16.

децем ар
16. децем ар (16.12.) је 350. дан године по грегоријанском календару (351. у преступној години). До краја године има још 15
дана.

Садржај
Догађаји
Рођења
Смрти
Празници и дани сећања
Види још
Референце

Догађаји
1598. — Корејска морнарица адмиралаЈи Сан-шина је поразила јапанску
флоту у ици у Норјаншком мореузу. децем ар
1653. — Вођа енглеских парламентариста у грађанском рату против П У С Ч П С Н
монархиста Оливер Кромвел проглашен доживотним лордом протектором
Енглеске, Шкотске и Ирске. 1
1689. — Парламент Енглеске је усвојио Повељу о правима. 2 3 4 5 6 7 8
1773. — Незадовољна високим увозним царинама и ританском 9 10 11 12 13 14 15
колонијалном влашћу, група америчких колониста, маскирана у Индијанце, 16 17 18 19 20 21 22
у Бостонској луци са једног ританског рода у море по ацала сандуке
чаја. Тај догађај, касније назван "Бостонска чајанка", наговестио Амерички 23 24 25 26 27 28 29
рат за независност, започет 1775. 30 31
1835. — У великом пожару који је захватио Њујорк уништено 600
грађевина.
1838. — Бури су се током Велике сео е суко или с племеном Зулу и у ици на Крвавој Реци по или 3.000
припадника тог племена.
1885. — У Сарајеву почео да излази српски књижевни лист "Босанска вила"
1916. — Група руских племића предвођена Феликсом Јусуповим је у ила мистика и пустолова Григорија
Распућина.
1920. — У једном од најтежих земљотреса у свету у кинеској провинцији Гансу погинуло око 180.000 људи.
1934. — Пуштен у сао раћај први еоградски друмски мост преко Саве, назван „Земунски мост краља
Александра“. Дигнут у ваздух у априлу 1941, а на месту висећег моста 1957. подигнут мост незванично
назван Бранков мост.
1944. — Немци у Другом светском рату у Арденима про или америчке линије од ране и почели
контраофанзиву на Западном фронту. У ор ама окончаним немачким поразом савезници изгу или 77.000
војника, а Немци 130.000.
1949. — Вођа ор е за независност Ахмед Сукарно иза ран за првог председника Индонезије после стицања
независности земље од Холандије.
1960. — Два путничка авиона су се сударила у ваздуху з ог густих о лака изнад Статен Ајланда, при чему су
погинуле 134 осо е.
1966. — Савет ез едности Уједињених нација на предлог Велике Британије једногласно изгласао економске
санкције против режима еле мањине у Родезији.
1971. — Пакистанске трупе предале се индијској војсци и Осло одилачкој армији Источног Бенгала. Тиме
окончан Индијско-пакистански рат и сачувана независност нове државе Бангладеш, прокламоване у марту
1971.
 1993. — Шест земаља-чланица Европске уније, односно Уједињено Краљевство, Немачка, Француска,
Италија, Холандија и Данска, упркос противљењу Грчке, признало Бившу Југословенску Репу лику
Македонију.
1995. — Савет ез едности УН дао снагама НАТО овлашћење да преузму надлежност над мировним
операцијама у Босни и Херцеговини. Тиме је окончана мисија УНПРОФОР-а и створени правни услови да
НАТО почне мисију надгледања спровођења мира у Босни.
1997. — Петнаест косовских Ал анаца оптужених за тероризам и припадност илегалној организацији
Осло одилачка војска Косова осуђено у Приштини на казне затвора од четири до 20 година.
2001. — Први амерички род од 1962, када су САД увеле ем арго против Ку е, стигао у луку у Хавани,
носећи око 500 тона смрзнуте хране.
2002. — Пред Три уналом у Хагу почела тродневна расправа о пресуди ившој председници Репу лике
Српске Биљани Плавшић, која је признала кривицу за злочине против човечности током рата у БиХ.

Рођења
1485. — Катарина од Арагона, шпанска принцеза, прва од шест жена енглеског краља Хенрија VII.
1515. — Афонсо де Ал укерк, португалски племић и поморски официр.
1742. — Ге хард Ле ерехт фон Блихер, пруски фелдмаршал.
1775. — Џејн Остин, енглеска књижевница.
1770. — Лудвиг ван Бетовен, немачки композитор. († 1827.)
1882. — Золтан Кодаљ, мађарски композитор и музиколог.
1888. — Александар I Карађорђевић, југословенски краљ. († 1934.)
1889. — Ноел Ковард, енглески писац, песник, глумац и певач.
1901. — Маргарет Мид, америчка књижевница.
1917. — Артур Ч. Кларк, енглески писац.
1938. — Лив Улман, шведска фимска и позоришна глумица, режисер и сценариста.
1938. — Вера Чукић, српска глумица
1945. — Жељко Бе ек, југословенски музичар.
1946. — Бени Андерсон, шведски музичар.
1959. — Драган Здравковић, југословенски атлетичар.
1964. — Хајке Дрекслер, немачка атлетичарка.
1966. — Денис Вајс, енглески фуд алер.
1967. — Миранда Ото, аустралијска глумица.
1969. — Живојин Јушкић, српски фуд алер и тренер.
1979. — Данијел Нарцис, француски рукометаш.
1983. — Доминик Клајн, немачки рукометни репрезентативац.
1988. — Матс Хумелс, немачки фуд алер.

Смрти
714. — Пипин Хересталски, франачки мајордом и један од оснивача династије Каролинга.
1687. — Вилијем Пети, енглески економиста, творац теорије о радној вредности.
1853. — Јохан Питер Хазенклевер, немачки сликар. (* 1810.)
1859. — Вилхелм Грим, немачки књижевник и филолог. (* 1786.)
1921. — Камиј Сен-Санс, француски композитор, пијаниста, оргуљаш, диригент и музички писац.
1931. — Димитрије Руварац, српски историчар и свештеник.
1944. — Глен Милер, амерички џез-музичар
1955. — Милан Вујаклија, српски лексикограф.
1965. — Вилијам Маугхам, енглески писац.

Празници и дани сећања

Српска православна црква данас прославља

Свети пророк Софонија

Преподо ни Јован Ћутљиви
Види још
Списак датума Списак векова
Списак година Списак миленијума
Списак деценија

Референце
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=16._децем ар&oldid=15684281“

Ова страница је последњи пут уређена на датум 16. децем ар 2017. у 06:27 ч.

Текст је доступан под лиценцом Кријејтив комонс Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за више информација.