You are on page 1of 53

INTERNETSKA TELEFONIJA

- predavanje 4 -

Dr. Lebl Aleksandar


lebl@iritel.com
1
Sadraj predavanja 4:
- SIP protokol
- SIP-T protokol
- SIP-I protokol
- Pretvaranja SIP - ISUP, SIP-T ISUP, SIP QSIG,
SIP H.323
- Funkcije softswitch-a, media gateway-a, signaling
gateway-a, media gateway controler-a
- SIGTRAN i SCTP protokol
- Protokoli MGC i MEGACO
- IAD
- Komutacija u ATM i FR tehnici
- Prenoenje paketizovanog signala kroz mreu:
uaurenje, dupleksni i poludupleksni Eternet
- PPP, FR i ATM uaurenje
- Upravljanje tokovima paketa
2
Paketska telefonska signalizacija (2)
- SIP (Session Initiation Protocol): ostvaruju se, dopunjava-
ju i raskidaju multimedijske konferencijske veze. Nastao od
HTTP i SMTP protokola, prenosi tekstualne poruke. Kori-
eni termini: grupe podataka=resursi, grupe signalizacionih
poruka =metodi, virtuelne veze=perzistentne veze.
- Razlika H.323 i SIP: H.323 obuhvata standarde signaliza-
cije, kodovanje i kompresiju glasa i slike, protokole prenosa
(RTP, RTCP). SIP se odnosi na signalizacione poruke i po-
datke o korisnikoj informaciji, koja sledi (podatak da se
prenosi audio signal, podatak o vrsti kodera, itd.).
- Osnovno naelo SIP-a: komunikacija izmeu traioca us-
luge (User Agent Client, UAC) i davaoca usluge (User
Agent Server, UAS). UAC i UAS mogu biti telefoni, radne
stanice, GW. Odnos UAC-UAS vai samo za posmatranu
komunikaciju, u sledeoj komunikaciji se menja, tako da
svaki SIP korisnik ima UAC i UAS funkcije.
3
Razlika SIP-a i HTTP-a: po vrsti poruka (HTTP prenosi
web stranice, SIP ostvaruje telefonske veze) i po trans-
Pr Et. zagl. IP zagl. TCP ili UDP ili SCTP zagl. SIP upit/SIP odgovor
portnom protokolu (TCP
za HTTP, TCP, UDP i
Startna linija SIP zaglavlje SIP sadraj (SDP)
SCTP za SIP).
- Osnovne vrste SIP poruka: SIP upiti (Requests alje
UAC) i SIP odgovori (Responses - alje UAS).
- Delovi SIP polja: startna linija (start line), zaglavlje (header)
i sadraj (body), meusobno razdvojeni sa CRLF (Carria-
ge Return Line Feed).
- Startna linija upita (request line): prvi deo SIP upita, ima 3
tekstualna dela razdvojena sa SP (SPace): ime signala
(metoda na pr.: INVITE), adresa sledee take na putu
paketa (Request URI na pr.: sip:nodea@source.com),
verzija SIP (na pr.: SIP 2.0).

4
- Startna linija odgovora: linija stanja (status line), 3 dela:
verzija SIP-a, trocifreni kd poruke (status code na pr.:
200, ime poruke (reason phrase na pr.: OK).
- SIP zaglavlje upita sadri podatke o signalnoj poruci u
obliku ime:vrednost, na pr.: Via prethodni put poruke: IP
adresa i port koji alju poruku (via: 195.37.77.100:5040);
Max-Forwards najvei broj deonica od izvora do odre-
dita (Max-Forwards:10); From poiljaoc (From:
usera@source.com); To - krajnji primaoc (traeni) (To:
userb@target.com, To: 123456789@targetGW.com u
telefonskoj mrei, 1...9 telefonski broj traenog,
targetGW.com domensko ime gejtveja preko koga se
stie do traenog pretplatnika);
Pr Et. zagl. IP zagl. TCP ili UDP ili SCTP zagl. SIP upit/SIP odgovor

Startna linija SIP zaglavlje SIP sadraj (SDP)

5
Contact - Call-ID: IP adresa i port gde se oekuje odgo-
vor; Content Type oblik u kome se daju podaci sadra-
ja (body) (Content-Type: SDP); Content Length duina
sadraja u oktetima. Granica izmeu zaglavlja i sadraja:
prazna linija.
Pr Et. zagl. IP zagl. TCP ili UDP ili SCTP zagl. SIP upit/SIP odgovor

Startna linija SIP zaglavlje SIP sadraj (SDP)

SIP zaglavlje odgovora: isti podaci uglavnom istih vred-


nosti kao i SIP upit: Via, From, To, Call-ID; Contact: IP
adresa i port za komunikaciju od pozivajueg ka pozva-
nom.

6
Pr Et. zagl. IP zagl. TCP ili UDP ili SCTP zagl. SIP upit/SIP odgovor

Startna linija SIP zaglavlje SIP sadraj (SDP)

SDP (Session Description Protocol): skup pravila o pred-


stavljanju korisnikih podataka: potreban protok (b=...),
vreme aktivnosti veze (sesije) (t=...), vrsta korisnikog sa-
draja (m=audio...), inicijator veze (o=...), transportni
protokol, format korisnikih informacija. SDP u odnosu na
SIP kao signalni H.245 deo u signalizaciji H.323. SIP
sadraj se prikazuje preko SDP.
SIP upit: zaglavlje opisuje svojstva veze, sadraj opisuje
korisnike podatke o: verziji SDP-a, inicijatoru veze, tipu
adrese inicijatora veze i adresi, vrsti korisnikog sadraja
(audio, video), zatiti tajnosti sadraja, transportnom pro-
tokolu, formatima korisnikih podataka na strani inicijatora.
- SIP odgovor: slian sadraj za istu vezu, format ne mora
biti isti.
7
Poruke SIP upita: INVITE-poetak sesije, ACK-potvrda,
BYE-zavretak veze, CANCEL-odustajanje, OPTIONS-
zahtev da druga strana poalje svoje mogunosti,
REGISTER-registracija kod servera, INFO-prenos infor-
macija u toku veze, MESSAGE-brzi prenos kratkih poru-
ka, NOTIFY-zahtev drugoj strani da javi svoje stanje,...
Grupe SIP odgovora: o privremenom stanju veze (100
Trying, 180 Ringing, itd.) i o konanom stanju veze (2XX
- o uspenom ishodu, 3XX- o preusmeravanju, 4XX- o
grekama traioca usluge,5XX- o grekama servera,
6XX- o globalnim grekama).
1. 2XX: 200 OK, 202 Accepted.
2. 3XX: 301 Moved permanently, 302 Moved Tempora-
rely, 305 Use proxy, itd.
3. 4XX: 400 Bad request, 404 Not found, itd.

