You are on page 1of 8

Zbornik radova Vizantolo{kog instituta HßÇÇÇ, 2006

Recueil des travaux de l’Institut d’etudes byzantines XßIIÇ, 2006

UDK: 623.4+355.4](4-15)(093)“10/11”

Marko Dra{kovi}

ZAPADNOEVROPSKO NAORU@AWE I TAKTIKA


U DELU ANE KOMNINE
U radu se rekonstrui{e arsenal zapadnoevropskog naoru`awa XI i XII ve-
ka koji je poznavala Ana Komnina, pri ~emu se podrazumeva i priru~no vojni~ko
oru`je i opsadne sprave. Uz to, poku{avamo da proniknemo u Anino poznavawe
onovremene zapadnoevropske taktike, pre svega kowani~ke i opsadne.

Jedna od onih sfera istorijske realnosti kojima Ana Komnina u svome


delu pristupa s najvi{e istra`iva~kog i pripoveda~kog entuzijazma jesu ratna
zbivawa wenog doba. Pripovedaju}i o ratovima i ratnim pohodima svog oca,
vasilevsa Aleksija I, ona daje i detaqne prikaze wegovih sukoba s italijan-
skim Normanima i krsta{ima. U okviru ovih prikaza, mogu se na}i nizovi raz-
bacanih fragmenata koji se odnose na onovremeno zapadnoevropsko naoru`awe
i taktiku. Tih fragmenata nema mnogo, ali nam svojom raznoliko{}u pru`aju
priliku da rekonstrui{emo zama{an deo one predstave koju je Ana Komnina
imala o zapadnoevropskom naoru`awu i na~inu ratovawa. Raznolikost pomenu-
tih fragmenata nije posledica samo Aninog entuzijazma. Ona je bila savreme-
nik i najbli`i srodnik trojice avtokratora za ~ije se vlade desio verovatno
najve}i upliv zapadnoevropskih najamnika u vizantijsku vojsku. Pre dolaska
na presto wen otac Aleksije I je i sam imao prilike da komanduje zapadnim na-
jamnicima, a u toku svoje vladavine primio je u vizantijsku slu`bu ~itavu ma-
su najamnika iz ju`ne Italije, Engleske i Nema~ke. Anin brat Jovan II nasta-
vio je takvu praksu, dok se wegov sin i naslednik Manojlo I trudio da zapadno-
evropsko naoru`awe i taktiku u~ini popularnim me|u vizantijskim pronija-
rima. Prema tome, Ana je ve} kao o~evidac pomenutih najamnika mogla upozna-
ti zapadnoevropsko naoru`awe i taktiku. Osim toga, Ana je bila savremenik
vizantijskih ratova sa normanskim vladarima iz ju`ne Italije (Roberto œVi-
skardoŒ, Boemundo I, Ru|ero II), kao i sukoba sa u~esnicima I i II krsta{kog ra-
ta. Dakle, zapadwa~ko naoru`awe i na~in ratovawa porfirogenitisa je saznala
i na osnovu usmenih i putem pisanih svedo~ewa vizantijskih oficira i vojni-
ka koji su u~estvovali u pomenutim ratovima.
468 Marko Dra{kovi}

