You are on page 1of 39

Stef Jansen UDK:316.647.8(497):323.14 (497.11+497.

13)
University of Hull Originalni nauni rad
Hull, Great Britain

SVAKODNEVNI ORIJENTALIZAM:
DO@IVLJAJ BALKANA/ EVROPE
U BEOGRADU I ZAGREBU

Rezime: U ovom lanku se, na osnovu intenzivnog etnografskog terenskog


rada u Beogradu i Zagrebu (decembar 1996 septembar 1998), razmatra skup ori-
jentalistikih diskurzivnih praksi u post-jugoslovenskom kontekstu, s posebnim osvr-
tom na njihovo povezivanje sa nacionalistikim i antinacionalistikim diskursima
identifikacije. U svojoj analizi grae autor nastoji da napravi korak dalje od teorij-
skih, knji`evnih i geopolitikih debata i obrati pa`nju na banalne, svakodnevne dis-
kurzivne prakse obinih ljudi. Taj svakodnevni orijentalizam razapet je izmeu dva
oprena pojma, Balkana i Evrope, i pothranjuje proces negativnog samodefini-
sanja. Balkan i Evropa se poimaju kao kolektivno sankcionisani, ali kontro-
verzni kulturni konstrukti koji igraju ulogu u tom procesu. Po miljenju autora, ti
pojmovi se donekle esencijalizuju i kao takvi dejstvuju ograniavajue, ali istovre-
meno omoguavaju strateko delovanje, mahom kroz povezivanje sa drugim duali-
zmima, kao to je urbano/ruralno i moderno/tradicionalno.
Mnogi ljudi na teritoriji bive Jugoslavije pretau orijentalizam, kao diskurs
identifikacije, u svoje razumevanje okolnog sveta i sebe samih i na taj nain sebi pri-
bavljaju izvestan oseaj fiksiranosti. Pojmovi Balkana i Evrope pru`aju im dis-
kurzivnu grau pomou koje oni dovode svoje line prie u vezu sa irim priama o
ratu i nacionalizmu. U tom smislu, orijentalizam ljudima omoguava da u naracija-
ma o sebi izgrade odreeni kontinuitet makar samo paradoksalno, naglaavanjem
diskontinuiteta okolnih dogaaja. Mnoge post-jugoslovenske naracije o sebi obliko-
vane su jednim delom zahvaljujui preklapanju svakodnevnih `ivotnih iskustava lju-
FILOZOFIJA I DRUTVO XVIII

di i mogunih varijacija na orijentalistiku temu.


Kljune rei: orijentalizam, Balkan, Evropa, Srbija, Hrvatska, identitet,
diskurzivne prakse, nacionalizam, antinacionalizam, svakodnevni `ivot.

U svojoj poznatoj knjizi, Edvard Said (1978) analizira ori-


jentalizam kao evropski diskurs koji konstruie i esencijalizuje
Orijent, ime se omoguava da se ovaj potini i da se njime upra-
vlja. Nekoliko autora je ve skrenulo pa`nju na relevantnost Saidove
analize za post-jugoslovenski kontekst; oni nude zanimljivu analizu
orijentalistikih tendencija u naunom i knji`evnom diskursu o

33
ovom regionu, dopunjujui grau sve`ijim politikim formulacija-
ma (Baki-Hayden 1992; Baki-Hayden & Hayden 1995; Norris
1999; Todorova 1994, 1997). Ovaj tekst predstavlja analizu materi-
jala koji sam prikupio tokom etnografskog istra`ivanja na terenu i u
njemu u nastojati da napravim korak dalje: da prouim kako je ori-
jentalizam funkcionisao kao diskurzivna praksa na nivou svako-
dnevnog `ivota u samom post-jugoslovenskom kontekstu. Naroito
me zanima na koji nain je on figurirao u nacionalistikim i antinaci-
onalistikim diskursima identifikacije. Cilj ovoga teksta je, dakle, da
poka`e kako kulturni konstrukti Balkana i Evrope, kao i meha-
nizmi njihovog meusobnog povezivanja i uzajamnog konstituisa-
nja, nisu relevantni samo u oblasti teorijskih ideja, politike debate
ili kulturne kritike na visokom nivou.
Kako bismo razumeli ovaj slojeviti obrazac negativnog samo-
definisanja, predla`em da razlo`imo svakodnevne post-jugosloven-
ske diskurzivne prakse koje okru`uju pojmove Balkana i
Evrope. Poenta nije samo u tome da su ljudi te pojmove u izvesnoj
meri esencijalizovali; `elim, naime, da ispitam kako su ti esencijali-
zmi funkcionisali, kako su delovali u smislu postavljanja ogranie-
nja praksi, ali i u smislu omoguavanja razliitih strategija. Naravno,
u svemu ovome presudan znaaj ima sama napetost izmeu Balka-
na i Evrope; otud neu pokuavati da izluim nekakvo pravo
znaenje ovih koncepata. Njihova mo je poivala upravo u njihovoj
neuhvatljivosti, u nemogunosti da ih preciziramo u bogatom uni-
verzumu znaenja koja su evocirali. Relevantnost balkanistikog
diskursa sastoji se, dakle, upravo u ulozi koju je on igrao u razliitim
praksama, kod razliitih ljudi i sa razliitim rezultatima. Kada kori-
stimo termin orijentalizam, moramo biti naisto da je taj diskurs
nepostojan, da nije fiksiran. No ipak, prema mojim nalazima, on je,
kao diskurs identifikacije, proizvodio izvestan oseaj fiksiranosti
kod post-Jugoslovena, koji su ga uklapali u svoje razumevanje okol-
nog sveta i sebe samih. Mnogim ljudima pojmovi Balkana i
STEF JANSEN

Evrope pru`ali su diskurzivnu grau pomou koje su svoje line


prie mogli da dovedu u vezu sa optijim priama o ratu i nacionali-
zmu. U tom smislu, ti pojmovi su im pomogli da konstruiu odreeni
kontinuitet u priama o sebi samima makar samo paradoksalno,
naglaavanjem diskontinuiteta u okolnim dogaajima.

34
U ovom radu, Balkan i Evropa se poimaju kao kolektivno
sankcionisani, ali i osporavani kulturni konstrukti koji su se mogli
ukljuiti u taj proces. Moja je teza da su mnoge post-jugoslovenske
prie o sebi oblikovane jednim delom na osnovu izvesne uskladlji-
vosti izmeu svakodnevnih iskustava ljudi i raznih varijacija na ori-
jentalistiku temu. Poimanje orijentalizma kao diskurzivne prakse
ujedno nam omoguava da analiziramo kako se on uklopio u niz dru-
gih diskursa. Na primer, postojale su jake veze sa idejama nacionali-
zma i kosmopolitizma, tradicije i modernosti, iracionalnog i
racionalnog, te urbanog i ruralnog. Kroz ova preklapanja sa drugim
diskursima ljudi su bili u stanju da pove`u orijentalizam sa najrazli-
itijim praksama, od politikog odluivanja do najbanalnijih iskusta-
va svakodnevnog `ivota.

1. Kulturna geografija pripisanog primitivizma

Todorova (1994, 1997) i Norris (1999: 5 i dalje) piu o dugoj


tradiciji esencijalizovanja i pretvaranja jugoistone Evrope u Dru-
gog kroz putopise, akademska i novinarska dela, diplomatiju i knji-
`evnost. Post-jugoslovenski ratovi dali su upotrebi termina Balkan
nov podstrek, i on se naao u nesigurnom sreditu pristupa koji te ra-
tove objanjava kao izraz atavistikih kulturnih odlika i drevnih mr-
`nji. Termin Balkan tu, dakle, oznaava skup stvarnih ili zamilje-
nih drutvenih praksi, koje se vrte oko primitivizma, raznolikosti,
strasti, a iznad svega nasilja.
Za razumevanje upotrebe termina Balkan na post-jugoslo-
venskom prostoru veoma je va`no imati na umu da su mnogi njegovi
FILOZOFIJA I DRUTVO XVIII

stanovnici usvojili predstavu o civilizacijsko-razvojnoj hijerarhiji u


okviru bive dr`ave po kojoj, grubo uzev, kako se ide sve dalje na jug
i istok, tako status sve vie opada. Ba kao to ka`e izreka to ju`ni-
je, to tu`nije, koju su mi mnogi ljudi iz raznih republika reproduko-
vali kroz prozaine primere. Neke razlike su se reprodukovale i
unutar republika uglavnom, mada ne i iskljuivo, du` linija podele
urbano/ruralno (van de Port 1994, 1999: 9). U ovim reprezentacijama
Balkana nije posredi geografsko odreenje, koliko skup znaenja
koja se izra`avaju geografskom metaforom. To nije bez znaaja za
na pristup ideji Balkana. ta sve mo`e da znai ovaj kulturni
konstrukt i kako se sve koristi u post-jugoslovenskom kontekstu
35
razumeemo samo ako ga sagledamo u odnosu prema drugom, jedna-
ko vieznanom terminu Evropi. Obe ove predstave imale su, u
mojoj grai, izuzetno irok raspon znaenja i u priama razliitih lju-
di javljale su se na razliite naine. Meutim, iz tog bogatog polja vi-
eznanosti izronio je obrazac po kojem je odnos Balkan/ Evropa
funkcionisao kao diskurs razapet izmeu dva pola i, uprkos nesagla-
sju u tumaenjima, ova je dihotomija bezmalo uvek zadobijala te-
meljno moralni ton. Postojao je jedan nesumnjivo pozitivni pol
(naravno, Evropa) i jedan nesumnjivo negativni (Balkan).

2. Balkan / Evropa i orijentalizam u Beogradu


2.1. Srpskonacionalistiki diskursi o Balkanu / Evropi

Unutar dominantnih nacionalistikih diskursa u Srbiji sredi-


nom i u drugoj polovini devedesetih godina pojam Balkana nije
igrao neku naroitu ulogu. Za veinu ljudi, reklo bi se, samo se po se-
bi razumevalo da Srbija u geografskom smislu pripada Balkanu.
Znaenje balkanskog aspekta njihovog nacionalnog identiteta,
meutim, bilo je krajnje neodreeno i predstavljalo je predmet mno-
gih sporenja. S jedne strane, taj je aspekt bio u vezi sa izvesnim ose-
ajem kulturnog ponosa, u kojem je pravoslavlje bilo bitno, i sa
predstavom o duboko uvre`enoj sklonosti odupiranju tuinskom
ugnjetavanju, to je potkrepljivano ouvanjem srpstva pod turskom
vlau. S druge pak strane, pojam Balkana, ak i meu onima koji
nisu oseali nikakav naroiti animozitet prema njemu, nosio je nega-
tivne konotacije ekonomske nerazvijenosti, lenjosti, neefikasnosti,
primitivizma i zaostalosti.
Druga dvosmislenost tie se napetosti izmeu pojma Balka-
na i njemu suprotnog pola, Evrope. Iako su mnogi graani Srbije
bili spremni da priznaju nerado ili gordo da u sebi nose neto
balkansko, ipak su uvek takoe naglaavali svoje evropejstvo.
STEF JANSEN

Zapravo, pojam Evrope je u javnosti bio mnogo prisutniji nego


ideja Balkana; kada je o politici re, mnogi Beograani su izra`a-
vali `elju i potrebu da Srbija postane evropskija. To je znailo:
bolji `ivot, vie slobode, ukratko jednu manje balkansku situaciju.
No, iza ovog maglovitog semantikog konsenzusa krile su se
brojne protivrenosti, ak i ako se ograniimo samo na stranakopoli-

36
tiki nivo. Miloeviev reHim, iako se navodno zalagao za vraanje u
Evropu na velika vrata, nije se nimalo libio da zaigra na kartu balkan-
skog buntovnitva kad god je izgledalo da to moHe uvrstiti legitimitet
u zemlji i poloHaj u regionu (Jansen 2000: 308-309). U nekim nacio-
nalistikim varijacijama, to je razvijano u diskurs po kojem su Srbi u
stvari istinski Evropljani koji su vekovima branili Evropu od islam-
ske najezde. Navodna neomiljenost Srba u veini drugih evropskih
zemalja doHivljavana je, otud, kao duboka nepravda, kao demonizaci-
ja jednog junakog naroda koji je toliko puta stajao na bedemima Sta-
rog kontinenta (v. Jansen 2000: 300; 2001). Po ovom gleditu, uprkos
svojim brojnim Hrtvama i neopisivim patnjama koje je podneo za
Evropu, srpski narod u toj Evropi nailazi samo na nezahvalnost.1
Mnogi srpskonacionalistiki diskursi, naroito oni koji su se
protivili Slobodanu Miloeviu, nisu se zadovoljavali time da izraze
svoje negodovanje zbog ovakvog stanja stvari. Mada su u ogromnoj
veini otro osuivali antisrpska oseanja kako su to oni do`ivlja-
vali prisutna u bezmalo itavom svetu, nisu smatrali sasvim nera-
zumnim to to evropska vrata ostaju zatvorena, iako srpski narod na
njih tako uporno kuca. Opozicioni nacionalistiki diskursi ukljuu-
jui glasove iz crkve nudili su za to jedan prost razlog: srpski narod
je postao plen pogrenog voe, diktatora neevropske sorte, jednog
komuniste. Miloevi se, tvrdili su oni, la`no prikazuje kao spasilac
naroda. Govori o nacionalnom jedinstvu, a tlai sopstveni narod
ukratko, on jeste, i uvek e biti, komunista. A kao takav, doveo je
Srbe tu gde se sada nalaze: da budu `igosani, demonizovani narod,
bezvoljno preputen struji koja ga polako odvlai sve dalje od njego-
vog mesta u Evropi, koje mu s pravom pripada. Tek kad komunista
ode, Srbija e moi da se vrati na svoj prirodni evropski put.
FILOZOFIJA I DRUTVO XVIII