8
4. 5XX: 502 Bad gateway, itd.
5. 6XX: 600 Busy everywhere, 604 Does not exist any-
where, 606 Not acceptable, itd.
Postupak uspostave i raskidanja jednostavnije SIP veze
UAC UAS - SIP transakcija: SIP upit i SIP
odgovori koji slede
INVITE
< 100 TRYING
>
SIP
- SIP dijalog: transakcije koje se
SIP
dijalog
< 180 RINGING
< 200 OK
transakcija 1
odnose na jednu sesiju. Poruke
ACK >
jednog dijaloga imaju iste vred-
BYE > SIP nosti u poljima Call-ID, From i
< 200 OK transakcija 2
To.

9
SIP proksi server (proxy PXS): analogija telefonske
Krajnji korisnik
pozivajui
PXS Krajnji korisnik
pozvani centrale u telefonskoj
UAC INVITE UAC INVITE UAC mrei. Dri podatke o
UAS
UAS
UAS krajnjim korisnicima i
upuivanju ka njima.
BYE
Pri uspostavi veze
UAC pozivajueg korisnika se obraa UAS-u PXS-a, a
UAC u PXS se obraa UAS-u traenog korisnika. Raski-
danje je bez uea PXS-a.
Preusmeraki server (Redirect PUS): na upit INVITE
alje kao odgovor neku od poruka grupe 3XX sa informa-
cijama o moguim adresama traenog. Posle toga pozi-
vajui ponavlja INVITE ka traenom ili ka PXS-u. PUS ne
uspostavlja vezu, samo komunicira sa inicijatorom veze.

10
Registrar (RR): server koji od korisnika REGISTER poru-
kom dobija adresne informacije (IP adresa, port, adresa
elektronske pote). Slui kao baza podataka. Korisnik RR-
a je PXS. Obino je to softverska celina u okviru PXS. RR
i PXS u SIP podseaju na gejtkiper u H.323 mrei.
Uspostava sloenije SIP veze
RR - Komunikacija PXS RR
Pozivajui 3. 4. Pozvani (koraci 3. i 4.) ne obavljaju
PXS se SIP upitima.
1. INVITE >
- Odgovor 200 OK (korak
< 2. 100 TRYING 5. INVITE
< 6. 100 TRYING
>
9.) sadri adresnu informa-
< 8. 180 RINGING
< 7. 180 RINGING
ciju pozvanog (polje Con-
< 10. 200 OK
< 9. 200 OK
tact), dalja komunikacija je
11. ACK > bez uea PXS.
SIP gejtvej (SIP GW): ureaj ili softver na suelju SIP
mrea i neke ne-SIP mree. Vri dvosmerno pretvaranje
signalizacije i korisnikog signala.
11
SIP-T (SIP for Telephones): poboljsanje SIP-a, omogu-
ava meusobni rad ISDN i SIP mree i prevoenje sig-
nalnih poruka CCS7 ISUP i SIP poruka. Primena:
- u sluaju veze dva ISDN korisnika koja jednim delom
ide preko SIP mree (SIP premoenje (SIP bridging))
- kad je pozivajui ISDN korisnik, a traeni u SIP mrei
- kad je pozivajui u SIP mrei, a traeni ISDN korisnik
Razlozi primene SIP-T za premoenje umesto TDMoIP:
u SIP mrei se koristi proksi server koji omoguava ko-
rienje razliitih puteva za premoenje, dok TDMoIP
koristi samo jedan put i nema mogunosti upuivanja
kroz SIP mreu.
Uaurenje (encapsulation): na prelazu iz ISDN u SIP
mreu CCS7 ISUP poruka se smeta u SIP poruku kao
deo sadraja, koristi se samo u (signalnom) GW na izlazu
iz SIP mree.
12
Prevoenje (translation): pretvaranje SIP poruka u ISUP
poruke i obratno. Prvi korak - utvrivanje odgovarajue
poruke (na pr. ISUP poruci IAM odgovara SIP poruka
INVITE). Drugi korak prenos odgovarajuih parametara
iz jedne u drugu poruku (na pr.: Called Party Number iz
ISUP IAM poruke prenosi se u polje Request URI startne
linije ili u polje To SIP zaglavlja u SIP poruci INVITE).
U signalnom GW na suelju ISDN prema SIP mrei se
ISUP signalne poruke istovremeno svaka prevodi i uau-
ruje, jer GW-u nije poznato da li e se poruka iskoristiti u
SIP mrei (prevoenje) ili u ISDN mrei (uaurenje).
U signalnom GW na suelju SIP mree prema ISDN mre-
i se poruke samo prevode, jer ne postoji premoenje u
ISDN mrei.

13
Razmena poruka ISUP SIP-T ISUP (SIP premoenje)
ISDN mrea SIP mrea ISDN mrea - U SIP mrei
poruke se raz-
SP GW1 PXS1 PXSn GW2 SP
menjuju u kora-
IAM >
INVITE >
IAM >
cima (GW1
< 100 TRYING
< 18X
PXS1 -...- PXSn
< ACM
< 18X
< ANM
- GW2.
< ANM
< 200 OK
- SP signalna
ACK >
faza veze taka u ISDN
REL
< RLC
>
BYE >
mrei.
< 200 OK
REL > - GW1 vri ua-
< RLC
renje i prevoe-
enje ISUP poruka, GW2 koristi samo uaurene ISUP po-
ruke.