Utvrdi}emo najpre koje je priru~no zapadnoevropsko naoru`awe bilo po-


znato Ani Komnini. Na osnovu slede}ih nekoliko navoda iz wenog dela vidi
se da je Ana bila svesna ~iwenice da je dugo kopqe bilo najva`nije oru`je za-
padnoevropskih kowanika wenog doba. Nabrajaju}i narode koji su napadali Vi-
zantiju za vlade Aleksija I, Ana pomiwe Kelta (tj.) Francuza koji napada ko-
pqem, muslimana koji napada lukom i nomada koji napada u bojnim kolima;1
ona je, dakle, Francuza prikazala s kopqem kao svojim karakteristi~nim
oru`jem. Zatim, opisuju}i kako je wen zet Nikifor Katakalon Euforben dugim
kopqem udario u grudi jednog Tur~ina, Ana zakqu~uje da je Nikifor takvim
nastupom na kowu izgledao kao Normanin a ne kao Romej;2 odatle se jasno vidi
da je kowani~ki napad dugim kopqem vezala za Normane. U opisu bitke kod
Dra~a (1081), Ana isti~e da je grof Amiko bio naoru`an dugim kopqem onda
kad je u punom galopu juri{ao na wenog oca.3 Vra}aju}i se kasnije na detaqe iz
te bitke, Ana pripoveda da se tokom we jedan Francuz sru~io na Jermenina
Aspitisa u punom galopu uperiv{i na wega svoje kopqe.4 To {to u nekima od
pomenutih navoda Ana precizira da je zapadwa~ko kopqe bilo dugo verovatno
nije posledica samo wegove o~igledne du`ine nego i ~iwenice da je ono bilo
znatno du`e od kopqa koje je koristio vizantijski katafrakt.5 ^iwenicu da
Ana ne pomiwe nikakve druge razlike izme|u zapadwa~kog i vizantijskog ko-
wani~kog kopqa protuma~i}emo okolno{}u da se ova dva tipa kopqa nisu u XI
i XII veku preterano razlikovala po svojoj strukturi; podse}amo da }e zapadno-
evropsko kowani~ko kopqe tek u XIV veku dobiti svoj karakteristi~ni kupa-
sti {titnik za ruku.6
Od priru~nog zapadnoevropskog naoru`awa Ana Komnina pomiwe i samo-
strel.7 Ona precizira da se on zate`e tako {to se legne na le|a, pa se luk na-
tegne nogama, a tetiva rukama. Na osnovu takvog opisa zatezawa mo`emo pretpo-
staviti da Ana govori o onom tipu samostrela koji je u nauci poznat kao arba-
leta bez ~ekrka, budu}i da se on zatezao doslovno onako kako je porfirogeniti-
sa navela; arbaleta bez ~ekrka razlikovala se od starijih samostrela po tome
{to je imala te`i luk te se nije mogla nategnuti samo rukama, dok se od poto-
wih razlikovala po tome {to nije imala ~ekrk za mehani~ko zatezawe tetive.8
Ana potom ta~no navodi da su strele za samostrel kratke i debele. Poznato joj
je da strela iz samostrela mo`e probiti {tit, gvozdeni oklop, statuu, pa ~ak i
pojedine bedeme. Zato ne ~udi {to je ovo oru`je okarakterisala kao ~udovi{te

1 Annae Comnenae Alexias, pars I (prolegomena et textus), ed. D. R. Reinsch — A. Kambylis,


Corpus Fontium Historiae Byzantinae XL/1, Berlin 2001, 450. (daqe: Alexias)
2 Ibidem, 289.
3 Ibidem, 135.
4 Ibidem, 363.
5 Za oru`je katafrakta: The Oxford Dictionary of Byzantium, New York — Oxford 1991,
1114, 2192. (daqe: ODB)
6 G. Cameron Stone, A Glossary of the Construction, Decoration and Use of Arms and Armor in
all countries and in all times, New York 1961, 407. (daqe: Stone, Arms)
7 Anin opis samostrela: Alexias, 305–306.
8 O arbaleti: Ibidem, 11.
Zapadnoevropsko naoru`awe i taktika u delu Ane Komnine 469

