You are on page 1of 83

MALE SOLARNE ELEKTRANE

Od ideje do primene

Vanđelija Đurić, dipl.el.inž.

UVOD

Izgradnja solarnih elektrana je poslednjih
godina sve popularnija u Srbiji. Put od
ideje do realizacije nije tako
jednostavan, ali zato smo tu da ga koliko
god možemo olakšamo. Najvažniji
preduslov za primenu bilo kog projekta
OIE jesu prirodni resursi, a Srbija je
povoljno tlo za investiranje u solarne
elektrane.

UVOD

Razlog zbog koga postoji veliko
interesovanje da se, gde god ima
zgodnog mesta – postave paneli, leži pre
svega u tome što Srbija ima znatno veći
broj časova sunčevog zračenja nego
većina evropskih zemalja (između 1.500 i
2.200 godišnje, zavisno od lokacije).
Najbolji uslovi su u jugoistočnom delu
naše zemlje, gde je prosečna godišnja
vrednost energije zračenja do 1.550
kWh/m2 (nešto manje je u centralnom
delu, a najmanje na severozapadu).

UVOD

Ulaganje u solarne elektrane je isplativo
jer ova postrojenja imaju izuzetno niske
troškove održavanja i ne traže dodatno
angažovanje radnika, a država ugovara
feed-in tarife na period od 12 godina.
Ulaganje u solarnu energiju je
perspektivno - dugoročno je stabilno i
sigurno donosi prihod.

Ipak, kako će se ova oblast razvijati,
zavisi hoće li država u budućnosti novim
ulagačima davati status povlašćenih
proizvođača.

. snage 2. Interesovanje nije jenjavalo. Nju je izgradio Centar za promovisanje.Prva. zavisno od faze izgradnje i trenutka priključenja na sistem. razvoj i primenu obnovljivih izvora energije. kao povlašćeni proizvođač. bila je solarna elektrana “Stubline” kod Obrenovca. Broj stalno raste. koja je sa “Elektroprivredom Srbije” potpisala ugovor.1 kW.4 miliona kWh. Za prvih devet meseci 2014. pa tako EPS danas otkupljuje električnu energiju od stotinak solarnih elektrana (sa statusom povlašćenog proizvođača). od solarnih elektrana otkupljeno je 4.

Tipičan fotonaponski mrežno povezan sistem .

. pri čemu je definisana i ukupna instalisana snaga solarnih elektrana.25 evrocenti za 1 KWh (za solarne elektrane na zemlji) do 20. a da period isplativosti investicije bude između 8 i 10 godina. Sa ovakvim feed-in tarifama moguće je finansirati solarne elektrane. koja može biti predmet dobijanja subvencionisanih feed-in tarifa. Istom Uredbom definisani su i uslovi za dobijanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije. Ugovor se sklapa na 12 godina. na početku 2013. KOLIKO SE SADA ISPLATI Uredbom Vlade.66 evrocenti (za solarne elektrane do 30 kW na objektu).godine definisane su feed-in tarife za svaku kategoriju solarnih elektrana – od 16.

Lako i relativno brzo se montiraju. a zatim pretvara u korisnu površinu). uz minimalne troškove izgradnje posebnih objekta. Moduli se mogu postaviti na mestima koja imaju slabu upotrebnu vrednost: loše zemljište. močvare (najpre se mesto sanira. itd. PREDNOSTI I OGRANIČENJA Prednosti su što je to čista tehnologija proizvodnje električne energije. kosi tereni. . mesta odlaganja šljake ili nekog drugog otpada.

Ne proizvode buku i ne zagađuju okolinu tokom eksploatacije. ako se radi o sistemima na zemlji. Lako se održavaju.Sve je napravljeno. Fiksni sistemi nemaju mehaničkih delova pa je cena održavanja i amortizacije minimizovana. samo se peru i eventualno se kosi trava između redova solarnih panela. polikristalnim ili amorfnim panelima. čak postoje specijalni kontejneri gde se smeštaju veći invertori ili kontrolna soba. . To isto važi i za invertore. bilo da se radi o monokristalnim.

prirodna i tehnička ograničenja. I još nešto. jer je nominalna. . Takođe. Prvo. ne daje elektrana uvek nominalnu snagu. solarno polje ne proizvodi električnu energiju noću jer nema sunca. deklarisana za laboratorijske uslove. efikasnost solarnih ćelija opada sa vremenom rada elektrane.Kada govorimo o ograničenjima moramo najpre pomenuti da postoje neka. već nešto manju.

kao. moraju se obavezno uzeti u obzir ovi parametri. zatim zavisi od geografske širine lokacije.Drugo. ne bi li se što preciznije odredila količina proizvedenih kWh godišnje. efikasnost solarne elektrane zavisi od topografije terena nagiba terena. zgrade. drveće ili neki drugi objekti). . Kada se nalazi mesto za jedno veće solarno polje. ali u malom delu i od njene nadmorske visine. a time i vreme povraćaja novca.Cilj je da ulagač što ranije dođe na pozitivnu nulu i počne da dobija profit od postrojenja. senke koje daju okolna brda. klimatskih uslova za dato mesto (vezano za: broj sunčanih dana i intenziteta sunca. temperaturne oscilacije tokom godine).

