Kusturica: Na FDU su učili ljude da ne

treba da rade filmove kakve radim ja

Reditelj Emir Kusturica je pre 11 godina pokrenuo festival Kustendorf sa željom da se na
njemu ukrštaju mišljenja i ideje velikana svetskog filma i mladih ljudi na početku njihove
plovidbe vodama sedme umetnosti. Svoje viđenje savremenih trendova u svetu filma izneo je
u intervjuu za B92.net.

Miloš B. JovanovićIzvor: B92 ponedeljak, 22.01.2018. | 05:06 -> 08:30

Podeli

Pročitajte još:

Mlade filmadžije o značaju Kustendorfa: Nekada su se "švercovali", danas

predstavljaju prva ostvarenja
Foto: Tanjug/Rade Prelić
Razgovarao: Miloš B. Jovanović

Sa proslavljenim sineastom razgovarali smo upravo o ideji povezivanja, ali i o merenju

vremena filmskom trakom, bioskopu kao mestu rituala, negativnostima mejnstrima,
"netfliksima", kao filmskoj realnosti današnjeg vremena i idealima iz dela Dostojevskog.

Mnogo mladih ljudi iz sveta filma posećivalo je Mećavnik za poslednjih 10 godina

Kustendorfa. Da li se i koliko njih do sada približilo filmskim velikanima zbog kojih su
ovde dolazili?

"To pitanje nas vodi, recimo, u sferu voćarstva. Da li je uputno da se proba tegla koja je
napravljena i stoji u nekom špajzu, hladi se, jer još uvek nije došlo proleće? I kad uzmeš onu
kajsiju koja je pretvorena u slatko osećaš se k'o da lebdiš. Tako je isto i sa ovim filmovima.
Prvo, ovaj prostor je definisan nedostatkom simptoma savremenog sveta. Ovde se dođe u
rekonstrukciju jednog sela koje nigde ovakvo nije postojalo, jer je stanište dinarske kuće
podrazumevalo pet - šest kuća, a ovde je praktično simuliran Efesus, grad u Turskoj, u kome
je rođena Miletska filozofska škola i koji je, otprilike, ove površine", kaže Kusturica u
razgovoru za B92.

"Dakle, kad se ovde dođe ti nemaš nijedan utisak o tome da živiš u vremenu u kome su
napućene usne i zategnuta lica u fotošopovima beg od stvarnosti i gde se, zapravo, po nekoj
ideji društva spektakla, kako ga je odredio jedan francuski pisac, sve odvija u fikciji
proizvedenoj da čoveka odvrati od njegove prirode i njegove suštine. Ovde je sve obrnuto.
Ovde je, zapravo, prvo gravitaciono postavljena ta glavna projekcija, koja ima visoku
rezoluciju i dobar kvalitet zvuka, što nije karakteristika naših festivala. Onda se tu steknu svi
koji tu treba da budu. Tu nema niko ko ne treba. Odnosno, Mećavnik nikada nije privlačio ni
velike kriminalce sa zlatnim lancima, niti su tu bile starlete. Tu su uvek dolazili ljudi koji se,
nekako, uklope u koncept u kome je ljudska ideja veća od samog čoveka, a jednako važna kao
i ljudski život."

Kažete da "vreme merite filmskom trakom, unazad". Kroz razgovor sa mladim

filmskim stvaraocima, koji u Drvengradu razmatraju ideje o budućoj saradnji,
zaključio sam da oni današnje digitalne tehničke mogućnosti, koje su im na
raspolaganju, smatraju neophodnim, dok na Vas gledaju kao na filmski uzor.

