You are on page 1of 25

STATIKA: 2.

predavanje

Sadržaj:

5. Spreg kao mera mehaničkog dejstva. Spreg sila.


6. Aksiome Statike.
7. O momentu sile za tačku.

Đorđe Đukić, Livija Cvetićanin, STATIKA,


Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2002,
str. 7-10, 15-22, 44-47

Statika 2 1
5. SPREG KAO MERA MEHANIČKOG DEJSTVA

SPREG je mera mehaničkog dejstva koja teži da izazove


obrtanje krutog tela oko nepokretne ose.

SPREG je vektorska veličina.


Određuju ga:

1. Osa obrtanja ili ravan


obrtanja

2. Smer

3. Intenzitet=moment sprega
[Nm]
Statika 2 2
SPREG SILA
•ima ekvivalentno mehaničko dejstvo spregu
•čine ga dve sile paralelnih napadnih linija, istog intenziteta, ali suprotnog
smera


 
 AB  F
Moment sprega:

 AB  F  sin 

h - krak sprega
 F  AB  sin 
Statika 2
 F h 3
SPREG SILA-primeri

F
F

Statika 2 4
Smer sprega sila

Statika 2 5
Predstavljanje sprega preko
sprega sila nije jednoznačno!

Veći intenzitet sile - manji krak sprega!

Statika 2 6
6. AKSIOME STATIKE
=osnovne postavke koje se ne dokazuju matematički;
rezultat su ogleda i opažanja ili zakona dinamike.

AKSIOMA 1:
Ako na neko slobodno kruto
telo dejstvuju dve sile, onda
je to telo u ravnoteži ako i
samo ako su te sile istog
pravca, intenziteta, a
suprotnog smera.

URAVNOTEŽENE SILE

Statika 2 7
AKSIOMA 2:
Ako na neko slobodno kruto
telo dejstvuju dva sprega,
onda je to telo u ravnoteži ako
i samo ako su ti spregovi
paralelnih osa obrtanja, istog
intenziteta, a suprotnog
smera.

URAVNOTEŽENI SPREGOVI

Statika 2 8
AKSIOMA 4 (III Njutnov zakon, zakon akcije i reakcije):
Mehaničko dejstvo dva materijalna tela jedno na drugo je
uvek istih intenziteta i pravaca, a suprotnih smerova.

Ove sile nisu uravnotežene!

Statika 2 9
AKSIOMA 5 (Princip ukrućivanja, princip solidifikacije):
Ako je neko deformabilno telo u ravnoteži pod dejstvom
datog sistema sila i spregova, onda se ta ravnoteža održava
i ako se telo smatra krutim.

Obrnuto ne važi!

Statika 2 10
AKSIOMA 3:
Mehaničko dejstvo sistema sila i
spregova se ne menja, ako se tom
sistemu dodaju ili oduzmu
uravnotežene sile i spregovi.

Statika 2 11
POSLEDICA 1 AKSIOME 3:
Sila je klizeći vektor

Važi samo za kruta tela!

Statika 2 12
Primer:

Statika 2 13
U slučaju čvrstog tela ne važi!

Statika 2 14
POSLEDICA 2 AKSIOME 3:
Spreg je slobodan vektor

Važi samo za kruta tela!

Statika 2 15
U slučaju čvrstog tela ne važi!

Statika 2 16
POSLEDICA 3 AKSIOME 3:
Redukcija sile na tačku

Moment sile za tačku

Statika 2 17
Dakle, redukcijom sile na tačku dobija se:

1) sila paralelne napadne linije, istog smera i intenziteta koja


dejstvuje u redukcionoj tački;

1) moment koji teži da izazove obrtanje u


ravni prvobitne napadne linije i redukcione tačke
Statika 2 18
7. O MOMENTU SILE ZA TAČKU

Obrtno dejstvo sile – primeri:

Statika 2 19
(Ne)romantični primer:

Statika 2 20
MOMENT SILE ZA TAČKU
(vektorska definicija)
 
M AF  F   
M A  AB  F  r  F
 F
M A je upravan na ravan u kojoj leže napadna
B

linija sile i momentna tačka

Intenzitet MOMENTA SILE ZA TAČKU



M AF  rF sin   Fr sin   F  h

M AF Nm

Statika 2 21
A

A- momentna tačka

h- krak sile
(najkraće rastojanje
od napadne linije sile
do momentne tačke)

Statika 2 22
VARINJONOVA TEOREMA


M AF  F  h   F1  h1  F2  h2

Statika 2 23
DOKAZ ZA MOMENT SPREGA
PREKO MOMENTA SILE ZA TAČKU

M O  F  d  h   F  d  F  h 

Statika 2 24
Za samostalan rad:
PROMENA MOMENTNE TAČKE

Poznato je:
 F 
M A  AB  F C

 F 
M C  CB  F B

A
Docrtati sliku i dokazati:

 F  F 
M C  M A  CA  F

Statika 2 25