Srednja kola ,,Dositej Obradovi''

Novi Sad

Izrada radnog zadatka na maturskom ispitu raen u ______________ispitnom roku

kolske______________godine.

Radni zadatak:

Anafilaktiki ok

Vanredni uenik

Sonja Stojanovi
Sadraj:

1. Uvod ....................................................................................................... 3
2. Znakovi i simptomi ................................................................................ 4
2.1. Koa ............................................................................................... 4
2.2. Disajni sistem .................................................................................... 5
2.3. Srani simptomi ............................................................................. 5
2.4. Ostali simptomi .............................................................................. 5
3. Uzroci ..................................................................................................... 6
3.1. Hrana .............................................................................................. 6
3.2. Lekovi .......................................................................................... 6
3.3. Otrov .............................................................................................. 7
3.4. Uzronici rizika .............................................................................. 7
4. Dijagnoza ............................................................................................... 8
4.1. Klasifikacija ................................................................................... 8
4.2. Alergoloka testiranja .................................................................... 9
4.3. Diferencijalna dijagnoza ................................................................ 9
5. Terapija .................................................................................................. 10
5.1. Adrenalin ....................................................................................... 10
5.2. Dodatni lekovi ............................................................................. 10
5.3. Postupak zbrinjavanja pacijenta .................................................... 11
6. Prevencija .............................................................................................. 13
7. Zakljuak ............................................................................................... 14
8. Literatura ............................................................................................... 15

2
 1. UVOD

Anafilaksa je izraz koji dolazi od grke rei ana - protiv, i phylaxis, to

znai zatita. Anafilaktiki ok predstavlja urgentno stanje sa dramatinom
simptomatologijom i esto letalnim ishodom. Ovo stanje ustvari predstavlja ozbiljnu
alergijsku reakciju tipa I. Razvija se u kratkom vremenskom intervalu, i njegov
ishod u mnogome zavisi od rane dijagnoze i blagovoremene reakcije. Obino je
popraena nizom simptoma, ukljuujui svrab, osip, oticanje grla i nizak krvni
pritisak. Najei uzroci su ubodi insekata, prehrambene namirnice i lekovi.

Do anafilaktike reakcije dolazi zbog oslobaanja proteina iz odreene vrste belih

krvnih zrnaca. Ovi su proteini supstance koje mogu podstaknuti ili pospeiti
alergijsku reakciju. Njihovo oslobaanje moe biti uzrokovano reakcijom
imunolokog sistema ili nekim drugim uzrokom, nevezanim s imunolokim
sistemom. Anafilaksa se dijagnostifikuje na osnovu simptoma osobe i
znakova. Lek prvog izbora je injekcija adrenalina, koji se ponekad daje u kombinaciji
s drugim lekovima.

U svetu oko 0,05 - 2% ljudi doivi anafilaktiku reakciju u nekom trenutku svog
ivota, ime ovoj temi treba posvetiti znaajnu panju, jer ini se da se uestalost
pojave poveava.

Kroz ovaj rad elim ukazati na znaaj i posledice anafilakse, kao i znaaj
pravovremene, tano definisane i specifine terapije ovog stanja u slubi hitne
medicinske pomoi.

3
 2. Znakovi i simptomi

Anafilaksa se obino manifestuje brojnim i razliitim simptomima u razdoblju koje

se meri minutima ili satima. Simptomi u proseku nastupaju u roku od 5 do 30 minuta
ako je uzrok supstanca koja ulazi u telo pravo u krvotok (intravenski). Prosek je 2
sata ako je uzrok hrana koju je osoba pojela. Najee zahvaena podruja
obuhvataju kou (80-90%), plua i disajne puteve (70%), eludac i creva
(30-45%), srce i vene (10-45%), te centralni nervni sistem(10-15%). Obino su
zahvaena dva ili vie ovih sistema.