može da primi i distribuira planiranu energiju. tj. čak i kod manjih projekata. ako je ima. To se mora znati.Treće. kapaciteta prenosne mreže. a to dodatno opterećuje investiciju. da li obližnja trafostanica. . U protivnom. a posebno većih. iinvestitor mora da izgradi nedostajuće ee objekte. zavisi od obližnje distributivne mreže.

zavisi o d raspoložive. građevinske. Naravno. pre svega. Inače. Zatim. neizdate snage od kvote (feed-in tarife) koju je Ministarstvo raspisalo. tehničke. vremenski reper su elektrane na fosilna goriva i vreme izvođenja radova na njihovoj izgradnji.Koliki je obim investicija i koje je vreme je potrebno za realizaciju projekta? Obim investicije zavisi. kada su obezbeđene sve potrebne dozvole. od novčane mase koju investitor želi da uloži. Kod kućnih sistema to može da potraje dva-tri do desetak dana.. . zavisno od snage koja se instalira. realizacija projekta se odvija relativno brzo. itd.

ili 30kW ili 100 i više kW.5 do 1. na primer 200kW. Nije ista cena po jedinici instalisane snage. i kreću se od 1. Kod većih sistema.Različite su cene za manje sisteme od 5kW. na primer od 5kW. ili kako se to meri u € /kW. Poznato je da su najveće razlike u cenama kod malih sistema. koja će se instalisati kao i od tehničkih uslova priključenja.3 €/W. Najnižu cenu imaju veći projekti poput onih od 500kW ili 1MW.Vrednost investicije. Konačna cena jednog solarnog postrojenja. zavisi od planirane snage.9 € /W. ima u Srbiji najveće oscilacije.1 do 1. . pre svega. cena se može kretati od 1. Tu se distributeri i oni koji montiraju najviše razlikuju.

U krajnjem slučaju pogledaju se standardi koje zadovoljava oprema. Na osnovu tih podataka se može znati o kakvom je proizvodu reč. možda i prestižnog u svojoj klasi. španski. nemački. Međutim. dok su amorfni najjeftiniji.Takođe. Potom. nije isto da li će se kupiti kineski. i tako se uradi klasifikacija. monokristalni su skuplji. italijanski proizvodi (ima još dugih proizvođača tako da se ove zemlje ne popularizuju). mora se reći da postoje solarni moduli kineske proizvodnje vrhunskog kvaliteta. u ovaj odnos treba staviti i tip solarnih panela koji će se montirati. . da ne bi došlo do zabune.

konačna vrednost investicije zavisi od cene projektantskih i izvođačkih radova. ranije. projektantski i izvođački radovi nisu imali nekog velikog udela. Naime. Međutim. počinje i ta stavka rashoda da igra značajnu ulogu.I na kraju. gledano procentualno. . kada su komponente bile daleko skuplje. u odnosu na ceo projekat. danas sa velikim padom cena solarnih panela i invertora u svetu.

. posebno u oblasti malih sistema do 30 kW. Da bi se reklo da je neka investicija zadovoljavajuća. mora se uraditi bar okvirna analiza vrednosti investicije. pa tek onda reći za koji vremenski period će se desiti povraćaj novca. poslovanja elektrane za ceo ugovoreni period.Naša zemlja je konkurentna sa svojom “feed-in” tarifom. To ne znači da su ostale snage neprofitabilne. ako je ima. sa učešćem kamate banke.

Iako će panelima opasti efikasnost (to se da videti u specifikacijama proizvođača). ali pod drugačijim tržišnim uslovima koji budu važili. zavisi u mnogome od cene opreme i načina distribucije. kako je već napomenuto. zavisno od klimatskih i tehničkih uslova u kojima će ona raditi. . otkupna cena će se promeniti. Moći će. vreme za koje elektrana sebe otplati može biti 5.Na primer. Međutim. to ne znači da posle 12 godina elektrane neće moći da privređuju. može se govoriti o nešto drugačijoj vrednosti vremena povraćaja ali to. Kod većih. a time i finansijsko stanje elektrane.5 godina. ipak oni ostaju proizvodno sposobni i isplativi. za manje sisteme od 30 kW. Radni vek elektrane ne mora prestati posle 12 godina.5 do 7.

.

Solarne elektrane imaju 25 godina garantovane performanse rada. TRAJNOST SOLARNE ELEKTRANE Uredba Vlade Srbije garantuje otkup električne energije iz solarne elektrane u periodu od 12 godina. . solarni paneli zadržavaju 80% početnih performansi. Nakon isteka 25 godina.

SUNCE Skoro neograničeni potencijal Primenjivo na svakom mestu Osnovna komponenta je silicijum.UKRATKO Obnovljivi izvor energije . gotovo nepresušni materijal (pesak u pustinji) Robusna i pouzdana tehnologija Doprinosi smanjenju CO2 emisije Za rad nisu potrebna fosilna goriva Niski troškovi održavanja Nezavisnost od rastućih cena energenata Feed in tarifa u Srbiji Ugovor na 12 godina – EPS. .

