1) MATEMATIČKI OBJEKTI – IZRAZI I FORMULE.

ZA IZRAŽAVANJE POJMOVA KOJI

SE KORISTE U MATEMATICI NIJE DOVOLJAN SAMO OBIČAN JEZIK TJ. GOVORNI
JEZIK. ZBOG TOGA ZA IZRAŽAVANJE MATEMATIČKIH PROBLEMA I REZULTATA
KORISTI SE POSEBAN JEZIK KOJI NAZIVAMO MATEMATIČKI JEZIK I JEZIK
MATEMATIČKIH SIMBOLA. MATEMATIČKI JEZIK JE JEZIK MATEMATIČKIH TERMINA
KOJIMA ISKAZUJEMO MATEMATIČKE POJMOVE I JEZIK MATEMATIČKIH SIMBOLA
KOJIMA TE POJMOVE OZNAČAVAMO.TERMIN JE REČ KOJIM ODREDJENI POJAM
ISKAZUJEMO, A SIMBOLOM TAJ POJAM ZAPISUJEMO. POTPUNO ODREDJENI MAT.
OBJEKTI NAZIVAJU SE KONSTANTE I ONE IMAJU SVOJ TERMIN I ZNAK.
PROMENLJIVE SU RAZNA SLOVA KOJA SE KORISTE KAO ZAJEDNIČKE OZNAKE ZA
IZVESNE OBJEKTE I VREDNOSTI UZIMAJU IZ ODREDJENOG SKUPA VREDNOSTI.
PROMENLJIVE ZA SVOJE ZAPISIVANJE MOGU DA KORISTE RAZNA SLOVA: a,b,c ... x,y,z
ILI TA SLOVA SA NEKIM INDEKSOM. IZRAZI SU REČI ZAPISANE SLOVIMA IZ NEKE
AZBUKE. MOGU DA SE SASTOJE OD 1 PROMENLJIVE ILI ZNAKA KONSTANTE ILI VIŠE
PROMENLJIVIH ILI ZNAKA KONSTANTE. KONVENCIJA O BRISANJU ZAGRADA –
AZBUKA MOŽE SADRŽATI ZNAKE OPERACIJA RAZLIČITIH DUŽINA, DUŽINE 1 –
UNARNE, DUŽINE 2- BINARNE, DUŽINE n – NAD n ELEMENATA. IZGRADJENOST I
STRUKTURA IZRAZA SE GRAFIČKI PREDSAVLJA DRVETOM IZRAZA. VREDNOST
IZRAZA DOBIJAMO KADA ZNAKE PROMENLJIVIH I KONSTANTI INTERPRETIRAMO U
NEKOM SKUPU A KOJI SE TADA NAZIVA DOMEN INTERPRETACIJE. AKO SU f1,...fn
IZRAZI A f ZNAK OPERACIJE DUŽINE n ONDA JE REČ f (f1...fn) IZRAZ, KOD FORMULA
SU PRISUTNI ZNACI RELACIJA , ,,, ...MOGUĆE JE ODREDITI DA LU JE TAČNA ILI
NE. SVAKA FORMULA JE IZRAZ ALI NIJE SVAKI IZRAZ FORMULA. AKO JE R ZNAK
RELACIJE DUŽINE n, A t1,t2,t3...tn TERMI ONDA JE R (t1,t2,...tn) ELEMENTARNA
FORMULA.
2) BROJEVNI SISTEMI – PREVODJENJE ZAPISA IZ SISTEMA U SISTEM.
NAJPOGODNIJE JE GRUPISANJE PO DESET JEDINICA A ZA PREDSTAVLJANJE U
RAČUNARIMA NAJPOGODNIJE JE BINARNO GRUPISANJE. ZA PREVODJENJE ZAPISA
IZ JEDNOG U DRUGI BROJEVNI SISTEM MOGUĆI SU RAZNI PRISTUPI. AKO TREBA
PREVESTI ZAPIS MEŠOVITOG BROJA IZ SISTEMA P U SISTEM OSNOVE Q ( PQ)
PREVODJENJE MOŽEMO IZVRŠITI: ARITMETIKOM SISTEMA P, ARITMETIKOM
SISTEMA Q. PREVODJENJE PQ ARITMETIKOM SISTEM Q SE VRŠI OVAKO: AKO
IMAMO Z APIS BROJA X=( Pn,Pn-1,,...,P1,Po,P-1,P-2,...P-m) PREVODJENJE SE VRŠI
IZRAČUNAVANJEM VREDNOSTI V=PnPn+Pn1Pn1+...+P1P1+PoPo+P-1P-1+P-2P-2+...+P-MP-M
GDE SU P1 CIFRE A P OSNOVA IZRAŽENA U SISTEMU Q. PREVODJENJE PQ
ARITMETIKOM SISTEMA P: PREVODJENJE CELOG BROJA AKO JE x=(x)P CEO DEO
BROJA X, ZAPIS x BROJA IMAĆE OBLIK (qs,qs-1...q0) A GDE SU qi NEPOZNATE CIFRE
SISTEMA Q. PODELIMO OBE STRANE JEDNAKOSTI (x)p= (qsqs-1...q0) SA Q. (X)p/Q= qs
Qs-1+qs-1 Qs-2+...+q1+q0/Q, q0 JE OSTATAK PRI DELJENJU (x)p SA Q. AKO UZMEMO DA
JE x0=(x)p, x1=xo/Q DOBIJAMO qi= Q{xi/Q}, xi+1=[xi/Q] i= 0,1,2…s GDE JE {}
RAZLOMLJENI DEO, A [ ] CEO DEO. BINARNO PREVODJENJE: ZA ČUVANJE,
RAZMENU, OBRADU INFORMACIJA POTREBAN JE ODREDJENI MEDIJ. ZBOG
RAZLIČITOSTI MEDIJA KORISTE SE RAZLIČITE AZBUKE. BINARNO KODIRANJE
OMOGUĆAVA DA SE U RAČUNARU PREDSTAVE SVE INFORMACIJE KOJE SE PREDAJU
RAČUNARU I TO: NUMERIČKI, ALFABETSKI PODACI, KOMANDNE INFORMACIJE.
POMOĆU 0 I 1 SE PREDSTAVLJAJU PODACI KOJI SE OBRADJUJU U RAČUNARU.
3) ARITMETIKA BINARNOG I HEKSADECIMALNOG SISTEMA. TABLICE SABIRANJA
I MNOŽENJA U BINARNOM SISTEMU SU:

POSTUPA SE KAO U DEKADNOM SISTEMU:

ODUZIMANJE I DELJENJE U BINARNOM SISTEMU IZVRŠAVAJU SE KAO INVERZNE
OPERACIJE SABIRANJU I MNOŽENJU:

U HEKSADECIMALNOM SISTEMU, OSNOVE 16, IMAMO SKUP CIFARA

{0,1,2,3,4,5,6,7,8,9,A,B,C,D,E,F}.

RAČUNANJEM U BINARNOM SISTEMU I PREVODJENJEM U HEKSADECIMALNI

SISTEM, MOGU SE IZBEĆI TEŠKOĆE AKO SE NE PAMTE TABLICE MNOŽENJA I
SABIRANJA HEKSADECIMALNOG SISTEMA. OVAKVO PRIDRUŽIVANJE CIFARA JE
MOGUĆE KAD JE REČ O SISTEMU SA OSNOVOM 2s, A s JE PRIRODAN BROJ.
4) KODIRANJE I BINARNO KODIRANJE. ZA ČUVANJE, OBRADU I RAZMENU
INFORMACIJA POTREBAN JE ODREDJEN MEDIJ. OSNOVNI PROBLEM JE
TRANSFORMACIJA REČI IZ An U ODGOVARAJUĆE REČI AZBUKE Bm GDE n
PREDSTAVLJA BROJ SIMBOLA AZBUKE A, A m BROJ SIMBOLA AZBUKE B. PROCES
PRIDRUŽIVANJA REČI U AZBUCI Bm REČIMA U AZBUCI An ZOVE SE KODIRANJE A
OBRNUTI PROCES ZOVE SE DEKODIRANJE. AZBUKA An ZOVE SE IZVORNA A Bm
KODNA AZBUKA. BROJSLOVA KODNE AZBUKE JE m2. SA GLEDIŠTA SAVREMENE
RAČUNARSKE TEHNIKE POSEBNO JE INTERESANTAN SLUČAJ m=2 TJ. KODIRANJE
BINARNOM AZBUKOM B2= 0,1.TAKVO BINARNO KODIRANJE OMOGUĆUJE DA SE U
RAČUNSKOM MEDIJU PREDSTAVE SVE INFORMACIJE KOJE SE PREDAJU RAČUNARU
I TO: NUMERIČKI PODACI,ALFABETSKI PODACI, KOMANDNE INFORMACIJE.
POMOĆU BINARNIH CIFARA 0 I 1 PREDSTAVLJAJU SE NE SAMO BROJEVI NEGO I SVI
OSTALI PODACI ( SLOVA, INTERPUNKCIJSKI SIMBOLI...) KOJI SE OBRADJUJU U
RAČUNARU.
5) OPTIMALNA OSNOVA BROJEVNOG SISTEMA ZA MAŠINSKO PREDSTAVLJANJE.
ZA PREDSTAVLJANJE JEDNOG BROJA POTREBAN JE DUŽI ZAPIS KAO NIZ CIFARA.
ZATO JE SA ASPEKTA MAŠINSKOG PREDSTAVLJANJA VAŽNO ODREDITI TAČNU
OSNOVU BROJNOG SISTEMA (N) KOJA ĆE OBEZBEDITI ŠTO MANJE RAZLIČITIH
CIFARA (N) I ŠTO KRAĆE ZAPISE BROJEVA. KOLIČINA FIZIČKIH ELEMENATA U
MAŠINI (M) PROPORCIONALNA JE BROJU RAZLIČITIH CIFARA (N) I DUŽINI ZAPISA
BROJA (n). M= knN , k – KOEFICIJENT PROPORCIONALNOSTI. U SISTEMU SA
OSNOVOM N, MAKSIMALAN MOGUĆI n. TO CIFRENI BROJ KOJI SE U TOJ OSNOVI
MOŽE ZAPISATI JE Kmax= Nn – 1, ZA N1 I DOVOLJNO VELIKO n MOŽE SE UZETI
Kmax= Nn PA JE n= ln Kmax / ln N ZAMENOM U M=knN DOBIJA SE M= kNlnKmax / ln N.
TEORIJSKI OPTIMALNA OSNOVA BROJNOG SISTEMA KOJA ZA PREDSTAVLJANJE n –
TO CIFRENIH BROJEVA ZAHTEVA NAJMANJE MAŠINSKIH ELEMENATA I IZNOSI e. S
OBZIROM DA OSNOVA BROJNOG SISTEMA MORA BITI CEO BROJ OSTAJE DA SE
IZABERE 2 ILI 3. OSNOVA 3 JE BLIŽA OPTIMALNOJ ALI SE FIZIČKI ELEMENTI ZA DVA
STANJA PROSTIJE REALIZUJU OD ONIH SA TRI STANJA. TO JE RAZLOG ŠTO SE U
PRAKSI ZA PREDSTAVLJANJE BROJEVA KORISTI BINARNI SISTEM PRI ČEMU SVAKI
BIT U RAČUNARU MOŽE IMATI JEDNO OD DVA MOGUĆA STANJA KOJA ODGOVARAJU
CIFRAMA.
6) ISKAZI, LOGIČKE OPERACIJE I NJIHOVE OSOBINE. REČENICE KOJE IMAJU
SVOJSTVO: ILI SU TAČNE ILI SU NETAČNE ZOVU SE ISKAZI. TAKVE SU REČENICE. –
TRI JE PROST BROJ, - SVAKI CEO BROJ JE PRIRODAN, ALI REČENICE , - MOLIM VAS
KARTU ZA VRŠAC, - KOLIKO JE SATI? , NISU ISKAZI JER NISU DOSTUPNI ZA
ODREDJIVANJE ISTINITOSTI. ISKAZNE FUNKCIJE SU REČENICE SA PROMENLJIVOM I
MOGU DA POSTANU ISKAZI AKO FIKSIRAMO PROMENLJIVE. POSTAVLJA SE PITANJE
DA LI OD REČENICE ” JEDUKA JE ŽUTA ” MOŽE NAPRAVITI ISKAZ? MOŽE I TO UZ
POMOĆ KVANTIFIKATORA. ” POSTOJI ŽUTA JABUKA” I ” SVAKA JEBUKA JE ŽUTA”.
PRVA REČENICA JE ISKAZ A TO JE TAČNA REČENICA. DRUGA REČENICA JE ISKAZ I
TO NETAČAN. (x) ( x JE ŽUTA JABUKA)  (x) P(x), (x) (x JE ŽUTA JABUKA)  (x)
P(x). OSNOVNE LOGIČKE OPERACIJE SU: KONJUKCIJA, DISJUNKCIJA, IMPLIKACIJA,
EKVIVALENCIJA I NEGACIJA. KONJUKCIJA: KONJUKCIJE DVEJU REČENICA JE TAČNA
AKKO SU TAČNA OBA ISKAZA,

DISJUNKCIJA JE TAČNA AKKO JE TAČAN BAR JEDAN OD ISKAZA. EKSKLUZIVNA

DISJUNKCIJA JE TAČNA AKO JE TAČAN SAMO JEDAN OD ISKAZA. AKO NEGIRAMO
ISTINU DOBIJAMO LAŽ I OBRNUTO.

