You are on page 1of 13

D@EPNI RE^NIK

NOVIH
TEHNOLOGIJA
Priredio
Mihailo J. [olaji}
*

3-D (trodimenzionalni)mmU kompjuterima 3-D opisuje sliku koja


obezbe|uje utisak dubine. Kada se 3-D slike u~ine interaktivnim da
bi korisnici ose}ali da su uklju~eni u sredinu, ovo iskustvo se nazi-
va virtuelna realnost. Obi~no je potreban specijalni plug-in viewer
(posmatra~) za web pretra`iva~, da biste mogli da gledate 3-D slike
i da vr{ite interakciju sa njima. U~e{}e u virtuelnoj realnosti mo`e da
zahteva i dodatnu opremu. Kreiranje 3-D slika se mo`e posmatrati
kao proces u tri faze, koje se zovu kreiranje kocki, geometrija i
pode{avanje finesa. U prvoj fazi kreiraju se modeli od individualnih
objekata kori{}enjem povezanih ta~aka spojenih u veliki broj indi-
vidualnih poligona (kocki). U slede}oj fazi poligoni se transformi{u
na razli~ite na~ine i dodaju se svetlosni efekti. U tre}oj fazi tran-
sformisane slike se pretvaraju u objekte sa izuzetno finim detaljima.
IZDAVA^: PREVOD:
Popularni proizvodi za kreiranje 3-D efekata su Extreme 3D,
Kompjuter biblioteka Biljana Milojkovi}
LightWave 3D, Ray Dream Studio, 3D Studio MAX, Softimage 3D i
Vladana [i}evi}a 19 LEKTOR:
Visual Reality. Jezik za modeliranje virtuelne realnosti (Virtual Reality
32000 ^a~ak Milo{ Jevtovi}, Ivana ]ur~i}
Modelling Language - VRML) omogu}ava kreatoru da specificira slike
TEL: 032/320-140 DIZAJN:
i pravila za njihovo prikazivanje i interakciju kori{}enjem tekstualnih
TEL/FAX: 032/ 232 322 Zoran Pavlovi}
jezi~kih iskaza.
INTERNET: [TAMPA:
www.kombib.co.yu Svetlost ^a~ak
3G 3G je skra}enica za tre}u generaciju mobilnih komunikacija.
E-MAIL: kombib$EUnet.yu I izdanje
3G je:
@.R: 41300-603-9-2002603 ^a~ak, 2000.
l mobilna multimedija

3
3G ActiveX Control

l
personalne usluge
konvergencija digitalizacije, mobilnosti i Interneta
nove tehnologije zasnovane na globalnim standardima.
lent Java apletu. Ako imate operativni sistem Windows na personal-
nom ra~unaru, mo`ete primetiti veliki broj Windows fajlova sa “OCX”
sufiksom imena fajla. OCX zna~i “Object Linking and Embedding con-
A
Pomo}u 3G mo`e se pristupiti svim vrstama digitalnih informacija trol” (OLE). OLE je bila Microsoftova programska tehnologija za
(muzika, fotografije, video, televizija) dok su u pokretu. Ono {to se podr{ku slo`enim dokumenatima, kao {to je Windows desktop. COM
dugo o~ekivalo - multimedijalno slanje poruka, elektronski nov~anici sada potiskuje OLE i kao deo {ireg koncepta. Microsoft sada koristi
i globalna kompatibilnost - pomo}u 3G postaje realnost. 3G je izraz “ActiveX control”, umesto “OCX” za komponentni objekat.
poslovna mogu}nost 21. veka. 3G obe}ava pove}anu {irinu opsega, Jedna od glavnih prednosti komponente je {to je mogu ponovo
do 384 Kbps kada je ure|aj stacionaran ili kada se kre}e brzinom koristiti mnoge aplikacije (kontejneri komponenata). COM kompo-
pe{aka, 128 Kbps u kolima i 2 Mbps u fiksiranim aplikacijama. 3G }e nentni objekat (ActiveX kontrola) mo`e biti kreiran kori{}enjem
raditi preko be`i~nih vazdu{nih interfejsa, kao {to su GSM, TDMA i jednog od nekoliko jezika, ili razvojnih alata, uklju~uju}i i C++ i
CDMA. Novi EDGE (Enhanced Data rates for Global Evolution) Visual Basic, ili Power Builder, ili pomo}u alata za skriptovanje, kao
vazdu{ni interfejs je razvijen specijalno da bi udovoljio potrebama {to je VBScript. Trenutno, ActiveX kontrole se izvr{avaju u Windowsu
{irine opsega 3G-a. 95/98/NT i u Macintoshu. Microsoft planira da podr`i Active X kon-
trole za UNIX.

A ActiveX ControlmmActiveX kontrola je deo Microsoftovog seta ActiveX


tehnologija. Ona je komponentno-programski objekt koji mogu
ponovo koristiti mnogi aplikacioni programi u okviru ra~unara, ili
ActiveX (tako|e videti: ActiveX Control)mmActiveX je ime koje je me|u ra~unarima u mre`i. ActiveX kontrola je deo Microsoftovog
Microsoft dao nizu “strate{kih” objektno orijentisanih programskih op{irnog seta ActiveX tehnologija, me|u kojima je glavni kompo-
tehnologija i alata. Glavna tehnologija je komponentno-objektni nentno-objektni model (COM). ActiveX kontrole mogu biti kori{}ene
model - Component Object Model (COM). Kada se koristi u mre`i sa kao mali programi ili animacije za web stranice, ali ih, tako|e, mogu
uputstvima i dodatnom podr{kom, COM postaje distribuirani kom- koristiti za bilo koji zajedni~ki zadatak svi aplikacioni programi u
ponentno-objektni model - Distributed Component Object Model najnovijim Windows i Macintosh okru`enjima. Generalno, ActiveX
(DCOM). Glavno {to kreirate kada pi{ete program koji se izvr{ava u kontrole zamenjuju ranije OCX kontrole (Object linking and embed-
ActiveX okru`enju, jeste komponenta, nezavisan program koji se ding custom controls). ActiveX kontrola je grubi ekvivalent u kon-
mo`e izvr{avati bilo gde u Va{oj ActiveX mre`i (trenutno, to je mre`a ceptu i implementaciji Java apletu. Ona mo`e biti kreirana u bilo kom
koja sadr`i Windows i Macintosh sisteme). Ova komponenta je po- programskom jeziku koji prepoznaje Microsoftov komponentno-
znata kao ActiveX kontrola. ActiveX je odgovor Microsofta na Java objektni model (COM). ActiveX kontrola je komponenta, ili nezavisni
tehnologiju iz Sun Microsystemsa. ActiveX kontrola je grubi ekviva- programski paket, koji mogu kreirati i ponovo koristiti mnoge

