci poslednjih godina XX veka pokazuju povećanje stope samoubistava u Srbiji. Smatra se da taj broj nije manji od 10. 2001. N° 1 U Rusiji je u periodu od 1900. nesigurnost. 2001). Karakteristikama zloupotrebe i zavisnosti od PAS kod nas se smatraju: stalni trend rasta. invalidnost. kao i bežanjem od . godine u našoj zemlji stalno je prisutan trend rasta upotrebe PAS. godine došlo do povećanja upotrebe alkohola po glavi stanovnika. povišenim raspoloženjem. 2003). ako se uporedi stopa samoubistva mladih sa ukupnom smrtnošću. Iz istraživanja rađenog u Institutu za neuropsihijatrijske bolesti »Dr Laza Lazarević« dolazimo do podataka da uz pokušaj suicida često stoji dijagnoza alkoholizma. Stopa suicida mladih u odnosu na ukupni mortalitet ove starosne grupe u periodu poslednjih deset godina XX veka kretala se od 10. disfunkcionalnost jednog (ne malog) broja porodica. Postavlja se pitanje koliko je mladih izvršilo suicid pod uticajem psihoaktivnih supstanci. a da je verovatno znatno veći. korišćenje od strane mladih. kao i povećanja stope smrtnosti uzrokovane ovim oboljenjem. Ako uzmemo u obzir sve društvene faktore u poslednjoj deceniji XX veka u našoj zemlji – ekonomsku krizu.. Ishan et al. Iz strane i naše literature saznajemo o povezanosti bolesti zavisnosti sa pokušanim i izvršenim suicidima. XLIX (2007). Vol. rat. kao i zloupotreba opijata. kako starih. 2003). naročito poslednjih 10 godina. Dimitrijević. 2000. Potreba mladih za opuštanjem. Bankole et al.. 2001). 1990.000. upotrebu psihoaktivnih supstanci. Stopa samoubistva starih je znatno viša u odnosu na stopu samoubistava mladih. akutnog napitog stanja. osećanje besmisla življenja. Šovljanski. starosti između 12 i 26 godina i upotreba više psihoaktivnih supstanci istovremeno (Ramah. ako znamo da je značajan broj mladih koji su pokušali suicid bili pod dejstvom alkohola i droga. a naročito adolescenata. moglo bi se predvideti da će jedan broj ljudi. Međutim.34 SOCIOLOGIJA.00%. kao i problem kontrole agresivnosti (Choguet. amfetemina i drugih psihoaktivnih supstanci (Dragišić-Labaš. već često idu uz delinkventno ponašanje. međutim. naći supstancu kao »psihološku štaku« za strah. porast kriminaliteta. a starih 0. promenu sistema vrednosti. zloupotrebljavaju ili su zavisne od PAS. 1989). smanjenjem anksioznosti.. dobija se zabrinjavajući podatak.

Slađana Dragišić-Labaš. bronza. Bolesti zavisnosti podrazumevaju zavisnost od psihoaktivnih supstanci (PAS). benzin). kao što su etil – alkoholizam. postojanje apstinencijalnog sindroma. ali sve mogu da oštete psihičko i fizičko zdravlje. porodične. socijalnim i medicinskim posledicama.. Tako imamo droge koje snižavaju nivo funkcionisanja delova mozga ili mozga u celini – depresore centralnog nervnog sistema (CNS): alkohol. interesovanja. Halucinogeni menjaju strukturu mentalnog funkcionisanja – LSD. Milan Milić: Bolesti zavisnosti kao bolesti društva. govori se o štetnoj upotrebi i sindromu zavisnosti kod bolesti zavisnosti. nastavljanje uzimanja supstance i pored saznanja o štetnim psihološkim. kanabis. Prisutna je psihička. Sindrom zavisnosti predstavlja skup fizioloških. Novije podele psihoaktivnih supstanci zasnivaju se na osnovu dejstva droga na centralni nervni sistem. ali ne i fizička zavisnost. radnih i drugih aktivnosti zbog upotrebe supstance. upotreba supstance radi ublažavanja apstinencijalnog sindroma. kognitivnih i bihejvioralnih promena – tolerancija na supstancu (potreba za uzimanjem sve veće količine radi postizanja efekta). Definicije i klasifikacije psihoaktivnih supstanci i bolesti zavisnosti Psihoaktivna supstanca je hemijska materija koja unošenjem u organizam menja psihičku strukturu – utiče na raspoloženje. ili epizoda depresije kod težeg opijanja). meskalin. dijagnostikuje se zavisnost od PAS (u staroj terminologiji – alkoholizam ili . jaka želja (žudnja) za uzimanjem supstance. godine proglasila alkoholizam bolešću.. sedativi. Droge koje privremeno ubrzavaju psihičko funkcionisanje su stimulansi CNS-a – amfetamini. »čaj od maka«) i isparljive rastvarače (lepak. a narkomaniju 1957. hepatitis kod zloupotrebe droga. PCP. psilocibin. kokain. nikotin. verovatno će povećavati iz godine u godinu u periodu tranzicije broj zavisnika od psihoaktivnih supstanci i imaćemo »generacije bolesnih mladih ljudi«. MDMA (»Ekstazi«) (Ramah. zanemarivanje obaveza. Pod štetnom upotrebom se podrazumeva povremeno uzimanje PAS koje može da ošteti mentalno i fizičko zdravlje (na primer. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 1951. opioidi (morfijum. 35 stvarnosti u kojoj ne nalaze smisao i perspektivu i sve to uz psihoaktivne supstance. heroin. mišljenje i ponašanje. opijum. umesto zdravih načina življenja. 2001). i istakla njihove zdravstvene. Ukoliko je osoba doživela tri od navedenih fenomena zavisnosti. droge – narkomanija i cigarete – nikotinizam. profesionalne i socijalne posledice. Ne stvaraju sve psihoaktivne supstance zavisnost. Prema trenutno važećoj Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (Klasifikacija mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja) (revizija iz 1992). kofein.

Kosten i sar. može da dovede do teških fizičkih i psihičkih oštećenja. kao što su DSM-III. Ispitivanjem mladih koji su postali zavisnici od PAS dobijeni su podaci da je oko 35% njih imalo napade panike ili neki oblik anksioznosti pre upotrebe PAS (NIMH). Afektivni poremećaji. posebno depresija. XLIX (2007). DSM-IV. 1992). Milkić. N° 1 narkomanija). . Povremeno piju izuzetno velike količine alkohola i to brzim ispijanjem. niži prag tolerancije na frustraciju. posle kratkog perioda. Alkoholizam se smatra socijalno-medicinskim poremećajem i definiše kao bolest pojedinca. Strah i depresija su istaknuti u velikom broju istraživanja kao faktori koji dva puta povećavaju rizik za zloupotrebu droga (NIMH. Sve droge su opasne i mogu da izazovu teška oštećenja fizičkog i psihičkog zdravlja. Mladi često kombinuju alkohol i druge psihoaktivne supstance. što nije naučno zasnovano. interpersonalnih odnosa i sistema vrednosti« (Sedmak. Vol. DSM-III-R. Ovakva podela dovodi do stvaranja zablude da su neke droge manje štetne od drugih. 1990. 1983.36 SOCIOLOGIJA. ističu kao značajne faktore u dijagnostikovanju alkoholizma pre svega pomenute posledice. po Sedmaku. oni vole da eksperimentišu mešajući razne vrste alkohola. U faktore rizika za oboljevanje spadaju i individualni i socijalni činioci. Ovakva zloupotreba PAS.. viši nivo anksioznosti i slabija kontrola ponašanja (Stanković. Croughana et al. 2002). predstavljaju ozbiljne i široko rasprostranjene probleme savremenog sveta. Alkoholizam predstavlja. Istraživanja pokazuju da su individualne karakteristike osoba koje zloupotrebljavaju psihoaktivne supstance često: niži nivo samopoštovanja. 1985). čak i posle samo jednog uzimanja. Niz predrasuda i zabluda zadržalo se pola veka pošto je SZO proglasila alkoholizam bolešću. uz zavisnost od psihoaktivnih supstanci. Međutim. emocionalna inhibiranost. Begović. Možemo da zaključimo da su bolesti zavisnosti mulifaktorijalne etiopatogeneze. i do danas su se zadržala shvatanja (prisutna i kod medicinskih radnika) da je alkoholizam moralni problem ili da je medicinski model jedini koji je »upotrebljiv« u lečenju alkoholičara. kao i anksioznost i napadi straha. Narkomanija je takođe primarno sociopatološki poremećaj. amfetamine i druge PAS. »tipičnu socijalnopsihijatrijsku bolest koja se ispoljava poremećajem ponašanja. a sekundarno zdravstveni. Često se u široj javnosti govori o lakim i teškim drogama. Novije američke psihijatrijske klasifikacije. porodice i društva. 1981) (navedeno prema Vukov. 1995). Razlozi za prvo uzimanje droge koje mladi navode često su ekvivalenti emocionalnih poremećaja (iza radoznalosti se kriju strah. do verovanja da se uz pomoć nekoliko injekcija rešava dugogodišnji alkoholizam (Gačić. Shvatanja se kreću od terapijskog nihilizma i negiranja mogućnosti lečenja.. uz sedative.