2.2. Beogradske antinacionalistike artikulacije Balkana /


Evrope

U antinacionalistikoj diskurzivnoj praksi u Beogradu to je


bio izrazito manjinski fenomen koncept Balkana igrao je mnogo
krupniju ulogu i upotrebljavao se gotovo iskljuivo u negativnom
1
Videti npr. uki-Dojinovi 2000. Paralelni primeri paradoksalno antie-
vropskih proevropskih diskursa mogli su se nai i kod hrvatske ekstremne desnice.
Videti ni`e.
37
smislu, naroito u sluaju etabliranijih, jasno artikulisanih alternati-
va. U tim disidentskim priama o sebi ljudi su naglaavali evropski
karakter svog identiteta, a balkanska suprotnost slu`ila je strogo
kao kulturna pozadina, koja simbolizuje razne rave pojave iz pro-
losti i sadanjosti. I ovde je Balkan zraio itavim nizom meupo-
vezanih, ali ponekad protivrenih znaenja i funkcionisao kao neka
vrsta praznog oznaitelja, kao diskurzivni vor koji se javljao u nizu
razliitih praksi i utkivao ih zajedno u slo`en i nerazmrsiv uzorak.
U svojoj knjizi Okcidentalizam, Chen Xiaomei (1996) pie da
su razliite grupe u kineskom drutvu primenjivale strategije i prakse
sline Saidovom orijentalizmu da bi postigle odreene politike ci-
ljeve. Autor definie okcidentalizam kao diskurzivnu praksu koja
konstruie svog zapadnog Drugog i time omoguava Orijentu da
aktivno i sa domorodakom kreativnou sudeluje u procesu samo-
prisvajanja, iako su ga zapadni Drugi prethodno prisvojili i konstrui-
sali (Chen Xiaomei 1996: 4-5). Zanimljivo je da se varijacije na
okcidentalistiki diskurs javljaju i kao orua tlaenja (u sluaju re`i-
ma) i kao orua emancipacije (kod disidenata). Za maoistiku vlast,
zapadni Drugi je bio neprijatelj i primer kakve stvari ne treba da bu-
du; u disidentskom okcidentalizmu Zapad je postao metafora za
osloboenje. Smatram da su ovi uvidi va`ni za analizu srpskog slu-
aja, gde je re`im nemilosrdn ratovao protiv domaih izdajnika i
stranih plaenika. Tokom deset godina Miloevia, pro-evropski
diskursi su pru`ali najvei deo grae za otpor i disidentstvo.
Tako su, recimo, meu onima koji su se zalagali za liberal-
no-demokratske alternative, neki ubrajali autoritarna preterivanja
Titovog komunizma meu balkanske fenomene. Ovo je miljenje
bilo prisutno i u nacionalistikim diskursima koji su se suprotstavlja-
li aktuelnom komunisti na vlasti. Meutim, dok su zastupnici naci-
onalistike pozicije esto tvrdili da je Jugoslavija bila jedna u sutini
antisrpska tvorevina, najvei deo graanskih protivnika re`ima bio
je mnogo bla`i u oceni nekadanjeg jugoslovenskog sistema. Stav da
STEF JANSEN

Tito=Balkan esto je neprimetno opstajao u senci ideje da je Jugo-


slavija bila, pa... na putu u... da, Evropu. Iako su osuivale nedemo-
kratsku prirodu biveg sistema, disidentske perspektive su esto
naglaavale njegove relativne kvalitete, naroito program multikul-
turnog su`ivota umesto etnike iskljuivosti. Nita neobino, poseb-
no u svetlu ratova koji su rasturili njihovu nekadanju zemlju. No,

38
kada su govorili o sadanjem stanju u post-jugoslovenskom prosto-
ru, pojam Balkana je u tim disidentskim objanjenjima bio kljuni
termin: Miloevieva vladavina je prikazivana kao moralno krajnje
odbojan model (ne)civilizovanosti. Meu sastojcima su se pominjali
neobrazovanost, nasilje, primitivizam, patrijarhalnost, sirovost, ne-
tolerancija i tako dalje. Sve su to negativni stereotipi koje su mnogi
urbani post-Jugosloveni povezivali sa ruralnou.
Neto od slo`enih i mnogostrukih veza izmeu ruralnosti i
Balkana nasluujemo u sledeem odlomku iz razgovora sa dvoji-
com vrlo mladih NVO aktivista iz Beograda: Darkom, izbeglicom iz
Zagreba, i Veljkom, roenim Beograaninom. Darko mi je upravo
govorio o ogromnim razlikama izmeu ljudi iz grada i ljudi sa sela, i
nastavio:
Darko: ...zna, zanimljivo je to, kad pomislim na Bosnu ne
pomislim na Sarajevo ili Tuzlu, nego na neke planinuge gde `ive
ljudi koji su... koji su potpuno neobrazovani, zaostali. Civilizacija do
njih nije stigla. I definitivno je tano da je rat bio najgori tamo, u
Bosni, ba tamo gde takvi ljudi `ive.
Veljko: Ma, na jugu Srbije bi bilo isto... Ju`njaki mentali-
tet oni koji su `iveli pod Turcima su drugaiji od onih koji imaju
habsburko naslee.
Darko: Sauvaj bo`e kako bi bilo na Kosovu, mislim jo
jedan rat! Kad na to pomislim... Neu da greim duu, nemam nika-
kve predrasude prema Albancima, ali stvarno mislim da su ljudi
tamo neverovatno neobrazovani i da tamo vlada straan primitivi-
zam...
Veljko: I kod jednih i kod drugih!
FILOZOFIJA I DRUTVO XVIII

...
Darko: Tamo jo `ive plemenski.
Veljko: Krvna osveta i tako to.
Nijedan od njih nikada nije bio na Kosovu. Vidimo kako se an-
tinacionalistiki orijentalizam nerazmrsivo prepleo sa usponom ta-
danjeg re`ima i ratovima.2 Mnoge antinacionalistike prie su se
koncentrisale na iskustvo nasilja i netolerancije kao pad u primitivi-
zam, kao beg od modernosti. Kao i etiketa seljak, pojam Balkana
2
Ovaj obrazac se dodatno zakomplikovao zbog kosovske krize i vazdunih
udara NATO-a (kratku raspravu o tome videti u Jansen 2000a: 300 i dalje).
39
je esto slu`io kao svepokrivajui termin u opisima i objanjenjima
tih procesa (v. van de Port 1994: 103 i dalje). Po ovom gleditu, bal-
kanski obrasci nisu bili do kraja iskorenjeni u Titovoj Jugoslaviji,
nego su istrajavali ispod povrine modernizacijskog, evropeizujueg
diskursa. Zato je u`asno nasilje i po ovom vienju slepo prihvata-
nje nacionalizma od strane veine u svim republikama tumaeno kao
korak nazad: Balkan je uzvratio udarac, uz osvetu.
U Evropu se, s druge strane, gledalo kao u ideal; ona je me-
u Beograanima pru`ala va`nu diskurzivnu grau za alternativnu
identifikaciju, vrlo esto u kombinaciji sa otvoreno urbanim ose-
ajem samog sebe.3 Evropa je, tvrdilo se, ono to je u srbijanskom
drutvu izgubljeno tokom poslednje decenije i sada se mora nano-
vo otkopati ispod razvalina balkanskog pakla. estim pozivanjem na
svoj evropski identitet mnogi urbani, disidentski orijentisani graani
Srbije uspevali su da obezbede izvestan kontinuitet u vlastitoj bio-
grafiji. Svet oko njih je mo`da pobalkanio, ali oni su ostali ono to
jesu. Time se mo`e objasniti i sveprisutna nostalgija za gradom: nije
bilo kraja priama kako je sjajan, rafiniran grad Beograd nekada bio.
U istom duhu, mnoge organizacije civilnog sektora u Beogra-
du stavljale su etiketu evropski u svoj naziv, a neizostavno u svoje
programe i publikacije. Ali, kao to smo videli, to je bio sluaj i sa na-
cionalistikim partijama. Kao i u mnogim drugim postkomunistikim
dr`avama, naprosto se moralo biti za Evropu ta god to znailo.

2.3. Balkan, narodnjaci i postjugoslovenski tobogan

Na potpuni u`as nekih, a na veselje drugih, novokomponova-


na narodna muzika postala je jedan od odreujuih inilaca post-ju-
goslovenske pop-kulturne scene devedesetih. Ovaj kontroverzni
fenomen, poznat pod imenom narodnjaci ili, u svojim br`im varijan-
tama, turbofolk, ima za osnovu odreeni muziki stil, ali ujedno sai-
njava itav jedan univerzum znaenja, tesno povezanih s usponom
STEF JANSEN

nacionalizma i ratovima. Najvea koncentracija mu je u Srbiji. Na-


rodnjaci kao fenomen zaslu`uju zasebnu analizu (v. Vidi-Rasmus-
sen 1995; Dragievi-ei 1994); ovde samo `elim da skrenem
pa`nju na neke dodirne take sa mojom temom.
3
Videti u Jansen 1999b podrobniji prikaz spoja evropejstva i urbanosti u anti-
re`imskim protestima 1996-1997.
40
U svakodnevnom `ivotu, mnogi Beograani su koristili svaku
priliku da se to je moguno vie distanciraju od turbofolka. To je na-
roito bio sluaj meu urbanim, opoziciono orijentisanim ljudima,
koji su ispovedali nenacionalistike ili antinacionalistike ideje. Tur-
bofolk je bio u toj meri povezan sa zbivanjima u Srbiji devedesetih
da je za mnoge kritiare slu`io kao zgusnuta verzija svega to je
krenulo naopako. Nije proao ni dan a da mi se neko ne po`ali na
popularnost turbofolka. Ljudi su gunali da narodnjake zvezde be-
stidno zgru milione dok ostatak Srbije gladuje, da to nisu nikakvi
muziari, da su se producenti poveli za stihijom i istisnuli s tr`ita
druge vrste muzike, i tako dalje. Va`nije od toga, Beograani su izra-
`avali svoje u`asavanje nad njegovom simbolikom, njegovim od-
vratnim tekstovima, njegovim glupavim melodijama, njegovim sek-
sistikim vizuelnim predstavama. Ukratko, rekao bih da je turbofolk
bio krajnje nedobrodoao podsetnik na balkanski primitivizam u
oblasti popularne muzike, koju su mnogi smatrali modernom i
zapadnom.
Fenomen narodnjaka, a naroito uloga koju je igrao u antinaci-
onalistikim i drugim kritikim priama, ukazuje na neke obrasce
(dis)kontinuiteta i gubitka. Ljudi su se `alili da, zbog izolacije zemlje,
ve godinama nisu u stanju da prate dobru stranu muziku. Tvrdili su
da je osamdesetih YU-rock bio jednako dobar kao i bilo koja zapadna
muzika, a sada je muziki ukus u Srbiji otiao doavola. Uveravali su
me da deset godina ranije nijedan normalan ovek ne bi ni mrtav po-
`eleo da slua tu takozvanu muziku, a onda je postala ultra-popular-
na; to je, govorili su mi, bio deo ratnohukake politike re`ima.
Znaenje turbofolka u smislu gubitka i diskontinuiteta postalo
je naroito jasno u razgovoru sa mojom nastavnicom Tatjanom, koja
FILOZOFIJA I DRUTVO XVIII

je uoi rata otila u Zapadnu Evropu sa mu`em i decom i nikada se


nije vratila. Tatjana je bila fakultetski obrazovana `ena, iz porodice
beogradskih Hrvata. Mu` joj je bio Srbin, ali oboje su tvrdili da su
pre svega Jugosloveni. Tatjana je bila prva osoba koja mi je priala o
turbofolku; a svaki put kad bismo se sreli izra`avala je svoje gnua-
nje nad narodnjacima i svemu to oni znae. Za nju, turbofolk i ka-
fanska kultura koju je s njime povezivala pru`ali su bolnu metaforu
za stvari koje su pole naopako, i u njenoj biografiji i ire.
Kao samosvesno urbana, obrazovana, ambiciozna, relativno
dobrostojea, kulturna `ena, koja je videla sveta, oseala se kao da

41
ju je zemlja u kojoj je pro`ivela itav `ivot naprosto ispljunula. Jugo-
slavija je nestala, a Miloevieva Srbija vie nije mogla da joj bude
dom. Njen stari svet je naglo iezao, a turbofolk je bio ikona nove
Srbije. Po njenom miljenju, turbofolk je ksenofobian i nasilan, ali i
jeftin, kiast, buan, neukusan, vulgaran nimalo nalik na dom, ona-
ko kako je `elela da ga se sea. to je najgore, urlao je iz zvunika na
svakom koraku i od njega se nije moglo pobei. To ti je kao zaraza,
govorila je Tatjana, koja se iri zemljom i uvlai se u najzabaenije
kutke.

3. Balkan / Evropa i orijentalizam u Zagrebu

Za razliku od Srbije, orijentalizam se nalazio u samom sredi-


tu hrvatskih nacionalistikih diskursa o identitetu. To ne znai da je
smisao tog pojma u Zagrebu bio manje difuzan i protivrean. Napro-
tiv, Balkan i Evropa su bili mo`da najkontroverzniji termini u
optoj borbi za legitimnost imenovanja, koja se vodila na mnogim,
meusobno ukrtenim nivoima. Ovaj slojeviti konflikt oko definisa-
nja odvijao se unutar nacionalistikih diskursa, unutar antinacionali-
stikih diskursa, i izmeu prvih i drugih.