i |avolski pronalazak, ~ija snaga i brzina donose `rtvi gotovo bezbolnu smrt.
Ipak, najupadqivija je Anina tvrdwa da je samostrel sasvim nepoznat Grcima.
Podseti}emo na ~iwenicu da su sprave veoma sli~ne samostrelu bile poznate u
gr~ko-rimskom svetu, i da su neke forme samostrela ~ak i u XX veku koristila
plemena oko reke Gabon.9 Nije bez zna~aja ni ~iwenica da su Romeji Justinijano-
vog doba koristili opsadnu spravu zvanu hirobalistron, koja je veoma podse}ala
na samostrel kako izgledom tako i na~inom funkcionisawa.10 Stoga se postavqa
pitawe kako je samostrel mogao ostati sasvim nepoznat Vizantincima Aninog
doba. Delimi~an odgovor svakako se mo`e na}i u ~iwenici da je ve}ina vizan-
tijskih neprijateqa raspolagala lako pokretqivom kowicom naoru`anom dale-
kometnim oru`jem, protiv koje je samostrel bio te{ko upotrebqiv, tim pre {to
je za wegovo zatezawe bilo potrebno vreme za koje se jedan isto~wa~ki kompozit-
ni luk mogao zategnuti barem nekoliko puta. Inhibiran takvim nedostacima, sa-
mostrel je jo{ u ranoj Vizantiji mogao brzo pasti u zaborav.
Od zapadnoevropskog za{titnog naoru`awa Ani Komnini su poznati pan-
cirno odelo, {tit i solarete. Porfirogenitisa francuski pancir sasvim
ta~no defini{e kao prsten upleten u prsten.11 Podseti}emo da se zapadno-
evropski pancir tog doba naj~e{}e sastavqao tako {to se ivica svake karike
provla~ila kroz ivice ~etiri susedne karike.12 Za francuski pancir Ana daqe
ka`e da je sastavqen tako da odbija sve strele i ~uva telo od svake povrede.
Podse}amo da je ovo svojstvo imao samo tzv. œdupliŒ pancir koji se od ostalih
vrsta pancira razlikovao po tome {to nije imao nikakve otvore, budu}i da su
wegove karike imale barem duplo mawi unutra{wi pre~nik nego karike uobi-
~ajenog pancira. Stoga mo`emo pretpostaviti da je pod francuskim pancirom
koji odbija sve strele Ana podrazumevala upravo œdupliŒ pancir. To {to Ana
kao ne{to neuobi~ajeno isti~e svojstvo zapadwa~kog pancira da odbija sve
strele mo`e biti i odraz wene naviknutosti na ~iwenicu da su vizantijski
kowanici naj~e{}e nosili one oklope koji ne mogu uvek da odbiju strele, ka-
kvi su obi~an prstenasti pancir i lamelarni oklop (tj. oklop sastavqen od
plo~ica spojenih zajedno ili pri~vr{}enih na ko`u); Vizantinci su ovakve
oklope preferirali jer su bili lak{i za no{ewe i komforniji za ventilaci-
ju, na {ta su ih posebno upu}ivali toplija klima i izuzetno pokretqive ne-
prijateqske kowani~ke formacije.13 [tit francuskih vojnika porfirogeni-
tisa opisuje kao dug, {irok na vrhu, {iqat na dnu, sa povr{inom delimi~no
prekrivenom livenim bakrom.14 Po ovom opisu lako je pretpostaviti da je Ana
pod ovim {titom mislila na ono {to je u tada{woj Zapadnoj Evropi bilo po-
znato kao œnormanski {titŒ; podse}amo da ovaj {tit nije normanski pronala-
zak, nego je tako nazvan jer su Normani ra{irili wegovu upotrebu. Ako podse-