4 5
ADSL AI (Artifical intelligence)

aplikacije na istom ra~unaru, ili u distribuiranoj mre`i. Distribuirana


podr{ka za COM naziva se distribuirani komponentno-objektni model
(DCOM). U implementaciji ActiveX kontrola je modul dinami~ke
oblastima. Pomo}u ADSL-a (i drugih oblika DSL-a), telefonske kom-
panije se takmi~e sa kablovskim kompanijama i njihovim kablovsko-
modemskim uslugama.
A
biblioteke linkova (Dynamic Link Library module - DLL). ActiveX kon-
trola se izvr{ava u ne~emu {to se zove kontejner, odnosno, aplika- AGP (Accelerated graphics port)mmUbrzani grafi~ki port AGP je inter-
cioni program koji koristi COM programski interfejs. Ovaj pristup fejs specifikacija koja omogu}ava brzo prikazivanje 3-D grafike na
ponovnog kori{}enja komponente u razvoju aplikacije smanjuje obi~nim personalnim ra~unarima. AGP je interfejs dizajniran da
vreme razvoja i pobolj{ava mogu}nosti i kvalitet programa. Windows prenosi 3-D slike (na primer, sa web sajtova ili CD ROM-ova) mnogo
95 i NT programi za razvoj aplikacija, kao {to su Power Builder i br`e i lak{e nego {to je danas mogu}e na bilo kom kompjuteru, osim
Microsoft Access, uveliko koriste prednosti ActiveX kontrola. Visual na skupoj grafi~koj radnoj stanici. Interfejs koristi glavnu memoriju
Basic i C++ se, obi~no, koriste za pisanje OCX ili ActiveX kontrola. kompjutera (RAM) da “osve`ava” sliku na monitoru i da podr`i mapi-
ranje sastava, z-baferovanje i alfa-blendovanje (me{anje) koji su
ADSL (Asymetric Digital Subscriber Line)mmAsimetri~na digitalna pret- potrebni za prikazivanje 3-D slika. AGP kori{}enje glavne memorije
platni~ka linija je tehnologija za prenos digitalnih informacija velikim je dinami~ko, {to zna~i da se, kada se ne koristi za ubrzanu grafiku,
brzinama kori{}enjem postoje}ih telefonskih linija do domova i firmi. glavna memorija vra}a na kori{}enje operativnom sistemu ili drugim
Za razliku od regularnih pozivnih (dial-up) telefonskih usluga, ADSL aplikacijama. Intel, koji je preuzeo vo|stvo u razvoju AGP speci-
obezbe|uje neprekidno dostupan, “uvek na liniji” priklju~ak na fikacija, uveo je AGP u komplet ~ipova u svoj Pentium II mikropro-
mre`u. On je asimetri~an u tom smislu da koristi ve}i deo kanala za cesor. Novi, br`i mikro~ipovi u Intelovoj Pentium liniji su dizajnirani
prenos do korisnika i samo mali deo za primanje informacija od da rade sa AGP kompletom ~ipova. Intel ka`e da su unapre|ena
korisnika. Simultano prilago|ava analogne (glasovne) informacije na jedinica za predstavljanje brojeva u pokretnom zarezu i br`i ke{ algo-
istoj liniji. ADSL se, obi~no, koristi pri brzinama prenosa podataka ritam naprednijih Pentiuma bolje prilago|eni trodimenzionalnim
od 512Kbps do oko 6 Mbps. Oblik ADSL-a, poznat kao univerzalni aplikacijama.
ADSL, ili G.Lite, bio je inicijalno odobren kao ITU standard. ADSL je
bio specifi~no dizajniran da koristi jednosmernu prirodu mnogih mul- AI (Artificial Intelligence)mmVe{ta~ka inteligencija je simulacija procesa
timedijalnih komunikacija u kojima velike koli~ine informacija proti~u ljudske inteligencije pomo}u ma{ina, posebno kompjuterskih
prema korisniku, a samo mala koli~ina interaktivnih kontrolnih infor- sistema. Ovi procesi uklju~uju u~enje (akviziciju informacija i pravila
macija se vra}a natrag. Nekoliko eksperimenata sa ADSL sa stvarn- za kori{}enje informacija), razmi{ljanje (kori{}enje pravila da bi se
im korisnicima po~elo je 1996. godine. doneli pribli`ni ili definitivni zaklju~ci) i samokorekciju. Posebne
Dve godine kasnije, {iroka skala instalacija je pokrenuta u nekoliko aplikacije AI uklju~uju ekspertne sisteme i prepoznavanje govora i
ameri~kih oblasti. U 2000. godini i kasnije, od ADSL-a i drugih obli- slika. Za web sajt, akamaize zna~i ubrzati dostavljanje web fajlova
ka DSL-a se o~ekuje da budu generalno dostupni u svim urbanim postavljanjem kopija na servere bli`e korisniku nego {to je server