3.1. Tuman i HDZ: balkanska paranoja

Tvrdim da se hrvatski nacionalizam devedesetih uopte ne


mo`e razumeti bez pojma Balkana. On je igrao sredinju ulogu u
skoro svim varijacijama na hrvatsku nacionalistiku temu, a ta je
uloga bila posledica njegove pozicije vrhovnog negativnog Drugog.
Prostor Balkana popunjavao se naizmenino raznim pojedincima,
grupama ili pojavama. U pitanju je moglo biti Otomansko carstvo,
islam, ili Bonjaci; mogla je biti narodna muzika, znojavo elo ili
evapi; mogli su biti crni brkovi, neispeglana koulja ili Slobodan
STEF JANSEN

Miloevi. Meutim, u razdoblju mog istra`ivanja, daleko najuobi-


ajeniji stanovnici ovog prostora u srcu hrvatskog nacionalizma bili
su Srbi.
Izra`aji orijentalizma u hrvatskom nacionalizmu bili su deo
ireg diskursa o razilaznim imperijalnim prolostima, sukobljenim
kulturnim nasleima, obiajima i ideologijama i, u krajnjem ishodu,

42
neusaglaljivim civilizacijama. @elei da pravo na nacionalnu neza-
visnost utemelje na nepomirljivim kulturnim razlikama, hrvatski na-
cionalisti su se oseali du`nima da ponude drastino novo tumaenje
prirode prethodnog sistema. Umesto multinacionalne dr`ave zasno-
vane na bratstvu i jedinstvu, tvrdili su oni, to je bio trapav i promaen
pokuaj da se nekoliko oprenih kultura nasilu ujedini u istoj zemlji.
No, hrvatski nacionalizam je iao i dalje: sudar je, po njima, bio ne-
ravnopravan, budui da je (bar) jedna od dotinih kultura bila nede-
mokratska i ugnjetaka. Jugoslavija je, dakle, prikazivana kao
nametnuti re`im, zavera protiv hrvatske nacije kojom su upravljali
Srbi, u kojoj su Srbi i njihovi saveznici uspeli da nametnu tiraniju
Hrvatima. To im je polo za rukom samo zahvaljujui tome to su
bili u dosluhu sa unutranjim neprijateljima, Hrvatima koji jedno-
stavno nisu bili dovoljno Hrvati, kao recimo sam Tito. To, tavie,
nije bila bilo kakva tiranija, nego balkanska tiranija. Shodno
tome, bila je ne-evropska, to po definiciji znai da je morala biti
ne-hrvatska. Iz te samoidentifikacije kao definitivno ne Balkan
proisticala je dalekose`na nevoljkost hrvatskog re`ima da se ukljui
u bilo kakvu saradnju za koju se smatralo da mo`e voditi nekom
balkanskom zajednitvu. Godine 1997. hrvatski predsednik je
predlo`io zakonski amandman koji bi ustavno jamio da njegova
zemlja vie nikada nee ui ni u kakav oblik udru`ivanja sa drugim
Ju`nim Slovenima (Novi list 4.11. 1997). Zapazimo da je isti taj re-
`im sna`no podr`avao ideju ulaska u Evropsku Uniju.
U okviru hrvatskog nacionalizma pojam Balkana odnosio
se na mrana vremena jugoslovenskog komunizma, ali je slu`io kao
etiketa i u drugim podelama (hrianstvo nasuprot balkanskom
islamu, katolianstvo nasuprot balkanskom pravoslavlju, itd.). To
FILOZOFIJA I DRUTVO XVIII

je, naravno, esto vodilo u paradoksalne situacije: Srbi-Balkanci


su, recimo, prikazivani kao ateisti (jugoslovenski komunisti), ali i
kao pravoslavci (bizantinski nacionalisti). Kao i u sluaju mnogih
drugih autoritarnih re`ima, legitimnost HDZ-ovske dr`ave temeljila
se bar jednim delom na ideji pretnje i, kao i u Srbiji, ta pretnja je
opravdavala ograniavanje slobode kod kue. ini se da je u Hrvat-
skoj devedesetih Balkan funkcionisao kao trajni podsetnik na
itav niz opa`enih pretnji suverenitetu: nacionalne Druge, prven-
stveno Srbe, ali i Bonjake, te domae neprijatelje. Posledica je bila
beskonana bujica podseanja na evropski karakter hrvatskog

43
naroda, ali i, jo uoljivije, uopteno prikazivanje Balkana kao
onoga to ne `elimo da budemo; to je u kondenzovanoj formi iska-
zano u vrlo direktnoj predizbornoj paroli HDZ-a Tuman, a ne Bal-
kan. Malo ko je tako gorljivo zagovarao tezu da je hrvatski identitet
apsolutno ist od balkanskih uticaja kao predsednik lino.
U tom kontekstu lako je razumeti zato su septembra 1997. re-
`imska glasila u Hrvatskoj mahom ignorisala predsednike izbore u
Srbiji. Kada su objavljeni rezultati prvog kruga, dobili su tek jedva
primetno mesto u TV dnevniku i u novinama, uprkos svom znaaju
po Hrvatsku, budui da je jedan od dvojice najuspenijih kandidata,
Vojislav eelj, redovno javno iznosio svoje mitoistorijske teritori-
jalne pretenzije na delove Hrvatske. Indikativno, istovremeno odr`a-
ni izbori u Poljskoj pomenuti su meu vestima dana. Eto koliko su se
dr`avni mediji trudili da doka`u da Hrvatska pripada bive-komuni-
stikoj, pro-zapadnoj, Srednjoj Evropi, a ne Balkanu.

3.2. Znojavo pazuho i loa frizura: politizacija predstava


o Balkanu

Pogledajmo dva primera politizovanih predstava o Balkanu


u Hrvatskoj: jedan film i jedan predizborni plakat. Prvi primer potie
s poetka 1999, kada je dugo iekivani film Bogorodica poeo da se
prikazuje u zagrebakim kinima. Ovaj film o ratu u Hrvatskoj, sa im-
presivnom glumakom postavom i istim takvim bud`etom, ponudio
je krajnje dihotomizovanu sliku ratnog sukoba, pro`etu jakom sim-
bolikom, to se vidi ve u samom naslovu. No, ovde `elim da se po-
zabavim samo jednim aspektom simbolike strukture filma:
njegovim poigravanjem balkanskim predstavama. Tokom itave
prie, u selu u kojem se radnja odvija postoje dve jasno odreene, di-
jametralno suprotstavljene strane. Na samom poetku, dolo je do
svae izmeu dvojice Hrvata oko neke devojke, ali to je, naravno,
brzo zaboravljeno kada su se suoili sa srpskom agresijom; od tada
STEF JANSEN

pa nadalje nacionalna dihotomija ima u filmu centralni znaaj. Na


jednoj strani imamo Hrvate: privlane, `ivahne, katolike, vredne i
simpatine ljude, koji predstavljaju neobinu meavinu idiline ru-
ralnosti (zajedno obrauju suncem obasjana polja, nasmejani) i mo-
derne urbanosti (odea, frizura, koka-kola). Na drugoj strani su Srbi:
buni, znojavi, veito neobrijani, demodirano odeveni, piju rakiju u
44
velikim koliinama. U jednom trenutku, jasna struktura dobri/loi se
pomalo zamuuje pojavom jednog dobrog Srbina: on je debeo,
brkat, znojav i neobrijan, ali i topao, otvoren i duhovit. No, vrlo brzo
publika biva opomenuta da su te privlane balkanske osobine
samo naizgled prihvatljive, i da su takvi Srbi u stvari vuci zaogrnuti u
jagnjeu ko`u. Taj se ovek, dakle, ispostavlja kao zapravo najgori
od svih Srba: on siluje `enu svog biveg najboljeg prijatelja (Hrvata)
i ubija je, zajedno sa detetom, u simbolikoj sceni gde ona predsta-
vlja hrvatsku Bogorodicu.
Predstave Balkana su se takoe esto preklapale sa utvarom
komunizma. Upeatljivu ilustraciju pru`io je poster Mlade`i HDZ-a
koji se mogao videti na bilbordima irom Hrvatske tokom predizbor-
ne kampanje 1997. godine. HDZ je shvatio da SDP, socijaldemokra-
te-naslednici komunista, postaju najvea opoziciona snaga i zato je u
svojoj kampanji te`ite stavio na to da suparnike prika`e kao veliko-
srbe, ubice, nepokajane komuniste itd. Reeni plakat je prikazivao
dvojicu milicionera iz vremena SFRJ kako hapse nekog mladia. Uz
sliku je iao tekst koji je izvrtao glavnu parolu SDP-a iz 1997: Rad i
potovanje? Razmisli, sjeti se. Nad glavom uhapenika pretio je po-
licijski pendrek. Slika je odjekivala uspomenama na scene sa fudbal-
skih utakmica tokom poslednjih godina Jugoslavije, i poruka je bila
jasna: SDP-komunisti, komunjare, krivi su za policijska hapenja i
nasilje u bivoj dr`avi, prema tome za komunizam, i prema tome za
okove kojima je hrvatski narod dr`an u ropstvu jednog autoritarnog
sistema.
Ali, to nije sve: na plakatu je, rekao bih, bilo i Balkana. Pre
svega, fotografija je bila crno-bela, izuzev crvene zvezde na apki
jednog milicionera. Crvena zvezda je imala zadatak da istakne komu-
FILOZOFIJA I DRUTVO XVIII

nistiku opasnost, ali kombinacija boja je ujedno evocirala zaostalost


i staromodnost koja se smatrala tipinom za istonoevropske
uslove u kojima su Hrvati bili prisiljeni da `ive u Jugoslaviji. tavie,
mladi kojeg su hapsili imao je na sebi kariranu koulju preko rolke,
to je simbolizovalo njegov moderan izgled. Takoe, imao je mno-
go svetliju kosu nego policajci. Sve je to potvrivalo poruku plakata,
koji je pokazivao Hrvata kojeg hapse okrutni milicioneri koji, ako
ve sami i nisu Srbi, svakako imaju srpske gazde.
Osim toga, milicioneri ne samo to su bili obueni u uniforme
jugoslovenske milicije, nego su izgledali nesumnjivo balkanski.

45
Nijedan se nije potrudio da koulju zakopa do grla, a njihovim uni-
formama peglanje ne bi nakodilo. Obojica su bili loe oiani. Jedan
je podmuklo gledao ustranu i delovao je nezdravo; imao je bujne
crne obrve i debele usne. Njegov kolega nije imao ni apku na glavi,
a kosa, proelava na temenu, bila mu je masna i u neredu. Obrazi mu
nisu bili ba glatko izbrijani, a lice su mu dobrim delom pokrivali gu-
sti tamni brkovi. Gledao je uhapenog na nain koji, bojim se, ne mo-
gu da opiem drugaije nego kao tipini arogantni pogled policajca.
Svime time on je savreno otelovljavao stereotip ruralnog Srbina
jednostavno je bio Balkan.

3.3. Klin se klinom izbija: orijentalizam protiv re`ima

Iako se sve navedene ilustracije odnose na hrvatski re`im,


upotreba termina Balkan nipoto nije bila za nj rezervisana. Na-
protiv, taj je termin bio sveprisutan u javnosti, posebno u medijima.
Mo`e se tvrditi da je prete`an deo onih koji su bili kritini prema
HDZ-ovskom re`imu, a to je pri kraju mog boravka bila veina sta-
novnitva, na sebe takoe primenjivao pomenutu anti-balkansku
identifikaciju. Meutim, u tom procesu negativnog samodefinisanja
oni su prii dodavali neke nove obrte. Balkan, govorili su oni, ne
znai samo Jugoslaviju, srpsku dominaciju i komunizam, nego tako-
e ukljuuje HDZ-ovsku partijsku dr`avu (Mati 1997: 11; Arkzin
14.3.1997: 2-3). Opozicione prie su pominjale autoritarnog pred-
sednika, rairenu korupciju, ceremonijalni ki i, naroito, Hercegov-
ce-tvrdolinijae u predsednikovom okru`enju. Bizarne paradokse
koji su nastajali kao reakcija na skueni re`imski orijentalizam pri-
kazau kroz dva primera.
U prvom primeru, poznati opozicioni kolumnista Vukov-
-Coli (1998: 2) zala`e se za odluan postupak protiv Dinka akia,
nekadanjeg komandanta ustakog koncentracionog logora u Jase-
novcu, kojeg su argentinske vlasti malo pre toga bile izruile. Autor
STEF JANSEN