9 Stone, Arms, 195.


10 ODB, 195.
11 Alexias, 405.
12 Stone, Arms, 427.
13 ODB, 182–183.
14 Alexias, 405.
470 Marko Dra{kovi}

timo na to da su vizantijski {titovi naj~e{}e bili okrugli, ovalni, pravouga-


oni ili romboidni,15 onda }emo ukazati na mogu}i uzrok tome {to Ana œnor-
manski {titΠopisuje kao ne{to neobi~no. To {to Ana odu{evqeno tvrdi da
se o francuski {tit odbijaju ba{ sve strele, verovatno je odraz ~iwenice da
tada{wi vizantijski {titovi ~esto nisu odbijali strele, ve} su se ove zabada-
le u wih; podsetimo da Romeji svoje {titove ~esto nisu pokrivali livenim
metalima kako bi im ovi bili lak{i za no{ewe. Kona~no, Ana Komnina isti~e
da svaki Francuz ima duge krive vrhove cipela zbog kojih te{ko hoda.16 Pod
wima je ona o~ito mislila na solarete tj. oklopne cipele sa~iwene od metal-
nih pruga zakovanih za ko`u. Podseti}emo da su solarete bile izdu`ene da bi
oklopnik mogao lak{e da odr`ava ravnote`u onda kad se ne nalazi na kowu;
krivi vrhovi solareta posledica su imitirawa pulena, najpoznatijih cipela
sredwovekovne Zapadne Evrope.17 Zapadwa~ke {lemove Ana gotovo da ne pomi-
we, osim {lema jednog Francuza koji je Jermenin Aspitis u toku bitke za Dra~
presekao na pola zajedno sa glavom wegovog vlasnika.18 Zanimqivo je da Ana
pomiwe i oklopqene kowe koje su jahali qudi Boemunda I od Antiohije,19 ali
ne precizira kako je taj oklop izgledao.
Sada }emo se osvrnuti na Anino poznavawe taktike onovremene zapadno-
evropske kowice. Porfirogenitisi je bila poznata ~iwenica da je najva`niji
napad zapadnog kowanika bio napad u punom galopu sa kopqem usmerenim prema
protivniku. Tako, za grofa Amika Ana precizira da se u toku bitke za Dra~
(1081) s dugim kopqem obru{io u punom galopu na vasilevsa Aleksija, dok za
Nikifora Katakalona Euforbena isti~e da je, poput Normanina na kowu, udario
dugim kopqem protivnika u grudi.20 Jo{ `ivopisnije Ana pripoveda da je u to-
ku bitke za Dra~ jedan Francuz uperio svoje kopqe, udario mamuzama svog kowa
i sru~io se na Aspitisa kao grom.21 To {to se udarna snaga tada{we zapadne ko-
wice nalazila u wenom napadu dugim kopqem, moralo je Ani izgledati tim in-
teresantnije {to se udarna snaga onovremene vizantijske kowice ~e{}e nalazi-
la u napadu lukom, buzdovanom ili sabqom.22 U~inak riterskog napada u galopu
Ana je smatrala zastra{uju}im. Govore}i o po~etku I krsta{kog rata, ona pri-
znaje da je wen otac strepeo od dolaska zapadnih vojski jer je oduvek slu{ao pri-
~e o wihovom nezaustavqivom na~inu napada, te je i sam nalazio da je to ta~no.23
Na drugom mestu, Ana dodaje da Francuzi jure prema sredi{tu neprijateqske
vojske nezaustavqivom silom, pogotovo ako neprijateq malo popusti.24 Nezau-

15 ODB, 183.
16 Alexias, 157.
17 Stone, Arms, 569.
18 Alexias, 363.
19 Ibidem, 398.
20 Ibidem, 135, 289.
21 Ibidem, 363.
22 ODB, 1114, 2192.
23 Alexias, 297.
24 Ibidem, 339.
Zapadnoevropsko naoru`awe i taktika u delu Ane Komnine 471