14
Razmena poruka ISUP - SIP-T
ISDN mrea SIP mrea - GW vri
SP GW PXS SIPT uaurenje i
IAM > prevoenje
INVITE >
INVITE > poruka, PXS
< 100 TRYING

< 18X
< 18X koristi samo
< ACM
< 200 OK
< 200 OK
prevedenu
< ANM
ACK > poruku.
ACK >
faza veze

REL >
< RLC BYE >
BYE >
< 200 OK
< 200 OK

15
Razmena SIP-T ISUP poruka
SIP mrea ISDN mrea
- GW samo
SIPT PXS GW SP

INVITE >
prevodi poruke.
INVITE >
< 100 TRYING IAM >
< 100 TRYING
< ACM
< 18X
< 18X < ANM
< 200 OK
< 200 OK
ACK > ACK >

faza veze

BYE >
BYE >
REL >
< 200 OK
< 200 OK < RLC

16
BICC (Bearer Independent Call Control) univerzalni
ISUP. ISUP se poeo razvijati kada su sve mree bile
TDM, tako da su neki delovi namenjeni samo TDM-u (na
pr. polje Circuit Identification Code (CIC)). Kad su se
javile paketske mree, uveden je BICC. Na granici BICC
i ne-BICC oblasti koristi se Interface Serving Node (ISN).
Razlika BICC i ISUP: u BICC se razdvajaju delovi koji se
odnose na ostvarenje veze i delovi koji se odnose na
mreu. Signalna poruka se ne menja na granici mrea
(IAM), deo koji se odnosi na mreu se menja (umesto
polja CIC dodaju se delovi ATM ili IP zaglavlja).
Signalni protokol po ITU-T preporuci Q.1912.5: omogu-
ava rad ako je u jednoj mrei BICC ili ISUP, a u drugoj
SIP. Pretvaranje poruka u signalnom prenosniku Inter
Working Unit (IWU).

17
SIP-I (SIP for Interworking): deo protokola Q.1912.5 za
prenos uaurenih ISUP signalnih poruka kroz SIP oblast.
U smerovima ISUP-SIP i obrnuto mogu se koristiti razliite
varijante SIP-I, varijanta se naznauje u SIP zaglavlju.
Razlika SIP i SIP-T, SIP-I i Q.1912.5: SIP za rad u potpu-
no paketskoj mrei, ostala tri su za rad u meovitoj SIP-
ISDN mrei.
Razlika SIP-T i SIP-I: tvorac SIP-T je IETF (Internet En-
gineering Task Force), tvorac SIP-I (Q.1912.5) je ITU-T;
SIP-T je namenjen mrenom (NNI) i korisnikom (UNI)
suelju, SIP-I samo NNI. SIP-T prenosi uaurene i preve-
dene ISUP poruke, SIP-I samo uaurene.
Uporeenje osobina SIP i H.323: H.323 je stariji, izgrae-
niji, korisnik ima puni skup mogunosti, usklaenost novih
i starih verzija (backward compatibility), tei za dogradnju,
ima prednosti pri meovitom radu sa ISDN mreama.
18
Uporeenje osobina SIP i H.323: SIP je otvoreniji, njego-
vi standardi su jednostavniji, nema sve dodatne korisni-
ke mogunosti, nema usklaenost sa prethodnim verzija-
ma. Ima mogunost rada u novijim mreama mobilne te-
lefonije, jedinstvenost signalizacije na korisnikim (SIP
telefon - SIP proksi) i mrenim interfejsima (SIP proksi
SIP proksi).
Signalizacija u privatnim paketskim mreama: samo jed-
nim protokolom, dovoljno jer su ograniene veliine.
Meovita privatna telefonska mrea: klasini deo i paket-
ski deo. Potrebno je ouvati veliki skup korisnikih mo-
gunosti, pa su potrebni delotvorni pretvarai signalizaci-
je na granici IP i ne-IP oblasti. Signalizacije koje se koris-
te: QSIG u klasinom delu, H.323 ili SIP u paketskom.

19
Pretvaranje signalizacije QSIG-H.323 i obratno: QSIG i
deo H.225.0 Call Signaling u H.323 nastali su na osnovu
korisnike ISDN signalizacije poruke na granici oblasti
ne menjaju ime i znaenje, ve se samo podeavaju in-
formacioni elementi.
Pretvaranje signalizacije QSIG-SIP:
QSIG SIP
- Veza polazi iz PISN,
PINX SGW PXS zavrava u IP
1. SETUP
< 3. CALL PROCEEDING
>
2. INVITE >
- Poruka 7. PRACK
< 4. 100 TRYING
< 5. 180 RINGING
(Provisional ACK) pri-
< 6. ALERTING
7. PRACK > vremena potvda poruke
< 8. 200 OK

< 10. CONNECT


< 9. 200 OK - Poruka 8. potvrda
11. CONNECT ACK >
12. ACK > poruke 7., poruka 9. je
faza veze
oznaka javljanja trae-
nog.

20
Pretvaranje signalizacije SIP-QSIG
SIP QSIG

PXS SGW PINX

1. INVITE >
< 2. 100 TRYING 3. SETUP >
< 4. CALL PROCEEDING
< 5. ALERTING
< 6. 180 RINGING
7. PRACK >
< 8. 200 OK
< 9. CONNECT
10. CONNECT ACK >
< 11. 200 OK
12. ACK >

faza veze

Pretvarai signalizacije na granici SIP i H.323 mrea zo-


vu se IWF (InterWorking Function). Za razmenu podata-
ka o korisnikom sadraju i mogunostima terminala iz-
meu H.323 korisnika i IWF-a koristi se H.245 signaliza-
cija, izmeu SIP korisnika i IWF-a koristi se sadraj SDP
u prvoj INVITE poruci.
21
Najjednostavniji sluajevi signalizacije preko IWF-a
H.323 SIP
- Dat je primer ostvarenja
H.323 IWF SIP veze izmeu H.323 i SIP
1. SETUP > korisnika, i obrnuto.
2. INVITE (SDP) >
< 3. 180 RINGING
< 4. ALERTING