Ako ste se odlučili za investiranje u solarnu elektranu. sledi izbor solarnih ćelija: Osnovni tipovi PV ćelija: Monokristalne ćelije Ćelije su okruglog ili kvadratnog oblika Debljina je normalno 0.3 mm Dimenzije ćelija 125 x 125mm ili 156 x 156mm Boja tamno plava. U laboratoriji do 25% . crna Efikasnost 16-20%.

siva Efikasnost 15-16%. Polikristalne ćelije Ćelije su kvadratnog oblika Debljina je normalno 0.4 mm Dimenzije ćelija 125 x 125mm ili 156 x 156 mm Boja plava.25 do 0. U laboratoriji do 19-20% .

bilo koji oblik moguć Debljina aktivnog sloja 0.001 mm Dimenzije ćelija standardno 0. 1.44m.Amorfne ćelije Visoka fleksibilnost u proizvodnji.6m Boja tamno zelena ka crnoj Efikasnost 6-9% .0008 mm . bilo kog oblika Debljina aktivnog sloja 0. specijalno 2x3m Boja crveno-braon ka crnoj. ili plava ka ljubičastoj Efikasnost nakon stabilizacije 5-8% Kadmijum telurove (CdTe) ćelije . Dimenzije ćelija max.Homogena struktura.77 x 2.2 x 0.

zemlju. Uskladiti željenu nazivnu snagu sa prostornim mogućnostima PRORAČUN FOTONAPONSKIH SISTEMA (godišnji prihod električne energije): Godišnji dobitak energije iz fotonaponskog sistema (KWh) = Maksimalna snaga sistema (Wp) x prosečni godišnji sunčani sati x 0.75 (srednji gubici sistema/invertora) .. PREPORUKE Projektovanje sistema Definisati prostor predviđen za PV postrojenje – montaža na kosi krov.ravan krov..

očekujemo od sunca 13. Iz toga možemo zaključiti da je lokacija veoma bitna za prinos solarne elektrane + naravno položaj postavljanja panela. a on može biti u rasponu od 1500 do 2200. ako se primeni faktor gubitaka od 0.Na primer: Sa 50 soalrnih panela od 220 W po panelu.00 kWh godišnje. U primeru smo uzeli prosek od 1600 sunčanih sati godišnje . maksimalna snaga sistema je 11. a dešava se da bude i više u južnim krajevima Srbije. .200.75.00 kW uz prosečnih 1600 sunčanih sati godišnje .

niste jedini. je jedno od najčešćih koje postavljaju budući investitori. Pravo pitanje. OD IDEJE DO PRIMENE Možda ste takođe i vi razmišljali o ulaganju u solarnu (fotonaponsku) elektranu. bez "mačka u džaku" već samo konkretne argumente. zaslužuje temeljno razmatranje. Bez straha. kako početi. ali ne znate odakle da počnete. . Počnimo od temelja da potražimo odgovore. Zbog toga što ulaganje u solarnu elektranu zahteva relativno veliki početni kapital.

1. Zašto je dobro ulagati u solarnu elektranu?
Ako posmatramo iz ugla ekologije, električna
energija dobijena od sunca je najekološki način
dobijanja energije. Sunce je besplatno, nije ničije
vlasništvo i nikad neće nestati. Ulaganje u sunčanu
elektranu je ulaganje u budućnost. Solarna
elektrana je dugoročno rešenje, jer predstavlja
dugoročni prihod od električne energije.

2. Ko može da gradi solarnu elektranu?
Bilo ko: individualna domaćinstva,
preduzetnici, opštine, fizička i pravna lica, itd.
Ovakve investicije su sada moguće i kod nas.

Ukoliko se gradi sistem za sopstvenu upotrebu,
nema potrebe za dokumentacijom, osim
garancije na opremu i preporuke da sistem
montira stručno osposobljeno lice/električar.

U slučaju izgradnje solarne elektrane (preko
30kW), investitor je dužan da se registruje kao
proizvođač el. energije ili doda šifru delatnosti
u okviru postojeće firme.

4. Da li su solarne elektrane modni trend?

Ne, nisu. Sunčeva energija je najperspektivniji oblik energije u smislu ekologije. U
viziji Evropske Unije (EU) za fotonaponske sisteme određeno je da će se do 2030.
godine u EU instalirati solarne elektrane čija će snaga dostići 200 Giga-Watta,

a to je 4 % ukupne svetske proizvodnje električne energije. Do 2050. godine sva
proizvedena električna energija iz solarnih sistema trebalo bi da dostigne preko
25% od ukupne električne energije, proizvedene na klasičan način, u celom svetu.

5. Gde je moguće postaviti solarnu elektranu?

Recimo, želite da postavite elektranu na postojeći objekat ili zemljište u
vašem vlasništvu. Možete je postaviti vrlo lako na krov, nadstešnicu, na
fasadu, kao krov zimske bašte ili kao samostalan sistem na zemljištu. U
prvom koraku možete vrlo lako sami proveriti gdje bi bilo najbolje postaviti
sistem, a to je južna strana krova, zida kuće, nadstrešnice itd. Optimalan
ugao postavljanja solarne ćelije za zimski i letnji režim je između 30 i 35
stepeni.