stavqivost riterskog juri{a Ana pripisuje ne samo hrabrosti nego i pomenu-


tom francuskom panciru koji vizantijske strele nisu mogle probiti.25 Ipak,
sumiraju}i iskustva svog oca iz bitaka s apulskim vojvodom Robertom œVi-
skardomŒ, Ana precizira da je u stvari nemogu}e odbiti samo prvi napad fran-
cuske kowice.26 Naro~ito je bitna ~iwenica da Ana Komnina iznosi neke od
su{tinskih nedostataka riterskog napada u galopu, {to pokazuje koliko je sve-
strano i temeqno poku{ala da upozna samu ritersku taktiku. Prvi nedostatak
napada u galopu ona nalazi u tome {to gubitak kowa obi~no zna~i i kraj borbe;
u tom smislu, ona konkretno ka`e da svaki Francuz postaje lak za borbu ~im
izgubi kowa jer te{ko hoda zbog veli~ine {tita i du`ine cipela.27 Ovu svoju
misao Ana je kasnije samouvereno preformulisala, tvrde}i da bi Francuz na
kowu mogao probiti vavilonski zid, ali ~im izgubi kowa, s wim se mo`e igra-
ti svako.28 Obe ove Anine opaske odra`avaju gledi{te vizantijskog kowanika
koji je i u slu~aju gubitka kowa mogao ostati prili~no pokretqiv, budu}i da
mu je oklop bio znantno lak{i od zapadwa~kog. Drugi nedostatak riterskog na-
pada u galopu Ana iznosi u tvrdwi da francuski kowanici ovaj napad izvode
bez primene vojni~ke discipline i vojne nauke, povode}i se samo za besom i
samovoqom.29 Uzimaju}i u obzir sve pomenute nedostatke, Ana je prenela save-
te koje je wen otac davao svojim vojnicima radi savladavawa napada u galopu:
francuskim kowanicima najpre treba strelama pobiti kowe, a zatim ih treba
goniti uz pomo} kowi~kih strelaca i postavqati im zasede uz pomo} pe{adij-
skih kopqanika.30 Va`no je dodati da je pored napada u galopu, Ana poznavala
jo{ tri vrste riterskog napada: ne~ujni riterski napad s le|a, spori mar{ u
zbijenoj liniji, kao i bo~ni napad. Prve dve vrste Ana pripisuje Boemundovim
vojnicima koji su 1107–1108. napadali Dra~,31 dok tre}u pripisuje norman-
skim vojnicima koji su Dra~ opsedali 1081.32
Sada treba utvrditi koje su borbene formacije zapadnoevropskih kowa-
nika bile poznate Ani Komnini. Videli smo da joj je bio poznat riterski na-
pad u galopu, a on se naj~e{}e izvodio u rastresitoj borbenoj formaciji. Me-
|utim, woj su bile poznate jo{ dve bojne formacije zapadnih ritera: zbijena i
dvokolonska. Zbijenu Ana pomiwe onda kad pripoveda da su se Boemundovi ko-
wanici postrojili u zbijeni poredak i pokrili {titovima kako bi izbegli
strele turskih kowi~kih strelaca koje je na wih poslao protostrator Mihailo
Duka (u toku normansko-vizantijskih sukoba na Balkanu 1082/1083).33 Istu
formaciju porfirogenitisa pripisuje Boemundovim vojnicima koji su se zbi-

25 Ibidem, 405.
26 Ibidem, 149.
27 Ibidem, 157.
28 Ibidem, 405–406.
29 Ibidem, 339.
30 Ibidem, 339, 405.
31 Ibidem, 398, 400.
32 Ibidem, 151.
33 Ibidem, 160.
472 Marko Dra{kovi}

jenim poretkom odbranili od turskih strelaca (pri normanskoj opsadi Dra~a


1107–1108).34 Svoje poznavawe riterske formacije u dve kolone Ana je pokazala
govore}i o tome da su se Francuzi pri pomenutoj opsadi Dra~a podelili u dve
grupe, od kojih je prva Romeje napadala bu~no spreda, a druga ne~ujno s le|a.35
Posvetimo se sada arsenalu zapadnoevropskih opsadnih sprava koje po-
znaje Ana Komnina. Pojedina~ne Ovnove porfirogenitisa pomiwe kao sprave
kojima su qudi Remona Tuluskog (1097) napadali nikejske bedeme.36 Izgled
ovih Ovnova Ana ne opisuje verovatno zato {to su tada{wi zapadwa~ki Ovno-
vi naj~e{}e bili sli~ni vizantijskim tj. imali su oblik balvana s metalnim
zavr{etkom u obliku glave ovna; naime, u tada{woj Zapadnoj Evropi jo{ nije
bila ra{irena upotreba Ovna sa rascvetalom metalnom glavom u obliku zvezde,
~ija je funkcija ne da razbija bedeme (kao kod standardnog Ovna) nego da ih
prose~e.37 Anino poznavawe zapadnoevropske Korwa~e vidi se iz wenog opisa
Korwa~e s Ovnovima koju je Boemundo 1107. koristio pri opsadi Dra~a. Samu
Korwa~u ona defini{e kao objekat s osnovom u obliku paralelograma, opre-
mqen to~kovima i prekriven volovskim ko`ama sa svih strana;38 ovaj opis od-
govara standardnoj zapadnoevropskoj Korwa~i ~ija je osnovna funkcija da {ti-
ti opsa|iva~e koji napadaju kapiju ili bedeme, pri ~emu ovla`ene ko`e slu`e
kao za{tita od vatre.39 Ana dodaje da su unutar Boemundove Korwa~e bili oka-
~eni Ovnovi; treba primetiti da je to kuriozitet, jer je u to doba (kako u Vi-
zantiji, tako i u Zapadnoj Evropi) bilo uobi~ajeno da se unutar Korwa~e oka~i
samo jedan Ovan.40 Ana nije odolela a da ne primeti da je Boemundova Korwa~a
s Ovnovima bila toliko neefikasna protiv dra~kih bedema da su opsa|eni po-
drugqivo otvorili Normanima vrata i ponudili im da u|u.41
Ana Komnina poznaje nekoliko tipova zapadnoevropskih opsadnih kula.
Standardnom tipu zapadwa~ke opsadne kule pripada ona za koju Ana tvrdi da je
Boemundo wome 1107. opsedao Dra~. Za ovu kulu Ana tvrdi da je bila vi{a od
gradskih bedema i da se kretala pomo}u to~kova koje su polugama pokretali voj-
nici unutar we, zbog ~ega je opsednutim Vizantincima izgledalo da se kula kre-
}e sama. Ana daqe isti~e da su se po celoj kuli nalazili otvori kroz koje su
strelci mogli da ga|aju, dok se na vrhu kule nalazio pokretni most preko koga su
vojnici u punom oklopu poku{avali da pre|u na bedeme.42 Ceo taj opis odgovara
izgledu jedne standardne zapadwa~ke opsadne kule iz XI–XII veka.43 Su{tinska
razlika izme|u jedne takve kule i onovremenih vizantijskih opsadnih kula jeste