IMPLIKACIJA JE NETAČNA AKKO JE P TAČAN A Q NETAČAN ISKAZ. IMPLIKACIJU

KORISTIMO U LOGIČKOM ZAKLJUČIVANJU. REČENICA P ZOVE SE PRETPOSTAVKA, A
REČENICA Q JE POSLEDICA. IMPLIKACIJA JE TAČNA KADA JE PRETPOSTAVKA
NETAČNA. EKVIVALENCIJA JE TAČNA UKOLIKO P I Q IMAJU SITE ISTINITOSNE
VREDNOSTI.
7) ISKAZNE FORMULE (POJAM, STRUKTURA I VREDNOSTI. ISKAZNE FORMULE
DOBIJAMO KADA ISKAZNA SLOVA POVEŽEMO LOGIČKIM OPERACIJAMA. DEF: 1)
ISKAZNA SLOVA p,q,r... I KONSTANTE 0,1 SU ISKAZNE FORMULE 2) AKO SU A I B
ISKAZNE FORMULE ONDA SU (AB),(AB),(AB) ISKAZNE FORMULE. ISKAZNE
FORMULE NASTAJU KONAČNOM PRIMENO PRAVILA 1 I 2. SVAKA ISKAZNA
FORMULA JE TERM KOJI SE PRAVI OD PROMENLJIVIH p,q,r I KONSTANTI 0,1 I
LOGIČKIH OPERACIJA. VREDNOSTI KOJU ISKAZNA FORMULA MOŽE DA IMA SU 1 I 0.
KAD ĆE VREDNOST BITI 0 A KADA 1 ZAVISI OD VREDNOSTI PROMENLJIVIH p,q...
ISKAZNE FORMULE DELIMO NA TAUTOLOGIJE I KONTRADIKCIJU ( NEGACIJU
TAUTOLOGIJE). ISTINITA FORMULA KOJA ZA SVE VREDNOSTI SVOJIH ISKAZNIH
SLOVA IMA VREDNOST 1 ZOVE SE TAUTOLOGIJA.
8) METODE ZA ODREDJIVANJE TAUTOLOGIJA. – TABLICE ISTINITOSTI I
REDUKCIJE, - ALGEBARSKA, ZASNOVANA NA ALGEBARSKOM SVOJSTVIMA, -
ARITMETIČKA (HOTOMSKI 1975) , ZASNOVANA NA NUMERIČKOM KRITERIJUMU, -
REZOLUCIJSKA METODA, METODA OPOVRGAVANJA, IZVODI SE KONTRADIKCIJA
PRIMENOM PRAVILA REZOLUCIJE. 1) ALGEBARSKA METODA: KORISTE SE X=1-X ;
XY=XY; XY=X+Y-XY; XY=1-X+XY; XY=1-(X+Y)+2XY. FORMULA JE
TAUTOLOGIJA AKKO JE ALGEBARSKI IZRAZ KOJI JE PRIDRUŽEN FORMULI JEDNAK
1. 2) ARITMETIČKA (HOTOMSKI) – ISKAZNA FORMULA F(p1,p2,...pn) UVODI SE IZRAZ
f(k1,...kn) GDE JE k1=I(n)/I(n-i )+2, I(n)=2 k-1, k=2n, i=1...n - FORMULA JE
TAUTOLOGIJA AKO JE F(p1,...pn)=f(k1...kn)=I(n), - KORISTIMO JEDNAKOSTI X=I(n) –
X ; XY=X+Y-XY=X+XY; XY=X+XY; XY=XY+XY=(X+Y)+2(XY). 3)
REZOLUCIJSKA, PRAVILO REZOLUCIJE AB, AC/BC ; A,B,C – ISKAZNE
FORMULE. FORMULA SE TRANSFORMIŠE U KDNF. ODREDJUJU SE SASTAVCI
(DISJUNKCIJE ISKAZNIH SLOVA ILI NJIHOVIH NEGACIJA) . F(p1,...,pn) JE
TAUTOLOGIJA AKKO SE PRIMENOM PRAVILA REZOLUCIJE NA POLAZNI SKUP
SASTAVAKA, ODREDJEN IZ NEGACIJE DATE FORMULE, IZVODI SE KONTRADIKCIJA.
9) ALGEBRA PREKIDAČKIH MREŽA. ELEKTRIČNOM PROVODNIKU SA
PREKIDAČEM P PRIDRUŽIMO ISKAZNO SLOVO p, A PREKIDAČU KOJI PROVODI
STRUJU AKKO p NE PROVODI p, - DVA STANJA – ZATVOREN=PROVODI, 1 ; -
OTVOREN= NE PROVODI 0č – AKO MREŽA SA JEDNIM ILI VIŠE PREKIDAČA PROVODI
VREDNOST MREŽE JE 1 , A AKO NE PROVODI 0; MOGU BITI VEZANI SERIJSKI ILI
PARALELNO, ; PRAVIMO ISTINITOSNU TABLICU ZA DISJUNKCIJU.
10) BULOVA ALGEBRA ( DEF, I PRIMER). DEF: NEKA JE S NEPRAZAN SKUP, * I o
OZNAKE BINARNIH OPERACIJA, A ' OZNAKA UNARNE OPERACIJE. UREDJENA
ČETVORKA (S,*,o,') JE BULOVA ALGEBRA AKO SU ISPUNJENE AKSIOME BULOVE
ALGEBRE: B1 GRUPOIDNOST: (x,y S)(x*yS), (x,yS)(x o y)S), (xS) X ' S); B2
KOMUTATIVNOST: x*y=y*x I x o y=y o x ; B3 ASOCIJATIVNOST x*(y*z)=(x*y)*z
o o o o B4 DISTRIBUTIVNOST x*(y o z)=(x*y)o(x*z)
o * o * o B5 POSTOJANJE ELEMENATA O i I x*0=x, x o I= x ; B6 SVOJSTVO
UNARNE OPERACIJE ' x*x'=I, x o x'=0. ELEMENTE 0 i i ZOVEMO PRVI, ODNOSNO
POSLEDNJE ELEMENT BULOVE ALGEBRE. ZA BULOVU ALGEBRU SKUP S MORA
IMATI NAJMANJE DVA ELEMENTA 0 i I. PRIMER. ( 1,0,,,) KAO BULOVA
ALGEBRA. INTERPRETIRAMO S KAO 1,0, * KAO , o KAO  , ' KAO . IZ DEF SLEDI
DA JE USLOV GRUPOIDNOSTI ZADOVOLJEN. ZA DISJUNKCIJU, KONJUKCIJU VAŽE
ASOCIJATIVNI, DISRTIBUTIVNI I KOMUTATIVNI ZAKONI. 0 JE NEUTRALNI ELEMENT
ZA  , A 1 JE NEUTRALNI ELEMENT ZA . ZA p1,0, VAŽI pp=1 I pp=0. PRVI
ELEMENT JE 0 A POSLEDNJI 1. UREDJENA ČETVORKA ZADOVOLJAVA AKSIOME PA JE
MODEL BULOVE ALGEBRE.
11) VAŽNIJE TEOREME BULOVE ALGEBRE. NEKA JE (S,*,o,' ) BULOVA ALGEBRA.
VAŽNIJI IDENTITETI SU:

ZA SVAKI ELEMENT x POSTOJI SAMO JEDAN ELEMENT x' , - PRINCIP DUALNOSTI:

DUAL SVAKE TEOREME U BULOVOJ ALGEBRI (S,*,o,') JE TEOREMA T* KOJA NASTAJE
MEDJUSOBNOM ZAMENOM OPERACIJA * I o KAO I ELEMENATA 0 i I U TEOREMI T.
12. BULOVI IZRAZI - KANONSKE FORME. ELEMENTERNA KONJUKCIJA U ODNOSU
NA PROMENLJIVE x1,x2,...xn JE KANONSKA AKO SVAKA PROMENLJIVA ( ILI NJENA
NEGACIJA) IMA TAČNO JEDNO POJAVLJIVANJE. ANALOGNO SE ODREDJUJE
KANONSKA ELEMENTARNA DISJUNKCIJA. BULOV IZRAZ C1 C2...Cr GDE SU Ci
ELEMENTARNE KONJUKCIJE, ZOVE SE DISJUNKTIVNA NORMALNA FORMA (DNF).
BULOV IZRAZ D1D2...Dr GDE SU Di ELEMENTARNE DISJUNKCIJE ZOVE SE
KONJUKTIVNA NORMALNA FORMA (KNF).DEF: DISJUNKTIVNA FORMA  Ci JE
KANONSKA
i=1,m
DISJUNKTIVNA NORMALNA FORMA (KDNF) U ODNOSU NA PROMENLJIVE x1,x2,...xn,
AKO SU C1,C2,...Cm KANONSKE ELEMENTARNE KONJUKCIJE U ODNOSU NA TE
PROMENLJIVE. ANALOGNO SE DEFINIŠE KANONSKA NORMALNA FORMA (KKNF) 
Di GDE SU Di KANONSKE
i=1,m
ELEMENTARNE DISJUNKCIJE U ODNOSU NA PROMENLJIVE x1,x2,...,xn. NA OVAJ
NAČIN SVAKI BULOV IZRAZ KOJI SADRŽI PROMENLJIVE x1,x2,...Xn MOŽE SE
TRANSFORMISATI U KDNF, ODNOSNO KKNF U ODNOSU NA TE PROMENLJIVE.
13) BULOVE JEDNAČINE – ODREDJIVANJE REŠENJA (ODNOVNE TEOREME).
A(x1,x2,...,xn) GDE SU A I B BULOVI IZRAZI OD KOJIH BAR JEDAN SADRŽI
PROMENLJIVE x1,x2,...,xn IZ L2 JE BULOVA JEDNAČINA. PARTIKULARNO REŠENJE
BULOVE JEDNAČINE JE VEKTOR = (1,...,n)  Ln2 AKKO JE A()=B(). SKUP SVIH
PARTIKULARNIH REŠENJA ZOVE SE SKUP REŠENJA: R=A()=B(),Ln2, RLn2 ,
BULOVA JEDNAČINA JE NEMOGUĆA AKO JE SKUP REŠENJA R=. T1. x y AKKO xy=x,
xy AKKO xy=y. PRINCIP DUALNOSTI U BULOVOJ ALGEBRI SE MOŽE PROŠIRITI. AKO
IMAMO BILO KOJU TEOREMU T MOŽE SE NAPRAVITI DUALNA TEOREMA ČISTOM
ZAMENOM. T, ONDA T' ;   ; 0 1 ;   . T2 ZA POVEZIVANJE BULOVIH
JEDNAČINA SA BULOVIM NEJEDNAČINAMA, BULOVA NEJEDNAČINA AB
EKVIVALENTNA JE SLEDEĆOJ BULOVOJ JEDNAČINI AB=0. 1) AB AKKO AB=A PO
TEOREMI 1 NA OSNOVU OSOBINE JEDNAKOSTI 2) (AB)B= AB 3) A(BB)=AB 4)
A0=AB 5) AB=0. T3 A=B  ABAB=0 ODNOSNO (AB)(AB)=1. T4 SISTEM Ai=0,
i= 1,...n  V Ai=0 ODNOSNO EKVIVALENTAN JE I JEDNAČINI  Ai=1 i=1,n
i=1,n . T5, JEDNAČINA A(x1,...,xn)=0 JE MOGUĆA AKKO A(x1,...x i-1,1,xi+1,...xn)
A(x1,...,xi-1,0,xi+1,...xn)=0. T6. NEKA JE axbx=0 MOGUĆA. NJENO OPŠTE REŠENJE JE:
x=apbp ILI x=bap, GDE JE p PARAMETAR IZ L2.
14) BULOVE NEJEDNAČINE I SISTEMI JEDNAČINA I NEJEDNAČINA. BULOVA
JEDNAČINA SE MOŽE DEFINISATI U SKUPU (*,o,'= A(x1,...,xn), B(x1,...,xn). BITNO JE DA
MAKAR JEDAN OD OVA DVA IZRAZA SADRŽI PROMENLJIVE OD x1 DO xn I OVAKAV
ZAPIS JE BULOVA JEDNAČINA. REŠENJE BULOVE JEDNAČINE JE SVAKI VEKTOR 
KOJI IMA ONOLIKO KOORDINATA KOLIKO PROMENLJIVIH. DA BI L BILO REŠENJE
TREBA DA BUDE: R=L/A()=B(). BULOVA JEDNAČINA JE NEMOGUĆA AKO JE SKUP
REŠENJA R=0. SVAKA BULOVA NEJEDNAČINA MOŽE DA SE DOVEDE NA BULOVU
JEDNAČINU A(x1,...xn)B(x1,...xn). IZRAZ GDE JE A I B BULOV IZRAZ I AKO SAMO
JEDAN SADRŽI PROMENLJIVE x1,...xn JE BULOVA NEJEDNAČINA. REŠENJE JE SKUP
VEKTORA L I KAD SE ZAMENE U JEDNAČINU ZADOVOLJAVA SE NEJEDNAKOST
R=L/A()B(). SISTEM BULOVIH JEDNAČINA

DEF:

KONJUKCIJA OBIH B-JEDNAČINA ZOVE SE SISTEM. REŠENJE ĆE BITI SAMO ONI

VEKTORI  KOJI KAD SE ZAMENE U A1,A2,An DAJU 0. A1()=0. A2()=0, An()=0.
15) METODA SUKCESIVNIH ELIMINACIJA – ODREDJIVANJE OPŠTEG REŠENJA
BULOVE JEDNAČINE. U SLUČAJU BULOVIH FUNKCIJA SA VIŠE PROMENLJIVIH
OPŠTE REŠENJE SE ODREDJUJE METODOM SUKCESIVNIH ELIMINACIJA. BULOVA
JEDNAČINA A(x1,...xn)=B(x1,...xn) TRANSFORMIŠE SE U EKVIVALENTNU ABAB=0
KOJA IMA OBLIK f1(x1,...xn)=0. OVU JEDNAČINU TRANSFORMIŠEMO U
EKVIVALENTAN OBLIK: f1(1,x2,...xn)x1f1(0,x2,x3,...xn)x1=0. ONA JE MOGUĆA AKKO
f1(1,x2,...xn) f1(0,x2...xn)=0 LEVA STRANA POSLEDNJE JEDNAČINE IMA OBLIK
f2(x2,...xn)=0, GDE JE ELIMINISAMO x1. SADA SVE PONAVLJAMO ZA f2(x2...xn) I
ELIMINIŠEMO x2. POSTUPAK ELIMINACIJE PRODUŽAVAMO DO: fn(1)xnfn(0)xn0=,
GDE SU fn(1)=a, fn(0)=b IZ L2 TJ. DO SVODJENJA NA JEDNAČINU SA JEDNOM
PROMENLJIVOM. ONA JE MOGUĆA AKKO JE ab=0 I NJENO REŠENJE JE: x n=apnbpn TJ.
fn(1)pnfn(0)pn=xngn(pn), GDE JE pn PARAMETAR IZ L2.
16) BULOVE MATRICE – MATRICA GRAFA. MATRICA Aaij, i=1,...n, GDE SU aij BILOVI
IZRAZI JE BULOVA MATRICA FORMATA mxn. AKO SU aij0,1 MATRICA A JE
KONSTANTNA BULOVA MATRICA. U BULOVIM MATRICAMA ČLANOVI SU BULOVI
IZRAZI ( AKO SADRŽE ,,). MATRICE SU JEDNAKE AKO SU IM ELEMENTI JEDNAKI.
A=B AKKO aij=bij – OVO MORA DA BUDE TAUTOLOGIJA. A+B – ZBIR DVE MATRICE
GRADI SE TAKO ŠTO SE NAPRAVI DISJUNKCIJA ODGOVARAJUĆIH ELEMENATA
A+B=aijbij mxn . AB= aij bijmxn KORISTI SE KONJUKCIJA PA DOBIJAMO PROIZVOD.
A= aij NEGIRANJEM DOBIJAMO NEGACIJU. INVERZNA MATRICA KAVADRATNE
MATRICE A JE MATRICA A –1 TAKVA DA VAŽI A A-1 = A –1 A = E MATRIČNI PROIZVOD JE
GDE JE PUTA ( ) KONJUKCIJA A (+) DISJUNKCIJA. ALTERTATIVNI PROIZVOD - KOD
KOJIH SE KORISTI EKSKLUZIVNA DISJUNKCIJA  I PROIZVOD. NAJVEĆA PRIMENA
MATRICA JE KOD GRAFOVA. GRAF SE SASTOJI OD GRANA I ČVOROVA.NEKA JE SKUP
S=x1,x2,...xn I S2 RELACIJA TOG SKUPA. UREDJEN PAR (S,) ZOVEMO GRAF REDA
n. GEOMETRIJSKA PREDSTAVA GRAFA (S,) ODREDJUJE SE TAKO ŠTO SE SVAKOM
ELEMENTU xi SKUPA S PRIDRUŽI JEDNA TAČKA – ČVOR GRAFA. AKO JE (xi,xj), ij
TADA ČVOROVE xi I xj VEZUJEMO STRELICOM. AKO JE (xi,xj) TADA U ČVORU xi
IMAMO PETLJU. M ZOVEMO MATRICOM GRAFA (S,).
17) BULOVE FUNKCIJE – KANONSKE FORME. PRILIKOM UPROŠĆAVANJA BULOVIH
IZRAZA MOGU SE KORISTITI TEOREME I AKSIOME. LJUDI SU UVELI STANDARDNE
FORME KOJE NOSE NAZIV KANONSKE FORME. POKAZANO JE DA SE POMOĆU
TRANSFORMACIJE BULOVE ALGEBRE BULOV IZRAZ MOŽE TRANSFORMISATI.
POSTOJE: KANONSKA DISJUNKTIVNA NORMALNA FORMA (KDNF) I KANONSKA
KONJUKTIVNA NORMALNA FORMA (KKNF). KANONSKE FORME SU POSEBNE
STANDARDNE FORME NA KOJE SE MOGU SVESTI SVE FORME. MA KOJA BULOVA
FUNKCIJA n PROMENLJIVIH MOŽE SE PREDSTAVITI U KDNF f(x1,...,xn)= Vn
L2
f(a1,...,an)x1 a1...xn an GDE JE a=(a1,...,an) MA KOJA BULOVA FUNKCIJA n PROMENLJIVIH
MOŽE SE TRANSFORMISATI U KKNF: f(x1,...,xn)=  n (f(a1,...,an)x1 a1  ...  xn an )
L2 (PREPRAVI a U ) !!!
NAVEDENE TEOREME O SVODJENJU NA KANONSKU FORMU BULOVIH IZRAZA
OMOGUĆUJU DOBIJANJE ODGOVORA DA LI BULOVI IZRAZI PREDSTAVLJAJU ISTU
BULOVU FUNKCIJU n PROMENLJIVIH ILI NE. SKUP BULOVIH FUNKCIJA F=ff : Ln2 
L2 NA KOME SU BINARNE OPERACIJE ” ”, ”” I UNARNA OPERACIJA ” ”

DEFINISANE NA SLEDEĆI NAČIN: f1 f2 def V (f1()f2())x ;
Ln2
F1f2 def (f1() f2())x ; f def V f() x ; X= X... Xn n
Ln2  Ln2
JESTE BULOVA ALGEBRA.
18) MINIMIZACIJA BULOVIH FUNKCIJA – DIJAGRAMI VEJČ-KARNEA.
MINIMIZACIJA BULOVE FUNKCIJE JE PROCES TRANSFORMISANJAIZRAZA J1 U IZRAZ
J2 KOJI JE EKVIVALENTAN SA J1 U SMISLU DA PREDSTAVLJA ISTU FUNKCIJU I KOJI
JE PO ODREDJENOM KRITERIJUMU MINIMALAN. MINIMALAN IZRAZ J2 KOJI
PREDSTAVLJA CILJ MINIMIZACIJE ZAVISI OD IZABRANIH KRITERIJUMA
MINIMALNOSTI. TA KRITERIJUM MINIMALNOSTI NAJČEŠĆE SE UZIMA BROJ SLOVA I
ZNAKOVA KONJUKCIJE ILI DISJUNKCIJE U IZRAZU J2. OVO JE GRAFIČKA METODA.
PRVI DEO METODE JE FORMIRANJE DIJAGRAMA, DRUGI DEO METODE JE
ODREDJIVANJE BLOKOVA ( OSNOVNIH I GLAVNIH), TREĆI DEO JE IZDVAJANJE
NESUVIŠNIH POKRIVAČA. OBLIK DIJAGRAMA ZAVISI OD BROJA PROMENLJIVIH U
FUNKCIJI. AKO JE BROJ PROMENLJIVIH PARAN ONDA JE DIJAGRAM KVADRATAN, A
ZA NEPARNE PRAVOUGAONI.

GLAVNI BLOK JE NAJVEĆI BLOK KOJI SADRŽI DATI KVADRATIĆ. U OVOM BLOKU SE
GRUPIŠU PO 2K GDE JE K= 0,1,2... NAJVEĆE SU GRUPE SUSEDNIH JEDINICA
POREDJANIH PO VERTIKALI. JEDINICE KOJE SE NALAZE NA SUPROTNIM KRAJEVIMA
VRSTE I KOLONE MOGU DA SE SPARUJU. OSNOVNI SU ONI BLOKOVI KOJI SADRŽE
JEDINICU KOJA NE PRIPADA DRUGIM BLOKOVIMA. OSNOVNI BLOK JE JEZGRO I
OVAJ BLOK ULAZI U POKRIVAČ.
19) ALGEBARSKO – LOGIČKE METODE KVAJNA ZA MINIMIZACIJU BULOVIH
FUNKCIJA. METODA KVAJNA JE USTVARI SISTEMSKO SVODJENJE. I KORAK: PRVI
DEO METODE JE ODREDJIVANJE PROSTIH IMPLIKANTI, II KORAK: JE POVEZIVANJE
SKUPA TERMA PROSTIM IMPLIKANTAMA , III KORAK: JE IZDVAJANJE MINIMALNOG
POKRIVAČA. PROSTE IMPLIKANTE ODREDJUJEMO NA PRINCIPU: AKO IMAMO NEKI
TERM TIPA x ILI x ONDA SE ZAJEDNIČKI DEO x UKLJUČUJE U SPISAK NOVE
VRSTE. AKO POSTOJI ZAJEDNIČKI DEO U ZAJEDNIČKOM DELU, ON SE OPET
IZDVAJA. TAJ POSAO JE KONAČAN I KRAJNJI, REZULTAT JE PROST IMPLIKANT. KVAJ
JE UOREDJIVAO SVAKI SA SVAKIM SVE DOK NIJE DOBIO PROSTE IMPLIKANTE.
ZATIM JE PRAVIO TABLICU. NAPISAO JE SVE IMPLIKANTE, IMPLIKANTE PREKRIVA
SVAKI TERM U KOME SE NALAZI. NA OSNOVU ABLICE IZDVAJA SE MINIMALNI
POKRIVAČ. KADA SE U JEDNOJ KOLONI NALAZI JEDAN TERM ZNAČI DA TAJ TERM
MOŽE DA SE POKRIJE SAMO TOM IMPLIKANTOM. SVE KOLONE SA JEDNIM ZNAKOM
MORAJU DA UDJU U MINIMALNU FORMU I ODREDJUJU MINIMALNO JEZGRO. MAK
KLASKI JE UVIDEO MNOGO DUBLJE STVARI. NIJEMU SE DOPALO ŠTO KVAJ
SJEDINJUJE SVAKI SA SVAKIM. ON JE TO IZBACIO. UMESTO XYZ KLASKI JE PISAO
101. DA BI SMANJIO SPARIVANJE PRAVI GRUPE OD ISTOG BROJA JEDINICA. PRVA
GRUPA IMA JEDNU JEDINICU, DRUGA DVE JEDINICE. SPARIVANJE U ISTOJ GRUPI NE
MOŽE DA SE DESI, MOŽE SAMO IZMEDJU DVEJU UZASTOPNIH GRUPA. IZ SUSEDNE
GRUPE MOŽE DA SPARI SVE ONE KOJE IMAJU CRTE NA ISTOM MESTU.
20) TOPOLOŠKI MODEL BULOVE FUNKCIJE (URBANO – MILERA). KORISTI
MODEL n DIMENZIONE KOCKE TZV. n – KUBA PRI ČEMU POLAZI OD KDNF – A .
IZABEREMO KOORDINATNI SISTEM ZA JEDINIČNI n – KUB SA KOORDINATAMA
x1,x2,...xn. SVAKOM TEMENU TAKVOG n – KUBA PRIDRUŽUJEMO TERM ČIJI JE
BINARNI ZAPIS 1,2,...n. DEKADNI BROJ ODREDJEN OVIM BINARNIM ZAPISOM
ZOVEMO TEMENI BROJ U n – KUBU, ČIJA SU TEMENA ODREDJENA TEMENIM
BROJEVIMA DATE BULOVE F- JE. POTREBAN I DOVOLJAN USLOV DA DVA n – KUBA
BUDU IDENTIČNA JE JEDNAKOST ZBIROVA NJIHOVIH NASPRAMNIH TEMENIH
BROJEVA. SVAKOJ MINIMALNOJ FORMI (g) FUNKCIJE (f) ODGOVARA SKUP KUBOVA
KOJI OBUHVATAJU TEMENE BROJEVE FUNKCIJE f. TAKAV SKUP KUBOVA ZOVEMO
MINIMALNI POKRIVAČ. BAZNI KUB JE SVAKI KUB KOMPLEKSA KUBOVA DATE
BULOVE FUNKCIJE KOJI NIJE GRANA NEKOG KUBA TOG KOMPLEKSA.
21) FUNKCIJE LUKAŠIJEVIĆA I ŠEFERA. f1(x,y) =xy – FUNKCIJA VEBA –
LUKAŠIJEVIĆA ; f2(x,y)=xy – FUNKCIJA ŠEFERA, KOJE SE DEFINIŠU TABLICAMA:

KADA SE KORISTE KKNF I KDNF I ZAKONI DE MORGANA OVE FUNKCIJE SE MOGU

PREDSTAVITI BULOVIM IZRAZIMA: xy = xy ; xy = xy. SVAKA OD OVIH FUNKCIJA
PREDSTAVLJA POTPUN SISTEM ZA IZRAŽAVANJE BULOVIH FUNKCIJA n –
PROMENLJIVIH. T1. SVAKA BULOVA FUNKCIJA n PROMENLJIVIH MOŽE SE
PREDSTAVITI POMOĆU ŠEFEROVE, ODNOSNO LUKAŠIJEVIĆEVE FUNKCIJE. x=xx ;
(xx=xx=x); x=xx (xx=xx=x). DEF1. BULOVA FUNKCIJA f(x1...xn)= 1, AKO
x1=...=xn=0 ; 0, U OSTALIM SLUČAJEVIMA – ZOVE SE FUNKCIJA LUKAŠIJEVIĆA ( NILI
– F – JA ). DEF2. BULOVA FUNKCIJA f(x1,...xn)= 0, AKO x1=...=xn=1 ; 1, U OSTALIM
SLUČAJEVIMA – ZOVE SE FUNKCIJA ŠEFERA ( NI – F – JA). DEF3 (PROŠIRENA DEF
DUALNOSTI) SKO SE U NEKOJ TEOREMI T POJAVLJUJU SIMBOLI V,  , ,,,,0,1
ONDA SE DUALNA TEOREMA (T*) DOBIJA MEDJUSOBNOM ZAMENOM SIMBOLA V i ,
 i ,  i , 0 i 1. T2. ZA BILO KOJU BULOVU FUNKCIJU VAŽE JEDNAKOSTI:

T3. ZA BULOVU F- JU VAŽE JEDNAKOSTI:

T4.(HOTOMSKI) SVAKA BULOVA F- JE n PROMENLJIVIH MOŽE SE PREDSTAVITI P-

IZRAZOM U BINARNIM OPERATORIMA ŠEFERA. PODREZANO DRVO JE BINARNO
DRVO ČIJI JE SVAKI NETERMINALNI ČVOR POVEZAN BAR JEDNOM OD DVE
IZLAZNE GRANE SA TERMINALNIM ČVOROM, KOJI ODGOVARA PROMENLJIVOJ ILI
NEPOSREDNO ILI POSREDSTVOM JEDNOG ČVORA. P- DRVO JE ZAVRŠENO AKO
SVAKOM TERMINALNOM ČVORU ODGOVARA PROMENLJIVA DATE FUNKCIJE. IZRAZ
BULOVE FUNKCIJE KOJI ODGOVARA ZAVRŠENOM P- DRVETU ZOVE SE P – IZRAZ.
22) AKSIOMATSKE I FORMALNE TEORIJE – DEF. I PRIMER. CILJ – SVOLJENJE NA
MINIMUM. O ISPRAVNOSTI NEKE DEF. ILI DOKAZA ODLUČUJE SE SAMO NA OSNOVU
STRUKTURE A NE SADRŽAJA. SISTEM FORMALNIH PRAVILA PREDSTAVLJA
SINTAKSU FORMALNE TEORIJE.FORMALNA TEORIJA  JE ODREDJENA KADA SU DATI
SLEDEĆI SKUPOVI: 1)  () – SKUP OSNOVNIH SIMBOLA, 2) F() – SKUP FORMULA
( PODSKUP SKUPA SVIH REČI, 3) A() – SKUP AKSIOMA ( PODSKUP SKUPA FORMULA).
AKO JE DAT POSTUPAK ZA ODREDJIVANJE DA LI JE FORMULA AKSIOMA ONDA JE 
AKSIOMATSKA TEORIJA, 4) R() – KONAČAN SKUP PRAVILA IZVODJENJA. AKO SU
FORMULE A1,A2,...An-1,An U RELACIJI  ONDA KAŽEMO DA JE FORMULA An
DIREKTNA POSLEDICA FORMULA A1,...,An-1 PO PRAVILU IZVODJENJA .
  : A1,...,An-1 / An
RAZLIKUJU SE DVA TIPA IZVODJENJA: IZ AKSIOMA, IZ HIPOTEZA. DEF1. KONAČAN
NIZ FORMULA B1,B2,...,Bm FORMALNE TEORIJA  ZOVEMO IZVODJENJE U TEORIJI
AKO SVAKA FORMULA Bi (1i m) TOG NIZA ISPUNJAVA USLOV: Bi JE AKSIOMA ILI Bi
JE DIREKTNA POSLEDICA PREDHODNIH FORMULA PO PRAVILU IZVODJENJA U .
DEF2. FORMULU Bm FORMALNE TEORIJE ZOVEMO TEOREMA U TEORIJI  U OZNACI
 Bm
AKO POSTOJI BAR JEDAN NIZ B1,B2,...,Bm KOJI JE IZVODJENJE U TEORIJI . TAJ NIZ JE
IZVODJENJE TEOREME Bm. DEF3.FORMULA A JE POSLEDICA SKUPA FORMULA F AKO
POSTOJI KONAČAN NIZ FORMULA B1,B2,...,Bm (Bm JE JEDNAKO A) ČIJA SVAKA
FORMULA ISPUNJAVA USLOV: Bi JE AKSIOMA ILI Bi JE IZ SKUPA F ILI Bi JE
POSLEDICA PREDHODNIH FORMULA PO PRAVILU IZVODJENJA IZ FORMALNE
TEORIJE . F A
ELEMENTE SKUPA F ZOVEMO HIPOTEZE (PREMISE, PRETPOSTAVKE). NIZ B1,B2,..Bm
ZOVEMO IZVODJENJE FORMULE A IZ SKUPA HIPOTEZA F. DEF4. AKO ZA BILO KOJU
FORMULU TEORIJE  POSTOJI NAČIN DA SE ODLUČI DA LI JE TEORIJA ILI NIJE, KAŽE
SE DA JE TEORIJA  ODLUČIVA.

23) SVOJSTVA FORMALNIH TEORIJA. SVOJSTVA FORMALNIH TEORIJA SU:

POTPUNOST, ODLUČIVOST, NEPROTIVUREČNOST I NEZAVISNOST AKSIOMA. STAV
POTPUNOSTI – RAČUN L JE POTPUN. OVAJ STAV POTVRDJUJE DA JE POSTIGNUT
ŽELJENI CILJ OVE FORMALIZACIJE. STAV ODLUČIVOSTI: POSTOJI POSTUPAK KOJIM
SE ZA BILO KOJU FORMULU A TOG RAČUNA MOŽE UTVRDITI DA LI JE TEOREMA ILI
NIJE TOG RAČUNA. RAČUN L JE RELATIVNO I APSOLUTNO KONZISTENTAN.
RELATIVNU KONZISTENTNOST U ODNOSU NA NEGACIJU ZOVEMO
NEPROTIVUREČNOST. ISKAZNI RAČUN JE NEPROTIVUREČAN AKKO JE APSOLUTNO
KONZISTENTAN. U VEZI SA RAČUNOM L MOŽE SE DOKAZATI NEZAVISNOST
AKSIOMA, TJ. DA NI JEDNA OD NJIH NIJE POSLEDICA PREOSTALIH AKSIOMA. ZA
RAZLIKU OD KONZISTENTNOSTI, NEPROTIVUREČNOSTI, ZAHTEV ZA
NEZAVISNOŠĆU NIJE NUŽAN U IZGRADNJI FORMALNIH TEORIJA. OSIM RAČUNA L
POSTOJE I DRUGE FORMALNE TEORIJE ZA ISKAZNI RAČUN, KOJE SE RAZLIKUJU PO
IZBORU OSNOVNIH SIMBOLA, AKSIOMA I PRAVILA IZVODJENJA.
24) DOKAZI I VRSTE DOKAZA. POSTUPAK IZVODJENJA TVRDJENJA IZ AKSIOMA ILI
TEOREME ZOVE SE DOKAZ. KADA SE TVRDJENJE IZVODI IZ PRETPOSTAVKI KOJE
NISU PRETHODNO DOKAZANE NITI SU AKSIOME ONDA SE TAKAV DOKAZ ZOVE
IZVODJENJE IZ HIPOTEZA. AKO SE DOKAZ IZVODI PRIMENOM STROGO
FORMULISANIH PRAVILA, ZOVE SE FORMALNI DOKAZ. AKO PRAVILA NISU STROGO
PRECIZIRANA, RADI SE O NEFORMALNOM SADRŽAJNOM DOKAZU. SADRŽAJNI
DOKAZI DELE SE NA : ANALITIČKE I SINTETIČKE. ANALITIČKI DOKAZI POLAZE OD
STAVA ČIJA JE ISTINITOST PRIHVAĆENA. PREMA FORMAI DOKAZ MOŽE BITI
DIREKTAN ILI INDIREKTAN. U DIREKTNOM SE NEPOSREDNO DOKAZUJE DATO
TVRDJENJE. U INDIREKTNOM DOKAZU SE DOKAZUJE NEMOGUĆNOST TVRDJENJA
KOJE JE PROTIVUREČNO DATOM TVRDJENJU. JEDNA OD VRSTA JE SVODJENJE NA
APSURD. PRAVILI IZVODJENJA MOŽE BITI LOGIČKO ILI MATEMATIČKO.
25) POJAM IZVODJENJA U FORMALNOJ TEORIJI. IZVODJENJE IZ AKSIOMA I
IZVODJENJE IZ HIPOTEZA - DEF1. KONAČAN NIZ FORMULA B1,B2,...,Bm FORMALNE
TEORIJA  ZOVEMO IZVODJENJE U TEORIJI AKO SVAKA FORMULA Bi (1i m) TOG
NIZA ISPUNJAVA USLOV: Bi JE AKSIOMA ILI Bi JE DIREKTNA POSLEDICA
PREDHODNIH FORMULA PO PRAVILU IZVODJENJA U . DEF2. FORMULU Bm
FORMALNE TEORIJE ZOVEMO TEOREMA U TEORIJI  U OZNACI
AKO POSTOJI BAR JEDAN NIZ B1,B2,...,Bm KOJI JE IZVODJENJE U TEORIJI . TAJ NIZ JE
IZVODJENJE TEOREME Bm. DEF3.FORMULA A JE POSLEDICA SKUPA FORMULA F AKO
POSTOJI KONAČAN NIZ FORMULA B1,B2,...,Bm (Bm JE JEDNAKO A) ČIJA SVAKA
FORMULA ISPUNJAVA USLOV: Bi JE AKSIOMA ILI Bi JE IZ SKUPA F ILI Bi JE
POSLEDICA PREDHODNIH FORMULA PO PRAVILU IZVODJENJA IZ FORMALNE
TEORIJE .
ELEMENTE SKUPA F ZOVEMO HIPOTEZE (PREMISE, PRETPOSTAVKE). NIZ B1,B2,..Bm
ZOVEMO IZVODJENJE FORMULE A IZ SKUPA HIPOTEZA F. DEF4. AKO ZA BILO KOJU
FORMULU TEORIJE  POSTOJI NAČIN DA SE ODLUČI DA LI JE TEORIJA ILI NIJE, KAŽE
SE DA JE TEORIJA  ODLUČIVA.
26) FORMALNI DOKAZI PROPOZICIONOG TIPA. NA OSNOVU IZVESBIH
TAUTOLOGIJA MOGU SE DOBITI RAZNA PRAVILA IZVODJENJA POMOĆU KOJIH SE
KONSTRUIŠU FORMALNI DOKAZI U OBLIKU IZVODJENJA. PRAVILA IZVODJENJA SU:
1. p,pq /q (MODUS PONENS); 2. q,pq /p (MODUS TOLENS); 3. p, pq / q ; 4. p /p i
p /p. SKRAĆIVANJU IZVODJENJA POSEBNO DOPRINOSI PRAVILO USLOVNOG
DOKAZA. AKO JE q IZVODLJIVO IZ p I SKUPA PREMISA F, TADA JE pq IZVODLJIVO
SAMO IZ F. POSTOJI I PRAVILO INDIREKTNOG DOKAZA. AKO JE BILO KOJA
KONTRADIKCIJA qq, GDE JE q PROIZVOLJNA ISKAZNA FORMULA, IZVODLJIVA IZ
p I SKUPA PREMISA F, TADA JE p IZVODLJIVO SAMO IZ F.
27. ISKAZNI RAČUN LUKAŠIJEVIĆA I KLINIJA. ISKAZNI RAČUN L I KLINI – OVA
FORMALIZACIJA DAJU KOMPLETNU FORMALNU TEORIJU; SISTEM NIKOD – A I
REZOLUCIJSKI PRILAZ – AKCENAT SAMO NA PRAVILIMA IZVODJENJA, AKSIOME
NISU TOLIKO VAŽNE. RAČUN L, S(L) OSNOVNI SIMBOLI: , , ,  , I ISKAZNA SLOVA
p,q,r,p1,q1,r1,...pn,qn,rn ; F (L): ISKAZNE FORMULE SE DEFINIŠU OVAKO: 1. ISKAZNO
SLOVO JE ISKAZNA FORMULA, 2. AKO SU A I B ISKAZNE FORMULE , ONDA SU I A,
(AB) ISKAZNE FORMULE, 3. ISKAZNE FORMULE SE MOGU DOBITI PRIMENOM
PRAVILA 1 I 2. SISTEM AKSIOMA RAČUNA L ČINE TRI AKSIOME: 1. A(BA), A,B
,BILO KOJE ISKAZNE FORMULE; 2. A(BC)((AB)(AC)); 3. (AB)(BA)
PRAVILO KONTRAPOZICIJE. PRAVILO IZVODJENJA RAČUNA L JE MODUS PONENS;
A,AB /B. MATERIJALISTIČKA ANALIZA RAČUNA Č: POKAZUJE ŠTA SMO DOBILO
FORMALIZACIJOM; TUMAČENJE ŠTA SMO I KAKO FORMALIZOVALI. STAV
DEDUKCIJE: MOGU SE DOBITI RAZNE TEOREME RAČUNA L BEZ IZVODJENJA IZ
AKSIOMA. STAV POTPUNOSTI – RAČUN L JE POTPUN. OVAJ STAV POTVRDJUJE DA JE
POSTIGNUT ŽELJENI CILJ OVE FORMALIZACIJE. STAV ODLUČIVOSTI: POSTOJI
POSTUPAK KOJIM SE ZA BILO KOJU FORMULU A TOG RAČUNA MOŽE UTVRDITI DA
LI JE TEOREMA ILI NIJE TOG RAČUNA. RAČUN L JE RELATIVNO I APSOLUTNO
KONZISTENTAN. RELATIVNU KONZISTENTNOST U ODNOSU NA NEGACIJU ZOVEMO
NEPROTIVUREČNOST. ISKAZNI RAČUN JE NEPROTIVUREČAN AKKO JE APSOLUTNO
KONZISTENTAN. SISTEM NICODA SADRŽI SAMO JEDNU SHEMA AKSIOMU:
(A(BC))((D(DD))((EB)((AE)(AE)))) I JEDNO PRAVILO IZVODJENJA: IZ
A(BC) I A SLEDI C. A,B,C,D,E SU PROIZVOLJNE FORMULE,A SIMBOL
FORMALIZUJE OPERACIJU ŠEFERA. SISTEM KLINIA POLAZNI SIMBOLI OPERACIJA
SU: , , ,  . AKSIOME SU:

AKO SE A10 ZAMENI AKSIOMOM A(AB), DOBIJA SE NOV TZV. INTUCIONISTIČKI

RAČUN.
28) POJAM KVANTIFIKATORA I PREDIKATA. OD ISKAZNIH FUNKCIJA, UPOTREBOM
REČI SVAKI, ODNOSNO NEKI, MOGU SE DOBITI ISKAZI. ISKAZNE FUNKCIJE OBIČNO
IZRAŽAVAJU NEKO SVOJSTVO, ODNOS ILI RADNJU. ZATO SE JOŠ ZOVU
PREDIKATSKE FUNKCIJE ILI PREDIKATI. KAO OZNAKE JEDNOMESNIH PREDIKATA
KORISTIMO SIMBOLE:P(X),Q(X), R(X), SIMBOL P(X,Y) OZNAČAVA DVOMESNI, A
P(X,Y,Z) TROMESNI PREDIKAT. U MATEMATIČKOJ LOGICI ZA REČ SVAKI KORISTI SE
SIMBOL . OVAJ SIMBOL ZOVE SE UNIVERZALNI KVANTIFIKATOR. ZA REČ POSTOJI I
NJENE SINONIME KORISTI SE SIMBOL . ZOVEMO GA EGZISTENCIJALNI
KVANTIFIKATOR.
29) JEZIK PREDIKATSKOG RAČUNA. JEZIK KVANTIFIKATORSKOG RAČUNA
NASTAO JE KAO PRIRODNO UOPŠTENJE MATEMATIČKOG JEZIKA KOJI OBUHVATA
SIMBOLE ZA KONSTANTE, PROMENLJIVE,OPERACIJE,RELACIJE. SIMBOLI OVOG
JEZIKA SU: 1. PROMENLJIVE x1,x2,...,xn ; 2. n – ARNI FUNKCIJSKI SIMBOLI KOJE
ZOVEMO OPERACIJSKA SLOVA; 3. n . ARNI PREDIKATSKI SIMBOLI KOJE ZOVEMO
RELACIJSKA SLOVA ; 4. KVANTIFIKATORI ,  ;5. ZAGRADE INTERPUNKCIJSKI
ZNACI; 6. PROPOZICIONI VEZNICI , , , , , . OD OVIH SIMBOLA GRADE SE
TERMI, ELEMENTARNE FORMULE I FORME. U VEZI SA POJAVLJIVANJEM
PROMENLJIVIH U FORMULAMA UVODI SE POJAM SLOBODNIH I VEZANIH
PROMENLJIVIH. POJAVLJIVANJE PROMENLJIVE x U FORMULI F ZOVEMO VEZANO
POJAVLJIVANJE AKO: 1. JE TO POJAVLJIVANJE OBLIKA (x) ILI (x) ; 2. POSTOJI
FORMULA A U KOJOJ x IMA POJAVLJIVANJE I PRI TOME JE (x)A ILI (x)A
PODFORMULA FORMULE F. POJAVLJIVANJE FORMULE KOJE NIJE VEZANO ZOVEMO
SLOBODNO POJAVLJIVANJE.
30) INTERPRETACIJA I MODEL FORMULE PREDIKATSKOG RAČUNA.
SEMANTIČKO ZNAČENJE PRIDRUŽUJE SE FORMULI PUTEM INTERPRETACIJE NA
NEKOM KONKRETNOM DOMENU. INTERPRETACIJA MOŽE BITI TAČNA ILI NETAČNA.
DEF. INTERPRETACIJA I FORMULE F JE UREDJEN PAR I=(D,) GDE JE D DOMEN
INTERPRETACIJE A  PRESLIKAVANJE SIMBOLA FORMULE F U KONSTANTE,
PROMENLJIVE, OPERACIJE I RELACIJE NA SKUPU D. PRI TOME SE SIMBOLI , , , ,
, INTERPRETIRAJU KAO LOGIČKE OPERACIJE A ,  KAO KVANTIFIKATORI SA
SEMANTIČKIM ZNAČENJEM, SVAKI ODNOSNO POSTOJI. DEF.2. FORMULE JE TAČNA
PRI INTERPRETACIJI I AKO SE TOM INTERPRETACIJOM PRETVORI U TAPČAN ISKAZ.
U TOM SLUČAJU INTERPRETACIJU I ZOVEMO MODEL TE FORMULE. FORMULA JE
NETAČNA PRI INTERPRETACIJI I AKO JE NJENA NEGACIJA TAČNA PRI TOJ
INTERPRETACIJI. DEF3. FORMULA JE VALJANA AKO JE TAČNA PRI SVAKOJ
INTERPRETACIJI. MODEL SKUPA FORMULA JE INTERPRETACIJA PRI KOJOJ JE SVAKA
FORMULA TOG SKUPA TAČNA.
31) VALJANE FORMULE. ISTO KAO 30.
32)POJAM SEMANTIČKE I SINTAKSNE POSLEDICE SKUPA FORMULA.
SEMANTIČKA KONCEPSIJA OSLANJA SE NA SADRŽAJNU ISTINITOST ILI
NEISTINITOST INTERPRETIRANIH FORMULA NA NEKOM DOMENU INTERPRETACIJE,
A SINTAKSNA KONCEPCIJA SE IZGRADJUJE KAO FORMALNA TEORIJA ZASNOVANA
NA AKSIOMAMA I PRAVILIMA IZVODJENJA TEOREMA PREDIKATSKOG RAČUNA
PRVOG REDA. DEF. FORMULA F JE ( SEMANTIČKA) POSLEDICA SKUPA FORMULA
(HIPOTEZA) F, U OZNACI F = = F AKO ZA SVAKU INTERPRETACIJU VAŽI: AKO SU
FORMULE SKUPA F TAČNE ONDA JE I FORMULA F TAČNA. DEF: FORMULA A JE
(SEMANTIČKI) EKVIVALENTNA FORMULOM B , U OZNACI A = =  B, AKO JE
FORMULA AB VALJANA FOMRULA. DOKAZUJE SE REFLEKSIVNOST,
SIMETRIČNOST I TRANZITIVNOST SEMANTIČKE EKVIVALENTNOSTI FORMULA.
33) NEZADOVOLJIVOST I DOKAZI POBIJANJEM – POLUODLUČIVOST. FORMULE
SU ZAPISI U ČIJEM FORMIRANJU UČESRVUJU IZRAZI. FORMULE SU ZAPISI OBLIKA
t1Rt2, GDE SU t1 I t2 IZRAZI, A R ZNAK BINARNE RELACIJE (RELACIJSKI ZNACI: =, , ,
, , , ). AKO JE R ZNAK RELACIJE DUŽINE n, A t1,t2...tn IZRAZI ONDA JE R(t1,t2,...,tn)
FORMULA. AKO SE FORMULA PROČITA OBIČNIM REČIMA U GRAMATIČKOM SMISLU
DOBIJAMO REČENICU. ZBOG PRISUSTVA RELACIJE POSTOJI MOGUĆNOST
POSTAVLJANJA PITANJA POD KOJIM JE USLOVIM TA REČENICA ZADOVOLJENA, TJ.
KADA JE TAČNA A KADA NIJE TAČNA. FORMULA JE ZADOVOLJIVA AKO IMA MODEL ,
A NEZADOVOLJIVA JE AKO ZA TU FORMULU NE POSTOJI MODEL. VALJANOST I
NEZADOVOLJIVOST SU DUALNI: FORMULA JE VALJANA AKKO JE NJENA NEGACIJA
NEZADOVOLJIVA. UMESTO VALJANOSTI MOŽE SE DOKAZIVATI NEZADOVOLJIVOST
NEGACIJE DATE FORMULE. METODE DOKAZIVANJA NEZADOVOLJIVOSTI DATAOG
SKUPA FORMULA ZOVU SE METODE POBIJANJA (OPOVRGAVANJA).
34) PRAVILO REZOLUCIJE ZA ISKAZNI RAČUN. REZOLUCIJSKA METODA
OPOVRGAVANJA SE ZASNIVA NA PRAVILU REZOLUCIJE: (R), AB, AC / BC ; A, B, C
SU BILO KOJE ISKZNE FORMULE. ; A,A / ; TJ. IZ A I A IZVODI SE KONTRADIKCIJA.
SPECIFIČNOST OVOG PRAVILA JE ŠTO ZA IZVODJENJE KONTRADIKCIJE NISU
POTREBNE AKSIOME ISKAZNOG RAČUNA. KOREKTNOST PRAVILA R ZNAČI DA SE
PRIMENOM PRAVILA R NA FORMULE F1 I F2 DOBIJA FORMULA F KOJA JE LOGIČKA
POSLEDICA FORMULA F1 I F2 TJ. F1F2  F. AKO SU F1 I F2 TEOREME RAČUNA L,
ONDA JE I FORMULA F IZVEDENA REZOLUCIJOM, TEOREMA U L. POTPUNOST
PRAVILA R ZNAČI DA SE SVAKA TEOREMA RAČUNA L MOŽE DOKAZATI PRIMENOM
PRAVILA R UMESTO PRAVILA MP. STAV KOREKTNOSTI: PRAVILO R JE KOREKTNO
PRAVILO IZVODJENJA U ISKAZNOM RAČUNU. STAV POTPUNOSTI: PRAVILO R JE
POTPUNO PRAVILO IZVODJENJA U ISKAZNOM RAČUNU.
35. AKSIOME I VAŽNIJE TEOREME KVANTIFIKATORSKOG RAČUNA. AKSIOME
KVANT. RAČUNA SU: A1. A(BA) ; A2. (A(BC))((AB)(AC)) ; A3.
(AB)(BA), A4.(x)A(x)A(t), TERM T JE SLOBODAN ZA x U A(x) ; A5. (x)
(AB)(A(x)B) x NIJE SLOBODNA PROMENLJIVA U A GDE SU A, B, C, BILO KOJE
FORMULE RAČUNA K. PRAVILA IZVODJENJA RAČUNA K SU: IZ A I AB SLEDI B ; IZ A
SLEDI (x)A, GDE JE x PROMENLJIVA.JEDAN BROJ TEOREMA RAČUNA K DOBIJA SE
IZ TEOREMA ISKAZNOG RAČUNA L ZAMENOM ISKAZNIH SLOVA U NEKIM
FORMULAMA RAČUNA K. TAKVE TEOREME RAČUNA K ZOVU SE IZVODI
ODGOVARAJUĆIH TEOREMA RAČUNA L. A POSTOJE TEOREMA RAČUNA K KOJE NISU
IZVODI TEOREMA RAČUNA L. A TO SU: (x)(y)A(y)(x)A ; (x)A(x)A ; (x)
(AB)(x)A(x)B ; (x)A(x)B(x)(AB) ; A(t)(x)A(x) t JE SLOBODAN ZA x U A
; (x)(y)A(y)(x)A ; ((x)(BC)(x)(AB))(x)(AC) ; (((x)(CB)(x)
(CA))(x)C)(x)(AB).
36) SPECIJALNI KVANTIFIKATORSKI RAČUNI – FORMALIZACIJA PROBLEMA.
AKO SE LOGIČKIM AKSIOMAMA PRIKLJUČI IZVESTAN BROJ FORMULA RAČUNA K
KOJE NISU LOGIČKE AKSIOME , NITI TEOREME RAČUNA K, DOBIJAMO NOVI
LOGIČKI SISTEM KOJI SE NAZIVA SPECIJALNI KVANTIFIKATORSKI RAČUN.
FORMULE RAČUNA K KOJE PRIKLJUČUJEMO LOG. AKSIOMAMA ZOVEMO
SOPSTVENE (SPECIJALNE) AKSIOME. SVAKI SPEC. KVAN. RAČUN IMA ODREDJENE
SKUPOVE KONSTANTI, FUNKCIJSKIH SIMBOLA ( OPERACIJSKIH SIMBOLA) KOJI SU
PODSKUPOVI ODGOVARAJUĆIH SKUPOVA SIMBOLA RAČUNA K. TEOREME SPEC.
KVAN. RAČUNA SU SVE FORMULE KOJE SU IZVODLJIVE IZ SKUPA LOGIČKIH I
SOPSTVENIH AKSIOME PO PRAVILIMA IZVODJENJA RAČUNA K. MODEL RAČUNA S JE
ONA INTERPRETACIJA PRI KOJOJ SU TAČNE SPECIJALNE AKSIOME RAČUNA S.
ZNAČAJ UVODJENJA SPEC. KVAN. RAČ. UPRAVO JE TA ŠTO SE NASTOJI DA SE
FORMALIZUJU NEKE, POSEBNE, SADRŽAJNE TEORIJE. TAKVA SADRŽAJNA TEORIJA
JE MODEL ODGOVARAJUĆEG KVAN. RAČUNA. NEJZNAČAJNIJI KVAN. RAČUNI SU:
KVAN. RAČUN I REDA SA JEDNAKOŠĆU, ELEMENTARNA TEORIJA GRUPA G,
FORMALNA ARITMETIKA A , AKSIOMATIKE TEROJE SKUPOVA. KVAN. RAČ. I REDA SA
JEDNAKOŠĆU SADRŽI PREDIKATSKI SIMBOL DUŽINE 2, U OZNACI = ( UMESTO =
(t1,t2) PIŠEMO t1 =t2 I ČIJE SPECIJALNE AKSIOME SADRŽE SLEDEĆE FORMULE:

ELEMENTARNA TEORIJA GRUPA G IMA RELACIJSKO SLOVO DUŽINE 2, U OZNACI =,

OPERACIJSKO SLOVO U OZNACI + I KONSTANTU U OZNACI 0. UMESTO +(t1,t2)
PIŠEMO t1+t2.