.5 do 8 metara kvadratnih. Kolika površina solarnih panela je potrebna da se iz sunčane energije dobije 1 KW električne snage? Taj podatak najpre zavisi od osunčenja i vrste solarnih panela.6. Orijentaciono je za 1 kW električne snage potrebna površina solarnih ćelija od 7.

a i skuplji su.7. Kada upotrebiti monokristalne. a kada polikristalne FN module? Načelno. Treba pažljivo birati. monokristalni moduli imaju veći stepen iskorišćenja. . za svaki objekat i zahtev investitora posebno odabrati najoptimalniji fotonaponski (FN) modul. Zato je potrebno. pošto dobri polikristalni moduli mogu imati bolji stepen iskorišćenja od "slabijih" monokristalnih.

Korist je obostrana. a eksploatacija obnovljivih izvora energije (OIE) samo može da pospeši njenu proizvodnju. razvije industriju i kroz nju da uposli što više ljudi. sa nizom podstreka u solarnim projektima. a polje investiranja je postalo jako interesantno. kako domaćim tako i stranim ulagačima. . jer se finansijski teret OIE direktno preliva na račun krajnjeg potrošača. Opšte pravne odrednice za dobijanje statusa povlašćenog proizvođača Proizvodnja električne energije je delatnost od opšteg interesa. smanji emisiju štetnih gasova. Zato se krenulo sa planovima za njihovu implementaciju. smanji zavisnost od uvoza nafte i gasa. s tim što se mora voditi računa o planovima razvoja ovog sektora koje država propiše.

. • Prema Zakonu o energetici.godine planirano je privlačenje privatnih izvora finansiranja u izgradnju solarnih energetskih postrojenja-objekata ukupne snage 2 (5) MW odnosno 10MW do 2020. Uredbom su propisane mere podsticaja proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije. uredbom su definisani : Feed in tariff-a za solarnu energiju.• Prema Strategiji Razvoja Energetike Republike Srbije do 2015. Između ostalog. itd. načini očitavanja. balansne strane. kao i uslovi otkupa. Vlada Republike Srbije je donela Uredbu o merama podsticaja za proizvodnju električne energije ekspolatacijom obnovljivih izvora energije(OIE). vreme trajanja ugovora.

Svi proizvođači. . privredni subjekti. koji dobiju dozvolu za proizvodnju EE iz OIE. zarad jasnijeg snalaženja u procesu apliciranja za dozvolu i licencu (dozvola i licenca se izdaju ako se pravi solarna elektrana veća od 1 MW): • Solarna energija spada u obnovljive izvore energije jer se nalazi u prirodi u slobodnom obliku i obnavlja se sama. pomenimo.• Ali. moraju znati nekoliko termina šta znače. da svi budući korisnici ovih uslova. aktom nadležnog organa . najpre. Mere podsticaja ili subvencije ili feed-in tariff-e (sinonimi koji se široko koriste u ovom poslovanju) su otkupne cene energije (obračunate za kWh) i klasifikuju se po vrsti obnovljivog izvora energije i instalisanoj snazi samog proizvodnog postrojenja. postaju povlašćeni proizvođači.

uređuju se ugovorom u pisanoj formi). tkz on-grid PV sistemi. Država. preciznije EPS. EPS otkupljuje od povlašćenog proizvođača EE (naravno ako ispunjava uslove propisane zakonima i uredbama) po jasno definisanim i unapred preciziranim cenama.• Ugovor o obaveznom otkupu povlašćeni proizvođač potpisuje sa državom na 12 godina(prava i obaveze kupca i povlašćenog proizvođača- proizvođača solarne energije na primer. pa se obeležava “Wp” umesto sa”W”. • Naglasimo da povlašćeni proizvođač EE ima pravo na podsticajne mere države koje važe u trenutku podnošenja zahteva. . je kupac zelene energije.Snaga postrojenja se izražava u kW ili MW! Kod solarnih elektrana se ponekada barata I sa vršnom snagom. imaju oni fotonaponski sistemi koji koriste neakumuliranu sunčevu energiju.Pravo na podsticajne mere feed-in tariff-u kod solarnih elektrana.

itd.• Zaključeni ugovor o otkupu subvencionisane energije mora biti u skladu sa sledećim navedenim zakonima i propisima: • -Zakonom o energetici • -Zakonom o obligacionim odnosima • -Zakonom o zaštiti životne sredine • -Zakonom o javnim preduzećima • -Zakonom o planiranju i izgradnji • -Uredbom o isporuci električne energije • -Pravilima rada distributivnog sistema • -Propisima kojima se preciziraju uslovi za sticanje statusa povlašćenog proizvođača. . kao i sa kriterijumima za ocenu ispunjenosti istih.