6 7
AI (Artificial inelligence) AIN (Advanced Intelligent Network)

koji dostavlja glavni fajl za web stranicu. Za akamaize, web sajt


koristi FreeFlow proizvod AKAMAI kompanije, koja je uspela da
ubedi veliki broj svojih klijenata i drugih korisnika Weba da usvoje
tehniku. AKAMAI nudi od{tetu onim klijentima kod kojih za bilo koji
dan kori{}enja ovog sistema performanse ne prevazilaze perfor-
manse home servera. AKAMAI tehnologija je jedan od nekoliko
A
ovaj izraz. Bitno je da proces FreeFlow dozvoljava web sajtu da glavnih pristupa problemu dostavljanja sadr`aja.
koristi AKAMAI-jevu mre`u disperznih servera kao ke{ za multimedi-
jalne i druge fajlove, koji, obi~no, usporavaju dostavljanje kompletne AIN (Advanced Intelligent Network)mmNapredna obave{tajna mre`a AIN
web stranice korisniku. FreeFlow upravlja balansiranjem saobra}aja je arhitektura telefonske mre`e koja odvaja logiku usluge od preki-
izme|u razli~itih servera i identifikacijom servera koji treba koristiti da~ke opreme, dozvoljavaju}i da nove usluge budu dodate bez
za neki odre|eni zahtev. Akamaize je poseban pristup jedne kom- potrebe da se ponovo dizajniraju prekida~i koji podr`avaju nove
panije onome {to industrija naziva dostavljanjem sadr`aja. Obi~na usluge. To podsti~e konkurenciju izme|u provajdera usluga jer ~ini
web stranica se sastoji od HTML fajla (Hyper Text Markup Language) jednostavnijim za provajdera da doda usluge i pru`a korisnicima ve}i
- glavni fajl za stranicu - i dodatnih fajlova koji su pomenuti u HTML izbor usluga.
fajlu, kao {to su po jedan za svaku sliku koju treba prikazati, ili Razvijen od strane firme Bell Communications Research, AIN je pri-
audio ili video fajl koji treba prikazati. Koriste}i Webov protokol za znat kao industrijski standard u Severnoj Americi. Njegova po~etna
prenos hiperteksta - Hypertext Transfer Protocol (HTTP), kada web verzija, AIN Release 1, se smatra za model prema kome }e se usluge
~ita~i, kao {to su Netscape ili Internet Explorer, prime glavni HTML razvijati. U me|uvremenu, evolutivne podgrupe AIN verzije 1 su se
fajl, on zahteva ostale fajlove koji idu uz stranicu. Obi~no, ovaj pro- razvile. One su prikazane na AIN tabeli verzija ispod. Drugde,
ces u dva koraka zna~i prenos svih fajlova sa servera koji poseduje Internacionalna unija za telekomunikacije (International Telecommu-
web sajt. Pomo}u AKAMAI-jevog procesa fajlovi ~ija su imena nication Union, ITU-TS), potvr|uju}i koncept AIN-a, razvila je ekviva-
ugne`|ena u glavni HTML fajl se kopiraju unapred i stavljaju na veli- lentnu verziju AIN-a nazvanu Capability Set 1 (CS-1). Pripada evolu-
ki broj geografski razu|enih servera. Kada se primi prvobitni zahtev tivnim podgrupama koje se zovu Core INAP sposobnosti.
na glavnom serveru njegova izvorna lokacija i ostali faktori se koriste Ukratko, evo kako AIN verzija 1 radi:
da se utvrdi sa kog servera svaki od ugne`|enih fajlova treba da 1. Korisnik telefona okrene broj koji prima prekida~ u centrali tele-
poti~e. Internet lokacije, odnosno, URL-ovi se onda dinami~ki fonske kompanije.
ugra|uju u glavni fajl, pre nego {to se po{alje tra`iocu. Kada kori- 2. Prekida~ - poznat kao ta~ka za uklju~ivanje usluge (Service
snikov ~ita~ zahteva fajlove podr{ke, zahtevi se, obi~no, upu}uju Switching Point - SSP) - prosle|uje poziv kroz mre`u signalnog
serveru koji je bli`i od glavnog servera. Rezultat je da svi delovi sistema 7 (Signaling System 7, SS-7) do ta~ke kontrole usluge
(individualni fajlovi) web stranice sti`u mnogo br`e. Razu|ivanje (Service Control Point - SCP) gde se nalazi logika usluga.
fajlova olak{ava i priliv za vreme velike zauzetosti mre`e i perioda 3. Service Control Point identifikuje uslugu koja se tra`i iz dela
velikog optere}enja mre`e. Veliki broj web sajtova sa gustim broja koji je okrenut i vra}a informaciju o tome kako treba
saobra}ajem, kao {to su about.com, CNN, YAHOO, sada koristi ovu postupiti sa pozivom do Service Switching Point-a. Primeri

8 9
AIN (Advanced Intelligent Network)

usluga koje SCP mo`e da pru`i uklju~uju uslugu poziva


odre|ene oblasti, servis oporavka od katastrofa, slu`bu za
neuznemiravanje, i servis za pozivanje sa petocifrenim
Najnovije *
produ`etkom broja.
4. U nekim slu~ajevima , poziv mo`e da se obradi br`e upotrebom
Inteligentnih ulazno/izlaznih ure|aja (Inteligent Preipheral - IP)
koji je povezan na Service Switching Point vezom velike brzine.
Na primer, kao odgovor na pozvani broj mo`ete dobiti `eljeno
govorno obave{tenje ili glas mo`e biti analiziran i prepoznat. Active Directory (Aktivni direktorijum)mmActive Directory je Microsoft-
5. Uz to, “pomo}na” oprema mo`e direktno da se doda Service ova za{ti}ena adresarska slu`ba, sastavni deo arhitekture Windows
Switching Point-u za brzu vezu na dodatne, nedefinisane 2000. Kao i ostale adresarske slu`be, na primer Novell Directory
usluge. Services (NDS), Active Directory je centralizovan i standardizovan sis-
Jedna od usluga koje AIN ~ini mogu}im je prenosivost lokalnog broja tem koji automatizuje mre`no rukovo|enje korisnikovim podacima,
(Local Number Portability - LNP) sigurnosti i distribuiranih izvora i omogu}uje unutra{nje operacije sa
Mogu}nosti AIN verzija: drugim direktorijumima. Active Directory je dizajniran posebno za
Verzija 0 - Okida~ za proveru kada je veza isklju~ena, digitalna kolek- okoline sa distribuiranim mre`ama.
cija i analiza , i odre|ivanje puta do ta~aka koje zovete; Karakteristike Akivnog direktorijumima uklju~uju:
praznine koda kako bi proverili uslove pretrpanosti u SCP-u; 75 Podr`avanje X500 standarda za globalne direktorijume;
najava u sistemu za uklju~ivanje; bazirana na ANSI TCAP izdanje 1 Sposobnost za sigurno produ`enje mre`nih operacija na Web;
Verzija 0.1 - Dodaje model formalnog poziva koji razlikuje izvorni deo Hijerarhijsku organizaciju koja obezbe|uje jedinstvenu ta~ku pristu-
poziva od zavr{nog dela <br>, dodatni okida~i; 254 najava u pa do sistema administracije (upravljanje korisnikovim ra~unima, kli-
sistemu za uklju~ivanje; bazirana na ANSI TCAP izdanje 2 jentima, serverima i aplikacijama, na primer) kako bi smanjili
Verzija 0.2 - Dodaje podr{ku Faze 2 slu`be za personalnu komu- suvi{nost i gre{ke;
nikaciju (Personal Communication Service - PCS); biranje broja Organizaciju memorisanja orijentisanu ka objektu, koja dozvoljava
koje se aktivira glasom ( Voice activated Dialing - VAD); SSP-IP lak{i pristup informacijama;
interfejs baziran na ISDN; Okida~i koji iniciraju zauzet signal ili Podr`avanje perolakog protokola za pristup adresaru (Lightweight
signal nema odgovora; Odre|ivanje liste doga|aja koji slede u Directory Access Protocol-LDAP), koji obezbe|uje operativnost
SCP-u; Odre|ivanje puta po pravilu unutar adresara;
Verzija 1 - Celokupan skup mogu}nosti Dizajniran je tako da bude kompatibilan i unazad i unapred.