navodi nekoliko razloga. Svakako, treba zadovoljiti pravdu; ali to


nije sve: zauzimanje jasnog stava protiv akia uzdrmalo bi postoje-
e stereotipe o faistikim osobinama Hrvata i oslabilo meunarodni
pritisak na zemlju. Autorov adut je, jo jednom, Evropa: brzo delo-
vanje u sluaju aki ubrzalo bi neophodan ulazak Hrvatske u Evro-
pu. U tom smislu, pie on, ovaj sluaj predstavlja presudni test za
46
re`im da napravi izbor izmeu Evrope i Balkana. Ponovo, dakle,
imamo varijaciju na orijentalistiku temu: ak i najevropskiji od svih
zloina faizam i holokaust povezuje se sa antievropskim tenden-
cijama, dakle sa Balkanom.
U drugom primeru, opozicioni glasovi ukazuju na protivre-
nu prirodu Tumanove jugoparanoje i balkanoparanoje u praksi.
Dok je s jedne strane ulagao veliki trud da sprei pristupanje Hrvat-
ske ma kom vidu regionalne saradnje, HDZ je istovremeno pregova-
rao o uspostavljanju specijalnih odnosa sa svojim kolegama u
hrvatskom rukovodstvu u Bosni i Hercegovini (Novi list 6.11.1997).
Reima Jelene Lovri: Ako hrvatski predsjednik smatra potrebnim
da se Hrvatska od obnavljanja balkanskih poveznica osigura i Usta-
vom, kako to da istodobno hrabro marira u one odnose koji Hrvat-
sku vode ravno na Balkan? (Lovri 1997: 2).
U ovakvim opozicionim diskursima javlja se jedna varijacija
na orijentalistiku temu. Da, Srbi se sagledavaju kao Balkanci, da,
Hrvatska je deo Evrope, ali balkanska politika HDZ-a je kriva
to spreava Hrvate da oslobode svoje istinsko evropsko ja. Kao i
u Srbiji, moramo uzeti u obzir da su gotovo sve politike stranke i
drutvenopolitike organizacije i re`imske i opozicione zvanino
tvrdile da su za Evropu.
Negativno definisanje spram stereotipa o Balkanu bila je jed-
na od dominantnih diskurzivnih praksi u Hrvatskoj, kroz sistematsko
ienje javne sfere od svega to se opa`a kao balkansko i kroz
sna`an pritisak da se isti pristup proiri i na privatni prostor i pojedi-
nane biografije. Takvi zahvati sigurno nisu bili ogranieni na partij-
sku politiku i dr`avne odluke. Balkan se povezivao sa bivom
Jugoslavijom, sa Srbijom, ili naprosto sa bilo ime to je bilo
FILOZOFIJA I DRUTVO XVIII

ne-evropsko, ne-zapadno, ne-moderno, ne-urbano, ili jedno-


stavno nepo`eljno. Gotovo suvie etnografski savreno da bi bilo
istinito, glavni zagrebaki bioskop Balkan preimenovan je u
Evropu a ta promena imena znakovita je za mnogo zamaniji
face-lifting kojem je grad podvrgnut posle 1990. godine. Svaki je
kafi nudio espresso i capuccino, a tursku kafu, koju veina ljudi pije
kod kue, postalo je teko dobiti na javnom mestu. Burgeri i pice su
sa glavnih ulica sve vie istiskivali burek, evape i druge primerke
balkanske hrane. Na jednom festivalu koji se u gradu odr`avao to-
kom mog boravka, ovi su bili ak i zvanino zabranjeni. Narodnjaci,

47
ta vrhunski balkanska muzika, bili su prognani sa radija i iz prodav-
nica ploa, a TV serije i filmovi iz bive Jugoslavije nisu se mogli
prikazivati. Mesecima poto sam stigao iz Beograda, prijatelji mojih
cimera su me u ali nazivali balkanskim pijunom, po uvenom
klasiku jugoslovenskog filma.

3.4. Zagrebaki antinacionalistiki diskursi o Balkanu /


Evropi

Kao i nacionalistiki diskursi kojima se protivio, zagrebaki


antinacionalizam je u velikoj meri bio strukturisan oko alternativnih
varijacija orijentalizma. Naroito su etabliranije disidentske prie
bile sklone da svoje alternativne oblike identifikacije artikuliu
usvajajui diskurs o Balkanu kao Drugom. Po njihovom vienju,
jugoslovenski komunistiki autoritarizam jeste bio balkanski, ali
bi uz to pomenuli i neke, po njihovom miljenju, pozitivne elemente
jugoslovenskog sistema. Kao i kod beogradskog antinacionalizma,
ovo alternativno tumaenje prolosti oblikovalo se naroito u kon-
trastu prema ratnohukakom, ksenofobinom i iskljuivom re`imu
s kojim su se suoavali. Ali, ak i kada je nekadanja multikultural-
nost povoljno prolazila u poreenju sa sadanjim nacionalizmom,
termin Balkan je esto korien da se oznae tamnije strane jugo-
slovenske epohe: glupost, primitivizam, nasilje i nekultura
ukratko, seljakost.
Kao i u sluaju opozicionih nacionalista, opseg Balkana je
proiren da ukljui HDZ-ovsku dr`avu, predsednika, korupciju i mi-
to, hercegovake tvrdolinijae i tome slino. Meutim, uza sve to,
ove disidentske prie su kao krajnji izraz Balkana isticale naciona-
lizam i ksenofobiju. Prepliui se sa diskursima o urbanom i rural-
nom, ovo je opet vezivano za primitivizam, nasilje, patrijarhalnost i
neobrazovanost. Svakodnevni `ivot aktera antinacionalistikih dis-
kursa obilovao je naznakama repliciranja re`imskog balkanizma, s
STEF JANSEN

dodatkom jo jednog sloja definisanja nacionalizma kao balkan-


skog. Na primer, urbana, pomodna, opoziciona stanica Radio 101
naprosto je u`ivala u pravljenju viceva i fazona na tu temu. Borci za
ljudska prava, aktivisti NVO i nezavisni novinari izra`avali su svo-
jim nainom odevanja optu zagrebaku sklonost ka urbanom iku, a
muziki ukusi su im bili bezrezervno zapadnjaki.
48
Na taj nain, mnoge antinacionalistike prie suprotstavljale
su se dominantnom nacionalizmu uz pomo varijacija na orijentali-
stiku temu, koja je le`ala u samom sreditu diskursa koji su nastoja-
li da obore. Naravno, razliite diskurzivne prakse nosile su razliita
znaenja. Recimo, iako je Balkan znaajno figurirao u objanjava-
nju nacionalizma (i stoga bio neto to treba izbegavati), u ovim kru-
govima je bilo mnogo manje otpora saradnji u regionalnom,
transnacionalnom okviru, koji je ponekad ak nazivan Balkanom.
Meutim, svojim radom u balkanskim komitetima, regionalnim
ograncima meunarodnih organizacija i grupama predstavnika ze-
malja iz bive Jugoslavije oni su stvorili mre`e poznanstava sa poje-
dincima iz Srbije i Bosne koji su bili nesumnjivo ne-Balkanci i s
kojima su delili isti pro-evropski stav. Jer, Evropa je, ponovo, bi-
la krajnji pozitivni pol alternativa koju nije potrebno objanjavati.
U sledeem obrtu ovog ringipila redefinisanja, vladajui nacionali-
zam je antinacionalistike disidente optu`ivao za najsmrtniji od svih
smrtnih grehova u Hrvatskoj: za jugonostalgiju. Ironiji, izgleda,
nema kraja, jer je u dominantnim nacionalistikim diskursima Jugo-
slavija, naravno, poistoveivana sa Balkanom.

4. Europa, Europa
4.1. Vitlejemska zvezda ali, ko je dete?

Sledei Carriera (1995: 3) `elim da izbegnem zamku orijenta-


lizma u ogledalu i odolim iskuenju pojednostavljene, esencijalizo-
vane slike Zapada. U post-jugoslovenskom prostoru ljudi jesu
esto pominjali Zapad, ali predstave o zapadnjatvu mnogo su
FILOZOFIJA I DRUTVO XVIII

ee oznaavane terminom Evropa. O tom drugom polu orijenta-


listikog dualizma mnogo se manje raspravljalo, kao da svi znaju o
emu je re. Evropa je obino povezivana sa svojstvima kao to su
racionalno, zapadno, moderno, organizovano, urbano, razvijeno, de-
mokratsko, obrazovano, miroljubivo, individualistiko, civilizova-
no, tolerantno itd. esto su se pominjali svetski standardi ili
razvijene zapadne demokratije. Kao to smo videli poredei upo-
trebu termina Evropa u nacionalistikim i antinacionalistikim
diskursima, i ovaj je termin (vie implicitno) bio predmet sporenja i
poprimao je razliita znaenja u razliitim trenucima. U disident-

49
skim, antinacionalistikim diskursima Evropa je bila sredinji po-
jam i vladala je iroka saglasnost oko njenog statusa metafore za
politiki i civilizacijski ideal. Kao i u sluaju pojma Balkana, na
delu je bilo razdvajanje kulture od geografskog mesta: Evropa je
bila kulturni konstrukt koji je asocirao na brojna poHeljna svojstva,
vena vitlejemska zvezda koja osvetljava put ka tali dobrog Hivota.
Naravno, ne mo`e se rei da nije uspostavljana nikakva veza
sa stvarnim geopolitikim kontekstom. Evropa je esto znaila Za-
padnu Evropu, ili EU, koja kao mesto svakako igra va`nu ulogu, bu-
dui da mnogi post-Jugosloveni tamo `ive i rade kao gastarbajteri.
To je dovodilo do brojnih napetosti i protivreja: Evropa je bila du-
boko pro`eta atributima kao to su Razum i Organizacija, ali se isto-
vremeno smatralo da se stvarne evropske vlade ponaaju sasvim
nerazumno prema naoj naciji. I u Srbiji i u Hrvatskoj bio je veoma
primetan nacionalistiki diskurs razoaranja: evropski voi, po nji-
ma, favorizuju nacionalnog Drugog, ignoriui neporecivu injenicu
da je naa nacija kroz istoriju dala neizmeran doprinos istoj toj
Evropi i time bez ikakve sumnje zaslu`ila svoje mesto u njoj
(Jansen 2000: 300).
Evropa je upotrebljavana i ironino. To je bilo posebno ja-
sno u diskurzivnoj niijoj zemlji humora i ruganja izmeu Srbije i
Hrvatske. Prvo treba rei da je najvei broj Srba spreman da prizna
da je Hrvatska evropskija od Srbije, objanjavajui to razlikama u
povesti tuinske vladavine i fizikom udaljenou. Meutim, odmah
posle tog priznanja nastupa nemilosrdno ismevanje tog njihovog
evropejstva. Vicevi su prikazivali Zagrepane kao kukavne trebe-
re koji se iz petnih `ila upinju da budu vei Evropljani od Evrope.
O Zagrebu se govorilo kao o snobovskoj provincijskoj rupi koja
nikad nije uspela da prevazie svoje precenjeno malograansko hab-
zburko naslee. Priati takve viceve o Hrvatskoj, naroito o njenoj
prestonici, bilo je u Srbiji (u doba mog studijskog boravka, ba kao i
pre) vrlo rairen hobi.
STEF JANSEN

Kao primer izrugivanja tog navodnog snobizma pomenuu


priicu koju su mi ispriali neki beogradski prijatelji. Kada je, kra-
jem osamdesetih, McDonalds otvorio svoj prvi restoran u Jugoslavi-
ji, Zagrepanima nije bilo drago to je za to odabran Beograd.
Zagrepani su, navodno, smatrali da bi McDonalds trebalo da se
otvori prvo u njihovom gradu, a obrazlo`enje je sledilo orijentalisti-

50
ku logiku: Zagreb je mnogo evropskiji grad, i zato ima pravo na
McDonalds pre balkanskog Beograda. Malo potom, znak pored
autoputa u hrvatskoj prestonici a`uriran je tako da se podsmehne
skuenom evropejstvu Zagreba: umesto Beograd 400 km sada je
pisalo McDonalds 400 km. Znak nisam video, i ako ga je bilo, ne
znam kako su Zagrepani na njega reagovali.4 Za mene je ovde
va`no kako se ova epizoda uklapa u orijentalizam. Osim toga, ona
ukazuje na jedan paradoks pri korienju termina Evropa: McDo-
nalds, oito, nije evropska firma. Dosad bi trebalo da je jasno da nije
ni Evropa u post-jugoslovenskom balkanizmu. Evropa je uvek
bila neto drugo.