To znači da se ovaj status mora prethodno obezbediti.• Zainteresovana strana (budući povlašćeni proizvođač) za ulaganje u instalacije solarnih panela povezanih u mrežu. ako su ispunjeni svi zakonski uslovi. zaključi ugovor. Bitna stvar je ta da vlasnik solarnih panela – budući proizvođač EE. nema obavezu balansiranja. od trenutka podnošenja. EPS-u) zajedno sa zahtevom za zaključenje ugovora i rešenje o sticanju statusa povlašćenog proizvođača. Kada povlašćeni proizvođač podnese zahtev u pisanoj formi kupcu zelene energije (u našem slučaju kupac je država). podnosi kupcu električne energije -državi (tj. Naravno. koji je zaključio ugovor. država je dužna da u roku od 30 dana. niti plaćanja naknade Elektroprivredi Srbije za usluge balansiranja .

Uz to.• Balansna odgovornost na tržištu električne energije je obaveza učesnika na tržištu da uravnoteže proizvodnju.što je velika usluga za vlasnike manjih solarnih sistema. • Za povlašćene proizvođače EE važi da svu balansnu odgovornost preuzima javni kupac-država. energetski subject. preuzima balansnu odgovornost . ako nije drugačije naglašeno. . potrošnju i ugovorenu kupovinu i prodaju električne energije u periodu za koji se utvrđuje balansno odstupanje i preuzmu finansijsku odgovornost za odstupanja – obaveza proizvođača „solarne struje“. treba dodati da se time rešavaju i problemi zagušenja i obezbeđivanje potrebnog nivoa regulacionih rezervi EE. Takođe. u ovom slučaju država. Peglanje-poravnanje ili balansiranje snage između proizvodnje i potrošnje u sistemu snabdevanja je neophodno jer se u realnom vremenu dešavaju fluktuacije proizvodnje i potrošnje.

preduzetnik. koji je upisan u registar za obavljanje u ovom slučaju proizvodnja EE iz fotonaponskog sistema (solarni paneli). • Energetski subjekt je pravno lice. mora se prethodno obezbediti energetska dozvola.O. tehničkim i drugim propisima. Prema tome. i savetuje se privredni subjekt oblika D. mora da je pravno lice.O.• Energetski objekti su objekti u kojima se proizvodi električna energija i koji se grade u skladu sa zakonima kojima se uređuje prostorno planiranje i izgradnja objekata. ako želi da EE prodaje državi. . ali u zavisnosti od instalisane snage. tj. Prema Zakonu o Energetici male elektrane su snage do 10 MW.

koji je upisan u odgovarajući registar i koji ima licencu za obavljanje energetske delatnosti. strujni i naponski merni transformator i ostala pomoćna oprema. • Merni uređaj za EE je brojilo električne energije. Kod kućnih sistema to je jednostavno ostvarivo dvosmernim brojilima i pratećom osiguračkom kutijom sa prekidačima i osiguračima. Ovu vrstu delatnosti može obavljati preduzeće. čija je funkcija merenje električne energije. odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik. ako ovim zakonom nije drugačije propisano.• Energetska delatnost je u smislu zakona proizvodnja električne energije iz solarnih panela. .

Cene su date u Uredbi o merama podsticaja za proizvodnju električne energije eksploatacijom obnovljivih izvora energije. sadržinu zahteva i način izdavanja energetske dozvole i vodi registar energetskih dozvola. pod unapred propisanim i javnim uslovima. • Feed-in tariff-a je podsticajna otkupna cena. EE iz OIE koja zadovoljava propisane kriterijume. Inače. propisuje način i bliže uslove za izdavanje energetske dozvole. • Nadležno Ministarstvo za energetiku pripremilo je akt o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije. Zato je potrebna ekonomska analiza ili studija mesta i dobiti u kWh za godinu dana. . bez statusa se ne može krenuti u naplatu po subvencionisanim cenama. u ugovoreno vreme. i to je početak svih administrativnih koraka. Prema tome njima se treba obratiti za informacije oko dobijanja potrebne energetske dozvole. Treba naglasiti da nadležno Ministarstvo.• Pristup sistemu je pravo na korišćenje energetskog prenosnog sistema radi predaje ugovorene količine EE. u skladu sa zakonom.

. Inače.• Licenca je zakonski akt kojim se utvrđuje ispunjenost uslova propisanih zakonom za obavljanje energetske delatnosti . Za one veće investitore. za postrojenja koja proizvode EE odobrene snage priključka do 1MW ne traba LICENCA. međutim. Prema Zakonu o energetici. samu licencu izdaje Agencija za energetiku. u ovom slučaju je to proizvodnja EE. ne traži Licencu. da se može produžavati ali ne i prenositi. recimo da Licenca važi 30 godina. Izdavanje licence zavisi od snage instaliranih solranih panela. ako energetski subjekat- proizvođač planira građenje sistema manjeg od 1MW u obnovljivim izvorima.

odnosno distributivni sistem. . uređaja i postrojenja.• Priključenje na EEM. regulisano je odgovarajućim propisima i to: • Zakonom o energetici • Uredbom o uslovima isporuke električne energije • Odlukom o utvrđivanju Metodologije za određivanje troškova priključenja na sistem za prenos i distribuciju električne energije • Pravilima o radu distributivnog elektroenergetskog sistema • Uredbom o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije i • u skladu sa standardima i tehničkim propisima koji se odnose na uslove priključenja i korišćenja elektroenergetskih objekata.