2.1. Koa
Simptomi obino ukljuuju izdignute promene na koi , svrab, crvenilo lica ili
koe ili oticanje usana. Osobe s potkonim oteklinama (angioedem 1) mogu umesto
svraba osetiti peenje koe. U do 20% sluajeva moe doi do oticanja jezika ili
grla. Ostali simptomi mogu ukljuivati curenje iz nosa i oticanje sluznice na povrini
oka i onih kapaka (konjunktive). Koa takoe moe poprimiti modru boju (cijanoza)
zbog nedostatka kiseonika.

Slika 1: Angioedem na djeakovom licu

1
Angioedem se karakterie pojavom otoka koe, sluzokoe gastrointestinalnog trakta, jezika, jednjaka i larinksa koji se
javljaju povremeno i u nepravilnim razmacima..

4
 2.2. Disajni sistem
Simptomi i znakovi respiratornog sistema ukljuuju nedostatak daha, sipljivo
disanje niske tonske visine, ili piskavo teko disanje visoke tonske visine (stridor).
Disanje niske tonske visine obino je posedica greva miia u donjem delu disajnih
puteva (bronhijalni miii). Disanje visoke tonske visine posledica je oteklina u
gornjim disajnim putevima, koje suavaju disajne puteve. Mogu se pojaviti i
promuklost, bol pri gutanju ili kaalj.

2.3. Srani simptomi

Zbog oslobaanja histamina iz odreenih stanica u srcu moe doi do nagle
kontrakcije sranih krvnih sudova (spazam - grenje koronarnih aterija). Time se
prekida dotok krvi do srca, to moe uzrokovati odumiranje sranih stanica (infarkt
miokarda) ili do presporog ili prebrzog rada srca (srana disritmija), ili srce moe
potpuno prestati kucati (srani arrest - zastoj srca). Kod osoba koje ve boluju od
sranih bolesti rizik delovanja anafilakse na srce je vei. Iako je ubrzan rad srca, zbog
niskog krvnog pritiska. Kod ljudi koji pate od anafilakse moe se pojaviti sporo
kucanje srca (bradikardija), propraeno niskim krvnim pritiskom. 2 Osoba moe
oseati oamuenost ili moe izgubiti svest zbog pada krvnog pritiska. Do ovog
niskog pritiska moe doi zbog irenja krvnih sudova (distributivni ok) ili
otkazivanja srane radnje (kardiogeni ok). U rijetkim sluajevima, vrlo nizak krvni
pritisak moe biti jedini znak anafilakse.

2.4. Ostali simptomi

Simptomi eludaca i crijeva mogu ukljuivati greve u trbuhu, proliv i
povraanje. Osoba moe biti konfuzna, moe izgubiti kontrolu nad beikom, a moe
oseati i bol u karlici koja se manifesuje poput greva materice. Proirenje krvnih
sudova oko mozga moe uzrokovati glavobolje. Osoba takoe u ovakvim situacijama
je uznemirena jer ima osjeaj da umire.

2
Kombinacija sporog sranog ritma i niskog krvnog pritiska poznata je kao Bezold-Jarischev refleks.

5
 3. Uzroci

Anafilaksu moe prouzrokovati reakcija tela na gotovo svaku stranu supstancu.

Uobiajni pokretai su izmeu ostalog otrov od uboda ili ugriza insekta, hrana i
lekovi. Prehrambene namirnice najei su pokreta kod dece i mlaih osoba. Lekovi
i ubodi i ugrizi insekata uobiajniji su pokretai kod starijih ljudi. Manje esti uzroci
ukljuuju fizike uzronike, bioloke agense (npr. sperma), lateks, hormonske
promene, prehrambene aditive (kao to su mononatrijev glutamat 3 i bojila za hranu),
te lekove koji se nanose na kou (lokalna primena). Vebanje ili temperatura (visoka
ili niska) takoer mogu podstaknuti anafilaksu tako to podstiu oslobaanje
hemijskih supstanci iz odreenih stanica tkiva (poznatih kao mastociti), koje zatim
uzrokuju alergijsku reakciju. Anafilaksa uzrokovana vebanjem esto je povezana i s
konzumiranjem odreenih namirnica. Ako se anafilaksa javi tokom primanja
anestezije, najei uzroci su neki lekovi kojima se uzrokuje paraliza
(neuromuskularni blokatori), antibiotici i lateks. U 32-50% sluajeva uzrok je
nepoznat (idiopatska anafilaksija).