4.2. Nauiemo mi Evropu evropejstvu: takmienje za najveeg


Evropljanina

@elim ukratko da osvetlim debatu o Evropi izmeu dve gru-


pe ljudi u Hrvatskoj tokom devedesetih. Uz krajnje pojednostavlji-
vanje, mogli bismo rei da su, u odnosu prema Evropi, u Hrvatskoj
postojale dve velike struje nacionalistikih intelektualaca. Jedna
grupa se sastojala od eksplicitno zapadnjaki ili evropski orijen-
tisanih ljudi koji su uspeno stvaranje hrvatske nacionalne dr`ave
smatrali zavrenim poslom, posle kojeg je na redu preobra`aj zemlje
u liberalnu demokratiju. Drugi su bili takozvani dr`avotvorni kon-
zervativci, otvoreni desniari iz moralne veine (Salecl 1994:
20-37), iji su argumenti bili `estoko nacionalistiki. Obe grupe sa-
stojale su se od intelektualaca koji su zauzimali odreene segmente
javnosti. Va`no je, meutim, da je ova druga grupa bila tokom deve-
FILOZOFIJA I DRUTVO XVIII

desetih mnogo uticajnija, jer su njeni pripadnici esto bili veoma bli-
ski centrima moi (i obino lanovi HDZ-a).
Zanimljivo, obe grupe su pridavale Evropi izuzetno veliki
znaaj i obe su naglaavale evropejstvo Hrvatske nasuprot ne-hrvat-
skom Balkanu. Obe su smatrale da Hrvatska nailazi na nerazume-
vanje u meunarodnoj zajednici i da je nepravedno okrivljuju za
grehove balkanskih Drugih. No, dok su liberalno-demokratski
nacionalisti tvrdili da bi Evropu trebalo ubediti u ne-balkanski

4
Mo`e se pretpostaviti da su znak a`urirali navijai beogradskih fudbals-
kih klubova prilikom neke od svojih prijateljskih poseta Zagrebu. Prim. prev.
51
identitet Hrvatske daljim razvojem zapadnoevropskog tipa demo-
kratije, konzervativci su mnogo ee potezali moralna pitanja,
hrianstvo, a naroito katolianstvo. Predstavnici hrvatske tvrde
desnice smatrali su da njihova nacija uopte nema ta da naui od
Zapada, a sukob su predstavljali u kategorijama uoptenog diskur-
sa o civilizaciji nasuprot varvarstvu.
Ve smo uoili da mnogi post-Jugosloveni, na razne naine,
vide sebe kao pomalo nesavrene Evropljane (Herzfeld 1995:
219), ali u sluaju hrvatske konzervativne desnice imamo primer
drastinog preokretanja takvog diskursa. Naroito posle post-jugo-
slovenskih ratova, u kojima, po njihovom miljenju, Zapad nije po-
mogao svom, po pretpostavci, prirodnom savezniku Hrvatskoj
treba preduzeti odlunije mere. Hrvatskoj, tvrdili su oni, nije potreb-
na Evropa, ve je Evropi potrebna njena najevropskija nacija (Buden
1996: 184-185). Ima tota da se naui iz hrvatskog primera junake
oslobodilake borbe, moralne istote, nacionalnog ponosa, pobo-
`nosti itd. Slinom argumentacijom kao njen srpski parnjak, nacio-
nalistika desnica je tvrdila da su se Hrvati ve dovoljno dugo `trvo-
vali za Evropu i da je dolo vreme da se to naplati. Neki su ak
opet kao u Srbiji tvrdili da je demokratija u njihovoj zemlji postoja-
la pre nego to je uvedena u Zapadnoj Evropi (Lovri 1998). Hrvat-
ska je Evropa u istom vidu Evropa kakva treba da bude i stoga
daleko ispred civilizacijskog dometa sadanje EU, koju more deka-
dencija, sekularizacija, rokenrol, droge i, naravno, multikulturno
meanje. Sve u svemu Hrvatska je europskija od mnogih drugih za-
padnoeuropskih zemalja, sa njihovim multikulturnim Ali Babama i
mirisom i-kebaba (Suni 1998: 47).

5. Delimino izokrenuti orijentalizam: balkanski


protivdiskursi

Moje izlaganje se dosad bavilo pitanjem kako je orijentalizam


STEF JANSEN

ljudima sa razliitim vrednostima i miljenjima, iz razliitih per-


spektiva, u razliitim kontekstima, i u Beogradu i u Zagrebu, omogu-
avao da artikuliu diskurzivne prakse identifikacije. Zato smo se
stalno susretali sa time da se Balkan postulira kao negativni Drugi,
a Evropa, s druge strane, uvek evocira pozitivni pol istog diskursa.
Naravno, kroz meusobno sukobljene prakse znaenja tih pojmova
52
neprestano su se osporavala i prevrednovala, ali konani moralni sud
ostajao je neupitan. No, da li je moguno da nije bilo alternativnih
gledita? Zar nije bilo primera da se ljudi preputaju, Herzfeldovim
reima reeno, praktinom orijentalizmu, koji oscilira izmeu
onoga to je pogreno, ali blisko, i onoga to je ispravno, ali nam
izaziva nelagodu (1995: 220, 1996: 96)?
Da, bilo ih je, i ovaj odeljak je posveen sluajevima gde su
ljudi posezali za orijentalizmom na alternativne naine. Razmatram i
mogunost da se balkanska tema upregne u manje-vie subverziv-
ne pokuaje da se destabilizuje diskurs koji Evropu velia kao
ideal. Postoje jasne naznake da je u vie post-jugoslovenskih zemalja
Balkan, koliko god povlaio neodobravanje i odbacivanje u korist
pribli`avanja Evropi, istovremeno inio jednu dvosmislenu pod-
zemnu struju (Baki-Hayden & Hayden 1992: 13; van de Port 1994,
1996, 1999).

5.1. Balkan kao univerzalni klju

Prvi primer korienja teme Balkana u delimino izokrenu-


tom znaenju nalazimo u njenoj uobiajenoj funkciji odgovora-pre-
ice. U mnogim objanjenjima, balkanski inilac je figurirao kao
univerzalni klju, klju koji odgovara brojnim razliitim i potencijal-
no opasnim vratima. Iznad svega, upotrebljavan je da se ta vrata
zatvore a ne otvore, ime se izbegavalo suoavanje s onim to se iza
njih krije. Balkan kao univerzalni klju bio je mnogo manje
uoljiv u Zagrebu, budui da su tim terminom prvenstveno oznaa-
vani Srbi, ali je ipak bio prisutan. Tako je na pitanje novinara kolika
FILOZOFIJA I DRUTVO XVIII

je prosena plata u Hrvatskoj jedan funkcioner HDZ-a kratko odgo-


vorio: To je balkansko pitanje. Nigdje u kulturnom svijetu se ljudi
ne pitaju koliko im je plaa i koliki im je prosjek plae (Slobodna
Dalmacija 11.7.1998).
ee se, meutim, dogaalo u svakodnevnim razgovorima, i
u Beogradu i u Zagrebu, da se Balkan ubaci u konverzaciju da bi se
stranci iskljuili iz rasprave, a jo vie iz donoenja suda o zbivanji-
ma u post-jugoslovenskim dr`avama (van de Port 1999). Polaga-
njem prava na osoben identitet, razliit od Evrope, normalni
standardi su automatski stavljani van snage i stoga se smatralo da ni-
kakva dalja objanjenja nisu potrebna: To je Balkan, ne razume ti
53
to. Isti argument je korien da se neki dogaaj ili ponaanje objasni
bez sputanja na individualni nivo (na kraju krajeva, svi smo mi
Balkanci). Ova je tehnika najee primenjivana u razgovorima na
temu iracionalnosti i stava prema radu; ona je takoe omoguavala
da se o dogaajima pria bez analiziranja. Ovde je oduvek tako,
govorili su mi, nai ljudi su takvi. Na taj nain se izra`avao veoma
rasprostranjeni cinizam u pogledu ratova i u pogledu celokupne
post-jugoslovenske situacije. U brojnim prilikama sluao sam kako
ljudi temeljno prekrajaju istoriju, objanjavajui mi da su Srbi i Hr-
vati oduvek ratovali meu sobom, ime su uvrivali zapadnu pred-
rasudu o ovom regionu kao evropskom buretu baruta.
Na taj nain balkanski element je pomagao da se otklone pi-
tanja krivice i odgovornosti, to je u antinacionalistikim pristupima
izazivalo mnogo teskobe. Za veinu, meutim, stvari nisu bile tako
jednostavne. Napetost izmeu evropskog identiteta i balkanske
slike o sebi preovlaivala je jo u bivoj Jugoslaviji. Auto-stereotipi-
ziranje je bilo uobiajeno, a orijentalizam je sadr`avao spoj koji Her-
zfeld naziva skruenim samoprepoznavanjem, punim nelagode,
koje se ne izra`ava samo individualno nego i kao kolektivna repre-
zentacija intimnosti (Herzfeld 1996: 6). Slo`io bih se sa Herzfel-
dom da nacionalna nelagoda mo`e postati ironina osnova
intimnosti i privr`enosti, drugarstvo manjkavih, u privatnom prosto-
ru nacionalne kulture. (Herzfeld 1996: 28)
Veina graana Jugoslavije se, s jedne strane, veoma trudila
da istakne razlike izmeu sebe, kao moderne zemlje, i istonog blo-
ka. Istovremeno su, meutim, imali percepciju da Jugoslavija u stva-
ri ne pripada istinski Evropi (Herzfeld 1996: 89-108). ini se da
zajednika nit u ovom polju suprotstavljenih obrazaca identifikacije
le`i upravo u dvosmislenosti, u sveprisutnim napetostima. Evo kako
je Nataa, nauna radnica iz Beograda, objanjavala zato joj se do-
padaju filmovi odreenog reditelja. Napravila je kontrast izmeu
njega i Kusturice:
STEF JANSEN

Ovaj nas bar ne prikazuje kao budale, kao divlje Cigane,


kao to radi Kusturica. Kusturica daje Zapadu ono to tra`i. Zapad
hoe da nas vidi kao divlje, sumanute Balkance.
Zanimljivo je da sam manje od sata pre toga gledao tu istu Na-
tau kako peva, igra i zabavlja se na nekoj proslavi. Svirala je `iva

54
muzika, a repertoar se sastojao od narodnih pesama iz cele bive Ju-
goslavije, ukljuujui mnoge ciganske melodije; u ovom sluaju svi-
rai nisu bili Cigani, mada je to uobiajeno za takve prilike. Mnogi
su mi u Srbiji govorili da njihov narod, za razliku od mnogih zapad-
noevropskih naroda, uopte nije rasistiki. Ovaj pomalo neobian
iskaz ako imamo u vidu nacionalistike okrutnosti esto je pot-
krepljivan ulogom Cigana u njihovom drutvu. Nigde Cigani nisu
tako dobrodoli, govorili su mi, i nigde nisu tako prihvaeni kao sa-
stavni deo jedne zemlje kao to je to sluaj u Srbiji.

5.2. Orijentalizam i balkanski protivdiskursi u Beogradu

U Beogradu, balkanski protivdiskursi su bili oigledno pri-


sutni, i poeli su da izbijaju u prvi plan tokom vazdunih udara
NATO-a 1999. godine. Prizivali su sliku Srba kao buntovnika, `rta-
va, onih koji uvek izvuku deblji kraj (Jansen 2000). Balkan se tu
odnosio na tradiciju prkoenja svakoj dominaciji spolja. Ova se ideja
negovala u svim vidovima srpskog nacionalizma i predstavljala je
bitnu sastavnicu nacionalistike identifikacije u mnogim slojevima
srpskog drutva. Meunarodne sankcije protiv SR Jugoslavije i ras-
prostranjeno uverenje da je itav svet protiv Srba samo su ojaali ovu
samopercepciju prkosnih Balkanaca. Teko da bi se mogao nai
precizniji izra`aj ovoga stava od komentara koji sam uo od mnogih
ljudi u Srbiji, u kojem se psovka svojstvena veem delu prostora biv-
e Jugoslavije prilagoavala novim okolnostima: Jebemo im majku
meunarodnu. Davanje sebi oduka kroz ovakvu reakciju izra`ava-
lo je i oseaj relativne bespomonosti u sadanjem trenutku, ali i
FILOZOFIJA I DRUTVO XVIII

prkoenje svakom nametnutom autoritetu, koje je po pretpostavci


karakterino za Srbe. A ta je balkanskije od toga?
To se izra`avalo i kroz razliit odnos srpskih i hrvatskih naci-
onalista prema strahotnom nasilju tokom rata. U srpskim nacionali-
stikim diskursima, nasilje, krv i ratnitvo esto su bili glorifikovani
(Veliki 1992: 18). Na primer, Miloevi se 1991. godine u jednom
obraanju masi poslu`io rairenom predstavom o Srbima kao lenjim
Balkancima i dodao: Ako ne znamo da radimo, bar znamo da se bi-
jemo (Silber & Little 1995: 129). Iz ove slike o sebi izvlaena je ne-
ka buntovnika satisfakcija, iako se istovremeno tvrdilo da se Srbi
mogu pohvaliti istorijom civilizacije koja zasenjuje sve druge naro-
55
de. U Hrvatskoj, situacija je bila drugaija: nacionalisti su tamo He-
stoko poricali umeanost Hrvata u bilo koju vrstu varvarskog
nasilja. Nasilje spada u Balkan, tvrdili su oni; a taj stav je bio uklo-
pljen u snaHno moralistiki pro-evropski civilizacijski diskurs.
Ipak, ak i u Srbiji, to balkansko samooznaavanje nosilo je
jaku dvosmislenost: iako su ga u nekim kontekstima uzdizali, ee
se inilo da ljudi prema njemu imaju otpor, bar u prisustvu stranca
kao to sam ja. Kad sam stigao u Srbiju, mnogi ljudi, Srbi, smatrali
su svojom du`nou da me obaveste o veoma ravom mentalitetu
Srba. Komentariui scenario drutvenoekonomske katastrofe
koji je bio na delu, Stevo, student iz Beograda, prilikom jednog od
naih brojnih kafenisanja cinino je primetio:
Mi Srbi smo drugaiji od Hrvata i Slovenaca. Dugo smo `i-
veli pod Turcima zato imamo mnogo vie turskog nego oni. Mi u
sebi imamo mnogo turskog, prijatelju. [samonipodatavajui smeh]
Sto-posto turskog!
Turskost Srba je pominjana i kad je trebalo objasniti navod-
no lo odnos prema radu, koji se esto priznavao. Ne mo`e od Tu-
raka napraviti Nemce, govorili su mi (Magid 1991: 337). Meutim,
samo nekoliko dana posle Stevinog komentara do`iveo sam `ivo
podseanje na njegov dvosmisleni status. Razgledao sam Sabornu
crkvu, kad mi je priskoio jedan meni nepoznat mlad ovek, koji je
opazio da sam stranac, i rekao, na engleskom:
Vidi li ti ovo, ovee? Otvori oi, pa e shvatiti da mi Srbi
imamo kulturu. Da nismo onakvi varvari kao to ka`u na CNN-u.
U svemu je najzanimljivije to to su ova dva iskaza lako mo-
gla potei od iste osobe. Kasnije, kad je moj terenski rad ve bio od-
makao, otkrio sam da meu mnogim Beograanima zasigurno ne
samo u antinacionalistikim naracijama postoji pria, rezervisana
samo za odreene prilike, koja duboko protivslovi dominantnom
modernizacijskom diskursu urbanog/civilizovanog/obrazovanog
STEF JANSEN

