You are on page 1of 19

Visoka strukovna kola za preduzetnitvo

Seminarski rad

Predmet :

Marketing
Tema:

Pojam internet marketing

Profesor: Student:
Prof. Dr. Predrag M. Risti Hivzo Bektovi

Beograd, Jun 2017


SADRAJ

UVOD ..................................................................................3

Elektronska trgovina...................................................................................4

Elektronska maloprodaja ............................................................................5

Poslovni model ...........................................................................................5

Veb sajt ...................................................................................................6

Domen ....................................................................................................6

Podaci o firmi ......................................................................................... 10

Nain plaanja ........................................................................................ 10

Pogodnosti prilikom kupovine preko interneta.............................................. 11

Distribucija............................................................................................. 12

Marketing aktivnosti ................................................................................ 12

Zakljuna razmatranja..............................................................................15

LITERATURA......................................................................163
UVOD

Tradicionlno poslovanje zasniva se na korienju strukturiranih papirnih

dokumenata u dobro definisanoj i opte prihvaenoj komunikaciji izmeu uesnika u

procesu poslovanja. Savremene digitalne tehnologije omoguavaju efikasnije poslovanje,

bez korienja papirnih dokumenata i bez neposrednog kontakta izmeu uesnika.

Poslovanje u kome se poslovne transkcije prevashodno ostvaruju elektronskim putem

poznato je pod imenom elektronsko poslovanje. Electronic Business (EB - elektronsko

poslovanje) jeste voenje poslova na Internetu, to ne podrazumeva samo kupovinu i

prodaju, nego i brigu o klijentima i poslovnim partnerima, kao i organizacija poslovanja u

sopstvenoj firmi onlajn i organizacija prema klijentima. Pod e-poslovanjem

podrazumevamo transformaciju kljunih poslovnih procesa upotrebom Internet

tehnologija i elektronsko poslovanje tretiramo kao iri pojam od pojma elektronska

trgovina. Procenjuje se da ukupan godinji promet elektronskog poslovanja iznosi 750

milijardi dolara. Danas je elektronsko poslovanje putem Interneta opte poznati pojam i

neto bez ega se moderno poslovanje ne moe ni zamisliti. Za veinu ljudi koji su razvoj

Interneta doiveli od samog poetka, elektronsko poslovanje je bila ideja koja se

vremenom menjala i stalno irila obuhvatajui nove ideje i pojmove. Interesantno je da

ispoetka niko poslovanje na Internetu nije doivljavao ozbiljno i trebalo je dosta vremena

da se shvati njegova prava upotrebljivost i korisnost.

Od tridesetak godina svog postojanja tek zadnjih osam godina Internet je poeo i

praktino da se koristi u poslovne svrhe. Tek zadnjih etiri godine moe se rei da je on

postao i neophodno sredstvo poslovanja veine firmi na zapadu a od sada i kod nas. Jedna

od osnovnih karakteristika Interneta je da je veina njegovog sadraja dostupna svakome


ko na njega pristupi.

Internet je globalna raunarska mrea, koja se sastoji od vie manjih lokalnih

raunarskih mrea i miliona kompjutra koja povezuje kompanije, obrazovne institucije,

vladine agencije i pojedince (Vidas-Bubanja, 2007). Internet je pre svega komunikacioni

medij, to znai da cilj kvalitetnog prisustva firme na Internetu treba koncipirati kao stalnu

komunikaciju sa potencijalnim, ostvarenim i stalnim klijentima, ili poslovnim partnrima,

radi poboljanja prodaje proizvoda i usluga. Prisustvo firme na Internetu ima smisla i

donee uspeh ako je adekvatno osmiljena strategija marketinga i poslovanja firme na

Internetu.

Inae prva komercijalizacija Interneta desila se tek 1996. godine posle skoro

etvrtine veka njegovog postojanja. uveni je sluaj branog para iz Arizone koji je

poslao reklamnu poruku hiljadama uesnika News grupa o njihovoj advokatskoj firmi.