3.1. Hrana
Mnoge namirnice mogu pokrenuti anafilaktiku reakciju, ak i kad se hrana uzima
po prvi put. U zapadnim kulturama najei uzroci su konzumiranje ili kontakt s
kikirikijem, penicom, oraastim plodovima, koljkama, ribom, mlekom i jajima. Na
Bliskom istoku est je pokreta sezam. U Aziji anafilaksu esto uzrokuju ria. Teki
sluajevi obino su posledica konzumiranja hrane, no neke osobe imaju ozbiljnu
reakciju i kad pokreta samo dotakne neki deo tela. Deca mogu "prerasti" svoje
alergije. Do dobi od 16 godina, 80% djece s anafilaksom na mleko ili jaja i 20% s
jednim sluajem anafilakse na kikiriki mogu jesti ove namirnice bez problema.

3.2. Lekovi
Svaki lek moe izazvati anafilaksu. Najei su pokretai -laktamski antibiotici
(kao to je penicilin), a zatim aspirin i nesteroidni protuupalni lekovi (NSAID). Ako

3
Mononatrijev glutaminat (ponekad i natrijev glutamat) je prehrambeni aditiv, oznaavan kao E 621.

6
je osoba alergina na jedan od NSAID lekova obino moe koristiti neki drugi, bez
izazivanja anafilaksije. Ostali esti uzroci anafilakse su hemoterapija, vakcine,
protamin (nalazi se u spermi), te lekovi na bazi bilja.
Uestalost reakcija na lekove delom zavisi o tome koliko esto se lek daje, a delom
i o nainu na koji lek deluje u telu. Anafilaksa na peniciline ili cefalosporine javlja se
tek nakon to se ovi veu za proteine u telu, a neki se veu lake od
drugih. Anafilaksa na penicilin javlja se na svakih 2.000 do 10.000 leenih osoba.
Smrt se belei u manje od jedne na svakih 50.000 leenih osoba. Anafilaksa na
aspirin i nesteroidne protivupalne lekove javlja se otprilike u jedne na svakih 50.000
osoba. Ako neko ima reakciju na peniciline, rizik od reakcije na cefalosporine je vei,
ali je jo uvijek manji od 1:1000. Stariji lekovi koji su se koristili za poboljanje
rendgenskih slika (radiokontrastna sredstva) izazivali su reakcije u 1% sluajeva.

3.3. Otrov
Otrov od uboda ili ugriza insekata kao to su pele i ose (Hymenoptera 4)
ili stenice (Triatominae 5) moe uzrokovati anafilaksu. Ako osoba ima istoriju
reakcije na otrov, i to jae od tek lokalne reakcije oko mesta uboda, ima vei rizik za
anafilaksu u budunosti. Meutim, polovina ljudi koji umiru od anafilakse nisu imali
prethodnu proirenu (sistemsku) reakciju.

3.4. Uzronici rizika

Osobe s atopijskim bolestima poput astme, ekcema ili alergijskog rinitisa, podleu
poveanom riziku od anafilakse na hranu, lateks i radiokontrastna sredstva. Te osobe
nemaju vei rizik od reakcije na lekove u injekcijama ili ubode insekata. Jedno
ispitivanje dece s anafilaksom pokazalo je da je 60% njih imalo prethodnih atopijskih
bolesti. Vie od 90% dece koja umiru od anafilakse boluje od astme. Osobe koje pate
od poremeaja uzrokovanih prevelikim brojem mastocita u tkivu (mastocitoza) ili
osobe vieg imovinskog statusa u rizinijoj su grupi. to je vie vremena prolo od
poslednje izloenosti alergenu koji je izazvao anafilaksu, to je manji rizik od nove
reakcije.