ukoliko su ispunjeni svi uslovi. odluči o zahtevu za izdavanje odobrenja za priključenje elektrane na elektroenergetsku mrežu. a na osnovu tehničkog izveštaja.• Priključenje na elektroenergetsku mrežu obavlja se posle dobijanja upotrebne dozvole. Nadležni energetski subjekt je u obavezi da izda pozitivno rešenje. • Operator distributivnog sistema je dužan da u roku od šezdeset dana. . od dana prijema pismenog zahteva. obračuna troškova priključka i drugih raspoloživih dokumenata.

ispunjavaju uslove propisane zakonima. na čiji sistem se priključuje objekat proizvođača energije. odobriće priključenje ako utvrdi da uređaji I instalacije objekta. . koji se priključuju.• Energetski subjekt.Operator sistema je dužan da priključi objekat proizvođača električne energije na distributivni sistem u roku od 15 dana od dana ispunjenja sledećih uslova: • Uslova iz odobrenja za priključenje • Pribavljena upotrebna dozvola za objekat ili da uređaji i instalacije objekta proizvođača ispunjavaju tehničke i druge propisane uslove • na mestu primopredaje uređena balansna odgovornost i pristup sistemu. tehničkim i drugim propisima. kojima se uređuju uslovi i način eksploatacije tih objekata.

za dobijanje energetske dozvole mora da pribavi mišljenje operatora sistema o uslovima i mogućnostima priključenja na sistem.• Kako je obezbeđena koordinacija između odobrenja za priključenje na elektroenergetsku mrežu i drugih administrativnih procedura planiranja? • U skladu sa definisanom procedurom za dobijanje dozvola i saglasnosti. • U proceduri za izgradnju objekata je definisana veza i koordinacija između operatora sistema i drugih institucija koje su nadležne za izdavanje dozvola u postupku izgradnje objekta. .U toku sticanja navedenih prava. investitor mora da pribavi uslove za priključenje na električnu mrežu. investitor mora tri puta da podnosi zahteve operatoru distributivnog sistema i to: • Pre izdavanja lokacijskih uslova. investitor je dužan da stekne pravo na izgradnju i pravo na obavljanje delatnosti. posle dobijanja upotrebne dozvole neophodno je da izvrši priključenje objekta (elektrane) na elektroenergetsku mrežu.

OD IDEJE DO KORIŠĆENJA ELEKTRANE Solarne elektrane su energetski objekti za obavljanje energetske delatnosti proizvodnje električne energije iz potencijala sunčevog zračenja. Ako u procesu proizvodnje električne energije. može steći status povlašćenog proizvođača električne energije. . investitor ne vrši akumulaciju proizvedene električne energije i ukoliko ispuni određene uslove. u pojedinačnom proizvodnom objektu.

objekti za proizvodnju električne energije nazivne snage do 1 MW Uredbom o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije definišu se: --elektrane koje u procesu proizvodnje koriste energiju sunčevog zračenja na objektu --elektrane koje u procesu proizvodnje koriste energiju sunčevog zračenja na tlu .objekti za proizvodnju električne energije nazivne snage od 1 do 10 MW -.Klasifikacija elektrana --objekti za proizvodnju električne energije nazivne snage preko 10 MW -.

OD IDEJE DO KORIŠĆENJA ELEKTRANE Nadležne institucije Ministarstvo energetike.EPS i ostale nadležne institucije u konkretnom slučaju . razvoja i zaštite životne sredine Ministarstvo građevine Jedinica lokalne samouprave Agencija za energetiku Republički geodetski zavod Ministarstvo poljoprivrede. šumarstva i vodoprivrede Ministarstvo prirodnih resursa.EMS Elektroprivreda Srbije . rudarstva i prostornog planiranja Republički hidrometeorološki zavod Elektromreža Srbije .

Osnovni koraci od ideje do korišćenja elektrane Pribavljanje planski uređene lokacije Pribavljanje energetske dozvole Izrada Prethodne studije opravdanosti Rešavanje Imovinsko-pravnih odnosa / Parcelacija i preparcelacija Prikupljanje uslova za projektovanje Pribavljanje lokacijskih uslova ( može se sprovesti pre ili posle pribavljanja energetske dozvole) .

Osnovni koraci od ideje do korišćenja elektrane Izrada Studije opravdanosti sa idejnim projektom /glavnim projektom Izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu Pribavljanje građevinske dozvole Izgradnja objekta Pribavljanje upotrebne dozvole .

• Energetska dozvola • Za dobijanje energetske dozvole prilažu se sledeća dokumenta : • Izvod iz registra privrednih subjekata lokacijski uslovi • Mišljenje operatera prenosnog/distributivnog sistema o mogućnostima priključenja /uslovi za priključenje • Izjava banke o spremnosti da prati investitora u finansiranju • Energetska dozvola je akt neophodan za pribavljanje građevinske dozvole propisan Zakonom o energetici • Energetska dozvola nije potrebna za objekte snage manje od 1 MW .

.

.