sakriti nesigurnost. izostanak spontanosti. a vezuje se za period između 11. 37 nemir. Važni su modeli ponašanja koje predstavljaju roditelji. sa druge (Đorđević. Mlad čovek bi trebalo da se prilagodi fizičkim promenama izazvanim rastom i seksualnim razvojem. posebno u početnoj fazi uzimanja supstance. strah od promašaja. Interesovanja se povećavaju. što nije jednostavno. i 21. Najčešći početni motivi uzimanja PAS su: želja da se zadovolji radoznalost kako deluju PAS. biološki. vršnjaci. verovatno će uspeti da ostvari stabilan identitet (Aleksić. 2001). Ukoliko je mlada osoba prethodne faze u razvoju prošla tako da je razvila samopoštovanje i da se oseća sigurnijom. Afektivni poremećaji se smatraju najčešćim uzročnicima opredeljenja za zloupotrebu opijata u adolescenciji. kao i želja da se sazna nešto novo. Ono što karakteriše ličnost adolescenta je nesigurnost. tako i za konflikte u adolescentnom periodu (Petrović. Adolescent se nalazi u prelaznom periodu između ponašanja tipičnog za dete i ponašanja odrasle osobe. To je vijugav put promena. Pretpostavlja se da veliki broj naših zavisnika od droga primarno ili sekundarno ispoljava trajne oblike depresivnih poremećaja. potreba da se . egocentričnost.. zatim uticaj medija – reklamiranje alkoholnih pića i cigareta. iza prkosa i bunta strah od odvajanja i emocionalna privrženost roditeljima). 1995). i pritiscima i zahtevima porodice. doživeti opuštanje i smanjiti dosadu. socijalni strah. 2002). Adolescent je u stalnoj potrazi za identitetom. Specifično stanje u kome se nalazi mlad čovek može da dovede i do upotrebe i zloupotrebe (vremenom i zavisnosti) od različitih psihoaktivnih supstanci koje daju lažni osećaj sigurnosti. Socijalni faktori se smatraju veoma značajnim. konflikt s autoritetom. Upotreba psihoaktivnih supstanci u adolescentnoj populaciji Savremeni koncepti tretiraju adolescenciju kao posebnu fazu u razvoju koja traje oko deset godina. Adolescent mora da razvije sopstvenu polnu ulogu. veliko tolerisanje užeg okruženja i celog društva (Ramah. sazrevanja deteta u mladu odraslu osobu. s jedne strane. emocionalno. moralno i socijalno. želja da se bude uspešan (Đorđević. biti interesantan. kulture i društva u kome živi. bez konflikta sa sobom i moralnim normama.. Važno je biti prihvaćen u grupi vršnjaka.Slađana Dragišić-Labaš. Milan Milić: Bolesti zavisnosti kao bolesti društva. 1995). buntovnost. da se odvoji od roditelja i stvori nezavisne i zadovoljavajuće odnose. 1995). značajne osobe iz okruženja. srednju i kasnu adolescenciju. iza dosade tuga. naročito od strane »poznatih i uspešnih ličnosti«. kognitivno. godine života i obuhvata tri perioda – ranu. nestabilnost raspoloženja. Depresija se vezuje kako za tip ličnosti. odlučnosti i samopouzdanja.

