You are on page 1of 9

, 12 000 000 ( 28%) -

15 % 1 520
( 40%), 270/. :
. I , ,
II - - , .


-

.. :
- -
( , , ,
- , , - .

,
(4.000-5.000 ).
( ) (
, , ).

.
(, ) -
, , .
.
(, , , ,
) .
, , , , .


- . , , 800
1.500 . 1,3 2.
, ,
, ,
(70% ) .

3 :

65 ,
. ( 4 000).

- ( , ,
).
, 1000.

( , ,
, , , ...). (
).
( , -
), (, ), (,, ,
...), ( , , ) .

.
(
).


. (, )
.
.
.

,
, . ,
, (
35N , ).
, .
.

.
, ,
. .


. -
.,
, .

(
, ).
.
, .
.
,
. .
.
,
.


( , ), .

, .

.
, 40%
.

() 6 300 .(IV), (V), , .

, , ...
( ),
, ...

,
. . :
( ), ( ),
( ) ( ).
. (),
( ). .
.
,

14.

15. 18.
.
. (
2), ,
. ()

19. (2 ) (2011) . . (./ 2)


9.596.961 1.336.718.015 139,3 377.915 126.475.664 334,7
120.538 24.457.492 202,9 99.720 48.754.657
488,9 1.564.116 3.133.318 2,0 11.759.250 1.539.539.146
130,9

20. ( 1,3 ), (126


) (72 ). () .
, .
-. .

21. ( 50),
- .
: , ,
.

22. , .
1948. , 1950.
1953. . 2000.
,
.

23. , 23% ,
.

24. 1997. .
, 1898. 99 .
.
, 1999.
.

25. , .
, , ,
. .
26. .
-
. .
, .

27. .
: , , , .
, ,
. ,
(, , ).
.

28. , , .
, , .
. ,
, , , .
. , ,
. .
.

U kulturnom smislu, Istona Azija obuhvata drutva koja pripadaju kineskoj kulturnoj
sferi, pokazujui snani istorijski uticaj klasinog kineskog jezika (ukljuujui tradicionalno
pismo). Ponekad se termin Jugoistona Azija koristi da oznai Japan i Koreju.

Glavne religije su konfuijanizam i neokonfuijanizam, mahajana budizam, taoizam, kineska


narodna religija u Kini i Tajvanu, intoizam u Japanu, amanizam u Koreji, Mongoliji i kod
drugih autohtonih naroda na severu Istone Azije, a takoe i nedavno hrianstvo u Junoj
Koreji. Ova kombinacija jezika, politike filozofije i religije preklapa se s geografskim
odreenjem istone Azije.

Vie od 1,5 milijardi stanovnika, odnosno oko 38 % azijskog i 22 % ili vie od petine
svetskog stanovnitva, ivi u Istonoj Aziji. Ovaj region je jedan on najnaseljenijih mesta na
svetu, sa prosenom gustinom naseljenosti od 133 stanovnika po kvadratnom kilometru, to je
oko tri puta vie od svetskog proseka koji iznosi 45 stanovnika po kvadratnom kilometru, iako
je Mongolija najree naseljena drava na svetu. Prema statistici UN, Istona Azija je druga u
svetu po naseljenosti, posle June Azije.

Istona Azija je moderan termin za tradicionalni evropski naziv Daleki istok, koji
opisuje geografski poloaj regije u odnosu na Evropu pre nego svoj poloaj unutar Azije.

Sledee zemlje su smetene u geografskoj istonoj Aziji:

Narodna Republika Kina (ukljuujui Hongkong i Makau)


Republika Kina (Tajvan) (vidi politiki status Tajvana)
Demokratska Republika Koreja ( Severna Koreja)
Republika Koreja (Juna Koreja)
Japan
Mongolija
Sledee narode ili drutva obuhvata kulturna istona Azija:

Kinesko drutvo (koje bi takoe ukljuivalo rasprene kineske regije Hongkong, Tajvan,
Makau i Singapur zbog svoje velike kineske populacije)

Japansko drutvo

Korejsko drutvo

Mongolsko drutvo

Vijetnamsko drutvo

Sledee zemlje ili regije ponekad se smatraju delom istone Azije. Glavni razlog
neslaganja o tom pitanju jeste razlika izmeu kulturne i geografske definicije istone Azije.
Politika perspektiva je takoe vaan inilac.

Delovi Kine koji istorijski nisu han kineski : Sikjang, inghaj, Tibet (ili istona ili srednja Azija)

Ruski Daleki istok (ili istona ili severna Azija)

Vijetnam (ili istona ili jugoistona Azija)

Prostrane ravnice Kine, Korejsko poluostrvo i Japan prostori su najstarijih civilizacija


sveta, koje su u pojedinim razdobljima bile na znatno viem stepenu razvoja od evropskih
civilizacija.

Danas je Istona Azija uglavnom naseljena pripadnicima samo tri mnogomilionska naroda. To
su Kinezi (vie od milijardu itelja), Japanci (125 miliona) i Korejci (70 miliona). Tajvan, Juna
Koreja i Japan ubrajaju se meu najgue naseljene drave sveta. U Kini su ogromne razlike
izmeu tzv. Prave Kine i Spoljanje Kine (Sinkjang-Ujdur, Tibet, Kvangou i Unutranja
Mongolija). Po povrini su jednake, ali u prvoj ivi 260 stanovnika po kvadratnom kilometru,
dok u drugoj samo 10 stanovnika po kvadratnom kilometru. U skladu s ogromnom
koncentracijom stanovnitva u Istonoj Aziji razvio se veliki broj milionskih gradova. Ima ih
ukupno 66, a najvie u Kini, ak 41. Tokio, Seul, angaj i Peking ubrajaju se meu najvee
gradove sveta. Meutim, dok su Japan, Juna Koreja i Tajvan visokourbanizovane zemlje, u
Kini danas 3/5 stanovnika ivi u ruralnim sredinama.
Ekonomski razvoj zemalja Istone Azije u novijoj istoriji esto je privlaio panju sveta.
Prvo se Japan iz razruene i poraene zemlje uzdigao do druge ekonomske sile sveta, a zatim
su brzim razvojem Juna Koreja i Tajvan stekli nadimak azijski tigrovi. Godine 1978. poele su
postepene i strogo kontrolisane reforme privrede ka trinoj, Kina sve vie postaje
komunistiko udo. U poslednjoj deceniji BDP je utrostruen, a nastavi li se razvoj po
sadanjim stopama rasta, Kina e uskoro biti druga ekonomska sila sveta, iza SAD. Vrlo je
verovatno da e najmnogoljudnija zemlja sveta u mnogo emu obeleiti 21. vek

3. . ( , ...).

10.
.
: - ( ), (
125 ) (70 ), , , ...
, , ( 265/),
( 10/). . 80
, 55.

11. , ,
. .
, ( 13 ).

12.

13. - .
( II), , . , .
80- 20 ( )- , .
, , , ,
. . 20
13 ( 9 ).

14. .
(I), , , , , ...
(I), , , , , ... . ,
: , , -,
, , , , , , ...

15. 5 : .

, .

3.
.
.

4. ,

.

5. : - ,
,,, .

6. ,
.
: , , .
.

7.
. . .
.

8. .
, .

9. , ,
.
(, ,...) . : ,
, , , ...

10. : , ,
, , , , , , , , .
.

11. ( )
, ,
. ( ),
, , , ,
...

1.
2. 2. ... ?
? ?
. ?
3. 3. -
?
4. 4. ( 20 000 ) (,
, )
?
5. 5. ()

6. 6. ,
()
7. 7. : , ( )
() ()


8. 8. ? -
?
9. 9. ( )
( ) , ,
-
10. 10. . ,
(67) 1788 , 257 , 5 , 110
. 50.
17 .
11. 11. ... ?
? .
? ?
12. 12. ,
, , , ,
, , , ,