Uvod

Poslednju etapu baroka u muzici, obeleila je delatnost trojice kompozitora. Roeni iste,
1685. godine, Johan Sebastijan Bah (Johan Sebastian Bach), Georg Fridrih Hendl (Georg Fridrih
Hendel) i uzepe Domeniko Skarlati (Giuseppe Domenico Scarlatti), uveli su novo poglavlje u
nainu izraavanja muzike misli kroz forme u kojima su pisali svoja dela.

Biografija

Dokumenti koji opisuju privatni ivot ovog kompozitora su malobrojni. Moemo samo
da nagaamo kakva je bila njegova linost, ta je voleo i da li je istina da se kockao. Njegova
dela postala su poznata tek poetkom XX veka, kada ih je Vanda Landovska (Wanda
Landowska), poznata embalistkinja, prvi put izvodila na svojim koncertima. Tada se javlja
interesovanje za ovog kompozitora i mnogi muzikolozi poinju istrauju njegov opus.
Najobimniju monografiju ovog kompozitora nainio je Ralf Kirkpatrik (Ralph Kirkpatric) 1983.
godine. Umetnost Domenika Skarlatija je vrlo originalna i slobodna. Pisao je dela pomou kojih
je svaki izvoa mogao da usavri svoju tehniku sviranja na instrumentu sa dirkama. Njegova
biografija posmatra se hronoloki od prve slube u rodnom gradu, sve do smrti u Madridu u
paniji, 23. jula 1757. godine.

Domeniko Skarlati roen je 26. oktobra 1685. godine u Napulju, kao esto od desetoro
dece u porodici. Njegov otac, Alesandro Skarlati (Alessandro Scarlatti) kompozitor, utemeljiva
opere u Napulju, dao mu je osnovno muziko znanje. Pretpostavlja se da je dalje muziko
obrazovanje dobio od Franeska Gasparinija (Francesco Gasparini), Gaetana Greka (Gaetano
Greco) i Bernarda Paskuinija (Bernardo Pasquini). Smatra se da nije pohaao konzervatorijum,
zato to ni u jednom univerzitetskom spisku nije sauvano njegovo ime.

Prva sluba Domenika Skarlatija poinje 13. septembra 1701. godine. Radio je kao
orgulja i kompozitor kraljevske kapele u Napulju. Otac, Alesandro Skarlati, istaknuti napuljski
operski kompozitor, je veoma uticao na svog sina Domenika, te ga je sledee godine poveo na
etvoromeseno putovanje u Firencu. Domeniko se sa ovog putovanja vratio sam u Napulj i
poeo da pie dve opere za napuljsko pozorite. Shvatajui koliki je Domenikov talenat,
Alesandro vri pritisak na svog sina tako to ga podstie da esto putuje. Iz ovog perioda je
1
sauvano pismo Alesandra Skarlatija upueno Ferdinandu de Mediiju. U ovom pismu,
Alesandro hvali Domenika kao talentovanog kompozitora koji mora da nastavi da razvija svoj
talenat, ali mu je to onemogueno u gradu u kome ivi, te mora da putuje u druge italijanske
gradove.1 Po odlasku u Veneciju, Domeniko je imao priliku da se upozna sa Marelom (B.
Marcello) i Hendlom, sa kojima se kasnije veoma sprijateljio.

Godine 1709. Domeniko Skarlati zapoinje slubu kod poljske kraljice Marije Kazimire,
ija je rezidencija bila smetena u Rimu. Kraljica Marija Kazimira je dobila dozvolu od Pape da
se u njenom domu izvode pristojne komedije, i u te svrhe, Skarlati je bio zaduen da komponuje:
kantatu, oratorijum i est opera. Skarlatijeva sluba kod kraljice Marije Kazimire zavrila se
1714. godine, kada je kraljica napustila Rim.