niti podstiču razvoj mladih. Zaječar. želja za novim. smanjenje socijalnih strahova i nesigurnosti (Ramah. godine rađeno je pilot-istraživanje o upotrebi psihoaktivnih supstanci od strane mladih u šest gradova u Srbiji (Jagodina. opijum. Stalna društvena previranja. benzodijazepina (alkohol. dobijeni su podaci da oko 10% adolescenata starosti između 13 i 15 godina ima neko iskustvo sa drogom. sredstva za smirenje i spavanje) i amfetamina (ekstazi). hašiš). anhedonije. porodične i individualne. Istraživanje koje je u toku 2000. pozitivni stavovi prema efektima PAS.. česta negativna raspoloženja). Individualni faktori koji mogu da utiču na uzimanje PAS su fiziološki (mogućnost postojanja genetskih i biohemijskih markera rizika za zavisnost). Istraživana je upotreba opijata (heroin. dezorganizacija društva. U toku 2002. rastući pesimizam i nezadovoljstvo sopstvenim životom (Vidojević. U značajne porodične faktore spadaju stavovi porodice prema PAS – permisivni. hašiš i kokain oko 1%. kanabinoida (marihuana.. primenom standardizovanog upitnika SZO (korišćenog u još 28 zemalja u Evropi).). nepostojanje ili nedoslednost porodičnih pravila u vezi sa ponašanjem članova.. čak i podstičući uz postojanje takvog modela ponašanja u samoj porodici. potreba da se pobegne od problema. porodični i bračni konflikti. zbog rascepa različitih sistema vrednosti. Pirot. postojanje ilegalnog tržišta za prodaju PAS. Leskovac. XLIX (2007). Vol. Anketirano je 704 . rano problematično ponašanje (agresivnost. kombinaciju više PAS oko 1%. na uzorku od 1459 učenika sedmog i osmog razreda osnovne škole i srednjoškolaca. Najčešće je korišćena marihuana – 5%. ekonomska kriza. hiperaktivnost u detinjstvu. druženje sa »probatorima«. nepostojanje ili nepoštovanje normi i zakona koji se odnose na prodaju alkohola. 2002). Kao značajni društveni faktori za upotrebu PAS navode se tolerancija društva prema uzimanju PAS. 2000). konfuzije. 1998). morfin. Smatra se da je porodica s adolescentom kod nas pod visokim rizikom. Šabac. Istraživanja poslednjih godina u svetu kreću se u pravcu otkrivanja faktora rizika za početak i nastavak uzimanja droga. dezintegracija i dezorijentacija ne daju oslonac.38 SOCIOLOGIJA. sproveo Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata Univerziteta u Beogradu na uzorku od 12000 ispitanika sa cele teritorije Republike Srbije. povlačenja. izbegavanje dosade. slaba kohezija (odsustvo bliskosti i pozitivnih odnosa) (Nastasić. Istraživanja ove populacione grupe kod nas iz devedesetih godina XX veka pokazuju izraženo prisustvo regresije. Ovi rizični faktori dele se na društvene. 2001).2% ispitanika. N° 1 pripada grupi. problemi sa školovanjem. Bajina Bašta) (Dimitrijević i sar. neku drugu PAS koristilo je oko 1. Dinamika odrastanja mladih je narušena nizom događaja u poslednjoj deceniji XX veka i dalje traje.