Kao rezultat, dolo je do protesta gotove kompletne zajednice korisnika Interneta. Stizale

su im ak i pretnje smru, ali je istovremeno njihovo poslovanje udesetostrueno. Na bolje

ili na gore, tek od tada Internet se promenio zauvek. Mnogi se sa nostalgijom seaju

vremena kad je Internet bio mesto gde se o novcu nije razmiljalo, gde su ideje tekle

slobodno, a svako mu je doprinosio koliko je mogao, bez elje za naknadom. Danas je

Internet, izmeu ostalog, i jedan od najvanijih alata savremenog poslovanja, i omoguuje

kako poveanje efektivnosti poslovanja i optimizacije samog procesa tako i marketinga i 4

promocije. Mogunost da se sa korisnikom ili poslovnim partnerom na Internetu moe

direktno komunicirati, gde postoji mogunost interakcije kombinovanjem svih drugih

postojeih medija, ini Internet najmonijim oruem koje savremena tehnologija prua

modernom poslovanju.

Slika 1.1. Broj korisnika Interneta u svetu

Izvor: http://internet.fon.bg.ac.yu/download/epos/ElektronskoPoslovanje.zip
ELEKTRONSKA TRGOVINA

Elektronska trgovina je fenomen koji se pojavio tek devedesetih godina, ali njen

osnov ini elektronska razmena podataka (EDI), budui da su kompanije razmenjivale

putem raunara dokumenta i podatke jo tokom osamdesetih godina, korienjem razliitih

komunikacionih mrea. Elektronska trgovina obuhvata sve tipove komercijalnih

transakcija u kojima se elektronski obrauju podaci (ukljuujui tekst, zvuk i sliku) i

prenose preko komunikacionih mrea, kao to je Internet. Ona obuhvata vie razliitih

aktivnosti kao to su: elektronska prodaja i kupovina roba i usluga, online isporuka

digitalnih sadraja, elektronski transfer fondova, komercijalne aukcije, onlajn

snadbevanje, javne nabavke, direktni potroaki marketing i postprodajne usluge.

Elektronska trgovina nudi znaajne nove mogunosti postojeim kompanijama i

omoguava osnivanje novih kompanija. Elektronskim putem kompanije mnogo lake, bre

i efikasnije inoviraju poslovanje, redefiniu postojee i kreiraju potpuno nova trita.

Prema tipu uesnika u transakciji, elektronska trgovina moe da se podeli na

sledee kategorije:

Elektronska trgovina na relaciji business to business (B2B)

Elektronska trgovina na relaciji od business-a do potroaa (B2C) 5

Elektronska trgovina na relaciji od potroaa do potroaa (C2C)

Elektronska trgovina na relaciji od potroaa do business-a (C2B)

Elektonska trgovina na relaciji od business-a do administracije (B2A)

Elektronska trgovina na relaciji od potroaa do administracije (C2A)

ELEKTRONSKA MALOPRODAJA

Elektronska trgovina na relaciji od business-a do potroaa (B2C) uglavnom ini

elektronsku kupovinu-elektronsku maloprodaju (electronic retailing), ali obuhvata i

obezbeenje informacija putem mree, korienje igrica na mrei (Vidas-Bubanja, 2007).


B2C oznaava prodaju roba ili usluga krajnjim potroaima posredstvom Interneta.

Osnovna forma B2C ekonomije su automatizovane onlajn prodavnice. Prednosti su tednja

vremena, konkurentnost, nie cene roba, usluga i transakcija.

Oblici elektronskog poslovanja nee se ravnomerno razvijati. Strunjaci procenjuju

da svetski B2C, godinu do dve u svom razvoju prednjai ispred B2B poslovanja. Prema

jednoj studiji Forrester Research, evropska onlajn B2C prodaja e se u narednih pet godina

gotovo udvostruavati svake godine, i direktno je povezana sa ekspanzijom Internet

korisnika, korienjem eura kao jedinstvene valute, pravnim regulisanjem poslovanja na

Internetu, ali i drugim tehnolokim pretpostavkama.

POSLOVNI MODEL

Poslovni model jeste set planiranih aktivnosti, osmiljen radi ostvarivanja profita

na tritu. Postoji sedam poslovnih modela u elektronskoj maloprodaji i to su:

Portal se deli na:

o Horizontalni nudi integrisan paket usluga i sadraja kao to je

pretraivanje, vesti, e-mail, et, daunlodovanje muzike i sl. Obino je

bazina strana od koje korisnik kree u pretragu po mrei

o Vertikalni nude proizvode i usluge na veoma specijalizovanom tritu

E-maloprodavac se deli na:

o Virtuelni trgovac online verzija maloprodajnih radnji, gde kupci mogi

nabaviti proizvod u bilo koje vreme dana ili noi, ne odlazei od kue ili

kancelarije

o Clics and mortal online distribucioni kanal za kompaniju koja ima i

klasine prodavnice

o Kataloki trgovac online verzija direktne kataloke prodaje potom

o Online mall online verzija klasinog mola koji nudi razliite vrste
proizvoda

Ponua sadraja ponuai informacija i zabave, kao to su novine, sportski

sajtovi i ostali online izvori koji potroau nudenajnovije vesti ili informacije od

posebnog interesa

Transakcioni broker obavljaju umesto potroaa online prodajnu transakciju, kao

to je prodaja akcija ili rezervacija i kupovina putovanja, poveavajui na taj nain

produktivnost potroaa i omoguvajui mu da posao odradi bre i jeftinije

Kreatori trita kompanije koje koriste internet tehnologiju radi kreiranja trita

na kojem e se sresti kupci i ponuai odreenih usluga

Ponuai usluga kompanije koje zarauju novac prodajui online usluge, a ne 6

proizvode

Kreatori zajednice - sajtovi na kojima se pojedinci sa specifinim interesima,

hobijima i slinim iskustvima mogu sastati i uporediti svoje informacije, znanja i

iskustva

Veb sajt

World Wide Web ili jednostavno veb je postao deo svakodnevnog ivota i rada

desetina miliona ljudi irom sveta. Mnogi ga poistoveuju sa samim Internetom.

Neosporno je da je to servis koji je imao presudan uticaj na popularnost i znaaj Interneta.

Nastao je 1989. godine u vajcarskom institutu za nuklerane nauke CERN, kao sredstvo za

jednostavnije predstavljanje, prenos i prikaz tekstualnih i grafikih informacija

posredstvom Interneta. Objanjenje za uspeh veb-a lei u implementaciji intuitivnog i

ljudskog prirodi bliskog, modela hiperteksta. Osnovne principe hiperteksta postavio je

davne 1945. godine Vannevar Bush, a sam termin je uveo 1965. godine Ted Nelson i

njime oznaio tekst koji nije samo linearan ve sadri i ive veze ka drugim

dokumentima (Todorovi, osi, 2006)


Veb stranice predstavljaju sredstvo informisanja, oglaavanja ili promocije. Kao i

reklamni pamfleti i prospekti njihova svrha je oglaavanje odreenih usluga i proizvoda ili

ponuda odredenih informacija uz korienje prednosti Interneta kao velikog medija za

promociju. Realizovana veb prezentacija mora biti dostupna to veem broju Internet

korisnika, tj. i onima sa manjom brzinom pristupa Internetu i loijim performansama

raunara. Pored brzine uitavanja strana veb prezentacije, veoma je bitno da bude

podjednako kvalitetno vidljiva u razliitim itaima (browsera).

Internet ne poznaje fizike i politike granice. Putem njega i vaeg veb sajta Vi ste

prisutni irom sveta u svakom domu iji se ukuani interesuju za uslugu koju Vi nudite i to

svih 24 asa u toku dana, 365 dana u godini. Na taj nain Vaa usluga ili proizvod su

adekvatno pretstavljeni krajnjim korisnicima to maksimalno doprinosi stvaranju novih

kontakata, potencijalnih kupaca ili poslovnih partnera, ali i uvrsuje kontakte i odnose sa

ve postojeim naruiocima, kupcima i partnerima. Pri svemu tome veb sajt jo i umanjuje

trokove potrebne za marketing i nastup na tritu i ne sumnjivo poboljava vau poziciju.

Veb sajt je skup informacija o odreenoj temi. Dizajniranje veb prezentacije se

definie kao ureenje i kreiranje veb stranica kako bi se na kraju dobio sklad korisnih

informacija koji je prikazan na zanimljiv nain. Internet prezentacija moe da se uporedi

sa asopisom, gde je jedna strana u asopisu jedna strana na internet prezentaciji. Danas, u

svetu savremenog poslovanja kada je veoma vano predstaviti se na to bolji nain i kada

veliki deo populacije trai i prikuplja potrebne informacije koristei se Internetom, veb sajt

je postao osnovna potreba svake firme koja brine o unapreenju svog poslovanja i

pojedinca koji eli da prikae sebe irem auditorijumu.

On se sadrzi od adrese ili domena, hostinga (mesta gde se smetaju fajlovi) i

njegovog samog sadraja ili dizajna

Domen
Va domen je vaa adresa na Internetu (ili veb-u). Ime domena je veoma vano.