(van de Port 1996, 1999). Ta podzemna struja je obino izbijala u a-


ljivom tonu, kao relativizacija drugih diskursa, ali ini se da je slu`ila
kao znaajan dopunski nain razumevanja i unoenja reda u situaci-
ju. Ovaj diskurs je opisivao sredinu u kojoj `ive kao neku vrstu
d`ungle, kao opasnu, haotinu, nasilnu, nepredvidljivu zemlju koju
nastanjuju divlji ljudi. Prie u ovom stilu su esto iskrsavale kada je
56
re bila o nekim komunalnim pitanjima, kao to je gradski prevoz, ali
ponekad i u odnosu na odreene tradicije. Mnogi su mi, recimo,
govorili, s osmehom, da Srbi trenutno obznanjuju svoju pravoslavnu
pobo`nost, ali da su kao vernici zapravo liberteri, ak antiautoritarni.
ee sam, meutim, sluao o tome da Srbi, za razliku od Hrvata i
njihovog katolianstva, misle svojom glavom, da ne vole da koraa-
ju u stroju, ak ni u sluaju sopstvene nacionalne religije. I sam ko-
sovski vladika Artemije tvrdio je da nema naroda na svetu koji o
svojoj veri zna manje od Srba (Republika 1.-31.8.1997: 2).
Teko da se u Beogradu moglo videti da se ljudi smeju slae
nego u prilikama kad su samonipodatavajue u`ivali u balkan-
skim naracijama. Goran mi je, recimo, priao da za vreme va`nih
fudbalskih utakmica autobusi, trolejbusi i tramvaji voze po drugai-
jem voznom redu, jer svi vozai hoe da gledaju utakmicu. U polu-
vremenu jure od poetne do krajnje stanice da bi se smestili ispred
sledeeg televizora za drugo poluvreme. Na drugom mestu sam de-
taljnije prikazao ulogu samonipodatavajueg humora u procesima
identifikacije kod Srba, naroito u erupcijama otpora 1996-97. i
1999. godine (Jansen 2000, 2001).
Uz samoidentifikaciju po kojoj su Srbi divlji, strastveni, iracio-
nalni, neodgovorni, pomalo opasni i ne mnogo ozbiljni ide i to da sebe
do`ivljavaju kao tople, irokogrude, gostoljubive dakle simpatine.
Tako su ovi protivdiskursi konstruisali srpski balkanski identitet
kao na neki nain manje vetaki, autentiniji, realniji od evropej-
stva i, to je najva`nije, otud realniji od hrvatstva. U ranijim fazama
post-jugoslovenskog sukoba, to je Srbe jo vie udaljilo od Slovena-
ca, koji su po stereotipu najevropskiji meu bivim Jugoslovenima:
marljivi, tedljivi, organizovani, dosadni. Sve je to, naravno, suta su-
FILOZOFIJA I DRUTVO XVIII

protnost stereotipnoj srpskoj samopercepciji: lenji (prevedeno u pozi-


tivno: promuurni), skloni rasipnitvu (davanju), neorganizovani
(oputeni), uzbudljivi (na `urkama i u tuama). U nekoliko prilika
kada sam, namerno ili nehotice, ispoljio iracionalnost, s odobrava-
njem mi je reeno da je Balkan uticao na mene.
Ipak, uprkos deliminom oslanjanju na predstave o Balka-
nu u raznim diskurzivnim praksama identifikacije u Srbiji, naiao
sam na vrlo mali broj primera gde su balkanske teme koriene kao
pozitivno subverzivno orue u antinacionalistikim naracijama. Ta-
nije, protivdiskursi o Balkanu su uglavnom bili odsutni iz nastoja-

57
nja da se destabilizuju tadanji reHim i srpski nacionalizam. Dva su
razloga za to, koji stoje u meusobnoj vezi: prvo, time bi se potenci-
jalno protivreilo pro-evropskom diskursu koji je igrao tako krupnu
ulogu u kritikama nacionalizma i rata, a drugo, Balkan je bio tek
ogranien izvor municije, jer naprosto nije predstavljao naroito ose-
tljivo pitanje za srpski nacionalizam.

5.3. Orijentalizam i balkanski protivdiskursi u Zagrebu

Videli smo kako se u Zagrebu dominantna nacionalistika


diskurzivna praksa bavila sistematskim ienjem javnog prostora
od svega to je opa`ano kao Balkan. Takoe se smatralo po`eljnim
obaviti slinu istku u privatnoj sferi. Najvei deo opozicionih dis-
kursa sledio je slian orijentalistiki pravac, i bilo je malo naznaka
da tu postoji neki ozbiljan ekvivalent balkanskim protivdiskursi-
ma u Srbiji. Pokazalo se, meutim, da su neke balkanske stvari
jednostavno neodoljive za mnoge Zagrepane, i u tom smislu jesam
uoio mre`u dvosmislenih podzemnih struja i u Zagrebu. Mnogima
u Hrvatskoj ukljuujui, verujem, mnoge od onih koji su sebe iden-
tifikovali u skladu sa dominantnim nacionalistikim diskursom
Balkan je pomalo nedostajao. To se delom mo`e objasniti efektom
zabranjenog voa: to su ekstremnije bile re`imske anti-balkan-
ske tirade, to je iskuenje bilo vee.
Ovi balkanski obrasci retko su se kad mogli videti golim
okom. U javnosti, ljudi su pijuckali espreso i glasno objavljivali svo-
je evropske preferencije, ali u vlastitoj kuhinji veina se dr`ala svoje
turske kafe. Hrana koja se smatrala balkanskom, poput bureka ili
evapa, i dalje se nairoko konzumirala, a jugoslovenske ili novije
srpske ploe i video-kasete cirkulisale su ispod tezgi inae nacio-
nalno korektnih prodavnica. Iako su neki od tih proizvoda, naroito
pojedini srpski filmovi, nosili poruke koje su eksplicitno podrivale
hrvatsku nacionalistiku doxu, sve te prakse ne treba nu`no tumaiti
STEF JANSEN

kao znakove otpora. esto, posredi je naprosto bio kontinuitet: ljudi


su nastavljali da `ive svoj `ivot i, naroito na svakodnevnom planu,
nastavljali su, uprkos svemu, da rade ono to su radili pre.
Elementi Balkana koji su uspevali da se provuku kroz mre`e
evropeizacije javljali su se naroito esto u pop-kulturi. Reit primer
daje najpopularnija pesma i istoimeni album tokom mog boravka:
58
Apokalipso Darka Rundeka. Rundek je bio ikona YU-rock scene to-
kom osamdesetih, razdoblja koje za mnoge ljude, naroito one koji su
sada u kasnim dvadesetim i ranim tridesetim godinama `ivota, pred-
stavlja zlatne godine. U martu 1998. bio sam na jednom njegovom
koncertu, i publika se uglavnom sastojala od ove generacije. Veina
prisutnih je zajedno s njim pevala sve pesme i starije i novije. Run-
dek, eksplicitni kritiar nacionalizma, zainjavao je svoje pesme ci-
ninim crnim humorom i saoptavao masi svoje suptilno subverzivne
poruke. Njegov singl Apokalipso, bestseler ploa u to vreme, ukljui-
vao je neporecive balkanske elemente, to je za Zagreb bilo krajnje
neobino. Balkanski `ivot je evociran i muziki, kroz ritmove, vio-
line i trube, i tekstualno, kroz golicanje balkanske uobrazilje slua-
laca spominjanjem Cigana, znoja, alkohola i buke.
Godine 1998. bio sam na jednom pank festivalu u okolini Pu-
le, na alternativnoj proslavi Prvog maja. Scena je bila veoma nalik na
bilo koji drugi mali muziki festival: na sve strane improvizovani
rotilji, deca koja se igraju, `ongleri, glasna muzika i mnogo alkoho-
la. Neobino je bilo samo prisustvo jednog benda iz Novog Sada. Je-
dan zagrebaki panker je ovako komentarisao:
Ti srpski hard core pank bendovi se mnogo bolje ufuraju u
taj fazon, zna, u tu energiju. Neki ak koriste trube. Mislim... super!
Oni stvarno znaju nai tu pravu energiju. Mi u Hrvatskoj uvek hoe-
mo da budemo vie evropski. I naravno, uvek zavrimo negde izme-
u: ni u Evropi ni na Balkanu. A oni prosto uzmu te stvari i rade! Mi
uvek zavrimo sa preienom verzijom. Uvek suvie fino. Nikad
prava stvar.
Sledeeg dana sam ga ponovo sreo, i evo kako mi je opisao
FILOZOFIJA I DRUTVO XVIII

prethodnu no:
Svuda su bubnjali i bilo je na tone pia i svega. Plesali smo
celu no, razume, skroz smo poludeli. Nikad kraja. Buka! ovee,
to je stvarno bio Balkan!
Kad sam Ivanu, Srpkinju iz Zagreba, pitao ta za nju znai
Balkan, prvo se nasmejala, i pogledala me kao da u mom pitanju
ima neka kvaka. Onda je rekla:
Za mene je Balkan... jedna velika zajebancija. Kad pomi-
slim na Balkan, mislim na dobru hranu, mnogo hrane. Mislim na

59
mnogo pia, ludog plesa i takve stvari. To je za mene Balkan. To je
super zabava. Jedan veliki vic. Neto fenomenalno.
U nekim sluajevima, upravo zbog re`imske paranoje prema
ne-evropskim elementima u zemlji, te evokacije Balkana dobija-
le su eksplicitno subverzivnu ulogu. To je bila manjinska pojava, koja
je postojala samo na alternativnim rubovima hrvatskog drutva, kao
to je recimo asopis Arkzin (Buden 1996: 21, 46-51, 148).

5.4. Balkan i estetika distanciranja

Iz raznih razloga, pojam Balkana je retko kad korien u


eksplicitno subverzivne svrhe, kao antinacionalistiki resurs. Evro-
pa je bila etiketa za sve to je po`eljno, te koketiranju sa Balkanom
obino nije bilo mesta u antinacionalistikim naracijama, jednostav-
no zato to bi to bilo neuskladljivo sa kritikim i graanskim stavom.
Bilo je ljudi koji su u svoje antinacionalistike diskurse ukljuivali
Balkan na pozitivniji nain: oni su hvalili njegovu raznolikost, nje-
govu interkulturnu meavinu, njegovu arolikost. Kod nekih, to je za-
ista bio odraz njihovih `ivota, razapetih izmeu dvosmislenosti
Balkana i Evrope. Tu se, rekao bih, uspostavio jedan odnos i lju-
bavi-i-mr`nje koji se kolebao izmeu topline, strasti i intenziteta
Balkana i racionalnosti, organizacije i mira Evrope (kao to po-
kazuje van de Port 1996, 1999). No, nasuprot zakljucima kojima je
sklon navedeni autor, ja ne smatram nadam se da sam to dovoljno
jasno iskazao da je to neto tipino za Balkan. Napetost izmeu
Balkana i Evrope nije deo nekog esencijalnog karaktera balkan-
skih naroda; naprotiv, ona u diskurzivnoj praksi obavlja najrazliiti-
je funkcije, meu kojima su neke oigledno sraunate i promiljene.
Naravno, sline napetosti postoje u mnogim drugim krajevi-
ma sveta, i nipoto ne `elim da tvrdim kako se mogu javiti iskljuivo
u ovde razmatranom modalitetu, kao Balkan / Evropa. Na umu
STEF JANSEN

imam neto drugo: palo mi je u oi da je kod onog malog broja ljudi,


aktivnih antinacionalistikih disidenata, koji su izriito imenovali
Balkan dajui mu pozitivan predznak, u pozadini tog stava vrlo e-
sto le`ao izrazit oseaj distance. Oni su najveim delom bili urbani
intelektualci koji su dosta proputovali; bezmalo niko od njih nije
stvarno `iveo u toj balkanskoj dimenziji. Umesto toga, oni su