Poetkom XVIII veka, kardinal Pijetro Otoboni (Pietro Ottoboni), zatitnik i mecena
nekoliko kompozitora, eleo je da osnuje mesto gde e se okupljati muziari. Accademie
poetico-musicali bili su resitali koje je ovaj kardinal organizovao jednom nedeljno. Na ovakvim
skupovima Skarlati je upoznao uzepea Korelija (Giuseppe Corelli) i Tomasa Rozengrejva
(Thomas Roseingrave). Na jednom od takvih manifestacija, kardinal Otoboni je napravio
takmienje u kojem su Hendl i Skarlati odmeravali svoje tehnike sposobnosti na embalu i
orguljama. U sviranju embala, obojica kompozitora bili su podjednako dobri, dok je na
orguljama Skarlati dao prednost Hendlu rekavi da nije mogao da zamisli da takvo tehniko
umee uopte postoji.

Za vreme boravka u Rimu, Skarlati je radio kao kapelmajstor u bazilici ulija i u bazilici
Sv. Petra, od 1715. godine. U ovom periodu nastala su mnoga duhovna dela za potrebe
bogosluenja. Skarlati nije zainteresovan za mesto kapelmajstora, stoga 1717. godine putuje u
London, gde nekoliko godina radi kao embalista italijanske operske trupe.

Godine 1719. otiao je u Portugal gde je postao kapelmajstor lisabonske kapele. Zapisa o
ovom periodu njegovog ivota ima vrlo malo, zato to su svi dokumenti uniteni u zemljotresu
koji se dogodio 1. novembra 1755. godine. Posle 1729. godine, Skarlati vie nije naputao
Iberijsko poluostrvo.2 Skarlatijeve obaveze na dvoru u Lisabonu bile su viestruke. Bio je

1
THE NEW GROVE DICTIONARY OF MUSIC AND MUSICIANS, vol.16. str. 568, pismo Alesandra Skarlatija.
2
Godine 1724. Skarlati se vraa u Rim gde upoznaje Joakima Kvanca (Joakim Quantz) i uvenog kastrata Karla
Broija (Carlo Broschi) tj. Farinelija. Godinu dana posle odlazi u rodni Napulj zbog smrti oca. eni se u Rimu 1728.
2
muziki pedagog, odnosno, uio je decu kralja Dona V da sviraju klavir. 3 U ovom periodu,
nastaju njegova najznaajnija dela sonate.

Kada se Marija Barbara, kerka kralja Dona V, udala za panskog prestolonaslednika

princa Ferdinanda 1728. godine, povela je Skarlatija kao dvorskog uitelja i kompozitora.
Narednih 28 godina tj. do svoje smrti, Skarlati je iveo pod pokroviteljstvom panskog dvora.
Skarlatijeva najznaajnija dela, sonate predstavljaju dela koja pojedinano ispunjavaju odreene
tehnike zahteve. Ukupno je napisao 550 sonata.4 Prema reima Josipa Andreisa, Skarlatijeve
sonate su: ,,Strogo osobne, one su i odbljesak mentaliteta rokokoa; u njima ivi sjaj i draest,
humor i prponost, vedrina i lakoa, virtuozitet i dekorativnost galantne sredine.''5 Ova dela se
zasnivaju na elementima kasnog baroknog stila (sadre umerenu polifoniju, ritmove igara iz svite
ili narodnih napeva) i raspevanosti galantnog tj. rokoko stila.

Skarlati je sonate pisano za izvoenje na embalu i nazvao ih je Essercizi per

gravicembalo. To su jednostavane komozicije, iji se dvodelni oblik zasniva na formi igara iz
barokne svite. Prvi deo Skarlatijevog sonatnog oblika sadri I temu u osnovnom i II temu u
dominantom ili paralelnom tonalitetu. Izmeu tema moe biti krai modulatorni prelaz. Posle II
teme moe da se pojavi kratak zavrni odsek koji potvruje kadencu tonaliteta II teme. Ukoliko
su prelaz i zavrni odsek jasno izraeni, moe se rei da je prvi deo zaetak ekspozicije klasinog
sonatnog oblika. U drugom delu se obrauje motivski materijal I teme u dominantnom ili
paralelnom tonalitetu (u zavisnosti u kojoj je II tema modulirala), eventualno sa modulacijama u
bliske tonalitete. Posle ovakvog izlaganja I teme, ponovo se izlae II tema, ovaj put u osnovnom
obliku. Sonate ovog kompozitora predstavljaju zaetke klasine sonatne forme.