10 11
Atomic force microscopy fiber8-VSB

Atomic force microscopy (mikroskopiranje snage atoma)mmAtomic force


microscopy (AFM) je tehnika za analiziranje povr{ine neravnog
materijala sve do nivoa atoma. AFM koristi mehani~ku sondu kako
Glavni razlog odluke Evrope da koristi COFDM je njegova sposobnost
da potpuno prevazilazi efekte vi{estruke putanje. Kada je signal
poslat, on se sre}e sa preprekama kao {to su kanjoni, zgrade, pa ~ak
*
bi uve}ao karakteristike povr{ine ~ak i do 100,000,000 puta i i ljudi, koje ometaju signal prouzrokuju}i da koristi dve ili vi{e putan-
proizvodi trodimenzionalne slike povr{ine. ja kako bi stigao do cilja, televiziju. Kasni dolazak rasturenih delova
Tehnika je proiza{la od povezane tehnologije, koja se zove skeni- signala prouzrokuju nejasne slike. Efekat vi{estrukih putanja mo`e
ranje teleskop-mikroskopija (scanning telescope microscopy-STM). se javiti jednostavnom individualni ulazkom u sobu. Zbog toga, neki
Razlika je u tome {to AFM ne zahteva uzorak za provo|enje elek- korisnici u oblastima velikih gradova i oblastima koje imaju brdovit
triciteta, a STM zahteva uzorak. AFM tako|e radi u normalnim sobn- teren biraju kablovsku ili satlitsku televiziju umesto borbe sa svojim
im temperaturama, dok STM zahteva specijalne temperature i druge antenama za bolji prijem. COFDM je otporan na efekte vi{estruke
uslove. AFM se koristi za razumevanje problema materija u mnogim putanje jer koristi vi{estruke nosioce za prenos jednog signala.
oblastima, uklju~uju}i pam}enje podataka, telekomunikacije, bio- Umesto da se signal razdvaja kada nai|e na prepreku, on proti~e
medicinu, hemiju i nauku o kosmosu. U pam}enju podataka, poma`e pored prepreke kao reka pored stene ~ine}i ga savr{enim za besplat-
istra`iva~ima da "prisili" disk da ima ve}i kapacitet. Dana{nji mag- no DTV programiranje i gledanje mobilne televizije. Problemi efeka-
netni ure|aji za pam}enje tipi~no imaju kapacitet izme|u 20 i 50 ta vi{estruke putanje bili su ~e{}e uo~avani u ranijim verzijama 8-
gigabita (bilioni bitova) na kvadratnom in~u medijuma za pam}enje. VSB, iako se o~ekivalo da }e ure|aji kao {to su sobne antene da ih
Istra`iva~i ispituju da li AFM mo`e da pomogne da se pove}a gusti- prevazi|u. U Evropi, stanice {alju isti signal sve vreme preko mnogih
na ~itanja i upisa na izme|u 40 gigabita i 300 gigabita na kvadrat- granica koriste}i mre`e na jedinstvenoj frekvenciji. Mre`a na jedin-
nom in~u. Niko jo{ uvek nije komercijalizovao AFM tehnologiju za stvenoj frekvenciji je mre`a nekoliko stanica koje emituju isti signal
ovu svrhu, ali IBM i ostali aktivno te`e tome. istovremeno koriste}i vi{estruke predajnike. Ovo dozvoljava
gledaocima televizije da gledaju isti program bilo gde u Evropi bez
Coded Orthogonal Frequency Division Multiplexing (COFDM)mmKodira- smetnji. COFDM je idealan za mre`e na jedinstvenoj frekvenciji.
na ortogonalna vi{estruka podela frekvencije Kodirana ortogonalna
vi{estruka podela frekvencije je modulacija {eme koja deli jedan digital- fiber8-VSB (vlakno8-VSB)mm8-VSB (osmostepeni ostatak bo~nog
ni signal na 1,000 ili vi{e nosioca signala istovremeno. Signali se {alju opsega) je format modulacije standardne radio frekvencije (RF)
pod pravim uglovima jedan drugom (ortogonalno) tako da se ne me{aju izabran od strane Komiteta za napredne televizijske sisteme
jedan sa drugim. COFDM se prvenstveno koristi u Evropi i podr`avan je (Advanced Television Systems Committee - ATSC) za prenos digitalne
od strane DVB (emitovanje digitalnih video signala) standarda digitalne televizije (DTV) do potro{a~a u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama i
televizije. U SAD, Komitet za unapre|ene televizijske standarde drugim zemljama koje su to prihvatile. U SAD, standard je specifici-
(Advanced Television Standards Committee, ATSC) je odabrao 8-VSB ran od strane Federalne komisije za komunikacije (FCC) za emito-
(osmostepeni preostali bo~ni opseg) za svoj ekvivalentni standard. vanje svih digitalnih televizija. Zemlje u Evropi i drugde su usvojile