Bitno je da bude pametno osmiljeno, jednostavno i lako za pamenje.

Kako se broj raunara koji se povezuju preko mree poveavao (prva komunikacija

izmeu etiri geografski udaljena raunara desila se 1969-te godine), bilo je potrebno 7

ustanoviti jedinstven komunikacioni sistem koji bi regulisao saobraaj na mrei. Tako je

1972. godine ustanovljena organizacija IANA (Internet Assigned Numbers Authority -

www.iana.org) ciji je zadatak bio da dodeljuje jedinstvene adrese svim raunarima koji su

na mrei. U poetku su te adrese bile numerike, tj. svaki raunar je imao svoj IP (Internet

Protocol) broj na osnovu kog je svaki racunar na mrezi mogao biti lociran, tj. primati i

slati pakete informacija.

Kako su mreza i broj korisnika rasli, bilo je teze pamtiti IP brojeve. Zbog toga je

1984. godine razvijen prvi Domain Name Server (DNS), ime su Internet adrese dobile

danasnji oblik.

Slika 1.3. Struktura veb sajta 8

Tabela 1.5. Internet domeni (domain names) najvieg nivoa

edu (education)- obrazovne institucije u svetu (univerziteti, fakulteti, poslovne.

kole, koledi, i dr)

com (commerce)- komercijalne organizacije (kompanije koje se bave.

komercijalnim uslugama)

net (network)- mreni provideri.

org (organization)- neprofitne organizacije.

gov (goverment)- servisi vlada zemalja sveta.

Izvor: Kneevi, 2007

Slika 1.4. Registacija domena

Izvor: www.godaddy.com
Veb sajt je kolekcija podataka ili tekstova koji se nalazi na kompjuteru koji je

neprekidno vezan na Internet. Kada neko poseti va veb sajt, osoba, fiziki kontaktira

kompjuter vezan za Internet (uobiajen naziv za takav kompjuter je veb server).

Kompjuter ovakvog tipa daje posetiocu podatke koje elite da pokaete a posetioc eli da

vidi. 9

Da bi imali veb sajt na Internetu treba da imate ili svoj veb server ili svog veb

hosting provajdera. Posedovanje veb servera je jako skupo - zahteva jako tehniko znanje

koje veina nema ni nameru ni potrebu da plati. Zamislite STR radnju koja plaa skup

server i par inenjera sa redovnom platom. Nepotrebna i skupa opcija. Veb hosting

kompanije rade to za vas - obezbedjuju opremu, tehniki personal i oslobaaju vas

glavobolje bavljenja tehnikim detaljima. BeotelNet je jedna od mnogih. Veb hosting

provajder ima svoj server (ili vise servera), odrava ih, plaa, i iznajmljuje njegove delove

razliitim firmama i ljudima koji takodje imaju razliite poslove i zahteve. Jednom reju,

veb hosting kompanija vam obezbeuje mesto na internetu gde ivi va veb sajt.

Slika 1.6. Hosting

Izvor: www.hostgator.com

Na naem veb sajtu nudimo veliki izbor cvea za sve prilike. Nai kupci gde god

da se nalaze mogu kupiti cvee za dragu osobu, a mi emo u najkraem moguem roku

isporuiti na eljenu adresu. Za podruje Beograda dostava cvea je besplatna, a preko

nas moete izvriti slanje cvea do drugih gradova u Srbiji. Takoe dostava suza i venaca

je mogua i za sva beogradska groblja i vri se 1,5 sat pre zakazanog termina sahrane.

Dogovor o vrsti cvea i aranmana mogu je preko telefona, putem elektronske pote ili

linim kontaktom.

Cveara Cvetic prua kompletne usluge cvetne dekoracije svadbi, izradu

bidermajera, dekorisanje vozila, kapija i vrata, dekoraciju enterijera u kui, restoranu i


poslovnom prostoru. Cilj nam je da budui mladenci pronau na jednom mestu sve to im

je potrebno. Od korisnih informacija, saveta, zanimljivosti, obiaja, do salona venanica,

poslastiarnica, restorana. Sva pravna lica koja postanu klijent nae cveare stiu pravo da

im logo firme bude postavljen na stranici zadovoljnih klijenata. Imeu ostalog na naem

veb sajtu postoji i forum gde se mogu nai korisne informacije o nezi i gajenju cvea,

cvetne zanimljivosti i korisnici mogu razmeniti svoja iskustva. Takodje mogue je i