< 6. CONNECT
< 5. 200 OK
- Postoje i sloeniji slua-
jevi koji ukljuuju GK-e,
< 7. H.245 >
8. ACK >

< RTP > PXS-e, veze izmeu dva


H.323 korisnika razdvoje-
SIP H.323
na SIP oblau i obrnuto.
SIP IWF H.323

1. INVITE (SDP) >


2. SETUP >
< 3. ALERTING
< 4. 180 RINGING
< 5. CONNECT
< 6. H.245 >
< 6. 200 OK
8. ACK >

< RTP >


22
Migracija PSTN ka IP telefonskoj mrei: proces kojim se
mogunosti i tehnologija PSTN unapreuju tako da mre-
a postaje sve vie paketska.
Nain ostvarenja kompatibilnosti telefonske i IP mree:
korisnike mogunosti se zadravaju u meovitoj mrei,
govorni signal i signalizacija se prevode iz jednog oblika
u drugi i prenose iz mree u mreu.
Suprotstavljena naela u izgradnji IP i meovitih mrea:
centralizacija (jednostavnost ugradnje novih funkcija,
jednostavnost rada, jer se podaci o upuivanju i korisni-
kim svojstvima nalaze u centralnom ureaju mree sa
GK i centalnim serverom) i decentralizacija (mrena in-
teligencija u krajnjim takama gde se daju usluge SIP
telefoni u SIP mreama imaju velike mogunosti.

23
Softswitch (SSW) upravljaki ureaj ili softver IP mree
koji se granii sa klasinom telefonskom mreom i omo-
guava beavni rad meovite mree. Postupci ostvare-
nja veze (upravljake funkcije) odvajaju se od pretvara-
nja oblika govornog signala. Alternativni nazivi: Media
Gateway Controller, itd.
IP telefonska mrea
- Elementi mree zasno-
vane na SSW naelima:
SEP signalni prenosnik (Sig-
SGW STP
naling Gateway SG),
prenosnik medija (Media
SSW
MGC
Gateway - MG ili MGW),
SSW ili Media Gateway
MGW TE Controller (MGC).

24
Postupci primenjeni u mrei na SSW naelima: signalni
prenos (Signaling Transport, SIGTRAN), protokoli za ko-
munikaciju izmeu elemenata mree (MGCP, MEGACO).
Media Gateway (MG ili MGW) prenosnik korisnikog
IP telefonska mrea
(medijskog) sadraja
MGW TE izmeu dve mree ko-
RTP tok TDM(64kb/s)
je rade na razliitim na-
TE telefonska centrala
elima (na pr. klasina
telefonska ili ISDN (TDM) i IP (RTP paketi)). MG moe biti
na suelju dve paketske mree (na pr. javne i privatne) ili
mrea s razliitom tehnologijom (FR, ATM, IP).

25
Signaling GateWay (SG ili SGW) pretvara (SIP-T pre-
vodi SIP u ISDN poruke) ili prenosnik signalizacije (SIP
premoenje pomou SIP-T) na suelju dve razliite mree.
Media Gateway Controller (MGC) upravljaka jedinica
MG-a. MGC posebnim signalnim protokolima upravlja MG.
Signalne veze MGC-a:
IP telefonska mrea
- Komunikacija MGC-
SG: CCS7 i ISDN signali-
SEP
SGW STP zacija SIGTRAN postup-
SIGTRAN
kom ako je susedna tele-
drugi MGC
SSW
MGC
fonska ili ISDN mrea;
- Izmeu dva MGC: SIP,
SIP, H.323, BICC,
SIGTRAN MGCP
MEGACO

RTP MGW TDM TE H.323, BICC, SIGTRAN;


- Izmeu MGC i MG:
MGCP i MEGACO.

26
- Najee se SG i MG nalaze u istom ureaju (korezi-
dentnost funkcija SG i MG), jer linkovi klasine i ISDN
mree nose zajedno govorne i signalne kanale. Kod
CCS7 govorni i signalni kanali mogu biti odvojeni (non-
associated signaling).
SIGTRAN (SIGnaling TRANsport) postupak prenosa
signalizacija korienih u telefonskoj i ISDN mrei (CCS7
i ISDN) kroz paketsku mreu. Namena: prenos signaliza-
cija javne telefonske i ISDN mree izmeu SG i MGC;
prenos izmeu dva SG, kojima su preko IP mree spoje-
ne dve signalne CCS7 take; prenos signalizacije izme-
u MGC-a. Ne koristi se za prenos CAS (Channel Asso-
ciated Signaling) signalizacije kroz paketsku mreu.

27
Nain rada SIGTRAN-a: CCS7 poruke se prenose izme-
u SG-a i taaka u IP mrei bez prevoenja, ve se uvo-
de nova zaglavlja koja ine prilagodni sloj:
- MTP2 Peer to Peer adaptation layer (M2PA) i SS7
MGC SG CCS7 SEP MTP2 User Adaptation
korisniki
sloj
sprena
funkcija
korisniki
sloj
Layer (M2UA): prilagoe-
M3UA M3UA MTP3 MTP3
nje MTP2 sloja CCS7 i
SCTP SCTP MTP2 MTP2 slanje MTP3 poruka; SS7
IP IP MTP1 MTP1
MTP3 User Adaptation
IP telefonska mrea
Layer (M3UA): prilagoe-
nje MTP3 sloja CCS7;
V5.2 User Adaptation Layer (V5UA): prilagoenje V5.2
protokola; ISDN Q.921 User Adaptation Layer (IUA): prila-
goenje ISDN Q.921 sloja; SCCP User Adaptation Layer
(SUA): prilagoenje korisnikog SCCP dela.
Prilagodni sloj stvara i tumai iste primitive u odnosu na
vii sloj kao i izvorni CCS7 sloj (na pr. prilagodni M3UA u
odnosu na korisniki ISUP se ponaa kao izvorni MTP3).
28
Uslovi koje prenos CCS7 signalizacije kroz paketsku
mreu mora da zadovolji su isti kao i kroz TDM mreu:
neraspoloivost signalnog puta maksimalno 10 minuta u
toku godine, 1 od 10 milijardi poruka moe biti neotkrive-
na, 1 od 10 miliona izgubljena, 1 od 10 milijardi moe sti-
i na odredite van redosleda. Zahtevi u pogledu vreme-
na prenosa poruka kroz mreu obezbeuju da kanjenje
od zavretka biranja do poetka kontrole poziva (post di-
aling (selection) delay) bude do nekoliko sekundi kao i u
TDM mrei.
- SCTP (Stream Control Transport Protocol) se koristi
kao transportni protokol za SIGTRAN (a ne TCP) zbog
brzine prenosa.
- SIGTRAN ima iru primenu nego SIP-I i SIP-T: nije
vezan za SIP i H.323, SIP-I i SIP-T se koriste na suelju
SIP i ISDN mree.