12 13
fiber8-VSB Hybrid fiber coaxial cable

alternativni format nazvan Kodiranom ortogonalnom vi{estrukom


podelom frekvencije Coded Orthogonal Frequency Division
Multiplexing - CODFM). Glavni ATSC standardi za DTV su 8-VSB, koji
gledali besplatne televizijske programe. Tako|e brinu o tome da slab
prijem i dodatni tro{ak za antenu usporavaju prenos do DT u zeml-
jama koje su prihvatile ATSC. VSB {ema tako|e ne podr`ava gledan-
*
se koristi za prenos video podataka, MPEG-2 za kompresiju video je mobilne televizije. Proizvo|a~i VSB opreme rade na re{enjima ova
signala i Dolby Digital za audio kodiranje. dva problema.
8-VSB mod obuhvata osam nivoa amplituda koje podr`avaju 19.28
Mbps podataka u jednom kanalu od 6 MHz. Tako|e postoji 16-VSB GraffitimmPostoji nekoliko na~ina za unos podataka u li~ni digitalni
mod koji ima 16 nivoa amplituda i podr`ava podatke do 38.57 Mbps asistent (PDA) kao {to je dobro poznat "Palm". Jedan pristup je
na kanalu od 6 MHz. 8-VSB se smatra efektivnim za simultan prenos kori{}enje pisa}eg instrumenta koji se zove stajlus (gramofonska
vi{e od jednog DTV programa (multiemitovanje) i za prenos podata- igla), koja je sli~na olovci bez mastila, za pisanje abecednih i brojnih
ka zajedno sa televizijskim programom (emitovanje podataka) jer to karaktera na ekranu. PDA prepoznaje ove karaktere kao da su odred-
podr`ava velike koli~ine korisnih podataka. nice na tastaturi. Graffiti je za{titno ime za specijalizovani skup
ATSC je prihvatio VSB prenosni sistem jer ima veliki propusni opseg, karaktera koji Palm prepoznaje. Program koji dozvoljava ulaz
koji je potreban za prenos HDTV (televizija visoke definicije) pro- koriste}i ovaj skup karaktera je tako|e nazvan Graffiti. (Na Italija-
gramiranja. Klevetnici tvrde da ovaj veliki propusni opseg nije bitan nskom, graffito zna~i {krabanje; mno`ina se ~esto koristi za opisi-
ukoliko korisnici ne mogu da gledaju program koji se prenosi zbog vanje grafita koje ljudi pi{u na zidovima, ogradama, podzemnim
efekata vi{estruke putanje. Kada se signal prenese, on se sre}e sa `eleznicama i tome sli~no.)
preprekama kao {to su kanjoni, zgrade, pa ~ak i ljudi, koje rastura- Glavna razlika izme|u Graffiti i obi~nog rukopisa je ~injenica da svi
ju signal, prouzrokuju}i ga da ide putem vi{e putanja da bi stigao karakteri moraju da se sastoje od jednog kontinuiranog poteza sta-
do cilja, televizijskog ure|aja. Kasni dolazak rasturenih delova sig- jlusa. Za neka slova ovo predstavlja malu ili nikakvu razliku, na
nala dovode do duplih slika. Zbog toga, neki korisnici u oblastima primer, velika slova G, R i I. Za neka slova, Graffiti se veoma razlikuje
velikih gradova ili brdovitim oblastima biraju kablovsku televiziju od obi~nog rukopisa. Primeri su A, F i T. Potrebna je praksa da bi se
umesto borbe sa svojim antenama za bolji prijem. Zato {to se VSB navikli na modifikovan skup karaktera, ali ve}ina ljudi mo`e ovo
signal prenosi preko jednog nosioca, on se rasipa kao voda koja savladati za nekoliko sati.
udara u zid kada nai|e na prepreke, {to nije problem sa Kodiranom
ortogonalnom vi{estrukom podelom frekvencije (Coded Orthogonal Hybrid fiber coaxial cablemmKoaksijalni kabl sa hibridnim vlaknom HFC
Frequency Division Multiplexing - COFDM), standardnom evropskom (hybrid fiber coaxial cable) je telekomunikaciona tehnologija u kojoj
modulacionom tehnikom, jer emituje signal sa vi{e nosilaca. se kabl sa opti~kim vlaknom i koaksijalni kabl koriste u razli~itim
VSB se zala`e da jednostavna kupovina spoljne antene koja rotira delovima mre`e za prenos sadr`aja {irokog opsega (kao {to su
re{ava problem smetnje vi{estruke putanje, ali kriti~ari se pitaju da video, podaci i glas). Tipi~no, lokalna CATV kompanija mo`e koris-
li korisnici `ele da kupuju skupe rotacione spoljne antene kako bi titi kabl sa opti~kim vlaknom od po~etka kabla (centar distribucije)