60
sraunato utkivali protivdiskurse o Balkanu u kritiku nacionali-
zma i na taj nain prisvajali neto od njegove moi, ostajui istovre-
meno neokaljani njegovom negativnou.
Mislim da je razumljivo to su ovu poziciju ee zauzimali
post-Jugosloveni u egzilu i stranci (Ugrei 1995: 166-196; Rasza
1997a, 1997b). U izvesnom smislu, lako je bilo njima (ili bi mo`da
trebalo da ka`em nama?!) da posegnu za pozitivnim balkanskim
elementima nije bilo nikakvog rizika da e i sami biti u to uvueni.
Ironija nije ograniena iskljuivo na nosioce dominantnih polo`aja
(Rapport 1999), ali se ipak esto javlja kao luksuz onih koji mogu da
se distanciraju po `elji.
Ilustraciju ove napetosti dobio sam u leto 1997, kad sam odlu-
io da idem na sabor u Gui. Na ovoj manifestaciji, koja se odr`ava
svake godine, najbolji trubai iz cele Srbije okupljaju se na tri dana...
pa, Balkana. Gua je uvena po svojoj bunoj i ludoj limenoj mu-
zici, izdano potpomognutoj masnom hranom i bujicom alkohola.
Ona je takoe pru`ala priliku za godinji izliv srpske nacionalistike
euforije i pozornicu za neke od posledica ratne ekonomije, kao to su
politiari, ratni profiteri i mafijai (ik pronaite razliku) koji su nao-
igled svih rasipali prava bogatstva na pie i muziku. Sve u svemu,
inilo se, slaba vajda za nekog ko pie disertaciju o antinacinalizmu.
Ali, tu je bilo jo neto: Gua je, priali su mi, odlian provod. Jedan
izvod iz mojih terenskih beleki smeta moj plan da odem u Guu u
urbano-graanski kontekst.
Kad ka`em da idem na festival u Guu neki ljudi reaguju vrlo
negativno kao to sam i oekivao. Ali okira me `estina njihovih
reakcija. Sne`ana je zvala da me pozove na `urku za vikend. Rekao
sam da ne mogu jer idem u Guu. Vrisnula je: Ne...! Ne ide valjda
FILOZOFIJA I DRUTVO XVIII

na onaj sabor? To je neto grozno!, a potom: Pa, dobro onda... lepo


se provedi, iako sam sigurna da nee...
Aleksandar je reagovao sa slinom nevericom: U Guu?
Ozbiljno? Rekao sam da Gua zvui kao odlina zabava. Hm,
pretpostavljam da mora biti zanimljivo za stranca, skeptino je od-
govorio, i naravno, to je sjajan primer za antropologa. Egzotika.
Moram da priznam da bih se ja teko odluio na tako neto...
...
Poslednje vee pred Guu! Iao na pie sa Aleksandrom,
Nataom, Tanjom i Markom. Oni su se stalno vraali na temu mog
61
odlaska na sabor. Svi su se smejali, odmahujui glavom u neverici.
Tanja mi je rekla da bi eelj bio srean kad bi uo da idem tamo;
ka`e da sam ja jedini pravi Srbin meu njima. Opet naglaavaju da
sam antropolog [inae su me obino nazivali sociologom]. Nije vre-
delo da ponavljam da idem zbog provoda uopte ne iz profesional-
nih razloga Aleksandar je tvrdio da mi je antropologija postala
`ivotna preokupacija. Kako bilo da bilo, hou da idem. Jedva ekam.
Sve to sam uo o Gui bilo je istina, i vie od toga. Mogu-
nost koja se strancima ili drugim relativnim autsajderima pru`ala da
nakratko urone u balkanske fenomene, a da se ne kontaminiraju,
dovela je do zanimljivog obrasca, kojim su po samorazumevanju ur-
bani ljudi, koji su bri`ljivo negovali svoje moderno evropejstvo, do-
zvoljavali da Balkan ue u njihovu svakodnevicu. To je u ovim
krugovima bilo dosta neobino, i u svemu tome presudnu ulogu
igrao je proces filtriranja. Poto bi se pretvorile u Drugo, u daleku,
egzotinu balkansku kategoriju, neke stvari bi se onda upakovale u
zapadno pakovanje i, da tako ka`em, ponovo uvezle (osobeni sluaj
Herzfeldovog praktinog okcidentalizma, 1995: 22). Tako se de-
avalo da ljudi iz urbane kulturne elite sluaju neke vrste muzike ko-
je su bez sumnje smatrane balkanskima, kao to su makedonske
narodne pesme ili ciganski napevi. Meutim, meu takvim albumi-
ma koji bi prokrili put do njihove dnevne sobe veina je bila proiz-
vedena i distribuirana pod zapadnim world music etiketama.
Posledica su bile paradoksalne situacije da se ljudima odreene vrste
muzike gade ako ih uju u svom komiluku, ali ako ih preuzme, reci-
mo, Peter Gabriel, i objavi pod nekom poznatom markom na Zapa-
du, oni bi ih ponovo uvezli kroz glavna vrata.
Ekstreman primer pru`a Dora, Beograanka, umetnica, isto
kao njen mu`, i po samorazumevanju urbana Evropljanka. Dora je
dugo `ivela u Zapadnoj Evropi i sa oduevljenjem pria o tamonjem
multikulturalizmu. Kada sam stigao kod nje u posetu, pohvalila je
moju etniku koulju, za koju je smesta pogodila da je iz Gvatema-
STEF JANSEN

le (iako nije imala pojma da sam je kupio u jednoj antverpenskoj pro-


davnici restlova, jer nije imala svu dugmad). U njenoj bogatoj
kolekciji ploa bilo je dosta world music-a; iako su se mnogi od tih
albuma mogli nai na kioscima s piratskim CD-ima u Beogradu po
ceni od tri marke za komad, Dora je na svakom pa`ljivo ostavila na-
lepnicu sa cenom u nekoj od zapadnoevropskih valuta. Dopustite

62
mi da taj paradoks jasno artikuliem: Dora je na svojoj polici sa
CD-ima imala albume sa muzikom koju bi prezirala da je uje na ne-
koj svadbi u ju`noj Srbiji to je, meutim, vrlo malo verovatno, jer
ona na takvo mesto nikad ne bi ni otila. Poenta nije u tome da su
albumi bili tu, nego da su oni, preko svoje zapadne nalepnice, postali
izraz upravo njenog evropejstva!

6. Orijentalizam, blisko i tue


6.1. Tuinac u nama

U skladu sa Saidovim shvatanjem orijentalizma, jasno je da


ovde posredi konstruisanje balkanskog drugog koji omoguava
negativno samodefinisanje. Kroz diskurs o Balkanu / Evropi
koji, kao u Saidovoj knjizi, treba razumeti kao u osnovi moralni dis-
kurs, konstruiu se i esencijalizuju dve pozicije. Situacija se, meu-
tim, komplikuje ako uzmemo u obzir to da pozicija iz koje se
orijentalistiki diskurs objavljuje nije jednaka stvarnoj postojeoj
Evropi. Svaki post-Jugosloven kojeg sam susreo shvatao je sebe
velikim delom kao Evropljanina, i to va`i i za one koji su sebe do`i-
vljavali ujedno i kao Balkance. Dakle, u sluaju post-jugosloven-
skog orijentalizma Evropa i Balkan su neraskidivo prepleteni i
prelivaju se jedno u drugo (v. Herzfeld 1985; 1995: 220).
Otud, dok su u nekim prilikama sebe izrazito konstruisali kao
razliite od Balkana, mnogi post-Jugosloveni oseali su se u izve-
snoj, ne uvek istoj meri kao deo tog Drugog (Kristeva 1988: 11,
150-151, 268). Mo`da se zato to je Drugi bio vie unutra balkani-
zam ponekad iskazivao tako silovito i izriito, upravo zato to se nije
FILOZOFIJA I DRUTVO XVIII

moglo podrazumevati da govornik ne pripada Balkanu. Time se


takoe delimino objanjava zato je bio najrazvijeniji u Hrvatskoj, a
samo delimino u Srbiji, a i to uglavnom kao deo antinacionalisti-
kih diskursa.
Ako je balkanski Drugi delimino bio smeten unutra, to nam
takoe poma`e da razumemo zato je Evropa uvek konstruisana
bar jednim delom izvan sopstvenog ja. I u Zagrebu i u Beogradu
nailazio sam na situacije da se Evropa locira istovremeno unutra i
napolju. Jedan beogradski student je, na primer, prvo optu`io Zapad,
pa prema tome, pretpostavljam, i mene hteo-ne hteo najbli`eg

63
predstavnika svega zapadnog da Srbima namee balkanske ste-
reotipe i ignoriu oitu istinu da su Srbi deo Evrope. Trenutak kasni-
je, pak, rekao je da e kupiti tu-i-tu knjigu sledei put kad ode u
Evropu. Ne samo da je Evropa bila delom konstruisana unutra, a
delom napolju, nego je esto bila i oiena. Kao to smo videli,
nastala je idealizovana slika koja nije uvek podrazumevala pohvale
konkretnim evropskim dr`avama, za koje se esto govorilo da su ne-
pravedne i nerazumne nerazumne! Kako ne-evropski! Oito, stvar-
no postojea Evropa nije bila dorasla svojoj slici. Ovo, jo jednom,
stoji u vezi sa ranije pomenutom superiornou koju mnogi post-Ju-
gosloveni oseaju prema graanima bivih lanica Varavskog pak-
ta. Nas ne mogu da zalude reklamama da ponemo da obo`avamo
Zapad, govorili su mi, jer, za razliku od njih, mi znamo i oduvek
smo znali ta je stvarno Evropa. Meutim, u orijentalistikom dis-
kursu, Evropa je bila izjednaena sa nizom po`eljnih drutvenih
svojstava i individualnih osobina i time izmetena iz svoje planetar-
ne lokacije i uvedena u svet metafora. Evropa je tako postajala ona
dimenzija sopstvenog ja, sopstvene zemlje, sopstvene kulture, ije je
glavno obele`je razliitost u odnosu na Balkan.

6.2. Balkan i Evropa s obe strane normalnosti

Nisam psihoanalitiar, i sigurno ne `elim da iznosim bilo


kakve tvrdnje o neemu to bi bilo postjugoslovenski mentalitet.5
Samo `elim da relativizujem neke od uvida do kojih smo dosad sti-
gli. Uprkos onome to bi se mo`da dalo zakljuiti iz dosadanjeg iz-
laganja, veina ljudi u Srbiji i Hrvatskoj nije imala problem sa
dualizmom Balkan / Evropa, a kamoli da se oseala njime optere-
ena. Za najvei broj njih, to je bilo neto ega su svesni, jedan deo
mesta i vremena u kojem `ive, manje-vie neva`an element njihove
biografije. Dozvolite mi da ovo stavim u kontekst uz pomo dva neo-
bina obrasca.
STEF JANSEN

Prvi se odnosi na ultranacionalistike diskurse, one koji su


optirali protiv Evrope. Tu se glorifikovao militarizam, ratno junatvo
i tradicionalizam, sve unutar okvira nacionalne kulture. Obino je u
5
Kao ni balkanski mentalitet, kako ga opisuje Kitromilides u svojoj istorijs-
koj studiji zajednikog balkanskog mentaliteta meu pravoslavcima u evropskom
delu Otomanskog carstva (Kitromilides 1996).
64
pitanju bila srpska nacionalna kultura, poto su, kao to smo videli,
ekstremni nacionalisti u Hrvatskoj te`ili da za sebe konstruiu po-
ziciju veih Evropljana od Evrope. No, Vojislav eelj, recimo,
postigao je svoje politike uspehe slavljenjem iracionalnosti i bun-
tovnike Drugosti.6 Stalno je iznosio svoje velikosrpske pledoajee u
raznim varijantama (Srbija i Nemaka e se opet graniiti), pre-
putao se ratnom hukanju najgore vrste (Vadiemo Hrvatima oi
zaralim kaikama) i u`ivao u podsmeljivom preziru prema Zapa-
du (Nee me odvesti u Hag, jer bih rasturio taj sud na komade)
(Nedeljni telegraf 14.7.1998). Mattijs van de Port je razvio ovu po-
entu u svom provokativnom radu o tvrdoglavoj drugosti (1996;
1999). Da bi skrenuli pa`nju na srpsku stvar, pie on, oni su mo-
rali da otelove ide reu o Srbima kao nekultivisanim divljacima. Da
bi bili priznati kao Evropljani, oni su morali da igraju ulogu varvara
(1996: 35). To je ljudima poput eelja omoguilo da u svemu tome
steknu i izvestan oseaj superiornosti: Grubi balkanski varvarin
razobliava Evropljanina kao izopaenog i izmo`denog slabia
(van de Port 1996: 38; v. isto tako 1994: 308-316). Naravno, u oima
mnogih drugih, naroito onih koji su radili na stvaranju antinaciona-
listikih alternativa, ti primeri su ovaploivali upravo najgora bal-
kanska preterivanja.
Drugi neobini obrazac javio se meu onim ljudima u post-ju-
goslovenskim dr`avama koji su se eksplicitno ukljuivali u antinacio-
nalizam, a da nisu replicirali moralni dualizam izmeu Balkana i
Evrope. Umesto toga, oni su uoavali napetosti unutar Evrope,
povezujui ih sa nizom potkultura otpora, kao to su potkulture mla-
dih, zeleni pokret, mirovni pokret i feminizam podzemnim strujama
evropske modernosti. Svojim alternativnim stavom ovi ljudi su odba-
FILOZOFIJA I DRUTVO XVIII

civali konstitutivni dualizam Evrope/ Balkana kao ekvivalent


dualizma dobro / loe. Konkretno, ini se da su dovodili u pitanje
automatsko izjednaavanje racionalizma sa dobrim, te su u nji-
hovom iskustvu neki aspekti iracionalnosti, dakle Balkana, bili