29
Svi prilagodni slojevi: zajedniko zaglavlje iji su delovi
verzija prilagodnog sloja, polje klase i polje vrste poruke.
Klasa odreuje koja se signalizacija ili signalizacioni sloj
prenose (1-M3UA, 2-poruka upravljanja SS7 signalnom
mreom, 5-IUA, 6-M2UA, 7-SUA Connectionless poruka,
8-SUA Connection-Oriented poruka, 9-poruka upuivanja
za M3UA, 10-poruka o interfejsu u M2UA, itd). Vrsta poru-
ke u okviru klase odreuje konkretnu poruku (na pr. u ok-
viru klase 1 poruka Payload Data (vrsta poruke 1) prenosi
polja koja ine sadraj poruke ISUP, TUP ili SCCP (pre-
nosi OPC, DPC). Vrednosti polja SIO, SIF smetaju se u
deo poruka; FSN, BSN posle zajednikog zaglavlja.
Pr Ez IP zagl SCTPzag prilagodni sloj K

1 31

verzija R(8) klasa poruke vrsta poruke zajedniko


zaglavlje
duina poruke
opis parametara
poruka

30
MGCP prvi protokol korien na suelju IP i TDM mree
izmeu MGC i MG. Nesimetrian protokol: MGC ima glav-
nu, a MG izvrnu ulogu. Postoji 8 komandi u smeru
MGCMG (EndpointConfiguration, NotificationRequest,
CreateConnection, ModifyConnection, DeleteConnection,
AuditEndpoint,AuditConnection) i 3 u smeru MGMGC
(Notify, Delete Connection, RestartInProgress). MGCP ko-
risti UDP kao transportni protokol. Nedostatak MGCP: ne-
mogunost dogradnje i proirenja.
MEGACO usavrena verzija MGCP, nije kompatibilan
sa MGCP. Alternativni naziv H.248 (nastao saradnjom
IETF i ITU-T). Koristi UDP i TCP kao transportne protoko-
le. Termini koje koristi: resursi (koderi, generatori tonskih i
pozivnih signala, transkoderi, modemi), zavreci (termina-
tion) (celine koje generiu i primaju media tok telefonski
kanali, RTP tokovi, virtuelna kola (VC) ATM-a).
31
MEGACO veza ostvarena u MG zove se kontekst (con-
text). Dva uesnika u vezi: zavreci stavljeni u isti kon-
tekst. Funkcije MG: rezervacija resursa, nadgledanje re-
sursa, komutacija, obrada govornog signala, odravanje
veze sa MGC, analiza broja korisnika kod zavrnog MG.
Komunikacija MGC i MG vri se komandama koje defini-
u parametre zavretaka i resursa za njihovo stavljanje u
kontekst: ADD pridruuje uesnika kontekstu, MODIFY
menja svojstva uesnika, SUB-TRACT razdvaja
uesnika od konteksta (raskid ili iskljuenje iz konferen-
cije), MOVE prebacivanje uesnika sa jedne veze na
drugu ili sa ekanja u vezu itd. alju se MGCMG. U
oba pravca alju se NOTIFY obavetenje o nekoj pro-
meni, Service-Change drugoj strani se alju podaci o
predstojeoj promeni usluge (prekid veze, povratak u
konferenciju).
32
IAD ureaj objedinjenog pristupa (Integrated Access
mreni vor korisnika linija korisnik
Device) zajedni-
ka paketskoj
mrei
T
ko ime ureaja na
M
I
A
T
korisnikoj strani za
ka telefonskoj
D
T pristup telefonskoj
mrei
mrei i mrei za po-
LAN
datke. Na IAD se
prikljuuju telefon-
ski aparati i raunarska mrea. Zavisno od vrste prenosa
na korisnikoj liniji: TDM IAD i packet IAD. U mrenom
voru (jedinica M) razdvajaju se govor i podaci.
- Vrste veza preko IAD-a: prema klasinoj telefonskoj
mrei, prema mrei za podatke i IP telefonske veze.
- Jednostavnije vrste IAD-a samo udruuju govorni signal
i podatke i rade samostalno. Sloeniji imaju ugraenu sig-
nalizaciju (na pr. MGCP)elementi su softswitch mree.
33
Slinosti i razlike ISDN-a i IAD-a:
- ISDN tehnika komutacije kola sa zaecima paketiza-
cije (signalnih poruka); IAD prelaz ka potpuno paket-
skim mreama, omoguava pristup do obe mree.
- Slinost namene korisnik preko pretplatnike linije os-
tvaruje vezu sa telefonskom mreom i mreom za podat-
ke, obe u imenu imaju termin objedinjen (integrated).
- ISDN standardizovan interfejs, linijski kodovi, signalne
poruke, broj i vrsta korisnikih prikljuaka, obaveznost ra-
da u sluaju prekida napajanja. IAD mogui razliiti ko-
risniki ureaji po broju i vrsti, koriste se razliite tehnike
(DSL, zatitni softver, razni protoci, razliita adresiranja,
adresna pretvaranja, protokoli).
- IAD tehnika vieg reda: ISDN prikljuak moe biti jedan
od prikljuaka IAD-a.