2) preuzimanje balansne odgovornosti. osim u slučaju kada je ugrožena sigurnost rada tih sistema Pravo na subvencije (poreske. STATUS POVLAŠĆENOG PROIZVOĐAČA Pravo prvenstva pri preuzimanju ukupno proizvedene električne energije u prenosni ili distributivni sistem. . 5) pravo da nakon prestanka podsticajnog perioda zaključi ugovor sa javnim snabdevačem po ceni na organizovanom tržištu. 3) besplatno očitavanje proizvedene energije 4) podsticajna otkupna cena. carinske i druge olakšice) Mere podsticaja: 1) podsticajni period.

.

.

na način da ne ometaju izgled zgrada. Posebni slučajevi izgradnje solarnih kolektora i solarnih ćelija Član 144.grade se na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagrađen glavni objekat. Zakona o planiranju i izgradnji • Solarni kolektori PN paneli su jednostavni objekti na postojećim objektima • Nije potrebno pribavljanje lokacijske i građevinske dozvole • Uslovi: -. susedne objekte i pešačke staze .

Posebni slučajevi izgradnje solarnih kolektora i solarnih ćelija • Član 145. solarne ćelije. Zakona o planiranju i izgradnji • Solarni kolektori. kao i pomoćni ili ekonomski objekti • Nije potrebna Građevinskea dozvola. već samo Rešenje za izvođenje radova .

Idejni. Može se izdati upotrebna dozvola . 3. 2. 3. Posebni slučajevi izgradnje solarnih kolektora i solarnih ćelija Dokumentacija: 1. Uređena lokacija za pomoćni objekat. dokaz o pravu svojine. odnosno glavni projekat.

Međutim. mogu popraviti električne prilike u mreži. gledajući. . ako su pravilno dimenzionisani. UTICAJ DISTRIBUIRANIH IZVORA NA DISTRIBUTIVNU MREŽU Pravilima o radu distributivnog sistema i važećim propisima i normama definisane su granice u okviru kojih operator distributivnog sistema (ODS) mora da održava električne prilike. koji sami definišu tip. ODS je obavezan da preuzme svu proizvedenu energiju iz obnovljivih izvora. Prema Zakonu o energetici. isključivo svoju finansijsku korist. lokaciju i snagu elektrane. pri tom. Distribuirani izvori. većina distribuiranih izvora je finansirana od strane privatnih investitora.

a upravljanje proizvodnjom nije u nadležnosti ODS-a. pri tom. Za distribuirane izvore je karakteristična velika prostorna raspršenost. Uticaj distribuiranih izvora na distributivnu mrežu može biti pozitivan. pazeći. ali i negativan. UTICAJ DISTRIBUIRANIH IZVORA NA DISTRIBUTIVNU MREŽU Za razvoj distributivne mreže je nužno što tačnije predvideti uticaj budućih distribuiranih izvora na električne prilike u mreži. kao i zavisnost od trenutnih vremenskih prilika . nepredvidivost lokacije budućih elektrana. To sve stvara dodatne probleme ODS-u u upravljanju distributivnom mrežom. kako bi se potrošačima mogla isporučiti električna energija zadovoljavajućeg kvaliteta. . da se gubici u elektroenergetskoj mreži svedu na minimum.

koje će se priključiti na srednjenaponsku (SN) ili niskonaponsku (NN) mrežu. gde se energija prenosi na velike udaljenosti. S obzirom da se radi o malim proizvodnim jedinicama. Uticaj distribuiranih izvora na gubitke u mreži Uticaj distribuiranih izvora na gubitke u mreži je jedan od najbitnijih faktora prilikom njihovog planiranja. . Distribuirana proizvodnja bi trebalo da rastereti prenosnu mrežu i na taj način poveća efikasnost. što stvara gubitke u elektroenergetskom sistemu. prilikom planiranja bi trebalo osigurati da se proizvedena energija i potroši na istom ili na nižem naponskom nivou. Cilj distribuiranih izvora je decentralizacija proizvodnje i delimično napuštanje izgradnje velikih elektrana.

ima samo vlasnik elektrane. U protivnom dolazi do povećanja gubitaka u mreži. koji ima cilj da proizvede što više energije. po podsticajnoj ceni. pa korist od takve proizvodnje. . Uticaj na gubitke razmotrićemo na primeru radijalnog nn izvoda s trinaest čvorišta i priključenom solarnom elektranom u trinaestom čvorištu .

.

• Rezultati proračuna prikazani su u tablici i na grafiku. a zatim uraditi proračune tokova snaga.• Potrebno je prvo izračunati gubitke u mreži bez elektrane. povećavajući postupno snagu elektrane. pri čemu opterećenja u čvorištima ostaju konstantna. .

.

.

. potrebno odrediti vršnu snagu elektrane koja sme da se priključi na mrežu. • Iz podataka u tablici se vidi da. prilikom dimenzionisanja elektrane.gubici u mreži opadaju do određene granice.• Iz rezultata proračuna se vidi da u početku. a potom počinju da rastu. • Zato je. gubici u mreži postaju veći nego što su u slučaju kad elektrana nije priključena na mrežu. pri snazi elekrane od 30kVA. a da pri tom ne povećava gubitke u mreži. sa porastom snage elektrane .