heroina. kokain 0. podrazumevaju kvalitetnu i kontinuiranu edukaciju mladih i roditelja o posledicama uzimanja PAS i o zdravim načinima života). Smatramo da je za sada kod nas organizacija JAZAS napravila najznačajnije korake u prevenciji oboljevanja od hepatitisa C (primenjujući program smanjenja štete – Harm Reduction). može se pretpostaviti da je znatno manji broj anketiranih mladih probao drogu kod nas. heroin 0. 2003). koji podrazumeva besplatnu distribuciju sterilnih špriceva i igala na mestima gde se okupljaju osobe koje intravenski uzimaju drogu.. Ukoliko se dobijeni podaci uporede sa nekim istraživanjima u evropskim zemljama rađenim poslednjih 5 godina. a često i neadekvatne. s jedne strane. Stopa neinformisanosti o navedenim supstancama u odnosu na mlade iz evropskih zemalja kod nas je velika. Zabrinjavajuća su dva podatka – podatak o iskrenosti u odgovorima na pitanje o upotrebi heroina i marihuane (oko 17% mladih je odgovorilo da nije bilo iskreno u davanju ovih odgovora).. a s druge strane odbacivanje potrebe informisanosti o drogama i stigmatizovanje i odbacivanje zavisnika od PAS (kanabisa. Mladi ispitanici ne znaju kolika su i kakva oštećenja – somatska. od psihoaktivnih supstanci. kokaina) kao »narkomana«. s ciljem približavanja grupacijama zavisnika i sticanja poverenja u ljude koji se ovim bave i njihove predloge. Podaci koji su nam do sada poznati ukazuju na to da su kako mere prevencije (koje.. 2003). ali da je veći broj ispitanika uzimao alkohol i opijao se u odnosu na mlade iz zemalja u kojima je rađeno istraživanje (Johnson et al. između ostalog. Ovo su svakako uspešne akcije. U tim situacijama se dele kondomi i agitke (važne u edukaciji mladih). dobijen uglavnom korišćenjem iste igle u grupi mladih zavisnika ili intimnim odnosom bez adekvatne zaštite. 39 ispitanika muškog i 755 ženskog pola. 2002). Uz upitnik je korišćen i urin test. Prvi kontakt je bio sa 11 godina starosti a 46% ih je bilo bar jednom u pijanom stanju. Milan Milić: Bolesti zavisnosti kao bolesti društva. kao i podatak o veoma slaboj obaveštenosti o posledicama uzimanja alkohola i droga..4%.6%.7% ispitanika probalo alkohol. psihička i psihijatrijska. ali u okviru nepostojećeg nacionalnog programa (Ilić. kombinaciju alkohola sa tabletama za smirenje i spavanje oko 15% anketiranih. izuzetno visoku toleranciju našeg društva prema konzumiranju alkohola i cigareta. Većina mladih zavisnika od heroina koja se obratila Institutu za neuropsihijatrijske bolesti »Dr Laza Lazarević« imaju hepatitis C. tako i različite akcije u ovom smislu bile slabe. Rezultati su pokazali da je 76. Ukoliko uzmemo. ekstazi 0. Marihuanu je probalo oko 9% ispitanika. Primećeno je da mladi koji su bolje informisani ređe postaju zavisnici (Dminitrijević i sar.7% ušmrkavanjem. a za istraživanje je dobijena saglasnost roditelja. neophodan je hitan i stručno urađen .Slađana Dragišić-Labaš. sporadične.

Poznato je da su programi prevencije najuspešniji ukoliko postoji puna politička i društvena odlučnost da se oni zaista u praksi i sprovedu (Ilić. Vol. osnovano je »Društvo protiv alkohola«. Ovaj sastanak se smatra istorijskim. Pre usvajanja stava SZO da je alkoholizam bolest.. godine. Ovo Društvo je oformilo više sekcija. na području Bosne i Hercegovine. koji se bave timskim lečenjem bolesti zavisnosti. U Beogradu je 1901. Još davne 1893. a u Srpskoj skupštini izglasava se da se ovakvi lokali oslobode izvesnih taksi. godine) i da obolelu osobu ne treba osuđivati nego lečiti. godine osnivanjem Jugoslovenskog saveza trezvenosti i velikog broja društava i saveza – trezvene mladeži. Bez obzira na stav o alkoholizmu koji je bio dominantan u opisanom periodu. 2000). smatramo da je ovakva borba kroz stvaranje raznih društava i saveza. zatim dispanzeri za lečenje alkoholičara. Prvi restoran u kome se nisu služila alkoholna pića – »Zdravljak«. Tadašnji ministri prosvete i pravde podržavali su ovakve akcije i zalagali se za edukaciju u što većem broju škola. a vremenom psihijatrijski zavodi i instituti. otvara se u Beogradu 1910. Utisak je da do sada istraživanja i predlozi stručnjaka iz ove oblasti nisu realizovani. godine osnivaju se najpre savetovališta. bezalkoholnih . 2003). u našoj zemlji su postojali razni pokreti i društva koji su nastojali da se bore protiv prekomernog uzimanja alkohola. godine. godine osnovano »Društvo za suzbijanje alkoholnih pića« od strane tadašnjih lekara dr Jovana Danića. Od 1955. 