"To je svuda u svetu, samo nije kod nas jer su na FDU učili ljude da ne treba da rade filmove
kakve radim ja. Prve dve godine oni su imali zabranu sa FDU-a da dolaze ovde, onda su se
volšebno okrenuli. Zašto to govorim? Zato što je vrlo važno da se svetski recepti
kinematografije primenjuju, a ne usko gledanje na film. Da li je to američka B produkcija, pa
ste imali 10 godina profesore koji su učili studente da se skraćeno izražavaju i da veruju u taj
skraćeni, krimi, izraz. Ovde je to polje rašireno i ovde, uistinu, vlada zakon internacionalnosti.
Zato što je internacionalnost sudbina čovečanstva. Ovde su svi dočekani sa naboljom
namerom i upavo uzori, o kojima govorite, su zapravo danas rastočeni i sve ih je manje.
Vreme, o kome sam ja govorio, je vreme Antonionija, Bergmana, Roselinija, De Sike,
američkih reditelja, Artura Pena... Sve je to negde stalo osamdesetih godina. A to samo govori
da je taj centar svetskog idealizma, što je bio Holivud negde tamo do sedamdesetih godina,
zapravo doživljava svoju suprotnost, i on postaje kao negativno određenje."

"Kurs koji zauzimaju mladi ljudi koji ovde dođu, a oni su već izabrani po ukusu koji
odstranjuje negativnost tog mejnstrima, za koga ja mislim, nažalost, da nikada neće biti
pobeđen, zato što će tehnološki proces da izvede film na potpuno drugi kolosek. Film će sve
manje da bude sredstvo koje objedinjuje ljude u katarzičnim momentima na velikom ekranu.
Gledajući film zajedno - film postaje stvarno veći od života, kako je tvrđeno u Holivudu. A
danas je sve manji i manji, jer su to prostori u kojima se jedu hamburgeri, telefonira, prave
selfiji i glasno priča. Ali film će da se, upravo zahvaljujući snazi tih mladih ljudi izbori kroz
traženje alterativnih puteva i već postojećih komunikacija koje idu od mobilnih telefona, do
tih 'netfliksa' i čuda, koji su već naneli štetu filmu. Ali, teba biti optimista i treba verovati da
upravo ti mladi ljudi, ne samo ovi koji dođu ovde, nego oni koji su zaraženi tom vrstom filma,
da će oni, zapravo, da prenesu nas i naprave neki događaj kojim će da izvedu neku tihu
revoluciju i upute nas na stvarnu ljudsku dramu i ono što vredi u ljudskom životu i što je
transponovano filmskom trakom."

A mogu li ti "netfliksi" i slične stvari makar delom da posluže kao oružje za ostvarenje
toga?

"Teško, zato što Netliks zatvara prostor. Netfliks, prvo, tržišno deluje. On za sedam dolara
čoveku da da vidi koliko god može da vidi filmova u mesec dana. A jedan ritualni izlazak u
bioskop koji može da se pretvori u ljubavnu priču, koji može da bude i trenutak skrivanja od
nekog rata koji dolazi, ili bilo šta drugo, on će imati sve manje šanse. Ali ne treba biti
pesimista. Uglavom, to će se iseckati na milion novih viđenja filma u kome će, opet, svoje
mesto imati, veće nego što sad ima, film koji je pametan, a nije glup."

Prošle godine ste najavili svoj novi film, koji ćete snimati u Kini. Dokle ste stigli sa tim?

"Ja pišem roman, kineski roman, koji je sadržan iz ideala literature Fjodora Mihajloviča
Dostojevskog. Dakle, ja stvaram lik od kneza Miškina i Raskoljnikova. To će biti jedan
čovek, u ovom slučaju. Moralna dilema koju on treba da razreši je, takođe, dilema
Dostojevskog. Reč je o jednom čoveku čija ćerka raste, a on upada u nevolje tog ranog
kaptalizma. Odnosno, u tranziciji u kojoj se nalazi Kina, u tom silnom obrtu koji proizvodi
ljudske drame, gde u jednom trenutku taj čovek biva izložen pitanju, kad više ne može da
vraća zelenašu lovu, on ga uputi na njegovu ćerku i predloži mu da njegova ćerka bude,
zapravo, vraćanje duga tom bogatom čoveku", zaključuje Emir Kusturica u razgovoru za B92.