You are on page 1of 3

Afrin

Tokom poslednjih decenija, naročito tokom dvadesetih i tridesetih godina prošloga veka,
uzastopne turske vlade su nasilno suzbijale mnoge kurdske ustanke, negirale postojanje Kurda i
sprovodile politiku poricanja, marginalizacije i isključivanja Kurda. Međutim, krajem svakog
ustanka, Kurdi su se sve više priklanjali svom cilju i dokazivali svoju sposobnost da se
reorganizuju i nastave borbu za svoja legitimna narodna, socio-kulturna i politička prava. Kurdi
nisu spremni da se odreknu svoje borbe, pogotovo s obzirom na to da je ovo pitanje dobila
regionalnu i međunarodnu dimenziju poslednjih godina. Sve uzastopne turske vlade, sa svim
svojim vojnim snagama i najmodernijim naoružanjem, decenijama su pokušavale da eliminišu
kurdski narod, ali bez uspeha. Rat koji je upravo počeo protiv Kurda, koji ce se uskoro, pod
različitim izgovorima, proširiti dokazuje ovo.

Turski predsednik, Redžep Tajip Erdogan, izjavio je za ruski dnevni list Izvestia:
"Turska je spremna da započne veliku vojnu operaciju u severnoj Siriji, pa čak i da anektira
Manbiž i Raku u svoje oblasti uticaja kako bi sprečila uspostavljanje kurdske države".

Turska, koja je odavno bila vodeći i najistaknutiji pristalica islamističkih opozicionih grupa,
posebno Fronta Al Nusre i Islamske države, nije štedela napore u cilju potiskivanja Kurda. I dalje
pamtimo Kobani i načine na koje je Turska tri godine omogucavala ulazak Islamske države u
grad i pružala joj punu podršku da izvrši najstrašnije masakre protiv nedužnih civila. Nakon
neuspeha u Kobaniju, Turska je usmerila svoju mržnju prema Afrinu u pokušaju da se oslobodi
Kurda.

Turska država pokušava da sprovede svoj plan u regionu obmanjujuci ljude iz regiona. Ona
nastoji da, preko svojih placenika koji su obučavani u Turskoj, podstiče netrpeljivost i
neprijateljstvo između Kurda i Arapa. Još uvek nije uspela u svom naumu.

Više od nedelju dana, lider turske Stranke pravde i razvoja (AKP), Erdogan, pojavljivao se i po
nekoliko puta dnevno na televiziji, preteci Afrinu. Erdogan nije bio jedini koji je davao ove
pretece izjave - mnogi od njegovih stranačkih zvaničnika, poput ministra odbrane Nuretina
Đaniklija, premijera Benalija Jildirima i ministra inostranih poslova Mevluta Čavušoglua, imali
su slične nastupe. Ove izjave bile su pracene artiljerijskim bombardovanjem Afrina i intenzivnim
posetama i kontaktima između Turske, Irana, Rusije i sirijskog režima u tajnosti sa ciljem
postizanja sporazuma.

Turska je mobilisala placeničke grupe koje podržava u Idlibu, kao što su pokret Nour al-Din al-
Zenki, Front Al Nusra i Ahrar Al-Šam, i prisilila ih da se bore u Afrinu kako bi postigla svoj cilj
okupacije Afrina.

Turska je svesna da okupacija Afrina nije lak zadatak, i ne može se porediti sa okupacijom
gradova Al-Baba i Žarabulusa, nakon sporazuma sa Islamskom državom. Turska zna da ce se
suočiti sa otporom u Afrinu. Zato turska država šalje ove plaćeničke grupe na linije fronta kako
bi sprečila priliv mrtvih tela turskih trupa u Tursku, što bi dovelo do eskalacije reakcija javnosti
na spoljnu politiku Erdogana.
Jedinice narodne odbrane (YPG), Ženske odbrambene jedinice (YPJ) i sve vojne formacije u
Afrinu odlučile su da se odupru svakom vojnom napadu Turske ili bilo koje druge militantne
grupe protiv Afrina i da ne pokleknu pod pritiskom Turske. Uprkos nesrazmernoj vojnoj moci
između YPG i turske vojske, druge najvece vojne sile NATO-a, YPG je doneo odluku da brani
Afrin i nece se predati. Stoga ce slobodna volja i odlučnost trijumfovati nad masivnim vojnim
arsenalom turske vojske.

Turska država pokrece napade na Afrin kako bi potkopala volju naroda, koja je dostignuta
zahvaljujuci krvi njihovih mučenika u Rožavi i severnoj Siriji. Napadajuci Afrin, turska država
takođe cilja na hiljade raseljenih ljudi iz drugih delova Sirije koji su tražili utočište u Afrinu. To
znači da Turska danas napada sirijski narod kao celinu.

Nakon dobijanja zelenog svetla od Rusije, turski vojni avioni započeli su svoje vazdušne napade
na Afrin 20. januara 2018. godine. Bombardovanje je za cilj imalo naseljena područja, a do sada
je osam civila izgubilo život, među kojima i jedno izbegličko dete, Jahja, a još 13 civila je
povređeno.

Od kada je Turska objavila svoj agresivni rat protiv Afrina, njena vojska i sa njom povezane
plaćeničke grupe pokušale su da upadnu na teritoriju Afrina. Ni jedan pokušaj napadača nije
uspeo. Okupaciona vojska i njeni placenici napadaju sa periferija Bulbula, Ražua, Žindiresa, Šie
i Šara, koji se nalaze na turskoj granici.

Nakon neuspeha turske vojske da prodre na teritoriju Afrina, njeni avioni počeli su danas da
intenziviraju granatiranje gusto naseljenih područja, kao što su oblast Mabete i okolina grada
Afrina, kao i sela u blizini turske granice, kao što su Bulbul, Ražu, Žindires, Šia i Šara,
uzrokujući mnogo uništenja i smrti mnogih nevinih civila.

Turski osvajači počinili su masakre protiv civila i zločine protiv čovečnosti. Međunarodna
zajednica ostala je nema, bez obzira na izjave velikih sila, naročito Rusiju i SAD, da turska
agresija ne služi sigurnosti i stabilnosti u regionu, kao ni ratu protiv Islamske države. Mediji su
preneli da su ruski i američki ministri spoljnih poslova razgovarali o turskoj agresiji i napadu na
Afrin. Međutim, oni nisu javno razmatrali ovo pitanje i nisu objavili nikakve zvanične izjave.

Uprkos agresivnim bombaškim napadima na Afrin, ljudi Afrina su ostali u gradu da se
suprotstave turskoj vojsci i njenim placenicima. To je ono što uznemirava Tursku, tako da su
njeni mediji počeli da šire lažne vesti o raseljavanju naroda Afrina i tvrdnju da je baatistički
režim Sirije otvorio koridor za dolazak vojnih pojačanja u Afrin. Ova turska propaganda ima za
cilj da sakrije sporazum između turske vlade i sirijskog režima o invaziji. Afrinova javna uprava
pozvala je mlade muškarce i žene da se pridruže otporu, a čak su se i stariji ljudi spremili da se
oružano suprotstave turskoj okupaciji.

Demokratska samouprava Rožave - severna Sirija
Organ za spoljne odnose
Komitet za dokumentaciju i pripremu dokumenata
Kamišli - Rožava - severna Sirija
22.1.2018

Na srpski prevele: Jelena Veljić i Maja Krek