daunlodovati e-estitke, pozadine i skrinsejvere. 10

Podaci o firmi

Naziv firme: Cveti

Sedite firme: Heroja Pinkija 69A

Kontakt tel/mob: 021/466-703

021/468-998

e-mail: cvecara@cvetic.com

Veb adresa: www.cvetic.com

Vrsta delatnosti: Trgovinska, Elektronski maloprodavac

Delatnost: Prodaja i dostava cvea

Nain plaanja

Plaanje proizvoda i usluga u trgovini je staro koliko i ljudska civilizacija. Prvi

pisani dokumenti u istoriji bili su zapravo i prvi pokuaji da se regulie i zabelei proces

razmene dobara ili njihovog plaanja. Sa pojavom Interneta odmah se uvideo njegov

komercijalni potencijal, ali je trebalo da proe dosta vremena i poroajnih muka dok se

nije uspostavio sistem koji je funkcionisao onako kako se elelo.

Vremenom mogunosti onlajn plaanja proirili su se na direktan transfer novca

izmeu rauna u istoj banci a kasnije i na plaanje privatnim licima i firmama. Uz malu
nadoknadu banka je slala takozvane elektronske ekove. Naravno tada je to znailo da je

korisnik ispunio podatke o plaanju onlajn, a banka onda tampala formular u obliku eka

i slala potom odtampani ek na adresu primaoca. Tako je u prvo vreme elektronsko

plaanje raznosio lokalni potar na kune adrese ali progres nije bilo mogue zaustaviti.

Naravno, elektronski ekovi su kasnije prerasli u danas potpuno digitalizovanu verziju ali

su ba ti pokuaji da se elektronsko plaanje omogui po svaku cenu doveli do savremenih

poslovnih reenja. Jeste da su se silom prilika kombinovale savremene tehnologije i

tradicionalni papiroloki metodi ali redovi u bankama su se smanjivali na obostrano

zadovoljstvo kako bankarskih ustanova tako i njihovih tedia. 11

Osnovni problem koji su financijske institucije kao inicijatori onlajn poslovanja

imali, je da su morali sami da izgrauju pristupnu mreu svojim korisnicima. Pogotovu je

to bio problem za velike financijske institucije koje su se protezale irom sveta. Korisnik

usluga bilo gde da se nalazio eleo je da svom raunu pristupi lokalnim pozivom a ne da

plaa cenu meunarodnog poziva. Komercijalizacija Interneta konano je pruila idealno

reenje. Danas veina korisnika financijskih usluga na zapadu ima mogunost da svom

raunu pristupi sa bilo kog kompjutera povezanog na Internet. Kod nas je ta pogodnost jo

uvek u povoju ali nije daleko dan kad e i nae tedie upravljati svojim raunima od kue

ili iz Internet kafea umesto da ekaju duge redove za uplatu svojih kunih rauna.

Trenutno dostupne opcije plaanja na naem sajtu su:

Kreditne kartice predstavljaju raune koji svojim vlasnicima obezbeuju kredit

odnosno omoguavaju im da kupuju robu koju e naknadno platiti. Pomou kartice

kupac moe istovremeno da plati veem broju partnera. U ceo proces ukljuena je i

takozvana trea strana centar obrade (Clearing House), koja verifikuje raun i

njegov saldo. Prodavac koji prima kreditnu karticu plaa veoma visoku

transakcionu proviziju izdavau kartice


PayPal je peer to peer sistem plaanja koji omoguava pojedincima da jedni

drugima alju novac preko e-mail-a.Sistem funkcionie tako to prvo kreirate raun

na PayPal sajtu popunjavanjem prijavnog upitnika i dostavom svog bankarskog

rauna. Kada prilikom kupovine vrite plaanje upotrebom PayPal sistema, novac

se uzima sa vaeg bankovnog rauna, ili vae kreditne kartice, i prenosi ACH

mrei, privatnom finansijskom posredniku, koji prati i prenosi sredstva izmeu dve

finansijske institucije.

Nakon odabira vae porudbine i unosa potrebnih podataka o primaocu na naem

sajtu prelazite na stranicu za plaanje kompanije 2Checkout, na kojoj unosite broj vae

kartice i ostale potrebne podatke. Po uspeno izvrenoj potvrdi plaanja sistem vas

automatski prebacuje na nau stranicu na kojoj vas obavetavamo o uspenom prijemu

porudbine, a nakon nae izvrene dostave takoe dobijate e-mail poruku u kojom vas

kompanija 2Checkout obavetava da je dostava uspeno obavljena.