FORMALNA TEORIJA BROJEVA A IMA RELACIJSKO SLOVO =, KONSTANTU 0, I TRI

OPERACIJSKA SLOVA U OZNACI ' , + , . AKSIOME RAČUNA A SU:

SKUP PRIRODNIH BROJEVA 0,1,2.... U ODNOSU NA SABIRANJE, MNOŽENJE I

OPERACIJU SLEDBENIKA x' = x+1, JE NORMALNI MODEL RAČUNA A. TO JE
STANDARDNI MODEL. RAČUN A IMA I NESTANDARDNI MODEL. NESTANDARDNI
MODEL JE SVAKI DRUGI MODEL KOJI NIJE IZOMORFAN SA STANDARDNIM
MODELOM RAČUNA A. NEKI SPECIJALNI RALČUN S MOŽE IMATI RAZLIČITE
IZOMORFNE I NEIZOMORFNE MODELE. RAČUN S JE KATEGORIČAN AKO SU SVI
NJEGOVI MODELI IZOMORFNI. RAČUN S JE NEPROTIVUREČAN AKO U NJEMU
POSTOJE FORMULE A I A , TAKO DA SU OBE TEOREME TOG RAČUNA.
37) RAČUNI VIŠEG REDA I POJAM ARITMETIZACIJE FORMALNIH TEORIJA.
PREDIKATSKI RAČUNI VIŠEG REDA SU ONI RAČUNI KOJI SE NE ODNOSE SAMO NA
PROMENLJIVE ( KOA ŠTO TO ČINE PREDIKATSKI ILI KVANTIFIKATORSKI RAČUNI )
NEGO I OSTALE SIMBOLE. RAČUNI VIŠEG REDA MOGU SE PREVESTI NA RAČUN
PRVOG REDA. PRAVILO ZA RAČUN I REDA: U AKSIOMAMA RAČUNA (A(0)  (x)
(A(x))A(x')(x)A(x) MATEMATIČKE INDUKCIJE, A(x) JE PROIZVOLJNA FORMULA
RAČUNA A I IZ NJE SE DOBIJA PRAVILO: AKO SU A() I (x) (A(x)A(x')) TEOREMA
RAČUNA A, ONDA JE I FORMULA (x)(A(x)) TEOREMA RAČUNA A. ARITMETIZACIJA:
SVAKOM OSNOVNOM SIMBOLU S KVANTIFIKATORSKOG RAČUNA PRVOG REDA K
DODELJUJEMO PRIRODAN BROJ, U OZNACI g(s), TZV. GEDELOV BROJ SIMBOLA S.

SVAKOJ FORMULI RAČUNA K DODELJUJE SE JEDAN PRORODAN BROJ – GEDELOV

BROJ TE FORMULE. FUNKCIJA g PREDSTAVLJA 1 – 1 PRESLIKAVANJE KONAČNIH
NIZOVA REČI RAČUNA K U SKUP PRIRODNIH BROJEVA. OVO PRESLIKAVANJE JE
PRIMER ARITMETIZACIJE FORMALNE TEORIJE K. POSTOJE SLEDEĆA SVOJSTVA: 1. g
JE IZRAČUNLJIVA, 2. POSTOJI POSTUPAK KOJIM SE MOŽE URVRDITI DA LI ZA DATI
PRIRODAN BROJ n POSTOJI OBJEKAT x TAKAV DA JE g(x) = n, A TAKODJE POSTUPAK
ZA NALAŽENJE OBJEKTA x.
38. POJAM ALGORITMA. POD ALGORITMOM PODRAZUMEVAMO SKUP SVIH
PRAVILA FORMULISANOH S CILJEM REŠAVANJA ODREDJENE VRSTE PROBLEMA.
ALGORITAM JE STROGI SISTEM PRAVILA KOJIMA SE ODREDJUJE REDOSLED
IZVRŠAVANJA OPERACIJA NA NEKIM OBJEKTIMA. KARAKTERISTIČNA SVOJSTVA
ALGORITMA: DISKRETNOST – ODVIJA SE U DISKRETNIM VREMENSKIM
INTERVALIMA TZV. ALGORITAMSKIM KORACIMA ; REZULTATIVNOST – ZA ULAZNE
VELIČINE, KAO REZULTAT IZVRŠAVANJA ALGORITMA DOBIJAJU SE IZLAZNE
VELIČINE; DETERMINISANOST . IZLAZNE VELIČINE JEDNOZNAČNO SU ODREDJENE
NA OSNOVU ULAZNIH VELIČINA; MASOVNOST – PRIMENLJIV JE NA RAZLIČITE
ULAZNE PODATKE. OSNOVNE ALGORITAMSKE STUKTURE: LINIJSKA STRUKTURA SE
KARAKTERIŠE TIME ŠTO POSTOJI SAMO JEDNA GRANA IZVRŠAVANJA ALGORITMA I
SVAKI ALGORITAMSKI KORAK SE IZVRŠAVA SAMO JEDNOM. STRUKTURA SA
GRANANJEM SE POJAVLJUJE UVEK KADA U ALGORITMU POSTOJI KORAK
OFLUČIVOSSTI. PETLJA ( CIKLUS ) SE ODLIKUJE VIŠESTRUKIM IZVRŠAVANJEM
JEDNOG ILI VIŠE ALGORITAMSKIH KORAKA. JEDAN PRAVAC JE DA SE ALGORITAM
PRECIZIRA PUTEM POJMA REKURZIVNIH FUNKCIJA, DRUGI PRAVAC JE PUTEM
TJURINGOVE MAŠINE, A TREĆI PRAVAC JE POMOĆU MARKOVLJEVOG NORMALNOG
ALGORITMA.
39) OSNOVNA HIPOTEZA TEORIJE ALGORITMA. JEDAN PRAVAC JE DA SE
ALGORITAM PRECIZIRA PUTEM POJMA REKURZIVNIH FUNKCIJA, DRUGI PRAVAC JE
PUTEM TJURINGOVE MAŠINE, A TREĆI PRAVAC JE POMOĆU MARKOVLJEVOG
NORMALNOG ALGORITMA. MADA SE ONI ZNATNO RAZLIKUJU PO PRISTUPU,
POKAZALO SE DA SVE DEFINICIJE ODREDJUJU ISTI OJAM. SVE DEFINICIJE SU
MEDJUSOBNO EKVIVALENTNE I NJIMA JE ODREDJEN POJAM ALGORITAM. VEZU
TAKVOG, DEFINISANOG POJMA ALGORITMA, SA INTUITIVNIM POJMOM ALGORITMA
ODREDJUJE OSNOVNA HIPOTEZA TEORIJE ALGORITAMA; BILO KOJI INTUITIVNI
ALGORITAM MOŽE SE PRECIZIRATI STROGOM DEFINICIJOM KOJA POTPUNO
PREKRIVA NJEGOV INTUITIVNI SADRŽAJ. OSNOVNA HIPOTEZA TEORIJE
ALGORITAMA ISKAZUJE SE OVAKO: SVAKI ALGORITAM MOŽE SE ZADATI U OBLIKU
TJURINGOVE FUNKCIONALNE SHEME I REALIZOVATI NA TJURINGOVOJ MAŠINI SA
TOM ŠEMOM.
40) TJURINGOVE MAŠINE. TJURINGOVA MAŠINA JE TEORIJSKA KONSTRUKCIJA
NAMENJENA ZA ISPITIVANJE SVOJSTAVA ALGORITMA. MAŠINA SE SASTOJI OD
SLEDEĆIH DELOVA: NEOGRANIČENA TRAKA IZDELJENA NA POLJA KOJA SLUŽE KAO
SPOLJNA MEMORIJA ; GLAVA ZA ČITANJE SIMBOLA IZ OLJA TRAKE I ZAPISIVANJE U
POLJE TRAKE ; LOGIČKI BLOK ; BLOK UPRAVLJANJA. TJURINGOVA MAŠINA RADI U
TAKTOVIMA. MAŠINA RASPOLAŽE KONAČNIM BROJEM SIMBOLA S1,...Sk KOJI ČINE
SPOLJU AZBUKU. JEDAN OD NJIH JE PRAZAN SIMBOL. NA POČETKU RADA NA
TRACIJ JE ZAPISAN KONAČAN NIZ SIMBOLA SPOLJNE AZBUKE – POČETNA
INFORMACIJA. NAČIN PRERADE INFORMACIJE ODREDJUJE SE U LOGIČKOM BLOKU
L. LOGIČKI BLOK IMA DVA ULAZNA I TRI IZLAZNA KANALA. PO ULAZNOM KANALU
IZ GLAVE ZA ČITANJE PRIMA SE SIMBOL S, KOJI JE GLAVA PROČITALA SA TRAKE,
DRUGI ULAZNI KANAL DONOSI SIMBOL STANJA qn. JEDNIM IZLAZNIM KANALOM
LOGIČKI BLOK ŠALJE PRERADJENI SIMBOL Sj KOJI SE POMOĆU GLAVE UPISUJE U
POLJE. SIMBOL Sj JE JEDNOZNAČNO ODREDJEN ULAZNIM PAROM (Si,qn). DRUGIM
IZLAZNIM KANALOM LOGIČKI BLOK ŠALJE SIMBOL qn U POLJE UPRAVLJANJA I KOJI
SE U POLJU Q ČUVA DO SLEDEĆEG TAKTA. TREĆIM KANALOM ŠALJE SE SIMBOL
POKRETANJA TRAKE U POLJU P BLOKA UPRAVLJANJA. OVAJ SIMBOL OBEZBEDJUJE
DA SE TRAKA POMERI ZA JEDNO POLJE LEVO (L), DESNO (D) ILI DA SE NE POMERI
(N). VAŽNO JE UOČITI DA IZLAZNA TROJKA Sj,P,qn JEDNOZNAČNO ZAVISE OD
ULAZNOG PARA Si,qn. TJURINGOVA MAŠINA POTPUNO JE ODREDJENA IZDAVANJEM
NJENE FUNKCIONALNE ŠEME ILI ZADAVANJEM TJURINGOVOG PROGRAMA. POSTOJI
I UNIVERZALNA TJURINGOVA MAŠINA. ONA ZAMENJUJE RAD BILO KOJE
TJURINGOVE M. ZA ZADAVANJE FUNKCIONALNE ŠEME NA TRACI UNIVERZALNE
T.M. KORISTE SE ŠIFRE, A ŠIFRE SU ODREDJENE NIZOM 0 I 1.