34
Prelazak sa TDM mree na paketsku (PSTN to IP migra-
tion) svi delovi mree treba da rade, a korisnik ne pri-
meuje razliitost mrea (beavni (seamless) rad). Koris-
nike mogunosti se ne gube pri prelasku iz mree u
mreu, omogueno razvojem dobrih prevodilaca signali-
zacije, uaurenjem poruka, razvojem SIGTRAN-a.
TIPHON (Telecommunications and Internet Protocol
Harmonization Over Networks) projekat organizacije
ETSI (European Telecommunications Standard Institute)
koji obezbeuje da sve vrste telekomunikacionih mrea
nesmetano rade jedna sa drugom uz odravanje starih i
dogradnju novih usluga (interoperability, interworking,
internetworking). Zajedniki rad mrea ne zavisi od ree-
nja primenjenih u pojedinim mreama.

35
Komutacija u paketskim mreama
Komutacija je najdelotvornija u ATM: paralelno komutira-
nje vie elija. Komutaciono polje (Cell Switch Fabric,
CSF) prespaja elije od ulaza (input port) ka izlazu (out-
put port). U komutiranje su ukljueni i baferi za privreme-
no zadravanje elija da se izbegne sudar i gubitak elija
ako elije sa razliitih ulaza treba spojiti na isti izlaz. e-
lije manjeg prioriteta mogu biti izgubljene ili zakanjene.
elije su kratkog trajanja i protok velikkomutaciju ne
moe da vri poseban organ, ve se koriste reenja sa-
moupuivanja i paralelnog komutiranja.
Nain rada komutacionog polja: ulazna jedinica ATM
vora dodaje eliji adresu izlaza kome se elija upuuje.
Gubitak moe nastati ako vie elija trai uslugu iste me-
uveze ili elementa spreavaju baferidobija se ko-
mutaciono polje bez gubitaka (lossless). 36
Osnovna svojstva ATM komutacionog organa: protok i
broj dolaznih linkova, protok meuveza, propusnost
(mogunost unutranjih gubitaka i gubitaka na izlazima).
Samoupuivanje (self-routing) ATM elija se upuuje
kroz komutaciono polje na osnovu adresa za upuivanje,
bez uea nekog centralnog organa.
Banijanove mree (Banyan) viestepene blokirajue
mree iji komutacioni elementi obezbeuju da izmeu
bilo kog ulaza i izlaza postoji samo jedan put.
Beerove mree (Batcher sorting network) elije na iz-
lazu su ureene po vrednostima adresa bez obzira u kak-
vom su poretku na ulazu. Eliminisane su unutranje blo-
kade. U ATM komutatoru Beerove mree prethode Bani-
janovim mreama. Delotvornost ATM komutacije je bazi-
rana na Beerovoj, Banijanovoj mrei i samoupuivanju.
37
Komutacija u FR tehnici: na poetku veze signalnim pake-
tima ostvaruje se put kroz FR mreu i obezbeuju potrebni
resursi. U vorovima mree formiraju se tabele koje pove-
zuju dolazne i odlazne identifikatore veza, skup parova ovih
identifikatora predstavlja virtuelnu vezu i na osnovu njih se
zatim alju korisniki podaci. Identifikatori se nalaze u dru-
gom slojuupuivanje je bre nego kad oznaka veze pri-
pada treem sloju.
Komutacija u IP tehnici: prosleivanje IP paketa. Slino kao
u FR, ali je sporije. Nedostatak: spor i sloen postupak u-
puivanja svakog IP paketa. Postupak je ubrzan primenom
MPLS tehnike.
Uzroci zadravanja paketa u IP vorovima: zauzetost vo-
ra obradom ranije prispelih paketa, pretraivanje tabela u-
puivanja, zauzetost linka slanjem ranije obraenih paketa.
Vremena komutiranja: ukupno 5-26ms, od ega fiksni deo
2-10ms, promenljivi 3-16ms. 38
Prenos paketizovanog signala kroz mreu
Uaurenje (encapsulation) ugradnja jedne strukture po-
dataka u drugu radi prenosa kroz funkcionalni sloj ili mre-
u: IP paket u Eternet paket, CCS7 ISUP poruke u SIP-T
pakete, Eternet paket u ATM elije.
Razlozi uvoenja uaurenja: Eternet na bazi CSMA/CD
postupka je ogranienog dometa zbog sigurnog otkriva-
nja sudara (poludupleksni Eternet), izmeu raunarskih
mrea postoje druge, drugaije, mree. Paket mora da
ima dovoljno minimalno trajanje, dvostruko vreme preno-
sa ne sme biti vee od propisanog (ova vremena zavise
od osnovnog intervala (time slot)).
Potpuno dupleksni Eternet: dvosmerni Eternet po odvoje-
nim putevima za svaki smer, domet je ogranien samo
karakteristikama medija prenosa, jer nema sudara.
39
Razlike poludupleksnog i potpuno dupleksnog Eterneta:
- poludupleksni tehnika rada lokalne mree, potpuno du-
pleksni tehnika prenosa Eternet paketa;
- teorijski najvei protok po poludupleksnom je pola pro-
toka po dupleksnom zbog broja vodova. Praktino je ova
razlika i vea zbog mogunosti sudara, dela odbaenih
paketa i retransmisija;
- najmanje trajanje paketa: kod poludupleksnog paket se
dopunjuje do propisanog trajanja da bi bilo jednako os-
novnom intervalu;
- gigabitski poludupleksni Eternet: kratki paketi se mogu
grupno slati, razdvojeni IPG (InterPacket Gap) uz slanje
dodatnih bitova koji ne nose informaciju, ali spreavaju
da vod zauzme neko drugi;
- u dupleksnom mogue izbegavanje zaguenja slanjem
paketa zastoja (PAUSE) od prijemnika ka predajniku.
40
PPP uaurenje: prenos paketizovanih telefonskih signala
Eternet
PR S Et. zag IP zag UDP zag RTP zag uzorak govornog signala PPP protokolom.
paket
Koristi se na nis-
PPP
paket M adr kontr. protokol IP zag UDP zag RTP zag uzorak govornog signala provera M ko propusnim
informaciono polje linkovima. Polje
protokol govori ta je uaureno u PPP paket. PPP je ve-
za izmeu odreenih taakane treba prenositi Eternet
zaglavlje. PPP ima svoje meene treba prenositi pret-
hodnicu (PR) i graninik (S) iz Eternet paketa.
FR uaurenje: prenos IP paketa FR tehnikom. FR paket
Eternet PR S Et. zag IP zag UDP zag RTP zag uzorak govornog signala se dopunjava sa
paket
3 polja: kontrol-
FR paket
M zaglavlje K D NLPID=cc informacija provera M no polje (K), do-
puna (D) ako je potrebno, polje koje odreuje ta je ua-
ureno (NLPID (Network Level Protocol Identifier)).