4
Hymenoptera (opnokrilci) su red malih do velikih insekata kojima telo nikad nije spljoteno.
5
Heteroptera (raznokrilci) su podred malih do velikih, veinom spljotenih insekata reda polukrilaca kojima
su su prednja krila gornjim delom hitinizirana, donjim opnasta i prave tzv. polupokrilje.

7
 4. Dijagnoza

Anafilaksa se dijagnostifikuje izgledom klinike slike. Ako se u roku od nekoliko

minuta/sati nakon izloenosti alergenu javi jedno od sledea tri stanja, vrlo je
verovatno da osoba ima anafilaksu:

1. Zahvaenost koe ili sluznice tkiva plus ili tekoe s disanjem ili nizak
krvni pritisak
2. Dva ili vie od sledeih simptoma:
a. Zahvaenost koe ili sluznice
b. Respiratorni problemi
c. Nizak krvni pritisak
d. Gastrointestinalni simptomi

3. Nizak krvni pritisak nakon izloenosti poznatom alergenu.

Ako osoba loe reaguje na ubod insekta ili na lek, za dijagnostifikovanje anafilakse
mogu biti korisni krvni testovi na triptazu ili histamin (koje otputaju mastociti).
Meutim, ovi testovi nisu od velike koristi ako je uzrok hrana ili ako osoba ima
normalan krvni pritisak, a na osnovu njih ne moe se iskljuiti dijagnoza anafilakse.

4.1. Klasifikacija
Tri su osnovne klasifikacije anafilakse:
-
Anafilaktiki ok - nastaje kad doe do irenja krvnih sudova po celom telu, to
uzrokuje pad krvnog pritiska na vrednosti koje su najmanje 30% nie od
uobiajene vrednosti pritiska kod odreene osobe, ili 30% ispod standardnih
vrednosti.
- Bifazna anafilaksa - dijagnostifikuje se kad se simptomi ponove u roku od 1-72
sata a da osoba nije imala novi kontakt s alergenom koji je uzrokovao prvu
reakciju. U nekim ispitivanjima tvrdi se kako se u ak 20% sluajeva anafilakse
radi o bifaznoj anafilaksi. Ako se simptomi vrate, to obino biva u roku od 8
sati. Druga reakcija lei se na isti nain kao i izvorna anafilaksa.
8
 Pseudoanafilaksija ili anafilaktoidne reakcije - stariji nazivi za anafilaksu koja nije
uzrokovana alergijskom reakcijom nego oteivanjem mastocita (degranulacija
mastocita). Sadanji naziv koji koristi Svetska alergoloka organizacija je non-
immune anaphylaxis. 6

4.2. Alergoloka testiranja

Alergoloka testiranja mogu pomoi u pronalaenju uzroka anafilakse kod neke

osobe. Postoje koni alergijski testovi (npr. "patch" testovi) za odreene namirnice i
otrove. Krvni testovi na specifina antitela mogu biti korisni za potvrdu alergija na
mleko, jaja, kikiriki, oraasto voe i ribu. Krvni testovi mogu potvrditi alergije na
penicilin, ali ne postoje koni testovi za druge lekove.

Slika 2: Alergijsko
testiranje na koi

4.3. Diferencijalna dijagnoza

Ponekad moe biti teko razlikovati anafilaksu od astme, nesvestice zbog
nedostatka kiseonika (sinkopa) i napada panike. Osobe sa astmom obino nemaju
svrab ili eludane ili crevne simptome. Kad se neka osoba onesvesti, koa je bleda i
bez osipa. Osoba koja ima napad panike moe imati crvenilo koe. Ostala stanja koja
mogu imati sline simptome su trovanje nakon konzumiranja pokvarene ribe.