14 15
Hybrid fiber coaxial cable .NET

do uslu`nih ~vorova lociranih blizu poslovnih i ku}nih korisnika a od


tih ~vorova mo`e koristiti koaksijalni kabl do individualnih firmi i
ku}a. Prednost HFC-a je da neke karakteristike kabla sa opti~kim vla-
snime i gledaju offline (kada je isklju~ena veza sa Internetom), slike
se ne vide osim ako nisu posebno snimljene i njihove oznake
u~injene konzistentnim sa offline fajlom. MathML dozvoljava ubaci-
*
kno (veliki propusni opseg i mali {um i osetljivost interfejsa) mogu vanje matemati~kih izraza u okviru HTML fajla kao posebni podaci.
biti pribli`ene korisniku bez potrebe da se zameni postoje}i koaksi- Pretra`iva~i (ve}ina njih podr`ava MathML) mogu da prika`u odgo-
jalni kabl koji je postavljen sve do ku{a i firmi. varaju}i simbol ili izraz. Za matemati~are, in`injere i nau~nike upoz-
I kablovska televizija i telefonske kopanije koriste HFC u novim nate sa TeX ili LaTeX, MathMl mo`e da se shvati ovako: on je za
pobolj{anim mre`ama i, u nekim slu~ajevima, dele istu infrastruktu- HTML ono {to je TeX ili LaTeX za obi~an tekst. Ustvari, postoje kon-
ru za prenos video i govornih konverzacija u istom sistemu. Scientific verzioni programi koji generi{u MathML dokumente od TeX ili LaTeX
Atlanta navodi ~etiri razloga za{to kablovska TV i telefonske kom- dokumente. MathML je u razvojno stadijumu. Krajnji cilj je da se
panije unapre|uju opremu sa HFC-om: matemati~ki dokumenti u~ine direktno vidljivim i sa mogu}no{}u
Kori{}enje kabla sa opti~kim vlaknom za glavne puteve dozvoljava {tampanja iz Web pretra`iva~a kao {to su Netscape ili Microsoft
prenos vi{e podataka nego samo koaksijalnim kablom. Internet Explorer. Sve dok taj ideal ne bude relizovan, gledanje
Ve}i propusni opseg podr`ava povratne puteve za interaktivne matemati~kog sadr`aja na Web sajtovima uglavnom zahteva speci-
podatke koji putuju nazad od korisnika. jalne plug-in aplikacije.
Taj deo infrastrukture sa kablom sa opti~kim vlaknom je pouzdaniji
od koaksijalnog kabla. Pouzdanost se smatra za va`niju u interak- .NETmm.NET je kako nova poslovna strategija iz Microsoft-a tako i
tivnoj okolini. budu}a platforma operativnog sistema, obe te`e konvergenciji per-
Kabl sa opti~kim vlaknom je efikasniji za me|usobno povezivanje sonalnog ra~unarstva sa Web-om. Cilj je da se obezbedi individual-
kablovske TV ili telefonskih kompanijama koje se ujedinjuju sa nim i poslovnim korisnicima interfejs koji obezbe|uje me|usobnu
geografski susednim kompanijama. saradnju i interfejs koji omogu}ava rad na mre`i za aplikacije i
ra~unarske ure|aje i da bi ra~unarske aktivnosti bile sve vi{e orijen-
MathMLmmMathML je aplikacija XML-a (simboli~kog jezika sa tisane ka Web pretra`iva~u. Mnogi detalji za .NET jo{ uvek nisu pot-
mogu}no{}u pro{irenja, Extensible Markup Language) stvorenog da puno razra|eni; ipak, Microsoft je objavio informaciju o strategiji
olak{a kori{}enje matemati~kih izraza na Web stranicama. Istorijski, uop{te i razli~itim aspektima platforme. .NET platforma }e sadr`ati
matemati~ki sadr`aj je bilo te{ko opisati zato {to standardni skup servere; osnovne usluge, kao {to je pam}enje podataka bazirano na
tipografskih karaktera to ne obezbe|uje i zato {to oni ponekad pre- Web-u; i softver ure|aji.
vazilaze {irinu linije u veli~ini. Od .NET platforme se o~ekuje da sadr`i:
Na Web stranicama, GIF ili JPG slike moraju obi~no da se prave da l Mogu}nost da osposobi ceo lanac ra~unarskih ure|aja da rade
bi opisali sve sem najjednostavnije matemati~ke izraze. Ovo zajedno i da imaju korisni~ke informacije automatski a`urirane i
funkcioni{e, ali ne izgleda uvek profesionalno, i kada se HTML fajlovi sinhronizovane na svima njima

16 17
.NET Perigee

l Uve}anu me|usobnu sposobnost za Web sajtove, omogu}enu


ve}om upotrebom XML (Extensible Markup Language) radije
nego HTML
dodatnu sigurnost i druga sredstva. Koriste}i NIS, svaki doma}in
(host) klijent ili server kompjuter u sistemu ima znanje o celom sis-
temu. Korisnik na bilo kom host-u mo`e dobiti ulaz do fajlova ili
*
l Najbolju slu`bu za pretplatu na vezi, koja }e ista}i naru~eni aplikacija na bilo kom host-u na mre`i sa jedinstvenom identifikaci-
pristup i dostavu proizvoda i usluga korisniku sa centralne jom korisnika i {ifrom. NIS je sli~an Internet-ovom sistemu domena
po~etne ta~ke za upravljanje razli~itim aplikacijama, kao {to je imena (Internet's Domain Name System) ali koliko-toliko jednos-
e-mail, na primer, ili softver, kao {to je Office .NET tavniji i dizajniran za manje mre`e. Namenjen je upotrebi na
l Centralizovano pam}enje podataka, koje }e pove}avati efikas- mre`ama lokalnih oblasti (LAN).
nost i lako}u pristupa informacijama, kao i sinhronizaciju infor- NIS koristi klijent/server model i interfejs poziva daljinske procedure
macija izme|u korisnika i ure|aja (Remote Procedure Call-RPC) za komunikaciju ize|u host-ova. NIS
l Sposobnost da se integri{u razli~iti mediji komunikacije, kao {to se sastoji od servera, biblioteke programa klijenata i nekih adminis-
je e-mail, faksovi i telefoni trativnih alata. NIS se ~esto koristi sa Sistemom mre`nih fajlova
l Za stvaraoce, sposobnost da stvore module za vi{ekratnu (Network File System-NFS). NIS je program baziran na UNIX-u.
upotrebu, koji bi pove}ali produktivnost i smanjili broj pro- Iako Sun i drugi nude privatne verzije, ve}ina NIS kodova je pu{tena
gramskih gre{aka u javni domen i postoje besplatne verzije koje su dostupne. NIS ima
Prema Bill Gates-u, Microsoft o~ekuje da }e .NET imati zna~ajan uti- originalan naziv Yellow Pages ali po{to je neko ve} imao za{titni
caj na ra~unarski svet kao {to je imalo uvo|enje Windows-a. Jedina znak sa tim imenom ono je promenjeno u Mre`ni informativni sistem
zabrinutost koja se ~uje je da iako }e .NET-ove usluge biti dostupne (Network Information System). Ponekad se i dalje naziva inicijalima:
preko bilo kog pretra`iva~a, verovatnije je da }e bolje funkcionisati "YP". Sun nudi NIS+ zajedno sa svojim NFS proizvodom kao re{enje
na proizvodima dizajniranim da rade sa .NET kodom. za Windows PC mre`e kao i za sopstvene mre`ne radne stanice.
Potpuna verzija NET-a se o~ekuje da bude zavr{ena za godinu ili
dve, sa naizmeni~im verzijama projekata kao {to su slu`ba za li~nu Perigee (perigej)mmKada satelit prati necirkularnu orbitu oko Zemlje,
bezbednost, Windows .NET, i Office .NET koji }e na tr`i{te do}i odvo- putanja satelita je elipsa sa cetrom Zemlje u jednom fokusu. Takav
jeno. Tehni~ki pregled Visual Studio .NET-a je objavljen od strane satelit ima promenljivu visinu i promenljivu orbitalnu brzinu. Ta~ka
Microsoft-ovih stvaraoca Web sajta jo{ od jula 2000.godine. Prvi najmanje visine se zove perigej. Taj termin se tako|e koristi za min-
Windows .NET operativni sistem, pod {ifrom "Whistler", o~ekuje se imalno rastojanje u kilometrima ili miljama izme|u satelita i centra
da bude izdat 2001. Zemlje. (Perigej mo`e da se meri od satelita do Zemljine povr{ine,
iako je to manje precizna specifikacija jer Zemlja nije savr{ena sfera.
NIS (Network Information System)mmMre`ni informativni sistem NIS Razlika je pribli~no 4000 milja ili 6400 kilometara.)
je mre`a za naimenovanje i sistem administracije za manje mre`e U perigeju satelit putuje br`e nego u bilo kojoj ta~ki u svojoj orbiti.
koji je razvio Sun Microsystems. NIS+ je kasnija verzija koja pru`a Kada se gleda sa Zemljine povr{ine, satelit u ili blizu perigeja putu-