• Ako je mreža preopterećena. Uticaj distribuiranih izvora na naponske prilike • Osnovni zadatak ODS-a je održavanje napona na mestu predaje električne energije u okviru propisanih granica. Na taj način distribuirani izvori utiču pozitivno. podižu napon u tački priključenja. To se može uočiti na jednostavnom primeru nn radijalne mreže sa pet čvorišta na slici na koju su priključene dve male elektrane u čvorištima 1 i 4. priključenjem elektrane napon se podiže. pa je na njenom kraju napon prenizak. Distribuirani izvori. Do pojave distribuiranih izvora najčešći problem je bio prenizak napon dugačkih i preopterećenih radijalnih mreža. . jer pomažu održavanju naponskih prilika. ubacivanjem energije u mrežu.

.

.

Ako je razlika između trenutne potrošnje u čvorištima i proizvodnje distribuiranih izvora dovoljno velika. ako je mreža slaba i neopterećena. pre odobrenja vršne snage elektrane. u zavisnosti od trenutne snage distribuiranih izvora . Međutim.potrebno izvršiti proveru uticaja elektrane na naponske prilike. napon će u pojedinim tačkama mreže porasti iznad dozvoljene granice. U trenucima malog opterećenja i velike proizvodnje distribuiranih izvora .napon u pojedinim delovima mreže poraste. .pa je. . Elektrane će zbog podopterećenosti mreže prouzrokovati porast napona u celoj mreži. Na taj način elektrana narušava postojeće električne prilike u mreži . njen napon.raste.

Uticaj distribuiranih izvora na kvalitet električne energije Uticaj distribuiranih izvora na gubitke i naponske prilike se može predvideti na bazi proračuna. Prilikom merenja posmatra se uticaj elektrane na: .pre i nakon priključenja na mrežu. Međutim. Stoga je obavezno izvršiti merenja. korišćenjem realnih podataka dobijenih merenjem. na mestu priključenja elektrane . uticaj distribuiranih izvora na kvalitet električne energije moguće je odrediti jedino mernim uređajima.

• Frekvenciju napona • Harmonijsko izobličenje (THD faktor) • Flikere • Naponsku nesimetriju • Faktor snage • Svi mereni parametri moraju biti u skladu s važećom normom EN 50160 koja definše kvalitet električne energije. .

kako je izgradnja ME najčešće finansirana od strane privatnih investitora. optimizacija lokacije budućih elektrana je vrlo upitna. . jer investitori uglavnom sami definšu lokaciju elektrane. Optimizacija se najčešće sprovodi sa ulaznim podacima karakterističnih trenutaka dnevnog dijagrama potrošnje i proizvodnje. OPTIMIZACIJA PARAMETARA DISTRIBUIRANIH IZVORA Optimizacija distribuirane proizvodnje se najcešće sprovodi za sledeće parametre: -lokacija distribuiranog izvora -snaga distribuiranog izvora -gubici energije Optimalne lokacije budućih distribuiranih izvora se određuju prilikom planiranja . Međutim. a za konačno rešenje se uzima najgori mogući slučaj. Stoga se češće sprovodi optimizacija distribuiranih izvora s obzirom na vršnu snagu elektrane.

. Međutim. Distribuirani izvori većih snaga priključivaće se na SN mrežu i biće u sistemu daljinskog upravljanja. tako da dispečer može direktno upravljati prekidačem za odvajanje elektrane i izdavati naredbe za povećanje ili smanjenje izlazne snage ME.Primena pametnih/naprednih mreža za optimalno upravljanje distributivnom mrežom Kapacitet distributivne mreže za prihvatanje distribuiranih izvora je ograničen karakteristikama mreže i potrošnje na toj mreži. očekuje se da najveći broj distribuiranih izvora budu mikro fotonaponski sistemi koji će se graditi na krovovima kuća i priključivati na nn mrežu.

koji inače pasivnu distributivnu mrežu pretvaraju u aktivnu. Aktivna distributivna mreža. dok s druge strane. ZAKLJUČAK Najveći izazov planiranju i upravljanju distributivnom mrežom predstavljaće veliki broj distribuiranih izvora. distribuirani izvori će planiranje mreže učiniti još složenijim. ostale funkcionalnosti Inteligentne mreže omogućavaju prihvatanje distribuiranih izvora i odlaganje ulaganja u povećanje kapaciteta mreže. Povećanje udela distribuirane proizvodnje menja konvencionalne načine planiranja i upravljanja mrežom. u kojoj se intenzivno primjenjuju nove informacione tehnologije i automatizacija je Napredna/pametna mreža. S jedne strane. .

. sagledava se dalje uvođenje novih tehnologija neophodnih za upravljanje. Usaglašenim planovima razvoja distributivnog sistema.• Najveći nedostatak postojećih sistema upravljanja je taj što znatan broj distributivnih objekata nije integrisan u sisteme. kao preduslov za uvođenje inteligentnih mreža. uz uvođenje naprednih brojila. • Pravila o radu prenosnog i distributivnog sistema daju tehničke standarde za informacione tehnologije koje se koriste u upravljanju ovim sistemima. i to treba da bude prioritet daljeg razvoja ovog sistema.

PITANJA .

Hvala na pažnji .