Ako je u pitanju hitna porudba (isporuka) iz inostranstva, tu je transer novca

Western Union. Novac se prima samo nekoliko minuta po njegovom slanju. Western

Union koristi najsavremeniju elektronsku tehnologiju i jedinstvenu svetsku kompjutersku

mreu za trenutne isplate u preko 195 zemalja i teritorija. Informacije o uplati dobijate pri

naruivanju (putem mail-a) ili putem telefona. Za slanje cvea iz Srbije mnogo bri nain

je slanje novca putem Elektronske PosTneT uputnice. Ova vrsta slanja novca stie

trenutno, mogua je i isporuka cvea istog dana kada nam poaljete novac. Pri naruivanju

dobijate informacije i o popunjavanju PosTneT uputnice. Nakon uplate na jednom od

altera pote koja podrava PosTneT elektronski transfer novca, javljate nam broj uputnice

(takodje mail-om ili lino putem telefona), iju validnost proveravamo od strane pote,

nakon ega isporuujemo narueni aranman.

Pogodnosti prilikom kupovine preko interneta


Kljune beneficije koje prua elektronska trgovina potroaima, korisnicima Interneta

su:

pogodnost kupovine robe i usluga na Internetu iz svog doma ili kancelarije.

nudi online potroaima veliki izbor proizvoda i usluga.

omoguava prikupljanje velikog broja informacija o traenim proizvodima ili

uslugama. 12

proizvodi i usluge na Internetu su jeftiniji u odnosu na cene u prodavnicama.

kupac moe izviti brzu online komparaciju cena proizvoda ili usluga.

kustomizacija - Internet omoguava korisnicima Interneta da kustomizuju

onlajn sadraje. Kustomizacija je proces prilagoavanja sadraja (proizvodi ili

usluge) prema eljama i potrebama kupca.

interaktivnost - elektronska trgovina omoguava interaktivnu komunikaciju sa

prodavcima - kupac moe da naruuje robu preko e-mail-a, da postavlja onlajn

pitanja prodavcu i dr.

personalizacija - Veb sajtovi nude informacije bazirane na linim

(personalnim) eljama potroaa. Mnoge veb stranice su dizajnirane i kreirane

sa ciljem da omogue promociju onih proizvoda i usluga koje zadovoljavaju

potrebe kupca.

dostupnost - kupci imaju mogunost 24-asovnog pristupa veb sajtu onlajn

prodavaca.

Za dostave u Beogradu besplatno omoguujemo fotografisanje dostave a

fotografije vam isporuujemo putem e-mail-a. Jedna od mnogih pogodnosti koje nudimo

na sajtu su specijalni pokloni koje moete naruiti uz cvetni aranman. Takoe svakog

dana naim kupcima nudimo specijalne ponude buketa i aranmana koji mogu da se

narue po promotivnim cenama.


Distribucija

Distribucija je skup aktivnosti koje treba da obezbede optimalan stepen dostupnosti

proizvoda potroaima na ciljnom trzistu (Kancir, 2007). Jedno od najvanijih pitanja u

procesima planiranja distribucije onlajn naruenih proizvoda je izbor distributera. ak i

najvee e-commerce kompanije nisu u stanju da proces dostave realizuju u okviru internih

poslovnih radnji, ve taj posao poveravaju partnerskim kompanijama. Kao jedan od

najboljih izbora je stvaranje stratekih alijansi sa potanskim i kurirskim kompanijama

koje posluju na nacionalnom i internacaionalnim tritima.

Post Express je usluga koja korisnicima omoguava najbri i najsigurniji prenos

poiljaka u unutranjem i meunarodnom saobraaju u propisanim i garantovanim

rokovima. Post Express je visoko profesionalan, inovativni deo Pote Srbije, potpuno

posveen potrebama korisnika, koji vam prua: sigurnost, brzinu, kvalitet, pouzdanost.

Marketing aktivnosti

Marketing je koncept poslovanja orijentisan prema kupcima. U ovom konceptu

projektovanje proizvoda i usluga poinje od potreba potroaa, a kao cilj delovanja

postavlja se zadovoljstvo potroaa. U preduzeima gde je u potpunosti primenjen

marketing koncet o potroaima ne brine samo odeljenje za marketing ve svi zaposleni,

radei sa sveu da rade zbog potroaa. Posveenost potroaima u ovim preduzeima

posebno se odnosi na zaposlene koji su u direktnom kontaktu sa njima. Marketnig koncept

dobija sve vie pristalica zbog dobrih rezultata koje postie, a javljaju se i brojne

nadogragdnje i poboljanja osnovne ideje.