41
Vrednosti NLPID: 8E Internet paket IPv6, CC Internet
paket IPv4, CF PPP.
ATM uaurenje: paketi se dele na delove duine 48 okteta
(fragmentacija), jer ATM elija uvek ima 48 okteta u sadr-
aju, na prijemu se paketi obnavljaju (reassembly). ATM
prilagodni sloj broj 5 (ATM Adaptation Layer 5 (AAL5)): pri-
priprema paketa na predaji i obnavljanje na prijemu pa-
paket koji treba preneti ATM mreom ketu se dodaje u-
paket trailer (T) AAL5 pravljaki dodatak

(trailer, T) i dopu-
ATM
P T
na (padding, P) do
xx0 xx1 standardne dui-
...... VCI PT CLP HEC ..... VCI PT CLP HEC
ine. Poslednja
elija oznaena bitom najmanje vanosti =1 u polju vrsta
poruke (PT) ATM zaglavlja.

42
Nedostatak ATM uaurenja: nema standardizovanih iden-
tifikatora protokola (kao polje protokol kod PPP i NLPID
kod FR). Umesto toga:
1. dogovor korisnika o protokolu koji se uauruje u pojedi-
na virtuelna kola (VC multiplexing): bolje iskorienje pa-
keta, bra obrada, potreba za veim brojem VC.
2. dogovor korisnika da se neki od identifikatora koristi za
oznaavanje vrste protokola slino NLPID-u: univerzal-
nost korienja virtuelnih kola.
Viestruko uaurenje: cilj preneti paket preko vie mrea.
Postupak: potpuni paket jedne mree (zaglavlje i sadraj)
je korisni sadraj druge mree, kome se dodaje zaglavlje
druge mree moe nekoliko puta. Odnos zaglavlja/sadr-
aj raste kod viestrukog uaurenja, tj. iskorienost pro-
toka opada, posebno izraeno kod paketizacije govora,
jer se paketi ne spajaju da se ne bi povealo kanjenje.
43
Delotvornost prenosa paketa = korisni sadraj/ukupni sa-
draj paketa u funkciji veliine
iskorienost paketa, %
100
90
80
70
korisnog sadraja. Isprekidana
60
50 linija najvea iskorienost,
40
30
20
puna najmanja. Duga zaglav-
10
lja i mali korisni sadraj sma-
400 800 1200 1600
broj okteta korisnog sadraja njuju iskorienost.
Glavni problem prenosa govornih paketa: zaguenje (con-
gestion) u toku vezekanjenje paketa, promenljivo ka-
njenje, gubitak paketasmanjenje kvaliteta primljenog
signala. Zato se primenjuju postupci nadgledaja paketskih
tokova i mere upravljanja zaguenjima.

44
Mreni vor sistem usluge sa ogranienim najveim
protokom paketa, dolazni tok paketa je promenljiv. Bafer
privremeno prihvata pakete u trenucima vrnih vrednosti
dolaznog toka paketa model probuenog (cureeg) su-
da za tenost (leaky bucket, LB): ulazni tok u sud (bafer)
promenljiv, izlazni ogranien. Ako je sud (bafer) pun, do-
tok prelazi u gubitak.
Model:
- LB poveava sadraj kad stigne novi paket, smanjuje
kad poalje; ako bafer nije prazan, slanje paketa je u jed-
nakim vremenskim razmacima;
- slanje prestaje ako je LB prazan;
- ako LB dostigne maksimum, MB, dolazni paketi se gube.
Osnovni parametri LB: najvea vrednost odlaznog toka i
broj mesta u LB. Veliki bafer smanjuje gubitke; smanjuje
brzinu reagovanja na optereenje, poveava kanjenje.
45
Nedostatak LB: nema podataka o zaguenjima nizvodno
(ingress) od vora i nema mogunosti delovanja na izvor
paketa uzvodno (egress). LB deluje lokalno i naslepo.
Tehnika upravljanja zaguenjima koristi povratne infor-
macije o stanju resursa i prijemnika u vorovima i prila-
goava tok stvaranja elija (upravljanje tokovima sa pov-
ratnom spregom). Naroito vano u komunikacijama vi-
sokog protoka.
Ogranienje vrednosti broja nepotvrenih paketa, BNP:
najstarija tehnika povratne informacije o zaguenjima;
potvrde slue za otkrivanje greaka i upravljanje tokom
izvora: kada se dostigne najvei broj nepotvranih poru-
ka (window size), slanje se obustavlja. Nedolazak potvr-
de u odreenom vremenu je znak mogueg zaguenja.