6
Slian ovome, ali sa neposrednijim odjekom balkanskog protivdiskursa,
bio je Arkanov intervju na BK TV u vezi sa njegovim mogunim izruenjem Ha-
kom tribunalu. Na pitanje da li je ikada inio nasilje u Bosni, paravojni voa o kojem
je vladalo opte miljenje da je odgovoran za najgore ekscese etnikog ienja us-
tvrdio je da, ako je ikada ikoga udario, udario sopstvene vojnike, jer teko je Srbina
dovesti u red (Republika 16-30. 6. 1997: 2 v. Jansen 2000a: 306).
65
sasvim u redu (muzika, zanos, emocionalnost, toplina...). Stoga, iako
su donekle prihvatali asociranje Evrope sa racionalnim i Balka-
na sa iracionalnim, to nije poprimalo vid moralnog suda u korist
Evrope. Kritini prema modernistikim idejama Progresa i Razu-
ma, oni su dovodili u pitanje i post-jugoslovensku Evropu i stvarno
postojeu Evropu. Zanimljivo je da su oni to inili uglavnom du` istih
linija kao njihove potkulturne kolege u drugim evropskim zemljama,
sa kojima su esto bili u dodiru.
To su, dakle, dva primera koja destabilizuju ono to je mo`da
dosad izronilo kao jedna suvie fiksirana slika. Meutim, iako
eksplicitno politizovana i veoma prisutna u svakodnevnim konver-
zacijama, tema Evropa / Balkan takoe je pro`imala mnoge pre-
utne aspekte post-jugoslovenskog `ivota. Mnogi su, ini se, prema
Balkanu gajili nekakav nedovreni, volim/ne volim odnos.
@eleli su da neguju dobre strane (tu bi spomenuli gostoljubivost,
toplinu, dobru zabavu, muziku) i da to prihvate kao deo sebe samih,
ali ih je ujedno u`asavala mr`nja, nasilje, maizam i tako dalje (Her-
zfeld 1995: 220; @i`ek 1990: 55-56). Pogledajmo sledei navod:
Pa, ne znam, mnogi ovde ka`u da nismo Balkanci. Ali kad
bolje pogledam, sudei po ponaanju, naroito poslednjih godina,
mislim da jesmo! [smeh] Ne, stvarno, kad neko ka`e Balkan, kao
ideja za mene to je neka taka susreta civilizacija... Odavde je kre-
nula grka civilizacija, i makedonska... I sve je to nekako pomea-
no... i malo udno. Pametni smo, ali emotivni, ili tako nekako.
Mislim, nemam uopte nita protiv Balkana. Za mene to nije nita
ru`no, nita loe. Za mene to je neto bogato, u smislu civilizacije.
Ali onda, naravno, ponaanje... ti izlivi emocija i ratobornosti i...
Ne znam. Meni nije nita loe kad mi neko ka`e da sam Balkanka.
Mislim da je to neto bogato, jedan bogati prostor sa bogatom istori-
jom. Zato mi ne smeta.
Tamara je Srpkinja iz Zagreba a biti Srbin u Zagrebu znailo
STEF JANSEN

je veliku verovatnou da ovek doe u sukob sa napetostima Balka-


na /Evrope. Tamara je stalno pravila skokove, as je isticala nasi-
lje tipino za Balkance, as je hvalila Balkan kao mesto koje
vri od civilizacije i istorije a onda bi odmah prela na priu o ratovi-
ma. Na taj sam fenomen esto nailazio: ljudi su napetost otelovljenu
dualizmom Evrope i Balkana uinili delom sebe samih. Na taj

66
nain, moja rasprava o orijentalizmu je u saglasju sa Herzfeldovom
studijom o grkoj kulturnoj intimnosti, koju on definie kao: Pri-
znanje onih aspekata kulturnog identiteta koji su izvor nelagode u
odnosu na okru`enje, ali koji insajderima ipak pru`aju utehu zajed-
nike drutvenosti, bliskosti sa osnovom moi, koja u jednom trenut-
ku mo`e obezvlaenima omoguiti izvesnu meru stvaralakog
nepotovanja, a u sledeem trenutku ojaati efikasnost zastraiva-
nja (Herzfeld 1996: 3).
Dakle, odreeni aspekti Balkana bili su meu insajderima
prihvaeni i negovani kao bliski i dragi, ali su u prisustvu autsajdera
odluno odbacivani. Sledei Herzfelda, rekao bih da ovaj manevar,
dodue, predstavlja pre kolektivno samoizrugivanje nego izraz kul-
turne otuenosti, i mogao bi se protumaiti kao ironini otpor, ali je
njegovo pozitivno, osna`ujue dejstvo ipak uvek ogranieno, jer on
zapravo ne dovodi u pitanje podreeni polo`aj iz kojeg se preduzima
(1996: 53-54, 157).
Dozvolite mi, napokon, da sve reeno smestim u iri kontekst.
Ovaj orijentalizam Balkana i Evrope ne bi se mogao razumeti iz-
van post-jugoslovenskog konteksta rata, nacionalizma, haosa i bede.
Naravno, napetost izmeu, recimo, racionalnosti i iracionalnosti nije
iskljuivo postjugoslovenska stvar moglo bi se tvrditi da veina lju-
di mora s njome da se nosi u sopstvenom `ivotu. Ovde sam pokuao
da analiziram kako su se mnogi post-Jugosloveni delimino oslanjali
na diskurzivni dualizam izmeu Balkana i Evrope kako bi se po-
zicionirali u odnosu na ovo pitanje. To ne znai da je takvo pozicioni-
ranje neophodno, a kamoli univerzalno u veini situacija ljudi
naprosto nastavljaju da `ive. Duboko sam uveren da se situacija u
post-jugoslovenskim zemljama krajem devedesetih uprkos onome
FILOZOFIJA I DRUTVO XVIII

to su mi govorili mnogi njihovi stanovnici ne mo`e objasniti jed-


nostavnim pozivanjem na Balkan. Moraju, stoga, postojati neki
drugi razlozi iz kojih je ta napetost na ovim prostorima postala tako
va`na. Moja je teza da su mnogi post-Jugosloveni, upravo zato da bi
se izborili sa tekoama, zato da bi nastavili da `ive svoj `ivot, oseali
potrebu da se pozicioniraju spram ovih tema, koje su umnogome do-
minirale politikom scenom.
U situaciji kao to je post-jugoslovenska, gde parametre posta-
vljaju rat, postsocijalistiki haos i nabujali nacionalizam, ini se da i
nije bilo izbora. (Re)pozicioniranje je bilo neto to se nije moglo

67
izbei. Ako jo tome dodamo koliko je orijentalizam bio prepleten sa
nacionalnom identifikacijom, postaje jasno da je to bilo pitanje koje
se samo od sebe nametalo, i u Beogradu i u Zagrebu. U mnogim dru-
gim sluajevima, teme Balkana i Evrope su se jednostavno
mogle potpuno ignorisati; ali na ovom konkretnom mestu, i u ovom
konkretnom vremenu, one su postale pitanje prvoga reda.

Prevod sa engleskog rukopisa: Ivana Spasi

Literatura
Arkzin 86, 14. 03.1997, 2-3. Zadnja rupa na svirali.
Baki-Hayden M. 1995. Nesting orientalisms: the case of Former Yugosla-
via Slavic Review 54:4, 917-931. (Srpskohrvatski prevod: Repro-
dukcija orijentalizma: primer bive Jugoslavije, Filozofija i
drutvo, Beograd, br. XIV, 1998: 101-118.)
Baki-Hayden M. & Hayden R.M. 1992. Orientalist variations on the the-
me Balkans: symbolic geography in recent Yugoslav cultural poli-
tics Slavic Review 51:1, 1-15.
Buden B. 1996. Barikade. Zagreb: Bastard/Arkzin.
Carrier J.G. (ed) 1995. Occidentalism: images of the West. Oxford: Claren-
don Press.
Chen Xiaomei 1996. Occidentalism: a theory of counterdiscourse in
post-Maoist China. Oxford UP.
Dragievi-ei M. 1994. Neofolk kultura: publika i njene zvezde. Sremski
Karlovci: Izdavaka knji`arnica Zorana Stojanovia.
uki-Dojcinovi V. 2000. Global and local identities iNtergraph: jour-
nal of dialogic anthropology 1:2 [www.intergraphjournal.com].
Herzfeld M. 1985. The poetics of manhood: contest and identity in a Cretan
mountain village. Princeton UP.
Herzfeld M. 1995. Hellenism and Occidentalism: the permutations of per-
formance in Greek bourgeois identity In: Carrier J. (ed) 1995. Occi-
dentalism. Oxford: Clarendon Press.
STEF JANSEN

Herzfeld M. 1996. Cultural Intimacy: Social poetics in the nation-state.


London: Routledge.
Jansen S. 2000. Victims, rebels, underdogs: discursive practices of resis-
tance in Serbian protest Critique of Anthropology 20:3, 289-315.
Jansen S. 2001 The Streets of Beograd: Urban Space and Protest Identities
in Serbia Political Geography, 20:1, 35-55.

68
Kitromilides P. 1996. Balkan mentality: history, legend, imagination
Nations and Nationalism 2:2, 163-191.
Kristeva J. 1988. Etrangers nous-mmes. Paris: Gallimard.
Lovri J. 1997. Jugo-paranoia Novi List 08/11/97, 2.
Lovri M. 1998. Synodos Horouathon Hrvatski knji`evni list 13 (32).
Magid A. 1991. Private lives / public surfaces: grassroots perspectives and
legitimacy questions in Yugoslav socialism. Boulder: Westview East
European Monographs.
Mati B. 1997. Seven year itch: male Transilvanije velikih Drakula Arkzin
85, 28/02/97, 11.
Nedelnji Telegraf 24.07.1996. eelj: Ne putaju me u Hag, jer bih rasturio
Tribunal.
Norris D. 1999. In the wake of the Balkan myth: questions of identity and
modernity. Basingstoke: MacMillan.
Novi List 04.11.1997. Tuman: Balkanske dr`avne veze i ustavom zabraniti
Novi List 06.11.1997. Suradnja u interesu osiguranja trajnog mira
Rapport N. 1999. Post-cultural anthropology: the ironicization of values in
a world of movement Paper presented at Special Seminar, Hull Uni-
versity, Department of Sociology and Anthropology, April 1999.
Rasza M. 1997a. Balkan is beautiful Arkzin 87, 28.03.1997, 18-19.
Rasza M. 1997b. Crna (b)ruka na Filozofskom: Balkan is Beautiful Part II
Arkzin 2 (96/97), 9.10.1997, 24-25.
Republika 166, 16-30.06.1997, 2. Navedene Arkanove rei.
Republika 169-170, 01-31.08.1997, 2. Navedene rei vladike Artemija.
Said E. 1985 (1978). Orientalism. Harmondsworth: Penguin. (Srpskohrvat-
ski prevod: Edvard Said, Orijentalizam, prevela Drinka Gojkovi,
Beograd : XX vek, 2000.)
Salecl R. 1994. The spoils of freedom: psychoanalysis and feminisim after
the fall of socialism. London: Routledge.
FILOZOFIJA I DRUTVO XVIII

Silber L. & Little A. 1995. The death of Yugoslavia. London: Penguin / BBC
Books.
Slobodna Dalmacija 11/07/98. Primanja pribli`iti `ivotu.
Suni T. 1998. Cool reflections Matica 3/98:47.
Todorova M. 1994. The Balkans: from discovery to invention Slavic Revi-
ew 53:2, 453-482.
Todorova M. 1997. Imagining the Balkans. Oxford (Srpskohrvatski prevod:
Imaginarni Balkan, prev. Dragana Starevi i Aleksandra Bajaze-
tov-Vuen, Beograd: XX vek, 1999.)

69
van de Port M. 1994. Het einde van de wereld: beschaving, redeloosheid en
zigeunercafes in Servie. Amsterdam: Babylon / De Geus.
van de Port M. 1996. Europe is een oud wijf, de Balkan een jonge hengst
Filosofie Magazine 5:4, 34-39.
van de Port M. 1999. It takes a Serb to know a Serb: uncovering the roots of
obstinate otherness in Serbia Critique of Anthropology 19:1, 7-30.
Veernji List 2.5.1998. Intervju sa dekanom Mostarskog sveuilita.
Veliki D. 1992. Youtlantide. Rennes: UBACS.
Vidi-Rasmussen L. 1995. From source to commodity: newly-composed
folk music of Yugoslavia Popular Music 14:2, 241-256.
Vukov-oli D. 1998. Presudna kunja vratom Novi List 10/04/98, 2.
@i`ek S. 1990. The Eastern Republics of Gilead New Left Review 183,
50-62.

Stef Jansen

EVERYDAY ORIENTALISM:
EXPERIENCES OF BALKAN/EUROPE
IN BEOGRAD AND ZAGREB
Summary

On the basis of intensive ethnographic fieldwork (December 1996 Sep-


tember 1998) this article analyses a set of orientalist discursive practices in the
post-Yugoslav context with special reference to the ways in which they related to na-
tionalist and anti-nationalist discourses of identification. Using material from both
Zagreb and Beograd it represents an attempt to go beyond theoretical, literary and ge-
opolitical debates and dissects mundane post-Yugoslav discursive practices. Such
everyday orientalism surrounded the two opposite notions of Balkan and Europe
and added up to a process of negative self-definition.
This text conceptualizes Balkan and Europe as collectively sanctioned
STEF JANSEN

but contested cultural constructs which could be incorporated in this process. I argue
that people essentialised those notions to a certain extent and that those essentialisms
constrained practice and allowed strategic action, mainly through articulation with
other dualisms, such as urban/rural and modern/traditional.
As a discourse of identification, orientalism produced some sense of fixity
for post-Yugoslavs who articulated it into their understanding of the world around
them and of themselves. For many, the notions of Balkan and Europe provided di-
scursive material with which they could relate their personal narratives to the larger
70
stories of war and nationalism. In this sense, it helped constructing some continuity
in these peoples narratives of selfeven if only paradoxically by emphasizing dis-
continuity in the surrounding events. Many post-Yugoslav narratives of self were
shaped partly on the basis of certain compatibilities between peoples everyday life
experiences and possible variations on the orientalist theme.
Key words: orientalism, Balkan, Europe, Serbia, Croatia, identity, discursive
practices, nationalism, antinationalism, everyday life.

FILOZOFIJA I DRUTVO XVIII

71