Marketing koncept ima etiri osnovna elementa (poznata kao 4P) :

proizvod (product) - treba projektovati da zadovolji potrebe potroaa i bude

konkurentan

cena (price) - odnosi se na cenu proizvoda ili usluge 13


distribucija (placement) - plasman proizvoda i usluga do potroaa

promocija (promotion) - pored reklama (ekonomske propagande) ukljuuje i

druge vidove promocije: promotivne rasprodaje, nagradne igre, linu prodaju...

Kombinacija ovih elemeneata naziva se marketing miks. Cilj je da se postigne

takva kombinacija elemenata (4P) da se stekne konkurentska prednost i time zadovolje

potroai, a tako ostvari vea prodaja i vei profit.

Promocija je proces komuniciranja osnovne poruke brenda vaim ciljnim grupama.

Jednostavnim reima, promocija je izbor i korienje komunikacionih medija u prenoenju

vae poruke ljudima kojima je namenjena. Svakako, cilj ove igre je da vau poruku primi

to vie ljudi, i to oni koji su za vau poruku potencijalno zainteresovani. U proces

komuniciranja ukljuiete i sve ostale medije komuniciranja koju su vam na raspolaganju.

Onlajn je kada kao medij komuniciranja koristite Internet, a off-line kada koristite ostale

medije komuniciranja.

Prvi masovni komunikacioni medij bio je ljudski glas. Njegov osnovni atribut je

bio da moe da prenese poruku i to na vie ljudi odjednom.

Drugi komunikacioni medij bila je knjiga. Osnovni atribut koji je knjigu inio

razliitom od prethodnog medija, je da se broj ljudi kojima se poruka prenosila

znatno uveao i da je ta poruka mogla da se prenosi generacijama.

Trei komunikacioni medij bile su novine ili periodini magazini. Kod njih se

pojavio novi atribut vesti. Veliki broj ljudi time je dobio mogunost da u kratkom

vremenu sazna najnovije vesti iz zemlje i sveta.

etvrti komunikacioni medij po redu bio je radio. Radio je doneo novi atribut

ljudskog glasa. On je omoguio da se uz vesti i zabavu mogu da prenesu i emocije.

Peti komunikacioni medij bila je televizija, koja je uz sve prethodne atribute kao

svoj osnovni atribut donela mogunost prenoenja pokretne slike.


esti i najnoviji masovni komunikacioni medij je Internet. Njegov osnovni atribut

koji ga ini posebnim i drugaijim od ostalih medija je mogunost interakcije.Dok

u sebi sadri sve atribute prethodnih medija on je kao novinu pruio mogunost da

komunikacija postane dvosmerna. Korisnik Interneta dobio je mogunost da ne

bude samo pasivni uesnik u jednosmernoj komunikaciji, ve da svojim akcijama

direktno utie na tok i sadraj same komunikacije.

Razvoj Interneta, a posebno veb-a omoguio je znatno smanjenje trokova

marketinga, njegov globalni domet, korienje multimedija i poboljanje komunikacije sa

kupcima. Na neki nain gotovo sve na Internetu je marketing. Stvorene su nove

mogunosti istraivanja trita, novi modeli elektronskog marketinga i poboljana podrka

odluivanju kupaca. Osim to svi veb sajtovi imaju manje-vie marketinku funkciju, na

Internetu postoje i sasvim konkretne mogunosti za oglaavanje i promociju.

Veb prezentacije preduzea pruaju detaljne podatke o proizvodima i uslugama

koje preduzee nudi, omoguuju posetiocima postavljanje pitanja o proizvodima i

uslugama, kupovanje proizvoda, uenje o tome kako se proizvod upotrebljava i reenje

problema u vezi kupljenih proizvoda. Elektronski marketing posebno je pogodan za

nuenje raunarske opreme, ostalih visokih tehnologija i inovativnih proizvoda i usluga

jedinstvenih osobina. On odgovara i za proizvode i usluge intelektualne svojine, proizvode

koje ne treba videti, opipati ili probati pre kupovanja. Za elektronski marketing pogodni su

proizvodi i usluge u srednjem rangu cena tj. ni preskupi, ali ni previe jeftini proizvodi.