34 Ibidem, 400.
35 Ibidem, 398.
36 Ibidem, 325.
37 Stone, Arms, 106.
38 Ibidem, 389–390.
39 Stone, Arms, 624.
40 Loc. cit; ODB, 195.
41 Alexias, 390.
42 Ibidem, 392–393.
43 Stone, Arms, 627.
Zapadnoevropsko naoru`awe i taktika u delu Ane Komnine 473

u tome {to su posledwe ~esto imale platformu sa koje je ispaqivana œGr~ka va-
traŒ.44 Slede}i tip zapadwa~ke opsadne kule koji Ana poznaje jeste tzv. œKorwa-
~aŒ, koja se tako zvala kolokvijalno jer joj je u dowem delu bila ugra|ena Korwa-
~a s Ovnom;45 Ana tvrdi da je ovakvu kulu Remon IV od Tuluza izgradio pred op-
sednutom Nikejom.46 Zatim, poznata joj je ona opsadna kula koja se nazivala œka-
tapult-kulaΠjer su na wenom vrhu stajali katapulti; Ana, naime, tvrdi da je ova-
kvom kulom Roberto œViskardoŒ 1081. opsedao Dra~.47 Zna i za minerske kule
~ija je funkcija bila da {titi one koji potkopavaju bedeme i kule; za ovakve ku-
le tvrdi da su {titile Boemundove minere.48 Kona~no, ona pomiwe i brodske
kule koje je Roberto œViskardoŒ sagradio na svojim la|ama kako bi efikasnije
opsedao Dra~ s mora.49 Za ve}inu zapadawa~kih opsadnih kula koje je pomenula
Ana isti~e da su bile prekrivene ko`om ili pletarom, ~ija je funkcija bila da
ih izoluju od vatre; podsetimo da su i vizantijske kule iz istog razloga ~esto
bile prekrivene natopqenom ko`om.50 Dodajmo jo{ da je u zapadnoevropski op-
sadni arsenal Ana ubrojala i katapulte; prvi put ih je zabele`ila u sastavu po-
menute katapult-kule Roberta œViskardaŒ, dok ih je kasnije prikazala kao oru|e
kojim su krsta{i 1097. bacali kamewe na opsednutu Nikeju.51 To {to Ana tako
retko pomiwe zapadwa~ke katapulte verovatno je odraz ~iwenice da su u weno
doba i Zapadwaci i Vizantinci prednost davali trebu{eu, koji je od katapulta
bio daleko efikansiji i lak{i za odr`avawe.
Na kraju, osvrnu}emo se na nekoliko fragmenata koji ukazuju na Anino
poznavawe zapadnoevropske opsadne taktike. Anin opis na~ina na koji je Re-
mon od Tuluza (1097) opsedao deo Nikeje, otkriva nam weno poznavawe dva za-
padwa~ka postupka pri opsadi gradova. Pri prvom postupku, Remonovi vojnici
vade kamewe iz temeqa opsednute kule, zamewuju ga gredama, te pale grede kako
bi se kula sru{ila; u isto vreme, oklopnici sa vrha Remonove pokretne kule
napadaju opsednutu kulu kako bi wenu posadu spre~ili da napada pomenute mi-
nere. Pri drugom postupku, Remonovi qudi zatrpavaju nikejski jarak kako bi
Ovnovima mogli da napadnu bedeme.52 Porfirogenitisa zna i za ra{ireni za-
padnoevropski metod kopawa tunela ispod bedema kako bi se wime dospelo u
unutra{wost opsednutog grada; takav postupak ona pripisuje Boemundovim
qudima koji su 1107. opsedali Dra~, ali napomiwe da su ih branioci blago-
vremeno otkrili i spalili im lica ~im su promolili glave iz tunela.53 Po-
znat joj je i metod jednostavnog spaqivawa opsednute kapije koji su krsta{i