18 19
Perigee Software-defined radio

je nebom velikom brzinom. U komunikacijama, perigej je najne-


po`eljnije vreme da se pristupi satelitu. Iako njegova blizina zna~i da
je put signala kratak, ~injenica da se satelit brzo kre}e zna~i da je
POSIX1 i POSIX2 interfejsi su uklju~eni u ne{to ve}e interfejse poz-
nate kao X/Otvoren vodi~ za programiranje 4.2 (X/Open Programming
Guide 4.2) (tako|e poznat kao "Jedina UNIX specifikacija" i "UNIX
*
satelitu mogu}e pristupiti samo na kratko vreme. Uz to, ako se direk- 95"). The Open Group, grupa industrije standarda, poseduje za{titni
ciona antena koristi u stanici na Zemlji, te{ko je pratiti satelit jer znak UNIX-a i zato mo`e da "ozna~i" operativne sisteme koji se pri-
pozicija antene (azimut i elevacija) mora stalno i brzo da se lago|avaju interfejsu kao "UNIX" sistemi. IBM-ov OS/390 je primer
pode{ava. operativnog sistema koji uklju~uje za{ti}eni UNIX interfejs.
Jedna od najbitnijih prednosti geostacionarog satelita je ~injenica da
prati cirkularnu orbitu, pa je orbitalna brzina konstantna. Kao Software-defined radio (radio definisan softverom)mmRadio definisan
dodatak, sinhronizacija satelita sa Zemljinom orbitom zna~i da ante- softverom, ponekad skra}eno softver radio (SR), se odnosi na
na stanice na Zamlji mo`e biti usmerena ka fiksnoj ta~ki na nebu i be`i~nu komunikaciju u kojoj je predajnik modulacije generisan ili
nikakvo dalje pode{avanje antene nije potrebno. definisan pomo}u kompjutera, a prijemnik koristi kompjuter da opo-
ravi obave{tajni signal. Za biranje `eljenog tipa modulacije, odre|eni
Portable Operating System Interface POSIX (Interfejs nosivog opera- programi moraju se pustiti pomo}u mikrokompjutera koji kontroli{e
tivnog sistema) je skup standarda interfejsa operativnog sistema prenosnik i prijemnik.
baziran na UNIX operativnom sistemu. Potreba za standardizacijom Tipi~ni SDR prenosnik glasa, koji mo`e da se koristi za mobilni radio
je porasla jer su preduze}a koja koriste kompjutere `elela da budu u oba pravca i u komunikaciji mobilnim telefonima, se sastoji od
sposobna da razviju programe koji mogu da se kre}u izme|u slede}ih stepena. Stavke sa dve zvezdice predstavljaju kola kon-
razli~itih kompjuterskih sistema proizvo|a~a a da ne moraju da budu trolisana kompjuterom ~iji parametri su odre|eni programiranjem
snimljeni. UNIX je izabran kao baza za standardni interfejs sistem (softverom).
delom zato jer je bio "proizvo|a~ki-neutralan". Svejedno, nekoliko l *Mikrofon
glavnih verzija UNIX-a su postojale tako da je postojala potreba da l *Audio poja~iva~
se razvije sistem zajedni~kog imenioca. l **Konvertor analogni-u-digitalni (ADC) koji pretvara zvu~ni zapis
Neformalno, svaki standard u POSIX skupu je definisan decimalama glasa u ASCII podatak
koje prate POSIX. Ipak, POSIX1 predstavlja standard za interfejs l **Modulator koji utiskuje ASCII podatke na prenosniku radio
aplikacionog programa u C jeziku. POSIX2 je standardni okvir i koris- frekvencije (RF)
ni~ki interfejs (odnosno, korisnikove komande interfejsa sa opera- l *Serije poja~ava~a koje poja~avaju nosilac radio frekvencije na
tivnim sistemom ). Ovo su dva osnovna interfejsa, ali dodatni inter- nivo snage koji je neophodan za prenos
fejsi, kao {to je POSIX4 za upravljanje nitima, su razvijeni ili su u l *Antena koja emituje signale
razvoju. POSIX interfejsi su razvijeni pod pokroviteljstvom Instituta Tipi~ni prijemnik dizajniran da uhvati gore navedene glasovne SDR
za elektri~ne i elektronske in`injere (IEEE). signale uklju~io bi slede}e stavke, prvenstveno rade}i suprotno od