46
Postupak upravljanja generisanjem paketa na osnovu
(ne)potvrivanja poruka:
- CCS7 osnovni metod retransmisije (basic retransmi-
ssion method) najvie 127 nepotvrenih poruka, na da-
lje svaka potvrena poruka izaziva slanje nove poruke;
- korisnika signalizacija uskopojasnog ISDN-a 7 nepo-
tvrenih poruka za signalni B kanal;
- TCP svaka sledea retransmisija nepotvrenih paketa
vri se posle dvostruko dueg vremena.
- FR najdelotvornije, vor koji predvia zaguenje me-
nja vrednost bitova FECN i BECN (Forward, Backward
Explicit Congestion Notification) u paketima ka odreditu
i izvoruinformacija izvoru o moguem zaguenju i vo-
rovima ka prijemniku o poveanom optereenju.
- ATM mere se preduzimaju u voru gde poinje zagu-
enje, bit CLP (Cell Loss Priority) u ATM zaglavlju slui
da se razlikuju elije koje je mogue odbaciti kod zague-
zaguenja. Bitno brzo delovanje zbog visokog protoka.
47
Zaguenja u vorovima spreavaju se postupcima ranog
otkrivanja poetaka zaguenja i postepenog smanjivanja
izvorinog toka (povratnom spregom). Postupak je slian
ranom otkrivanju preoptereenja procesora telefonske
centrale: meri se intenzitet novih poziva i, u sluaju po-
trebe, smanjuje se ovaj intenzitet zakanjavanjem pozi-
vamere zatite od zaguenja/preoptereenja pretvara-
ju se u mere izglaivanja vrnih optereenja.
Dobro ureena mrea: kanjenje prenosa paketa kroz
vorove minimalno, a baferi su prazni. Poveanjem do-
ekanje
W
propusnost
P laznog tokabaferi se
Pmax
puneekanje raste
protok raste. Taka z je
poetak zaguenja, od
nje baferi se naglo pune
z optereenje z optereenje
ekanje naglo raste,
propusnost pada. 48
Optimalna radna taka ona vrednost optereenja pri
kojoj odnos propusnosti i srednjeg vremena ekanja
(P/W) ima najveu vrednost. Zakljuak: mere zatite od
zaguenja treba preduzeti pre nego to optereenje dos-
tigne vrednost z.
Pokazatelji mogueg zaguenja u vorovima: popunje-
nost bafera i vreme ekanja paketa na uslugu. Kada se
za ove veliine dostigne prag, izvoru se alje zahtev za
smanjenje toka. To smanjenje se postie smanjenjem
granice broja poslatih paketa bez potvrde - BNP. Nedos-
tatak ovakvog upravljanja: oscilovanje (tok izvora se pe-
riodino poveava i smanjuje) i nestabilnost (upravljanje
se svede na priguenje izvora ili zaguenje virtuelne ve-
ze). Oscilovanje u umerenim granicama se moe podneti
i to se postie dobro odmerenim algoritmima.

49
Upravljanje zaguenjem na osnovu BNP: ako iz mree
stigne signal o moguem zaguenju, smanjuje se BNP,
ako ih nema, BNP se oprezno poveava. Ako se mrea
sastoji od izvora, odredita i M-1 vorova, najvei odnos
propusnost/kanjenje za BNP=M (ako vorovi rade ne-
zavisno i ako se zanemari vreme prostiranja). M je poet-
na vrednost BNP; BNP se smanjuje ako je vie od pola
vorova na pragu zaguenja, u protivnom se poveava.
Elementi u izgradnji postupka upravljanja zaguenjima:
- poetak zaguenja. Vezano za stanje bafera u voru.
Ako je dostignut prag zauzetosti, signalizira se izvoru;
- postupak smanjenja BNP: mora biti nelinearan. Izvorni
tok se smanji na nulu ili vrednost koja ne moe da stvori
zaguenje. Ovaj odgovor mora biti brz zbog opasnosti od
brzog poveanja ekanja pri zaguenju.
- postupak poveanja BNP je blag (linearan) zbog opas-
nosti od oscilovanja. 50
- poetak delovanja mera protiv zaguenja odreuje se
tako da odnos propusnost/srednje vreme ekanja (W/P)
bude najvei.
- vremenski interval promene vrednosti BNP je vreme za
koje stigne 2M potvrda primljenih paketa.
Smanjivanje verovatnoe oscilacija i njihovo priguenje:
izvoru se alju podaci o prosenom broju paketa na e-
kanju, a ne o trenutnom; smanjivanje koraka u kojima se
smanjuje vrednost BNP (ovako se smanjuje brzina delo-
vanja, moe biti problem u sluaju velikog saobraaja).
Upravljanje zaguenjem u ATM: Resource Management
(RM) elije. Payload Type (PT) za RM elije 110 (za ko-
risnike (0xx)). Postoji bit po kome se razlikuje smer sla-
nja (unapred ili unazad). Nain dojave: bit u RM koji nosi
informaciju o postojanju zaguenja u nekom voru 01
(Congestion Indication CI) ili PT korisnike elije
00x01x u voru sa zaguenjem. 51
Postupak regulacije protoka u ATM: izvor alje RM eliju
sa CI=0, a zatim korisnike elije sa PT=00x; protok je
Amax i postepeno se smanjuje do Amin. Ako povratna RM
kasni ili se prima sa vrednou CI=1, izvor nastavlja da
alje korisnike elije protokom Amin. Ako povratna RM ne
kasni i primi se sa CI=0, izvor poinje da alje korisnike
elije protokom Amax.
Nain kako se ATM izvoru signalizira mogue zaguenje:
- RM elija prolazi unapred kroz vor sa zaguenjem;
- dve uzastopne RM elije nisu prole kroz vor sa zagu-
enjem, izmeu njih prole su korisnike elije i u njima
se menja PT sa 00x na 01x, na osnovu ega se u odre-
ditu generie povratna RM sa CI=1;
- RM elije i korisnike elije unapred nisu naile na za-
guenje, ali jeste povratna RM, koja postavlja CI=1.
Uloga CI je slina kao FECN i BECN u FR.
52
Kvalitet paketizovanog govora zavisi od kanjenja pake-
ta, zato se uvodi prioritetno usluivanje govornih paketa:
- IP: bit u polju Type of Service (ToS) u IP zaglavlju ako
je 1, paket ima prioritet pri usluivanju;
- ATM: bit CLP u zaglavlju ATM elija;
- MPLS: klase usluga se razlikuju po prioritetima (FEC).
Zajednika karakteristika: smanjivanje kanjenja paketa
(elija) vieg prioriteta izaziva poveanje kanjenja pake-
ta nieg prioriteta.

53