2000). Milutina Miljkovića i Svetozara Markovića. izuzetno značajnim za naučno utemeljenje jugoslovenske alkohologije (Đukanović. U opisanom periodu alkoholizam se nije smatrao bolešću nego porokom i moralnim problemom ličnosti. N° 1 nacionalni program prevencije bolesti zavisnosti.40 SOCIOLOGIJA. godine na sastanku Glavnog odbora Crvenog krsta Srbije. Takav stav je usvojen u našoj zemlji (tada Narodnoj Republici Srbiji) 1954. železničara trezvenjaka. godine na inicijativu jedne grupe zemljoradnika. XLIX (2007). 2000). ali koji delom potiču iz neznanja i neprosvećenosti (Đukanović. tj. Miloša Popovića. Postoji i podatak da je slično društvo osnovano u Velikom selu u blizini Požarevca 1882. među kojima je bila najatraktivnija i najbrojnija »Savez trezvene mladeži«. Organizacija borbe protiv alkoholizma u nekadašnjoj Jugoslaviji (Srbiji) Ranija moralistička shvatanja alkoholizma kao poroka i mane zamenjena su stavom da je alkoholizam bolest (1951. U ovom periodu lekari su odlazili u srednje škole i govorili mladima o alkoholizmu i njegovim posledicama u skladu sa tadašnjim moralističkim shvatanjem alkoholizma (Đukanović. Aktivnosti u ovoj borbi se prekidaju u ratnom periodu i obnavljaju 1922. nastavnika apstinenata.. a osnovač je bio Risto Jeremić.

značajan početak u budućoj prevenciji bolesti zavisnosti. ali do realizacije kompletnog programa nije došlo. poštovanje zakona o zabrani prodaje alkohola mladima ispod 16 godina. nepostojanje nacionalnog prorama kod nas. ili cigarete. smanjenja poreza ovakvim restoranima. Sve ove mere bi. kao i kontrole ulaska narkotika na naše tržište. Instituti koji se bave bolestima zavisnosti povremeno drže predavanja u osnovnim i srednjim školama. nego i o kvalitetnom i zdravom funkcionisanju porodice. verovatno. piva. Ministarstvo za sport je pokrenulo 2000. Smatramo da nečinjenje države u smislu organizovane prevencije bolesti zavisnosti. verujemo da bi angažovanje države i podsticanje porodica da se edukuju ne samo o uzrocima i posledicama uzimanja PAS. u kojoj bi bile angažovane »sve snage društva«. alkoholozi su radili nacrte programa prevencije. koja je još uvek manja nego u jednom nroju zapadnih zemalja. sistematičnu i kontinuiranu prevenciju bolesti zavisnosti. . 41 restorana. ovaj program bi uključivao i veće angažovanje na planu sprečavanja prodaje psihoaktivnih supstanci. adekvatne kazne za ovakva dela. Ova se vrsta kampanje. ne i njihovih roditelja. O alkoholizmu se često govori kao o bolesti »pojedinca. porodice i društva«. ali samo dece. ali i narkomanije i kombinovanih toksikomanija.. nastojanje da se što veći broj mladih srednjoškolaca edukuje. npr.. kao i reklamiranja alkoholnih pića. što bi bilo neophodno. Milan Milić: Bolesti zavisnosti kao bolesti društva. zatim »Igraj za život bez droga« kroz različite sportske manifestacije. Nacionalni program prevencije bi podrazumevao organizovanu. što kod mladog čoveka stvara nejasan stav prema PAS. tj. U našoj zemlji ne postoji nacionalni program prevencije bolesti zavisnosti. ali nema osmišljene edukacije za decu u uzrastu do petog razreda. ali je daleko češće da sportisti. Dalje. od institucija i organizacija do medija i grupa građana zainteresovanih za problem. Poznato je da edukacija treba da počne još u vrtiću. može videti povremeno i na televiziji. godine akciju »Igraj za život bez alkohola«. tako da oslanjanje na samo mali broj alkohologa u državi kao »edukatora i spasilaca« može da dovede do izuzetno visoke stope oboljevanja od alkoholizma. dalo rezultate u smanjenju broja mladih obolelih od ovih veoma teških bolesti sa čestim smrtnim ishodom. Uzimajući u obzir sve individualne i genetske karakteristike koje se smatraju bitnim u nastanku bolesti zavisnosti. smanjile stopu oboljevanja od narkomanije. O ovakvom načinu edukacije pisano je do sada. kroz strip i priče prilagođene uzrastu od tri do pet godina. glumci i druge javne ličnosti reklamiraju alkoholna pića. Upotreba i zloupotreba alkohola je već dobila zapanjujuće razmere. Postoje sporadični pokušaji edukacije u nekim srednjim školama. sve više upućuje na razmišljanja da se možda ova »definicija« zameni sledećom: da su bolesti zavisnosti bolesti društva. porodice i pojedinca. kroz spotove.Slađana Dragišić-Labaš.