4. Terapija

6
Non-immune anaphylaxis (engl.) - neimunosna anafilaksija

9
 Anafilaksa je hitan medicinski sluaj koji moe zahtevati mere spaavanja ivota,
kao to su reavanje komplikacija na disajnim putevima, davanje kiseonika, velike
koliine rastvora intravenozno i pomno praenje. Adrenalin je lek prvog izbora. Uz
njega se esto koriste antihistaminici i steroidi. Nakon to se osoba vrati u normalu
potrebno je bolniko posmatranje od 2 do 24 sata, radi mogueg vraanja simptoma
ako osoba ima bifaznu anafilaksiju.

4.1. Adrenalin
Adrenalin (epinefrin) je primarni lek za anafilaksu. Ne postoji niti jedan razlog
zbog kojeg se ne bi mogao koristiti (nema apsolutne kontraindikacije). Preporuuje se
da se rastvor adrenalina ubrizga u mii srednjeg dela anterolateralnog podruja
bedra im se posumnja na anafilaksu. Ako osoba zadovoljavajue ne reaguje na
leenje injekcija se moe ponavljati svakih 5 do 15 minuta. Druga doza potrebna je u
16 do 35% sluajeva. Retko su potrebne vie od dve doze. Prednost se daje injekciji u
mii (intramuskularno) nad potkonom injekcijom (supkutano), jer u ovom
poslednjem sluaju lek se moe presporo apsorbovati. U manje probleme koje izaziva
adrenalin spadaju tremor, teskoba, glavobolje i lupanje srca.
Moe se dogoditi da adrenalin ne deluje u osoba koje uzimaju beta-blokatore. U
takvoj situaciji, ako adrenalin nije delotvoran, moe se intravenski dati glukagon.
Glukagon ima mehanizam delovanja koji ne ukljuuje -receptore.
Ako je potrebno, adrenalin se moe ubrizgati u venu (intravenska injekcija),
koristei razreen rastvor. Intravenski adrenalin meutim povezuje se s nepravilnim
otkucajima srca (aritmija) i sa sranim udarima (infarkt miokarda).

4.2. Dodatni lekovi

Uz adrenalin najee se koriste antihistaminici. Za njih se veruje da su delotvorni
na osnovu teorijskog zakljuivanja, no postoji vrlo malo dokaza da su antihistaminici
stvarno uinkoviti u leenju anafilaksije. Cochrane analiza 2007. nije pronala
nijednu studiju dovoljno dobru za preporuku. Ne veruje se da antihistiminici imaju
uinka na nakupljanje tenosti ili na spazme disajnih puteva. Kortikosteroidi
verovatno nee imati dejstva ako osoba upravo ima anafilaktiku epizodu. Mogu se
koristiti u nadi smanjenja rizika od bifazne anafilaksije, ali njihovo delovanje u

10
spreavanju budue anafilakse je neizvesna. Salbutamol, koji se daje putem
inhalatora (nebulizatora), moe biti delotvoran kad adrenalin ne uklanja simptome
bronhospazma. Metilensko plavilo primenjuje se kod osoba koje ne reaguju na ostale
mere jer moe opustiti glatke miie.

4.3. Postupak zbrinjavanja pacijenta:

- Lekar - prati vitalne funkcije, ordinira terapiju, zapoinje reanimaciju
- Sestra 1 (koja testira) - zapoinje s primenom terapije (npr. adrenalin, infuzija)
- Sestre 2 i 3 - nastavljaju primenu terapije (antihistaminik, kortikosteroid,
bronhodilatator itd.)
- Sestra 4 (ili 3, ako nema 4) - belei primenjenu terapiju i vreme, zove potrebne
specijaliste

Prilikom zbrinjavanja pacijenta, terapija se sastoji od sledeeg:

1. Adrenalin
blaa reakcija: 0.3-0.5ml (nerazrijeen) i.m. - pp ponoviti nakon 5-20 min.
teka reakcija: 5ml (razrijeen: 1 amp. + 9 ml FO) i.v. polagano uz
monitoring pp. Ponoviti nakon 5-10 min.
2. Kiseonik
8-10 L/min. putem nosnog katetera
3. Klorpiramin (Synopen)
1 amp. i.m. ili polagano i.v.
4. Na-metilprednizolonsukcinat (Solu-Medrol)
60-125 mg i.v.
5. Aminofilin (Aminophyllinum)
1 amp. u 250 ml FO i.v. polagano
6. Ranitidin (Peptoran)
1-2 amp. i.v.

11
 7. Metoklopramid (Reglan) ili tietilperazin (Torecan)
1 amp. i.v.
8. Dopamin (Dopamin Admeda)
ako nema odgovora na primenu rastvora i adrenalina
2-20 g/kg/min.
200 mg u 500 ml 5%-tne glukoze
9. Dobutamin (Dobutamin Admeda)
2.5-10 g/kg/min.
250 mg u
10. F.O., Ringerova otopina
1-2 L i.v. brza infuzija
11. Hidroksietil-krob (HAES-steril)
500 ml i.v.
12. Glukagon (GlucaGen HypoKit)
kod anafilakse izazvane antagonistima beta adrenergikih receptora,
bradikardija
1-5 amp. i.v. u bolusu, kasnije infuzija 1 amp. na sat
13. Atropin-sulfat (Atropini sulfas)
uz glukagon
0.3-0.5 mg i.v. - pp ponavljati svakih 10 min. do ukupno 2 mg

5. Prevencija

Osobama koje su u opasnosti od anafilakse preporuuje se da imaju "akcijski plan"

za alergiju. Roditelji bi trebali obavestiti kole o alergiji svoje dece i o tome to
uiniti u hitnom sluaju anafilaktike reakcije. Akcijski plan obino ukljuuje

12
preporuku noenja narukvice s medicinskim upozorenjem, te savetovanje o tome
kako izbegavati alergene.
Za odreene alergene postoji leenje kojim se smanjuje osetljivost organizma na
supstancu koja uzrokuje alergijsku reakciju (alergenska imunoterapija). Ova vrsta
terapije moe spreiti budue epizode anafilakse. Pokazalo se da je viegodinja
potkona hiposenzibilizacija delotvorna protiv uboda insekata, a oralna
hiposenzibilizacija delotvorna je kod mnogih alergija na hranu.

6. Zakljuak

13
 Uloga osoblja slube hitne medicinske pomoi u tretmanu anafilaktikih reakcija
je nesumnjivo velika, jer osoblje HMP predstavlja prvu liniju u ouvanju ivota i
zdravlja oboljelih.

Anafilaktiki ok, iako ne tako esta situacija, veoma je teko stanje i brzo
prepoznavanje, reagovanje i temeljan pristup su kljuni faktori u leenju tog stanja.
Reakcija prehospitalnih jedinica predstavlja kljuni faktor u reavanju ovih stanja, pa
i samim tim ivoti unesreenih zavise od brzine delovanja HMP. Ozbiljan, temeljan,
brz i efikasan pristup umnogome e poboljati rezultate u leenju anafilaktikog
oka.

7. Literatura

14
 1. Knjiga Zdravstvena nega (Biljana Putnikovi, Milan Terezi, Sanja Mazi,
Mirjana Alimpi, Slavko Markovi)
2. https://hr.wikipedia.org/wiki/Anafilaksija

Zapaanja mentora:

____________________________________________________________________
____________________________________________________________________
____________________________________________________________________
____________________________________________________________________
____________________________________________________________________
____________________________________________________________________
____________________________________________________________________
____________________________________________________________________

15
____________________________________________________________________
____________________________________________________________________
___________________________________.

Ocena maturskog rada : ______________ ( __ )

Pitanja za usmenu odbranu i prezentaciju maturskog rada:

________________________________________________________________
________________________________________________________________
________________________________________________________________

Ocena usmene odbrane i prezentacije maturskog rada: ______________ ( __ )

KONANA OCENA MATURSKOG RADA: ______________ ( __ )

Komisija:
1. _____________________
2. _____________________
3. _____________________

MENTOR:
_______________________

16