Skarlati je doveo do vrhunca tehniku embalistike prakse, ali u nekim sonatama,

embalo nije moglo da zadovolji kompozitorove zahteve, te je Skarlati morao da upotrebi drugi
instrument sa dirkama.6 Virtuoznost ovih kompozicija temelji se na: lestvinim prelazima,
razlomljenim akordima-arpeima koji se izvode u jednoj ili u obe ruke, upotrebi terci, seksti ili

godine 16-godinjom Mariom Katarinom entili (Maria Caterina Gentili) sa kojom je imao petoro dece.
3
Kerka Dona V se zvala Infante Marija Barbara, a sin Don Antonio.
4
Celokupno izdanje koje je objavio A. Longo sadri 550 sonata objavljenih u 11 zbirki Josip Andreis, Povjest
glazbe.
5
(isto)
6
Kako navodi R. Kirkpatirk, Skarlati je u Madridu upoznao nove tipove klavira, koji su zasnovani na
Kristoforijevom pronalasku klavira kao instrumenta sa dirkama i batiima.
3
oktava i ponovljanjem tonova. Svi ovi elementi znaajni su zbog usavravanja tehnike sviranja
na embalu, ali se time ne naruava lepota i elegancija melodinosti kompozicija. Ukraavanje
tonova se upotrebljava u manjoj meri nego kod francuske embalistike kole. Zbog naina
proizvodnje tona na embalu, tempo ovih sonata je bio veoma brz, stoga se, za Skarlatijev
sonatni oblik, u literaturi esto moe pronai izraz sonatni allegro.

Zakljuak

Uloga Domenika Skarlatija u istoriji muzike poetkom XVIII veka bila je veoma
znaajna. Bio je veoma inovativan kompozitor koji je teio ka stvaranju novog izraza. Zbog svog
napolitanskog porekla, Skarlati je vezan za svetovne i koncertantne tradicije italijanskog
instrumentalizma, koje prenosi na Iberijsko poluostrvo. Tamo postavlja internacionalni pravac
razvoja italijanske klavirske muzike, te postaje uzor pijanistikog modernizma. 7 Domeniko
Skarlati je bio spona izmeu starog i novog, baroka i rokokoa. Njegova originalnost se ispoljava
umetanjem starih baroknih elemenata u nove muzike misli galantnog stila.

Periodizacija Skarlatijevog stvaralatva8

7
Dr Dragoljub Katunac: Skarlatijeva sonata, Beograd, Savremena administracija, 1990, str. 3.
8
Periodizacija preuzeta iz: THE NEW GROVE DICTIONARY OF MUSIC AND MUSICIANS, volume 16.
4
Periodi Delatnost Dela Dodatno

Kapelamajstor *9 Putovanja u Veneciju,

Napuljski kraljevske kapele. Firencu i Rim.
(1701-1709) Kompozitor pozorinih Poslunost i oeva
komada. odluka bili su na prvom
mestu.
Kapelmajstor na dvoru Kantata, oratorijum i 6 Takmienje sa Hendlom
Rimski poljske kraljice opera. u organizaciji kardinala
(1709-1719) Kazimire. Duhovna dela u svrsi Otobonija.
Kapelmajstor u bogosluenja. Putovanje u London
bazilikama: ulija i Sv. 1717. godine sa
Petra. italijanskom operskom
trupom.
Kapelmajstor lisabonske Sonate Vraa se na kratko u
panski kapele. Rim, upoznaje istaknute
(1719-1757) Muziki pedagog, kastrate.
dvorski komopozitor. eni se u Rimu.
Po povratku sa
putovanja upoznaje
nove tipove klavira.

Literatura
(izbor)

9
nedovoljno zapisa o njegovom ranom stvaralatvu
5
 ANDREIS, Josip: Historija muzike, Zagreb, kolska knjiga, 1966.
KATUNAC, Dragoljub: Scarlattieva sonata, Beograd, Savremena administracija, 1990.
KOVAEVI,Kreimir: Muzika enciklopedija, Zagreb, Jugoslovensko leksikoloki
zavod, 1977.
SKOVRAN, Duan i PERII, Vlastimir: Nauka o muzikim oblicima, Beograd,
Univerzitet umetnosti u Beogradu, 1991.
THE NEW GROVE DICTIONARY OF MUSIC AND MUSICIANS, volume 16.