41) REKURZIVNE FUNKCIJE. IZRAČUNLJIVA FUNKCIJE JE FUNKCIJE OBLIKA f : N 2 

N. ( N SKUP PRIRODNIH BROJEVA, UKLJUČUJUĆI I NULU=. PROBLEM
IZRAČUNLJIVOSTI PRECIZIRAMO POMOĆU REKURZIVNIH FUNKCIJA. REKURZIVNE
FUNKCIJE PREDSTAVLJAJU JEDNU KLASU ARITMETIČKIH FUNKCIJA. DEFINICIJA R.F.
JE EKVIVALENTNA DRUGIM PRISTUPIMA STROGOM DEFINISANJU POJAMA
ALGORITMA. ČERČOVA TEZA : SKUP REKURZIVNIH FUNKCIJA JEDNAK JE SKUČU
INTUITIVNO IZRAČUNLJIVIH FUNKCIJA. PREDSTAVLJA OSNOVU DA POSTOJI
REŠAVAJUĆI ALGORITAM, AKO SE RAŠAVANJE PROBLEMA SVODI NA
IZRAČUNAVANJE VREDNOSTI JEDNE REKURZIVNE FUNKCIJE. DEFINISANJE POJMA
REKURZIVNA FUNKC : OSNOVNA IDEJA JE POVRATNOST (PRISUTNA U IZGRADNJI
PRIRODNIH BROJEVA). N(x) = 0 NULA FUNKCIJA ; S(x) = x+1 NASLEDNIK FUNKCIJA ;
NEKA SU f,g,h FUNKCIJE ZA KOJE VAŽI: f(x1,x2,...,xn,0) = g(x1,x2,...,xn) ; f(x1,x2,...,xn,y+1)
= h)x1,x2,...,xn,y,f(x1,x2,...,xn,y)) ZA SVE PRIRODNE BR.. KAŽEMO DA SE f DOBIJA
POMOĆU g I h REKURZIJOM, x1,x2,...xn SU PARAMETRI REKURZIJE. DEF: ZA FUNKCIJE
F : Nk  N (K JE NEKI POZITIVAN PRIRODAN BR.) KAŽEMO DA JE REKURZIVNA AKO
POSTOJI BAR JEDAN KONAČAN NIZ FUNKCIJA f1,...fn TAKO DA SVAKA FUNKCIJA f
TOGA NIZA ZADOVOLJAVA USLOV :1. fi JE OLAZNA FUNKCIJA ILI 2.fi SE ODREDJUJE
POMOĆU PRETHODNIH ČLANOVA NIZA REKURZIJOM, SUPSTITUCIJOM.
42) ASOCIJATIVNI RAČUNI. ASOCIJATIVNI RAČUNI (AR) SU SPECIFIČNI NORMALNI
SISTEMI KOJI SE DEFINIŠU ALFABETOM I SKUPOM TRANSFORMACIJA REČI U TOM
ALFABETU. ALFABET A JE KONAČAN SKUP SOMBOLA – SLOVA. SKUP F JE SKUP SVIH
REČI KOJE SU KONAČNI NIZOVI SLOVA. AKUP PRAVILA R SADRŽI DOPUSTIVE
ZAMENE OBLIKA P – Q (NEUSMERENA ZAMENA) ILI PQ (USMERENA) GDE US P,Q
REČI IZ F. NA AR MOFU SE SVESTI MNOGI ZNAČAJNI POJMOVI: NORMALNI
ALGORITMI, FORMALNE GRAMATIKE, DEDIKTIVNI SISTEMI, SISTEMI PRODUKCIJA,
ALGEBARSKE TRANSFORMACIJE. POSEBNO MESTO U OBLASTI AR ZAUZIMA
PROBLEM EKVIVALENTNOSTI REČI. AKO POSTOJI DEDUKTIVNI LANAC KOJI
POVEZUJE REČ S SA R EČI R TADA OSTOJI I DEDUKTIVNI LANAC KOJI SPAJA R SA S.
TADA SU REČI S I R EKVIVALENTNE. ZA SVAKE DVE REČI U AR TREBA SAZNATI DA
LI SU EKVIVALENTNE ILI NISU. ZA SVAKE DVE REČI U ZADANO AR TREBA SAZNATI
DA LI JE MOGUĆE JEDNU OD NJIH TRANSFORMISATI U DRUGU POSTUPNOM
PRIMENOM NAJVIŠE k DOPUSTIVIH ZAMENA ( k JE PROIZVOLJAN, FIKSIRAN
PRIRODAN BROJ). ALGORITAM SVODJENJA PRIMENJUJE SE NA BILO KOJU REČ S
OVAKO: 1) BIRA SE PRVA PO REDU USMERENA ZAMENA KOJA SE MOŽE PRIMENITI
NA S, A AKO POSTOJI VIŠE NASTUPA SA LEVE STRANE ZAMENE U S ONDA SE
ZAMENA PRIMENJUJE NA PRVI S LEVA NASUP. 2) ZA TAKO DOBIJENU REČ S' OPET SE
BIRA PRVA ZAMENA PO REDU KOJA JE PRIMENLJIVA NA S' . 3) AKO SE POSLE
KONAČNOG BROJA TAKVIH KORAKA DOBIJE REČ T NA KOJU SE NE MOŽE PRIMENITI
NIJEDNA ZAMENA, KAŽE SE DA JE ALGORITAM PRIMENLJIV NA REČ S I DA JE
TRANSFORMIŠE U SVEDENU REČ T.
43. NORMALNI ALGORITMI. NORMALNI ALGORITAM JE ALGORITAM ZA
TRANSFORMACIJU REČI U NEKOJ F- JI POMOĆU UREDJENOG SISTEMA USMERENIH
ZAMENA. NORMALNI ALGORITMI SU ODREDJENI USLOVLJENIM ZAMENAMA :
A1B1 ; A2B2 ;AnBn GDE SU Ai,Bi REČI U AR , MEDJU KOJIMA SE NALAZI I
ZAVRŠNA SMENA AjBj. KADA SE PRIMENI ZAVRŠNA SMENA ALGORITAM
PRESTAJE DA RADI. ALGORITAM SVODJENJA JE ALGORITAM KOJI SVAKOJ REČI DAJE
NJOJ EKVIVALENTNU REČ POSEBNOG OBLIKA, TZV. SVEDENU REČ. U JEZIKU
NORMALNOG ALGORITMA MOŽE DA SE DEFINIŠE OSNOVNA HIPOTEZA TEORIJE
ALGORITMA KOJA GLASI: SVAKI ALGORITAM MOŽE SE PREDSTAVITI U OBLIKU
NORMALNOG ALGORITMA. ALGORITAM SVODJENJA IZ PRETHODNOG PITANJA.
44) KONAČNI AUTOMATI – GRAF AUTOMATA. KONAČNI AUTOMAT VRŠI PRERADU
SIMBOLA ULAZNOG ALFABETA A=x1,... U SIMBOLE IZLAZNOG ALFABETA B=y1,...,
PRI ČEMU SE MOŽE NALAZITI U RAZLIČITIM STANJIMA SKUPA MOGUĆIH STANJA
S=s1,.... AUTOMAT RADI U DISKRETNOM VREMENU KOJE SE OZNAČAVA
PRIRODNIM BROJEVIMA t=0,1... STANJE AUTOMATA si=si(t) ZAVISI OD TAKTA, TJ.
VREMENA t, ZA t=0, s(0)=so, ZOVE SE POČETNO STANJE. NOVO STANJE JE ODREDJENO
ZATEČENIM STANJEM I ULAZNIM SIMBOLOM. ZATO AUTOMAT VRŠI DVA
PRESLIKAVANJA : S x A S i S x AB, PRVO ODREDJUJE FUNKCIJU PRELAZA Fs A
DRUGO FUNKCIJU IZLAZA Fy. AUTOMAT JE KONAČAN AKO SU SKUPOVI A,B,S
KONAČNI. KONAČNI AUTOMATI SE MOGU ZADATI SA DVE TABLICE: TABLICA
PRELAZA I TABLICA IZLAZA. DRUGA MOGUĆNOST ZA ZADAVANJE KONAČNOG
AUTOMATA JE KORIŠĆENJE USMERENIH GRAFOVA.

U STRUKTURNOJ TEORIJI AUTOMATA MORA SE PRAVITI RAZLIKA IZMEDJU

MUROVIH I MILIJEVIH AUTOMATA. TA RAZLIKA JE NUŽNA ZATO ŠTO IZLAZNI
SIGNAL MILIJEVOG AUTOMATA NASTAJE ISTOVREMENO SA ODGOVARAJUĆIM
ULAZNIM SIGNALOM, DOK KOD MUROVOG AUTOMATA KASNI ZA JEDAN TAKT
AUTOMATSKOG VREMENA. ZAHTEV ZA ISTOVREMENOŠĆU MOŽE BITI ISPUNJEN
AKO SE UVEDU PRAZNA SLOVA U ULAZNI I IZLAZNI ALFABET. ZA DATU ULAZNU
REČ p=x(1)x(2)...x(k) I POČETNO STANJE s(0) AUTOMATA POMOĆU F- JE PRELAZA Fs I
IZLAZA Fy SUKCESIVNO SE DOBIJAJU SLOVA IZLAZNE REČI: q=(p)=y(1)y(2)...y(k).
PRESLIKAVANJE  ZOVE SE AUTOMATNO PRESLIKAVANJE KOJE ZADOVOLJAVA DVA
USLOVA. 1)  PRIDRUŽUJE SVAKOJ REČI p ULAZNOG ALFABETA A, REČ (p)=q
IZLAZNOG ALFABETA B I TO SA ISTIM BROJEM SLOVA. 2) AKO SE REČ p1 POKLAPA SA
POČETNIM DELOM REČI p, ONDA JE I REČ (p1) POČETNI DEO REČI (p). SVAKO
PRESLIKAVANJE REČI ALFABETA A U REČI ALFABETA B KOJE ZADOVOLJAVA
NAVEDENE USLOVE JE AUTOMATNO PRESLIKAVANJE (AUTOMATNI OPERATOR).
APSTRAKTNI AUTOMAT SE MOŽE SHVATITI KAO UREDJAJ ZA REALIZACIJU
AUTOMATNIH PRESLIKAVANJA.
45) POJAM ANALIZE I SINTEZE KONAČNIH AUTOMATA. KONAČNI AUTOMATI
DEFINIŠU IZVESNE DOGADJAJE U VEZI SA REČIMA ULAZNOG ALFABETA A,
FOGADJAJ D() JE SKUP SVIH REČI ULAZNOG ALFABETA KOJE AUTOMATI PREVODE
IZ POČETNOG STANJA So U STANJE . AUTOMAT PREPOZNAJE ULAZNE REČI.
PREPOZNAVANJE SE MOŽE VRŠITI I NA OSNOVU IZLAZNOG ALFABETA B NA
SLEDEĆI NAČIN: NEKA JE  AUTOMATNO PRESLIKAVANJE. DOGADJAJ D(yi) JE SKUP
SVIH REČI p ULAZNOG ALFABETA A ZA KOJE POSTOJI REČ (p) TAKVA DA SE
ZAVRŠAVA SLOVOM yi.. TIME JE SVAKIM IZLAZNIM SLOVOM AUTOMATA DEFINISN
JEDAN DOGADJAJ KAO SKUP REČI ULAZNOG ALFABETA. SKUPOVI D(yi) SE NE SEKU
I REČI ALFABETA KOJE NE PRIPADAJU NI JEDNOM SKUPU D(yi) PREDSTAVLJAJU
ZABRANJENE REČI AUTOMATA. SVAKO AUTOMATNO PRESLIKAVANJE 
REALIZOVANO AUTOMATOM SA ULAZNIM ALFABETOM A=x1,...xn I IZLAZNIM
ALFABETOM B=y1,...,ym JEDNOZNAČNO RAZBIJA SKUP SVIH REČI ALFABETA A NA
m+1 DISJUNKTNIH DOGADJAJA I TO ONIH KOJI SE U AUTOMATU PRIKAZUJU
IZLAZNIM SIGNALIMA y1,y2,...ym I ZABRANJENIM REČIMA KOJE PREDSTAVLJAJU
NEMOGUĆE DOGADJAJE. VAŽI I OBRNUTO, ZNAJUĆI DOGADJAJE D(y1),...,D(ym)
JEDNOZNAČNO SE REKONSTRUIŠE (PARCIJALNO) PRESLIKAVANJE  IZMEDJU REČI
ULAZNOG I IZLAZNOG ALFABETA. ZADATAK ANALIZE KONAČNIH AUTOMATA
SASTOJI SE U ODREDJIVANJU DOGADJAJA D(y1),...,D(ym) NA OSNOVU DATOG
AUTOMATNOG PRESLIKAVANJA ILI NA OSNOVU DATIH TABLICA PRELAZA I IZLAZA.
ZADATAK SINTEZE JE SUPROTAN ANALIZI: NA OSNOVU DOGADJAJA D(y1),...,D(ym)
TREBA ODREDITI AUTOMATNO PRESLIKAVANJE, ODNOSNO TABLICE PRELAZA I
IZLAZA. PRI ANALIZI KONAČNOG AUTOMATA KOJI JE ZADAN TABLICAMA PRELAZA
I IZLAZA, TRAGA SE ZA DISJUNKTNIM SKUPOVIMA DOZVOLJENIH REČI ZA SVAKI
SIMBOL IZLAZNOG ALFABETA. PRI APSTRAKTNOJ SINTEZI KONAČNOG AUTOMATA
POLAZI SE OD NEKIH ZAHTEVA ZA FUNKCIONISANJE AUTOMATA, PA SE TRAŽI
ODGOVARAJUĆI AUTOMAT.
46) FORMALNI JEZICI I GRAMATIKE – DEF. GENERATIVNE GRAMATIKE.
FORMALNI JEZIK ČINI ODREDJENI SKUP REČI U KONAČNOJ AZBUCI. REČI KOJE
PRIPADAJU NEKOM FORMALNOM JEZIKU GRADE SE POMOĆU ODREDJENIH
PRAVILA. SISTEM TAKVIH PRAVILA ODREDJUJE FORMALNU GRAMATIKU.
RAZLIKUJEMO GENERATIVNE I PREPOZNAVAJUĆE FORMALNE GRAMATIKE .
GENERATIVNA GRAMATIKA OMOGUĆUJE DOBIJANJE SVAKE PRAVILNE REČI UZ
UKAZIVANJE NA NJENU STRUKTURU. PREPOZNAVAJUĆA GRAMATIKA OMOGUĆUJE
DA SE ZA PROIZVOLJNU REČ UTVRDI DA LI JE PRAVILNA I AKO JESTE DA SE ODREDI
NJENO GRADJENJE. GENERATIVNA GRAMATIKA SE DEFINIŠE KAO UREDJENA
ČETVORKA G=(A,Vn,,P), GDE JE A=a1,...am OSNOVNI TERMINALNI ALFABET ; Vn –
NETERMINALNI ALFABET ; Vn – POČETNI NETERMINALNI SIMBOL. P=u1v1
i=1,2,...,k - KONAČAN SISTEM USMERENIH ZAMENA U KOJIMA SU u1, v1 REČI OD
SLOVA UNIJE TERMINALNOG I NETERMINALNOG ALFABETA V=AVn. POSTOJE I
KONSTITUTIVNE GRAMATIKE KOJE ČINE VAŽNU KLASU GENERATIVNIH
GRAMATIKA. ONE SU POTREBNE ZA VRŠENJE SINTAKSNE ANALIZE. KONTEKSNO
SLOBODNE GRAMATIKE SU KONSTRUKTIVNE GRAMATIKE KOJE BITNO ZAVISE OD
SVAKOG NETERMINALNOG SIMBOLA, I ONA SE ZOVE SVEDENA. KS GRAMATIKA
IMA SEBI EKVIVALENTNU SVEDENU KS GRAMATIKU KOJA NASTAJE
ISKLJUČIVANJEM IZ G SVIH FIKTIVNIH SIMBOLA I SVIH PRODUKCIJA U KOJE ULAZE
FIKTIVNI SIMBOLI.
47) STRUKTURNO PROGRAMIRANJE I MODULARNI PRISTUP. BOM I JAKOPINI SU
POKAZALI DA SE PRAVLJENJE SLOŽENIH PROGRAMA MOŽE STRUKTUIRATI.
RAZVILI SU IDEJU STRUKTURNOG PROGRAMIRANJA. POSTOJE TRI STRUKTURE
UPRAVLJANJA:

STRUKTURNO PROGRAMIRANJE JE BEZ GO TO. SVAKA OD OVE 4 STRUKTURE

UPRAVLJANJA IMA SAMO JEDAN ULAZ I JEDAN IZLAZ, PA ĆE I SVAKA BLOK ŠEMA
IMATI JEDAN ULAZ I JEDAN IZLAZ. POD STRUKTURNIM PROGRAMIRANJEM
PODRAZUMEVA SE PROCES RAZRADE ALGORITAMA POMOĆU STRUKTURNIH BLOK
– ŠEMA, DAKLE BEZ BEZUSLOVNIH SKOKOVA, TJ. BEZ OPERATORA GO TO.
PREPORUČUJE SE DA SE PROGRAMSKI MODULI SASTAVLJAJU TAKO DA NE PRELAZI
PO OBIMU 1 – 2 STRANICE. CILJ JE DA SE IZBEGNE LISTANJE I TIM OBEZBEDI LAKO
PREĆENJE, RAZUMEVANJE I KONTROLISANJE PROGRAMA. PRISUSTVO
BEZUSLOVNIH SKOKOVA U TAKVIM MODULIMA NE DOVODI DO VEĆIH
KOMPLIKACIJA.
48) POJAM I VRSTE PROGRAMSKIH JEZIKA. OSNOVNA IDEJA O IZGRADJIVANJU
PROGRAMSKIH JEZIKA JE TEŽNJA ZA POGODNIJIM I EKONOMIČNIJIM NAČINOM
BELEŽENJA ALGORITAMA. POD MAŠINSKIM PROGRAMOM PODRAZUMEVAMO NIZ
MAŠINSKIH NAREDBI KOJE MAŠINA NEPOSREDNO PRIHVATA I IZVRŠAVA. TAKVE
NAREDBE SE SASTOJE OD NIZA BINARNIH CIFARA. ZA SVE PROGRAMSKE JEZIKE
KARAKTERISTIČNO JE SLEDEĆE: - TO SU FORMALNI JEZICI KOJI OBEZBEDJUJU
VEZU ČOVEKA SA MAŠINOM, - NAMENJENI SU ZA OPISIVANJE PODATAKA I
ALGORITAMA I NJIHOVE OBRADE NA MAŠINI, - ZADAJU SE SVOJOM SINTAKSOM I
SEMANTIKOM U VIDU NIZA PRAVILA KOJIMA SE DEFINIŠE OBLIK INSTRUKCIJA ZA
PISANJE PROGRAMA, - NA OSNOVU SINTAKSE I SEMANTIKE ODREDJUJE SE
PROCESOR KOJI OBEZBEDJUJE IZVRŠAVANJE INSTRUKCIJA PROGRAMSKOG JEZIKA.
PROGRAMSKI JEZICI SE MOGU PODELITI NA: MAŠINSKO- ORIJENTISANE,
PROCEDURNO – ORIJENTISANE I PROBLEMSKO – ORIJENTISANE JEZIKE. U
MAŠINSKI ORIJENTISANE JEZIKE UBRAJAJU SE ONI KOD KOJIH JE EKSPLICITNO
IZRAŽENA VEZA SA KONKRETNOM MAŠINOM. TAKVI JEZICI SU NAMENJENI
SISTEMPROGRAMERIMA. ZA TU SVRHU KORISTE SE TZV. ASEMBLERSKI JEZICI KOJI
OBEZBEDJUJU VISOKU EFIKASNOST SISTEMSKIH PROGRAMA. PROCEDURNO
ORIJENTISANI JEZICI PREDSTAVLJAJU VIŠI NIVO PROGRAMSKIH JEZIKA.
RAZLIKUJU SE KOD NJIH DVA OSNOVNA DELA: DEO ZA OPISIVANJE OBJEKATA
PRERADE INFORMACIJA I DEO ZA OPISIVANJE PROCESA PRERADE INFORMACIJA.
PROBLEMSKI JEZICI KORISTE SE ZA REŠAVANJE SPECIJALNIH PROBLEMA. ZOVU SE
JOŠ I NEPROCEDURALNI JEZICI.
49) PROGRAM, POTPROGRAM – KOMPILACIJA I INTERPRETACIJA. IDEJA
UVODJENJA POTPROGRAMA IMALA JE FUNDAMENTALAN ZNAČAJ ZA RAZVOJ
AUTOMATIZACIJE PROGRAMIRANJA. NEKA SE U OKVIRU JEDNOG PROGRAMA
POJAVLJUJE ISTA GRUPA INSTRUKCIJA NA VIŠE MESTA U PROGRAMU. TO
POJAVLJIVANJE MOŽE BIT INDENTIČNO ILI RAZLIČITO SAMO PO VREDNOSTIMA
ARGUMENATA KOJE SE U TOJ GRUPI INSTRUKCIJA OBRADJUJU. TAKVE GRUPE
NAREDBI SE MOGU IZDVOJITI U OBLIKU FUNKCIJSKOG POTPROGRAMA KOJI SE
JEDNOM NAPIŠE A U OSNOVNOM PROGRAMU SE NE PIŠE U CELINI VEĆ SE POZIVA
PO IMENU KOJE MU JE PRIDRUŽENO. POTPROGRAM SE PIŠE SAMO JEDNOM ALI SE
PRILIKOM PREVODJENJA NA MAŠINSKI JEIK NA SVAKOM MESTU OBEZBEDJUJE
PRESKOK U POTPROGRAM SA PRENOSOM ARGUMENATA I DEFINISANJEM ADRESE
POVRATKA. PO IZVRŠENJU NAREDBI POTPROGRAMA RAČUNAR NASTAVLJA RAD PO
PROGRAMU SA MESTA KOJE NEPOSREDNO SLEDI ZA POZIVOM POTPROGRAMA.
PROGRAM ZA REŠAVANJE NEKE KLASE ZADATAKA , KOJI JE NAPISAN NA NEKOM
PROGRAMSKOM JEZIKU, ZOVE SE IZVORNI PROGRAM. DA BI SE ON IZVRŠIO U
MAŠINI POTREBNO GA JE PREVESTI U OBLIK MAŠINSKIH NAREDBI KOJE MAŠINA
PRIHVATA. TAJ POSAO OBAVLJAJU POSEBNI PROGRAMI PREVODIOCI KOJI SE GRADE
NA OSNOVU JEZIČKIH PROCESORA. MOGUĆA SU DVA PRISTUPA: KOMPIJACIJA I
NTERPRETACIJA IZVORNOG PROGRAMA. KOMPILACIJA ZNAČI ODREDJIVANJE TZV.
OBJEKT PROGRAMA U OBLIKU MAŠINSKIH NAREDBI I DOBIJANJE IZVRŠNOG
PROGRAMA KOJI NASTAJE FUNKCIONALNIM POVEZIVANJEM DELOVA OBJEKT –
PROGRAMA. TAJ POSAO OBAVLJAJU POSEBNI PROGRAMI TZV. KOMPAJLERI. U
REŽIMU KOMPILACIJE SE ZATO JASNO RAZLIKUJU IZVORNA, OBJEKT I IZVRŠNA
VERZIJA PROGRAMA. U REŽIMU INTERPRETACIJE DOVOLJNO JE DA SE U MEMORIJI
NADJE SAMO IZVORNI PROGRAM. POSEBAN PROGRAM – INTERPRETATOR PREVODI
JEDNU PO JEDNU PROGRAMSKU INSTRUKCIJU IZVORNOG PROGRAMA U MAŠINSKI
JEZIK I ONA SE ODMAH IZVRŠAVA.
50) POJAM KONKRETNOSTI PROGRAMA U PROGRAMIRANJU. KOREKTNOST
PROGRAMA ZNAČI DA ON RADI UPRAVO TO ŠTO MI OD NJEGA OČEKUJEMO.
POSTOJE TEORIJSKE MOGUĆNOSTI DA SE OVAJ SLOŽENI PROBLEM REŠAVA
AUTOMATSKI OD STRANE RAČUNARA ALI U PRAKSI TO NIJE ŠIROKO
RASPROSTANJENO. UVERAVANJE U KOREKTNOST PROGRAMA VRŠI SE
EKSPERIMENTALNO, ODNOSNO TESTIRANJEM PROGRAMA. TESTIRANJE ZNAČI
PRAĆENJE RADA I REZULTATA PROGRAMA ZA NEKE POGODNO ODABRANE TIPIČNE
ULAZNE PODATKE. PRILIKOM TESTIRANJA ČESTO OTKRIVAMO NIZ GREŠAKA.
NAJČEŠĆE PROGRAM NEĆE DA RADI DO KRAJA ILI DAJE POGREŠAN REZULTAT.
KADA JE PROGRAM DOBRO ISTESTIRAN, SASTAVLJA SE DOKUMENTACIJA KOJA
OMOGUĆAVA DA PROGRAM BUDE KORIŠĆEN OD STRANE DRUGIH LJUDI.
51) OSNOVE RASPLINUTE LOGIKE. TOKOM POSLEDNJE DECENIJE XX VEKA DOŠLO
JE DO POVEĆANOG ISTRAŽIVANJA I RAZULTATA U OBLAST FAZI LOGIKE. LOTFI
ZADEH JE 1965. GOD. PUBLIKOVAO POLAZNE POSTAVKE ZA RAZVOJ FAZI LOGIKE,
KOJE JE UTEMELJIO NA POJMU FAZI SKUPA (RASPLINUTOG, NEJASNOG). U JAPANU I
KOREJI NA TOJ OSNOVI OVE IDEJE SU DOVELE DO PRAKTIČNIH OSTVARENJA U
OBLIKU KONKRETNIH FAZI PROIZVODA ( AUTOMOBILI, TELEVIZORI, KUĆNI
APARATI), I KONKRETNIH SISTEMA FAZI UPRAVLJANJA. ZNAČAJAN IMPULS
RAZVOJU DAJE POVEZIVANJE FAZI KONCEPATA SA NEURONSKIM MREŽAMA I
POJAVA MEKOG RAČUNARSTVA. INTENZIVAN RAZVOJ DOVODI DO RAZNIH
EKSTREMNIH STAAVOVA O FAZI LOGICI I FAZI SISTEMIMA. I NA NAŠEM JEZIKU SE
POJAVLJUJU KNJIGE U KOJIMA SE FAZI KONCEPTIMA PRIDAJE VEĆI ZNAČAJ UZ
POTISKIVANJE KLASIČNIH LOGIČKIH SADRŽAJA.
52) POJAM MEKOG UPRAVLJANJA. POČETNU ETAPU RAZVOJA AUTOMATIKE
KARAKTERIŠU KVANTITATIVNI MATEMATIČKI KODELI ZASNOVANI NA SISTEMIMA
JEDNAČINA I NUMERIČKIM METODAMA REŠAVANJA. REZULTATI MATEMATIČKE
LOGIKE, POSEBNO APSTRAKTNE TEORIJE AUTOMATA UNOSE ELEMENTE
KVALITATIVNOG MODELIRANJA. ALFABETSKE TRANSFORMACIJE I FORMALNI
JEZICI KARAKTERIŠU DRUGU ETAPU RAZVOJA AUTOMATIKE. RAZVOJ VEŠTAČKE
INTELIGENCIJE OTVARA NOVE MOGUĆNOSTI ZA KVALITATIVNO MODELIRANJE.
KORIŠĆENJE KVALITATIVNIH OPISA U SPREZI SA FAZI LOGIKOM DOVODI DO POJMA
FAZI UPRAVLJANJA – MEKOG UPRAVLJANJA, KOJE SE ZASNIVA NA LINGVISTIČKIM
PRAVILIMA UPRAVLJANJA. LINGVISTIČKA PRAVILA UPRAVLJANJA ODRAŽAVAJU
AKCIJE KOJE ČOVEK – STRUČNJAK PRIMENJUJE U STVARNOJ SITUACIJI PRILIKOM
UPRAVLJANJA OBJEKTOM. TA PRAVLIA SU OBLIKA AKO . ONDA PRI ČEMU DEO AKO,
SADRŽI OPISE KOJI DEFINIŠU USLOVE UPRAVLJANJA, DOK DEO ONDA, U PRAVILU
DEFINIŠE AKCIJU KOJU PRI ISPUNJENJU USLOVA TREBA IZVRŠITI NAD OBJEKTOM
UPRAVLJANJ. TAKVA LINGVISTIČKA PRAVLIA OBIČNO SADRŽE NEPRECIZNE
POJMOVE KOJIMA ODGOVARAJU FAZI SKUPOVI. ZATO SE KAŽE DA SU TO FAZI
PRAVILA. OBLAST UPRAVLJANJA POMOĆU FAZI SKUPOVA DELI SE NA DELOVE KOJI
ODGOVARAJU ONIM NEPRECIZNIM POJMOVIMA I ZA SVAKI OD TIH DELOVA
ODREDJUJU SE LINGVISTIČKA PRAVILA. OVA PRAVILA ODREDJUJU SE NA OSNOVU
TEORIJSKE I EKSPERIMENTALNE ANALIZE SISTEMA KOJIM SE UPRAVLJA. S
OBZIROM DA SU NEORONSKE MREŽE SISTEMI KOJI MOGU DA SE OBUČAVAJU NA
SKUPOVIMA DATIH PODATAKAM RAZVIJAJU SE NEURO – FAZI SISTEMI ZA
AUTOMATSKO GENERISANJE I PODEŠAVANJE ODGOVARAJUĆIH FAZI SKUPOVA.