20 21
Software-defined radio WebDAV

predajnika. Ponovo, stavke sa dve zvezdice predstavljaju programi-


rana kola.
l *Antena koja prima signale
trolisanju pristupa podacima (ograni~avanje programa na podatke
koji su dostupni samo preko zapam}ene procedure), o~uvanju
integriteta podataka (osiguravanju uno{enja podataka na dosledan
*
l *Superheterodin sistem koji poja~ava snagu dolaze}eg RF sig- na~in) i unapre|ivanju produktivnosti ( izrazi u zapam}enoj proceduri
nala i pretvara ga u konstantnu frekvenciju samo treba jednom da se napi{u).
l **Demodulator koji odvaja ASCII obave{tajnost od RF nosioca Neki autori predla`u da sajtovi koji razvijaju Web strane koje imaju
l **Konvertor digitalnog u analogni signal (DAC) koji proizvodi pristup bazi podataka treba da koriste poziv zapam}ene procedure
glas u formi talasa sa ASCII podatka koje se nalaze na serveru baze podataka radije nego da uklju~uju
l *Audio poja~ava~ SQL izraze uokviru Web strane.
l (Zvu~nike, naglavni telefon ili slu{alice
Najzna~ajnije preimu}stvo SDR-a je mnogostranost. Be`i~ni sistemi WebDAVmmWebDAV (World Wide Web Distributed Authoring and
koriste protokole koji se razlikuju od slu`be do slu`be. ^ak i u istoj Versioning) je standard jedinica za re{avanje zadataka koji se ti~u
vrsti usluge, na primer be`i~ni faks, protokol se obi~no razlikuje od Internet in`injeringa (Internet Engineering Task Force, IETF) za sarad-
zemlje do zemlje. Jedan SDR skup uklju~uju}i reprertoar softvera mo`e nju pri izdavanju na mre`i : skup ekstenzija Hypertext Transfer
da se koristi za bilo koji na~in, bilo gde u svetu. Menjanje tipa slu`be, Protocol-a (HTTP) koji olak{ava zajedni~ko editovanje i rukovanje
na~ina i/ili protokola modulacije uklju~uje jednostavnu selekciju i slan- fajlovima izme|u korisnika na Internetu koji se nalaze na ve}im raz-
je potrebnog kompjuterskog programa i uveravanje da su baterije daljinama.
adekvatno napunjene ukoliko se razmi{lja o nosivoj operaciji. Od WebDAV-a se o~ekuje da ima uticaj na razvoj virtualnih pre-
Krajnji cilj SDR in`injera je da obezbede jedan radio predajnik duze}a, omogu}avanjem udaljenim grupama da rade zajedno na
sposoban da igra uloge be`i~nog telefona, mobilnog telefona, nove na~ine. Na primer, WebDAV alati za prilago|avanje mogu da se
be`i~nog faksa, be`i~nog e-mail sistema, pejd`era, be`i~ne jedinice koriste od strane virtualne organizacije za razvoj poslovnih planova,
za video konferencije, be`i~nog Web browser-a, jedinice svetskog stvaranje softvera ili pisanje biblioteka informacija. Radna grupa
pozicionog sistema (GSP) i druge funkcije koje su jo{ uvek u carstvu WebDAV-a je deo sekcije sa aplikacijama World Wide Web
nau~ne fantastike, koje }e funkcionisati sa bilo koje mesta na Consortium-a (W3C); njihov zastupnik tvrdi da je njihov cilj da "defi-
povr{ini zemlje, i mo`da ~ak i u svemiru. ni{u HTTP ekstenzije koje su potrebne da obezbede da distribuirani
Web alati za autorizaciju imaju {iroku me|usaradnju, dok podr`avaju
Stored Procedure (Zapam}ena procedura)mmU sistemu upravljanja potrebe korisnika." Od WebDAV-a se o~ekuje da ispuni ranija o~eki-
bazom podataka, zapam}ena procedura je skup jo{ ne iskompajli- vanja Web-ovih zajedni~kih potencijala, dodavanjem pisanog pristu-
ranih izraza u SQL-u (Strukturisani jezik upita - Structured Query pa na ~itani pristup koji nudi HTTP. WebDAV }e omogu}iti korisnici-
Language) koji mo`e biti razmenjivan izme|u odre|enog broja pro- ma da sara|uju preko Web-a na isti na~in kao {to bi mogli preko
grama. Kori{}enje zapam}ene procedure mo`e biti od pomo}i u kon- korporativnog intraneta.

22 23
WebDAV

WebDAV karakteristike uklju~uju:


l Zaklju~avanje ( tako|e poznato kao kontrola podudaranja), koje
spre~ava slu~ajno prepisivanje fajlova
l Vlasni{tvo XML-a, koji olak{ava operacije (kao {to su pam}enje
i ~itanje) na meta podacima, tako da podaci o drugim podaci-
ma mogu biti organizovani
l DAV protokol, koji omogu}uje pode{avanje karakteristika, brisa-
nje i ~itanje
l DASL (DAV tra`enje i lociranje) protokol, koji omogu}ava
potragu baziranu na vrednostima karakteristika za lociranje
izvora na Web-u
l Rukovanje prostorom za ime (namespace), koji podr`ava kopi-
ranje i operacije pomeranja. Zbirke, koje su sli~ne direktorijumi-
ma fajlova sistema, mogu biti kreirane i listane.

CIP - Katalogizacija u publikaciji


Narodna biblioteka Srbije, Beograd

681.3(031)

©OLAJI´, Mihailo J.
D`epni re~nik novih tehnologija / priredio
Mihailo J. [olaji}. - [1. izd.] . - ^a~ak :
Kompjuter biblioteka, 2000 (^a~ak :
Svetlost). - 207 str. : ilustr. : 24 cm

681.3(038) = 20 = 861

a) RaËunari - Leksikoni b) RaËunari -


ReËnici, englesko srpski

ID=87140108

24