44 ODB, 195.
45 Stone, Arms, 627.
46 Alexias, 324–325.
47 Ibidem, 120.
48 Ibidem, 389.
49 Ibidem, 117.
50 ODB, 195.
51 Alexias, 326.
52 Ibidem, 324–325.
53 Ibidem, 391.
474 Marko Dra{kovi}

1097. primenili pri napadu na carigradske bedeme jer nisu imali vremena da
naprave opsadne sprave.54 Kad je re~ o postupcima blokade grada, Ani je pozna-
to da je Remon od Tuluza li{io Tripolis vode tako {to je zauzeo brdo s koga se
voda slivala u grad, te je na wemu izgradio utvr|eni logor.55 Poznata joj je i
~iwenica da je Boemundo (1098) blokirao citadelu Antiohije tako {to je oko
we izgradio zid;56 podse}amo da je sli~an postupak bio karakteristi~an i za
starorimsku i vizantijsku opsadnu taktiku. Kao obavezni dodatak Boemundovoj
opsadnoj taktici, Ana isti~e {pijuna`u; ona tvrdi da je ovaj princ cele zime
1106/1107. preko uhoda ispitivao svaki ugao Dra~a kako bi otkrio koji je deo
grada najlak{e zauzeti.57 [tavi{e, ona pretpostavqa da su Boemundovi Nor-
mani koristili opti~ke naprave kako bi izmerili visinu dra~kih bedema.58
Slika koju smo uspeli da rekonstrui{emo u ovom radu pokazuje da je Ana
Komnina i vi{e nego solidno poznavala i razumevala osnove onovremenog za-
padneovropskog naoru`awa i taktike. To fakti~ki pokazuje da su Romeji po-
sledwih decenija XI i prvih decenija XII veka uspeli da upoznaju i shvate za-
ma{ni deo zapadwa~kog naoru`awa i na~ina ratovawa, budu}i da se Anino de-
lo temeqi upravo na wihovim vojni~kim iskustvima i svedo~anstvima.

Marko Dra{kovi}
WESTERN ARMAMENT AND TACTICS
IN THE WRITINGS OF ANNA KOMNENE
In this work, first we reconstructed and commented the western horseman’s ar-
mament wich Anna Komnene had known (long spear, cross-bow, chain mail, “Nor-
man” shield, solarets). Afterwards, we established that Anne knew four types of
western horseman’s attack (attack in full gallop, atack from back, slow march, attack
from flank) and three types of their battle formation (strewn formation, congested
formation, formation of two columns). Also, we commented Anna’s knowledge of
western siege engines (battering-ram, tortoise, catapult, siege tower); we established
that Anne knew five types of western siege tower. In the end, we commented several
fragments wich show Anna Komnene’s knowledge of the western siege tactics.

54 Ibidem, 309–310.
55 Ibidem, 345.
56 Ibidem, 334.
57 Ibidem, 388.
58 Ibidem, 393.