You are on page 1of 15

1

УПУТСТВО ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПОСТУПКА


ЛЕГАЛИЗАЦИЈЕ ОБЈЕКАТА
Захтев за легализацију подноси се за објекте који су до дана ступања на снагу Закона, односно до
11. септембра 2009. године:

1. изграђени, реконструисани или дограђени без грађевинске дозволе, односно без одобрења
за изградњу;
2. на којима је приликом изградње одступљено од издате грађевинске дозволе, односно
одобрења за изградњу и потврђеног главног пројекта;
3. који су изграђени, односно који се користе на основу привремене грађевинске дозволе.

Власници бесправно изграђених објеката, односно делова објеката који су поднели пријаву за
легализацију по раније важећем Закону у прописаним роковима немају обавезу подношења
поновног захтева, већ се та пријава сматра захтевом у смислу овог Закона. Раније важећи закон је
Закон о планирању и изградњи (''Службени гласник Републике Србије'', бр. 47/2003 и 34/2006). По
одредбама овог закона рок за подношење пријаве за легализацију је био 13. новембар 2003. године,
с тим да је изменама Закона рок продужен до 26. октобра 2006. године.
Обавезу подношења захтева за легализацију имају власници бесправних објеката, односно делова
објеката, који су по раније важећем закону поднели пријаву, односно захтев за легализацију,
уколико је:

1. надлежни орган обавестио подносиоца пријаве о условима за издавање одобрења за


изградњу, односно о документацији коју је дужан да приложи уз захтев, а подносилац није
поступио по том обавештењу у року који није могао бити дужи од 90 дана од дана пријема
истог;
2. пријава за легализацију одбачена;
3. захтев за легализацију одбачен или одбијен.

Рок за подношење захтева за легализацију је шест месеци од дана ступања на снагу закона, тако
да је крајњи рок за подношење захтева 11. март 2010. године.

Уколико је БРГП објекта до 800м2, захтев за легализацију (у даљем тексту: захтев) се подноси
надлежном органу градске општине на чијој територији се објекат налази.
Уколико је БРГП објекта преко 800м2, захтев се подноси Секретаријату за послове легализације
објеката Градске управе града Београда.

Седиште секретаријата је у улици Краљице Марије број 1 (зграда „Инекса“), XVI


спрат, а писарница Градске управе где се предају захтеви и други поднесци је у
ул. 27. марта бр. 43-45, приземље.
Формулари захтева се налазе на шалтерима општина и Секретаријата за послове легализације.

Све информације за објекте чија је БРГП до 800м2 грађани могу добити на следеће
2

бројеве телефона:

Градска општина Стари град; Одељење за грађевинске послове 322-22-09 (8-15.30 часова)

Градска општина Врачар; Услужни центар 3081-403 (8.30-16 часова)

Градска општина Земун; Одељење за грађевинске и комуналне послове: стари захтеви


3778-527, нови захтеви 3778-524 (8-16 часова)

Градска општина Нови Београд; Одељење за грађевинске и комуналне послове 311-5007


(8-16 часова)

Градска општина Раковица; Услужни центар 3051-700 (8-16 часова)

Градска општина Чукарица; Одељење за грађевинске и комуналне послове 3052-453 (8-16


часова)

Градска општина Вождовац; Одељење за грађевинско комуналне и стамбене послове


2458-258 (8-16 часова)

Градска општина Савски венац; Одељење за грађевинске и комуналне послове 2061-812


(8-16 часова)

Градска општина Звездара; Одељење за грађевинске послове 3405-741 (8-16 часова)

Градска општина Палилула; Одељење за грађевинске и комунално-стамбене послове


3236-221 лок. 220, 155 (8-16 часова)

Градска општина Барајево; Одсек за грађевинске послове 8301-382 (8-16 часова)

Градска општина Гроцка; одељење за комунално-стамбене и грађевинске послове 8500-


413 лок.307 (7.30–16.30 часова)

Градска општина Лазаревац; Одељење за урбанизам и грађевинске послове 8120-686 (8-


15 часова)

Градска општина Младеновац; Услужни центар 8231-260 лок. 131 (8-16 часова)

Градска општина Обреновац; Одсек за комуналне послове и легализацију 8726-475 (8 до


16 часова)

Градска општина Сопот, Одсек за урбанистичко-грађевинске и комунално-стамбене


послове 8251-293 (7-15 часова)

Градска општина Сурчин; Одсек за грађевинске и комунално-стамбене послове 8443-767


3

лок.119 (8-16 часова)

Све информације за објекте чија је БРГП преко 800м2 грађани могу добити на следеће
бројеве телефона:

За подручје градских општина Стари град, Савски венац, Врачар и Звездара 3376-090

За подручје градских општина Чукарица и Вождовац 3376-345

За подручје градских општина Палилула и Раковица 3376-346

За подручје градских општина Нови Београд, Земун, Барајево, Гроцка, Младеновац,


Лазаревац, Обреновац, Сопот и Сурчин 3376-103

Напомена: Приликом предаје, захтев не мора бити комплетан. Важно је да се захтев поднесе
до рока предвиђеног Законом, односно 11. марта 2010. године.

Предмет легализације могу бити објекти који су до 11. септембра 2009. године укровљени, са
постављеном спољном столаријом и са изведеним разводом унутрашњих инсталација које
омогућавају његово прикључење на спољну мрежу инфраструктуре.

Предмет легализације могу бити и објекти на којима су изведени груби грађевински радови са
формираним конструктивним склопом (објекат поседује носеће елементе: темељ, зидове или
армирано бетонске зидове са армиранобетонском таваницом), али на којима није постављена
спољна столарија, нису изведени разводи унутрашњих инсталација, ни завршни радови
(фасадерски, подополагачки, столарски и сл.), ако су радови на изградњи обустављени на основу
акта надлежног инспекцијског органа, пре ступања на снагу Закона.

Предмет легализације не могу бити:

1. објекти изграђени, односно реконструисани или дограђени без грађевинске дозволе на


земљишту неповољном за грађење или на земљишту изузетно неповољном за грађење,
уколико подносилац захтева није обезбедио одговарајући доказ да је тај објекат стабилан и
да не угрожава стабилност терена;
2. објекти изграђени односно реконструисани или дограђени без грађевинске дозволе од
материјала који не обезбеђује трајност и сигурност објекта;
3. објекти изграђени односно реконструисани или дограђени без грађевинске дозволе на
површинама јавне намене односно земљишту планираном за уређење или изградњу јавних
објеката или јавних површина, за које се утврђује јавни интерес у складу са Законом о
експропријацији, осим ако је тај објекат у функцији јавне намене;
4. објекти изграђени, односно реконструисани или дограђени без грађевинске дозволе у зони
заштите I степена природног добра, односно у I зони заштите културног добра;
4

5. објекти изграђени, односно реконструисани или дограђени без грађевинске дозволе у II


степену заштите природног добра, осим уколико су изграђени пре доношења акта о
стављању тог природног добра под заштиту или су изграђени из средстава буџета
Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, односно
средстава правних лица чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно
јединица локалне самоуправе;
6. објекти изграђени, односно реконструисани или дограђени без грађевинске дозволе у III
степену заштите природног добра, осим уколико су изграђени пре доношења акта о
стављању тог природног добра под заштиту, или су изграђени у складу са вредностима,
потенцијалима и капацитетима заштићеног простора, у складу са принципима одрживог
развоја, о чему се подноси доказ од надлежног органа односно организације која се бави
пословима заштите природног добра;
7. објекти изграђени, односно реконструисани или дограђени без грађевинске дозволе у зони
заштите културног добра од изузетног значаја и зоне заштите културних добара уписаних у
Листу светске културне и природне баштине, уколико надлежни орган односно организација
која се бави пословима заштите културних добара не утврди могућност легализације
предметног објекта са аспекта заштите културног добра;
8. објекти изграђени, односно реконструисани или дограђени без грађевинске дозволе са
наменом која је у супротности са претежном наменом у тој зони, према важећем
урбанистичком плану;
9. објекти изграђени, односно реконструисани или дограђени без грађевинске дозволе на
удаљености од суседног објекта која је мања од удаљености прописане Одлуком о условима
у погледу висине и удаљености од суседног објекта у поступку накнадног издавања
грађевинске и употребне дозволе, односно чија је висина већа од висине прописане
наведеном Одлуком.

У зависности од врсте објекта који је предмет легализације, прописана је и документација коју је


потребно приложити. Закон разликује следеће врсте објеката:

1. ПОРОДИЧНИ СТАМБЕНИ ОБЈЕКТИ ДО 100м2 И СТАМБЕНИ ОБЈЕКТИ ПРЕКО 100м2 СА


ЈЕДНИМ СТАНОМ
2. СТАМБЕНИ ОБЈЕКТИ СА ВИШЕ СТАНОВА (стамбени објекат са више станова јесте
стамбени објекат који се састоји од два или више станова), СТАМБЕНО-ПОСЛОВНИ
ОБЈЕКТИ, ПОСЛОВНИ И ПРОИЗВОДНИ ОБЈЕКТИ
3. ОБЈЕКТИ ЗА КОЈЕ ЈЕ ИЗДАТО ОДОБРЕЊЕ ЗА ИЗГРАДЊУ ПО ПРОПИСИМА КОЈИ СУ
ВАЖИЛИ ДО ДАНА СТУПАЊА НА СНАГУ ЗАКОНА, А НА КОЈИМА ЈЕ ПРИЛИКОМ
ИЗГРАДЊЕ ОДСТУПЉЕНО ОД ОДОБРЕЊА ЗА ИЗГРАДЊУ И ПОТВРЂЕНОГ ГЛАВНОГ
ПРОЈЕКТА.
4. ПОМОЋНИ ОБЈЕКТИ (објекат који је у функцији главног објекта, а гради се на истој парцели
на којој је саграђен главни стамбени, пословни или објекат јавне намене – гараже, оставе,
септичке јаме, бунари, цистерне за воду и сл.);
5. ОБЈЕКТИ ИЗГРАЂЕНИ ИЗ СРЕДСТАВА БУЏЕТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, АУТОНОМНЕ
ПОКРАЈИНЕ, ОДНОСНО ЈЕДНИЦЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ, ОДНОСНО ПРАВНИХ ЛИЦА
ЧИЈИ ЈЕ ОСНИВАЧ РЕПУБЛИКА СРБИЈА, АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА, ОДНОСНО
ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ и
5

Документација која је прописана Законом и Правилником, односи се на:

• I имовинско-правни основ;
• II техничку документацију и фотографије објекта;
• III доказ о уплати административне таксе;
• IV доказ о уређењу међусобних односа са организацијом која уређује грађевинско
земљиште.

I ИМОВИНСКО-ПРАВНИ ОСНОВ

Уз захтев за легализацију подноси се Извод из земљишних књига (за територију града за коју није
устројен катастар непокретности), односно Препис листа непокретности, као доказ да подносилац
захтева има право својине, односно право закупа, односно право коришћења на грађевинском
земљишту, односно право својине на објекту (члан 22. Правилника).

Поред доказа о праву својине, закупа, односно коришћења на грађевинском земљишту, односно
праву својине на објекту, као доказ о решеним имовинско-правним односима на грађевинском
земљишту сматра се и:

- за објекат изграђен на земљишту у својини другог лица - правоснажна судска одлука


којом је утврђено право својине на земљишту, коју власник земљишта прибавља у складу са
прописима о својинским односима (Закон о основама својинско-правних односа);

- за објекат изграђен на грађевинском земљишту:

1. Уговор о преносу права коришћења, односно куповини земљишта, који је


закључен до 13. маја 2003. године, између тадашњег корисника земљишта и
подносиоца захтева и који је оверен код надлежног суда;
2. Уговор о куповини објекта, или објекта у изградњи, закључен између власника,
односно корисника земљишта и подносиоца захтева, који је оверен код надлежног
суда;
3. Уговор о суинвестирању изградње објекта закључен између власника, односно
корисника земљишта и подносиоца захтева, који је оверен код надлежног суда;
4. Правоснажно решење о наслеђивању;
5. Правоснажно решење о статусној промени привредног друштва из кога се на
неспоран начин може утврдити правни континуитет подносиоца захтева.

Уколико се подноси захтев за легализацију изведених радова на припајању или претварању


заједничких просторија у стан, односно пословни простор, односно надзиђивању стамбене
зграде, подносилац захтева прилаже Извод из земљишних књига, односно Препис листа
6

непокретности или акт Јавног предузећа „Градско стамбено“ са уписаним власницима и површинама
станова, уговор закључен са стамбеном зградом (скупштина или савет стамбене зграде, коју
заступа председник), оверен код надлежног суда. Уговор се закључује на основу одлуке скупштине
(савета) стамбене зграде и сагласности власника станова и других посебних делова зграде којима
припада више од половине од укупне површине станова и других посебних делова зграде, у складу
са Законом о одржавању стамбених зграда.

Уколико се подноси захтев за легализацију изведених радова на доградњи објекта који је у


својини више лица, или изградњи објекта на грађевинском земљишту које је у својини,
односно коришћењу више лице, прилаже се сагласност свих власника објекта, односно
власника земљишта, односно сукорисника земљишта, у складу са Законом о основама својинско-
правних односа. Сагласност се оверава код надлежног суда.

Ако власник објекта изграђеног без грађевинске дозволе није уписан као носилац права коришћења
на грађевинском земљишту на коме је објекат изграђен, већ је као власник уписана Република
Србија, а корисник град Београд, градска општина, правно лице чији је оснивач Република Србија,
град Београд, односно градска општина, као и када је као носилац јавне својине на земљишту
уписана Република Србија или град Београд, а у поступку легализације надлежни орган утврди да
постоји могућност легализације, пре решавања имовинско-правних односа, односно давања
грађевинског земљишта у закуп непосредном погодбом власнику бесправно подигнутог објекта,
потребно је утврдити земљиште за редовну употребу објекта.

Захтев за доношење решења којим ће се утврдити земљиште за редовну употребу објекта и


формирање грађевинске парцеле, подноси се Секретаријату за имовинско-правне послове,
грађевинску и урбанистичку инспекцију градске управе града Београда (ул. 27. марта бр. 43-45) и уз
исти се прилаже Лист непокретности или Извод из земљишних књига за катастарску парцелу, копија
плана парцеле, катастарско-топографски план оверен од стране РГЗ-а и доказ да је надлежни орган
утврдио могућност легализације. Ово решење садржи све елементе потребне за формирање
грађевинске парцеле, а који захтев се подноси у Републичкок геодетском заводу. Након формирања
грађевинске парцеле подноси се захтев Секретаријату за имовинско-правне послове, грађевинску и
урбанистичку инспекцију градске управе града Београда, за давање земљишта у закуп непосредном
погодбом. Закупнина се одређује у висини тржишне вредности по 1м² земљишта, према процени
пореске управе Министарства финансија Републике Србије. По потписивању изјаве о прихватању
плаћања закупнине и констатације Комисије за давање грађевинског земљишта у закуп да су за то
испуњени услови, исти Секретаријат припрема предлог решења о давању грађевинског земљишта у
закуп који потписује Градоначелник града Београда. Решење се доставља Јавном
правобранилаштву које има право да у року од 30 дана покрене управни спор. У року од 30 дана од
правоснажности решења, подносилац захтева и Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу
Београда ЈП, Његошева 84, закључују уговор о закупу грађевинског земљишта који се оверава у
суду, након чега закупац земљишта плаћа порез и потом уговор о закупу, као имовинско-правни
основ доставља Секретаријату за послове легализације објеката.

II ТЕХНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА

Техничка документација коју је потребно поднети уз захтев за легализацију подноси се у зависности


7

од врсте објекта:

За породичне стамбене објекте до 100м2 и стамбене објекте преко 100м2 са једним станом
(члан 188. Закона, члан 10. Правилника), подноси се следећа техничка документација:

1. ФОТОГРАФИЈЕ ОБЈЕКТА
Фотографије објекта могу бити у боји или црно-беле, минималних димензија 100x150мм и
приказјују изглед објекта са уличне, дворишне и бочних страна (укупно четири фотографије)
у складу са чланом 9. Правилника. Ако се захтев за накнадно издавање грађевинске дозволе
односи на реконструкцију постојећег објекта, онда се достављају фотографије које приказују
реконструисани део објекта (споља и изнутра) и

2. ТЕХНИЧКИ ИЗВЕШТАЈ О СТАЊУ ОБЈЕКТА, ИНСТАЛАЦИЈА, ИНФРАСТРУКТУРНЕ


МРЕЖЕ И СПОЉЊЕГ УРЕЂЕЊА, израђен од стране привредног друштва, односно другог
правног лица уписаног у одговарајући регистар за обављање тих послова, који садржи
геодетски снимак објекта.

Геодетски снимак у одговарајућој размери, израђује овлашћено лице уписано у регистар за


обављање послова премера. Садржина геодетског снимка зависи од врсте објекта који је
предмет легализације. Геодетски снимак садржи нарочито:
1. уцртан објекат који је предмет легализације са најмање две тачке предње фасаде
објекта (Gauss-Krugerov координатни систем) и све остале постојеће објекте на парцели;
2. бруто развијену грађевинску површину основе објекта;
3. ознаку катастарске парцеле на којој се објекат налази;
4. спратност;
5. ознаке суседних катастарских парцела;
6. положаје објекта на суседним парцелама;
7. приказ положаја парцеле према странама света;
8. положај места прикључка;
9. трасе подземних инсталација и
10. апсолутне висинске коте.

Технички опис који је саставни део техничког извештаја између осталог садржи:
1. назив, односно име, презиме и адресу инвеститора;
2. име и презиме лица које је сачинило технички извештај са подацима о поседовању и
броју личне лиценце;
3. опис локације објекта са бројем катастарске парцеле, улицом и кућним бројем;
4. бруто развијену грађевинску површину објекта и објекта у основи;
5. нето корисну површину објекта, спратност, висину, намену објекта;
6. архитектонски опис са структуром, наменом простора и спецификацијом посебних
физичких делова објекта;
7. опис стања конструкције са закључком о уоченом квалитету извршених радова односно
о испуњености услова за и употребу објекта у погледу стабилности и сигурности;
8. опис и стање електроинсталација и доказ о прикључењу на спољну мрежу, односно
доказ о постојању бројила;
9. опис инсталација за грејање, тип грејања и начин прикључења на спољну мрежу;
8

10. опис и стање инсталација водовода и канализације и начин прикључења на спољну


мрежу;
11. скицу и табеларни приказ површина за сваки ниво по функционалним јединицама (јасно
одвојен и назначени пословни простор, заједничке просторије, производни простор и
сл.), и
12. изјаву о степену завршености и употребљивости објекта потписану од стране одговорних
пројектаната.
13. Када је предмет легализације објекат на коме су изведени груби грађевински радови са
формираним конструктивним склопом, а на коме није постављена спољна столарија,
нису изведени разводи унутрашњих инсталација, ни завршни радови, а његова изградња
је обустављена на основу акта надлежног инспекцијског органа до 11. септембра 2009.
године, технички извештај садржи и попис потребних радова на завршетку објекта.

За стамбене објекте са више станова (стамбени објекат који се састоји од два или више
станова), стамбено-пословне објекте, пословне и производне објекте (члан 189. Закона, члан
11. Правилника), подноси се следећа техничка документација:

1. ФОТОГРАФИЈЕ ОБЈЕКТА
Фотографије могу бити у боји или црно-беле, минималних димензија 100x150mm и приказују
изглед објекта са уличне, дворишне и бочних страна (укупно четири фотографије), уколико
објекат није једнострано или двострано узидан и

2. ЗАПИСНИК О ИЗВРШЕНОМ ВЕШТАЧЕЊУ О ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА УПОТРЕБУ


ОБЈЕКТА са спецификацијом посебних физичких делова, који садржи геодетски
снимак и ситуационо решење. Записник израђује привредно друштво, односно друго
правно лице уписано у одговарајући регистар за обављање тих послова.

Садржина ситуационог решења зависи од врсте објекта који је предмет легализације.

Ситуационо решење израђује одговорни пројектант у одговарајућој размери на основу


геодетског снимка парцеле (урађеног од овлашћеног лица уписаног у регистар за обављање
послова премера).

Ситуационо решење садржи:

1. Елементе прописане у члану 118. став 2. Закона: дужине појединих страна грађевинске
парцеле; висинске коте постојећег земљишта и нивелације; регулационе и грађевинске
линије са приказом постојећих и планираних објеката са спољним мерама, спратност
објекта са приказом завршне етаже или кровне конструкције са нагибом равни;
2. ознаку катастарске парцеле на којој се објекат налази;
3. ознаке суседних катастарских парцела;
4. положаје објеката на суседним катастарским парцелама;
5. приказ положаја парцеле у односу на стране света;
6. пешачке и колске саобраћајнице;
7. положај места прикључака;
9

8. трасе подземних инсталација и


9. апсолутне висинске коте.

Записник садржи:

1. Правилником прописану садржину техничког описа у оквиру техничког извештаја (назив,


односно име, презиме и адреса инвеститора, назив и адреса правног лица које је
сачинило записник са подацима о поседовању и броју личних лиценци лица која су
учествовала у изради записника, опис локације објекта са бројем катастарске парцеле,
улицом и кућним бројем, бруто развијену грађевинску површину објекта и објекта у
основи, нето корисну површину објекта, спратност, висину, намену објекта,
архитектонски опис са структуром, наменом простора и спецификацијом посебних
физичких делова објекта, опис стања конструкције са закључком о уоченом квалитету
извршених радова односно о испуњености услова за употребу објекта у погледу
стабилности и сигурности, опис и стање електроинсталација и доказ о прикључењу на
спољну мрежу, односно доказ о постојању бројила, опис инсталација за грејање, тип
грејања и начин прикључења на спољну мрежу, опис и стање инсталација водовода и
канализације и начин прикључења на спољну мрежу, скицу и табеларни приказ
површина за сваки ниво по функционалним јединицама);
2. Податке о условима фундирања, климатској зони, зони сеизмичности, уграђеним
материјалима, степену завршености објекта са посебним освртом на стање конструкције,
односно испуњености услова за употребу у погледу стабилности односно сигурности;
3. Изјаву о степену завршености, техничкој исправности и употребљивости објекта коју
потписује одговорни пројектант, односно друго овлашћено лице запослено у привредном
друштву, односно другом правном лицу које је израдило записник.
4. Када је предмет легализације објекат на коме су изведени груби грађевински радови са
формираним конструктивним склопом, а на коме није постављена спољна столарија,
нису изведени разводи унутрашњих инсталација, ни завршни радови, а његова изградња
је обустављена на основу акта надлежног инспекцијског органа до 11. септембра 2009.
године, онда технички извештај садржи и попис потребних радова на завршетку објекта.

За објекте комуналне инфраструктуре или подземне линијске инфраструктурне објекте


Записник о извршеном вештачењу о техничкој контроли исправности и испуњености услова
за употребу објекта, садржи и друге податке који су карактеристични за ту врсту објеката (извод из
катастра подземних инсталација, снимак трасе постојећег вода и др.).

Уколико одговорни пројектант или друго овлашћено лице запослено у привредном друштву, односно
другом правном лицу које израђује записник утврди да стање конструкције, односно квалитет
извршених радова у погледу стабилности односно сигурности није задовољавајући, или су у
међувремену промењени технички стандарди за ту врсту објеката, утврдиће предлог мера, односно
попис радова који се морају предузети пре издавања употребне дозволе, ако је предмет
легализације линијски инфраструктурни објекат, путни објекат (мост, тунел и др.) или објекат
комуналне инфрастурктуре.

За објекте за које је издато одобрење за изградњу по прописима који су важили до дана


10

ступања на снагу овог закона, на којима је приликом извођења радова одступљено од


издатог одобрења за изградњу и потврђеног главног пројекта (члан 192. Закона и чл. 13.-20.
Правилника) подноси се:

1. ПРОЈЕКАТ ИЗВЕДЕНОГ ОБЈЕКТА

Пројекат изведеног објекта је главни пројекат са изменама насталим у току грађења. Пројекат
изведеног објекта урађен за потребе легализације објекта подлеже техничкој контроли. О
извршеној техничкој контроли сачињава се извештај, који потписује одговорни пројектант (вршилац
техничке контроле), а исправност главног пројекта потврђује се на самом пројекту.
Пројекат изведеног објекта садржи: општи, текстуални и графички део.
Општи део пројекта садржи: насловну страну (са називом и локацијом објекта, називом пројекта и
датумом израде, називом - именом инвеститора и адресом инвеститора, нзивом и адресом
привредног друштва, односно правног лица које је израдило техничку документацију), податке о
инвеститору, врсти објекта, месту градње, податке о катастарској парцели, катастарској општини,
години изградње објекта, пројектанту (извод из регистра привредних субјеката и лиценца одговорног
пројектанта) и грађевинској вредности објекта.
Текстуални део пројекта садржи техничке извештаје о стању објекта, инсталација, инфраструктурне
мреже и спољнем уређењу. Технички извештај о стању објекта садржи: опис конструктивног
система, податке о условима фундирања, податке о климатској зони и зони сеизмичности, податке о
уграђеним материјалима, податке о степену завршености објекта и уоченом квалитету извршених
радова, са посебним освртом на стање конструкције, односно испуњености услова за употребу у
погледу стабилности односно сигурности. Ако су инсталације у објекту изведене према издатим
условима, односно сагласностима или уговору са јавним предузећем, односно надлежним органом,
не прилаже се пројекат тих инсталација. Исправност извршених радова верификује се извештајима
урађеним од стране овлашћених привредних друштава или других правних лица. Технички извештај
о стању постојеће инфраструктурне мреже садржи начин прикључења са доказом о испуњености
услова издатих од надлежних организација, односно привредних субјеката.
Графички део пројекта садржи ситуациони план, основе темеља, основе свих нивоа и крова,
карактеристичне пресеке и све изгледе објекта.
Ситуациони план који израђује одговорни пројектант у одговарајућој размери на основу геодетског
снимка парцеле (урађеног од овлашћеног лица уписаног у регистар за обављање послова премера),
поред елемената прописаних у чл.118. став 2. Закона, који се односе на ситуационо решење
(дужине појединих страна грађевинске парцеле, висинске коте постојећег земљишта и нивелације,
регулационе и грађевинске линије, са приказом постојећих објеката са спољним мерама, спратност
објекта са приказом завршне етаже или кровне конструкције са нагибима кровних равни, положај и
бројеве суседних катастарских парцела и назив улице) садржи и: ознаку катастарске парцеле на
којој се објекат налази, ознаке суседних катастарских парцела, положаје објеката на суседним
катастарским парцелама, приказ положаја парцеле у односу на стране света, пешачке и колске
саобраћајнице, положај места прикључака, трасе подземних инсталација и апсолутне висинске коте.

У СВИМ СЛУЧАЈЕВИМА У КОЈИМА ТО ПРОПИСУЈЕ ЗАКОН О ЗАШТИТИ ОД ПОЖАРА


ПОТРЕБНО ЈЕ НА ТЕХНИЧКУ ДОКУМЕНТАЦИЈУ ПРИБАВИТИ САГЛАСНОСТ МУП-а РЕПУБЛИКЕ
СРБИЈЕ - УПРАВЕ ЗА ПРОТИВПОЖАРНУ ЗАШТИТУ.

За помоћне објекте (члан 190. Закона и члан 22. Правилника), подноси се следећа техничка
11

документација:

1. ФОТОГРАФИЈЕ ПОМОЋНОГ ОБЈЕКТА и


2. СКИЦА (основа, изглед и пресек) и положај објекта на парцели, са назнаком површине и
спратности објекта и подацима о материјалу од кога је изграђен.

За објекте изграђене из средстава буџета Републике Србије, аутономне покрајине, односно


правних лица чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица
локалне самоуправе, подноси се следећа техничка документација:

1. ЗАПИСНИК О ИЗВРШЕНОМ ВЕШТАЧЕЊУ О ТЕХНИЧКОЈ ИСПРАВНОСТИ И


ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА УПОТРЕБУ ОБЈЕКТА, са спецификацијом посебних
физичких делова, који садржи ситуационо решење. Записник израђује привредно
друштво, односно друго правно лице уписано у одговарајући регистар за обављање тих
послова.

За објекте изграђене из средстава буџета Републике Србије, аутономне покрајине, односно правних
лица чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе
не подноси се доказ о уређењу међусобних односа са организацијом која уређује грађевинско
земљиште.

III - ДОКАЗ О УПЛАТИ АДМИНИСТРАТИВНЕ ТАКСЕ

IV - ДОКАЗ О УРЕЂЕЊУ МЕЂУСОБНИХ ОДНОСА СА ОРГАНИЗАЦИЈОМ КОЈА УРЕЂУЈЕ


ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ

Накнада за уређивање грађевинског земљишта утврђује се у зависности од намене објекта


који се легализује (становање, комерцилана делатност, производна делатност и објекти остале
намене), зоне у којој се налази објекат (Екстра зона, I екстра зона, I, II, III, IV, V, VI, VII, VIII и Зона
специфичних намена) и површине објекта.

Дефинисање врсте намена објекта одређено је Одлуком о мерилима за утврђивање накнаде за


уређивање грађевинског земљишта.

Зоне и границе зона дефинисане су Одлуком о одређивању зона на територији града Београда.

Накнада за уређивање грађевинског земљишта утврђује се према функционалном рангу мреже


инфраструктуре и обухвата:
- накнаду за магистралну мрежу (објекти инфраструктуре који су од утицаја на укупан
капацитет одговарајућег комуналног система);
- накнаду за примарну мрежу (објекти инфраструктуре који су од значаја за одређени део
територије и који повезују више делова града);
- накнаду за секундарну мрежу (објекти инфраструктуре који су од значаја за просторну
целину, налазе се у оквиру плана детањне регулације, а ван границе парцеле).
12

Накнада за уређивање грађевинског земљишта утврђује се у износима у дин/m² објекта-простора за


територију града Београда, који су одређени Одлуком о мерилима за утврђивање накнаде за
уређивање грађевинског земљишта. У оквиру дефинисане укупне накнаде, одређена је цена за
магистралну мрежу и јединствена цена накнаде за примарну и секундарну мрежу (у јединственој
цени учешће накнаде за примарну мрежу је 60%, а накнаде за секундарну мрежу је 40%). Учешће
појединих елемената инфраструктуре је: саобраћајнице 45%, канализација 35% и водовод 20%.

Приликом уговарања накнаде за уређивање грађевинског земљишта Дирекција ће умањивати


накнаду за објекте секундарне комуналне инфраструктуре изграђене средствима самодоприноса.
Подносилац захтева дужан је да достави потврду јединице локалне самоуправе, на чијој територији
је објекат изграђен, о финансирању мреже из средстава самодоприноса, као и доказ да је објекат
примљен на одрежавање од надлежног јавног комуналног предузећа.

У поступцима легализације предвиђена су следећа умањења накнаде:

1. За породичне стамбене објекте до 100m² (површина објекта обрачунава се као бруто


развијена грађевинска површина – збир површина свих надземних етажа објекта, мерених у
нивоу подова свих делова објекта – спољне мере ободних зидова, са облогама, парапетима
и оградама) и станове у стамбеним зградама, нето корисне површине стана до 100м2,
накнада за уређивање грађевинског земљишта се умањује за 60%, под следећим условима:

- уколико се уговор закључи са Дирекцијом за грађевинском земљиште и изградњу Београда


ЈП до 31. децембра 2010. године;
- уколико се ради о лицу које је изградњом објекта, односно куповином стана трајно решавало
своју стамбену потребу, што значи да подносилац захтева или члан његовог породичног
домаћинства (брачни друг, деца рођена у браку, ван брака, усвојена и пасторчад, који живе
са подносиоцем захтева у заједничком домаћинству) који има у својини другу непокретност
за становање на територији града Београда нема право на умањење.

Наведено умањење не односи се на пословни или други простор који је изграђен без грађевинске
дозволе и који се налази у породичном стамбеном објекту, а не користи се за становање.

Доказ да подносилац захтева и чланови његовог породичног домаћинства немају у својини другу
непокретност за становање на територији града Београда, доказује се изјавом подносиоца захтева
коју даје под пуном материјалном и кривичном одговорношћу, с тим што ће истинитост ове изјаве
проверавати надлежни орган управе и Дирекција.

2. За објекат укупне нето површине до 200m² и са максимално две стамбене јединице, чији је
власник физичко лице, накнада за уређивање грађевинског земљишта за стамбени простор
обрачунава се само у висини накнаде за магистралну и примарну мрежу. Ово умањење не
односи се на пословни простор или простор друге намене који се налази у објекту укупне
нето површине до 200m² и са максимално две стамбене јединице.

3. У случају легализације радова на адаптацији стана или радова на претварању заједничких


просторија у стамбени простор или припајању заједничких просторија стамбеном простору,
13

када је инвеститор ових радова физичко лице, ако се овим радовима формира стамбени
простор нето површине до 200m², рачунајући и стамбени простор коме се припаја
новоформирани стамбени простор, накнада се обрачунава само у висини накнаде за
магистралну и примарну мрежу.

4. Накнада за уређивање грађевинског земљишта не плаћа се у поступку легализације за


стамбене објекте нето површине до 200m² чији су власници физичка лица, изграђене
закључно са 1971. годином. Време изградње објекта доказује се уверењем Републичког
геодетског завода.

5. Накнада за уређивање грађевинског земљишта не плаћа се у поступку легализације за


помоћне објекте и то: шупе, амбаре, кошеве, сенике, пушнице, гараже за пољопривредне
машине, стаје за стоку, живинарнике и бунаре, изграђене у оквиру и за потребе
пољопривредних домаћинстава у VII и VIII зони.

Овако обрачуната накнада плаћа се једнократно или у ратама, у периоду до 36 месеци. Уколико се
накнада плати једнократно, уплатом у року од 15 дана од дана обрачуна, обвезник има право на
умањење накнаде за 50% до 1. марта 2010. године. У случају плаћања накнаде у ратама, прва рата
се плаћа у висини од 10% накнаде у року од 15 дана од дана обрачуна, а преостали износ у
једнаким месечним или кварталним ратама.

У поступку легализације објеката изграђених из средстава буџета Републике Србије, аутономне


покрајине, јединице локалне самоуправе, односно правних лица чији је оснивач Република Србија,
аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе не подноси се доказ о уређењу
међусобних односа са Дирекцијом.

ПОСТУПАК ЛЕГАЛИЗАЦИЈЕ

По поднетим захтевима за легализацију надлежни орган утврђује да ли је уз захтев поднета сва


прописана документација, односно сви докази.

НАПОМЕНА: Власници бесправно изграђених објеката који су поднели пријаве за легализацију по


раније важећем закону, а које надлежни орган није обавестио о условима за издавање одобрења за
изградњу, односно о документацији коју је дужан да приложи уз захтев, достављају доказе
прописане новим Законом, у року од 60 дана од дана ступања на снагу закона. У случају да је
поводом раније поднете пријаве поднет пројекат изведеног објекта, не подноси се технички
извештај, односно записник.

Уколико уз захтев нису поднети сви прописани докази, надлежни орган је дужан да затражи допуну
документације, у року који не може бити дужи од 60 дана.

Ако у остављеном року подносилац захтева не изврши допуну докуметације, надлежни орган ће
захтев за легализацију одбацити закључком. Против закључка је дозвољена жалба. Правоснажни
закључак доставља се надлежној грађевинској инспекцији на даљи поступак (решење о уклањању
14

објекта, односно дела објекта).

Када надлежни орган утврди да је уз захтев поднета сва прописана документација и докази, односно
када подносилац захтева у року допуни захтев сходно тражењу органа управе, приступа се
одлучивању о могућностима легализације.

Ако надлежни орган утврди да не постоји могућност легализације, решењем ће одбити захтев. На
решење се може изјавити жалба у року од 15 дана од дана достављања. По правоснажности овог
решења, исто се доставља надлежној грађевинској инспекцији на даљи поступак.

Ако надлежни орган утврди да постоји могућност легализације, дужан је да од Дирекције за


грађевинско земљиште и изградњу Београда ЈП прибави податак о висини накнаде за уређивање
грађевинског земљишта за објекат.

По добијању траженог податка, надлежни орган обавештава подносиоца захтева:

- да постоји могућност легализације;


- висини накнаде коју је дужан платити и
- да је дужан да у року од 60 дана достави доказ о уређењу међусобних односа са
Дирекцијом.

Ово обавештење представља основ за закључивање уговора са Дирекцијом.

Уколико подносилац захтева у року од 60 дана не достави доказ о уређењу међусобних односа са
Дирекцијом, надлежни орган ће закључком одбацити захтев.

Уколико подносилац захтева у року од 60 дана достави доказ о уређењу међусобних односа са
Дирекцијом, надлежни орган ће у року од 15 дана издати грађевинску дозволу, односно грађевинску
и употребну дозволу једним решењем (у случају да је као прописана техничка документација
предвиђен пројекат изведеног објекта, издаје се грађевинска дозвола, и по извршеном техничком
прегледу објекта и употребна дозвола).

У случају легализације стамбених објеката са више станова, стамбено-пословних објеката и


пословних објеката, захтев може поднети и сваки власник посебног физичког дела објекта. У том
случају подносилац захтева је обавезан да уз захтев поднесе техничку документацију за цео објекат
(фотографије и Записник), доказ о уплати административне таксе и имовинско-правни основ (правни
континуитет од власника, корисника, закупца земљишта, односно власника објекта до подносиоца
захтева). Уколико је приложена документација уз захтев комплетна, издаје се грађевинска и
употребна дозвола за објекат, са обавезном спецификацијом посебних физичких делова тог објекта.
По правоснажности грађевинске и употребне дозволе за објекат, накнада за уређивање
грађевинског земљишта се плаћа сукцесивно (уговор о регулисању накнаде за уређивање
грађевинског земљишта Дирекција закључује са сваким појединачним власником посебног физичког
дела објекта). На захтев власника посебних физичких делова, приложеног имовинско правног
основа и доказа о уређивању међусобних односа са Дирекцијом, надлежни орган ће издавати
појединачна решења о грађевинској и употребној дозволи.
15

Правоснажна грађевинска и употребна дозвола је основ за упис права својине у јавној књизи о
евиденцији непокретности и правима на њима. Орган надлежан за упис права својине у јавној књизи
о евиденцији непокретности и правима на њима, приликом уписа објекта ставља забележбу да је
право својине на објекту утврђено на основу грађевинске и употребне дозволе издате у поступку
легализације, те да с обзиром на минималну техничку документацију која је прописана, Република
Србија не гарантује за стабилност и сигурност објекта. Ова забележба се неће уписивати у случају
да се уз захтев, као доказ о испуњености техничких услова за легализацију, приложи пројекат
изведеног објекта (техничка документација урађена у складу са законом) и по прибављању
грађевинске дозволе изврши технички преглед истог, на основу којег се издаје употребна дозвола.

Позитивни прописи:

1. Закон о планирању и изградњи (''Службени гласник Републике Србије'', бр. 72/2009 и


81/2009-исправка) – у даљем тексту: Закон;
2. Правилник о критеријумима за одређивање накнаде у поступцима легализације,
критеријумима за објекте за које се не може накнадно издати грађевинска дозвола, као
и садржини техничке документације и садржини и начину издавања грађевинске и
употребне дозволе за објекте који су предмет легализације (''Службени гласник
Републике Србије'', бр. 89/2009 и 5/2010) – у даљем тексту: Правилник;
3. Одлука о условима у погледу висине и удаљености од суседног објекта у поступку
накнадног издавања грађевинске и употребне дозволе (''Службени лист града Београда'',
број 57/2009);
4. Одлука о мерилима за утврђивање накнаде за уређивање грађевинског земљишта
(''Службени лист града Београда'', број 60/2009);
5. Одлука о одређивању зона на територији града Београда (''Службени лист града
Београда'', број 60/2009);
6. Одлука о грађевинском земљишту (''Службени лист града Београда'', број 2/2009);
7. Закон о одржавању стамбених зграда (''Службени гласник Републике Србије'', бр. 44/95,
46/98, 1/2001, 101/2005) ;
8. Закон о основама својинско-правних односа (''Службени лист СФРЈ'' бр. 6/80, 36/90,
''Службени лист СРЈ'', бр. 29/96, Службени гласник Републике Србије'', број 115/2005);.
9. Закон о заштити од пожара (''Службени гласник Републике Србије'' број 111/2009).