i sar. Gačić B. Br. (ur. Prevencija alkoholizma u XXI veku. u: Dimitrijević I.) 2003. 2002. Dragišić-Labaš S. Ličnost adolescenta. lečenju. 2002. Sijarinska banja: XVIII savetovanje terapeuta bolesti zavisnosti. 2003.. MD: Lippincott Williams & Wilkins. Galanter M. Vol. Ramah A.. 2001. Narkomanija i sida. Upotreba supstanci među učenicima osnovnih i srednjih škola u Republici Srbiji: pilot studija. 1985. Suicidalno ponašanje starih i mladih osoba. XLIII. lečenju. Baltimore. Beograd: Interprint.. Adolescentna kriza. i sar.. 2000. i sar.. . S. Handbok of Clinical Alcoholism Treatment. Kapamadžija B. u: Dimitrijević I. i sar. Beograd: Beletra. Ilić D. Alkoholizam od prve do poslednje čaše: terapijski priručnik. Sedmak T. 2002. Begović D. XLIX (2007).C. Dimitrijević I. 2000. edukaciji i istraživanju u Jugoslaviji. Beograd. Alcoholism and Violence. lečenju. 1995. Bolesti zavisnosti: razvoj aktivnosti na prevenciji. Milosavljević V. Đukanović B. Beograd: Medicinski fakultet. 1995. Bolesti zavisnosti: razvoj aktivnosti na prevenciji. edukaciji i istraživanju u Jugoslaviji. Petrović D. Shorter Oxford Textbook of Psychiatry. N° 1 Literatura Aleksić O.. Ihsan M. Vol. 1990.E. Mayou R. Oxford: Oxford University Press. Beograd: Medicinski fakultet. u: Marković P. Psihoaktivne supstance. Biro M. Daley D. 2001. Beograd: Beletra. Osnovi medicinske suicidologije. London: Martin Dunitz. Dimitrijević I. Šovljanski M. Sintetičke droge. i sar. 2000. Beograd: »Filip Višnjić«. 2001. Beograd. Johnson B. Prevencija alkoholizma u XXI veku. Ruiz P. Beograd: Kreativni centar.... Beograd: Zbornik radova ECPD Međunarodne postdiplomske škole primarne prevencije bolesti zavisnosti.42 SOCIOLOGIJA. Bolesti zavisnosti: razvoj aktivnosti na prevenciji. Beograd: Medicinski fakultet. Prevencija. Alkoholizam. Male Depression. Sociologija. Istorijski aspekti nastanka klubova lečenih alkoholičara u Jugoslaviji. Cowen P. 2000. 1995. Đukanović B. Sijarinska banja: XVIII savetovanje terapeuta bolesti zavisnosti. Thase M. Dimitrijević I. 2003. Đorđević B.. Niš: Galeb. 4. lečenje i istraživanje alkoholizma u beogradskom Zavodu za bolesti zavisnosti. edukaciji i istraživanju u Jugoslaviji. A. Gelder M..) Adolescentna kriza. (Eds. Stanković Z. Zagreb: Medicinska knjiga.

. Istraživanja u oblasti bolesti zavisnosti. 2002. Porodica sa adolescentom: seminarski rad. Milan Milić: Bolesti zavisnosti kao bolesti društva. Niš: Prosveta. Baba-Milkić N.. Osećajni život savremenog čoveka i droge. 2000. 2003.. Sijarinska Banja: XVIII savetovanje terapeuta bolesti zavisnosti. Vidojević O. II godina porodične terapije. Prevencija narkomanije i ostalih bolesti zavisnosti (opštinski model).Slađana Dragišić-Labaš. 43 Šipetić-Grujičić S. Beograd: Institut za mentalno zdravlje.. Beograd: Zbornik radova ECPD Međunarodne postdiplomske škole primarne prevencije bolesti zavisnosti. 1992. Vučković N. Vukov-Goldner M.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful