You are on page 1of 14

STATIKA: 1.

predavanje

Sadržaj:
Uvod (o Mehanici, osnovnim pojmovima, veličinama,
objektima proučavanja)

1. Prostor i vreme. Mehaničko stanje.


2. Sila kao mera mehaničkog dejstva.
3. Sabiranje dve sile koje se seku.
4. Razlaganje sile na dve komponente. Projektovanje sile.

Đorđe Đukić, Livija Cvetićanin, STATIKA,


Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2002,
str. 1-7, 10-15, 27-29
Statika 1 1
MEHANIKA
fizička nauka koja se bavi proučavanjem međusobnog
mehaničkog dejstva i kretanja tela

KLASIČNA pojave u kojima su


brzine kretanja
zanemarljive u odnosu
na brzinu svetlosti

RELATIVISTIČKA pojave u kojima brzine


kretanja nisu
zanemarljive u odnosu
na brzinu svetlosti

KVANTNA pojave vezane za


mikrostrukturu materije

Statika 1 2
•Daje osnovna predznanja za proučavanje
fizičkih i tehničkih problema

•Razvija geometrijsku intuiciju

•Pruža iskustvo u modelovanju problema

•Podstiče razvoj mnogih drugih disciplina

Statika 1 3
VELIČINE U MEHANICI

SKALARI: definiše ih 1 podatak!


Primeri:
masa m
vreme t
rad A
energija E

VEKTORI: definišu ih 3 podatka (pravac, smer,


intenzitet); obeležavaju se strelicom ili kao boldovani.
Primeri:
sila ili F (često u štampanoj literaturi)
brzina
ubrzanje
Statika 1 4
OBJEKTI PROUČAVANJA U MEHANICI

•Tačke

•Kruta tela - rastojanje između ma


koje dve tačke je konstantno

•Čvrsta tela - deformabilna, menjaju oblik i


zapreminu

Statika 1 5
TELA

•Vezana tela:
tela čije je kretanje ograničeno Princip
oslobadjanja od
veza
•Slobodna tela:
kasnije…
tela čije kretanje nije ograničeno

Statika 1 6
1. PROSTOR I VREME
su oblici postojanja materije

PROSTOR – Euklidov trodimenzionalni

1. Homogen: mehanička svojstva su jednaka u svim


tačkama

2. Izotropan: mehanička svojstva su jednaka u svim


pravcima

3. Neprekidan: tela su potpuno ispunjena materijom

Rastojanje [m]

O vremenu naknadno u Mehanici 2 (Kinematici)…


Statika 1 7
MEHANIČKO STANJE:
KRETANJE I MIROVANJE

Mirovanje=ravnoteža (STATIKA, OTPORNOST MATERIJALA)

Mehaničko kretanje - pomeranje tela relativno jedno u


odnosu na drugo (KINEMATIKA, DINAMIKA)

Statika 1 8
Mehaničko dejstvo = takav oblik uzajamnog dejstva koji
za posledicu ima promenu mehaničkog stanja
(mirovanja ili kretanja) ili, pak, promenu oblika tela

Osnovne mere mehaničkog dejstva: SILA I SPREG

Zadaci STATIKE:

• Određivanje jednostavnijeg, ekvivalentnog


mehaničkog dejstva za zadati mehanički sistem.

• Proučavanje uslova ravnoteže (mirovanja).

Statika 1 9
2. SILA KAO MERA MEHANIČKOG
DEJSTVA
SILA je mera mehaničkog dejstva koja teži da pomeri telo u
pravcu i smeru svoga dejstva.

Ostvaruje se:

•direktnim kontaktom (pr. sudar)

•bez direktnog kontakta (pr. kretanje Zemlje oko Sunca)

Može da bude:

-aktivna (izaziva kretanje) ili pasivna (suprotstavlja se kretanju)

-koncentrisana (dejstvuje u jednoj tački) ili neprekidno raspoređena


Statika 1 10
SILA je vektorska veličina.

Određuju je:

•pravac (napadna linija)

•smer

•intenzitet=odnos veličine sile


prema intenzitetu jedinične sile [N]

•napadna tačka

Statika 1 11
3. SABIRANJE DVE SILE KOJE SE SEKU
Grafički:
Pravilo paralelograma Pravilo trougla

R-rezultanta;
ima statički ekvivalentno mehaničko dejstvo dvema silama
Statika 1 12
4. RAZLAGANJE SILE NA DVE KOMPONENTE

Pravilo paralelograma/trougla

Statika 1 13
PROJEKTOVANJE SILE
  
F  Fx  Fy  Fx i  Fy j
Fx  Fcos
Fy  Fcos90   
 Fsin

F  F F 2
x
2
y

Fy
tg 
Fx
Statika 1 14