Posebno su pogodni proizvodi ija se cena brzo menja. Moe se rei da je onlajn

marketing direktan marketing. Meutim, dok je direktni marketing uz upotrebu 14

tradicionalnih medija (pota, telefon i sl.) najskuplji oblik komuniciranja sa kupcima, za

direktan marketing preko Interneta vredi upravo obrnuto. Direktni marketing je u Internetu

pronaao vie nego efikasno sredstvo za realizaciju svojih ciljeva. 15


ZAKLJUNA RAZMATRANJA

U dananjem svijetu poveane globalizacije trita i ekonomske regionalizacije

poslovanje ne moe biti uspeno bez upotrebe moderne informacione tehnologije.

Umreavanje preduzea i javne administracije i razvoj Interneta doveli su do velikih

promena u nainu i efikasnosti rada poslovnih sistema. Omoguena je jednostavna i brza

komunikacija, gotovo trenutno prenoenje velikih koliina podataka na velike udaljenosti,

jednostavno objavljivanje i auriranje multimedijalnih dokumenata i njihova kontinuirana

globalna dostupnost, digitalna isporuka dobara i usluga, direktno plaanje putem Interneta,

stvaranje virtuelnih organizacija itd.

E-poslovanje ima veliki znaaj i vrlo iroko podruje uticaja. Smatra se da e se,

pod uticajem e-poslovanja, u prvoj deceniji ovog veka nain poslovanja i kvalitet ivota

promeniti vie nego u celom 20.veku. Na osnovu prvih iskustava u razvoju e-trgovine, euprave i e-
bankarstva, moe se zakljuiti da oni otvaraju velike mogunosti i poinju da

donose kvalitetne promene u poslovanje i u svakodnevni ivot i rad ljudi. One se ogledaju

u:

stvaranju novih delatnosti i usluga i proirivanju trita

brzom vraanju sredstava uloenih u e-poslovanje

poveavanju efikasnosti i i ekonominosti rada i rastu konkurentnosti

smanjivanju svih trokova, jer su elektronske transakcije neuporedivo jeftinije. Na

primer, e-plaanje je 100 puta jeftinije od klasinog

racionalizaciji organizacije rada, polazei od zahteva koje postavlja e-poslovanje,

kao novi i racionalniji model poslovanja

pribliavanje funkcija uprave graanima i bitno unapreivanje odnosa graanin i

uprava u okviru e-uprave. To omoguuju elektronski servisi za postavljanje

pitanja, podnoenje prijava, dobijanje potvrda ili uverenja, plaanje taksi, poreza i

kazni, auriranje sopstvenih podataka i sl.


proizvodi i usluge namenjeni prodaji se izlau, biraju, naruuju, plaaju i

pripremaju za isporuku preko Interneta u okviru e-trgovine

obavljanje pojedinih poslova vie nije vezano za lokaciju na kojoj se nalazi sedite

firme, banke ili organa uprave i razni servisi postaju dostupniji graanima preko

raunara, info kioska, telefona i sl.

radno vreme vie nije fiksno i transakcije se mogu obaviti tokom 24 asa i svih 365

dana u godini

poveava se zadovoljstvo korisnika usluga i kupaca

ostvaruju se ogromne utede u troenju vremena graana i otvaraju mogunosti da

graani vie svog vremena koriste za produktivan rad, kvalitetnu dokolicu i sl.

plaanje se obavlja elektronskim novcem, platnim karticama i sl. i kupac, iz

bezbednosnih razloga, ne mora da dri kod sebe gotov novac

sigurnost poslovanja se obezbeuje i primenom elektronskog potpisa.

E-poslovanje je nesumnjivo vodei trend i karakteristika savremenog ivota i rada.

Ono je u naoj sredini manje prisutno u odnosu na postojea znanja i potrebe. Struni

potencijali postoje, ali inercija u politikim i poslovodnim strukturama usporava razvoj eposlovanja. Nae
drutvo je proteklih decenija zaostajalo u praenju savremenih

tehnolokih trendova i zato e-poslovanje treba iskoristiti kao jednu od ansi za ubrzani

razvoj. 16

LITERATURA

1. Vidas-Bubanja, M. (2007) E poslovanje: Menadment, Tehnologije, Aplikacije ,

Beogradska poslovna kola

2. osi, D., Todorovi, M. (2006) Informacione tehnologije, Beogradska poslovna

kola

3. www.veza.biz